Click here to load reader

Pi{e: Zornica Garkova NIKAD TI NE [email protected] · PDF file pomi{ljali da }emo pru`iti nekakav zlatni presek savremene bugarske knji`evnosti, koji }e jednim potezom, u kratkim crtama pokazati

  • View
    1

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of Pi{e: Zornica Garkova NIKAD TI NE [email protected] · PDF file pomi{ljali da }emo pru`iti nekakav zlatni...

  • Pi{e: Zornica Garkova

    NIKAD TI NE [email protected] Dan je zapo~injao zvukom. Mada se ne bi moglo re}i da zvukova nije bilo i tokom no}i. Bilo je. Obi~no je le`ao u mraku i slu{ao nekog mi{a, sakrivenog negde ispod podnih dasaka, ili u pro- drumu, mo`da ~ak i na tavanu, kako se kre}e i tiho ciju~e. Mo- gao je da ~uje orah na livadi kako pucketa na jakom vetru, {ta- vi{e, ~uo ga je i kad nije bio jak vetar. Slu{ao je pse, koji su laja- li na no}ne vragove. Mogao je da ~uje kako jedno od dece bun- ca u snu, gotovo {apatom i bio je siguran da je to Ani. Zami{ljao je njeno {iroko ~elo, stegnute o~i, znoj na slepoo~nicama i iza u{iju. Katkad je opa`ao i kakav druga~iji zvuk, ali je uglavnom bio uglavljen u te tihe zvukove koje je te{ko uloviti i razabrati i koji se ostalima ~ine kao neraz- govetni {um, a kada bi neko od dece zaplakalo on se {trecao. Potrebno mu je bilo neko vreme da se smiri i onda bi se ponovo posvetio zvucima. Slu{ao je kako mu srce kuca te{ko poput drvene kapije koja udara u okvir, nakon toga nastavlja ritmi~nije, smire- nije, gla|e. Zatim se okrenuo ka ne~emu {to je gmizalo po zidu, spu{talo se nani`e, toliko blizu njegovog uha, da je bio gotovo siguran da insekt ide u kanal njegove u{ne {koljke. Slu{ao je tiho cupkanje tankih poput dla- ~ica nogu i zami{ljao kako dodi- ruju ko`u na njegovim u{ima, obraslom mahovinom koja se odavno beja{e stvrdnula. Kada je dodirnuo u{i, setio se kako se jednom davno oslonio na neko staro drvo u {umi napipav{i pr- stima li{ajeve na kori. Kasnije su se kora~i}i udaljavali postepeno,

    to malo stvorenje silazilo je ka podu i tamo bi se verovatno spe- tljalo u pra{ini natolo`enoj ispod njegovog kreveta. Zvuk se naj- pre promenio, zatim se iznenada izgubio. U mnogim ga je no}i- ma uzbu|ivao sna`no zvuk vlastitoga mu tela. Kr~anje creva i fi- na pucketanja zglobova, koji su boleli vi{e nego {to su se ~uli. Dopadalo mu se kad je pokretao levu ruku. Uprkos bolu, ili upra- vo zbog njega, zvuk pucketanja ga je o~aravao. Istovremeno ga ja pla{ilo to {to se bio navikao na starost te ga je teralo da ve- ruje da je jo{ uvek `iv. Kada je poku{avao da pokrene desni no- `ni palac, slu{ao je tiho pucketanje, kao stenjanje bolesnog ~o- veka, kao neko odbijanje pokreta. Svi ovi zvukovi tela bili su po- stojano odbijanje. ̂ ak ni {um njegove krvi u venama nije bio re- zultat same te~nosti, ve} nastojanja vena da se krv kre}e u nji- ma, zbog istovremenog odbijanja vena da te~nost pusti na slo- bodu. Da iscuri, da proklju~a te da {um prestane. Kako li bi iz- gledalo da sve prekine da zvu~i. Udariti o zid ti{ine, te{ke i le- pljive poput jutarnjih pau~ina, zategnutih po {umi, koje ne vi-

    di{ ali se uprkos tome o njih sapli}e{ svakoga dana. On je bio u toj mre`i. Zvu~noj mre`i. Istovremeno, nit za koju se mo`e uhva- titi i zatvor u kom je zarobljen svakog dana. Svake no}i. Tog jutra je bilo druga~ije. Rano izjutra, kad su petlovi sa gor- njeg dvori{ta zakukurikali, postalo mu je hladno pa je re{io da se prebaci u dnevni boravak. Njegov je sin mo`da bio ve} i ustao

    da nahrani prasi}e, ali nije na- meravao da ga zove u pomo}. Polako se uspravio u krevetu, a vazduh mu se u sobi u~inio jo{ hadnijim. Prona{ao je pantalo- ne i protegao je nogu do tepiha poput mahovine na patosu. Po- ku{ao je da se osloni na krevet dva puta, pre nego {to je uspeo da se uspravi i ugura noge u pa- pu~e, onda i da ih zakop~a. Vi{e je pretpostavio, nego {to je ~uo povratak koza u toru iznad ku}e. Krenuo je polako ka vratima, na- sloniv{i se na orman. Napipao je kvaku od vrata i lagano ih otvo- rio. U hodniku je bilo jo{ hladni- je. Na putu od hodnika do dnev- nog boravka u~inilo mu se da je vreme da cvr~ci zacvr~e, zabora- vljaju}i da je zima, zaboravljaju- }i hladno}u te zure}i u tu belu ta~ku koja se u njegovoj glavi uve}avala sa svakim zvukom ko- ji bi nehoti~no na~inio. Kada je

    KULTURNO PROPAGANDNI KOMPLET BR. 171, GOD. XI, BEOGRAD, UTORAK, 17. MAJ 2016.

    Redakcija: Milo{ @ivanovi}, Sa{a ]iri}; Font Mechanical: Marko Milankovi}; E-mail: betonŸdanas.rs, redakcijaŸelektrobeton.net; www.elektrobeton.net; Slede}i broj izlazi 21. juna

    I BETON BR. 171 DANAS, Utorak, 17. maj 2016.

    Zornica Garkova: Nikad ti ne ka`u Petar Den~ev: Ana i usamljenost Ivan Dimitrov: Snaga re~i Svetoslav Todorov: Putopis / Slomljeno ime /

    Svako to jutro Petar Den~ev: Bi}u mlade` iznad tvoje gornje usne

    Izbor: Petar Den~ev i Redakcija Betona Prevod: Dalibor Ple~i}

    Redaktura: Milo{ @ivanovi}

    Pi{e: Petar Den~ev

    Kad ~ovek predstavlja autore iz svoje zemlje stranoj publici, ~esto podlegne toj navici da uz hvalospeve odabere izvesna glasovita imena i prika`e ih jo{ glasovitije. Uradio sam upravo suprotno. Odabrao sam autore za koje bi se te{ko moglo re}i da su dobro poznati bugarskoj publici ili recimo dovoljno medijski pokriveni, ali zato pi{u dosledno svojim poetikama. U Bugarskoj se ~esto ka`e da niko nije reprezent sada{njosti. ^esto samo zato {to nismo saglasni sa izvesnim stajali{tem, i vrlo ~esto gre{imo, jer dana{nji je svet iskrivljeno ogledalo raznih perspektiva, kako neo~ekivanih tako i uobi~ajenih. I svaka perspektiva koju autori otkrivaju je osnovana. Svet se naposletku promenio, i to opipljivo, te svako pokolenje pa i dana{nje tra`i svoj udeo u tom seckanju sveop{te slike na male fragmente. ^ovek je razdrobljen u tekstovima te ponekad izgubi tlo, izvor vlastitog `ivota; predao je vlast svojim strahovima, ~injenicama, smrti, trendovima i modi; a su{tina predstavlja neugodno prostranstvo. Na poziv Dalibora Ple~i}a napravio sam mali izbor tekstova mladih bugarskih spisateljica/pisaca, koji netremice zagledani u komade `ivota otkrivaju svoje tajnovite osobenosti. Predstavljamo vam Svetoslava Todorova, Zornicu Garkovu i Ivana Dimitrova – troje autora koji su u isto vreme i posve}eni detalju i ozbiljno gledaju na okolnosti ljudskog `ivota. Upravo zbog toga gledaju na paradoks kao na prirodno nadahnu}e. Razmi{ljaju}i ipak o bekstvu.

    Pi{e: Dalibor Ple~i}

    Kad smo pri~ali sa Petrom Den~evim o pravljenu oma`a savremenoj bugarskoj prozi, nismo ni pomi{ljali da }emo pru`iti nekakav zlatni presek savremene bugarske knji`evnosti, koji }e jednim potezom, u kratkim crtama pokazati sve ono {to nam je kao ovda{njoj knji`evnoj publici iz Bugarske promaklo. Najpre jer je takav poduhvat kanda neizvodljiv, a onda, to nam ni u samom zametku ideje nije bila namera. Naprotiv, `eleli smo da predstavimo samo jedan mali kutak susedne produkcije, jedan mali belutak na obali crnog mora, te tako poku{amo da od{krinemo vrata za sli~ne akcije. ^esto su bliske i susedne kulture sticajem okolnosti de facto udaljenje i ogra|ene, {to nacionalisti~kim ogradama za imigrante, {to desni~arskom retorikom, raznim tuma~enjima istorije, predrasudama, te vlastitim dru{tvenim frustracijama. Samo se tako mo`e objasniti {to se Sofija doima dalje od Be~a, premda je kilometarski tu preko plota, nadohvat ruke (ne samo one {vercerske, ve} i umetni~ke). Jugoslovenska knji`evna produkcija je sre}om nastavila svoj `ivot pod novim imenima, katkad je „regionalna“, ponekad „post-jugoslovenska“, ali se ni u jednom trentku nije su{tinski cepala, ve} je pokazala da puki ratovi ne mogu nauditi njenim nehoti~nim tendencijama. S druge strane, bugarska kultura je uvek bila samo ona pored, poput tamnog vilajeta u koji nismo mogli ~esto da zavirimo {to zbog uzajamne lenjosti, ispro`imanih istorijskih mito-senzacionalisti~kih predrasuda, te svrstano–nesvrstanih razloga. Naravno, nekoliko prevedenih autora i nekoliko pri~a ne mogu promeniti kompletnu situaciju u me|usobnoj kulturnoj razmeni na ovim prostorima, ali nekoliko sli~nih poku{aja pak, mogu promeniti paradigmu te proprtiti makar stazicu za budu}nost. Ovo je samo mali poku{aj u o`ivljavanju zaboravljenog hronotopa, kulturnog hronotopa mesta gde se kulture dodiruju i pro`imaju, naposletku mesta gde jedino kultura i mo`e da postoji, u dodiru sa drugom.

    UVODNA RE^

    Fo to

    gr af

    ije u

    b ro

    ju : M

    ig le

    n Be

    le v

  • pro{ao pored de~je sobe, ~uo je iznutra prigu{eni ka{alj i zvuk pomeranja posteljine. [kripe}a ga je daska na patosu, koju je slu{ao svake no}i i svakog popodneva dok je sedeo na stolici po- red pe}i u dnevnom boravku, upozorila da treba da potra`i kva- ku od vrata. Napipao ju je i polako pritisnuo. Za{kripala je i on se upla{io, nasloniv{i se na okvir od vrata. U{unjao se dnevni bora- vak, ali mu je trebalo vi{e vremena da na|e svoju stolicu. Ose- tio je toplotu pe}i, u~inilo mu se da bela mrlja u njegovim o~i- ma poprima oblik stolice. Okrenuo se i priseo. Preostali ugarci unutar pe}i, poznatoj pod imenom „^udo“ ili „Ciganska `elja“, pucketali su tiho. Svaki mu je zvuk donosio malo topline. Uneo se sav u tu toplinu i u to tiho, toplo pucketanje. Zvukom je zapo~eo dan. Zvukom koj proizvode `ivi ljudi. Klopo- tanje nogu po plo~niku, okomito otvaranje vrata, guranje dece dok ulaze u sobu. Ani ga je zagrlila, znao je da je Ani, jer je mo- gao da oseti znoj koji se dobija od ko{mara, na njenom vratu. – Zdravo, deda – {apnula mu je iza uha. Sanjala sam te. Namignula je. – Dobro jutro – odgovorio je kratko. Ustvari je hteo da je priupita {ta je ta~no sanjala, ali Mirko ju je odgurnuo i zagrlio ga kratko i hladno. Ostali su ga samo dodirnu- li po ruci mrmljaju}i mu dobro jutro. Ani je bila najsta- rija i poznavala ga je najbolje. Ostale mali{ane, mo`da im je bilo oko pet godina, nikada nije video. To su bila deca od drugog mu unuka. Snaha je u{la u sobu i poju- rila decu da zauzmu mesta za stolom. – Kako si, tata? – upitala ga je. – Dobro, dobro, bilo mi je zima pa sam se prebacio ovde. – Hladno je, da. Kla}emo danas, moram te ostaviti za kratko. Jesi gladan? – Ne – nije bio siguran ali je odgovorio brzo. – Ma jes’ nisi, ispr`i}u u{tipke za decu pa }u ti staviti malo. Ho}e{ ~a

Search related