Prvo na ta pomislimo kada se pomene re agresija-jeste psihiko i fiziko nasilje koju vri agresivna osoba prema nekoj drugoj koja sve to trpi i koja je pasivna.

Medjutim, postoje i drugi oblici agresivnosti, kojih ak ni oni koji im pribegavaju ne moraju biti svesni ili su toliko dobri manipulatori da tu agresivnost uspeno skrivaju.

Pasivno-agresivni tipovi su oni koji ne pokazuju agresivnost na otvoren, uobiajen nain, nego svoju okolinu kontroliu . Pasivni agresivci najede svoj teror izraavaju prema partnerima s kojima ive, okolini, prema podinjenima na poslu. Pasivno agresivna je supruga koja tajno muu stavlja u hranu ono to on ne voli ili ne eli jesti. Pasivni agresivac je ef koji vam uz smeak daje rok za zavretak posla do petka, a i vi i on znate da je to nemogude. Pasivni agresivci su manipulatori, koji su koncentrisani na svoje ciljeve i koji de bilo ta uiniti da do tih ciljeva dou, ali to gotovo nikada javno ne pokazuju i ne priznaju.

Ovakvo ponaanje potie od nesposobnosti da se ljutnja i frustracija izraze na zdrav nain. Osedanja osobe, koja manifestuje ovakvo ponaanje, su toliko suzbijena i uguena da ona ne moe da uvidi da je ljuta i povreena. Zbog toga to ovakve osobe nemaju uvid u svoja osedanja one obino misle da ih drugi ne razumeju i da se ophode loe prema njima.

Dok je u detinjstvu pasivno iskazivanje agresivnosti oekivana pojava, u kasnijim fazama ivota ona postaje problem. Adolescenti esto pasivno agresivnim ponaanjem ispituju roditeljske granice. Strogo vaspitavanje u porodicama, kanjavanje dece moe dovesti do pojave pasivno agresivnog ponaanja. Takoe, fiziko ili psiholoko zlostavljanje, da li od lanova porodice ili vrnjaka, strogi zahtevi kolskog sistema mogu dovesti do toga. Deca koja iz svoje sredine primaju nejasne poruke o onome to se od njih oekuje i o pravilima koja vae mogu postati zbunjena. Kada roditelji prihvataju neko ponaanje koje dolazi od drugih, a kanjavaju ga kada dolazi od dece ili kada pravila ponaanja menjaju esto i drastino u zavisnosti od trenutnog raspoloenja, kada se data re as potuje, a as kri, dete postaje nesigurno.

Pasivno-agresivno ponaanje je prikriveno ,, ugroavanje. Spolja sve izgleda normalno, ali unutra je tempirana bomba nezadovoljstva koja nikako da eksplodira. Sa osobama kod kojih postoji ovakvo ponaanje nikada ne moete biti sigurni na emu ste i ta zaista misle i osedaju prema vama. Pasivni agresivci mogu unititi svoje blinje, okredudi situaciju, nabijajudi im osedaj krivice i griu savesti. Poto nije re o otvorenom i svima poznatom nainu maltretiranja, esto takvo ponaanje proe nezapaeno.

Istraivanja pokazuju da je oko polovina pasivnih agresivaca svesna onoga to ini, iako to ne priznaje. Provociraju, a onda prigovaraju i ude se zato su ljudi danas tako nervozni. Izluuju okolinu, izazivaju u njima agresiju, a kad se okolina pobuni, otvoreno se ude ta im je i zato tako burno reaguju. Kad pasivno-agresivna linost doe u poziciju da odgaja dete, to dete najede odrasta u nesigurnosti, razvija komplekse svih vrsta, nesredno je, o sebi ima loe miljenje i slabo se ceni. Nije uvek lako razlikovati nevinu i nespretnu greku od pasivno-agresivnog napada. Ako nekada zaboravimo neto da uradimo, ili se svesno izvuemo od pranja posudja, to je zato to smo preopteredeni. Kod pasivnih agresivaca, ovakvo ponaanje preovlauje.

Kako je ovakvo ponaanje maskirano, vrlo ga je teko otkriti. Ali postoje izvesni postupci koji nam pomau da ga otkrijemo: Zaboravljanje Osobe koje manifestuju pasivno-agresivno ponaanje izbegavaju svoje obaveze tako to ih zaboravljaju. Zaborave na vane datume (rodjendane, godinjice) ili na vane sastanke. Okrivljavanje Osobe koje manifestuju pasivno-agresivno ponaanje nikada nisu odgovorne za svoje postupke. Uvek je neko u njihovoj okolini kriv za ono to se dogaa i taj neko mora da snosi krivicu za svoja (ne)dela.

Neizraavanje ljutnje Osobe koje manifestuju pasivnoagresivno ponaanje nikada ne izraavaju ljutnju otvoreno. U komunikaciji de biti fine, ali to je samo na povrini. Strah od bliskosti Osobe koje manifestuju pasivnoagresivno ponaanje obinu nemaju poverenje ni u koga. Zbog toga, one tee da se ne vezuju emotivno. Inae su jako zavisne osobe i kada se za nekog veu one deluju nezavisno ali to u sutini nisu. Obstrukcija Kada od osoba koje manifestuju pasivnoagresivno ponaanje neto zatraite obino dete na to dugo ekati ili ga nedete ni dobiti. Ovakve osobe de obino govoriti da je to to traite njima neto jako znaajno i naterade vas da se osetite neprijatno to ste to uopte traili.

Izigravanje rtve Osobe koje manifestuju pasivnoagresivno ponaanje stalno osedaju da se drugi prema njima nisu poneli fer. Ukoliko zamerite ovakvoj osobi to konstantno kasni ona de se uvrediti jer u njenoj glavi uvek je neko drugi kriv to je ona zakasnila. Ona je uvek nevina rtva vaih ,, nerazumnih oekivanja. Odugovlaenje Osobe koje manifestuju pasivnoagresivno ponaanje veruju da rokovi postoje za sve osim za njih. Oni rade stvari po spstvenom rasporedu i nepravedan je onaj ko od njih oekuje da rade drugaije.

Kada su drugi pasivno agresivni prema vama?Uvek se slau s vaim miljenjem. Nikada vam ne protivuree. Kritikuju vas, sarkastini su i "sputaju" kad god imaju priliku, sve pod izgovorom ale. Nikada vas ne suoe sa svojim negativnim osedanjima. Izbegavaju sukobe i svae. Uvek se ponaaju vedro i veselo pred vama, ali drugi kau kako su negativni i udni vama iza lea. Uvek rade suprotno od onog to su rekli da de napraviti. Povuku se svaki put kada ih suoite s nekim problemom. Kau kako se moete osloniti na njih, ali to ne sprovedu u dela. Zavide vam na uspehu i umanjuju vau vanost. Uveravaju vas kako u stvari problemi ne postoje, kako vi preuveliavate situaciju.

Smatra se da su osobe kod kojih se javlja pasivno-agresivno ponaanje verovatno kao male bile uene da je ljutnja neprihvatljivo osedanje. Zbog toga su one nauile da suzbijaju svoju ljutnju i frustraciju pokazujudi se spolja kao fine. Menjanje ovakvog ponaanja se odvija na taj nain to psiholog pokuava da otkrije ljutnju i frustraciju koja se nalazi u njegovoj osnovi. Pasivno-agresivno ponaanje se moe promeniti kao i bilo koje drugo ako osoba to eli.

Pasivno agresivnoj osobi je teko da stupi u kontakt sa svojim pravim osedanjima, kao to je i osobama u njenom okruenju teko da spoznaju prave motive ponaanja koji se kriju ispod tolikih izgovora.

Najtei korak je osvedivanje i prihvatanje sopstvene negirane agresivnosti. Pasivno agresivne osobe sebe doivljavaju kao rtve drugih i, dok god je tako, ne postoji uvid u prava osedanja koja stoje ispod. Ono to okolina moe da uradi jeste da podri i ohrabri osobu da na slobodan nain iskazuje ljutnju.Pristanak na psihoterapijski tretman je esto zahtev koji partner ili lanovi porodice postave pasivno agresivnoj osobi. Tada ona dolazi zato to je pritisnuta uza zid, pa na sve mogude naine, pokuava da odigrava svoju pasivno agresivnu igru i sa terapeutom. Zato je esto neuspeh samo potvrda pasivno agresivnog uverenja da je terapija beskorisna.

anse da psihoterapija uspe mnogo su vede onda kada je osoba na to dobrovoljno pristala, shvatila je da ima problem, da joj je potrebna pomod, i kada joj u tome podrku pruaju bliske osobe. Takav uvid, sa jedne, i davanje podrke, sa druge strane, mogu se javiti i u toku i kao rezultat terapijskog procesa, ali je zajedniko uestvovanje u tom procesu ono to prua kvalitetnu osnovu za uspeh.