STABILNI SISTEMI ZATITE OD POARA

PITANJA I ODGOVORI

1. Stabilne instalacije za gasenje pozara vodom tipa sprinkler: sertifikat kvaliteta sastavnih delova i instalacije u pogledu zastite od pozaraInstalacije za gasenje pozara vodomProjektuje se i izvodi prema SRPS EN 12845 Instalacije za gaenje poara Automatski sprinkler sistemi Projektovanje, ugradnja i odravanjeSve komponente treba da ispunjavaju zahteve iz SRPS EN 12259 Instalacije za gaenje poara Komponente za sisteme sprinklera i sisteme za rasprivanje vodeDa su komponente u skladu sa standardom dokazuje proizvodjac sertifikatom (ispravom o usaglasenosti) izdatim od strane sertifikacionog tela kojim se potrvrdjuje da je element dizajniran i izradjen u skladu sa standardom.Projektant ima obavezu da projektuje u skladu sa priznatim standardima i vaeim propisima, koje navodi u projektu, a ovo potvrdjuje UZVS svojom saglasnoscu na projekat; projekte imaju pravo da izradjuju ovlascena pravna i fizicka lica u skladu sa zakonomIzvodjac instalaciju izvodi u skladu sa projektom; izvodjaci su ovlascena pravna i fizicka lica u skladu sa zakonom; da je sva oprema u skladu sa standardima dokazuje isporuilac opreme sertifikatima (ispravama o usaglaenosti)Da je instalacija u skladu sa projektom potvrdjue ovlasceno pravno lice tokom funkcionalnog ispitivanja (verifikacija, funkcionalna proba), o cemu se izradjuje zapisnik i izdaje sertifikat o ispravnosti.

2. Stabilne instalacije za gaenje poara vodom tipa sprinkler: vrste sprinkler instalacija; mokra, suvaInstalacije za gasenje pozara vodomInstalacija se sastoji od cevovoda sa mlaznicama, sprinkler ventila, pumpi, hidrocila (metalni rezervoar sa vodom i vazduhom pod pritiskom), kompresora , bazena sa vodom i armatura u prinler stanici (ventili, manometri, fitinzi i sl.)Ako je cevovod od ventila ka mlaznicama napunjen vodom, onda je to mokri sprinkler sistem, a ako je napunjen vazduhom onda je suviTip sprinkler sistema bira se prema sledecim kriterijumima: -temperaturi prostora - prostorija tokom cele godine- brzina sirenja pozara- mogucnosti nanosenja stete prilikom gasenja.Temperatura prostorije koja se stiti, odredice koji ce se sprinkler postaviti; mokri, suvi ili kombinovani sistem.Mokri sistem ce se postaviti u prostorije gde ne moze doci do zamrzavanja (zagrevaju se). Mokri sistem se nece postaviti u prostorijama gde moze doci do visokih temperatura, jer bi doslo do isparavanja vode. Sprinkler sistem se moze sastojati od mokrih i suvih zona, a pomocu alternativnih, ista zona moze tokom godine, jedno vreme biti suva (period zamrzavanja), a u drugom mokra.Brzina sirenja pozara ima uticaja na izbor sprinkler sistema i njegovih elemenata. Osetljivost sprinkler sistema se povecava postavljanjem brzih otvaraca na sprinkler ventilima. Ovo je neophodno kod vecih zapremina cevovoda.Mogucnost nanosenja stete dejstvom vode, kao sredstva za gasenje, zahtevace preakcioni sprinkler sistem (sa prethodnim - pripremnim upravljanjem). U tom slucaju, uz sprinkler sistem mora se postaviti signalni sistem vece osetljivosti (dimni javljaci pozara).Kod preakcionog sprinklera u mrezu se voda dovodi na signal sa centrale dojave poara, a aktiviranje poinje kada se aktivira neki od sprinklera. Na ovaj nain se spreavaju neeljena aktiviranja, a u sluajevima stvarnog poara, aktiviranje je bre.

3. Stabilne instalacije za gaenje poara vodom tipa prinkler: prinkler instalacija visokog pritiska vodena maglaSistem za gaenje poara vodenom maglom su specijalno dizajnirani sprinkler sistemi koji za cilj imaju veliko smanjenje i utedu koliine vode za potrebne za gaenje poara. Tehnologija gaenja se ogleda u pokrivanju ugroenih zona vodenom maglom, rasprenom iz posebno dizajniranih mlaznica.Veliina kapljica koje se raspruju ne prelaze veliinu 1mm, za razliku od klasinog sprinklera gde su kapi veeg dijametra od 1mm.Prednost ovakvog naina rasprivanja vode je viestruka:-Znaajno manji utroak vode po jedinici tiene povrine,-Veliina kapljica uzrokuje znatno bolje rashlaivanje prostora koji se gasi zbog viestruko vee kontaktne povrine, vea evaporacija - vee oduzimanje toplote iz prostora.-Vodene kapljice malih dijametara lako bivaju preneene toplotnim kretanjem pregrejanog vazduha to poveava efekat gaenjaSistem radi gotovo identino kao klasian sprinkler sistem. U tieni prostor se postavljaju mlaznice koje su blindirane topivom ampulom. Ampula puca na odreenoj temperaturi, u ovom sluaju 68C, oslobaa put vodi koja se raspruje preko deflektora mlaznice u prostor koji se titi. Minimalni radni pritisak na mlaznici je 5.5bar.Projektovanje se vrsi prema SRPS CEN/TS 14972 Instalacije za gasenje pozara Sistemi sa vodenom maglom Projektovanje i ugradnjaNFPA 750: Standard on Water Mist Fire Protection SystemsPostoje razne varijante ovog sistema ovisno o pritiscima na mlaznicama. Prema NFPA razlikujemo sisteme Niskog pritiska (do 12,1 bar) Srednjeg pritiska (od 12,1 do 34,5) i Visokog pritiska (preko 34,5 bar). Umesto pumpi u ovim sluajevima kao pogonsko sredstvo se koristi azot ili vazduh pod pritiskom.4. Stabilne instalacije za gaenje poara vodom tipa prinkler: vrste prinkler mlaznica

prinkler je mlaznica za vodu zatvorena kapkom koji dri staklena ampula, koja prska na povienoj temperaturi i oslobaa izlaz ili topljiva karika-veza.Oni su veoma vazan element u sprinkler sistemu, jer vrse osnovno aktiviranje uredaja. Pri odredenoj temperaturi, sprinkler se otvori. i vri rasipanje vode tako da ravnomerno kvasi povrinu koju stiti.Osnovna podela sprinklera vri se na sprinklere sa lakotopljivom legurom--lemom i na sprinklere sa staklenom ampulom.Lakotopljiva legura se sastoji iz bizmuta, kadminijuma, olova i kalaja. Temperatura topljenja je 72 C do preko 300C. Odreene temperature su date bojama.

Staklena ampula ispunjena je tenou sa visokim koeficijentom prostornog irenja. Pri poveanju temperature tenost poveava svoju zapreminu i vri pritisak na zidove staklene ampule, tako da dolazi do prskanja ampule i otvaranja sprinklera.Sprinkleri se montiraju vertikalno, u stojecem ili viseem polozaju. Kod suvih sistema najee stoje vertikalno okrenuti na gore, a kod mokrih na dole.Velicine sprinklera su odredene protokom u tri dimenzije, 3/8, 1/2 i 3/4.

5. Stabilne instalacije za gaenje poara vodom tipa prinkler: zahtevi u pogledufunkcionisanja instalacije i sastavnih delova instalacije u poaru nezavisni izvor napajanja i sl.Tehnickim propisima za sprinkler sisteme precizno se odreduje snabdevanje vodom, energijom i komprimovanim vazduhom. Ono se sastoji u zahtevima za brojem izvora snabdevanja, njihovom velicinom i rezervama. Od snabdevanja se zahteva pouzdanost-sigurnost, a stepen pouzdanosti se odrereuje prema pozarnoj opasnosti objekta i velicini sprinkler sistema.Sprinler sistem je sistem koji treba da funkcionie u sluaju poara. To znai da napajanje energijom, i vodom ne sme biti prekinuto u sluaju poara. Prema tome sprinkler stanica se elektrinom energijom mora napajti iz najmanje dva nezavisna izvora. Jedan od njih je gradska mrea, a drugi najeee dizel agregat. Prostorija sprinkler stanice i dizele agregata treba da bude poseban poarni sektor. Napajanje sprinkler stanice ne sme da bude iskljueno akcijom vatrogasaca, kada oni iskljuuju ostale potroae.Napajanje vodom se ovisno o kategorizaciji objekta vrsi iz vise izvora pa se tako koriste: rezervoari pod pritiskomgravitacioni rezervoarimeurezervoarigradska mreaprirodni izvoribazeni otovreni i podzemni

1. Stabilne instalacije za gaenje poara vodom, potapanjem tipa drener: opis instalacije sastavni delovi instalacijeDrener sistem je sistem za automatsko gaenje poara vodom sa otvorenim mlaznicama. Sastoji se od cevovoda sa otvorenim mlaznicama, drener ventila, pumpnog postrojenja, izvora za napajanje vodom i armatura i cevi koje povezuje ove elemente. Detekcija poara preputena je nekom od sistem za detekciju poara ili prisutnim licima. Aktiviranje sistem se vri runom komandom ili komandom od strane automatskog sistema za detekciju poara. Po aktiviranju otvara se drener ventil i voda (najee prvo iz rezervoara pod pritiskom, a kasnije iz drugih izvora pokretana pumpama) kroz sistem cevovda i otvorenih mlaznica dolazi do mesta poara i potapa ga. Potapa se ceo sektor gaenja poto su sve mlaznice koje su prikljuene na jedan ventil otvorene

2. Stabilne instalacije za gaenje poara vodom, potapanjem tipa drener: ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti instalacijeProvera ispravnosti i funkcionalnosti sistema se vri:- pre putanja u rad sistema kroz funkcionalno ispitivanje sistema- periodino tokom procesa eksploatacije kroz periodina kontroleFunkcionalno ispitivanje sistema se vri po zavrenoj montai a pre putanja sistema u od strane ovlaenog pravnog lica (od strane ministarstva) u skladu sa tehnikim propisima i uputstvima proizvoaa. O obavljanom ispitivanju se sainjava zapisnik koji potpisuju izvoa i predstavnik investitora ili nadzorni organ i izdaje se sertifikat o ispravnosti sistema. Zaposleni koji obavljaju ispitivanja moraju imati poloen struni ispit.Prema standardu funkcionalno ispitivanje se sastoji od:- funkcionalne probe sistema kojom se utvrdjuje da li sistem radi u skladu sa projektovanim zahtevima u rucnom i automatskom rezimu- pneumatskog ispitivanja na pritisak suvog dela cevovoda na najmanje 2,5 bara u trajanju najmanje24 h, gde se opadanje pritiska vece od 0,15 bara za to vreme smatra nedozvoljenim- hidraulikog ispitivanja na pritisak mokrog dela cevovoda na najmanje 15 bara (ili 1,5 maksimalnih pritisaka) u trajanju najmanje 2 h, gde se svako curenje smatra nedozvoljenim - funkcionalne probe sistemaU skladu sa Zakonom o zatiti od poara ispravnost instalacija mora se proveravati najmanje dvaputa godinje od strane ovlaenog pravnog lica (od strane ministarstva) u skladu sa tehnikimpropisima i uputstvima proizvoaa kroz periodine provere. O obavljenim proverama se vodievidencija u koju se unose podaci o izvrenoj proveri i izdaje se struni nalaz. Zaposleni kojiobavljaju ispitivanja moraju imati poloen struni ispit.Prema standardu sadraj peridinih provera je:Nedeljni-provera pritiska na svim manometrima za vodu i vazduh-provera nivoa vode na svim nivelometrima-provera pozicije svih vetila-provera svih zvona u periodu ne kraem od 30 sec-provera koliine ulja i goriva u dizel pumpama-simuliranje pada pritiska i automatsko startovanje pumpi sa proverom rada-provera rada dizel pumpi sa restartovanjem u kratkom periodu posle njihovog iskljuenjaMesecni-provera akumulatoraKvartalni-evidentiranje svih promena na samom objektu koji mogu da uticu pa poarni rizik-svi delovi instalacije treba da se provere i odstrane vidljive neistoe, kao i da se izvre potrebnapodmazivanja ,

1. Stabilne instalacije za gaenje poara tekom, srednjom i lakom penom: periodina ispitivanja stabilne instalacijeU skladu sa Zakonom o zatiti od poara ispravnost instalacija mora se proveravati najmanje dva puta godinje od strane ovlaenog pravnog lica (od strane ministarstva) u skladu sa tehnikim propisima i uputstvima proizvoaa kroz periodine provere. O obavljenim proverama se vodi evidencija u koju seunose podaci o izvrenoj proveri i struni nalaz. Zaposleni koji obavljaju ispitivanja moraju imati poloen struni ispit.Prema standardu sadraj peridinih provera je:Nedeljni-provera pritiska na svim manometrima za vodu i vazduh-provera nivoa vode na svim nivelometrima-provera pozicije svih vetila-provera svih zvona u periodu ne kraem od 30 sec-provera koliine ulja i goriva u dizel pumpama-simuliranje pada pritiska i automatsko startovanje pumpi sa proverom rada-provera rada dizel pumpi sa restartovanjem u kratkom periodu posle njihovog iskljuenjaMesecni-provera akumulatoraKvartalni-evidentiranje svih promena na samom objektu koji mogu da uticu pa poarni rizik-svi delovi instalacije treba da se provere i odstrane vidljive neistoe, kao i da se izvre potrebna 03 Stabilne instalcije za gaenje poara tekom, srednjom i lakom penom 24podmazivanja-opte stanje cevovoda, kao i -opte stanje cevovoda, kao i u odnosu na koroziju, kao i stanje zatitne boje-provera rada svih pumpi sa proverom izlaznih pritisaka-provera svih izvora vode-provera svih primarnih i sekundarnih izvora napajanje elektrinom energijom-provera indikatora protokaGodinji-sve pumpe se testiraju na puno optereenje-provera automatskog ukljuenja dizel agregata-provera rada plovaka u rezervoarima i bazenimaTrogodinji-provera rezervoara i bazena-provera ventila i nepovratnih ventilaDesetogodinji-ienje svih bazena i rezervoara

1. Stabilne instalacije za gaenje poara prahom: ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabilne instalacijeIspitivanje ispravnost i funkcionalnosti sistema se vri:- pre putanja u rad sistema kroz funkcionalno ispitivanje sistema- periodino tokom procesa eksploatacije kroz periodine provereFunkcionalno ispitivanje sistema se vri po zavrenoj montai a pre putanja sistema u od strane ovlaenog pravnog lica (od strane ministarstva) u skladu sa tehnikim propisima i uputstvima proizvoaa. O obavljanom ispitivanju se sainjava zapisnik koji potpisuju izvoa i predstavnik investitora ili nadzorni organ i izdaje se sertifikat o ispravnosti. Zaposleni koji obavljaju ispitivanja moraju imati poloen struni ispit.Tokom funkcionalnog ispitivanja vri se proba funkcionisanja sistema. Proverava se deo za detekciju i upravljanje, a potpuna proba sistema, sa izbacivanjem praha kroz mlaznice je skupa pa se retko koristi. Zato se vrse delimicne probe. Probama se zeli ispitati dali prah dolazi u prostoriju (ili vise prostorija, ukoliko ih ima). U torn cilju se, iza razvodnog ventila, ugraduje vertikalan T komad sa ventilom. Na ovaj komad se prikljuuje crevo sa probnom mlaznicom. Na taj nacin se, aktiviranjem sistema moze kontrolisati pritisak u rezervoaru, isticanje praha i funkcionalnost svakog dela sistema.Funkcionalno ispitivanje obavezno obuhvata ispitivanje cevovoda na pritisak.U skladu sa Zakonom o zatiti od poara ispravnost instalacija mora se proveravati najmanje dva puta godinje od strane ovlaenog pravnog lica (od strane ministarstva) u skladu sa tehnikim propisima i uputstvima proizvoaa kroz periodina provere. O obavljenim proverama se vodi evidencija u koju se unose podaci o izvrenoj proveri i struni nalaz. Zaposleni koji obavljaju ispitivanja moraju imati poloen struni ispit.Prema standardu sadraj periodinih provera:dnevno- provera indikacija sistema (tezine, pritisci i sl.)- osim toga vrsi se kontrola elinog ueta, poloaja tegova i mehanizma elinih boca i komandnih boca, rezervoara i razvodnika i konstatovanja eventualnog oteenja;meseno- kontrola stanja cevovoda i radni poloaj ventilatora- ienje cevovda komprimovanim gasom- provera zatitnih poklopaca na mlaznicama- provera koliine potisnog gasa- provera koliine praha- provera sistema za aktiviranjesestomesecno- periodicna kontrola sistema koja obuhvata proveru funkcionisanja sistema bez ispucavanja praha godinje - provera kvaliteta i koliine praha

2. Stabilne instalacije za gaenje poara prahom: opis instalacije, sastavni delovi instalacijeSistem za automatsko gaenje prahom se sastoji od dela za dojavu i upravljenje i mainskog dela sa 04 Stabilne instalacije za gaenje poara prahom 12spremnicima i cevovodom.Sistem za dojavu i upravljanje se sastoji od: detektora (optiki, termiki, lako topljivi elementi ili sl) protivpoarne centrale svetlosne i zvune signalizacije runih javljaa za aktviranje i blokadu elektrine instalacijeOvaj deo sistema moe ponekad (ranije je to bilo esto) da bude uglavnom mehaniki, pa se sastoji od: lakotopljivih elemenata sajli sa koturaama i tegovima ormara sa elektromagnetnom kopom mehanikih sirenaMainski deo sa cevovdom i spremnicima se sastoji (mogu da budu razliite konfiguracije) od: spremnika sa pogonskim gasom (N2 ili CO2) spremnika sa prahom pilot boce mehanikih ili elektromagnetnih ventila cevovoda mlaznica ureaja za kontrolu sadraja spremnika (vage, manometri,..)Princip rada se sastoji u tome da se posle detekcije poara ukljuuje svetlosna i zvuna signalizacijekoja upozorava prisutne da e uslediti gaenje. Za to vreme mogue je gaenje preduprediti pritiskom na runi javlja blokirajui. Posle isticanja vremena kanjenja pogonski gas se ubacuje u spremnika sa prahom koji izlazi kroz mlaznice u tieni prostor i gasi poar. Ako automatska detekcija zakae mogue je runo aktivirati sistem preko runog javljaa aktivirajueg ili mehanikina samim spremnicima.

3. Stabilne instalacije za gaenje poara prahom: pravna lica za odravanje i ispitivanje stabilneInstalacijePravna lica koja odravaju i ispituju stabilnu instalaciju moraju da za ove poslove poseduju ovlaenje ministarstva. Zaposleni u ovlaenom pravnom licu moraju da imaju poloen struni ispit. Potreban minimalni broj lica odreene strune spreme sa poloenim strunim ispitom kao i potrebne tahnike kapacitete u smislu opreme, alata i prostora propisuje takoer ministarstvo.Program polaganja strunog ispita takoer propisuje ministarstvo. Ispit se sastoji od opteg i posebnog dela.

1. Stabilne instalacije za gaenje poara ugljen-dioksidom: sastavni delovi instalacijeSistem za automatsko gaenje ugljen dioksidom se sastoji od - dela za dojavu i upravljanje - i mainskog dela sa spremnicima i cevovodom.Sistem za dojavu i upravljanje se sastoji od: detektora (optiki, termiki, lako topljivi elementi ili sl) protivpoarne centrale svetlosne i zvune signalizacije runih javljaa za aktiviranje i blokadu elektrine instalacijeOvaj deo sistema moe ponekad (ranije je to bilo esto) da bude uglavnom mehaniki, pa se sastoji od: lakotopljivih elemenata sajli sa koturaama i tegovima ormara sa elektromagnetnom ili pneumatskom kopom mehanikih sirenaMainski deo sa spremnicima i cevovdom se sastoji od:- baterija boca kod visokopritisnih sistema ili spremnika kod niskopritisnih- ventili na bocama- sistemi za kontrolu koliine sredstva (vage, presostati..)- razvodnik sa sektorskim ventilima - cevovodi i mlaznice-komandne (pilot) boce - pneumatske sirene

2. Stabilne instalacije za gaenje poara ugljen-dioksidom: funkcionalna ema delovanja (naini aktiviranja, veza sa drugim sistemima)Princip rada se sastoji u tome da se posle detekcije poara ukljuuje svetlosna i zvuna signalizacije koja upozorava prisutne da e uslediti gaenje. Za to vreme mogue je gaenje preduprediti pritiskom na runi javlja blokirajui. Posle isticanja vremena kanjenja otvaraju se ventili na bocama ili spremniku i isputaju CO2 koji izlazi kroz mlaznice u tieni prostor i gasi poar. Ako automatska detekcija zakae mogue je runo aktivirati sistem preko runog javljaa aktivirajueg ili mehaniki na samim spremnicima.Ovde postoje razliite varijante ovisno o tome da li sistem upravljan i kontrolisan elektrino preko protivpoarne centrale ili je isto mehaniki.Kod elektrinih sistema detekcija zavisi od detektora temperaturnih ili dimnih. Zbog sigurnosti detekcije primenjuje se dvozonska zavisnost. Komanda se prenosi elektrino na elektromagnetni ventili ili na komandni ormar sa tegovima. Sirene su elektrine.Kod isto mehanikis sistema pucanje lakotopljivog elementa prouzrokuje padanje tegova koji aktiviraju brzootvarajue ventile sa ruicama na pilot boci, a komanda se dalje prenosi pneumatski na bateriju i sektorske ventile. Sirene su pneumatske.Potrebno je pre aktiviranja sistema automatski iskljuiti ventilaciju, zatvoriti PP klapne i vrata. Upozoravanje prisutnih na isputanje gasa svetlosnom i zvunom signalizacijom je obavezno.

3. Stabilne instalacije za gaenje poara ugljen-dioksidom: periodine provere U skladu sa Zakonom o zatiti od poara ispravnost instalacija mora se proveravati najmanje dva puta godinje od strane ovlaenog pravnog lica (od strane ministarstva) u skladu sa tehnikim propisima i uputstvima proizvoaa kroz periodine provere. O obavljenim proverama se vodi evidencija u koju se unose podaci o izvrenoj kontroli i izradjuje se struni nalaz. Zaposleni koji obavljaju ispitivanja moraju imati poloen struni ispit.Periodina provere se sastoje od sledeeg:- Svakog dana izvrsiti vizuelni pregled sistema. Pregled se odnos i na pravilan po- lozaj elemenata, uredaja i plombi, mehanicke ostecenosti i kontrolu napunjenosti boca i rezervoara. Ukoliko pokazivac napunjenosti pokazuje ispustanje od 10% tezine, treba bocu zameniti. Ovo se odnosi i na komandne boce (pneumatsko aktiviranje).- Jednom mesecno kontrolisati pokretljivost svih pokretnih delova.- Jednom u sest meseci izvrstiti proveru funkcionalnosti sistema automatskim aktiviranjem bez pozara- Jednom godisnje ispitivanje vrsi nadlezan organ i o tome pravi izvestaj. Pri tome se funkcionalna proba vri sa 10% predviene koliine gasa, a najmanje sa dve boce. Nadeni nedostaci se moraju, koliko je moguce, brzo otkloniti.- O pregledima i periodicnim ispitivanjima vodi se knjiga odrzavanja sistema.

4. Stabilne instalacije za gaenje poara ugljen-dioksidom: projektovanje i izvoenje instalacijaStabilni CO2 sistemi se projektuju, montiraju i odrzavaju prema tehnickim propisima za CO2 sisteme. Pored toga potrebno je drzati se preporuka proizvodaca protivpozarne tehnike.Propisi koji se primenjuju:1. SRPS EN 15004-1 Instalacije za gaenje poara Sistemi za gaenje gasom Deo 1-Projektovanje, ugradnja i odravanje2. SRPS EN 12094- (deo 7 i 16)Instalacije za gaenje poara - Komponente sistema za gaenje 3. Pravilnik o tehnikim normativima za stabilne ureaje za gaenje poara ugljendioksidom.4. CEA 4007 projektovanje i izrada sistemaPrema redosledu definisanja tehnickih karakteristika stabilnog CO2 sistema potrebno je odrediti:- koje objekte treba zastititi stabilnim CO2 sistemom. Kriterijumi su: pozarni rizik, mogucnost prosirenja - prenosenja pozara na susedne objekte, vrednost objekta, potrebne kolicine CO2 gasa ili drugog sredstva mogucnosti gasenja i potrebu gasenja pozara u njegovom pocetku - izvrstiti osnovni proracun potrebne kolicine CO2 gasa-odnosno kapacitet sistema; ovo se vri na osnovu zapreminskih koncentracija iz standarda za razliite tipove poara (smanjenje koncentracije kiseonika u vazduhu ispod 15%)- na osnovu kapaciteta sistema odrediti skladistenje boce - bateriju ili rezervoar - cisternu. - odrediti tip detekcije poara (mehaniki sistem ili elektrini se rezliitim vrstama detektora)- odrediti broj i raspored detektorskih elemenata u skladu sa standardima, kao i ostale neophodne elemente za runo aktiviranje, blokiranje i signalizaciju)- predvideti mere bezbednosti - predvideti odgovarajuu elektrinu instalaciju- predvideti odgovrajue elemente za aktiviranje i cevnu mreu sa odgovrajuim brojem mlaznica na osnovu zahteva za maksimalnim vremenom pranjenja (30 do 120 sec) i minimalnim pritiscima na mlaznicama (10-14 bara)- pribaviti na projekat sve potrebne saglasnosti (MUP itd.)- sistem izvoditi u skladu sa projektom, standardima i sa opremom koja poseduje odgovarajue sertifikate; radove treba da izvode ovlaena pravna i fizika lica - pre primopredaje izvriti potrebne funkcionalne probe i ispitivanja od strane ovlaenog pravnog lica i o tome sainiti zapisnike- izvriti primopredaju uz izradu dokumenata o primopredaji i obuku korisnika sistema

1. Stabilne instalacije za gaenje poara halonom: opis instalacije, sastavni delovi instalacijeSistem za automatsko gaenje halonom se sastoji od - dela za dojavu i upravljenje - i mainskog dela sa spremnicima i cevovodom.Sistem za dojavu i upravljanje se sastoji od: detektora (optiki, termiki, lako topljivi elementi ili sl) protivpoarne centrale svetlosne i zvune signalizacije runih javljaa za aktiviranje i blokadu elektrine instalacije06 - Stabilne instalacije za gaenje poara halonom 9Ovaj deo sistema moe ponekad (ranije je to bilo esto) da bude uglavnom mehaniki, pa se sastoji od:lakotopljivih elemenatasajli sa koturaama i tegovimaormara sa elektromagnetnom ili pneumatskom kopommehanikih sirenaMainski deo sa spremnicima i cevovodom se sastoji od:- baterija boca sa halonom i azotom kao pogonskim sredstvom (ili spremnika sa halonom i azota u posebnim bocama)- ventili na bocama i spremnicima- sistemi za kontrolu koliine sredstva (vage, presostati..)- razvodnik sa sektorskim ventilima - cevovodi i mlaznice-komandne (pilot) boce - pneumatske sirenePrincip rada se sastoji u tome da se posle detekcije poara ukljuuje svetlosna i zvuna signalizacije koja upozorava prisutne da e uslediti gaenje. Za to vreme mogue je gaenje preduprediti pritiskom na runi javlja blokirajui. Posle isticanja vremena kanjenja otvaraju se ventili na bocama ili spremniku i isputaju halon koji izlazi kroz mlaznice u tieni prostor i gasi poar. Ako automatska detekcija zakae mogue je runo aktivirati sistem preko runog javljaa aktivirajueg ili mehaniki na samim spremnicima.Ovde postoje razliite varijante ovisno o tome da li sistem upravljan i kontrolisan elektrino preko protivpoarne centrale ili je isto mehaniki.Kod elektrinih sistema detekcija zavisi od detektora temperaturnih ili dimnih. Zbog sigurnosti detekcije primenjuje se dvozonska zavisnost. Komanda se prenosi elektrino na elektromagnetni ventili ili na komandni ormar sa tegovima. Sirene su elektrine.Kod isto mehanikih sistema pucanje lakotopljivog elementa prouzrokuje padanje tegova koji aktiviraju brzootvarajue ventile sa ruicama na pilot boci, a komanda se dalje prenosi pneumatski na bateriju i sektorske ventile. Sirene su pneumatske.Potrebno je pre aktiviranja sistema automatski iskljuiti ventilaciju, zatvoriti PP klapne i vrata. Upozoravanje prisutnih na isputanje gasa svetlosnom i zvunom signalizacijom je obavezno. NAPOMENA: Zbog njegovih stetnih osobina po atmosferu kao i znaajne otrovnosti u raspadnutom stanju Halon je sredstvo koje se vie ne koristi iako je broj postojeih sistema sa halonom jo uvek veliki.

2. Stabilne instalacije za gaenje poara halonom: periodina ispitivanja stabilne instalacijeU skladu sa Zakonom o zatiti od poara ispravnost instalacija mora se proveravati najmanje dva puta godinje od strane ovlaenog pravnog lica (od strane ministarstva) u skladu sa tehnikim propisima i uputstvima proizvoaa kroz periodine provere. O obavljenim proverama se vodi evidencija u koju se unose podaci o izvrenoj proveri i struni nalaz. Zaposleni koji obavljaju ispitivanja moraju imati poloen struni ispit.Periodina provere se sastoje od sledeceg:- Svakog dana izvrsiti vizuelni pregled sistema, pregledati mehanizme i polozaje elemenata, a posebno kontrolisati napunjenost boca i rezervoara, odnosno pritisak.- Jednom mesecno proveriti pokretljivost svih pokretnih elemenata.- Jednom u sest meseci izvrsiti potpunu kontrolu; proveriti javljace poara, po potrebi ih ocistiti, pregledati sistem za aktiviranje i dojavu, pojavu korozije, po potrebi izvrsiti ponovna regulisanja, izvriti fukcionalnu probu bez isputanja gasa- Ako se u bocama-rezervoaru konstatuje gubitak u tezini halona od 5% boce ili rezervoar se moraju ponovo napuniti ili zameniti novim.- Celicne boce ili rezervoari podlezu kontroli inspekcije za sudove pod visokim pritiskom.- Proveriti cevovode i mlaznice.- U svemu se pridrzavati uputstava koja daju proizvodaci opreme- Voditi knjigu odrzavanja.

3. Stabilne instalacije za gaenje poara halonom: upotrebaStabilni uredaji za gasenje halonom se koriste kod zatvorenih prostorija, zatim kod elektronskihuredaja (halonom ili nekim drugim istim hemijskim sredstvom) kao i kod onih zatvorenih prostorija gde je evakuacija ljudi otezana ili onemogucena (avion, brod, podmornica, tenk). Koncentracija halona koja je dovoljna za gaenje nije opasna za zdravlje ljudi. Dalju primenu stabilni uredaji sa halonom nalaze tamo gde kolicina sredstva za gaenje i njena tehnika, kao tezina igra ulogu. Zbog male kolicine halona koji vrsi gaenje istim efektom koji bi se morali vrsiti veim kolicinama nekim drugim sredstvom, halon ima prednost.U stabilnim instalacija za prostore u kome se mogu nai prisutna lica ee se koristio Hlon 1301 nego Halon 1211.Montrelaski sporazum je praktino onemoguio primenu halona zbog njegovih stetnih osobina po atmosferu kao i znaajne otrovnosti u raspadnutom stanju.Projektovanje stabilnih instalacija uglavnom je vreno prema standardu NFPA 12.Nain postupanja sa postojeim stabilnim instalacijama regulisan je Uredbom o postupanju sa supstancama koje ostecuju ozonski omotac, kao i o uslovima za izdavanje dozvola za uvoz i izvoz tih supstanci.

.

1. Stabilne instalacije za gaenje poara pirotehniki generisanim aerosolom: opis instalacije, sastavni delovi instalacije.Aeroslni generator je ureaj za gaenje poar iji se rad zasniva na bazi modifikovanog raketnog goriva. Aerosol kao sredstvo za gasenje je cvrsta materija koju treba, u cilju gasenja, upaliti. Energija izlazecih gasova izbacuje fine, sitne materijalne cestice u izlazecem gasu. Ove cestice su mikroskopske velicine, tako da je postignuta visoka disperzija. Ova disperzija se, po izlasku gasa, odrzava u vazduhu kao zapreminska koncentracija prostorije. Pri usmeravanju mlaza izlazeceg gasa-aerosola direktno na pozar,materijalne cestice sredstva za gasenje dolaze u neposredni kontakt sa plamenom. Ogromna sposobnost gasenja aerosola eliminise plamen.Sastavni delovi aerosolnog generatora1.Stapin2. Kanali za hladenje3. Komora za sagorevanje4. Aerosolni generator-gorivo5. Kuciste6. Elektricni upaljaMehanizam gasenja aerosolima je hemijski proces, kao sto je to bio slucaj i sa halonima. Sistem za automatsko gaenje se, kao i kod ostalih sistema, sastoji od dojavnog dela sa centralom, detektorima i ureajima za runo aktiviranje blokadu i signalizaciju. Kada je poar nedvojbeno detektovan (dvozonska zavisnost, mehaniki topljivi elementi ili sl.) PP centrala salje elektrinu komandu koja pali aersolne generatore. I ovde se kao i kod ostalih sistema primenjuju mere bezbednosti (vreme kanjenja i evakuacije, upozoravajue i evakuacione sirene i sl).

2. Stabilne instalacije za gaenje poara pirotehniki generisanim aerosolom: projektovanje i izvoenje instalacije instalacijeSmatra se da aerosoli gase efikasno sve klase poara, a imaju i sposobnost spreavanja eksplozija, to oni mogu imati najiru primenu u protivpoarnoj zatiti. Navodimo sledede mogucnostl primene:a. Lokalna - objekt zastita, kao sto je to slucaj ugradnje MAG generatora na automobilima, kamionima i autobusima. Lokalna zastita malim aerosol generatorimase moze primeniti od televizora do transformatora, usmerenim mlazom. Objekt zastita,sa automatskim ili rucnim aktiviranjem, moe se koristiti kod proizvodnih masina, sa spoljne ili unutrasnje strane, b. Zastita prostorije trodimenzionalnim efektom gasenja vrsl se generatorima MAGhp. Sve prostorije koje se stite CO2 gasom, inergenom ili argonom, mogu dase stite aerosolnim generatorom.Aerosol generatorima se gase pozari i sprecavanju eksplozije gasnih smesa i eksplozivnih prasina.Projektovanje, montaza i eksploatacija aerosol sistema vrsi se prema standardima i normama. To su prvo pojavili ruski standardi od kojih navodimo dva osnovna; SNiP 2.04.09.-84 i GOST 27331-37.Kasnije:NFPA 2010 Standard on Aerosol Fire-Extingushing Systems CEN/TR 15276-2 Fixed firefighting ssystem Condensed aerosol extingushing systems Part 2: Design, installation and maintenanceSRPS TP 065899600 Pravilnik o tehnikim zahtevima za sisteme za gaenje poara pirotehniki generisanim aerosolomPri projektovanju aerosol sistema, pored gore datih ogranicenja, treba preduzeti mere bezbednosti za ljude koji se nalaze u prostoriji. Zahtevi za projektovanjeKoncentracija aerosola u sticenoj prostoriji (broj aerosolnih generatora) i njihova veliina odredjuje se prema specifikaciji proizvoaa. Generatori mogu da se aktiviraju elektrino ili termostapinom.Rucno aktiviranje vrsi se uredjajem koji se nalazi pored ulaza u tienu prostoriju.Ako se u tienoj prostoriji mogu nai ljudi kanjenje aktivranja, mora da postoji, ali ne due od 30 sec. Za vreme trajanja ovog kanjenja, treba da bude ukljuena crvena svetlosna i zvuna signalizacija.Za aktiviranje je ovbavezna dvozonska zavisnost.Dojavni deo mora da poseduje rezervno napajanje.Sve linije, dojavne i komandne moraju da budu kontrolisane.Aerosolni generatori se postavljaju tako da ne ugrozavaju evakuaciju.

3. Stabilne instalacije za gaenje poara pirotehniki generisanim aerosolom: ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti instalacijeIspitivanje ispravnosti i funkcionalnosti sistema se vri:- pre putanja u rad sistema kroz funkcionalno ispitivanje sistema- periodino tokom procesa eksploatacije kroz periodine provereFunkcionalno ispitivanje sistema se vri po zavrenoj montai a pre putanja sistema u od strane ovlaenog pravnog lica (od strane ministarstva) u skladu sa tehnikim propisima i uputstvima proizvoaa. O obavljanom ispitivanju se sainjava zapisnik koji potpisuju izvoa i predstavnik investitora ili nadzorni organ i izdaje se sertifikat o ispravnosti. Zaposleni koji obavljaju ispitivanja moraju imati poloen struni ispit.Ispitivanje sistema se vri simuliranjem poara i proverom funkcionisanja svih elemenataosim samog generatora.Pouzdanost automatskog sistema mora da se testira 30 dana pre prikljuivanja generatorana dojavni deo, tako sto se ukljui dojavni deo i pusti u rad.Ispitvanje sistema se vri simuliranjem poara i proverom funkcionisanja svih elemenata osim samog generatora.Pouzdanost automatskog sistema mora da se testira 30 dana pre prikljuivanja generatorana dojavni deo, tako sto se ukljui dojavni deo i pusti u rad.U skladu sa CEN TR 15276-2 ispitivanje obuhvata sledee zahteve:- provere da li tieni prostor ukljuujui i vetilacioni sistem i nadpritisne klapne odgovaraju onom iz projekta- broj, poloaj, nain postavljanja, tip i orjentacija generatora treba da odgovraju projektnom reenju- generatori mora da su postavljeni tako da ne ugroze prisutna lica tokom aktiviranja- ispucavanje se ne preporuujeKao i kod ostalih sistema za automatsko gaenjeispitivanje obuhvata sledee zahteve:- provere da li tieni prostor ukljuujui i vetilacioni sistem i nadpritisne klapne odgovraju onom iz projekta- broj, poloaj, nain postavljanja, tip i orjentacija generatora treba da odgovraju projektnom reenju- generatori mora da su postavljeni tako da ne ugroze prisutna lica tokom aktiviranja- ispucavanje se ne preporuujeU skladu sa Zakonom o zatiti od poara ispravnost instalacija mora se proveravati najmanje dva puta godinje od strane ovlaenog pravnog lica (od strane ministarstva) u skladu sa tehnikim propisima i uputstvima proizvoaa kroz periodine kontrole. O obavljenim proverama se vodi evidencija u koju se unose podaci o izvrenoj proveri i izdaje struni nalaz. Zaposleni koji obavljajuprovere moraju imati poloen struni ispit.U skladu sa SRPS TP 065899600: funkcionalna proba (periodina provera) vri se tromeseno.U skladu sa CEN TR 15276-2:- estomeseno se proverava stanje generatora,privrenost generatora, stanje u odnosu na koroziju istarost generatora u odnosu na predvieni ivotni vek- godinje se proverava stanje prostora koji se titi u odnosu na ona sagledan projektnom dokumentacijom (dimenzije, integritet, ventilacija, nadpritisne klapne, raspored opreme i nametaja...)

4. Stabilne instalacije za gaenje poara pirotehniki generisanim aerosolom:kao 1, 2 i 3 .

1. Stabilne instalacije za gaenje poara inertnim i drugim gasovima: periodina ispitivanja stabilne instalacijeU skladu sa Zakonom o zatiti od poara ispravnost instalacija mora se proveravati najmanje dva puta godinje od strane ovlaenog pravnog lica (od strane ministarstva) u skladu sa tehnikim propisima i uputstvima proizvoaa kroz periodine kontrole. O obavljenim proverama se vodi evidencija u koju se unose podaci o izvrenoj proveri i izdaje struni nalaz. Zaposleni koji obavljajuprovere moraju imati poloen struni ispit.Prema standardu sadraj periodinih provera je:nedeljnoproverava se integritet tienog prostora vizuelna kontrola cevovdakontrola svih indikatora stanja sistema (manometri, vage i sl.)mesenoprovera da li su sva lica koja rukuju sa sistemom prola procduru obukeestomesenoZa gasove pod pritiskom u tenom stanju proverava se koliina koja ne sme vie od 5% da ostupa od predviene i pritiska koji ne sme vie od 10% da odstupa od predvieneZa inertne gasove proverava se pritisak koji ne sme vie od 5% da odstupa od predvienoggodinje Vri se funkcionalna proba sistema na slian nain kao i kod funkcionalnog ispitivanja.Proverava se stanje svih creva.Proverava se stanje tienog prostora u smislu zaptivenosti, odnosno proverava se da li je eventulano bilo nekih graevinskih izmena koje mogu negativno da utiu na gaenje. Spremnici pod pritiskom se kontroliu ispitiju u skladu sa regulativom za sudove pod pritiskom.

2. Stabilne instalacije za gaenje poara inertnim i drugim gasovima: ispitivanje funkcionalnosti i ispravnosti stabilne instalacijeFunkcionalno ispitivanje sistema se vri po zavrenoj montai a pre putanja sistema u od strane ovlaenog pravnog lica (od strane ministarstva) u skladu sa tehnikim propisima i uputstvima proizvoaa. O obavljanom ispitivanju se sainjava zapisnik koji potpisuju izvoa i predstavnik investitora ili nadzorni organ i izdaje se sertifikat o ispravnosti. Zaposleni koji obavljaju ispitivanja moraju imati poloen struni ispit.Funkcionalno ispitivanje u skladu sa standardom obuhvata, odnosno sistem treba da zadovolji sledee zahteve:Provere da li tieni prostor odgovara onom iz projekta.Svi elementi sistema treba da budu u skladu sa projektom.Cevovod treba da bude tako izraen da prilkom isticanja sredstva ne doe do njegovog pomeranja, amlaznice tako postavljene da sredstvo prilikom isticanja ne moe da povredi prisutna lica.Spremnici sa gasom treba da budu privreni na odgovarajui nain.Ispucavanje gasa se ne preporuuje, ali ako se radi koncentracija se meri u najmanje tri take.Svi otvoreni delovi cevovoda se ispituju pneumatski na pritisak od 3 bara u trajanju od 10 min, gde pad pritiska za to vreme ne sme da bude veci od 20%.Svi zatvoreni delovi cevovda i cevovod na delu pre ureaja za redukciju pritiska se hidrostatski testiraju na 1,5 radnog pritiska, gde ne sme da pojavi curenje. Hidrostatska ispitivanj je bolje vrsiti ufabrickim uslovima.Azotom se testira prohodnost cevovda.Proverava se zaptivenost tienog prostora.Elektricna instalacija se ispituje na neprekidnost i proverava se otpor izolacije instalacije.Proverava se funcionalnost svie elemenata dojavnog i upravljakog dela sistema (centralni ureaj, detektori, runi javljai, ureaji za signalizaciju itd...) Vri se funkcionalna proba sistema, tako to se otkae svi mehanizmi za aktiviranje spremnika i zamene odgovarajuim ureajima za signalizaciju. Kod elektro aktivacije to su sijalice ili ledovi a kod pneumatske neki do ureaja za potvrdu ispucavanja ili sl.Proveravaju se sve kontrolisane linije na prekid i kratak spoj.Aktiviraju se dojavne linije.Aktiviraju se istovremeno dojavne linije u dvozonskoj zavisnosti ako postoji i proverava se funkcionisanje svih ureaja za signalizaciju, kao i stizanje komandnog signala za gaenje na sijaliceili druge ureaje za signalizaciju.Proverava se rad rucnog javljaca aktivirajuceg i blokirajuceg.Proverava se rad svih mehanikih ureaja za aktiviranje koji mogu da se aktivraju, a da se sredstvo ne ispusti i da se ureji ne otete (one shot ureaji se ne probaju).Proverava se da li je elektrino napajanje izvedeno sa nezavisnog strujnog kruga i da li je on u RO obelezen na odgovarajuci nain.Nakon funkcionalne probe sistem se povezuje ponovo na nacin da bude u stanju pune pogonske pripravnosti.Izvoa je duan da investitoru dostavi sertifikate, uputstva, crtee i izjavu da radovi izvedeni u skladu sa projektom. Posebno je potrebno istaknuti u dokumentaciji svako odstupanje od projekta.

1. Stabilne instalacije za dojavu poara: funkcionalna ema delovanja (alarmni plan i izvrne funkcije)Centrale se najee programiraju da rade u reimu dvostepenog alarma. To znai da o pojavi alarma od automatskog javljaa, centrala ukljuuje internu svetlosnu i zvunu signalizaciju. Ako tokom vremena kanjenja (obino 30 sec) niko od zaduenih za rad sa centralom ne potvrdi svoje prisustvo pritiskom na odgovarajui taster na centrali, centrala aktivira sve izvrne funkcije (ukljuuje sirene I bleskalice, zatvara PP klapne, iskljuuje ventilaciju, sputa lift u prizemlje, aktivira teledojavu, ukljuuje sisteme oddimljavanja i nadpritiska i eventulano aktivira automatsko gaenje) po isteku vremena kanjenja. U suprotnom vreme do aktiviranja izvrnih funkcija se produava za vreme izvianja (oba vremena ukupno mora das u ispod 120 sec). Ako deurno lice, tokom izvianja prostoraiz koga je doao alarm, shvati da nije mogue ugasiti mobilnom opremom poar, pritiskom na runi javlja trenutno aktivira sve izvrne funkcije. U sluaju da je mali poar trenutno ugaen ili ako je alarm laan pristupa se resetovanju centrale, prema uputstvu proizvoaa. U sluaju da je javlja neispravan, dotini javlja ili zona se izoluju i obavetava se sluba odravanja

2. Stabilne instalacije za dojavu poara: projektovanje i izvoenje instalacijeSistemi automatske dojava poara spadaju u red posebnih sistema u smislu zakona o ZOP. U skladu sa ovim zakonom sve posebne sisteme mogu da projektuju samo ovlaena pravna lica (ovlaenje izdaje MUP). Prema zakonu za ove projekte potrebno je pribaviti saglasnost MUP-a. Na isti nain je regulisanoi izvoenje ovih sistema.Prilikom projektovanja kljuni stavke su sledee:- procena potrebe za jednim ovakvim sistemom, na osnovu GP ZOP-a i poarnog rizika, odnosno na osnovu zakona ili nekog od Pravilnika (javni objekti, garae, muzeji, arhivi itd...)- odabir tipa sistema, adresibilni ili konvencionalni, na osnovu veliine objekta- dispozicija opreme - proraun kablovske instalacije i baterijskog napajanja- alarmni planDispozicija opreme i prorauni, kao ostali tehniki delovi projekta se izrauju u skladu sa:PTN za stabilne instalacije za dojavu poaraSRPS CEN/TS 54-14 Sistemi za detekciju poara i poarni alarmni sistemi - Deo 14: Smernice za planiranje, projektovanje, ugradnju, tehniki prijem i odavanje.Nakon pribavljene saglasnosti pristupa se izvoenju koje se sprovodi prema projektu kao i prema PTN za elektrine instalacije niskog napona.Sva oprema treba da ima sertifikate da je u skladu sa odgovrajuim standardima u ovom sluaju SRPS EN 54 Sistemi za detekciju poara i poarni alarmni sistemi, koji definie zahteve i naine ispitivanja za ovu opremu.Posle funkcionalnog ispitivanja sistema sprovodi se tehniki prijem. MUP izdaje saglasnost na sprovedene mere zatite od poara predviene projektnom dokumentacijom 09 - Stabilne instalacije za dojavu poara 20

3. Stabilne instalacije za dojavu poara: vrste javljaa poaraJavljai poara se principijelno dele na automatske i rune. Runi omoguavaju prisutnim licima da pritiskom na njih poalju signal PP centrali da je poar primeen i da centrala trenutno aktivira sve izvrne funkcije.Automatski omoguavaju PP centrali da bez prisustva oveka detektuje pojavu poara. Prema manifestaciji poara koju detektuju dele sa na: dimne, toplotne i plamene.Dimni detektuju pojavu dima, postavljaju se na plafon i prem principu rada se dele na jonizuujue i optike koji rade na principu tindalovog efekta.Toplotni detektuju toplotu i dele se na termo maksimalni koji se aktiviraju kada temperatura prekorai predvienu i termodiferencijalne koji reaguju na brzinu porasta temperature.Plameni reaguju na pojavu plamena. Plamen detektuju u UV ili IC spektru ili u oba. Osim svetlosti u traenom delu spektra, detektuju i karakteristinu promenu intenziteta svetlostlosti plamena (plamsanje ili flikering).Prema povrini koju pokrivaju dele se na: takaste koji manifestaciju poara ekaju u jednoj taki, linijske koji pokrivaju odreenu liniju i aspiracione koji kroz cevovd uvlae dim u detektor.

4. Stabilne instalacije za dojavu poara: periodina ispitivanja stabilne instalacijeIspitivanje ispravnosti i funkcionalnosti sistema se vri:- pre putanja u rad sistema kroz funkcionalno ispitivanje sistema- periodino tokom procesa eksploatacije kroz periodine provereFunkcionalno ispitivanje sistema se vri po zavrenoj montai a pre putanja sistema u od strane ovlaenog pravnog lica (od strane ministarstva) u skladu sa tehnikim propisima i uputstvima proizvoaa. O obavljanom ispitivanju se sainjava zapisnik koji potpisuju izvoa i predstavnik investitora ili nadzorni organ i izdaje se sertifikat o ispravnosti. Zaposleni koji obavljaju ispitivanja moraju imati poloen struni ispit. 09 - Stabilne instalacije za dojavu poara 21U skladu sa Zakonom o zatiti od poara ispravnost instalacija mora se proveravati najmanje dva puta godinje od strane ovlaenog pravnog lica (od strane ministarstva) u skladu sa tehnikim propisima i uputstvima proizvoaa kroz periodine provere. O obavljenim proverama se vodi evidencija u koju se unose podaci o izvrenoj proveri i izdaje struni nalaz. Zaposleni koji obavljaju provere moraju imati poloen struni ispit.Trenutno vaei PTN za stabilne instalacije za dojavu poara poznaje redovne provere koje obavlja odgovorno lice korisnika i periodine godinje preglede.Prilikom redovne provere se ispituju:- najmanje jedan element po primarnom vodu- svi elementi za uzbunjivanje- svi predajnici i prijemnici signalizacije - svi ureaji za automatsko gaenje- sklopni ureaji za iskljuivanje ventilacije, pogona i sl.- ureaji za napajanje energijom (vizuelni pregled prikljucaka i nivoa elektrolita)Pri godinjem periodinom pregledu mora se izvriti: - provera kontrolne knjige o izvrenom prethodnom pregledu, i popisa radova koji su posle toga izvedeni na instalaciji; - pregled i ispitivanje spojnice na akumulatoru, nivoa i gustoe elektrolita u svakoj eliji, kao i merenje kapaciteta akumulatora; - provera rada indikatora i upravljakih elemenata na dojavnoj centrali, kao i sva iskljuenja i upravljanja tehnolokom opremom; - ispitivanje rada elemenata za uzbunjivanje, predajnika i prijemnika daljinske signalizacije o poaru io neispravnosti; - ispitivanje indikatora smetnji - simulirajui kvarove na primarnim vodovima i ureajima za napajanje energijom; - provera rada svakog pojedinog javljaa poara prema uputstvu proizvoaa; - pregled kablova, vodova, razvodnih ormara, stezaljki i razvodnih kutija (da su neoteeni i adekvatno zatieni i oznaeni).Osim gore navedenog korisnik stabilne instalacije duan je da osigura pregled instalacije: - nakon pojave poara; - nakon pojave znakova poremeaja pogonske spremnosti; - pri nepravilnom funkcionisanju; - pri promeni tehnologije; - pri promeni namene prostora koji utiu na primenu tehnikih mera nadzoraStandard CEN TS 54-14 poznaje kvartalne i godinje provere iji sadraj u principu odgovara redovnim i periodinim pregledima iz naeg PTN, respektivno.S obzirom na neusklaenost svih ovih propisa u praksi se u naoj zemlji provere rade dve puta godinje a njihov sadraj odgovara periodinom pregledu iz naeg PTN odnosno godinjem pregledu iz standarda.

5. Stabilne instalacije za dojavu poara: sertifikat kvaliteta sastavnih delova i instalacije u pogledu zastite od pozaraInstalacije za gasenje pozara vodomProjektuje se i izvodi prema PTN za stabilne instalacije za dojavu poarakao i prema SRPS CEN/TS 54-14 Sistemi za detekciju poara i poarni alarmni sistemi - Deo 14: Smernice za planiranje, projektovanje, ugradnju, tehniki prijem i odavanje.Sve komponente treba da ispunjavaju zahteve iz EN 54 Sistemi za detekciju poara i poarni alarmnisistemiDa su komponente u skladu sa standardom dokazuje proizvodjac sertifikatom (ispravom o usaglasenosti)izdatim od strane sertifikacionog tela kojim se potrvrdjuje da je element dizajniran i izradjen u skladu sa standardom.Projektant ima obavezu da projektuje u skladu sa priznatim standardima i vaeim propisima, koje navodi u projektu, a ovo potvrdjuje UZVS svojom saglasnoscu na projekat; projekte imaju pravo da izradjuju ovlascena pravna i fizicka lica u skladu sa zakonomIzvodjac instalaciju izvodi u skladu sa projektom; izvodjaci su ovlascena pravna i fizicka lica u skladu sazakonom; da je sva oprema u skladu sa standardima dokazuje isporuilac opreme sertifikatima (ispravama o usaglaenosti)Da je instalacija u skladu sa projektom potvrdjue ovlasceno pravno lice tokom funkcionalno ispitivanja (verifikacija, funkcionalna proba), o cemu se izradjuje zapisnik i izdaje sertifikat o ispravnosti.

1. Stabilne instalacije za detekciju eksplozivnih gasova i para: vrste javljaa gasova i para, kalibrisanje javljaaDetektorske sonde su delovi stabilne instalacije za dojavu pojave eksplozivne koncentracije gasova, koji automatski mere, uporeuju ili detektuju prisustvo ili promenu koncentracije gasova i te informacije predaju centralnom ureaju.Prema nainu uzimanja uzoraka dele se na:1. difuzione sonde;2. usisne sonde.Difuziona sonda radi na principu difuzije gasova.Usisna sonda je deo protonog sistema stabilne instalacije. Pomoni sistem pored usisne sonde sadri kapilare i pumpu pomou kojih se uzima uzorak vazduha iz kontrolisanog prostora i dovodi u centralni ureaj radi stalne analize o prisustvu eksplozivnih gasova i para.Prema kominukaciji sa centralnim ureajem dele se na:-sonde sa beznaponskim izlazima-sonde sa 485 komunikacijom 10 - Stabilne instalacije za detekciju eksplozivnih gasova i para 11-sonde sa 4-20 mA kominikacijomPrema tipu senzora sonde se dele na:-sonde sa poluprovodnikim senzorom-sonde sa katalitikim senzorom-sonde sa elektrohemijskim senzorom-sonde sa infracrvenim senzoromSonde sa poluprovodnikim senzoromPrincip detekcije je promena provodljivosti poluprovodnika u prisustvu gasaDetektuju neselektivno sirok spektar gasova. Selektivnost se postie promenom tipa materijala. Sonde sa katalitikim senzoromNa platinastoj spiralnoj zici od platine sagoreva zapaljivi gas, pri cemu se zbog promene temperature, otpornost zice menja. Ova otpornost se detektuje osetljivim ureajem za merenje otpora. Sonde sa elektrohemijskim senzoromProtok struje izmedju katode i anode ovisi o prisustvu gasa. Na njega znacajno utie vlanost, temperatura i pritisak. Veoma osteljivi i precizni, skup za odravanje, kratkog ivotnog veka.Sonde sa infracrvenim senzorom Princip detekcije je apsorpcija infracrvene svetlosti u prisustvu gasa.Ne mogu da detektuju sve gasove i tesko odreuju koncentraciju.Kalibracija detektorskih sondiVeina detektorskih sondi detektuje razliite vrste gasova na isti nain. Razlika je u tome to je intenzitet efekta na sam senzor ovisi o tipu gasa.Porast temperature ovisi o vrsti gasa. Da bi sonda reagovala na odgovarajui nain, tj. da bi prvi prag alarma bio na 10% DGE potrebno je izvrsiti kalibraciju, tj. podesiti elektroniku sonde tako da promena temperature prouzrokovana spaljivanjem koliine gasa koja je prisutna pri 10% DGE, posalje signal centrali za prvi prag alarma.Osim ove inicijalne kalibracije, za svaki detektor je povremeno potrebno izvriti dodatnu kalibraciju, jer tokom spaljivanja gasa dolazi do gubitka mase elektrode, sto opet menja otpor same elektrode.

2. Stabilne instalacije za detekciju eksplozivnih gasova i para: sastavni delovi instalacijeStabilna instalacija se sastoji od detektorskih sondi, centralnog ureaja, prenosnih vodova, izvor napajanja i elemente za informisanje i uzbunjivanje.Detektorske sonde se sastoje od senzora i elektronike za kondicioniranje i slue za detekciju prisustva eksplozivnog gasa. Sisgnal sa sonde se preko prenosnih vodova vodi do centralnog ureaja koji na osnovu izmerenih vrednosti vri odreene funkcije. Uobiajeno je da na 10% DGE ukljuuje ventilaciju na 30 % DGE ukljuuje elemente za informisanje i uzbunjivanje. Izvor napajanja sluzi da bi se ceo sistem napajao elektrinom energijom. Izvor napajanja mora da je takav da u sluaju nestanka mrenog napona obezbeuje napjanje sistema dovoljno dugo, odnosno do trenutka kada e kvar koji je prouzrokovao nestanak napajanja biti otklonjen. Ovo se najee reava primenom akumulatorskih baterija.

3. Stabilne instalacije za detekciju eksplozivnih gasova i para: centrale za detekciju gasova i para, vrste alarmaStabilna instalacija se sastoji od detektorskih sondi, centralnog ureaja, prenosnih vodova, izvor napajanja i elemente za informisanje i uzbunjivanje.Centralni ureaj napaja sonde i ureaje za signalizaciju, obrauje primljene signale i vri programirane funkcije na osnovu izmerenih vrednosti.Centralni ureaj mora da ima:- indikator uzbune (crvene boje);- indikator kontrolnog mesta (crvene boje ako je indikator uzbune zajedniki);- indikator prelaska svakog praga alarma (crvene boje- indikator neispravnosti kontrolnog mesta (ute ili bele boje);- indikator ukljuenog stanja ureaja (zelene boje);- mogunost testiranja ispravnog, funkcionisanja svakog kontrolnog modula ili centralnog ureajaucelini;- indikator napajanja iz rezervnog izvora napajanja (ute boje);- mogunost odreivanja visine koncentracije eksplozivnog gasa u kontrolisanom prostoru uz pomo analognog ili digitalnog naina prikazivanja, - zvuni alarm koji je zajedniki za sva kontrolna mesta; - neophodnu opremu za rukovanje stabilnom instalacijom (centralnim ureajem) i periodinu proveru funkcionisanja stabilne instalacije.Centralni ureaj mora signalizirati sledee kvarove:- ispad detektorske sonde iz rada zbog oteenja senzora (prekid ili kratak spoj),- kvar na primarnim vodovima (prekid ili kratak spoj),- ispad primarnog izvora napajanja.Centralni ureaj postavlja se van kontrolisanog prostora, najee u prostorijama lokalnih ili centralnih protivpoarnih slubi ili u hodnicima, prolazima i drugim pogodnim prostorijama u blizini kontrolisanih prostora ili podruja, tako da omoguava brz pristup i identifikaciju mesta pojave opasne koncentracije gasa ili pare. Ako se centralni ureaj postavlja van prostorije sa neprekidnim deurstvom, mora biti omoguen prenos ili ujnost alarma do mesta sa neprekidnim deurstvom.Centralni ureaj moe biti postavljen u kontrolisani prostor ako poseduje odgovarajuu protiveksplozivnu zatitu za taj prostor.Centralni ureaj za dojavu koncentracije gasa ili pare moe biti sastavni deo kombinovanog alarmnog sistema koji obuhvata i protivpoarnu i protivprovalnu dojavu, a mogu biti kontrolisane ineke druge opasne pojave. U centralnom ureaju mogu se predvideti posebni izlazi za upravljanje tehnolokom i elektrotehnikom opremom objekta. Ovi izlazi mogu biti kontaktni ili bezkontaktni i, u oba sluaja,beznaponski.Ukljuenje prinudne ventilacije (upravljanje ventilacijom i klima-ureajima) vri se kod prelaska prvog praga alarma, dok se iskljuenje dovoda gasa i energetskog napajanja vri kod prelaska 10 - Stabilne instalacije za detekciju eksplozivnih gasova i para 13drugog praga alarma. Napajanje elektrinom energijom iz mree mora biti takvo da omoguava trajan pogon stabilne instalacije za detekciju eksplozivnog gasa ili para. Optika signalizacija alarma se automatski iskljuuje po smanjenju koncentracije gasa ispod donjegranice eksplozivnosti ili nakon otklanjanja smetnje, dok runo iskljuenje svetlosne signalizacije nije dozvoljeno.Prag alarma je odreena koncentracija eksplozivnih smea gasova i para pri kojoj se javlja alarmno stanje. Stabilna instalacija moe imati jedan ili dva praga alarma u skladu sa projektovanim nivoom zatite;Prag upozorenja (ukljuenje ventilacije i sl) se postavlja na 10% DGE. U nekim sluajevim se tolerie i raspon od 5 do 20 %. Prag neodlone intervencije se postavlja obino na 40%.Stabilna instalacija ima jedan, dva ili vie pragova alarma, ustanovljenih prema rastuoj koncentraciji eksplozivne smee gasova, tako da prvi prag odgovara najnioj koncentraciji itd. Pri tom se svakom pragu mogu pridodati odreene funkcije centralnog ureaja. Pri pojavi alarma prvog praga moe se izvriti selektivno uzbunjivanje odreenih lica, kao i neka upravljaka funkcija (ukljuivanje ventilacija), dok se pri pojavi alarma drugog praga ukljuuje opte uzbunjivanje i iskljuuje glavni dovod gasa, glavno napajanje elektrinom energijom itd.

4. Stabilne instalacije za detekciju eksplozivnih gasova i para: projektovanje i izvoenje instalacijaPropisi koji su osnov za projektovanje i izvoenje instalacija su:Pravilnik o tehnikim normativima za stabilne instalacije za detekciju eksplozivnih gasova i para,SRPS EN 60079 Eksplozivne atmosfereSRPS EN 60079-14 Eksplozivne atmosfere - Deo 14: Projektovanje, izbor i postavljanje elektrinih instalacija SRPS EN 60079-29 Eksplozivne atmosfere - Deo 17: Pregled i odravanje elektrinih instalacijaSRPS EN 60079-29 Eksplozivne atmosfere - Deo 29: Detektori gasa Izbor instalacija, upotreba i odravanje detektora zapaljivih gasova i kiseonikaOsnov za projektovanje stabilnih instalacija je odreivanje zona opasnosti jer se kroz ovaj eleborat definie ugroeni prostor u kome treba detektovati gasove i pare..Osim elaborata koji ukazuje na ugroene, prema domaoj regulativi obavezno je ugraivanje ovih instalacija u gasnim kotlarnicama koje se izgrauju ispod nivoa terena i u kotlarnicama koje se nalaze u objektima u kojima se stalno ili povremeno okuplja vei broj ljudi kao to su pozorita , bioskopi, bolnice i deji ili staraki domovi,... Osim ovoga obavezno je ugraivanje ovi detekcionih sistema u kompresorskim stanicama na magistralnim i meunarodnim gasovodima.Stabilna instalacija mora biti tako projektovana i izvedena da pravilnim brojem, rasporedom i izborom mesta postavljanja detektorskih sondi omoguava pouzdano signaliziranje pojave opasnih koncentracija eksplozivnih gasova i para u kontrolisanom prostoru, uz maksimalno mogue obezbeenje od lanih alarma i u skladu sa zahtevanim nivoom zatite.Stabilna instalacija mora obuhvatiti sve prostorije jednog objekta u kojima postoji prekinuti razvodgasa (ventili, nastavci itd.) i oprema koja koristi eksplozivne gasove u normalnom procesu rada, kao i sve kanale i otvore koji ovu prostoriju povezuju sa ostalim prostorijama (ventilacioni kanali, kablovski kanali itd.).Stabilna instalacija mora stalno i automatski da nadzire i signalizira izostanak primarnog izvora napajanja, smetnje na primarnim vodovima i smetnje na senzorima u detektorskim sondama (kratak spoj i prekid).Projektovanje i izvoenje stabilne instalacije mora biti u skladu sa propisom za izvoenje elektrine instalacije u prostorima ugroenim od eksplozivnih smea gasova i para.Izbor tipa detektorske sonde, difuzione ili protone (usisne), vri se zavisno od stanja sredine, vrstegasa (prema grupi gasova i temperaturnom razredu), izloenosti atmosferskim uticajima i prisustvahomogenih ugljovodonika ili organsko-metalnih jedinjenja.Stabilna instalacija ima jedan, dva ili vie pragova alarma, ustanovljenih prema rastuoj koncentraciji eksplozivne smee gasova, tako da prvi prag odgovara najnioj koncentraciji itd. Pri tom se svakom pragu mogu pridodati odreene funkcije centralnog ureaja. Pri pojavi alarma prvog praga moe se izvriti selektivno uzbunjivanje odreenih lica, kao i neka upravljaka funkcija (ukljuivanje ventilacija), dok se pri pojavi alarma drugog praga ukljuuje opte uzbunjivanje i iskljuuje glavni dovod gasa, glavno napajanje elektrinom energijom itd.Stabilna instalacija projektuje se i izvodi za zatitu od pojave eksplozivnih koncentracija jednog odreenog ili vie odreenih gasova i/ili para. Na posebnoj ploici na centralnom ureaju oznaavase za koji je gas, odnosno gasove instalacija podeena. Na osnovu prirode samog gasa odreuju se ipozicije sondi.Projektni zadatak obrazuje se na osnovu ocene ugroenosti objekta, a obuhvata i poznavanje elemenata zatite i traeni nivo zatite.Najbitniji elementi koji se moraju poznavati prilikom projektovanja stabilne instalacije su:- veliina kontrolisanog prostora i njegov oblik;- vrednost objekta i opreme kontrolisanog prostora;- raspored tehnoloke opreme koja moe biti uzronik isticanja eksplozivnog gasa ili stvaranja eksplozivnih para;- vrsta gasa;- prirodna i prinudna ventilacija (da li postoji i kakva je);- izloenost kontrolisanog prostora atmosferskim uticajima (visokoj toploti);- agresivnost sredine usled hemijskih i drugih uticaja.Osim gore spomnutih zahteva i propisa izvoenje ove instalacije mora biti u skladu sa propisima zael. instalacije niskog napona.

5. Stabilne instalacije za detekciju eksplozivnih gasova i para: ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabilne instalacije Ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti sistema se vri:- pre putanja u rad sistema kroz funkcionalno ispitivanje sistema- periodino tokom procesa eksploatacije kroz periodine provereFunkcionalno ispitivanje sistema se vri po zavrenoj montai a pre putanja sistema u od strane ovlaenog pravnog lica (od strane ministarstva) u skladu sa tehnikim propisima i uputstvima proizvoaa. O obavljanom ispitivanju se sainjava zapisnik koji potpisuju izvoa i predstavnik investitora ili nadzorni organ i izdaje se sertifikat o ispravnosti. Zaposleni koji obavljaju ispitivanjamoraju imati poloen struni ispit. 10 - Stabilne instalacije za detekciju eksplozivnih gasova i para 15U skladu sa Zakonom o zatiti od poara ispravnost instalacija mora se proveravati najmanje dvaputa godinje od strane ovlaenog pravnog lica (od strane ministarstva) u skladu sa tehnikim propisima i uputstvima proizvoaa kroz periodine provere. O obavljenim proverama se vodi evidencija u koju se unose podaci o izvrenoj proveri i izdaje struni nalaz. Zaposleni koji obavljaju provere moraju imati poloen struni ispit.Prilikom periodine provere treba obavezno ispitati sledee:reagovanje svake detektorske sonde, elemente za uzbunjivanje, prenos informacija na mesto sa stalnim deurstvom, funkcije upravljanja koje obavlja centralni ureaj, (ukljuenje ventilatora,iskljuenje energetskog napajanja), akumulatorske baterije.Detaljnije elemente periodine provere, kao i nain provere odreuje proizvoa opreme u tehnikom uputstvu.Sve mere preduzete za redovno odravanje stabilne instalacije u toku radnog veka jedne instalacije moraju se upisati u kontrolnu knjigu.U skladu sa Pravilnikom provera funkcionisanja instalacije obavlja se u periodu do dve godine, a vanredna funkcionalna ispitivanja u sluaju da izvrene periodine ili vanredne provere pokau znakove poremeaja pogonske spremnosti ili nepravilnog funkcionisanja, kao i pri promeni tehnologije, odnosno promeni kontrolisanog prostora.Zakon nalae kontrolne preglede u periodima od 6 meseci.Remont (obnavljanje) stabilne instalacije obavlja se neodlono ve pri prvoj pojavi odstupanja u radu i pri neispravnosti kao posledici starenja.Zbog nepaljivog rukovanja gasnom instalacijom ili materijama ija su isparenja eksplozivna, pojava alarma ne moe se smatrati lanom uzbunom. Ovako nastale eksplozivne koncentracije gasova isto su toliko opasne kao i one koje nastaju zbog kvara na instalacijama ili nekog drugog uzroka.Potrebna svojstva stabilne instalacije obezbe uju se projektovanjem, izradom odgovarajue opreme i njenom odgovarajuom upotrebom.Za ovu opremu obavezan je period probnog rada kod proizvoaa u trajanju od najmanje sedam dana radi stabilizacije senzorskih elemenata i prevazilaenja perioda poetnih otkaza.Svaka nova ili rekonstruisana stabilna instalacija mora biti posle montae podvrgnuta kompletnom funkcionalnom ispitivanju i podeavanju od strane izvoaa radova.Prilikom izvoenja funkcionalne kontrole na centralnom ureaju mora se kontrolisati rad:indikatora alarma (svih postoje ih pragova i memorija); indikatora kvarova;rezervnog napajanja.Po izvrenom funkcionalnom ispitivanju sainjava se poseban zapisnik o izvrenom ispitivanju koji postaje sastavni deo dokumentacije.Tehniko uputstvo za stabilne instalacije mora sadravati sledee podatke:- opis ureaja;- funkcionisanje ureaja;- rukovanje ureajem;- nain odravanja;- tabelu kvarova;- karton tehnikog pregleda.Kontrolna knjiga za stabilne instalacije za eksplozivne gasove i pare sadri:- datum izvrenog pregleda;- naziv preduzea, odnosno drugog pravnog lica koje je obavilo radove;- overu strunog lica koje je obavilo radove;- overu korisnika stabilne instalacije da su radovi izvreni;- podatke o izvrenim pregledima;- podatke o ispitivanju smetnji;- podatke o popravkama.

,

1. Instalacije, sistemi i ureaji za odvoenje dima i toplote: zahtevi u pogledu funkcionisanja instalacija i sastavnih delova instalacija u poaru, nezavisni izvor napajanja i dr.PTN za zatitu garaa za putnike automobile od poara i eksplozija definie da ventilatori za odvoenje dima moraju da rade usluaju poara i moraju biti takve konstrukcije da mogu izdrati temperature do 4000C u trajanju od 90 minuta.PTN za sisteme za ventilaciju ili klimatizaciju ("Slubeni list SFRJ", broj 38/89): Materijal za izolaciju kanala za vazduh, lepak,materijal za zvunu izolaciju i materijal za veanje kanala o konstrukciju mora biti negoriv. Ako je predvideno da ventilacija iliklimatizacija rade u toku poara, njihov rad mora da bude obezbeden u trajanju od najmanje 90 min.PTN za sisteme za ventilaciju ili klimatizaciju ("Slubeni list SFRJ", broj 38/89): Elektrini kablovi koji snabdevaju energijomuredaje koji rade za vreme poara, moraju biti otporni prema poaru ili se moraju zatiti tako da rade koliko i ti uredaji.PTN za sisteme za ventilaciju ili klimatizaciju ("Slubeni list SFRJ", broj 38/89): Sistemi za ventilaciju ili klimatizaciju predvienida rade u uslovima poara moraju imati nezavisni rezervni izvor za napajanje elektrinom strujom koji obezbeuje neprekidan radsistema u trajanju od 100 min.

2. Instalacije, sistemi i ureaji za odvoenje dima i toplote: sastavni delovi instalacijePTN za sisteme za sisteme za odvoenje dima i toplote nastalih u poaru (Sl list SFRJ, br. 45/83):Sistem za odvoenje dima i toplote su svi uredjaji koji namenski slue za to da u sluaju poara od odreenog trenutka poinju daodvode dim i toplotu u odreenom obimu. Ureaji za odvoenje dima i toplote su otvori iji se poklopci otvaraju automatski, runoili kombinovano i slue za odvoenje dima i toplote prirodnim putem. Sistem za odvoenje dima i toplote prinudnim putem sastoji se iz sledeih delova :ventilatora, dimovodnih klapni, vazdunihkanala, kablova koji napajaju motor ventilatora elektrinom energijom, izvora elektrine energije.

3. Instalacije, sistemi i ureaji za odvoenje dima i toplote: ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabilne instalacijeDimoodvodne klapne moraju biti ugraene tako da omoguavaju unutranji pregled, ienje i popravaku. Potrebno je postavitiinspekcijske otvore na kanalima za odvoenje dima u blizini klapne. Osoba zaduena za upravljanje i odravanje sistemaodvoenja dima mora osigurati ispravnost klapne u bilo kojem trenutku. PTN za ureaje za automatsko zatvaranje vrata ili klapni otpornih prema poaru (Sl.list SFRJ br, 35/80): Celokupan ureaj za aktiviranje i automatsko zatvaranje klapni mora se u upotrebi kontrolisati najmanje jedanput u dva meseca.