PIKSNAP: Konstrukcija i validacija skale neakademske … · 2021. 1. 4. · preciznije odreðen i u veæoj meri istraen u od - nosu na domen neakademske prokrastinacije. Samim tim,

758 • PETNIÈKE SVESKE 76 DEO III

Konstantin Tomiæ i Pavle Maèkiæ

PIKSNAP: Konstrukcija ivalidacija skaleneakademskeprokrastinacije

Prokrastinacija se mo�e definisati kao nepotreb-no odlaganje onoga što se mo�e uraditi u datomtrenutku. Domen akademske prokrastinacije jepreciznije odreðen i u veæoj meri istra�en u od-nosu na domen neakademske prokrastinacije.Samim tim, odluèili smo da istra�imo ovaj feno-men konstrukcijom i validacijom skale zastuplje-nosti neakademske prokrastinacije (PIKSNAP).Na osnovu rezultata fokus grupe konstruisalismo stavke koje èine skalu neakademskeprokrastinacije. Ova skala se sastoji od dvepodskale, skale uèestalosti prokrastinacije kojuèine èetiri domena (domen kuænih poslova,hobija i aktivnosti, zdravstveni i socijalnidomen) i skale negativnih emocija, koja meriemocionalni do�ivljaj prokrastinacije.Eksplorativnom faktorskom analizom izdvojilismo dva faktora emocija koji se poklapaju sapodelom emocija na one koje se javljaju prihedonistièkoj i anksioznoj prokrastinaciji.PIKSNAP je validiran pomoæu skale akademskeprokrastinacije i dimenzije savesnosti izHEXACO-PI. Instrument pokazuje zadovolja-vajuæu internu konzistentnost (� = 0.90) i kon-vergentnu validnost. Meðutim, potrebno je sp-rovesti dalja istra�ivanja da bi se utvrdilaprediktivna i inkrementalna valjanostinstrumenta.

Uvod

Definisanje prokrastinacije

Reè prokrastinacija je kovanica reèi latinskogporekla, pro i crastinus, što u prevodu znaèi ,,zasutra” (Van Eerde 2003). Prokrastinacija se naj-

èešæe definiše kao iracionalno odlaganje nekogponašanja (Ellis i Knaus 1977; Akerlof 1991) ilikao o odlaganju obaveza do taèke do�ivljavanjasubjektivne nelagodnosti (Ferrari 1992). Sin-tezom ovih definicija mo�e se tvrditi da prokra-stinacija predstavlja pojavu voljnog odlaganja dase planirana akcija izvrši, iako osoba zna da æe jojodlaganje škoditi (Steel 2007). Veæina ovih defi-nicija odreðuje prokrastinaciju kao specifièan tipodlaganja, a ne kao sinonim za samo odlaganje.Za razliku od odlaganja, koje mo�e biti pozi-tivno, prokrastinacija se u literaturi uglavnomopisuje kao nešto što pojedincu mo�e naneti nekeloše posledice. U jednom istra�ivanju prokra-stinaciju èak 95% ispitanika karakteriše kao lošeponašanje s negativnim posledicama (Briody1980, prema Steel 2007).

Iako ove definicije daju dobar uvid u to šta jeprokrastinacija, ipak je najiscrpnije definišeHagbin (Haghbin 2015), koji sintezom veæ pos-tojeæih i prihvaæenih definicija prokrastinacijedolazi do njenih šest definišuæih elemenata: odla-ganje, jaz izmeðu namere i akcije, iracionalnostodlaganja, negativna oseæanja, loš uèinak i tipzadatka. Odlaganje je jedini konceptualni ele-menat prokrastinacije oko kog se svi istra�ivaèisla�u. Da bi se za neko ponašanje moglo reæi daje prokrastinacija, ono mora da ukljuèuje nekuvrstu odlaganja zadatka.

Jaz izmeðu namere i akcije je jedan od defini-šuæih elemenata oko kojeg se istra�ivaèi veæinomsla�u (Ellis i Knaus 1977; Ferrari et al. 1995;Blunt i Pychyl 1998; Steel 2007). Ovaj elementje izuzetno va�an jer razgranièava odlaganje bilokoje akcije od odlaganja samo nameravane ak-cije. Drugim reèima, da nije ovog konceptualnog

Konstantin Tomiæ (1998), Novi Sad, Beogradskikej 35, uèenik 4. razreda gimnazije „JovanJovanoviæ Zmaj” u Novom Sadu

Pavle Maèkiæ (1999), Beograd, Ivan Begova 9,uèenik 4. razreda Pete beogradske gimnazije

MENTOR: Tijana Nikitoviæ, Odeljenje zapsihologiju, Filozofski fakultet Univerziteta uBeogradu

elementa, moglo bi se reæi da osoba prokrastinirana svakoj radnji koju u datom trenutku ne vrši, akoju æe vršiti u nekom trenutku u buduænosti,poput pranja zuba ili primanja penzije. Dakle, zaosobu mo�emo reæi da prokrastinira ukoliko jenamerila nešto da uradi, ali to ne èini. Iracio-nalnost kao definišuæi element prokrastinacije seodreðuje na dva naèina, na osnovu kojih se po-stojeæa literatura mo�e podeliti na dve grupeistra�ivanja (Haghbin 2015). Prva grupa sagle-dava iracionalnost iz perspektive kognitivno--bihejvioralne terapije. Naime, tvorac REBTterapije, Albert Elis, tvrdi da iracionalnost pred-stavlja „misli i uverenja koja tvore temelj psiho-loških problema i koja osujeæuju osobu priostvarivanju �eljenjih ciljeva” (Ellis i Bernard1985), a definiše prokrastinaciju kao „iracio-nalno odlaganje obaveza” (Ellis i Knaus 1977).Druga grupa istra�ivanja (Steel 2007) iracio-nalnost posmatra kao postupanje osobe koje nevodi najveæoj oèekivanoj vrednosti (Haghbin2015). Zbog veæe odreðenosti, ovo shvatanjeprokrastinacije biæe uzeto u obzir u ovom istra�i-vanju. Dakle, osoba koja odla�e neku obavezu,iako zna da æe to dovesti do nekakvog lošeg is-hoda, iracionalno je odla�e. Èetvrti definišuæi el-ement prokrastinacije jesu negativne emocijekoje se javljaju pri samoj pomisli na izvršavanjenekog zadatka. Najistaknutija od ovih negativnihemocija jeste strah od neuspeha. Prethodna istra-�ivanja (Solomon i Rothblum 1984; Milgram etal. 1988, Haghbin et al. 2012) ukazuju na to da jestrah od neuspeha zapravo jedan od glavnih raz-loga zašto dolazi do prokrastinacije. Loš uèinakje u veæini sluèajeva posledica prokrastinacije(Steel 2007; Haghbin 2015). Vredno je pomenutida prokrastinacija nema negativne efekte isklju-èivo na uspeh u izvršavanju akademskih zada-taka, veæ i na razne sfere �ivota, poput zdravlja iopšteg blagostanja (Van Eerde 2003). Primerovakvih negativnih posledica bi mogli biti zdrav-stveni rizici kojima se osoba izla�e odlaganjemobaveza poput sistematskih pregleda. Poslednjidefinišuæi elemenat prokrastinacije je tip zadatkakoji se odla�e. Rezultati meta-analiza (Steel2007; Van Eerde 2003) ukazuju na to da je pro-krastinacija u velikoj meri zavisna od tipa za-datka. U veæini istra�ivanja je napravljena jasnapodela tipova zadataka koji se odla�u na dve

grupe, tj. domena: akademski i domen svakodne-vice (Milgram et al. 1988).

Akademski domen prokrastinacije je star ot-prilike koliko i empirijsko istra�ivanje prokrasti-nacije (Solomon i Rothblum 1984). Pretpostavljase da je prokrastinacija akademskih zadataka inajuèestalija, pri èemu ova pretpostavka nije po-dvrgnuta empirijskoj proveri (Haghbin 2015).Prokrastinacija svakodnevice definisana je u ka-snijim radovima kao tendencija da se rutinskizadaci odla�u (Milgram et al. 1988). Meðutim,definisanje nekog domena odrednicom „rutinskizadaci” nosi sa sobom nekoliko problema, odkojih je glavni ogranièena moguænost operaci-onalizovanja i merenja prokrastinacije u ovomdomenu. Naime, vrlo je teško naæi reprezenta-tivan skup zadataka koji èine rutinu za èitavu po-pulaciju. Takoðe, èak iako se naðe takav skupzadataka, to ne znaèi da se vremenom ta rutinaneæe menjati. Primer stavke koja je vremenomizgubila reprezentativnost bi bio ajtem iz skaleopšte prokrastinacije (Lay 1986) koji glasi „Pis-mo mo�e stajati napisano danima pre nego što gapošaljem”. Pored zadataka koji više ne predsta-vljaju rutinu, takoðe postoje zadaci koji sumo�da postali rutina od kada je skala konstrui-sana, poput a�uriranja anti-virusnog softvera iodgovaranja na elektronsku poštu.

Neki istra�ivaèi (Milgram et al. 1998) sporetvrdnju da je prokrastinacija zavisna od tipazadatka time što nalaze jaku korelaciju izmeðuakademskog i domena svakodnevice. Ovaj za-kljuèak je ipak donekle neopravdan (Haghbin2015) zbog pomenutih problema sa operaci-onalizacijom prokrastinacije koja se odnosi narutinu. Kao posledica tog istra�ivanja i njegovekritike, u literaturi se pojavljuju dve sasvim va-lidne i opravdane operacionalizacije prokrasti-nacije: jedna gde je prokrastinacija nezavisna, idruga gde je zavisna od tipa zadatka koji se od-la�e. U samim instrumentima ova podela seogleda u tome što prva grupa instrumenata meriprokrastinaciju u odnosu na specifiène zadatke(„Ako mi stigne raèun sa malim iznosom, odmahga platim” iz Skale opšte prokrastinacije (Lay1986)), dok se druga grupa koristi opštim odred-nicama („Ja sam neizleèivi zgubidan” iz Takma-nove skale prokrastinacije (Tuckman 1991).

Ova podela u operacionalizaciji se delom po-klapa sa konceptualnom podelom prokrastinacije

ZBORNIK RADOVA 2017 PSIHOLOGIJA • 759


na ponašanje i osobinu liènosti. Prokrastinacionoponašanje je nepotrebno odlaganje zadatka ipored poèetne namere da se taj zadatak uradi,dok je prokrastinacija kao osobina liènostisklonost prokrastinacionom ponašanju, kojukarakterišu iracionalnost odlaganja, negativneemocije koje se javljaju pri odlaganju i uèestaleloše posledice uzrokovane ovim odlaganjem(Haghbin 2015). Iako sve skale samoprocenemere prokrastinaciju kao osobinu liènosti, onenju mahom operacionalizuju kao uèestalost pro-krastinacionog ponašanja, èime se gubi nekolikova�nih konceptualnih elemenata, poput nega-tivnih emocija i loših posledica prokrastinacije(Haghbin 2015).

Prvo shvatanje prokrastinacije kao opšte oso-bine liènosti koja je nezavisna od domena ili tipazadatka, je podr�ana istra�ivanjima koja su našlaznaèajnu vezu izmeðu akademske i prokrastina-cije svakodnevice (McCown et al. 1989; Mil-gram et al. 1998); dok drugo shvatanje, kojepodrazumeva prokrastinaciju kao ponašanje kojejeste zavisno od domena, podr�avaju istra�ivanjakoja ukazuju na zavisnost prokrastinacije od tipazadatka (Mischel 1990, prema Haghbin 2015;Steel 2007; Milgram et al. 1988; Milgram et al.1995). Pošto postoje dve empirijski potvrðenekonceptualizacije pojma prokrastinacije, ostajena istra�ivaèu da izabere jednu od njih, zavisnood namere i cilja istra�ivanja (Haghbin 2015).

Još jedan problem u dosadašnjoj literaturi je-ste problem skala prokrastinacije koje nisu og-ranièene na neki domen, a koje je mere koristeæise specifiènim zadacima. Naime, u istra�ivanjukoje se bavi ispitivanjem domena prokrastinacijesvakako mora da se koristi skala koja meri pro-krastinaciju u odnosu na odreðeni skup zadataka.Meðutim, sva istra�ivanja koja su se bavila timproblemom imaju isti nedostatak: ni za jednuskalu se ne mo�e tvrditi reprezentativnost skupazadataka u odnosu na koje se prokrastinacijameri, jer nijedan skup nije dobijen empirijski,veæ na osnovu procene od strane istra�ivaèa, te senjihova reprezentativnost, prikladnost i nepri-strasnost ne mogu uzeti zdravo za gotovo (Steel2002, prema Haghbin 2015).

Meðutim, iako se do njega nije došlo empi-rijski, akademski domen je valjano konceptualnoodreðen. Naime, ako se prokrastinacija tièeškole, fakulteta ili sliènih akademskih institucija,

ona se tièe akademskog domena. Ako se to uzmeu obzir, jedino preostalo konceptualno rešenje zapodelu zadataka prokrastinacije na domene jestepodela prokrastinacije na akademsku i onu kojaobuhvata zadatke koji nisu obuhvaæeni akadem-skim domenom, tj. neakademsku.

Anksiozna i hedonistièkaprokrastinacija

Slu�eæi se definišuæim elementima prokrasti-nacije, mogu se pretpostaviti njena dva tipa,anksiozna i hedonistièka (Haghbin 2015). Anksi-ozna prokrastinacija jeste vrsta prokrastinacijekoju karakterišu negativne emocije i nezado-voljstvo sopstvenim ponašanjem kao i ishodomprokrastiniranja. Ona je èesto vezana za odreðenizadatak ili kontekst, poput domaæeg zadatka ilikonteksta škole. Ona se ponavlja za isti zadatakili kontekst i retko je posledica nekih spoljašnjihfaktora. Meðu njenim moguæim uzrocima nalazese strah od neuspeha, manjak samokontrole isavesnost. Negativne emocije koje se èesto jav-ljaju pri anksioznoj prokrastinaciji su anksioz-nost, emocionalni distres, krivica, bespomoænosti zabrinutost (Haghbin 2015).

Primer anksioznog prokrastinatora bi biouèenik koji i pored poèetne namere da napišeneki rad, svaki put kad sedne da radi otvori nekudruštvenu mre�u i na njoj provede neko du�evreme. Uèenik je prilikom odlaganja nezado-voljan sobom jer tako postupa, grize ga savest ioseæa se anksiozno povodom neke loše posledicepoput loše ocene.

Sa druge strane, hedonistièka prokrastinacijaje nenametnuta, namerna prokrastinacija bezjasne namere da se obaveza završi, koja je èestopraæena nezadovoljstvom zbog ishoda, ali ne izbog sopstvenog ponašanja i koja se tièe speci-fiènog zadatka ili konteksta. Kao njene moguæeuzroke Hagbin (2015) navodi manjak samo-kontrole, interesovanja i energije, kao i nisku sa-vesnost i hedonizam. Negativne emocije koje semogu javiti pri samoj pomisli na odlagani za-datak su mrzovolja, tromost ili dosada. Primerhedonistièkog prokrastinatora je student kojizbog izlazaka odla�e pripremanje za ispit, iakooèekuje kao rezultat prokrastinacije loš uèinak naispitu. Student namerno bira da radi prijatnijeaktivnosti, jer mu je uèenje za ispit dosadno iuspavljuje ga. On kasnije nije nezadovoljan sop-

stvenim ponašanjem koliko je nezadovoljanzbog toga što je pao ispit.

Kljuèna razlika izmeðu ove dve vrste prokra-stinacije je u tome što anksioznu prokrastinacijukarakterišu negativne emocije i nezadovoljstvousmereni ka sopstvenom ponašanju, dok kodhedonistièke prokrastinacije to nije sluèaj. Ovadva konstrukta, iako su precizno definisana, ipakèekaju empirijsku potvrdu (Haghbin 2015).

Teorija vremenske motivacije

Teorija vremenske motivacije (eng. Tempo-ral Motivation Theory — TMT) (Steel i König2006) predstavlja integrativni model motivacije,koji je nastao sintezom èetiri teorije manjegopsega. Iako se ove èetiri teorije usredsreðuju narazlièite aspekte motivacije, njihova zajednièkakarakteristika je da motivaciju sagledaju kaofunkciju vremena. U svom jednostavnijemobliku, jednaèina ovog modela glasi:

UE V

D� �

� �1 �.

U jednaèini U predstavlja po�eljnost jednedate akcije, E verovatnoæu da akcija vodi na-gradi, V predstavlja koliko je ta nagrada jaka, �predstavlja uopštenu podlo�nost osobe premaodlaganju, D predstavlja vreme koje je potrebnoda proðe od poèetka radnje do nagrade. Što jekoeficijent U veæi to je veæa verovatnoæa da æe seosoba baviti datom radnjom. Kako bi se razjas-nila primenjivost ovog modela na prokrastina-ciju, potrebno je dati primer. Student, iako zna dabi trebalo da uèi za ispit, preferira izlazak naduèenjem. Ovaj izbor se mo�e objasniti pomoæunavedene jednaèine ako se uzme u obzir da suizlasci studentu prijatni (V je visoko) i izvesno jeda æe biti prijatni (E je visoko). Takoðe, izlazakje studentu neposredno (D = 0) prijatno iskustvo.Sa druge strane, uèenje mu je samo po sebi aver-zivna radnja (V je nisko), koja ne mora nu�novoditi dobroj oceni (E je nisko) i potrebno je dastudent provede dosta vremena uèeæi dok ne do-bije dobru ocenu (D je visoko). Meðutim, kakose pribli�ava ispitni rok, koeficijent D za uèenjese smanjuje, dok za izlaske ostaje isti. Kada vred-nost U za uèenje postane veæa od vrednosti U zaizlaske, student æe, prema ovoj teoriji, poèeti dauèi. Dakle, prokrastinacija prema TMT modelu

nastaje usled preferencije prijatne radnje nadobavezom koja treba da se ispuni.

Èini se da je va�no pretpostaviti odnos prok-rastinacije prema Hagbinu (2015) i prema teorijivremenske motivacije. Iako dosadašnja literaturanijednom nije uzela u obzir odnos ove dve teori-je, usled èega se tvrdnje potkrepljene empirijomne mogu praviti, pretpostavlja se da se ove dveteorije ni u kom aspektu ne sukobljavaju, veæ, su-protno, da se dopunjuju. Teorija vremenskemotivacije direktno pretpostavlja gotovo sve de-finišuæe elemente prokrastinacije prema Hag-binu, izuzev negativnih emocija i iracionalnosti.Ovo se ne tretira kao kontradikcija dve teorije,veæ kao posledica usredsreðenosti teorija na dru-gaèije aspekte prokrastinacije. Naime, teorijavremenske motivacije usredsreðuje se na samproces prokrastiniranja, sa�imajuæi individualnerazlike u parametre E, V i �, dok se Hagbinovateorija bavi objašnjavanjem prokrastinacije izstanovišta liènosti, te su ovoj teoriji negativneemocije i iracionalnost ponašanja oèekivanozastupljeniji. Takoðe, teorije se ne sukobljavajuni u vidu postojanja anksiozne i hedonistièkeprokrastinacije. Dok Hagbinova teorija detaljnoopisuje lièni do�ivljaj ove dve vrste prokrasti-nacije, u teoriji vremenske motivacije razlikaizmeðu njih bi se mogla odraziti u tome što serazlikuju zadaci kojima osoba bira da se bavi.Ono što teoriju vremenske motivacije èini va-�nom pri izuèavanju prokrastinacije jeste štopru�a valjan teorijski okvir kojim se mogu objas-niti gotovo svi korelati prokrastinacije (Steel2007).

Korelati prokrastinacije

Istra�ivanjem prokrastinacije pokazan jevelik broj njenih korelata koji se mogu podeliti uèetiri široke grupe: karakteristike zadatka, oso-bine liènosti, ishodi i demografske karakteristike(Steel 2007). Karakteristike zadatka predstav-ljaju moguæe sredinske uzroke prokrastinacije.Najznaèajni i u literaturi najprisutniji od ovihfaktora jeste odbojnost zadatka koja predstavljado�ivljenu ili nasluæenu neprijatnost pri izvrša-vanju neke akcije (Harris i Sutton 1983; Solo-mon i Rothblum 1984; Milgram et al. 1988).Opšte uzeto, što je odbojniji zadatak, to je pro-krastinacija veæa. U teorijskom okviru TMT-a,



averzivnost zadatka po definiciji predstavlja V,što se mo�e jasno dovesti u vezu sa prokra-stinacijom (Steel i König 2006). Drugu grupukorelata prokrastinacije èine oni koji se tièu oso-bina individue. Ovi korelati se uglavnom odnosena dimenzije Petofaktorskog modela liènosti(Costa i McCrae 2008). Kako je jedna od pri-hvaæenijih definicija prokrastinacije ta da je onairacionalno odlaganje obaveza (Ellis i Knaus1977), oèekivano je da je ova pojava u pozitivnojkorelaciji sa neuroticizmom prema Petofaktor-skom modelu liènosti (Costa i McCrae 2008).Naime, istra�ivaèi (Ellis i Knaus 1977) tvrde daako ljudi odla�u zadatak koji im izaziva stres inelagodnost, onda æe oni sa višim nivoom neu-roticizma, oseæajuæi veæi stres i nelagodnost, višeprokrastinirati. Još jedna znaèajna veza prokra-stinacije ostvarena je sa specifiènim facetomneuroticizma, depresivnošæu (McCown et al.1989). Pretpostavlja se da do ove korelacije do-lazi jer su osobe sa višim nivoom depresivnostiuskraæeni za oseæaj uspeha kao potkrepljenje(Steel 2007). Teorijsko objašnjenje negativnepovezanosti prokrastinacije sa neuroticizmom injegovim facetima prema TMT-u jeste daosobama sa izra�enijim neuroticizmom potkre-pljenje za završavanje zadatka (parametar V)bude ni�e (Steel 2007).

Kako podaci iz dosadašnjih istra�ivanja po-kazuju (Steel 2007; Van Eerde 2003), otvorenostza iskustva i ekstraverzija nisu znaèajni korelatiprokrastinacije, mada odreðeni faceti ekstraver-zije, poput impulsivnosti, jesu. Impulsivnost semo�e definisati kao spontanost akcija (Steel2007). Impulsivnim osobama, prema Stilu, mislio buduænosti u manjoj meri utièu na odluke kojedonose, i oni èešæe podle�u trenutaènoj gratifi-kaciji, te dugoroène obaveze odla�u ili u nekimsluèajevima gotovo potpuno zapostavljaju(ibid.). U teoriji vremenske motivacije parametar� se tumaèi kao istovetan impulsivnosti, te je nje-gova negativna povezanost sa prokrastinacijomoèekivana (Steel i König 2006).

Pod treæu grupu korelata prokrastinacijespadaju demografske karakteristike osobe kojaprokrastinira. Dva potencijalna moderatora pro-krastinacije koji su istaknuti u literaturi su pol iuzrast (Steel 2007). Istra�ivaèi (O’Donoghue iRabin 1999) su primetili da se prokrastinacijavremenom smanjuje kako starimo. Do ovakve

promene pretpostavlja se da nije došlo posred-stvom poveæanja savesnosti vremenom, veæ zatošto ljudi vremenom uspevaju da razviju navikekoje im omoguæavaju da izbegnu prokrasti-naciju. Istra�ivanja koja su se bavila ispitivanjempolnih razlika u prokrastinaciji nisu dala jedno-znaèan odgovor, dok metaanalitièki podaci(Steel 2007) ukazuju na to da ukupan efekat polane postoji.

Savesnost kao korelatprokrastinacije

Dve najopširnije meta-analize (Steel 2007;Van Eerde 2003) koje se tièu polja izuèavanjaprokrastinacije, kao njen najznaèajniji korelatistièu savesnost. Prema Stilu (Steel 2007), ovo jeoèekivano jer je pojam prokrastinacije konceptu-alno povezan sa niskom samokontrolom, koja jeprema veæini modela sastavni deo savesnosti. Štaviše, prema odreðenim konceptualizacijama,sama prokrastinacija predstavlja facet savesnosti(MacCann et al. 2009). Prilikom konstrukcijenajpoznatijih inventara liènosti (McCrae i Costa1987; Ashton i Lee 2001) faktor savesnosti sudefinisale osobine poput organizovanosti, vred-noæe, pa�ljivosti i temeljitosti. Kako se faktorsavesnosti ne razlikuje znaèajno izmeðu Petofak-torskog modela liènosti i HEXACO modela liè-nosti (Lee i Ashton 2004; Lee et al. 2005), podacidobijeni iz oba modela smatraju se relevantnimza naše istra�ivanje. Prema HEXACO modeluliènosti, savesnost grade èetiri njena faceta: orga-nizovanost, perfekcionizam, marljivost i pro-mišljenost.

Organizovanost je sklonost tra�enja reda,urednost, pogotovo u fizièkom okru�enju poje-dinca. Oni koji imaju nizak skor na organizova-nosti èesto su aljkavi, dok oni sa visokim birajustruktuiraniji pristup svojim zadacima. Stil iKonig (2006) negativnu asocijaciju izmeðu or-ganizacije i prokrastinacije objašnjavaju u okviruTMT-a time što organizovani ljudi imaju veæutendenciju da sebi postavljaju kratkoroène ci-ljeve. Ovim postupkom, oni jedan zadatak savisokom vrednosti D, dele na više zadataka sani�im vrednostima D, time umanjujuæi prokra-stinaciju.

Perfekcionizam se definiše kao sklonost te-meljitosti i osvrnutost na detalje. Niski skorovikarakterišu ljude koji dopuštaju poneku grešku u

svom radu i ne obraæaju pa�nju na detalje, dokoni sa visokim skorovima èesto pa�ljivo prove-ravaju svoj rad. TMT model ne predviða nikakvupovezanost perfekcionizma sa prokrastinacijom(Steel i König 2006), što podr�avaju i rezultatiStilove metaanalize (Steel 2007)

Marljivost predstavlja sklonost ka napornomradu. Niska samodisciplina i motivacija da seneki cilj postigne èesto karakterišu niske sko-rove, a jaka radna etika i volja da se istrpi naporkarakterišu visoke skorove na ovoj dimenziji.Pojam koji je konceptualno vrlo slièan marlji-vosti, motivacija za postignuæem pokazao jenegativnu povezanost sa prokrastinacijom (Steel2007). U teorijskom okviru TMT-a, ovakva po-vezanost se mo�e objasniti time što marljiveosobe imaju tendenciju da u�ivaju u radu kaotakvom (Ashton i Lee 2001), te je zadatak kojiobavljaju sam po sebi vredniji, odnosno ima višuvrednost V (Steel 2007).

Promišljenost je sklonost pa�ljivom razma-tranju posledica i inhibiranju impulsa. Osobe saniskim skorovima na ovoj podskali èesto postu-paju impulsivno i bez razmišljanja o posledica-ma, dok oni sa visokim skorovima èesto uzimajuviše moguænosti u obzir i skloni su opreznosti isamokontroli. Prema datoj definiciji mo�e seuoèiti da je promišljenost suprotna impulsivnosti(Asthon i Lee 2001), te se njena negativna kore-lacija (Steel 2007) sa prokrastinacijom mo�eobjasniti time što su promišljene osobe manjepodlo�ne odlaganju, to jest njihova vrednost � jeni�a.

Cilj

Cilj ovog istra�ivanja je bilo ispitivanje do-mena neakademske prokrastinacije kroz kon-strukciju i validaciju skale o neakademskojprokrastinaciji.

Metod

Instrumenti

Kako je u fokus grupu bilo neophodno uklju-èiti osobe sa izra�enom osobinom prokrastina-cije, Takmanova skala prokrastinacije je slu�ilaza selekciju ispitanika, dok je drugi instrument,Multifacetna mera akademske prokrastinacije,bio neophodan za validaciju novonastalog ins-

trumenta za merenje neakademske prokra-stinacije. Kako bi se mogle koristiti na našoj po-pulaciji, skale su prevedene na srpski jezik.

Takmanova skala prokrastinacije(TPS)

Prvi relevantan kriterijum koji je uzet u obzirprilikom odabira skale prokrastinacije koja jekorišæena u svrhu selekcije ispitanika radi uèešæau fokus grupi bio je da skala meri prokrastinacijunazavisno od zadataka koji se odla�e. Na ovajnaèin se izbegava potencijalna greška korišæenjanereprezentativnog skupa zadataka, što je za-merka koja bi mogla da se uputi veæini postojeæihskala (Haghbin 2015). Drugi kriterijum bio je daskala bude u velikoj meri konvergentno validna,to jest da u velikoj meri bude povezana sa drugimmerama prokrastinacije. Na osnovu ova dva kri-terijuma kao najprikladnija izabrana je Takma-nova skala prokrastinacije (Tuckman 1991). Njukarakteriše visoka interna validnost (� = 0.90) ivisoka povezanost sa bihejvioralnim meramaprokrastinacije (r = 0.80).

Multifacetna mera akademskeprokrastinacije (MMAP)

Kako je akademska prokrastinacija jedan oddva konstrukta koji su korišæeni za validaciju no-vonastale skale, prvi od relevantnih kriterijumapri odabiru skale bio je upravo da meri akade-msku prokrastinaciju. Kako nijednim istra�iva-njem nije utvrðen reprezentativan skup zadatakaza akademsku prokrastinaciju na našoj popula-ciji, tra�ena je skala koja se ne koristi specifiènimzadacima, ali se na neki naèin ogranièava na aka-demski domen. Kao jedina skala koja ispunjavaovaj kriterijum pokazala se Hagbinova multifa-cetna skala akademske prokrastinacije (MMAP:Haghbin 2015). Ova skala sastoji se je od èetiridimenzije kojima se svih šest definišuæih eleme-nata prokrastinacije pokrivaju.

Prva dimenzija, skala prokrastinacije kaoponašanja (eng. Procrastination BehaviourScale), PBS, meri njenu uèestalost. Sastoji se od10 ajtema koji ne mere prokrastinaciju u odnosuna specifiène zadatke, veæ se koristi odreðenjem„akademski zadaci” (npr. „Kada se zadaju aka-demski zadaci, ka�em sebi da ih neæu kasnozapoèeti, ali ih na kraju odla�em bez dobrog raz-



loga”). Druga dimenzija, skala negativnih emo-cija (eng. Negative Emotion Scale), NES, meriemocionalni do�ivljaj prokrastinacije. Sadr�i 12stavki, na koje ispitanici oznaèavaju koliko èestoosete navedene emocije. Odgovor na svaku sta-vku svih podskala MMAP-a se izra�ava na Li-kertovoj skali od 1 (nikad) do 6 (uvek).

Kako je ovo istra�ivanje usredsreðeno nauèestalost prokrastinacije i emocionalni do�ivljajpri prokrastiniranju, u istra�ivanju su korišæeneove dve skale. Što se preostale dve tièe, skalaopa�enih loših posledica (PNCS) meri stepen dokog osoba misli da je prokrastinacija imala ne-gativnih posledica po nju, a skala trajanja prokra-stinacije (PDS) meri od kada u toku �ivota jeosoba sklona prokrastiniranju.

PNCS je izostavljena jer merenje subjektivneprocene loših posledica po osobu, iako konceptu-alno va�no, prevazilazi obim ovog istra�ivanja.Sa druge strane, PDS je izbaèen jer se smatra da,iako je va�an za procenu ozbiljnosti prokrasti-nacije kao psihološkog problema, nije kljuèan uodreðivanju stepena izra�enosti prokrastinacijekao osobine liènosti (Haghbin 2015).

Još jedan od relevantnih kriterijuma koji je is-punjen od strane MMAP-a jeste to da ima dobremetrijske karakteristike. Naime, podskalu PBSkarakteriše visoka interna konzistentnost (� == 0.94).

Skala savesnosti

Mera kojom je savesnost operacionalizovanaje skala dimenzije savesnosti prema HEXACOmodelu. Kao što je pomenuto u uvodu, dimenzijasavesnosti se ni konceptualno (Lee i Ashton2004), ni empirijski (korelacija r = 0.80) (Lee etal. 2005) ne razlikuje izmeðu Petofaktorskogmodela i HEXACO-a, te je iz praktiènih razlogau ovom istra�ivanju korišæena skala savesnostipotonjeg modela (HEXACO-PI). Ona sadr�ièetiri faceta sa po èetiri ajtema na nivou faceta:organizovanost (� = 0.85), marljivost (� = 0.79),perfekcionizam (� = 0.79) i promišljenost (� == 0.78). Karakteriše je velika pouzdanost (� == 0.89). Na stavke su ispitanici odgovarali naskali od 1 (potpuno netaèno) do 5 (potpunotaèno).

Pajina i Kokilijeva skalaneakademske prokrastinacije(PIKSNAP)

Skala koja je kreirana u ovom istra�ivanju pouzoru na MMAP sastoji se iz dve dimenzije. Prvadimenzija, skala uèestalosti prokrastinacije urazlièitim domenima (prilog 2) meri uèestalostprokrastinacionog ponašanja. Sastoji se iz èetiridomena (kuæni poslovi, hobiji i aktivnosti, zdra-vstveni i socijalni) sa ukupno 31 stavkom (s timšto je u poèetku bilo 34 ali je nakon analiza brojsmanjen na 31). Domen kuænih poslova imaosam stavki, domen hobija i aktivnosti takoðeosam, socijalni domen ima devet i zdravstvenidomen šest. U skladu sa ciljem ovog istra�ivanja,podskala je kreirana tako da meri prokrastinacijuu odnosu na specifiène zadatke.

Druga dimenzija, skala negativnih emocija(prilog 2) takoðe meri emotivni do�ivljaj prokra-stinacije. Sadr�i devet stavki (pre analiize deset,ali je nakon analize redukovana na 9), za kojeispitanici oznaèavaju koliko navedene emocijeèesto osete. Ispitanici su na stavke svih koriš-æenih poddimenzija odgovarali šestostepenomLikertovom skalom procene uèestalosti (1 – ni-kad, 6 – uvek).

Postupak

Fokus grupa. U prvoj fazi istra�ivanja puteminterneta, preko servisa Google Forms, plasiranaje Takmanova skala prokrastinacije (Tuckman1991), koja je slu�ila za selekciju ispitanika saizra�enom osobinom prokrastinacije. Ovim pu-tem za uèešæe u fokus grupi odabrano je osamispitanika, od kojih su èetiri bile �enskog, a èetirimuškog pola.

Sprovedena je fokus grupa koja je trajala satvremena. Teme su bile konkretni primeri pro-krastinacije u neakademskom domenu, razlozizašto je do tih situacija došlo, emotivni do�ivljajneakademske prokrastinacije i posledice do kojihsu pomenute situacije dovele. Tih pet glavnihtema je pokretao facilitator u vidu pitanja otvo-renog tipa.

Fokus grupu je pratila prilièno prijatna atmo-sfera o kojoj su po završetku izveštavali i uèes-nici. Bili su izuzetno aktivni u diskusiji, pa nijebilo potrebe za potpitanjima. Stièe se utisak da suemocije slobodno izra�avali, te da ih nisu skri-

vali. Moguæa pristrasnost u rezultatima bila je utome što su neki ispitanici svojim odgovorima ispominjanjem specifiènih situacija potkrepilidruge uèesnike da misle o njima, te su verovatnoneke situacije usled toga bile preterano istaknute.Na primer, jedan uèesnik je pomenuo primer od-laganja èina jela, što je podstaklo ostale da u višenavrata pominju odlaganje istog, iako ga inaèemo�da retko odla�u. Kako bi se izbegla potenci-jalna promena teme ili neplanirani uticaj facili-tatora na diskusiju, za facilitatora je napravljenset smernica koji u sebi sadr�i i glavna pitanja ipotpitanja koja se mogu videti u prilogu 1.

Analiza fokus grupe. Analiza je izvršena po-moæu bele�aka koje su se ticale va�nih neverbal-nih reakcija ispitanika, kao i pomoæu audiozapisa fokus grupe. Odgovori su kategorisani pouèestalosti navoðenja i slaganja sa konkretnimzadatkom na kojem se prokrastinira. Primeæenasu tri razgranièenja tipova zadataka koje su ispi-tanici pravili. Prvo razgranièenje, na osnovu kogje napravljena podela zadataka, odnosi se na raz-liku izmeðu zadataka u koje je potrebno ulo�itipuno energije i onih gde to nije sluèaj. Uèesnici ufokus grupi su ovo zvali „velikim i malim stva-rima”. Drugo razgranièenje je izmeðu zadatakakoji se tièu sebe i drugih ljudi. Preciznije, zadacièije posledice trpi ispitanik sam i oni èije posle-dice trpi neko drugi su bile razlièite forme pro-krastinacije prema mišljenju ispitanika. Treæerazgranièenje je izmeðu zadataka koje ispitanik�eli, odnosno ne �eli da uradi.

Od skupa zadataka koji je dobijen analizomnapravljeno je poèetnih 6 domena: zdravstvenih,socijalnih i organizacionih zadataka, kao i zada-taka koji se tièu kuænih poslova, kupovine i hobi-

ja. Meðutim, domeni zadataka koji su se ticalikupovine i organizacije su sadr�ali zadatke okokojih se malo ispitanika slagalo i koji su retkopominjani, te su se zadaci iz ovih domena ilipripojili u druge domene ili su bili iskljuèeni izdaljih obrada. U tabeli 1 se prikazana je podelazadataka po razlièitim domenima koja je dobi-jena na kraju analize fokus grupe.

Konstrukcija stavki PIKSNAP-a

Kako je ova skala bila osmišljena i konstrui-sana po uzoru na Hagbinovu multifacetnu meruakademske prokrastinacije (Haghbin 2015), onase takoðe sastoji od podskala. Naime, dve pods-kale koje èine PIKSNAP su skala uèestalosti pro-krastinacije u razlièitim domenima (SUPURD) iskala negativnih emocija (SNE). SUPURD jeslu�io merenju zastupljenosti prokrastinacije kaoponašanja. Meðutim, od MMAP-a se razlikujepo tome što su u ajtemima korišæeni specifiènizadaci, koji su se pokazali kao najznaèajniji ufokus grupi (npr. spremanje sobe, odgovaranjena poruku), za razliku od MMAP-a, koji se ko-risti opštim odreðenjem akademski zadaci. Ovoje uraðeno iz više razloga, izmeðu ostalog, radioèuvanja oèigledne valjanosti fenomena. Naime,neki autori pretpostavljaju da se skala, ako sekoristi neodreðenim jezikom, smatra skalomakademske prokrastinacije u studentskim i uèe-nièkim populacijama, jer se pretpostavlja da æeosobe iz te populacije shvatati stavke poput ,,Ka-sno završavam poslove” kao da se odnose nazadatke u akademskom domenu (Milgram et al.1998). Doduše, ova pretvostavka je ostala empi-rijski neproverena.


Tabela 1. Raspodela zadataka po razlièitim domenima

Kuæni poslovi Zdravstveni Hobi Socijalni

raspremanje sobe,raspremanje kuæe,pranje sudova,kupovina namirnica,šetnja psa i uopštenorad kuænih poslova;

odlazak kod lekara iakoosobu nešto boli,sistematski pregled,oèni pregled,stomatološki pregled iraðenje korektivnihve�bi;

zapoèinjanje raznihhobija i nastavljanje tihhobija nakon pauze;

odgovaranje na poruku,obavljanje va�nograzgovora, kupovinaulaznica za nekidogaðaj, spremanje zaizlazak, dogovor sadrugima oko nekogputovanja i uzvraæanjepropuštenih poziva.


Drugi razlog je da se izbegavanjem specifiè-nih zadataka, gube zanimljive i, pre svega, poten-cijalno va�ne informacije o tipu zadataka nakojima se prokrastinira. Koristeæi se zadacimaneakademske prokrastinacije koje su uèesnici ufokus grupi navodili, konstruisano je 34 ajtemaza merenje uèestalosti prokrastinacije u neaka-demskim domenima. Odgovor na ove ajteme sepru�a šestostepenom Likertovom skalom (1 –nikad, 6 – uvek), kako bi se izbegli neutralniodgovori.

Druga podskala PIKSNAP skale, skala nega-tivnih emocija, SNE, je pravljena po uzoru naNegative Emotions Scale iz MMAP-a (Haghbin2015). Sastoji se od 12 ajtema, koji izmeðu sebevariraju samo po tome koju emociju mere. Skupemocija koji je korišæen u ovoj podskali je takoðedobijen putem fokus grupe. Kako bi se rezultatina PIKSNAP-u mogli porediti sa onima naMMAP-u, dodat je i skup negativnih emocija izMMAP-NES u PIKSNAP-SNE, kao i obrnuto.Na stavke ispitanici daju odgovor šestostepenomskalom Likertovog tipa (1 – nikad, 6 – uvek).

Skala opa�enih loših posledica, ili skraæenoSOLP, je poslednja skala PIKSNAP-a. Njome semeri ozbiljnost posledica prokrastinacije. Svinjeni ajtemi bili su konstruisani tako da se ne tièuspecifiènih zadataka, veæ se koriste opštom od-rednicom „zadaci koji se ne tièu škole”. Ovo jeuraðeno jer se smatra da korišæenjem ajtema kojise tièu specifiènog zadatka ovde ogranièava op-seg posledica o kojima osoba misli, na posledicekoje su bliske samom zadatku (Haghbin 2015).Na primer, ako osoba prokrastinira raspremanjesobe, oèigledna moguæa posledica toga bi bila daosoba uðe u konflikt sa roditeljima. Meðutim, nemo�e se tvrditi da osoba ne bi trpela neke sasvimdrugaèije posledice. Zato se smatra da je boljepitati za same posledice, neovisno od zadatka ukom se nalaze. Loše posledice prokrastinacije sudobijene analizom podataka sa fokus grupe inapravljeni su ajtemi, na koje ispitanik odgovaraLikertovom šestostepenom skalom.

Postupak validacije PIKSNAP-a

U fazi validacije, PIKSNAP je plasiran prekoplatforme za ispunjavanje anketa, Google Forms,na kojoj su ga ispitanici anonimno popunjavalizajedno sa skalom akademske prokrastinacije(MMAP) (Haghbin 2015) i sa skalom dimenzije

savesnosti HEXACO modela. Zajedno saPIKSNAP-om plasirana je i skala savesnosti izHEXACO-PI, zbog njene visoke povezanosti saprokrastinacijom (r = 0.63; Steel 2007) i MMAP(Haghbin 2015). Ova skala ima visoku internukonzistentnost (� = 0.94), a povezanost akadem-ske i neakademske prokrastinacije je oèekivanazbog konceptualne povezanosti ova dva kon-strukta. Takoðe, bilo je va�no obratiti pa�nju nademografske karakteristike zato što one mogu dautièu na prokrastinaciju. U ovom istra�ivanjuregistrovane varijable su: godište ispitanika, tipškole koju ispitanik pohaða (gimnazije, srednjastruèna ili umetnièka), kao i pol ispitanika.

Uzorak

U prvom delu istra�ivanja 17 ispitanika je is-pitano Takmanovom skalom prokrastinacije(Tuckman 1991). Uèesnici u fokus grupi bili suselekcionisani na osnovu graniènog skora od 2.5na Takmanovoj skali prokrastinacije, odnosno ufokus grupi su uèestvovali ispitanici koji su imaliskor iznad 2.5. Ovo je uraðeno jer se pretposta-vlja da osobe koje prokrastiniraju mogu pru�itiviše informacija koje su relevantne za temu istra-�ivanja. Na ovaj naèin izabran je uzorak od osamispitanika koji je bio balansiran po polu, te je ufokus grupi uèestovalo po èetiri ispitanika mu-škog i �enskog pola, svi su bili polaznici Istra�i-vaèke stanice Petnica i srednjoškolci.

Nakon konstrukcije skale u fazi njegove vali-dacije uzorak je bio prigodan, saèinjavalo ga je237 ispitanika i bio je prikupljen metodom „gru-dve snega”. Ukupno 69% uzorka bilo je �enskogpola. Proseèan uzrast ispitanika bio je 17.81godina (SD = 1.06). Uzorak je bio ogranièen naosobe koje su školske 2016/17 išle u srednjuškolu. Ovo je uraðeno kako bi se uzorak ujedna-èio po zahtevnosti akademskih zadataka kojeobièno obavlja. Iz prvobitnog uzorka od 245ispitanika takoðe su iskljuèene osobe starije od19 godina, s obzirom na to da je uzorak bio ogra-nièen na osobe u adolescentnom dobu. Podacidobijeni od ispitanika koji ne ispunjavaju ovekriterijume nisu dalje obraðivani. Ispitanici supreko servisa Google Forms popunjavaliPIKSNAP, Hagbinovu MMAP skalu (Haghbin2015) i skalu koju èini dimenzija savesnosti izinventara HEXACO-PI (Ashton i Lee 2001).

Rezultati

Deskriptivna statistika

Analiza SUPURD-a u celosti, pokazala je daskala odlikuje visokom internom konzistentno-šæu (� = 0.898). MMAP je pokazao veæu pouzda-nost od oèekivane (� = 0.95), dok je pouzdanostmere savesnosti iz HEXACO-PI neznatno ni�aod oèekivane � = 0.85). Potom je raðena analizapouzdanosti po domenima neakademskeprokrastinacije dobijenim pomoæu faktorskeanalize. Kronbah alfa koeficijent èetiri domenaSUPURD-a iznosi 0.90 za domen kuænihposlova, 0.84 za hobije i aktivnosti, 0.74 za so-cijalni domen i 0.83 za zdravstveni domen.

Na osnovu tabele 2, mo�e se uoèiti da raspo-dela skorova na Skali uèestalosti prokrastinacijeu razlièitim domenima znaèajno odstupa u od-nosu na normalnu raspodelu. Naime, raspodelaje pozitivno asimetrièna na nivou 0.05. Pretpo-stavlja se da je ovaj rezultat dobijen jer je empi-

rijski raspon maksimalnog skora na SUPURD-uni�i od teorijskog. Skjunis je takoðe izra�en uraspodeli skorova na meri savesnosti, mada ne-gativan i znaèajan na nivou od 0.01. Raspršenjeskorova na meri savesnosti i SUPURD-a ne od-stupa znaèajno od onog koje bi se oèekivalo prinormalnoj raspodeli, za razliku od MMAP-a.Ova raspodela je platokurtièna na nivou 0.05.Èini se da rezultati ukazuju na veæu raspršenostrezultata od oèekivane, tj. da se skorovi ispita-nika grupišu i na višim i na ni�im vrednostimanego što se oèekuje pri normalnoj raspodeli.

Faktorska analiza Skale uèestalostiprokrastinacije u razlièitimdomenima

Eksploratorna faktorska analiza je uraðena nasvim ajtemima SUPURD-a. Korišæena je kosaPromax rotacija, kako bi se dozvolila prirodnapovezanost meðu faktorima, s obzirom na to dasu interkorelacije faktora bile oèekivane. Kori-steæi se Katelovim kriterijumom, inspekcijom


Tabela 2. Deskriptivna statistika i pouzdanost skala

Minimum Maksimum AS SD Std.skjunis

Std.kurt.

�

Teor. Emp. Teor. Emp.

PIKSNAP-SUPURD 1 1.24 6 5.2 3.00 0.75 2.24* 0.36 0.90

MMAP-PBS 1 1 6 6 3.38 1.28 1.17 -2.01* 0.95HEXACO-C 1 1.75 5 4.75 3.49 0.62 -3.03** -0.11 0.83

* – znaèajno na nivou 0.05** – znaèajno na nivou 0.01

Tabela 3. Varijanse faktora Skale uèestalosti prokrastinacije u razlièitim domenima

Nerotirani faktori Rotirani faktori

Faktor varijansa % var % kum varijansa

1 8.45 24.87 24.87 6.422 3.25 9.55 34.41 6.223 2.17 6.39 40.80 5.084 2.12 6.25 47.05 4.355 … … … …


skri plota, kao optimalno uzeto je faktorsko re-šenje sa èetiri faktora, što je i teorijski potkrep-ljeno postojanjem èetiri domena kojima se uSUPURD-u meri neakademska prokrastinacija.Ovo faktorsko rešenje objašnjava ukupno 47%varijanse, što se mo�e videti u tabeli 3.

Tabela 4. Interkorelacje izmeðu faktora Skaleuèestalosti prokrastinacije u razlièitimdomenima

Faktor 1 2 3

2 0.40**3 0.34** 0.42**4 0.25** 0.36** 0.31**

** korelacija znaèajna na nivou 0.01

Na osnovu tabele 4 mo�e se zakljuèiti da susve korelacije meðu faktorima znaèajne na nivou0.01 i niske, izuzev umerene korelacije izmeðudrugog i treæeg faktora. U ova dva faktora su gru-pisani ajtemi koji se tièu hobija i aktivnosti izdravstvenog domena.

Inspekcijom matrice sklopa mo�e se primetitida se zasiæenja pojedinaènih ajtema na faktoremahom poklapaju sa konceptualnom podelom nadomene, te su faktori interpretirani kao domenikoji su inicijalno konstruisani. Daljom inspek-cijom, primeæeno je da se tri ajtema iz domenakuænih poslova nisu grupisala ni na jedan faktor.Provereno je koliko ova tri ajtema doprinoseukupnoj internoj konzistentnosti i ustanovljenoje da iskljuèivanjem ova tri ajtema, Kronbahovaalfa pada sa 0.904 na 0.898. Kako je doprinos in-ternoj konzistentnosti od 0.06 procenjen kaoneznatan, ova tri ajtema iskljuèena su iz daljihanaliza. Dakle, SUPURD je redukovan sa 34 na31 ajtem.

Takoðe, uoèeno je da su se dva ajtema („Akobi trebalo da radim neke korektivne ve�be odla-gao/la bih da odem na njih” i „Desi se da propu-stim koncert, sportski dogaðaj ili nešto sliènozato što odla�em da kupim ulaznice”) grupisalana drugom faktoru, što nije u skladu sa poèetnompretpostavkom o raspodeli stavki po domenima.Ovaj faktor, koji je prvobitno odgovarao kon-ceptualnom domenu hobija, stoga je preime-novan u faktor domena hobija i aktivnosti, jer sesmatra da je takva interpretacija prikladnija stav-kama koji su na tom faktoru zasiæeni.

Faktorska analiza Skale negativnihemocija

Druga eksploratorna faktorska analiza je iz-vršena na ajtemima Skale negativnih emocija. Uovoj analizi je takoðe uraðena kosa Promax rota-cija, kako bi se prirodni odnosi meðu dobijenimvarijablama mogli odr�ati. Inspekcijom skri plo-ta i koristeæi se Katelovim kriterijumom, utvr-ðeno je da je dvofaktorsko rešenje optimalno.Teorijsko potkrepljenje ovog rešenja kasnije æebiti podrobno diskutovano. Dva faktora zajednoobjašnjavaju 66.42% ukupne varijanse, što semo�e videti u tabeli 5. Dobijena je znaèajna (p << 0.01) umerena pozitivna korelacija izmeðu dvafaktora (r = 0.52).

Pregledom matrice sklopa primetili smo da seu prvi faktor grupišu emocije nalik anksioznosti,dok se u drugi grupišu emocije bliske mrzovolji.Teorijsko objašnjenje ovakvog grupisanja bimogle pru�iti Hagbinove (2015) vrste prokra-stinacije. Naime, kao što je pomenuto u uvodu,anksioznu prokrastinaciju karakterišu negativneemocije poput krivice, iznerviranosti sobom, za-brinutosti i emocionalnog distresa (uznemireno-sti), dok je hedonistièka prokrastinacija praæenaemocijama poput tromosti, mrzovolje i smore-

Tabela 5. Varijanse faktora SNE

Nerotirani faktori Rotirani faktori

Faktor varijansa % var % kum varijansa

1 5.25 52.48 52.48 4.882 1.38 13.80 66.42 3.625 … … … …

nosti. Imajuæi to u vidu, ovi faktori interpretiranisu kao faktor anksioznih i faktor hedonistièkihemocija.

Proverom deskriptivne statistike pojedinaè-nih ajtema SNE, ustanovljeno je da ajtem kojimeri oseæanje bespomoænosti znaèajno odstupaod normalne raspodele na nivou 0.01, te je ovajajtem iz daljih analiza iskljuèen. Isto odstupanjeod normalne raspodele na nivou 0.01 je prime-æeno i na ajtemu MMAP-NES-a koji se odnosi nabespomoænost. Podskala PIKSNAP-a, skalanegativnih emocija je, dakle, redukovana sa 10na 9 ajtema.

Validacija PIKSNAP-a pomoæuMMAP-a i savesnosti poHEXACO-u

Pronaðene su znaèajne umerene korelacijeskora na Skali uèestalosti prokrastinacije u razli-èitim domenima sa skorovima na validacioniminstrumentima (MMAP-PBS i HEXACO-C),kako se mo�e videti u tabeli 6.

Tabela 6. Korelacije PIKSNAP-a, MMAP-a isavesnosti u HEXACO modelu

SUPURD HEXACO-Savesnost

MMAP-PBS 0.52** -0.59**SUPURD – -0.55**

Daljom analizom ispitan je prediktorski zna-èaj faceta savesnosti prema HEXACO modelu za

skor na Skali uèestalosti u razlièitim domenima.Sprovedena je linearna regresija, kojom se pred-viða skor na SUPURD-u preko faceta savesnosti(organizovanosti, perfekcionizma, marljivosti ipromišljenosti). Dobijeni regresioni model jeznaèajan (F(4, 232) = 45.06; p < 0.001) i objaš-njava 43% varijanse. Kao znaèajni prediktoriskora na Skali uèestalosti prokrastinacije u razli-èitim domenima pokazali su se organizovanost imarljivost (p < 0.01; tabela 7).

Sprovedena je i linearna regresija kojom sepredviða skor na MMAP-PBS-u sa istim predik-torima. Dobijeni model je znaèajan (F (4, 232) == 36.50; p < 0.01) i objašnjava 38% varijanse.Znaèajni prediktori akademske prokrastinacijepo MMAP-u su organizovanost (p < 0.01), ma-rljivost (p < 0.01) i promišljenost (p < 0.01). Fa-cet savesnosti, perfekcionizam, oèekivano (Steel2007) se nije pokazao kao znaèajan prediktor niakademske, ni neakademske prokrastinacije(tabela 7).

Faktori hedonistièkih i anksioznihemocija skala PIKSNAP-SNE iMMAP-NES

Kao što je prethodno navedeno, na ajtemimapodskala PIKSNAP-SNE i MMAP-NESuraðene su dve eksploratorne faktorske analize,koje su dale po dva faktora koji su slièno inter-pretirani. Ovi faktori su nazvani faktor anksi-oznih emocija (skraæeno – anksiozni faktor) ifaktor hedonistièkih emocija (hedonistièki fak-tor). Kako ova simetrija u grupisanju emocija u


Tabela 7. Predviðanje faceta savesnosti pomoæu uèestalosti neakademskog i akademskogprokrastiniranja

Kriterijum df F Znaèajnostmodela

R2 Prediktori � Znaèajnostprediktora

SUPURD (4, 232) 45.06 0.000 0.428 Organizovanost -0.54 0.000**Perfekcionizam 0.11 0.056Marljivost -0.23 0.000**Promišljenost -0.10 0.091

PBS (4, 232) 36.50 0.000 0.38 Organizovanost -0.32 0.000**Perfekcionizam -0.04 0.467Marljivost -0.16 0.007**Promišljenost -0.29 0.000**


akademskoj i neakademskoj prokrastinaciji nijebila oèekivana, uraðeno je još nekoliko analiza,kako bi se dalje upoznala priroda ovih faktora(tabela 8).

Prvo je proveren prediktorski znaèaj faktoraemocija pri prokrastiniranju za skor na Skali uèe-stalosti prokrastinacije u razlièitim domenima.Sprovedena je dvostruka linearna regresija,kojom se predviða skor na SUPURD-u prekofaktora koji se odnose na emocije dobijenih fak-torskom analizom. Dobijeni regresioni model jeznaèajan (F (2, 234) = 10.04; p < 0.01) i objaš-njava 7.1% varijanse. Kao znaèajni prediktoriskora na SUPURD-u pokazao se faktor emocijakoje odgovaraju pojmu hedonistièke prokrasti-nacije (p < 0.01), dok se drugi faktor, koji seodnosio na emocije karakteristiène za pojam an-ksiozne prokrastinacije nije pokazao znaèajnim.

Slièna analiza, gde je takoðe proveren predik-torski znaèaj faktora emocija, raðena je na MM-AP-PBS-u. Sprovedena je linearna regresija,kojom se predviða skor na MMAP-u preko fak-tora koji se odnose na emocije dobijene faktor-skom analizom. Regresioni model je znaèajan(F (2, 232) = 11.53; p < 0.01) i objašanjava 3.7%varijanse. Kao znaèajni prediktor skora na MM-AP-PBS-u pokazao se hedonistièki faktor (p << 0.01), dok se anksiozni faktor još jednom nijepokazao kao znaèajan.

Takoðe, proveren je prediktorski znaèaj fak-tora emocija u neakademskoj prokrastinaciji zaskor na skali savesnosti prema HEXACO mo-delu. Sprovedena je linearna regresija kojom sepredviða skor na skali savesnosti prema HEXA-CO-u preko faktora koji se odnose na emocije.

Dobijeni regresioni model nije bio znaèajan(F (4, 232) = 2.44; p < 0.01).

Nijedan od èetiri modela linearnih regresija,kojima se pomoæu faktora emocija predviðajufaceti savesnosti se nije pokazao kao znaèajan.Iako su p vrednosti modela kojima se predviðajuperfekcionizam i organizovnost bile ni�e od0.05, zbog velikog broja analiza koje su raðene uovom istra�ivanju, sve p vrednosti veæe od 0.01uzete su kao neznaèajne, te se znaèaj ovih mo-dela ne mo�e sa sigurnošæu tvrditi.

Još èetiri linearne regresije su uraðene, kakobi se proverio prediktorski znaèaj faktora emo-cija pri neakademskoj prokrastinaciji, gde sukriterijumske varijable bile podskale SUPURD-akoje odgovaraju domenima. Dobijena su dvaznaèajna regresiona modela kojima se pomoæufaktora emocija predviða prokrastinacija uzdravstvenom (F (2, 234) = 11.91; p < 0.01; R2 == 0.09; hedonistièki faktor jedini znaèajan (p << 0.01)) i domenu kuænih poslova (F (2, 234) == 5.07; p < 0.01; R2 = 0.03); hedonistièki faktorjedini znaèajan (p < 0.01)). Ostali modeli nisubili znaèajni.

Demografske karakteristike

Sproveden je t-test da bi se uporedile razlikeizmeðu polova na podskalama PIKSNAP-a, kaoi razlike u ukupnom skoru. Nije bilo znaèajnihrazlika izmeðu muškog (M = 2.99; SD = 0.75) i�enskog (M = 3.01; SD = 0.75) pola na celo-kupnom SUPURD-u.

Uraðena je i jednofaktorska ANOVA da bi seuporedila razlike izmeðu tri tipa škola koji su sre-dnjoškolci pohaðali u protekloj godini (gimna-zija, srednjih struènih škola i umetnièkih škola)

Tabela 8. Predviðanje uèestalosti akademskog i neakademskog prokrastiniranja pomoæu faktoraemocija

Kriterijum df F Znaèajnostmodela

R2 Prediktori � Znaèajnostprediktora

PIKSNAP-SUPURD

(2, 234) 10.40 0.000 0.071 Hedonistièka SNE 0.276 0.000**Anksiozna SNE 0.016 0.804

MMAP-PBS

(2, 232) 11.53 0.004 0.037 Hedonistièka NES 0.246 0.001**Anksiozna NES -0.900 0.230

na neakademskoj prokrastinaciji. Analiza vari-janse nije pokazala da tip škole igra znaèajnuulogu u neakademskoj prokrastinaciji (F (2,233) = 2.16; p > 0.05)

Diskusija

S obzirom na èinjenicu da su dobijene znaèaj-ne umerene korelacije neakademske prokrastina-cije sa dva konstrukta, savesnosti i akademskomprokrastinacijom, za koje je u mnogim istra�iva-njima pokazano da stoje u tesnoj vezi sa kons-truktom prokrastinacije, kao i jednofaktorskorešenje koje pokazuje da se pet faktora mo�e svr-stati u jedan nadreðeni faktor, mo�e se pretpo-staviti da rezultati ovog istra�ivanja ukazuju dase instrument konstruisan u ovom istra�ivanju,PIKSNAP, mo�e smatrati merom prokrasti-nacije. Rezultati takoðe ukazuju na to da je ovamera visoko pouzdana, sa vrednošæu Kronba-hove alfe za PIKSNAP-SUPURD od 0.898. Daje dati konstrukt zaista prokrastinacija, mo�e sezakljuèiti preko umerenih korelacija sa saves-nošæu i akademskom prokrastinacijom.

Ostaje otvoreno pitanje da li se prokrastina-cija koju meri PIKSNAP mo�e svesti na opštuprokrastinaciju. Za proveru ove tvrdnje bilo bipotrebno ispitati inkrementalnu valjanost novoginstrumenta. Ova provera, meðutim, zahtevapostojanje mere opšte prokrastinacije koja sekoristi specifiènim zadacima. Meðutim, ovakavinstrument ne postoji. Dalje istra�ivanje domenaprokrastinacije je potrebno kako bi se ovakavamera napravila i kako bi se proverila inkremen-talna validnost PIKSNAP-a nad tom merom.

Ono što se ipak mo�e primetiti iz faktorskeanalize domena prokrastinacije jeste da se pro-krastinacija merena PIKSNAP-om ne mo�e upotpunosti svesti na akademsku. Ovo zapa�anjeide u prilog pretpostavki da je prokrastiniranjedomen-zavisno ponašanje.

Pitanje je da li se neki zakljuèci dobijeni nauzorku koji je korišæen u ovom istra�ivanju mo�egeneralizovati na opštu populaciju. Naime, kakobi se eliminisao moguæ efekat razlike sistemarada na fakultetu i u srednjoj školi, uzorak je bioogranièen iskljuèivo na srednjoškolce. To znaèida su srednjoškolci teorijska populacija našegistra�ivanja. Na širu populaciju neopravdano jeuopštavati jer, kao što je pomenuto u uvodu

(Steel 2007; Van Eerde 2003), prokrastinacija sauzrastom opada. Meðutim, zbog velike razno-vrsnosti škola i gradova iz kojih su dolazili ispi-tanici, generalizacija na celu srednjoškolskupopulaciju je opravdana.

Veæi udeo (69%) uzorka je bio �enskog pola.Ovaj disparitet je bio dozvoljen, jer se premametaanalitièkim podacima (Steel 2007; VanEerde 2003) polne razlike u prokrastinaciji nepojavljuju, što je i potvrðeno ovim istra�ivanjem.

Raspodela skorova na SUPURD-u je pozi-tivno asimetrièna, te ispitanici imaju ni�e sko-rove od onih koji bi bili oèekivani da je raspodelanormalna. Prvo moguæe tumaèenje ovog nalazaje da je prokrastinacija zadataka koji su korišæeniu PIKSNAP-u reða nego što se oèekivalo naosnovu nalaza dobijenih u fokus grupi. To biznaèilo da PIKSNAP meri ekstremniji oblik pro-krastinacije od onog koji je tipièan u populaciji.Meðutim, ovo tumaèenje se mo�e dovesti upitanje s obzirom na to da je na skali savesnostidobijen negativan skjunis. Naime, da bi ovo tu-maèenje bilo taèno bilo bi potrebno pretpostavitida dimenzija savesnosti prema HEXACO-PImeri preterano nisku savesnost, što je u suprot-nosti sa nalazima autora Eštona i Lija (2001).

Postoje još dva moguæa objašnjenja ove asi-metriènosti raspodele. Prvo se tièe tendencijesamog ispitanika da dâ ni�i odgovor na skali ne-akademske prokrastinacije, odnosno viši na skalisavesnosti. Prema prvoj interpretaciji, skjunis semo�e pripisati socijalno po�eljnom odgovoru nastavke. Meðutim, efekat socijalno po�eljnogodgovaranja na postojeæim skalama prokrasti-nacije nije znaèajan (Steel 2007; Haghbin 2015).Ipak, ostavlja se moguænost da uticaj ovakvogodgovaranja ipak postoji na novonastaloj skali.

Drugo, i u ovom sluèaju verovatnije objaš-njenje, asimetriju, sagledava kao posledicunereprezentativnog uzorka. Naime, upitnik jeplasiran na društvenu mre�u Facebook, gde suispitanici dobrovoljno, bez naglašenog krajnjegroka, mogli da pristupe upitniku. Pretpostavlja seda su veæi neakademski prokrastinatori bezra-zlo�no odlagali jedan neakademski zadatak –popunjavanje upitnika. Ovom pretpostavkom bise mogao objasniti i skjunis raspodele skorovasavesnosti, koja je u umerenoj korelaciji sa pro-krastinacijom u neakademskom domenu.



Ono što je zanimljivo, ako se pretpostavi daje do asimetriènih raspodela došlo usled pristra-snog uzorka, jeste simetriènost raspodele sko-rova na skali akademske prokrastinacije. Ovo semo�e objasniti time što zadatak popunjavanjaupitnika nije bio akademske prirode, te zatouzorak nije bio pristrasan domenu akademskeprokrastinacije. Ako je prethodna tvrdnja taèna,moglo bi se sa tvrditi da je prokrastinacija naakademskim i neakademskim zadacima kvali-tativno drugaèija, što vodi tome da je prokra-stinacija zavisna od zadatka. Meðutim, poštotvrdnja nije empirijski proverena, ona ostaje sa-mo spekulacija. Jedan od naèina da se ova tvrd-nja ispita predstavlja ponavljanje istra�ivanjapomoæu uzorka koji je dobijen u akademskomsetingu. Dobijanjem empirijskih podataka koji setièu toga da li je prokrastinacija pojava koja jezavisna od tipa zadatka na koji se odnosi mo�e serešiti ova velika konceptualna dilema (Haghbin2015). Dva ajtema, jedan koji se ticao kore-ktivnih ve�bi („Ako bi trebalo da radim nekekorektivne ve�be odlagao/la bih da odem nanjih.”) i drugi koji se ticao kupovine ulaznica zadogaðaj („Desi se da propustim koncert, sportskidogaðaj ili nešto slièno zato što odla�em da ku-pim ulaznice”) su se neoèekivano grupisali ufaktor u koji su se grupisali ajtemi iz domena ho-bija. Ono što je zajednièko za sve ajteme u ovomfaktoru jeste to da svi njihovi zadaci predstav-ljaju neku radnju koja podrazumeva anga�o-vanost i aktiviranost, pa se pretpostavlja da suispitanici sa tog aspekta gledali na dva malo prepomenuta ajtema. S time na umu, domen jeprimenovan iz domena hobija u domen hobija iaktivnosti, pod pretpostavkom da je dati nazivpogodniji za ajteme koji se u domenu nalaze.

Za ajteme koji su izabaèeni zbog toga što nisubili zasiæeni ni na jednom od èetiri faktora („Bez-razlo�no odla�em kupovinu stvari koje su mi po-trebne”; ,,Kada bih imao/la psa nepotrebno bihodlagao/la da ga izvedem u šetnju”; ,,Dogodi mise da odla�em kupovinu stvari dok ne budem bašgladan/na”) se pretpostavlja da su nekarakteristi-èni ni za jedan od domena neakademske prokra-stinacije koji su mereni u ovom istra�ivanju.

Da bi se podskale koje mere negativne emo-cije pri prokrastiniranju mogle porediti, NES jemodifikovan tako što su dodati jedinstveni ajtemiiz SNE i izbaèeni neki ajtemi svojstveni skali

NES. Rezultat su bile dve podskale koje su saèi-njene od identiènih ajtema, koji ispituju emocijepri prokrastiniranju u oba domena. Dve faktorskeanalize koje su uraðene na podskalama aka-demske i neakademske prokrastinacije u obasluèaja su dale dvofaktorsko rešenje kao opti-malno. Još veæa sliènost u strukturi primeæena jekad je izvršena inspekcija matrica sklopa obepodskale. Naime, i u prvom i u drugom faktoruobe podskale grupisali su se identièni ajtemi. Uprvom ajtemu obe podskale grupisali su se ajtemianksioznost, krivicu, uzemirenost, zabrinutost,bespomoænost, iznervirano i neprijatno. U dru-gom faktoru grupisala su se po tri ajtema, mrzo-volja, tromost/pospanost i smorenost.

Kao što je veæ pomenuto u odeljku koji se tièerezultata, ovakvo grupisanje je interpretabilnokao emocije koje osoba oseæa pri razlièitim vrs-tama prokrastinacije. Anksioznu prokrastinacijuprate anksioznost, krivica, bespomoænost, emo-cionalni distres (uznemirenost) i zabrinutost, dokhedonistièku prate mrzovolja, smorenost i tro-most.

Ajteme koji mere bespomoænost u SNE i uNES karakteriše velika asimetriènost raspodele,pri èemu su dobijeni skorovi ni�i od oèekivanih.Postoji nekoliko moguæih interpretacija ovogpozitivnog skjunisa. Mo�e se pretpostaviti da jebespomoænost emocija koja se retko oseæa priprokrastinaciji. Meðutim, ovo je u kontradikcijisa Hagbinovim (2015) nalazima, koji nisu ukazi-vali ni na kakav skjunis ajtema bespomoænosti, tese ova moguænost odbacuje. Druga moguæainterpretacija bi bila da je uzorak korišæen u istra-�ivanju manje sklon oseæanju bespomoænosti priprokrastinaciji. Iako se ova tvrdnja ne mo�e sa-svim odbaciti, ona se ni ne prihvata jer ne postojijasan razlog zašto bi do ove razlike došlo.

Treæa interpretacija pretpostavlja da je došlodo promene znaèenja stavke pri prevoðenju.Naime, moguæe je da termin na izvornom eng-leskom jeziku (helplessness) predstavlja manjeintenzivnu emociju od bespomoænosti, te je neštošto bi osoba rekla da èešæe oseæa, što bi dovelo dovišeg skora na ovoj stavki. Ova pretpostavka nijeempirijski proverena.

Rezultati ukazuju na to da anksiozni faktoremocija nije znaèajan prediktor skora ni naSUPURD-u ni na PBS-u i kao znaèajan prediktorovih skorova istakao se faktor hedonistièkih

emocija. Ovi rezultati su mahom neoèekivani, jerse oèekivalo da æe anksiozni faktor biti znaèajnijiprediktor akademske prokrastinacije, zbog togašto je neuspeh u akademskom domenu praæenlošijim posledicama od neuspeha u neakadem-skom. Rezultati na to, ipak, ne ukazuju.

Ovo se mo�e protumaèiti time što se pretpo-stavlja da se ono što su ispitanici naznaèili kaoodgovor i ono što ispitanici zapravo oseæaju priprokrastinaciji ne poklapa. Pretpostavlja se da jedo ovoga došlo ili zbog nedovoljno iskrenog od-govaranja ili zbog nedovoljnog napora ulo�enogu introspekciju koja je potrebna da bi se opazileove negativne emocije. Potonju pretpostavkupotkrepljuje postojanje pozitivne asimetrije ras-podele skorova na ajtemima koji potpadaju podanksiozni faktor.

Domen kuænih poslova se odnosi na zadatkekoje ljudi vrše u domu i oko njega. Ajtemi ovepodskale se mahom tièu zadataka koji za ciljimaju odr�avanje reda i urednosti svog �ivotnogprostora. Kao izrazito dobar prediktor prokra-stinacije u ovom domenu pokazala se organi-zovanost. Kako se ovaj facet savesnosti definišekao tendencija ka tra�enju reda, pogotovo usvom fizièkom okru�enju (Ashton i Lee 2001),ovakav odnos nije bio neoèekivan. U okviruteorije vremenske motivacije, ovo se mo�e obja-sniti time što je organizovanim ljudima pri kuæ-nim poslovima vrednost parametra V viša, jer imje uredno okru�enje veæa nagrada nego što jeneorganizovanim osobama.

Domen hobija i aktivnosti se odnosi na za-datke koji su vezani za ono što ljudi rade u svojeslobodno vreme, poput sviranja muzièkog instru-menta. Ovaj domen se razlikuje od ostalih do-mena SUPURD-a po dve svoje karakteristike:zadaci koji ga saèinjavaju imaju za cilj lièni na-predak osobe koja ih vrši i mahom su fizièkinaporni. Kao znaèajni i dobri prediktori prokra-stinacije u ovom domenu pokazali su se organi-zovanost i marljivost. Predikciju prokrastinacijeovog domena organizovanošæu moguæe jeobjasniti time da organizovani ljudi èešæe sebipostavljaju proksimalne, dosti�ne ciljeve, timeumanjujuæi du�inu zadataka. Marljivi, sa drugestrane, skloni su tome da im sam rad bude pri-jatan, te je oèekivano da se u ovom domenu, èijizadaci podrazumevaju naporan rad, marljivostpoka�e kao dobar prediktor.

Zdravstveni domen se odnosi na zadatke kojisu vezani za odr�avanje našeg zdravlja poputodlaska kod zubara. Karateristièan je po tome štosu posledice odlaganja zdravstvenih zadatakamalo verovatne, ali zato izrazito negativne akodo njih doðe. Znaèajna niska prediktivnost ovogdomena pomoæu organizovanosti se tumaèislièno domenu hobija i aktivnosti, odnosno timešto organizovaniji èešæe svoje zadatke dele naviše podciljeva, koje je onda lakše realizovati.

Socijalni domen se odnosi na zadatke iobaveze koje izvršavamo sa i u odnosu na drugeljude poput uvremenjenog odgovaranja na po-ruke. Èinjenica da on ima najmanju internu kon-zistentnost je oèekivana zato što je socijalnidomen okarakterisan visokom varijabilnošæu.Èinjenica da je organizovanost i u ovom sluèajuznaèajan prediktor se mo�e objasniti opštom ten-dencijom ka organizaciji svog vremena i posta-vljanju adekvatnih ciljeva. Marljivost, sa drugestrane, se takoðe javlja kao znaèajan prediktor.Ovo se mo�e objasniti time da osobe sa izra-�enom marljivošæu socijalnu interakciju i zah-teve koje ona postavlja ne vide kao nešto što je zanjih previše naporno i zahtevno.

Kao znaèajni prediktori i akademske i SU-PURD-a u celini su se istakli organizovanost imarljivost, dok se promišljenost pokazala kaoznaèajan prediktor samo akademske prokra-stinacije. U Stilovoj metaanalizi (2007) kore-lacija koja se pojavljuje izmeðu perfekcionizma iprokrastinacije je izrazito mala (r = – 0.02), te naznatno manjem uzorku koji je uèestvovao uovom istra�ivanju odnos izmeðu perfekcionizmai prokrastinacije oèekivano nije uoèen.

Organizovanost se odnosi na tendenciju sre-ðivanja, struktuiranja i planiranja sopstvenog�ivota. Ona mo�e na nekoliko naèina da po-mogne u umanjivanju izra�enosti prokrastinacije(Steel 2007), te je opa�ena negativna povezanostova dva konstrukta oèekivana. Ova tvrdnja je iprethodno empirijski potvrðena (Steel 2007),gde je dobijena umerena negativna korelacija(r = – 0.36) izmeðu ova dva pojma.

Marljive ljude karakteriše ambicioznost i vi-soka motivacija da se uspe. Ljudi sa ovom oso-binom èesto imaju veliku motivaciju pri radu ièesto u�ivaju u samom radu (Costa i McCrae2008), te su im namereni zadaci manje odbojni.Kako je odbojnost zadatka jedan od glavnih



faktora koji doprinose prokrastinaciji (Solomon iRothblum 1984; Milgram et al. 1988; Steel2007), te je negativan odnos maljivosti i neaka-demske i akademske prokrastinacije i oèekivan.

Impulsivnost je suprotna promišljenosti(Ashton i Lee 2001), pri èemu neki autori impul-sivnost navode kao jedan od glavnih moguæihuzroka prokrastinacije, na šta ukazuju i empi-rijski podaci (Steel 2007). Dobijeni rezultat zaakademsku prokrastinaciju je, dakle, oèekivan.Meðutim, oèekivalo bi se da se isti odnos primetii sa neakademskom prokrastinacijom, što nijeuoèeno. Ova razlika u rezultatima ide u prilogtvrdnji da su akademska prokrastinacija i pro-krastinacija merena PIKSNAP-om kvalitativnodrugaèije vrste prokrastinacije.

Stilova (2007) interpretacija odnosa prokra-stinacije i impulsivnosti je, kao što je pomenuto uuvodu, da impulsivniji ljudi èešæe podle�u trenu-taènoj gratifikaciji, te sopstvena buduænost imamanje uticaja na odluke koje u trenutku donose.Iz tog razloga, izrazito impulsivni odla�u ili po-nekad potpuno zapostavljaju dugoroène oba-veze. U terminološkom okviru teorije vremenskemotivacije, visoko impulsivni ljudi su znatnopodlo�niji odlaganju nego nisko impulsivni. Onisu, dakle, posebno osetljivi na du�inu zadatka(Steel i König 2006).

Hagbin (2015) je ispitao na koje zadatkeosoba misli kada odgovara na ajteme MMAP-asa odrednicom „akademski zadaci”. Kao naj-uèestaliji izdvojili su se pripremanje za ispit, pi-sanje seminarskog, zadato èitanje, pisanje eseja ipisanje teze. Primetno je da za ispunjavanje ovihzadataka potrebno znatno više vremena od zada-taka koji su karakteristièni za PIKSNAP (,,Od-la�em da spremim sobu dok ona ne bude uhaosu”). Imajuæi to u vidu, razlika u predikcijiakademske i neakademske prokrastinacije im-pulsivnošæu se mo�e objasniti preko razlike udu�ini zadataka koji su korišæeni u dva merna in-strumenta.

Postoje dva objašnjenja ovih nalaza: ili suneakademski zadaci zaista po prirodi kraæi odakademskih ili skupu zadataka korišæenih prikonstrukciji PIKSNAP-a nedostaju zadaci kojisu vremenski zahtevniji. Pošto je skup zadatakadobijen pomoæu jedne fokus grupe, ne mo�e setvrditi da on verno predstavlja neakademski do-men prokrastinacije.

Zakljuèak

Kreirani instrument za merenje neakademskeprokrastinacije pokazao je veoma dobre me-trijske karakteristike. Potrebno je uoèiti njegovuvisoku pouzdanost (� = 0.90) i dobru kon-vergentnu validnost, pri èemu je u znaèajnoj ko-relaciji umerenog intenziteta sa dva validacionainstrumenta koji mere akademsku prokrasti-naciju i savesnost. Ove korelacije ukazuju na toda je mereni konstrukt zaista prokrastinacija, ali ida se ovaj konstrukt ne mo�e u potpunosti svestina akademsku prokrastinaciju ili savesnost.Stoga, mo�e se zakljuèiti da je PIKSNAP prvadomen-orijentisana skala neakademske prokra-stinacije.

Kako se ajtemi SUPURD-a tièu specifiènihzadataka, na osnovu podataka dobijenih pomoæufokus grupe napravljena je podela tih zadataka naèetiri domena neakademske prokrastinacije:domen kuænih poslova, domen hobija i zdrav-stveni i socijalni domen, za koje su kasnije na-pravljeni ajtemi. Na ovim ajtemima je potomsprovedena eksploratorna faktorska analiza,kojom je mahom potvrðena ova podela na do-mene. Ovo ukazuje na potrebu korišæenja domenorijentisane skale u buduæim istra�ivanjima kojaæe se baviti ovim konceptima buduæi da su se onipokazali kao znaèajno razlièiti od akademskogdomena.

Drugom eksploratornom faktorskom ana-lizom sporvedenom na ajtemima SNE, emocijekoje prate prokrastinaciju su se grupisale u dvafaktora. U prvom faktoru su zasiæeni ajtemi kojise tièu emocija koje prate hedonistièku prokra-stinaciju, a u drugom ajtemi koji mere emocijekoje idu uz anksioznu prokrastinaciju. Suprotnopoèetnoj pretpostavki, faktor hedonistièkih emo-cija je jedini bio u znaèajnom odnosu sa prokra-stinacijom u oba domena, što se objašnjavapretpostavkom da je dublja introspekcija po-trebna da bi se uoèile anksiozne emocije prilikomprokrastinaciji nego hedonistièke.

Takoðe, odnos izmeðu faceta savesnosti iprokrastinacije pokazuje da perfekcionizam neutièe znaèajno na neakademsku prokrastinaciju,kao i na akademsku, i da se rezultat koji ukazujena to da je promišljenost loš prediktor neaka-demske prokrastinacije treba uzeti sa rezervomzbog diskutabilne upotrebljivosti PIKSNAP-a u

pogledu ispitivanja vremenski zahtevnijih zada-taka.

Buduæa istra�ivanja u ovoj oblasti treba dabudu usmerena ka odgovaranju na pitanje da liinstrument koji meri neakademsku prokra-stinaciju pokazuje inkrementalnu valjanost uodnosu na skalu opšte, zadatak-zavisne, prokra-stinacije. Takoðe, potrebno je istra�ivanje kojeæe ispitati prediktivnu valjanost PIKSNAP-a iuvrstiti neke vremenski zahtevnije, to jest du�ezadatke u veæ postojaæi PIKSNAP i proveriti dali na njih utièe facet promišljenosti.

Literatura

Akerlof G. A. 1991. Procrastination and obedience.American Economic Review, 81 (2): 1.

Ashton M. C., Lee K. 2001. A theoretical basis forthe major dimensions of personality. EuropeanJournal of Personality, 15: 327.

Blunt A., Pychyl T. A. 1998. Volitional action andinaction in the lives of undergraduate students: Stateorientation, procrastination and proneness toboredom. Personality and Individual Differences, 24(6): 837.

Costa P. T., McCrae R. R. 2008. The revised neopersonality inventory (neo-pi-r). The SAGEhandbook of personality theory and assessment, 2(2), 179.

Ellis A., Bernard M. E. 1985) What isrational-emotive therapy (RET)?. U Clinicalapplications of rational-emotive therapy (ur. A. Ellisi M. E. Bernard). Springer, str. 1-30.

Ellis A., Knaus W. J. 1977. Overcomingprocrastination. New York: Signet Books

Ferrari J. R. 1992. Procrastinators and perfectbehavior: An exploratory factor analysis ofself-presentation, self-awareness, andself-handicapping components. Journal of Researchin Personality, 26: 75.

Ferrari J. R., Johnson J. L., McCown W. G. 1995.Procrastination and task avoidance: Theory,research, and treatment. New York: Plenum Press

Haghbin M. 2015. Conceptualization andoperationalization of delay: Development andvalidation of Multifaceted Measure ofProcrastination and the Delay Questionnaire.Doctoral dissertation. Carleton University, Ottawa,Canada

Haghbin M., McCaffrey A., Pychyl T. A. 2012. Thecomplexity of the relation between fear of failure andprocrastination. Journal of Rational-Emotive &Cognitive-Behavior Therapy, 30 (4): 249.

Harris N. N., Sutton R. I. 1983. Task procrastinationin organizations: A framework for research. HumanRelations, 36: 987.

Lay C. H. 1986. At last, my research article onprocrastination. Journal of research in personality,20 (4): 474.

Lee K., Ashton M. C. 2004. Psychometric propertiesof the HEXACO personality inventory. Multivariatebehavioral research, 39 (2): 329.

Lee K., Ogunfowora B., Ashton M. C. 2005.Personality traits beyond the Big Five: Are theywithin the HEXACO space?. Journal of personality,73 (5): 1437.

MacCann C., Duckworth A. L., Roberts R. D. 2009.Empirical identification of the major facets ofconscientiousness. Learning and IndividualDifferences, 19 (4): 451.

McCown W., Johnson J., Petzel T. 1989.Procrastination, a principal components analysis.Personality and Individual Differences, 10: 197.

McCrae R. R., Costa P. T. 1987. Validation of thefive-factor model of personality across instrumentsand observers. Journal of personality and socialpsychology, 52 (1): 81.

Milgram N., Marshevsky S., Sadeh C. 1995.Correlates of academic procrastination: Discomfort,task aversiveness, and task capability. Journal ofPsychology, 129: 145.

Milgram N., Mey-Tal G., Levison Y. 1998.Procrastination, generalized or specific, in collegestudents and their parents. Personality and IndividualDifferences, 25 (2): 297.

Milgram N. A., Sroloff B., Rosenbaum M. 1988. Theprocrastination of everyday life. Journal of Researchin Personality, 22 (2): 197.

O’Donoghue T., Rabin M. 1999. Doing it now orlater. American Economic Review, 89 (1): 103.

Solomon L. J., Rothblum, E. D. 1984. Academicprocrastination: Frequency and cognitive-behavioralcorrelates. Journal of counseling psychology, 31 (4):503.

Steel P. 2007. The nature of procrastination: Ameta-analytic and theoretical review of quintessentialself-regulatory failure. Psychological bulletin, 133(1): 65.



Steel P., König C. J. 2006. Integrating theories ofmotivation. Academy of management review, 31 (4):889.

Tuckman B. W. 1991. The development andconcurrent validity of the procrastination scale.Educational and psychological measurement, 51 (2):473.

Van Eerde W. 2003. A meta-analytically derivednomological network of procrastination. Personalityand individual differences, 35 (6): 1401.

Konstantin Tomiæ and Pavle Maèkiæ

PIKSNAP: The Construction andValidation of a Non-academicProcrastination Scale

Procrastination is the action of delayingsomething that could be done at the given mo-ment for later. Past research primarily dealt withprocrastination of academic tasks (Haghbin,2015), so the academic domain is the only prop-erly defined one. In this research, our focus wason non-academic procrastination, and our goalwas the construction and validation of a non-aca-demic procrastination scale. In the first phase ofthe research we conducted a focus group and wecreated a scale (PIKSNAP) based on the col-lected qualitative data. The scale consists of twosubscales: a) Frequency of Procrastination inDifferent Domains Scale that consists of 31 itemsin four domains: housework, hobbies and activi-ties, health and social domain; b) Negative Emo-tions Scale that measures the emotionalexperience of procrastination and consists ofnine items. Using exploratory factor analysis weextracted two factors that correspond to the theo-retical division of emotions which occur in hedo-nistic and anxious procrastination. PIKSNAP isvalidated via the Multifaceted Measure of Aca-demic Procrastination (MMAP) and the Consci-entiousness dimension from HEXACO-PI. Theinstrument shows a very satisfactory internalconsistency (� = 0.90), as well as convergent va-lidity. However, in order to determine the predic-tive and incremental validity of this instrument,further research is necessary.


Glavna pitanja Potpitanja

Navedite neke primere kada ste prokrastinirali usituaciji koja nije akademska. Prièajte malo oprimerima.

a. Gde svakodnevno prokrastinirate?b. Šta najèešæe radite u toku dana, a da na tomeprokrastinirate?c. Ne raèunajuæi Petnicu, šta ste radiliprethodnih nekoliko dana, a da ste to nepotrebnoodlagali?d. Na primer kuæni poslovi.

Setite se nekog svog prokrastiniranja koje nijebilo vezano za neki akademski zadatak, štamislite koji su razlozi iza takvog ponašanja?

a. Setite se prethodnih nekoliko dana.b. Da li se mo�da seæate šta je to uticalo na vašuprokrastinaciju, koja se ne tièe Petnice?c. Da li mo�da postoji nešto zbog èega vam sezadatak nije radio?

Imajte na umu neki od primera koji ste navelikao svoje prokrastiniranje u neakademskomkontekstu. Pokušajte da se prisetite nekihemocija koje ste oseæali pri samoj pomisli nazadatak koji odla�ete.

Da li mislite da je to glupo?

Setite se nekog primera, van akademskogkonteksta, gde ste zbog svoje prokrastinacijetrpeli neke loše posledice. Opišite situacije iposledice.

a. Da li je bilo nekih posledica prokrastinacije?b. Šta vam se dešavalo nakon prokrastinacije, ada je zbog prokrastinacije?

Navedeno je veæ dosta primera do sada, da limo�da postoji još neki kog ste se setili, ali nistebili u prilici da ih ka�ete? Prièajte o timprimerima malo.

–

Prilog 1. Agenda za fokus grupu


Skala uèestalosti prokrastinacije urazlièitim domenima (SUPURD)

Uputstvo

Skala koja se pred vama nalazi se napravljenada meri upravo tu pojavu u odreðenim situacija-ma. Pre popunjavanja upitnika, molimo vas dauzmete u obzir sledeæe:

Ovde nema taènih i netaènih odgovora. Iakoneke stavke mo�da deluju slièno jedna drugoj,molimo vas svaku uzmete u obzir jer nam jeva�an vaš odgovor na svaku od njih. Molimo vasda na svaku od stavki odgovarate što iskrenije.

Ponuðeni odgovori:1 – Nikad2 – Gotovo nikad3 – Ponekad4 – Èesto5 – Veoma èesto6 – Uvek

Kuæni poslovi

1. Odla�em da spremim svoju sobu bez ne-kog dobrog razloga.

2. Iako treba da operem sudove, to nepotre-bno odla�em.

3. Ostavljam raspremanje kuæe za kasnijebez nekog racionalnog razloga.

4. Nepotrebno odla�em da zapoènem sausisavanjem sobe.

5. Kuæne poslove odla�em kako bih sebavio/la zanimljijim aktivnostima.

6. Kada moram da uradim nešto po kuæi,planiram to da uradim, ali nepotrebno odla�emda zapoènem.

7. Usredsreðen/na sam na zabavne i prijatneaktivnosti i ne zamaram se poslovima u kuæikoje treba da obavim.

8. Nateram se da sredim sobu tek kada onabude u haosu.

9. Bezrazlo�no odla�em kupovinu stvari kojesu mi potrebne

1.10. Kad bih imao/la psa, verovatno bih

nepotrebno odlagao/la da ga vodim u šetnju.11. Dogodi mi se odla�em kupovinu hrane

dok ne budem prilièno gladan/na.

Zdravstveni domen

1. Nepotrebno odla�em odlazak kod lekaraèak i kad me nešto boli.

2. Bezrazlo�no odla�em da se pozabavimnekim zdravstvenim problemom, koji bi semogao pogoršati.

3. Kada bih trebao/la da idem na kontrolukod zubara, nepotrebno bih odlagao/la odlazak.

4. Odla�em odlazak na regularni pregledkod lekara bez nekog posebnog razloga.

5. Kada bi trebalo da idem na kontrolu kodzubara, nepotrebno bih odlagao/la odlazak.

6. Ako bi trebalo da odem oènog lekara,odlagao/la bih to bez ikakvog racionalnograzloga.

7. Odla�em da odem na vreme na kontrolnipregled kod zubara.

Hobiji i aktivnosti

1. Odlagao/la bih odlazak na trening beznekog posebnog razloga.

2. Ako propustim jedan dan treninga,nepotrebno æu odlagati buduæe treninge.

3. Ako treba da uradim trening do krajadana, uradiæu ga odmah.*

4. Odla�em da se nakon odsustva vratimtreniranju, iako za to nema razloga.

5. Ne mogu da se nateram da se vratimhobiju èak i ako mi je zanimljiv.

Prilog 2. Pajina i Kokilijeva skala neakademske prokrastinacije(PIKSNAP)

1 Kurzivom su oznaèene stavke koje su izbaèene izkonaène verzije* Zvezdicom su oznaèene negativno formulisanestavke

6. Nikako da se nateram da zapoènem nekinovi hobi.

7. Kada bih imao/la više vremena se bavimnekim hobijem, svejedno ne bih time poèeo/lada se bavim.

8. Kada bi mi pukla �ica na gitari,odlagao/la bih da odem do prodavnice da kupimnovu.

9. Desi se da propustim koncert, sportskidogaðaj ili nešto slièno zato što odla�em dakupim ulaznice.

10. Ako bi trebalo da radim neke korektivneve�be odlagao/la bih da odem na njih.

Socijalni domen

1. Desi mi se da odgovorim na porukusatima nakon što je vidim iako za to nemamrazlog.

2. Retko uzvraæam propuštene pozive navreme, èak i kada imam vremena da se javim.

3. Odla�em dogovor oko odlaska na odmordok me „muka na to ne natera”.

4. Uvek odmah odgovorim kada mi nekopošalje poruku.*

5. Kad treba da organizujem nešto, poputodlaska na odmor, na vreme to uradim.*

6. Bez razloga u poslednjem trenutku javimda li æu doæi na neko okupljanje.

7. Èesto kasnim, jer odla�em da se spremimdo poslednjeg trenutka.

8. Kad treba nekome nešto va�no da ka�emuradim to odmah.*

Skala negativnih emocija (SNE)

Uputstvo

Pitanja koja slede odnose se na oseæanja kojeosoba mo�e iskusiti prilikom odlaganja razlièitihzadataka u neakademskom domenu.

Va�no je da na ova pitanja odgovorite na os-novu toga što ste nedavno oseæali u sliènim situa-cijama van škole, a ne onako kako mislite da bibilo idealno da se oseæate u buduænosti.

Ponuðeni odgovori:

1 – Nikad2 – Gotovo nikad3 – Ponekad4 – Èesto5 – Veoma èesto6 – Uvek

Prilikom nepotrebnog odlaganja zadatakavan škole, oseæam (se):

1. Neprijatno2. Anksiozno3. Bespomoæno4. Smoreno5. Tromo/pospano6. Uznemireno7. Mrzovoljno8. Iznervirano9. Zabrinuto10. Krivicu


Documents

PIKSNAP: Konstrukcija i validacija skale neakademske … · 2021. 1. 4. · preciznije odreðen i u veæoj meri istraen u od - nosu na domen neakademske prokrastinacije. Samim tim,