pd_Tehnicki proracuni

CsanyiGroup.com – Tehnički proračuni

CsanyiGroup.com- Tehnički proračuni -

NAPOMENA:Ovaj dokument je primer kako bi trebalo da izgleda prilog tehnički proračuni u projektnoj dokumentaciji. CsanyiGroup ne snosi nikakvu odgovornost za eventualnu netačnost ili posledice informacija u ovom dokumentu.

Bilo kakve primedbe ili sugestije možete posalti na e-mail:podrska @csanyigroup.com

CsanyiGroup.com – inteligentno projektovanje el. instalacija 1/15

mailto:[email protected]


1. TEHNIČKI PRORAČUN

1.1 Proračun struja kratkih spojeva u mreži 20 kV

1.2 Proračun struja kratkog spoja na sabirnicama glavnog razvoda 0,4 kV

1.3 Izbor opreme u 20 kV razvodnom postrojenju (=1F)

1.4 Proračun minimalnog preseka kablova 20 kV prema nominalnoj potrošnji i termičkom naprezanju u kratkom spoju

1.5 Proračun opterećenja objekta

1.6 Izbor transformatora

1.7 Proračun snage kondenzatorskih baterija za kompenzaciju reaktivne snage

1.8 Izbor opreme u glavnom razvodu 0,4 kV

1.9 Proračun preseka žila kablova prema trajnom opterećenju

1.10 Proračun hlađenja transformatora

1.11 Izbor elemenata instalacije gromobrana i uzemljenja trafo stanice

1.12 Proračun nivoa osvetljenosti



1.1 Proračun struja kratkih spojeva u mreži 20 Kv

Tranzijentna snaga tropolnog kratkog spoja na 20 kV sabirnicama u TS 20/0,4 kV, koja se uzima za proračun, prema tački 2.4 tehničkih uslova Elektroenergetske saglasnostiiznosi:

Za tropolni kratki spoj na 20 kV sabirnicama u TS 20/0,4 kV, dobijene su sledeće vrednosti struja kvara:

( - početna naizmenična vrednost struje kratkog spoja) ( - trajna struja kratkog spoja)

( - udarna vrednost struje kratkog spoja)

( - efektivna vrednost struje kratkog spoja)

( - vreme trajanja kratkog spoja)

Napomena: prema internim standardima Elektrodistribucije Beograd i tehničkim preporukama Elektrodistribucije Srbije celokupna oprema na visokonaponskoj strani u trafostanici se dimenzioniše prema struji kratkog spoja od 14.5 kA, što je saglasno sa izvedenim proračunom.

1.2 Proračun struja kratkog spoja na sabirnicama glavnog razvoda 0,4 kV

Tropolni kratki spoj na 0,4 kV sabirnicama u TS 20/0,4 kV

Pri proračunu su zanemarene impedanse kablovskih vodova 20 kV od visokonaponskog postrojenja do transformatora, čime se išlo na stranu sigurnosti.Za snagu energetskog transformatora od

, sprege Dyn-5

dobijeni su sledeći rezultati:

( - nazivna primarna struja)

( - nazivna sekundarna struja)

( - početna naizmenična vrednost struje kratkog spoja) ( - trajna struja kratkog spoja)

( - udarna vrednost struje kratkog spoja)

( - efektivna vrednost struje kratkog spoja)

( - vreme trajanja kratkog spoja)

Napomena: prema internim standardima Elektrodistribucije Beograd i tehničkim preporukama Elektrodistribucije Srbije celokupna oprema na niskonaponskoj strani u trafostanici sa transformatorom snage 1000 kVA se dimenzioniše prema struji kratkog spoja od 22.5 kA, što je saglasno sa izvedenim proračunom.

1.3 Izbor opreme u 10 kV razvodnom postrojenju (=1F)



Shodno proračunatim parametrima kratkog spoja, izabrana je tipski testirana, prefabrikovana oprema tako da u svemu zadovoljava proračunate parametre kratkog spoja, i to:

Rasklopni blok 10 kV - tipa TIP I PROIZVO ĐAČ OPREME - nominalni napon.............................12 kV- nominalna struja......................……630 A- početna naizmenična vrednost struje kratkog spoja.....……..…...... 25 kA > 14.36 kA- dozvoljena jednosekundna termička struja.....................……….25 kA > 14.9 kA*

* Ekvivalentna termička struja jeIekv = Ik’’*(m + n) = 14.36* (0,07+1) = 14.9 kA,parametri m i n su usvojeni za vreme isključenja kvara tkVN = 0,2 s

udarna vrednost struje kratkog spoja……………………..2.5*25 kA = 62.5 kA > 35.4 kA

Napomena: u ovom projektu, za 10 kV naponski nivo, izvršen je proračun samo onih elemenata u trafostanici koji se izrađuju na licu mesta, a to je 10kV kablovska veza transformatorska ćelija – energetski transformator.

1.4 Proračun minimalnog preseka kablova 10 kV prema nominalnoj potrošnji i termičkom naprezanju u kratkom spoju

Usvajanjem sledećih podataka:

struja kratkog spoja na sabirnicama 10 kV iznosi 14.5 kA;

ukupno vreme isključenja kratkog spoja 10 kV prekidača iznosi približno 100ms;

dozvoljena kratkospojna gustina struje za t=1s za bakarni provodnik iznosi 144 A/mm2

Sledi da je dozvoljena kratkospojna gustina struje:

144 =J => J=455.368 A/mm2

Odavde se dobija da je dozvoljeni presek bakarnog provodnika:

S= 31.84 mm2

Za srednjenaponsku vezu energetskog transformatora 10/0,4 kV, snage do 1000 kVA i sklopke-rastavljača sa osiguračima, koriste se jednožilni kablovi sa izolacijom od umreženog polietilena, tipa

3 x (XHP 48 1x35/16 mm2 6/10 kV)

sa odgovarajućim kablovskim glavama za unutrašnju montažu.

Napomena: Izbor kabla je u skladu i sa internim standardima Elektrodistribucije Beograd i tehničkim preporukama Elektrodistribucije Srbije TP-1a.

1.5 Proračun opterećenja objekta



Proračun opterećenja objekta dat je u projektu unutrašnjih elektroenergetskih instalacija ovog objekta.

1.6 Izbor transformatora

Na osnovu tačke 2.1.1 tehničkih uslova Elektroenergetske saglasnosti, a prema jednovremenom maksimalnom opetrećenju od 1542 kW, predviđena je ugradnja 2 transformatora prividne snage 1000 kVA i 1000 kVA, respektivno.

Saglasno ovome izabrani su:

1. Zapečaćeni energetski transformator (bez uljnog konzervatora), sličan tipu TIP I PROIZVO ĐAČ OPREME .

Karakteristke odabranog transformatora –1T1 su:Sn = 1000 kVA - nominalna snaga transformatoraIn = 1445 A - nominalna struja transformatora.U1/U2 = 10/0,4 kV - prenosni odnos i napon transformatora.Dyn5 - spregauk = 6.00% - napon kratkog spoja (ur = 1.05%, ux = 5.91%)Pcu = 10.5 kW - gubici u bakruPfe = 1.7 kW - gubici u gvožđu

2. Energetski transformator, sličan tipu TIP I PROIZVO ĐAČ OPREME .

Karakteristke odabranog transformatora –1T2 su:Sn = 1000 kVA - nominalna snaga transformatoraIn = 1445 A - nominalna struja transformatora.U1/U2 = 10/0,4 kV - prenosni odnos i napon transformatora.Dyn5 - spregauk = 6.00% - napon kratkog spoja Pcu = 10.5 kW - gubici u bakruPfe = 1.7 kW - gubici u gvožđu

Napomena: Navedeni podaci odnose se na novu konstrukciju energetskog transformatora sa smanjenim gubicima i smanjenom energijom magnećenja, pri čemu se smanjenje gubitaka postiže konstruktivnim zahvatima, uz korišćenje približno iste količine materijala istog kvaliteta (lim, bakar) kao kod standardne konstrukcije, a u svemu prema internim standardima Elektrodistribucije Beograd i tehničkim preporukama Elektrodistribucije Srbije TP-1a.

1.7 Proračun snage kondenzatorskih baterija za kompenzaciju reaktivne snage

Kompenzacija reaktivne energije izvršiće se na nivou glavnog razvoda 0.4 kV (=1H); globalni (centralizovani) tip kompenzacije.Faktor snage potrošača priključenih na transformator –1T1 je 0.8.

1.7.1 Transformator -1T1

-ukupni faktor snage potrošača koji se napajaju iz transformatora 1T1 je cosφ2 = 0,87-željeni faktor snage na NN sabirnicama u razvodnoj tabli =1H (sekciji povezanoj na 1T1 je cosφ1 = 0,95.Snaga kondenzatorske baterije se izračunava prema obrascu:Qkbn = P* (tgφ2 – tgφ1) = 560 * (0,5667 - 0,3287)Qkbn = 133.3 kVAr



Usvaja se kondenzatorska baterija koja će biti sastavljena od 3 kondenzatora snage 75, 50 i 25 kVAr, pri čemu će korak regulacije biti 25 kVAr.Pošto je snaga baterije veća od vrednosti reaktivne energije koja se kompenzuje, stvarna vrednost (maksimalna vrednost) faktora snage će biti

tgφ1 = (Qu - Qkb)/P = (560*0.493-150)/ 560tgφ1 = 0,2252cosφ1 = 0,975

1.8 Izbor opreme u glavnom razvodu 0,4 kV

5.8.1 Na dovodu u glavni razvod 0,4 kV (01Q1 i 02Q1)Nominalna struja transformatora In = S/U*3 = 1000/0,4*3 = 1445 A

Usvojen je tropolni prekidač 02Q1 sledećih karakteristika:nominalni napon....................…690 Vnominalna struja........................2000 A > 1445 Aprekidna moć............................ Icu=65 kA > 22.4 kAuklopna moć..............................Icm=143 kA > 49.5 kAjednosekundna termička struja..Icw=65 kAservisna moć…………………….Ics=100%

sličan tipu TIP I PROIZVO ĐAČ OPREME.

Usvojena je tropolna sklopka rastavljač 01Q1 koja predstavlja tipsko rešenje na područiju JP EDB za transformator snage 1000 kVA sledećih karakteristika:

nominalni napon....................…500 Vnominalna struja........................1600 A > 1445 A

5.8.2. U izvodnim poljima 0.4 kV razvoda napojenog sa TR-1Usvojene su tropolne sklopke-osigurači sledećih karakteristika:

nominalni napon........................400 Vnominalna struja podnožja.........400 Anominalna struja osigurača prema potrošnji na izvodu (videti jednopolnu šemu, crtež 3.prekidna moć............................ Icu=50 kA > 22.4 kAuklopna moć..............................Icm=105 kA > 49.5 kA

slične tipu TIP I PROIZVO ĐAČ OPREME.

U izvodnim poljima 0.4 kV razvoda napojenog sa TR-2 Usvojene su tropolne osiguračke letve od 400A za za ugradnju nožastih osigurača velike snage prekidanja, NV 250A.

5.8.3. Sabirnički razvod (za vezu od transformatora do niskonaponskog postrojenja)



Na niskonaponskoj strani, između energetskog transformatora i priključnog polja razvodne table niskog napona, primenjene su obojene sabirnice od pljosnatog bakra, pravougaonog preseka 80x10 mm.

Ovako izabran presek sabirnica, mora se proveriti prema max struji koja protiče u normalnom pogonu kroz sabirnice, kao i na termička i dinamička naprezanja za vreme trajanja kratkog spoja.

Provera prema max struji u normalnom pogonu:

Nazivna struja transformatora na niskonaponskoj strani iznosi:

Za usvojene obojene sabirnice od bakra dozvoljena trajna struja iznosi 1540 A.

Pošto je ispunjen uslov

zaključujemo da izabrane sabirnice zadovoljavaju u pogledu dozvoljene trajne struje u normalnom pogonu.

Provera na termička naprezanja za vreme kratkog spoja:

Na osnovu podataka iz tačke 5.2. Proračun kratkog spoja, minimalni presek sabirnica s obzirom na zagrevanje za vreme trajanja kratkog spoja može se izračunati pomoću uprošćene relacije:

Presek određen prema ovom izrazu predstavlja potreban (minimalan) presek, da bi se sprečilo povišenje temperature provodnika iznad dopuštene granice (200OC) za vreme trajanja kratkog spoja.

Prema tome, iz napred izračunatog, zaključujemo da primenjene sabirnice pravougaonog preseka od 80x10 mm = 800 mm2 zadovoljavaju analizirani kriterijum.

Bojenjem sabirnica se povećava njihova strujna opteretljivost, zbog boljeg odvođenja toplote, a istovremeno se i upotrebom različitih boja međusobno razlikuju faze.

Provera na dinamička naprezanja za vreme kratkog spoja:

Elektromagnetna sila koja deluje između sabirnica kroz koje protiče struja kvara, dobija se iz sledeće relacije:

gde su - udarna struja tropolnog kratkog spoja na niskonaponskoj

strani

- razmak između potporišta sabirnica (dva susedna

potporna izolatora iste faze u cm)



- razmak između osa faznih sabirnica niskog napona;usvojena vrednost a = 19 cm

(Vrednost od a =19 cm usvojena je na osnovu poznatih kataloških vrednosti proizvođača opreme za:

osna rastojanja provodnih izolatora niskog napona najčešće korišćenih tipova distributivnih transformatora snage 1000 kVA, a = 22 cmi osna rastojanja faznih sabirnica NN razvodne table ).

Kako u obrascu za silu, nakon definisanja razmaka “a”, kao nepoznata veličina figuriše samo razmak između potporišta ( ), to ćemo ga izabrati vodeći računa o sledećim osnovnim kriterijumima:

a. Kriterijum sopstvene učestanosti sabirnica

b. Kriterijum najvećeg dozvoljenog naprezanja sabirnica i

c. Kriterijum dozvoljene sile potpornih izolatora.

Izvršićemo analizu po svim ovim kriterijumima.

a. Kriterijum sopstvene učestanosti sabirnica

Kritičan razmak između potporišta, koji se mora izbeći, usled rezonantne pojave oscilovanja sabirnica pri sopstvenoj učestanosti od oko 100 Hz, dobija se iz izraza

gde su:

konstanta za pljosnati bakar

dimenzija sabirnica u pravcu titranja (u pravcu sile)

(interval pojavljivanja sopstvenih učestanosti sabirnica)

Zamenom poznatih veličina u obrazac za ( ), dobija se kritično rastojanje između potporišta, koje se mora izbeći:

b. Kriterijum najvećeg dozvoljenog naprezanja sabirnica ( )


Niskonaponske sabirnice: 80x10 mm

POTPORNI

IZOLATOR

a

a

l


Za naprezanje sabirnica koje se javlja usled dejstva sile između sabirnica, može se postaviti sledeća relacija:

gde je:

- frekventni faktorW - moment otpora

Za pravougaoni profil, moment otpora se određuje po obrascu:

W

Dozvoljeno opterećenje za bakar iznosi:

Kada se u jednačinu

umesto unese i zamene poznate veličine odgovarajućim vrednostima, dobija se:

,

odnosno

Najveći dozvoljeni razmak ( ) između potporišta, (onaj pri najvećem dozvoljenom

naprezanju sabirnica), dobija se ako se predhodni izraz izjednači sa :

a zatim, usvajajući frekfentni faktor , reši po :

Odnosno:

c. Kriterijum dozvoljene sile potpornih izolatora 1 kV

Potporni izolatori nose sabirnice i ostale neizolovane provodnike u postrojenju. Oni “odvajaju” provodnike od uzemljenih delova i preuzimaju sile koje deluju na sabirnice.


h

b F2


Provera izabranih izolatora 1 kV vrši se na dozvoljene sile i na sopstvenu učestanost sabirnica, koja može da poveća dinamičku silu tokom trajanja kratkog spoja.

I ovde je frekventni faktor .

Ako se upotrebi izolator 1 kV za unutrašnju montažu, iz grupe "B", koji izdržava prelomnu silu od Fi2 = 750 daN, uz napred definisane ostale veličine, može se izračunati najveći raspon između potporišta, po kriterijumu dozvoljene sile potpornog izolatora:

Z a k l j u č a k :

Na osnovu prethodno dobijenih rezultata, potpuno je definisan izbor rastojanja između potporišta:

a) najveće naprezanje:

lmaxi = 290 cm

lmaxi - rastojanje koje se ne sme prekoračiti prema kriterijumu dozvoljene sile izolatora, pošto je to strožiji kriterijum od kriterijuma najvećeg naprezanja sabirnica ( ), lmax = 317 cm.

b) sopstvena učestanost:

- područje koje se mora izbeći zbog kriterijuma sopstvene učestanosti sabirnica.

Rezultati proračuna mogu se prikazati i grafički na sledeći način:

1.9 Proračun preseka žila kablova prema trajnom opterećenju

Proračun preseka žila kablova prema trajnom opterećenju dat je u svesci elektroenergetskih instalacija ovog projekta.


l (cm)3172901840 158

DOZVOLJENA PODRUČJA ZA ” l ”

lmaxi lmax

lkr


1.10 Proračun hlađenja transformatora

Proračun hlađenja transformatora svodi se na određivanje preseka ventilacionih otvora u prostoru trafo stanice.Ukupni gubici u transformatoru iznose Pv=12.2 kW (proračun je urađen za uljni transformator snage 1000 kVA a dimenzije otvora dobijene ovim proračunom usvojene su i za transformator od 630 kVA, s obzirom da je TS dimenzionisana na 2x1000 kVA).Visina ventilacionog stuba (od sredine transformatora do donje ivice žaluzina) iznosi H = 0.82 m.Dozvoljena temperaturna razlika (zagrevanje vazduha) Θul - Θiz = 25C.

Ulazni otvor (otpori)- ubrzanje 1- mreža (žaluzine) 3- uvećanje preseka 0.55- promena pravca 0.95

______________R1 = 5.5 (sačinilac otpora i ubrzanja u dovodnom kanalu)

Izlazni otvor (otpori)- ubrzanje 1- mreža (žaluzine) 3- skretanje pod 90 1.5

______________R2 = 5.5 (sačinilac otpora i ubrzanja u odvodnom kanalu)

Preporučuje se da se odvodni otvor načini za 10% većim od preseka dovodnog kanala, pa je:m = A1/A2 = 0.9m2 = 0.81 (odnos preseka dovodnog i odvodnog kanala)

Uopšteni izraz za otpor vazdušnom strujanju je:R = R1 + m2 * R2 = 5.5 + 0.81 * 5.5 = 9.96

Površina ulaznog otvora (efektivna vrednost):A1 = (13.2*Pv2*R)/(H*ΔΘ3) = (13.2*12.22*9.96)/(0.82*253)

A1 = 1.24 m2, Minimalne dimenzije ulaznog otvora su (2x0.62m²). Prema podacima iz građevinskog projekta ulazni ovori su površine 2x0.87m² što zadovoljava postavljeni uslov.

A2 = A1/m = 1.24/0.9 = 1.38 m2

Minimalne dimenzije izlaznog otvora su 1.38 m2.Prema podacima iz građevinskog projekta izlazni ovori su površine 2.65m² što zadovoljava postavljeni uslov.

Napomena: Izbor dimenzija ventilacionih otvora je u skladu sa internim standardima JP Elektrodistribucije Beograd.

1.11 Izbor elemenata instalacije gromobrana i uzemljenja trafo stanice

Kako se TS 10/0,4 kV nalazi u objektu, to joj nije potrebno predviđati posebnu gromobransku zaštitu.



Provera otpora rasprostiranja uzemljivača objekta shodno uslovima za uzemljenje elektroenergetskih objekata nazivnog napona iznad 1000 V

Novoprojektovana TS 10/0,4 kV radiće u sledećim pogonskim uslovima, bitnim za izbor i proračun uzemljivača iste:

Novoprojektovana TS 10/0,4 kV radiće u elektrodistributivnoj kablovskoj mreži 10 kV (kablovi tipa NPO 13-A) sa neutralnom tačkom uzemljenom preko niskoomske impedanse u TS 35/10 kV.

Napajanje nove TS 10/0,4 kV na strani 10 kV, prema Elektroenergetskoj saglasnosti, tački 2.1.2 tehničkih uslova će se ostvariti umetanjem novoprojektovane ТS u vezu TS10/0.4kV “N. Bgd, Bul. A. Čarnojevića 48 (reg. br. Z-744) i TS 10/0.4kV “N. Bgd. Proleterske Solidarnosti 22” (reg.br. Z-1374). Elektrodistributivna mreža isporučioca na koju se priključuju TS ims struju zemljospoja 300A prema tački 2.6 Elektroenergetske saglasnosti.

Nova TS 10/0,4 kV je u objektu.

Novi niskonaponski izvodi su kablovski, bez provodnog plašta i omotača, tipa XP00 0,6/1 kV i NHXHX 0,6/1 kV.

U postojećoj niskonaponskoj mreži, postojeći objekti (potrošači) se od previsokog (opasnog) napona dodira štite TN sistemom.

" U transformatorskoj stanici 10/0,4 kV sa kablovskim izvodima (gradska transformatorska stanica) izvodi se po pravilu združeno uzemljenje, koje se koristi i za radno i za zaštitno uzemljenje " (tačka 237.131 Propisa i preporuka EDB).

"Radno i zaštitno uzemljenje ne mogu efikasno da se razdvoje na području urbanizovanog dela naselja zbog velike gustine metalnih instalacija (cevovodi, provodni plaštevi kablova, uzemljivači susednih zgrada itd). Zato se u takvim uslovima obavezno projektuje i izvodi združeno uzemljenje " (tačka 237.139 Propisa i preporuka EDB).

Imajući u vidu napred navedeno, a prema čl. 48, 57, 62 i 65 Pravilnika 13/78, predviđa se združeno uzemljenje u novoj transformatorskoj stanici 10/0,4 kV.

Prema propisima EDB uslovi bezopasnosti biće ispunjeni ako se merenjem otpornosti združenog uzemljenja (Rezdr) dobije vrednost koja je data u tački 237.142. ("Gradske transformatorske stanice 10/0,4 kV"):

Rezdr 1 (Propisi EDB 237.142.1.)

Ukoliko se ne ispune ovi uslovi (Rezdr 1 ) moraju se izraditi dopunski uzemljivači u svemu prema propisima "Elektrodistribucije - Beograd".

Termička provera uzemljivača

Prema tački 237.113. Propisa EDB-a uzemljivači čije su dimenzije i preseci izabrani prema propisima EDB tačka 237.111. i 237.112. (prvenstveno bakarno uže preseka 35 mm2 u kablovskoj mreži 10 kV ili okrugla pocinkovana žica prečnika ne manjeg od 10 mm ili pocinkovana čelična traka preseka ne manjeg od 100 mm2, ali ne tanja od 3,5 mm, izdržaće sva termička naprezanja pod uslovom da se eliminiše mogućnost pojave dvostrukog zemljospoja.

Vrednosti otpornosti uzemljenja

Pre aktiviranja transformatorske stanice mora se izmeriti otpornost uzemljivača združenog uzemljenja (tačka 237.152.).



Merenje otpornosti uzemljenja i provera ispunjenja uslova bezopasnosti

Merenje ukupne otpornosti združenog uzemljenja (Rezdr), vrši se bez odvajanja uzemljivača čija se otpornost meri od ostalih uzemljivača koji su priključeni na njega (tačka 237.152).Merenje napona dodira i napona koraka nije potrebno ako se uzemljivači i ostale zaštitne mere izvedu prema Propisima EDB (tačka 237.155.).

1.12 Proračun nivoa osvetljenosti

Da bismo ostvarili traženi nivo osvetljaja E ovaj proračun obuhvata sledeće:

a - izračunavanje potrebnog svetlosnog fluksa (lm)b - izračunavanje broja izvora svetlostic - izračunavanje broja potrebnih svetiljkid - određivanje rasporeda svetiljkie - izračunavanje stvarnog osvetljaja Est

a) IZRAČUNAVANJE POTREBNOG SVETLOSNOG FLUKSA

Potrebni svetlosni fluks računamo prema obrascu:

(lm)............................................................................(1)

gde je:

E - zadani ili preporučeni nivo osvetljaja (lx)a - dužina prostorije (m)b - širina prostorije (m) - stepen iskorišćenja osvetljaja (1)f - faktor zagađivanja i starenja (1)

Od tačno izračunatog svetlosnog fluksa, potrebnog za postizanje traženog nivoa osvetljaja, zavisi i kvalitet ovog proračuna, stoga ovo izračunavanje ima sledeći tok:

a.1) Izbor svetlosnog izvora i svetiljke

Kako smo iz odgovarajuće tablice odredili boju svetlosti i stepen reprodukcije boje to na osnovu toga iz tablice iste literature potražimo one izvore koji zadovoljavaju, odlučimo se za jedan tip, koji odgovara navedenom zahtevu, a time smo definisali i broj svetlosnih izvora i svetiljki.

a.2) Indeks prostorije

Indeks prostorije k koji zavisi od dimenzija prostorije izračunavamo prema sledećem obrascu:



.................................................................................(2)

gde je:

a - dužina prostorije (m)b - širina prostorije (m)hk - korisna visina (m)Korisna visina je rastojanje od radne površine prostorije do svetlosnog izvora u svetiljki.

a.3) Stepen iskorišćenja osvetljaja

Stepen iskorišćenja osvetljaja zavisi od tipa svetiljke, visine montaže svetiljke, dimenzija prostorija, kao i od boje zidova i tavanice. U praksi on se daje u vidu tabele u funkciji indeksa prostorije k i koeficijenata refleksije zidova, tavanice i poda.

Vrednosti za koeficijente refleksije nalazimo iz odgovarajuće tablice.

U tabelama pomenute literature za nalaženje stepena iskorišćenja, dat je odnos rastojanja između svetiljki u zavisnosti od visine vešanja S/H da bismo imali dobru ravnomernost osvetljaja. Takođe je dat i koeficijenat tj.kategorija zagađivanja svetiljke K. Ovaj podatak nam je potreban da bismo odredili faktor zagađivanja i starenja.

a.4) Faktor zagađivanja i starenja

Ovaj faktor određujemo po obrascu:

.................................................................................(3)

gde je:

f1 - faktor zagađivanjaf2 - faktor starenja

a.4.1) Faktor zagađivanja f1

Ovaj faktor određujemo sa dijagrama koji su dati u pomenutoj literaturi.

U tački a.3 rečeno je kako smo došli do faktora zagađivanja K, a u zavisnosti od njega uzimamo odgovarajući dijagram sa koga očitavamo faktor zagađivanja u zavisnosti od vremena izmađu dva čišćenja svetiljki (dato u mesecima) i u zavisnosti od tehnologije koja se obavlja u prostoriji tj.Kako ista utiče na prljanje svetiljki.

a.4.2) Faktor starenja f2

Ovaj faktor zavisi od vrste izvora svetlosti, predspojnih naprava i vrste el.spoja. Ovaj podatak treba tražiti od proizvođača svetlosnog izvora. Ukoliko se ne raspolaže tim podatkom koriste se približni podaci iz odgovarajuće tablice navedene literature.

b) IZRAČUNAVANJE BROJA IZVORA SVETLOSTI



Broj svetlosnih izvora ( ncel ) za celu prostoriju preračunava se pomoću obrasca:

.................................................................................(4)

gde je:

- celokupni fluks prostorije sračunat po obrascu (1)0 - svetlosni fluks radnog svetlosnog izvora koji se nalazi u tablicama D svetl.priručnika ili katalogu proizvođača, a prema izabranom svetlosnom izvoru i svetiljci u skladu sa a.1.

c) IZRAČUNAVANJE BROJA POTREBNIH SVETILJKI

Broj svetiljki ( n' ) za celu prostoriju računa se pomoću sledeće jednačine:

.................................................................................(5)

gde je:

ncel - broj svetlosnih izvora za celu prostoriju računat po jednačini (4)n - broj svetlosnih izvora u svetiljci koji sledi iz tipa odabrane svetiljke (kod fluorescentnih svetiljki broj cevi)

Proračun je urađen za nadgradnu fluo svetiljku sa dve cevi snage po 36WRezultati proračuna su sređeni u tablici.

P R O R A C U N U N U T R A S NJ E G O S V E T LJ E NJ A

Dimenzije prostorije Zaht. Karakteristike Svetlosni izvor Rezultati proracuna Naziv a b h S E k/d æ f ío/à n Snaga n'/dsr nsv Eizrprostorije (m) (m) (m) (m²) (lx) (1/m) (1) (1) (lm/ø)(kom) (W) (kom/m) (kom) (lx) -------------------------------------------------------------------------------------------------- Etaza : TS RAZV. BLOK 5.0 3.5 2.50 17.5 200 1.21 0.34 0.66 3450 2 36 2.27 3 263.82 TRAFO BOKS 2.5 3.5 2.50 8.8 150 0.86 0.33 0.66 3450 2 36 0.88 1 170.71

ODGOVORNI PROJEKTANT

Vaše ime i prezime.


Documents

pd_Tehnicki proracuni