FRKA#2u Mikser hausuFestival romske kulture i aktivi-zma (FRKA) odr`ava drugi put30. septembra i 1. oktobra uMikser hausu. Tokom dvodnev-ne manifestacije bi}e odr`anebrojne diskusije o aktuelnimproblemima i trenutnoj situaci-ji u pogledu dru{tvenog uklju-~ivanja Roma u Srbiji, projekci-je filmova, interaktivni likovniprogram, koncerti... Debatnepanele koji se bave razli~itim te-mama (obrazovanje Roma, za-po{ljavanje, prava romskih `e-na i devoj~ica, prava na stano-vanje i dr) prati}e filmovi koji sebave ̀ ivotom Roma u ovom re-gionu. Prvog festivalskog danapublika }e imati priliku da po-gleda vi{estruko nagra|ivanodokumentarno ostvarenje Na-{a {kola / Our School (2011), otroje romske dece iz malog gra-da u Transilvaniji koja u~estvu-ju u projektu ukidanja segrega-cije u lokalnoj {koli bore}i sehumorom, optimizmom i vi-spreno{}u protiv ravnodu{no-sti, tradicije i predrasuda. Bi}eprikazan i igrani film Papu{a /Papusza (2013) zasnovan naistinitoj pri~i o dirljivoj sudbiniprve romske pesnikinje koja jezapisala i objavila svoje pesme{to je bilo u suprotnosti sa tra-dicionalnim pona{anjem `enau romskoj zajednici.

U okviru muzi~kog progra-ma prvog dana festivala nastu-pi}e grupa Kal sa brojim gosti-ma iz kulturnog i javnog `ivota(Zoran Kesi}, Sergej Trifunovi},Marko [eli} Mar~elo, SlobodanBoda Ninkovi}) i Grubb, a 1. ok-tobra, na ve~eri pod nazivomDame pevaju romski bluz nastu-paju romski bend iz Ni{aVeryNaiss, kao i Bilja Krsti}, AnaStani} i Bojana Stamenov. Po-setioci u Mikser hausu mo}i }eda u~estvuju i u procesu stvara-nja jednog umetni~kog delakoje }e raditi multimedijalniumetnik Zoran Tairovi}.

Festival romske kulture i ak-tivizma organizuje Romski kul-turni centar u saradnji sa Kance-larijom visokog komesara Ujedi-njenih nacija za ljudska prava(OHCHR) i Centrom za proizvod-nju znanja i ve{tina. Ulaz na sveprograme je besplatan.

petak, 30. septembar 2016.

Petak, 30. septembarUvodno izlaganje Romi i Poglavlje 23, od 12

do 12.45 sati, u~estvuju dr Zorana Mihajlovi} –potpredsednica Vlade i ministarkagra|evinarstva, saobra}aja i infrastrukture, drVitomir Mihajlovi} – predsednik Nacionalnogsaveta romske nacionalne manjine, IrenaVoja~kova Solorano – stalna koordinatorka UNu Srbiji i Osman Bali} – direktor Stalnekonferencije romskih udru`enja gra|ana;

Panel diskusija Mogu}nosti i izazovi u realizacijiprava Roma na stanovanje i aktivnosti u tojoblasti, od 13 do 14.30, moderatorka DraganaJovanovi} Arijas – Tim za socijalno uklju~ivanje ismanjenje siroma{tva, dr Suzana Paunovi} –direktorka Kancelarije za ljudska i manjinskaprava, Jovanka Atanackovi} – pomo}nicaministra gra|evinarstva, saobra}aja iinfrastrukture, Nata{a Stanisavljevi} – sekretarkaza socijalnu za{titu Beograda, dr Goran Ba{i} –direktor Instituta za dru{tvene nauke, StankaDimitrov – Ekumenska humanitarna organizacija

i dr Zlata Vuksanovi} Macura – Dru{tvo zaunapre|enje romskih naselja. Prethodi kratakfilm o romskom naselju Grme~;

Interaktivna rasprava o filmu Na{a {kola, od15 do 18, moderatorka Tanja Rankovi} –UNICEF, Gordana Cvetkovi} Ministarstvoprosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja, Grupaza socijalnu inkluziju, Vuk Rai~evi} – Praxis,Violeta ]ori} – na~elnica odeljenja za pravanacionalnih manjina Kancelarije za{titnikagra|ana, Bo`idar Nikoli} – Asocijacijapedago{kih asistenata i Nata{a Koci} Rako~evi}– koordinatorka REF za Srbiju;

Subota, 1. oktobarPanel diskusija Zapo{ljavanje: Prevazila`enje

problema sistemske isklju~enosti, od 12 do 13.30,moderatorka Aleksandra Petrovi} – OHCHR, drNenad Ivani{evi} -+ dr`avni sekretar uMinistarstvu za rad, zapo{ljavanje, bora~ka isocijalna pitanja, Zoran Martinovi} – direktor

Nacionalne slu`be za zapo{ljavanje, BrankicaJankovi} – poverenica za za{titu ravnopravnosti,Rozalija Ili} – Romski informativni centar izKragujevca, Ivan Sekulovi} – direktorTima zasocijalno uklju~ivanje i smanjenje siroma{tva,Dejan Markovi} – konsultant i Jovan Proti} –Me|unarodna organizacija rada. Prethodi kratkifilm Odr`ivo zapo{ljavanje;

Panel diskusija Prava romskih ̀ ena i devoj~ica,moderatorka Slavica Vasi} – NVO Mali Princ,Milana Lazi} – Koordinaciono telo za rodnuravnopravnost u kabinetu potpredsedniceVlade Republike Srbije, Slavica Vasi} –predsednica NVO Bibija, Milana Rikanovi} – UNWomen i Danica Jovanovi} – NVO Udru`enjeRoma Novi Be~ej. Prethodi film Papu{a;

Konsultativna sednica Kratko upoznavanje samehanizmom za pra}enje i izve{tavanje opostupanju po preporukama me|unarodnih telaza za{titu ljudskih prava u Srbiji, od 17 do 18.30,u~estvuju Milan Antonijevi} – YUCOM i Osman Bali}.

PANELI

Foto: Natalija Salnikova

FRKA 2016 DANAS | petak, 30. septembar 2016.II

DRAGAN RISTI]:Niko ne `eli da se su{tinskibavi pitanjem Roma

Festival romske kulture i aktivizma –FRKA rezultat je Kalovogdesetogodi{njeg muzi~kog ali iaktivisti~kog rada. Shvatili smo da jekultura najbolji i najprepoznatljivijiproizvod romskog naroda, njegovbrend, koji se nikad nije koristio ukontekstu romskih prava. Neverovatnoje da nikad iza muzike romskihumetnika nije stajao nikakav koncept. Ida su na{i reprezenti u mejnstrimkulturi zapravo bendovi i osobeneromskog porekla. Mislim na GoranaBregovi}a, Emira Kusturicu, GogoljBordelo... U tom kontekstu, odlu~ili smoda napravimo festival FRKA gde }emose baviti romskom kulturom,muzikom... ali }emo imati i drugeprograme kojima `elimo da skrenemopa`nju publike na teme koje su odpresudnog zna~aja za budu}nostromskog naroda, poput obrazovanja,polo`aja `ena Romkinja, Poglavlja 23...– ka`e za Danas Dragan Risti}, direktorRomskog kulturnog centra i frontmengrupe Kal.

U okviru muzi~kog programa prvogdana festivala koncerte }e odr`atiupravo grupa Kal sa brojim gostima izkulturnog i javnog `ivota, poputMar~ela i Sergeja Trifunovi}a, i Grubb, a1. oktobra, na ve~eri pod nazivomDame pevaju romski bluz, nastupi}eromski bend iz Ni{a VeryNaiss, a romskepesme peva}e Bilja Krsti}, Ana Stani} iBojana Stamenov.

Jednom prilikom ste izjavili da jebolje napraviti bend nego politi~kupartiju. [ta je to {to mo`e muzika {tomo`da ne mo`e aktivizam?

– To mo`da zvu~i kao floskula, ali jasam se u to odavno uverio. Evropa je upoprili~noj krizi ideologije. Svepoliti~ke partije postale sukorporativne. Rekao bih da je levica umnogo ve}oj krizi nego desnica, jer sukod desnice mnogo jasniji ciljevi, doklevica ima problem sa svojim ciljevima.U svemu tome, muzika je ne{to gdenema problema i gde su ideje potpunojasne. Kad se deluje na ljudskeemocije, onda se sve malodruga~ije shvata. Siguran samda bend ima mnogo boljemogu}nosti od bilo kojepoliti~ke partije jer ima vi{eonih koji nas podr`avaju nego{to bi imala bilo kojapoliti~ka partija. Dasam osnovaoneku stranku, neverujem da bihimao ovolikupa`nju i ovolikibroj ljudi kojistoje iza toga{to ja radim i {torade mojekolege.

Kad ipakmoraju da sepre|u graniceumetnosti i dase u|e uaktivizam?

– Mislim da je ovo vreme u komesvaki gra|anin mora da budedru{tveno odgovoran. Sve drugo jetragedija. Umetnost radi umetnosti jekoncept koji je deo pro{losti. U ovomsurovom svetu posmatramo u`ase kojise de{avaju skoro svaki dan. ^ovekne{to mora da uradi i da svoj doprinos.Ovo je vek u kome umetnici moraju dapreuzmu ozbiljnu odgovornost i dabudu anga`ovani.

Da li je za umetnike romskenacionalnosti to jo{ va`nije, morajuli oni uvek da budu anga`ovani?

– ^ini mi se da umetnici romskogporekla nikad nisu ni bili dru{tvenoanga`ovani. Iza nekih umetnika nikadnije stajao koncept ve} samo emocija.Niti `elim niti mogu da sudim o tome.Ali niko nije razmi{ljao o konceptu nitije bio kadar da sprovede neki koncept ida iskoristi mo} koju ima. Mislim da utom kontekstu umetnici romskogporekla imaju ozbiljnu odgovornost.

Na debatama }e biti re~i o goru}improblemima pripadnika romskenacionalnosti. Ali mo`e li se zapravogovoriti o goru}im problemima kadsu Romi u pitanju? Nije li sveurgentno?

– Za nas je svaki dan ju~e. Stvarnovi{e nemamo vremena. Svaki problemje goru}i. Mi se nalazimo u jednomza~aranom krugu. Problem dr`ave je{to ne postoji implementacija svegaonoga {to se u dr`avnoj administracijiodlu~i. Strategije, planovi... supoprili~no dobri, ali kad do|emo dotoga da to treba implementirati, ondase stvari uslo`njavaju. Onda nemanikakvih rezultata. Gde se gubi ta vezaizme|u ideje i realizacije, samo moguda naga|am. Ali postoji ozbiljanproblem. ^ini mi se da ve}ina, presvega mislim na vlasti, ne `eli ozbiljnoda se bavi problemima Roma. Vi{e sebave formom, nego su{tinom. Uzaludje ako u~inimo sve {to je potrebno zaulaz u EU, a stvari su{tinski nepromenimo.

[ta je su{tina i {ta to sve stoji uPoglavlju 23?

– To poglavlje ima ima delove koji sebave obrazovanjem,

stanovanjem, zapo{ljavanjem,socijalnom za{titom... u svim

tim stvarima mi imamoproblem. U obrazovanjuimamo silne probleme.

Ka`u da romska deca ne iduu {kolu. A kako da idu

kad ve~ito sedeu zadnjoj klupi.Kako da idu u{kolu kad sudiskriminisani

svojihvr{njaka,u~iteljskogkadra,pedago{kih

asistenata.

Ako govorimo o stanovanju, samo uBeogradu postoji 93 nelegalna inehigijenska romska naselja. Prakti~nonema nijedan segment, ako govorimoo zapo{ljavanju, socijalnoj za{titi,zdravstvu... koji je re{en. Diskriminacijeznate i sami koliko ima. Prave se akcioniplanovi a prakti~no niko nije maknuood po~etka. Problem je {to niko ne `elida se su{tinski bavi pitanjem Roma.

Mo`emo li govoriti da je situacija uEvropi bolja, ako znamo {ta sede{ava u pojedinim dr`avama?

– Zavisi. Treba re}i da kako je ve}iniu jednoj zemlji tako je i manjini. Sasvimsigurno moramo napraviti razlikuizme|u statusa Roma u Srbiji i statusaRoma u Danskoj, [vedskoj, Francuskojili Nema~koj.

Na festivalu }ebiti prikazano inekoliko filmova.Koliko umetnostmo`e dapomogne u borbiprotivpredrasuda?

– Svakako daumetnosti mo`e daposlu`i u borbiprotiv predrasuda.Mislim da je jakomali procenat onihkoji znaju da jeRoni Vud, gitaristaRolingstounsa,poreklom Rom, daje ^arli ^aplinporeklom Rom, daje predsednikBrazila (od 1956. do1961), otac

modernog Brazila @uselino Kubi~ek deOliveira bio Rom, da je Majkl Kejnporeklom Rom... Ima mnogo takvihprimera, ali se o tome ne pri~a. To je nanekom supkulturnom nivou, dok sestereotipi da smo lopovi i neradnici {irebrzinom komedije. U tom kontekstuneophodno je da se bavimoedukacijom ve}ine. [to se ti~ekonkretnog obrazovanja, postojejednostavne ideje koje bi doneleogromnu korist. Za{to ne bi svakog 8.aprila, na Svetski dan Roma, ~asovigra|anskog vaspitanja u svim {kolamabili posve}eni Romima i njihovojkulturi. Samo jedna takva stvar bila biogroman korak.

[ta FRKA mo`e da promeni?– FRKA je jedno malo ministarstvo

kulture, obrazovanja, informisanja...Jedna romska vlada u senci ~ij jeosnovni zadatak da uka`e na problemei da ozbiljno poraste kako bipredstavljala jedan od klju~nih faktorau procesu pobolj{anja statusa Roma nateritoriji Srbije. Mislim da }emo do togado}i. Zaista verujem u to. Romskakultura i umetnost je apsolutno najve}ibrend romskog naroda. To je jedan oddobrih puteva kojim treba krenuti.

Dnevni program festivala FRKA ~ini}edebatni paneli koji se bave razli~itimtemama – diskusije o politici uoblastima stanovanja, zapo{ljavanja,obrazovanja i polo`aja romskih `ena idevoj~ica. Svaka debata po~injefilmskom projekcijom, uklju~uju}i ineke velike, nagra|ivanedokumentarce i igrane filmove. Fokusdebata je na trenutnom stanju u Srbiji ina~inu da se situacija pobolj{a – ka`eKlod Kan, savetnik stalnogkoordinatora Ujedinjenih nacija u Srbiji.

[ta pokazuje va{e iskustvobavljenjem problemima pripadnikaromske nacionalnosti? [ta suurgentna pitanja?

– Bavim se problemima Roma uCentralnoj i Jugoisto~noj Evropi,uklju~uju}i i Srbiju, od ranih 1990-ih.Sada radim za UN, gde imam kolege savelikim iskustvom u inkluziji Roma uvelikom broju oblasti. Srpska vladausvojila je novu Strategiju za socijalnuinkluziju Roma u martu ove godine,koja ima prioritete u obrazovanju,zapo{ljavanju, stanovanju i rodnojravnopravnosti. S obzirom na sve ono {to znamo, ove oblasti upotpunosti odgovaraju urgentnimpitanjima u trenutnoj situaciji u kojoj`ive Romi u Srbiji.

Brojevi mo`da najbolje pokazujuveli~inu problema. [ta pokazujustatisti~ki podaci?

– Podaci pokazuju zabrinjavaju}estanje stvari. Na primer, gotovo 18odsto dece u specijalnim odeljenjima~ine Romi. Od 2014, jako mali brojRoma uspeo je da iskoristi subvencijeza samozapo{ljavanje koje dodeljujeNacionalna slu`ba za zapo{ljavanje.Blizu 23.000 raseljenih Roma `ivi uekstremnim uslovima isklju~ivanja. ^ak90 odsto ovih osoba `ivi na granicisiroma{tva, nasuprot 25 odstove}inskog stanovni{tva. S druge strane,podaci pokazuju i neke pou~ne stvari.Na primer, da su Romi tolerantniji i davi{e podr`avaju osobe sa invaliditetomza razliku od ve}inskog stanovni{tva.

Da li je situacija u drugimdelovima Evrope druga~ija?

– Srbija sada ima va`nu priliku kaodr`ava kandidat za EU. To zna~iizjedna~avanje sa EU zakonima, ali iprilago|avanje strukturama finansiranjaEU u pripremama za ~lanstvo u EU. Unijaima veliku ulogu u borbi protivdiskriminacije Roma, uklju~uju}i i, naprimer, otvaranje prekr{ajnih postupakaprotiv dr`ava zbog segregacije uobrazovnim ustanovama. Pojedinedr`ave iskoristile su priliku tokom svojihkandidatura da bi napravile velikepomake u inkluziji Roma. Drugi supropustili priliku. Iskreno se nadamo da}e prilika u Srbiji biti iskori{}ena.

Uskra}ivanjem jednakih prava nazaposlenje, stanovanje iobrazovanje, Romi su uhva}eni uopasni krug siroma{tva i socijalnestigmatizacije, koja ih isklju~uje izdru{tva. Kako zaustaviti taj krug?

– Nisam siguran da je pravilno re}ida su svi Romi uhva}eni u tom

opasnom krugu. Preciznijeje re}i da se to odnosi naneke od pripadnika romske zajednice.Drugi ~esto `ive i rade sa drugima udru{tvu uprkos jakoj stigmatizaciji kojuste pomenuli. Ali zaista, oni koji suisklju~eni, isklju~eni su do kraja.Uspe{ni primeri prevazila`enjaekstremne stigmatizovaneisklju~enosti uklju~uju prepoznavanjete stigmatizacije, jako energi~neantidiskriminacione mere, kao i dobroprojektovane planove i programe zapodr{ku inkluzije.

Da li je re{avanje problemadiskriminacije u {kolama logi~anprvi korak na putu ka smanjivanjuisklju~ivanja Roma?

– Obrazovanje je re{enje. Jako jeva`no vrlo rano po~eti sa inkluzijomdece. Segregacija koju vidimo uosnovnom obrazovanju, posebno uvelikim urbanim sredinama, veliki jeproblem. Ova vrsta segregacijepoja~ava se u onim delovima gdeneromski roditelji ispisuju svoju decu iz{kole u kojima se pove}ava brojromske dece. Fokusiranje naprevazila`enje ovakvih problema jejedan od va`nih prioriteta, ako `elimoda na~inimo trajni napredak. Va`no je ispojiti romsku i neromsku decu uperiodu pre osnovnog obrazovanja.Tako|e je va`no udvostru~iti trud kakobi se u {kolskim predmetima poputistorije i knji`evnosti pominjao romskidoprinos srpskom i evropskimdru{tvima, kao i poja~alo znanje oHolokaustu. Deca koja ne vidi svojeiskustvo u obrazovanju vrlo lako }e seudaljiti od {kolovanja.

[ta je sa zapo{ljavanjem istanovanjem?

– Od kraja 2014. samo 51 Rom jeuspeo da iskoristi subvencije zasamozapo{ljavanje koje dodeljujeNacionalna slu`ba za zapo{ljavanje.Zahtevi za detaljnim poslovnim

planom, garantima,kao i drugi uslovi,o~iglednopredstavljajubarijere za ovajoblik podr{ke. [tose ti~e stanovanja,specijalnaizvestiteljka UN zapravo na adekvatnostanovanje, u martuove godinesaop{tila je da nateritoriji Srbijepostoje 583neformalna naseljarazli~ite veli~ine.Uslovi za ̀ ivot u timnaseljima su ~estoneodgovaraju}i.

Bez osnovnih komunalnih uslova iliinfrastrukture kao {to su struja,vodovodne cevi, kanalizacija ilimogu}nosti za redovno odno{enjesme}e. U nekim slu~ajevima neke jakova`ne slu`be poput hitne pomo}i ilijavnog prevoza nisu dostupne. Mnoganasilja su udaljena od radnih mesta,{kola ili medicinskih centara. Nekanasilja, koje je posetila specijalnaizvestiteljka UN za pravo na adekvatno

stanovanje, prepuna su glodara, nadrugim deca nisu imala gde da se igrajuosim na gomilama |ubreta,slomljenom staklu, u potpunojprljav{tini. Ovi uslovi predstavljajupotpuno kr{enje prava na adekvatnostanovanje. Vlasti trenutno rade nazakonu o stanovanju. Nadamo se da }enova zakonska regulativa zajedno sajakim pozitivnim obavezama dota}iovu vrstu isklju~ivanja i predstavitiosnovu za napredovanje.

Kako pomo}i za{titi prava ̀ enaRomkinja?

– Romske `ene i devoj~icesuo~avaju se sa vi{estrukomdiskriminacijom, kao i sa velikimpreprekama koju moraju prevazi}i nebi li stigle do institucija, uklju~uju}i ipristup uslugama koje se pru`aju`rtvama nasilja. Rani, dogovorenibrakovi ostaju problem u nekimromskim zajednicama u Srbiji, {to imaza posledice jako ozbiljno dru{tvenoisklju~ivanje. Dr`avna strategija zarodnu ravnopravnost (2016-2020)uklju~uje i specijalne mere zapobolj{anje polo`aja i prava romskih`ena i devoj~ica u odnosu na politi~ki`ivot, ekonomiju, zapo{ljavanje,obrazovanje, pobolj{anje uslovastanovanja, dru{tvenih prava,zdravstvenih usluga, i prevencijunasilja u porodici i nasilja protivromskih `ena i devoj~ica. Ima nekoliko,ako ih uop{te i ima, romskih `ena uizabranoj vlasti. Va`an korak bio biosna`ivanje glasa, uloge i prisustvaRomkinja u javnom `ivotu.

Deo debata su i filmovi. Mogu li seumetno{}u pobediti predrasude?

– Naravno da film i drugi medijimogu biti i pozitivni i negativni. Dobroje {to umetnost mo`e prikazati aspektena{ih `ivota i poja~ati razumevanje, anegativno je {to mo`e poja~atipredrasude, stereotipe i strah. FRKA }eprikazati dokumentarni film Na{a {kola,o poku{ajima desegregacije uRumuniji. Bi}e prikazan i poljski igranifilm Papu{a, o `ivotu izuzetne romskepesnikinje Bronislave Vajs. Ovo su samodva naslova iz talasa filmova, posebnoisto~noevropskih, koji se bave istorijomi savremeno{}u Roma, {to ~ine iostvarenja romski reditelji kao {to su Toni Gatlif, Hajnal Vidou, Jan Kopa~ i drugih.

Na koji na~in FRKA mo`e pomo}i?– Romi i neromi iz cele Srbije

u~estvova}e u festivalu FRKA. Velikibroj stru~njaka, aktivista, javnihzvani~nika... u~estvova}e udoga|ajima. Nadamo se da }e FRKAbiti va`an trenutak u pobolj{avanjuinkluzije Roma u Srbiji.

Urbani romski bend iz Beograda – Kal, od osnivanja 2006, kreirao je muzi~kistil koji je spoj tradicionalne balkanske romske muzike i roka. Zapadni kriti~arisu ga nazvali Rock’n’Roma. Bend je nastupao na najzna~ajnijim doma}im,evropskim i svetskim festivalima. Nastupa prve ve~eri od 22.15 sati. GRUBB jeGypsy Roma Urban Balkan Beats, odnosno, fondacija koja podsti~e redovno{kolovanje oko 700 romske dece mla|e od 18 godina. Originalnopovezivanje obrazovanja i izvo|a~kih umetnosti, inspirisalo je nastanakGRUBB mjuzikla koji je rezultat saradnje mladih Roma i me|unarodnihumetnika i prestavlja svojevrstan spoj savremenog hip hopa i tradicionalneromske muzike. Nastupima na d`ez festivalu u Montrealu, turnejom u Kanadii Holandiji predstavili su se me|unarodnoj publici, a ~esto su gosti i nadoma}im festivalima. Nastupaju prve ve~eri od 21 sat. VeryNaiss bendosnovan je 2015. ^ine ga ni{ki muzi~ari razli~itih generacija, razli~itihmuzi~kih afiniteta ujedinjeni u `elji da donesu novi zvuk na muzi~ku scenuSrbije. Bend kombinuje tradicionalnu balkansku muziku sa bluzom, fankom,rokom, d`ezom. Nastupaju druge ve~eri od 21 sat, nakon ~ega slede Dame(koje) pevaju bluz – Ana Stani}, Bilja Krsti} i Bojana Stamenov.

BRENDIRANJE

@ivimo u vremenu u kome svakigra|anin mora da bude dru{tvenoodgovoran: Dragan Risti}

Mali je procenatonih koji znajuda je Roni Vud,gitaristaRolingstounsa,poreklom Rom,da je to isto i^arli ^aplin, da jeMajkl Kejnporeklom Rom...To je na nekomsupkulturnomnivou, dok sestereotipi olopovima ineradnicima {ire brzinomkomedije

“

Romske `ene idevoj~icesuo~avaju se savi{estrukomdiskriminacijom,kao i sa velikimpreprekama kojumoraju prevazi}ine bi li stigle do institucija,uklju~uju}i ipristupuslugama koje se pru`aju`rtvama nasilja

“

KLOD KAN: Va`an trenutak u pobolj{avanju inkluzije Roma u SrbijiVELIKA PRILIKA

III

Segregacija koju vidimo u osnovnom obrazovanju,posebno u velikim urbanim sredinama, veliki je problem: Klod Kan

MUZI^KI PROGRAM

LIKOVNI PROGRAM

FRKA 2016 DANAS | petak, 30. septembar 2016.

Umetni~ki performans – live act Zorana Tairovi}a, prvog dana od 18 do20 sati. Tairovi} je diplomirao slikarstvo i grafiku na Akademiji umetnosti,a magistrirao na interdisciplinarnom studiju Univerziteta u Novom Sadu– tehnike i menad`ment u primenjenim umetnostima. Doktorirao je natemu Simbolika likovne umetnosti Roma i evropski sistem kulturnihvrednosti;Izlo`ba fotografija autorke Natalije Salnikove tokom trajanja Festivala.Salnikova je diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu2010. Fotografijom se bavi iz velike ljubavi prema ovoj umetnosti i velike`elje da lepotu koju vidi i koju zabele`i fotoaparatom, prenese na drugeljude. Osniva~ica je i ~lanica Centra za razvoj multikulturalnosti Novageneracija (NVO iz Lazarevca), koji se bavi edukacijom, razvojemkreativnosti i interkulturalnim povezivanjem.

Fotografije: Natalija Salnikova

Kal

GRUBB

VeryNaiss

petak, 30. septembar 2016.

Jedna od u~esnica panel diskusija koje }e bitiodr`ane tokom Festivala bi}e i Suzana Paunovi},direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava.Ona za Danas govori o dosada{njim rezultatimaintegracije Roma, strategiji za unapre|enjenjihovog polo`aja, kao i o svemu {to nosipregovara~ko Poglavlje 23, jedno odnajkompleksnijih u procesu evropskih integracija.

Iako su najve}a nacionalna manjina, Romisu i dalje dru{tvena grupa koja je najvi{eizlo`ena diskriminaciji u Srbiji. Kako promenitiovu situaciju?

– Svest gra|ana o borbi protiv diskriminacije navi{em je nivou nego prethodnih godina. Brojneaktivnosti Vlade, civilnog dru{tva i medija doprinelisu podizanju svesti ali i boljoj primeniantidiskriminacionog zakonodavstva. Predrasudekoje postoje prema Romima i dalje ihmarginalizuju i doprinose njihovoj dru{tvenojisklju~enosti. Sva istra`ivanja ra|ena u prethodnimgodinama govore da su Romi i dalje dru{tvenagrupa koja je u najve}em riziku od diskriminacije.^eka nas jo{ puno posla i intenzivnog rada nasuzbijanju antiromskih stavova. Romi, kao osetljivadru{tvena grupa, prepoznati su i u VladinojStrategiji prevencije i za{tite od diskriminacije do2018. godine. Srbija }e nastaviti da, pre svega, krozsvoje obrazovne programe radi na otklanjanjupredrasuda i stereotipa prema Romima. Ve}auklju~enost romske dece u obrazovni proces jednaje od klju~nih aktivnosti. Tu vidimo jednu novuenergiju u mladim obrazovanim pripadnicimaromske nacionalne manjine.

Kakva je strategija za unapre|enje polo`ajaRoma u narednih nekoliko godina?

– Ne govorimo o nekoliko godina jer je Vladautvrdila politiku do 2025. kad je romskanacionalna manjina i njen polo`aj u pitanju. NovaStrategija zasnovana je na principu inkluzivnosti,decentralizacije, racionalizacije, ekonomi~nosti iefikasnosti, kao i na afirmativnim merama. Zarazliku od prethodne koja je imala 13 prioritetnihoblasti, nova Strategija usmerena je na manji brojoblasti (obrazovanje, zapo{ljavanje i ekonomskoosna`ivanje, stanovanje, zdravlje i socijalnaza{tita). Strategija je uskla|ena sa StrategijomEvropa 2020, sa operativnim zaklju~cima saseminara koje Srbija redovno ima sa Evropskomkomisijom. Obaveze iz Strategije deo su iAkcionog plana za Poglavlje 23. Novomstrategijom poverena su ve}a ovla{}enja, ali iodgovornost lokalnim samoupravama zasprovo|enje mera koje se odnose na inkluziju

Roma tamo gde su potrebe i najve}e. Akcioniplan, koji }e konkretizovati i operacionalizovatisprovo|enje te Strategije, u zavr{noj je fazi.

Kakvi su dosada{nji rezultati integracijeRoma, gde su postignuti najve}i uspesi, a gdese suo~avamo sa problemima?

– Kroz sprovo|enje prethodne Strategije zaunapre|enje polo`aja Roma do 2015, kao i krozuklju~enost u Dekadu za inkluziju Roma (2005-2015), Srbija je postigla zna~ajne rezultate kojimogu biti kori{}eni kao primer dobre prakse zadruge zemlje. Pristup li~nim dokumentima re{enje kroz izmene i dopune Zakona o vanparni~nom

postupku koje su omogu}ileefikasan naknadni upis umati~ne knjige ro|enih. Uperiodu od po~etka primeneovog zakona vi{e od 25.000ljudi naknadno je upisano umati~ne knjige ro|enih. Osim{to su dobili li~na dokumenta,njima je omogu}en pristupsvim pravima. U oblastizdravlja, rezultati rada 75zdravstvenih medijatorkidoveli su do velikog pomaka uoblasti zdravstvene za{tite.Njihov rad u vezi sazdravstvenim prosve}ivanjemRoma i Romkinja najuspe{nijaje mera u javnim politikamapreduzetim nakon usvajanjate Strategije. U poslednje ~etirigodine obavljeno je 460.125poseta, a vakcinisano je vi{e

od 30.000 romske dece. Stopa smrtnosti romskedece smanjena je za 50 odsto u odnosu na 2006.Uticale su i na pobolj{anje kontrole zdravlja za4.500 trudnica i porodilja i na to da 11.177 ̀ enaizabere svog ginekologa, a njih 12.617 budeobuhva}eno sistematskim pregledima.

U oblasti stanovanja prvi put je uspostavljenaevidencija o broju i mestu neformalnih naselja uSrbiji, {to daje mogu}nost da se sredstva planskiusmeravaju na re{avanje ovih problema. Premapodacima op{tina u Srbiji su identifikovana 583neformalna/nelegalna romska naselja. Izra|eni suprvi urbanisti~ki planovi za 12 podstandardnihromskih naselja u 10 op{tina i detaljno razvijeno13 modela za unapre|enje uslova stanovanjaRoma. U ova naselja }e se u narednom perioduinfrastrukturno ulagati kako bi im se obezbedilibolji uslovi za `ivot. Pored socijalnih stanova kaomodela za re{avanje stambenih pitanja, zapo~elaje i kupovina prvih seoskih doma}instava, kaojednog humanijeg modela zbrinjavanja Roma.

Kao najve}i problem romske zajednice uSrbiji isti~e se obrazovanje?

– Obrazovanje je preduslov za izlazak Roma izsiroma{tva. Mere obrazovne politike usmerene napove}anje obuhvata dece u {kolama,pove}avanja {kolskog uspeha romskih u~enika

uspe{no se sprovode u {kolama i dovele su doprvih efekata, odnosno do{lo je do zna~ajnijegpove}anja obuhvata u osnovno{kolskomobrazovanju kod dece iz romske zajednice. Kadaje re~ o obrazovanju, do{lo je do zna~ajnihpomaka. U lokalnim samoupravama radi 181pedago{ki asistent koji doprinosi uklju~ivanju ipostizanju boljih rezultata romskih u~enika uobrazovanju. Uz njihovu podr{ku je u pred{kolskeustanove upisano 1.300 dece, {to je od posebnogzna~aja, imaju}i u vidu da se dosad pa`nja nijeposve}ivala pripremama za obrazovanje, a {to jeza rezultat imalo veliku stopu napu{tanja{kolovanja. Primenom mera afirmativne akcije od2003. na fakultete i visoke {kole upisano je 1.782studenta i 3.438 srednjo{kolaca i ustanovljensistem pra}enja redovnosti poha|anja ipostignu}a u~enika. U prethodne dve {kolskegodine obezbe|eno je dodatnih 1.025 stipendijaza romske srednjo{kolce, kako bi bili motivisani danastave {kolovanje.

Kako re{iti problem zapo{ljavanja Roma?– Prema podacima Nacionalne slu`be za

zapo{ljavanje, u prvih sedam meseci ove godinezaposlena su 1.752 Roma ili oko 107 odsto vi{e uodnosu na isti period prethodne godine. To nijeslu~ajno, ve} je rezultat sistemskih mera kojedr`ava sprovodi u cilju unapre|enja polo`ajaRoma. Novom Strategijom predvi|en je set merakoji se odnosi na zapo{ljavanje, ~ime }e se taj trendnastaviti i u budu}nosti. U 2015. evidentirano je249 privatnih preduzetnika koji su imali zaposleneRome, ~ime se otvorio prostor za anga`ovanjeRoma u privatnom sektoru. Kroz projekt IPA 2012koji realizuje Kancelarija za ljudska i manjinskaprava sa ministarstvima u Vladi i Misijom OEBS uSrbiji dodatno je podr`ano 17 najboljih romskihpreduze}a koja zapo{ljavaju oko 60 Roma. Romskopreduzetni{tvo razvijeno je u razli~itim sektorima,tekstilnoj industriji, prehrambenoj,poljoprivrednoj, gra|evinskoj, proizvodnji plastike,recikla`noj, kao i pru`anju usluga: socijalne za{tite,foto i video, higijensko ~i{}enje, kozmeti~ke,usluge {tampanja {irom Srbije. Postoje preduze}akoja imaju dobre prakse u zapo{ljavanju Roma iRomkinja, {to potvr|uje da su mogu}e radnesredine u kojima su Romi i Romkinje apsolutnoprihva}eni i dobrodo{li kao dobri radnici.

Na koji na~in su sve prava romskih ̀ ena idece ugro`ena?

– Najve}i problem `enske romske populacijeje nizak nivo obrazovanja {to otvara prostor zavi{estruku diskriminaciju kako u {iroj dru{tvenojzajednici tako i u svojoj sredini. One su ~esto `rtvenasilja, u riziku su od trgovine ljudima, te{ko sezapo{ljavaju, `ivotni vek im je kra}i. Romkinje sudiskriminisane u dru{tvu, ali i u porodici, jer sesmatra da ne moraju da idu u {kolu i rade, ve} daje njihov zadatak da se brinu o porodici, iobrazovanje Romkinja je „jedini put da oneshvate da postoji druga, bolja strana za njih, atime i za njihovu porodicu“. Kao jedan od goru}ih

problema u romskoj zajednici je u~estalost ranihbrakova ili vanbra~nih zajednica u koje ulazipolovina Romkinja od 15 do 19 godina i to jeproblem po{to ̀ ene upravo zbog toga ranonapu{taju {kolovanje.

Va`no je podi}i svest kod romske populacije opotrebi obrazovanja i ukazati na pozitivneprimere koji su potvrda da diploma predstavljaklju~ koji otvara vrata. Potrebno je preduzimati idalje ~itav niz mera kako bi se do{lo do su{tinskihpromena jer polo`aj Roma i Romkinja i dalje nijena zadovoljavaju}em nivou, ali su u~injeni velikipomaci u prethodnom periodu.

Koliko smo daleko od ispunjavanja uslovakoje pregovara~ko poglavlje 23 nosi?

– Nedavno otvoreno pregovara~ko Poglavlje 23jedno je od najkompleksnijih u procesu evropskihintegracija jer obuhvata pravosu|e i osnovnaprava. Unapred je jasno da nas ~eka ozbiljan raddo zatvaranja ovog poglavlja – potrebno je da sve{to smo propisali brojnim zakonima i strategijama,u punoj meri za`ivi u praksi. Ovo poglavljeobuhvata teme od posebnog zna~aja za svakoggra|anina Srbije, to su pitanja ja~anjanepristrasnosti i profesionalnosti u pravosu|u,borba protiv korupcije, o~uvanje standarda za{titeljudskih prava i prava manjina. Podseti}u da su naAkcionom planu zajedno radili Vlada i civilnodru{tvo i da smo se zajedno trudili da ovaj posaouradimo {to bolje. Po~eli smo da radimo i merimoostvarene rezultate i pre nego {to je ovo poglavljezvani~no otvoreno. Prvi izve{taj o postignutimrezultatima pokazao je da je vi{e od 80 odstoaktivnosti ura|eno u onom vremenskom periodu ina na~in kako je predvi|eno Akcionim planom. Toje najbolja potvrda koliko je ovaj plan realan ikoliko svi u~esnici u ovom poslu rade ozbiljno iposve}eno.

Dokumentarac iz 2011, Na{u {kolu(Rumunija, SAD, [vajcarska, 95 minuta)re`irale su Mona Nikoara i MirunaKoka-Kozma, u~estvuju Alin Moldovan,Dana Varga i Beniamin Lingurar;Biografsku, igranu dramu iz 2013,Papu{a (Poljska, 131) re`irali su D`oanaKos i Kri{tof Kraus, u glavnim ulogamanastupaju Jovita Budnik, ZbignjevValeris i Antoni Pavlicki;Kratak dokumentarni film iz 2016,Romsko naselje Grme~ nastao je uprodukciji Kancelarije UN za ljudskaprava.

NOVA ENERGIJA

SUZANA PAUNOVI]: Romi i dalje u najve}em riziku od diskriminacije

Vlada je utvrdila politiku do2025. kad je romska nacionalnamanjina i njen polo`aj u pitanju:Suzana Paunovi}

Nedavnootvorenopregovara~kopoglavlje 23jedno je od najkompleksnijih u procesuevropskihintegracija jerobuhvatapravosu|e iosnovna prava.Unapred je jasnoda nas ~ekaozbiljan rad do njegovogzatvaranja

“

Urednik dodatka: Dragan Sto{i} Tekstovi: Marija Krtini}Korektura: Ana Ron~evi} Prelom: Zoran Spahi}

POSEBNO IZDANJE LISTADANAS

FILMOVINa{a {kola

Papu{a

Grme~

IV