PORUKEPORUKEPORUKEPORUKE - uvajmo se od neljudi, ali se jo vie uvajmo da i mi ne postanemo neljudi. - Kada bih bio poslednji Srbin, pristao bih da nestanem, a da ne bude zloina. - Pristao bih da nestane ne samo velika nego i mala Srbija i svi Srbi sa mnom, a ne bih pristao na neljudstvo i neovetvo. - uvajte i neprijatelje svoje i molite se za njih jer ne znaju ta rade. - Kao Patrijarh srpski, svoje prvenstvo meu jedinkama, a i svako prvenstvo meu ljudima, shvatam kao prvenstvo sluenja, rtve i krsta. -Crkva ne odbija ni one koji misle da su nevernici, pogotovu kad i oni trae naina da dou u Patrijariju, svejedno iz kakvih namera. Uostalom, ja sam sveteno lice, a sveta tajna svetenstva ne pravi odbir koga ete primiti i sasluati, ako ga neka muka vodi do vas. A i grenici su uglavnom veoma nesreni ljudi, naroito kad su prepuni sebe. - Smatram da smo za tragediju u Jugoslaviji odgovorni svi. Da su se u ovoj situaciji raspada Jugoslavije nali danas oni ljudi koji su je na miran, ljudski nain, sporazumom stvorili 1918. godine, mislim da bi je oni i razloili na miran, ljudski nain, sporazumom. - Da je i svima nama, kao ljudima i hrianima, jasno naelo da zlo dobra donijeti nee, da je krv ljudska hrana naopaka, stvari bi ile sretnije. Patrijarh Pavle je osuivao svako nasilje i zloine, bez obzira pod kakvom kapom, uniformom i znakom injeni, bez obzira kome narodu i kojoj veri pripadali. NAVIKE Ustajao je vrlo rano, iveo u potpunosti po Jevanelju i u skladu s onim to je govorio. Nije koristio televizor, ni radio, niti je itao novine, znajui da su prilike takve da e ono to je od vanosti doi i do njega. Umeo je sve sam da popravi, bilo da su to cipele, naoale, roletne. Sam je kuvao, io i nijedan fiziki posao mu nije bio ni stran ni teak. Kada je tek postavljen na tron patrijarha i kada se preselio sa Kosova u zgradu Patrijarije u Beogradu, jo dugo su ga zaticali kako rano ujutro pere stepenite. Iako su mu govorili da "ima ko to radi u Patrijariji", on je uzvraao da je navikao i da mu nije teko. esto bi iz Patrijarije odlazio da se i ne javi, kako bi bez pratnje obavio sve to je trebalo. Kada je sa episkopima vozom putovao za Austriju na jedan od ekumenskih susreta, ba u njihovom vagonu nije bilo grejanja. Po izlasku iz voza, sve vladike su se alile na hladnou i kako su se smrzli, a patrijarh im je, aludirajui na viak kilograma i njihovo salo rekao: "A meni nije imalo ta da se smrzne." Uzreica mu je bila: "Bog te video..."

PROTIVIO SE - skupim automobilima - puenju - tarifama i cenovniku koje su svetenici uspostavili za venanja, sahrane, krtenja... - kupovanju venaca i svakom pokazivanju bogatstva U svom Raspisu narodu i vernicima poruivao je da - kada neko umre, porodici umrlog treba pomoi u svakom pogledu, i materijalno u skladu sa mogunostima, a ne kupovati skupe vence jer time samo drugima pokazujemo koliko novca imamo, a ne kolika je naa tuga. NOVAC Iako je za sobom gasio svetla, nije koristio grejalicu, iao peice kud god je mogao, za patrijarha Pavla moglo se rei da je tedljiv, ali nikako i krt. Kao novinarka koja je, po prirodi posla esto dolazila u Patrijariju, jednom prilikom sam u kabinetu sekretara Njegove svetosti zatekla starijeg mukarca, prilino neugledno obuenog, kako sedi na kanabetu. ekajui neko saoptenje SPC, i sama sam ve dugo sedela pored tog oveka i upitala ga: "A koga Vi ekate?" Rekao je: "Patrijarha ekam. On e mi pomoi, prijatelji smo iz detinjstva. Ja sam iz Bosne, svi moji su ve izbegli u Nemaku, ja bih kod sina ali nemam mogunosti da platim put." Moram priznati, a i danas me stid kad se toga setim, pomislila sam "evo jo jednog pacijenta" jer je bilo mnogo onih koji su se tih ratnih godina lano predstavljali. udila me jedino smirenost i potpuna uverenost tog oveka da e patrijarh sigurno doi. A tako je i bilo. Nakon to su mu javili da ga u sekretarijatu eka ovek koji kae da ga poznaje, patrijarh je siao, otvorio vrata kancelarije, prepoznao prijatelja koga dugo nije video, zagrlio ga vrsto nazivajui imenom, nisam upamtila kojim, ali po kome sam zakljuila da je iz muslimanske porodice. Patrijarh ga je pitao kako moe da mu pomogne, a onda otrao do svoje sobe, doneo koverat sa novcem i naloio sekretaru da se kupi karta za voz za Nemaku. Zadrao se s prijateljem jo neko vreme razgovarajui o porodici, deci... a zatim ga ispratio i poruio da se javi, ako jo neto zatreba. ANEGDOTE, CITATI, PORUKE, POUKE Jedan na kolega novinar, koji stanuje blizu Patrijarije, esto je u depu jakne svoga sina nalazio bombone. Znajui da mu ih nije kupio, pitao je sina odakle

mu. Malian je odgovorio: "Dao mi moj drug Paja." Posle nekog vremena ocu je ve to postalo udno jer nije mogao da se seti nijednog druga svoga sina po imenu Paja, pa je upitao: "Koji ti je to drug?" Deak je ko iz topa odgovorio: "Pa na patrijarh. Kad god prolazi pored parkia u kom se mi igramo, on kupi bombone pa nam podeli. A mi ga volimo jer nam je drugar, pa ga zovemo Paja." Jednom drugom prilikom, u zimsko doba, deca su se igrala u blizini Patrijarije. Bio je izuzetno hladan i vetrovit dan, a patrijarh je prolazei tuda decu pozvao da se sklone od koave i uu u Patrijariju na soki. Sva deca osim jednog deaka pojurila su za patrijarhom, samo se jedan zadrao na stepenitu ispred vrata. Patrijarh ga je upitao zato ne ulazi, a deak je rekao: "Ja ne mogu, nisam krten." Patrijarh mu je na to odgovorio: "Samo ti ui, sinko. To su novotarije da se deca krste kad se rode. Nekada su se momci krstili pred vojsku, kad su zreli i znaju ta ele. Ako i ti to bude hteo kad odraste, evo, ja u te krstiti. A sad ui slobodno." Kad su ga lekari VMA pitali kako se osea, u dahu je izustio: "To me pitajte kada ostarim, jo sam ja mlad." Kad se sa ortopedskom hodalicom pojavio u Patrijariji, prvo se naalio na svoj raun:"Eto, ja sam samo malo pao, pa sad moram da guram ovo udo." Jedan beogradski boem istrao je iz kafane "?" kad je video patrijarha da ulazi u Sabornu crkvu. Prepliui jezikom rekao mu je: "Nas dvojica smo najbolji ljudi na svetu", a patrijarh mu je na to odgovorio: "Jesmo, al' kad popijemo nita ne valjamo." Upozoravajui na tetnost duvana, esto je umeo da kae:"Da je Bog hteo da ovek pui, ugradio bi mu odak." U vreme graanskog rata u bivoj SFRJ, jedan karikaturista ga je nacrtao kao ratnika opasanog bombama i sa "korpionom" o pojasu. Na to je rekao:"Vi ste mislili da ete lako sa mnom. Mislite da sam ja slabaak, a evo kako me drugi vide." Poto je bio poznat da ide kroz Patrijariju i gasi sijalice kako se "uzalud ne bi troila struja", jednom je uhvatio mladog inovnika da posle radnog vremena na kompjuteru gleda zabavne sajtove. Kad je uo patrijarhov glas iza lea, sledio se, a Pavle mu je rekao:"A ti na to troi struju?" Idui u crkvu na Banovom brdu usred leta bio je uporan da se koristi autobus. Kad je njegov pratilac potegao argument da je vruina, da su autobusi "prepuni razgolienog enskog sveta koji ide na plau na Adu Ciganliju" i da nije zgodno, patrijarh nije popustio:"Znate, svako vidi ono to eli." Izlazei iz Patrijarije, upitao je svog pratioca:"ija su to tolika luksuzna kola parkirana? Naih vladika. Doli su njima na Sabor", odgovorio je pratilac. "O, Bog ih video! ta li bi tek vozili da nisu dali zavet skromnosti?!" duhovito je prokomentarisao gospodin Pavle. Kad je na jednom prijemu bivi ambasador SAD Voren Zimerman pitao patrijarha Pavla ta moe da uini za SPC, patrijarh mu je odgovorio:"Samo nemojte da nam odmaete, na taj nain ete nam pomoi." Kad je fotograf Vican Vicanovi poeleo da fotografie patrijarha Pavla, obratio mu se reima: Vaa svetlosti (umesto Vaa svetosti), na ta mu je patrijarh vrcavo odgovorio: Kad sam ve svetlost, ta e ti blic? Moji drugari su 90-ih radili na Akademiji. Kui su se vraali rano ujutru i jednom su naleteli na usplahirene ljude iz Patrijarhovog obezbeenja koji su pitali: Videste li Pavla? Naime, Pavle je voleo da sam ode po novine ili da se proeta, ali ta je mogao kad ga je obezbeenje moralo pratiti. Poduavao je i druge da se trude da u skromnosti ive. Tako, kada su ga, kao nadlenog episkopa monahinje iz manastira Sopoani kod Novog Pazara zamolile za blagoslov da kupe fiu (u to vreme najmanji automobil), da bi se njime dopremale potreptine za manastir, i da ne bi morale do grada da idu autobusom, poto se deavalo da ponekad doive neke neprijatnosti, on je to odbio. Obrazloenje njegovo bilo je:Nije u redu da kupite automobil od novca koji je dala sirotinja. I jo, moe da se desi, kad preete preko neke barice, da isprskate tu sirotinju!

o.Gavrilo Daleke 1962. godine, na zahtev nekih episkopa da im se povea plata, ondanji vladika rako-prizrenski Pavle odgovorio je pitanjem:A zato, kad

ne moemo ni ovo to smo imali do sada da potroimo? Dok je bio episkop rako-prizrenski, dugo je izbegavao i da se za njegove i uopte eparhijske potrebe nabavi automobil. Govorio je:Dok svaka srpska kua na Kosovu ne nabavi kola, neu ni ja. Na kraju je pristao da se nabavi samo jedan varburg, poto nije bio skup, a bio je pogodan za prevoz robe, raznih crkvenih stvari i drugih potreptina. Episkop Pavle retko je u njega sedao, jer je uglavnom peke iao. Od manastira do manastira, od crkve do crkve, du i popreko po eparhiji Zato i nije znao kakvi sve automobili postoje. A kad je jednom kod njega u posetu doao, svojim peoom, episkop iki Stefan, sa kojim je bio izuzetno blizak jo iz Bogoslovije, i kad su krenuli tim njegovim automobilom da zajedno obiu neka mesta u eparhiji, rea vladika Pavle:"E, brate, Stefane, ba ti je dobar ovaj tvoj varburg!" Jednom prilikom, dok je patrijarh razgovarao sa svojim saradnicima, u njegov kabinet je nenadano uao nepoznati ovek etrdesetih godina, tvrdei da mu se ukazala Bogorodica. Patrijarh ga je paljivo sasluao i kazao:Sluajte, gospodine, ja sam dugogodinji kaluer i vladika skoro 50 godina, svakog dana sluim Bogu i ni aneo mi se jo nije javio, a vama se Bogorodica javila! Nemojte, molim vas. Na isti nain vladika Pavle nastavio je da ivi i kada se preselio u Beograd, kada je izabran za najviu crkvenu dunost. U to vreme, kao i obino, imao je samo jednu mantiju. Sestra od tetke Agica, koju je esto poseivao, zadirkivala ga je:Kakav si ti patrijarh kad ima samo jednu mantiju? Na to e novoizabrani patrijarh: ta e mi vie, ne mogu dve odjednom da obuem! A jednom prilikom, dok se tramvajem vraao u Patrijariju, desilo se neto to je za to vreme bilo sasvim neobino. U tramvaju punom putnika, koji je iao prema glavnoj beogradskoj eleznikoj stanici, neko naglas izusti: Evo ga patrijarh! i krenu da zatrai blagoslov. Nagrnue potom i mnogi drugi. Stvori se velika guva. Voza zaustavi tramvaj i naredi da svi, osim patrijarha, izau napolje. Ostavi otvorena samo jedna vrata, i onda zapovedi: A sad jedan po jedan I tako svi, bez guve, prioe i uzee blagoslov od patrijarha. Posebno je zanimljivo da je patrijarh Pavle ostavljao hranu da odstoji po nekoliko dana pre nego to bi je pojeo, kako bi ona bila izloena bakterijama, jer je smatrao da je to blagotvorno za organizam. Odeu je sam io, krpio i prao. Ni za cipele mu nije bila potrebna niija pomo, popravljao ih je i odravao sam. Oni koji su imali priliku da borave u sobi u kojoj je spavao kau da je po skromnosti podseala na pravu monaku keliju. Probijajui se ka glasakoj kutiji kroz ljude naoruane kamerama, fotoaparatima i kasetofonima, u pokuaju da proe na jednu, pa na drugu stranu, patrijarh je u jednom momentu kazao:Ako ne mogu frontalno, mogu dijagonalno. Beograani su patrijarha Pavla esto susretali na ulici, u tramvaju, u gradskom autobusu Jednom prilikom, dok je sam iao uzbrdo trotoarom Ulice kralja

Petra, u kojoj je sedite Patrijarije, sustie ga, u najnovijem modelu mercedesa, poznati svetenik jedne od najpoznatijih beogradskih crkava. Zaustavio je automobil, izaao i obratio se patrijarhu: - Vaa svetosti, dozvolite da vas povezem! Samo recite gde treba Patrijarh ne htede da ga odbije, ue i sede. im krenue, videvi kako luksuzno izgleda ovaj automobil, upita ga patrijarh: - A, je l te, oe, iji je ovo auto? - Moj, Vaa svetosti! kao da se pohvali protojerej. - Stanite! zapovedi patrijarh Pavle. Izae, prekrsti se i ree sveteniku: - Neka vam je Bog na pomoi! Slovio je za oveka koji je predstavljao pravu muku za ljude iz obezbeenja koji su ga pratili. esto je znao da im se izgubi na ulici, ulazio je u razgovore sa prolaznicima ili neto kupovao u usputnim prodavnicama. Brinuo je sam o sebi sam je spremao hranu, koja je gotovo uvek, preko cele godine, bila posna, a najee je jeo obino povre na vodi. Samo o praznicima obrocima je dodavao malo ulja, retko kad pare ribe, a meso nikada. Omiljeno pie i hrana su mu bili sok od paradajza i kopriva, a kada nije bio post mleni proizvodi. Patrijarh Pavle dosta je polagao na crkveno pojanje. Jer, kako je govorio, najprirodniji religiozni doivljaj javlja se u crkvi i na liturgiji, kada se ovek preda duhovnoj muzici. Jo kao deaka u rodnoj Slavoniji, Gojka Stojevia su zapazili da lepo peva, pa su ga prozvali Pjevalica. U toku studija bio je sekretar Hora studenata Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu. I kasnije, kada se zamonaio, Pavlu je pevnica u hramu bila omiljeno mesto. Jednom prilikom za vreme bogosluenja, patrijarh Pavle, roditeljski, tihim glasom, upozori bogoslova koji je bio za pevnicom: - Sinko, obratite malo vie panje, ini mi se da to ne radite ba kako bi trebalo! Ovaj odgovori, pomalo uvreeno: - Pa, znate, Vaa svetosti, svaka ptica peva svojim glasom. Patrijarh e na to: - Jeste, sinko, ali u umi. Ovo je crkva! REKLI SU Mitropolit Amfilohije: itavog ivota se potrudio da nikome ne zgazi na senku, da nikoga ne optereti sobom, pa je sam pravio i svoje cipele, sam kuvao, sam io svoju mantiju. ak i odedu koju je pripremio kad doe dan da se upokoji, io je zajedno sa jednom od sestara iz manastira Devia. Njegova penzija ne verujem da je premaila devet hiljada. To je on dobio na Kosovu i Metohiji i otkad je postao patrijarh ni dinara vie nije hteo da primi kao poglavar, od toga je svoje potrebe podmirivao. Matija Bekovi: ivot je iveo kao da e mu svaki dan biti sudnji i govorio kao da e mu svaka re biti poslednja. Niko u bunijem veku nije govorio tie, a da se uo dalje. Niko nije govorio manje, a da je rekao vie. Niko u bezonije vreme nije due i spokojnije gledao istini pravo u oi. Niko se za svoju slavu nije grabio manje. Dragomir Acovi, lan Krunskog vea: Patrijarh Pavle je bio jedan od onih neobinih ljudi, koji se kao boijom voljom stvore niotkuda i ozare vreme u kome ive. Vuk Drakovi: Budimo ljudi, iako smo Srbi. Mnogi su se izrugivali ovim reima starog patrijarha, toboe zbog dvosmislenog sklopa reenice, a istinski zbog toga to je poruivao da nacija ne moe biti kiobran za niije neovetvo. Prezirao je grabe i grabeljivce, kult raskoi i slavu koju donosi robovanje imetku i sili, jer se ovek sa tim svime ne raa niti ita od toga moe sa sobom poneti u grob. Oni koji su ga poznavali znali su da je imao uroeni dar za alu i doskoicu. Kao poglavar Srpske pravoslavne crkve bio je strog prema sebi, a blag prema graanima i narodu, kako bi svima bio pristupaan. Kada je izabran, bio je jedini meu episkopima koji istinski nije eleo da bude patrijarh. "Ja se pokoravam vaem izboru i nadam se da e Gospod pomoi Crkvi svojoj da u meni ne bude onaj koji e je uniziti", rekao je na hirotoniji u Sabornoj crkvi patrijarh Pavle. Kada je umro, njegov narod je znao da je bio - jedan jedini, meu svima najbolji. "Prolaze godine i vreme, a na nama je da se trudimo, ne da budemo vani i slavni, ve da budemo dorasli vremenu u kome smo i mestu na kome smo. A to zavisi od nas, na kraju krajeva", poruivao je na patrijarh. Zato, "inimo uvek - koliko do nas stoji"... ::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::: Patrijarh srpski Pavle (svetovno ime Gojko Stojevi), preminuo je 15. novembra 2009. godine na vojno medicinskoj akademiji u Beogradu.