26. septembar 2019. godine

PAO U KOMU, DOBIO OTKAZ: Radnik JKP "Čistoća"

preminuo nakon pada sa traktora

Marko Kosovac (28) preminuo nakon povreda koje je dobio radeći za JKP "Čistoća" iz Kraljeva. Poslodavac: Nije reč o otkazu, već o propisnom raskidu ugovora

SMRT Marka Kosovca (28) iz Kraljeva, koga je preduzeće "Čistoća" iz Kraljeva angažovalo na uređenju zelenih površina otvorila je pitanje položaja zaposlenih koji rade po ugovorima o privremeno-povremenim poslovima. Nesrećni mladić je pao sa traktora tokom radnog vremena,

završio je u komi, a dok je bio u bolnici, dobio je otkaz. U preduzeću koje ga je angažovalo za javne radove objašnjavaju da su mu dali otkaz jer su morali da poštuju propise. U sindikatu, međutim, kažu da je ovo samo drastičan slučaj koji govori o katastrofalnom položaju svih koji su angažovani po ugovoru o privremeno-povremenim poslovima. Pokojni Kosovac podlegao je 9. septembra povredama zadobijenim u nesreći koja se dogodila dok je

prikupljao pokošenu travu u gradskom parku. On je skliznuo sa prikolice traktora preduzeća "Čistoća", a zbog veoma teških povreda glave mladić je pao u komu i iz Opšte bolnice "Studenica" u Kraljevu prevezen je u kragujevački Klinički centar. Prošle nedelje stanje mu se pogoršalo i preminuo je. Poseban ton ovoj tragediji, međutim, daje činjenica da je JKP "Čistoća" raskinulo ugovor na osnovu kog je Kosovac angažovan, dok su se lekari borili za njegov život. Ivica Bogojević, direktor kraljevačke "Čistoće", demantuje da je radnik dobio otkaz. On, međutim, priznaje, da je ugovor koji je Kosovac imao o izvršenju javnih radova raskinut, ali, kako tvrdi - po automatizmu. - Radnik je bio angažovan na četiri meseca preko konkursa o javnim radovima, koji je sprovela Nacionalna služba za zapošljavanje. Reč je o takozvanim privremeno-povremenim (PP) ugovorima, koji imaju mnogo manjkavosti, i koji se automatski raskidaju kada radnik ne dođe na posao. Naša pravna služba je od 9. septembra, kada se nesreća dogodila, sve do 13. septembra, čekala da nam NSZ da mišljenje kako da postupimo u ovom slučaju - priča Bogojević.

Direktor "Čistoće" dodaje da su u odgovoru koji su dobili posle četiri dana bili citirani članovi ugovora. Prema Bogojevićevim rečima, "Čistoći" je time indirektno rečeno da ugovor - raskine. - Nismo imali pravnog osnova da nastavimo saradnju sa Kosovcem, pa je ugovor raskinut. U međuvremenu, pošto bi izgubio zdravstveno osiguranje koje mu je bilo potrebno za lečenje, kontaktirao sam sa njegovim ocem i rekao mu koja dokumenta treba da sakupi, kako bi mladić mogao da se leči. I on je to i uradio - naglašava Bogojević, dodajući da preduzeće nije prekršilo zakon ni u jednom delu. - Sve vreme smo pratili njegovo stanje i svakog jutra dobijali informacije od lekara. Veoma mi je žao zbog tragedije. Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije Ranka Savić kaže da tragedija iz Kraljeva, nažalost dovoljno govori o položaju velikog broja ljudi, koji rade na osnovu istog ili sličnog ugovora kakav je imao i Kosovac. - Čak i da je strogo pravno gledajući poslodavac imao obavezu da raskine ugovor, to je nedopustivo iz moralnih razloga - kaže Savić. - Ovaj slučaj, međutim, najbolje odslikava situaciju u kojoj se nalaze hiljade ljudi koji rade po "PP ugovorima" i preko agencija - najčešće su bez plaćanja prevoza, godišnjeg odmora, toplog obroka. To je totalna diskriminacija koja mora što pre da se prekine. Sahrana posmrtnih ostataka nesrećnog mladića obavljena je juče na seoskom groblju u obližnjoj Žiči.

POSLODAVAC DA SE VODI HUMANOŠĆU SLUČAJ iz Kraljeva pokazuje i besmislenost propisa ukoliko nije saglasan zdravom razumu i primeni u svakodnevnom životu. - Ugovor sa stradalim radnikom svakako nije morao da bude tako ekspresno raskinut, iako nije došao na posao. Jer postoji i pitanje opravdanosti nedolaska, okolnosti slučaja, pa u krajnjoj liniji i obimom štete koju je odsustvom radnika poslodavac pretrpeo. Obaveza je svakog čoveka, pa i poslodavca da se u donošenju odluka vodi elementarnom humanošću - navodi Ranka Savić iz ASNS.

Stručnjaci skeptični prema efektima novih mera za smanjenje doprinosa za pojedine kategorije

radnika

Vladine olakšice simboličke, neće vratiti nikog u Srbiju Mere za podsticaj zapošljavanja u narednoj godini poput poreskih olakšica za zapošljavanje radnika koji su bili nezaposleni prethodnu godinu ili olakšica ukoliko se ljudi iz inostranstva vrate i zaposle u Srbiji su dobrodošle, ali ekonomisti ne očekuju prevelike efekte od njih. 10Piše: M. Obradović25. septembra 2019. 18.00

Premijerka Ana Brnabić i ministar finansija Siniša Mali pre dva dana su najavili niz mera koje bi trebalo da stupe na snagu od početka naredne godine. Pre svega tu je paket smanjenja nameta na rad koji je ispregovaran prilikom odluke o povećanju minimalne zarade, pa će tako od naredne godine neoporezivi deo mesečne zarade biti povećan sa 15.300 na 16.300 dinara, a planirano je i smanjenje stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje

na teret poslodavca sa 12 odsto na 11,5 odsto što bi trebalo da smanji ukupno opterećenje na rad sa 62 na 61 odsto.

Ministar Siniša Mali je istakao da očekuje da će, zahvaljujući ovakvim merama, nezaposlenost početkom naredne godine biti jednocifrena, kao i da će one uticati na povećanje plata u privatnom sektoru.

U drugom paketu su mere čiji je cilj podsticanje zapošljavanja. Prema rečima predsednice Vlade od 1. januara iduće godine kompanije koje budu povećavale broj zaposlenih i zapošljavale lica koja nisu bila u radnom odnosu tokom 2019. godine dobiće oslobođenje do 70 odsto poreza na zarade i doprinosa za PIO tokom 2020. godine, a onda će se u naredne dve godine oslobođenja smanjiti na 65 odsto, odnosno 60 odsto u 2022. godini.

Slični podsticaji obećani su i našim ljudima u inostranstvu koji ukoliko se vrate i zaposle u Srbiji mogu dobiti umanjenje osnovica za obračun poreza i doprinosa u visini od 70 odsto u narednih pet godina.

Ove mere na prvi pogled deluju kao značajna pomoć poslodavcima da se odluče za zapošljavanje ljudi, ali ako se pogleda istorija mera za zapošljavanje možemo naići na jako slične mere prethodnih godina. Jedna je recimo upravo sada aktuelna i jako liči na najavljene, a to je povraćaj 65 odsto uplaćenih poreza i doprinosa ako se zaposli do devet lica, 70 odsto ako se zaposli 10 do 99 ljudi, a 75 odsto ako se zaposli više od 100 radnika. Ovaj podsticaj važi do 31. decembra 2019. godine pa najavljene mere deluju kao nastavak već postojećih.

Mihail Arandarenko, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, napominje da nije video kako će mere stvarno izgledati, na prvi pogled deluju da su iz istog arsenala kao i prethodnih godina.

„Puno toga zavisi i od tačnog dizajna mera, ali to su tek druga najbolja rešenja. Najbolje rešenje je kompletna promena oporezivanja rada, s obzirom da je naš sistem prilično regresivan i to je uzrok nezaposlenosti i sive ekonomije. Ukupno okruženje prema ulaganjima u radno intenzivne delatnosti je neprijateljsko i zato se i donose te mere ili subvencije za strane investitore“, ocenjuje Arandarenko.

Prema rečima Jurija Bajeca, profesora na Ekonomskom fakultetu, svaka pomoć poslodavcima je dobrodošla, ali promene su vrlo male i iz straha da se ne ugrozi stabilnost budžeta.

„Da li će poslodavci iskoristiti ove podsticaje, to je već druga stvar. Ipak, oni koji sprovode javne politike moraju da procene i da budu sigurni da će neka mera postići cilj. U suprotnom, ako se cilj ne postigne imaćemo samo negativni efekat mere, kao što je recimo smanjenje prihoda u budžetu ili će mera samo biti bez rezultata. Ipak, mislim da tako izolovane, mere ne mogu puno da doprinesu, posebno da spreče odlazak ljudi u inostranstvo, jer su razlozi mnogo dublji od visokog poreza. Više bih voleo da sem kratkoročnih i pojedinačnih mera vidimo stvaranje uslova za poslovanje, za konkurenciju, vladavinu prava. Tek ako bi se Vlada sa tim ozbiljnije pozabavila i ovakve mere bi dale više rezultata“, ocenjuje Bajec.

Možda i po prvi put će vlasti pokušati da nešto konkretno urade po pitanju odlaska ljudi u inostranstvo, odnosno u ovom slučaju na njihovom povratku u Srbiju, posebno s obzirom na turobne procene da će nas biti milion manje za 30 godina.

Arandarenko ističe da je problem sa ovakvim merama što su privremene i što se na kraju vratite na osnovni scenario koji je nepovoljan za zapošljavanje i u kom morate da uložite značajna sredstva ako želite da održite biznis.

Saša Ranđelović, profesor Ekonomskom fakultetu primećuje da je namera Vlade da pošalje signal emigraciji da se vrate u zemlju.

„S obzirom na vremensko ograničenje mera pitanje je mogu li one da utiču na donošenje tako važne odluke kao što je preseljenje. Kod visoko obrazovanih ima i drugih prepreka osim poreza. Recimo procedure za nostrifikaciju diploma za zaposlene traju godinama. Vlada bi trebalo da se pozabavi tim ograničenjima. A što se tiče poreza trebalo bi sistemski da ih smanje. Ove mere su dobrodošle, ali njihov efekat je upitan“, napominje Ranđelović.

Na kraju i poslodavci ističu da očekuju relativno skromne efekte ovih mera i da će uticati više psihološki na poslodavce i ljude koji žele da se zaposle.

„Država bi trebalo mnogo smelije da iskorači u smanjenje nameta na rad. Unija poslodavaca Srbije je prihvatila smanjenje doprinosa na PIO za 0,5 odsto i povećanje neoporezivog dela zarade kao kompenzaciju za povećanje minimalca, ali privredi treba rasterećenje u većoj meri kako bi imali i domaće, a ne samo strane investicije“, kaže Nebojša Atanacković, član Unije poslodavaca Srbije.

Test za preduzetnike

Vlada planira i uvođenje discipline među preduzetnike koji podležu paušalnom oporezivanju budući da neke kompanije umesto da zaposle ljude, angažuju njihove preduzetničke agencije kako bi smanjile rashode za poreze i doprinose.

Siniša Mali je najavio uvođenje testa samostalnosti preduzetnika izmenom člana 85 Zakona o porezu na dohodak građana.

„Na taj način želimo da utvrdimo da li je neko angažovan kao pravi preduzetnik, ili kao zamena za zaposlenog. Neki od kriterijuma biće da li pretežni nivo prihoda ostvaruje od jednog klijenta i njegovih povezanih lica, da li od poslodavca zavisi kada će preduzetnik koristiti godišnji odmor, da li za rad koristi prostorije i opremu poslodavca ili da li poslodavac organizuje stručno usavršavanje za preduzetnika“, rekao je Mali i naveo da ako se ispostavi da je preduzetnik zamena za zaposlenog plaćaće se porez 20 odsto, doprinosi za PIO 26 odsto i doprinosi za zdravstveno ukoliko nije osiguran po drugom osnovu 10,3 odsto.

Srbija mora da plati 2.000 evra svakom od 28 bivših zaposlenih

u državnim firmama

Radi se o dve presude povodom tužbi radnika koji su u Srbiji dobili pravosnažne presude

po kojima je naloženo da im se isplate zaostale zarade

Evropski sud za ljudska prava naložio je Srbiji da plati 2.000 evra svakom od 28 bivših radnika državnih firmi zbog kršenja prava na suđenje u razumnom roku.

Radi se o dve presude povodom tužbi radnika koji su u Srbiji dobili pravosnažne presude po kojima je naloženo da im se isplate zaostale zarade, a potom i presude da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, navodi se u presudama.

U prvoj presudi Evropskog suda za ljudska prava, sudsko veće je odlučilo u korist 12 bivših radnika Fabrike reznog alata u Čačku. U njihovom slučaju, između 22. decembra 2014. i 4. decembra 2015. godine Apelacioni sud u Kragujevcu i Viši sud u Čačku utvrdili su da je njihovo pravo na suđenje u razumnom roku bilo povređeno i dodeljeno im je između 100 i 400 evra radi naknade nematerijalne štete. Između 12. maja 2016. i 6. jula 2017. Ustavni sud je naložio da se ovi iznosi isplate direktno od strane države i odlučio da su dodeljeni iznosi razumni. Međutim, sud u Strazburu odlučio je da Srbija treba da isplati ovim radnicima po 2.000 evra, umanjeno za iznos koji im je već isplaćen, a isto je odlučeno i u slučaju 16 bivših radnika državnih preduzeća Vučje, Inkol, Elektrouniverzal i Graditelj. Ta preduzeća otišla su u stečaj između aprila 2009. i septembra 2010. godine, navodi se u presudi Evropskog suda za ljudska prava. Njihovi radnici su takođe uspešno okončali sudske postupke u Srbiji za isplatu zaostalih zarada, a većina njih je kasnije dobila pravosnažne presude da im je u prethodnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Privredni apelacioni sud im je dodelio između 100 i 400 evra, na šta su se oni žalili Vrhovnom kasacionom sudu, koji je žalbe odbio. Obe presude suda u Strazburu objavljene su u Službenom glasniku Srbije.

Prosečna neto plata u julu 55.042 dinara, realno 10,1 odsto

veća nego lane

Prosečna neto plata u Srbiji za jul 2019. godine iznosila je 55.042 dinara, objavio je Republički zavod za statistiku.

Prema podacima RZS, veća je 11,9 odsto nominalno i 10,1 odsto realno nego u istom mesecu prošle godine.

Prosečna julska bruto zarada bila je 76.056 dinara, i u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, nominalno je veća za 11,8 procenata, a realno za 10 posto.

Bruto zarade u periodu januar-jul 2019. godine porasle su 9,9 odsto nominalno, odnosno za 7,5 procenata realno u odnosu na isti period lane, dok su neto zarade zabeležile nominalni rast od 10,1 i realni od 7,7 procenata na godišnjem nivou.

Medijalna neto zarada za jul 2019. godine iznosila je 42.534 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.

Плате изнад 50.000 динара у 12 војвођанских градова

Просечна нето плата у Србији за јул износила је 55.042 динара, и већа је 11,9 одсто

номинално и 10,1 одсто реално него у истом месецу прошле године, објавио је Републички

завод за статистику.

Просечна нето јунска плата запослених

у Србији била је 53.633 динара.

Медијална нето зарада за јул износила

је 42.534 динара, што значи да је 50

одсто запослених остварило зараду до

наведеног износа.

Просечна плата у Војводини је била

52.197 динара, што је готово 3.000

динара мање од републичкопг просека,

али је и хиљаду и по више него у јуну,

када су запослени у покрајини просечно

имали 50.615 динара.

42.534 динара просечна медијална зарада у Србији

Гледано по областима, у Војводини је најбоље било радити у јужној Бачкој, где је просечна

зарада била мало јача од републилчкиог просека и износила је 55.670 динара. На другом

месту је Јужнобанатска област с платама од 52.863 динара. Запослени у Севрнобанатској

области просечно су у јулу зарадили 51.403 динара, а Севернобачка област је имала

просечне зараде од 50.291 динар. У Срему су плате просечно биле 49.066 динара, а у

Западнобачкој области примања су била најмања, и то 46.992 динара.

52.197 динара просечна јулска плата у Војводини

За разлику од јуна, када је седам војвођанских градова и општина забележило просечну

нето зараду вишу од 50.000 динара, у јулу је ту лествицу пребацило чак 12 градова, а у

друштво најбољих ушли су Сремски Карловци, Кикинда, Сремска Митровица, Стара Пазова

и Ковин. Највећа просечна зарада у јулу била је у Новом Саду, и то 60.324 динара, што је

раст у односу на јун, када је исплаћено просечно 58.565. У Ковину су просечно зарадили

56.983 динара, Вршцу 55.575. У Панчуву јулска плата је била 54.531 динар, у Тителу 54.324,

у Сенти 50.875, у Сремским Карловцима 50.827, Кикинди 50.776, Суботици 51.189,

Зрењанину 53.308, Сремској Митровици 50.578 и Старој Пазови 50.004 динара. Близу су

били запослени у Бачкој Паланци, где је просек стигао до 49.670 динара, Кањижи – 49.559 и

Инђији – 49.788.

У Западнобачкој области ниједна општина нија имала просек изнад 50.000 динара, а

највећа плата је била у Сомбору, и то 48.735.

У Бачу најмање...

Најмање просечне зараде биле су у Бачу – 42.191 динар, Малом Иђошу – 42.328 и

Србобрану 42.893. Мало су боље прошли запослени у Белој Цркви, који су зарадили 43.684

динара и Ковачици – 43.684. Поредећи с јуном, и у тим општинама плате су порасле јер је

зарада у Иђошу била 40.512 динара, Србобрану 40.620 и Бачу 40.931.

Просечна јулска бруто зарада у Републици износила је 76.056 динара, и у поређењу с истим

месецом претходне године, номинално је већа 11,8 процената, а реално десет одсто.

Бруто зараде у периоду јануар–јул 2019. године порасле су 9,9 одсто номинално, односно

7,5 процената реално, у односу на исти период лане, док су нето зараде забележиле

номинални раст од 10,1 и реални од 7,7 процената на годишњем нивоу.

Šaranović povećao udeo u „Krašu“

Kiparska kompanija „Kappa Star Limited“ u vlasništvu srpskog poduzetnika Nebojše Šaranovića, prešla je prag od 15 odsto vlasničkog udela u „Krašu“ i, po najnovijim podacima, sada poseduje 16,678 odsto akcija, objavili su danas zagrebački mediji pozivajući se na podatke Zagrebačke berze. 0Piše: FoN et25. septembra 2019. 17.38

Foto: EPA/ ANTONIO BAT

Šaranovićeva kompanija tako nastavlja da povećava svoj udeo u „Krašu“, a prag od 15 odsto prešla je pre dva dana kupovinom deonica „Kraša“ na Zagrebačkoj berzi. Od 23. septembra „Kappa Star Limited“ na računu kod Rajafajzen banke bank Austria drži ukupno deponovanih 249.940 „Krašovih“ deonica, odnosno ukupno 16,678 odsto. Deonice te kompanije su u fokusu ulagača od 9. septembra kada je najveći

pojedinačni akcionar, Mesna industrija braća Pivac, najavila ponudu za preuzimanje.

Od tada, kako piše Hina, akcije „Kraša“ ponajviše kupuje upravo Šaranovićeva kompanija Kappa Star Limited, koja je prošle sedmice objavila da je prešla prag od pet odsto, u utorak da j iznad praga od 10 procenata, a danas je potvrđen i prelazak praga od 10 odsto. S obzirom na intenzivnu trgovinu akcijama „Kraša“ i nakon 23. septembra, uz vremenski pomak s kojim se pri Centralnom klirinško-depozitarnom društvu (SKDD) vide promene vlasničkih delova, za očekivati je da je taj udeo i dodatno povećan, navodi agencija Hina.

Prema sadašnjim pdoacima, Mesna industrija braća Pivac kao najveći pojedinačni akcionar „Kraša“ ima 30,37 odto deonica, sledi „Kraš ESOP“ sa 18,45 odto, dok je sada „Kappa Star Limited“ na trećem mestu sa 16,678 odsto. Kako navodi Hina, „Kraš“ na svom trezorskom računu ima 5,09 odsto deonica. Akcije te konditorske kompanije su, kako se ističe, tokom ove sedmice najlikvidnije na Zagrebačkoj berzi.

To potvrđuje i kretanje prometa – u ponedeljak je ostvaren promet od 68,6 milouna kuna, u torak 21,4 milion kuna, a danas do 16 časova promet akcijama „kraša“ dostigao je skoro 20 miliona kuna. Posle znatnijeg rasta proteklih dana cena akcija im je danas pre 16 časova bila 1.050 kuna, što je identično ceni s kojom je na Zagrebačkoj berzi juče završeno trgovanje akcijama „Kraša“.

Večernje novosti/Portal B92.net

Ruska zabrana izvoznicima mesa stvara gubitke već četiri

meseca

Najvećim srpskim kompanijama u mesnoj industriji ni posle četiri meseca od zabrane nije dignuta

rampa za izvoz na rusko tržište.

Kada su krajem maja i početkom juna ruske veterinarske službe uvele zabranu za meso i mesne proizvode firmama "Matijević", "Karneks", "Zlatiborac" i "Big bul fuds", očekivalo se da će problem biti brzo rešen.

Međutim, od tada domaći proizvođači samo beleže gubitke, pišu "Večernje novosti".

Situaciju je nakon ruskog "crvenog svetla" dodatno otežala i nedavna pojava afričke kuge svinja.

Kako saznaje list u Ministarstvu poljoprivrede, do problema je došlo zbog nedostatka sledljivosti proizvoda i jasnih procedura. Zvanična zabrana izvoza za ove kompanije počela je 4. juna, a firme su tada izjavile da je odluka ruske Federalne službe za veterinarski i sanitarni nadzor to uradila zbog neusaglašenosti sa procedurama ruskih normativno-tehničkih uslova, koje mogu da se razreše u kratkom roku. Do danas, međutim, to nije rešeno.

"Naša kompanija je sredinom juna dostavila izveštaj o urađenim korekcijama svih stvari koje je u našim proizvodnim objektima u Mačkatu ruska služba naznačila kao neusaglašene sa normativima Evroazijske ekonomske unije", kazali su "Novostima" u kompaniji "Zlatiborac", dodajući da za sada nemaju informacije o eventualnom ponovnom dolasku ili preispitivanju odluke, kao ni kada bi zabrana mogla biti ukinuta.

Prema rečima nadležnih u "Zlatiborcu", kada se zatvori tržište kakvo je rusko, jasno je da možete očekivati srazmerne gubitke.

"Ukoliko uskoro ne dođe do otvaranja izvoza, svi ćemo beležiti značajne gubitke, kako proizvođači, tako i naša zemlja", kažu u "Zlatiborcu".

Izmene poreskih zakona odnose se na sve

preduzetnike, ne samo na IT

Najava izmena Zakona o porezu na dohodak građana koje je Vlada Srbije nagovestila podigla je

puno prašine u domaćoj IT zajednici. Sudeći po online komentarima i reakcijama na društvenim

mrežama, najglasniji su programeri revoltirani novim odrednicama tog zakona, ali se izmene

odnose na sve "paušalce".

Iz prvobitno objavljenog saopštenja Vlade Srbije i resornog ministarstva o novim izmenama

zakona se moglo saznati relativno malo. Ubrzo potom, Inicijativa „Digitalna Srbija" i Vojvođanski

IKT klaster objavili su prečišćen nacrt mere Vlade Srbije koja „nije prošla nikakvu formalnu

proceduru", a iz kog možemo da zaključimo da se izmene odnose na sve preduzetnike u Srbiji, ne

samo na IT-ijevce.

Primena novog Zakona najavljena je za 1. januar 2020. godine i njome će se uvesti takozvani „test

samostalnosti preduzetnika", putem kog će se ocenjivati da li je paušalac koji obavlja posao za

pojedinačnu kompaniju zapravo zaposleni ili podizvođač. Test sadrži devet kriterijuma, a

samozaposleni na njemu „padaju" ako ispunjavaju pet.

Pitanja koja se postavljaju na testu odnose se na to da li je preduzetnik u mogućnosti da sam

određje radno vreme i odmor, ko obezbeđuje radni prostor i sredstva za rad, da li klijent određuje

način rada paušalcu, i da li je on angažovan nakon javnog oglasa za posao.

Takođe se postavlja pitanje da li paušalac radi sam ili angažuje tim ljudi, ko snosi poslovni rizik, da

li je samozaposlenom zabranjeno da radi sa drugim klijentima. Najkonkretnija pitanja koja se

postavljaju su: da li 70% prihoda dolazi od samo jednog klijenta i da li je preduzetnik radi više od

130 dana za jednog klijenta u jednogodišnjem periodu.

Ostaje nejasno kako će se većina ovih kriterijuma proverati kada se otpočne sa primenom zakona.

U saopštenju vlade je nagovešteno da će se preduzetnicima kojima se naknadno dokaže da su

pali na testu biti naplaćen standardni, a ne paušalni porez. Dodatno, on će biti naplaćen bez

priznavanja normiranih troškova (porez, doprinosi za PIO i zdravstveno).

Ovo rešenje dakle predviđa ukidanje odomaćene prakse velikog broja zaposlenih u Srbiji –

zasnivanje "radnog odnosa" sa kompanijom osnivanjem preduzetničke kompanije i, posledično,

znatno uvećanje poreskog opterećenja. Na taj način ne rade samo IT-evci, već i veliki broj ljudi u

drugim industrijama.

U analizi budućih propisa na IT zajednicu, Startit.rs podseća da je jedan od glavnih razloga za

ubrzani razvoj domaće IT industrije bio upravo mogućnost za paušano zapošljavanje više

zaposlenih, što je smanjilo poreze startapovima i malim firmama koje ne očekuju da budu odmah

profitabilne. Sa druge strane, mnogi u UT su ovu pojavu ocenjivali i kao zloupotrebu sistema i

nelojalnu konkurenciju.

Startit ocenjuje da najavljene izmene mogu da se posmatraju kao pokušaj da se pomire

suprotstavljeni stavovi i reši problem koji već neko vreme lebdi u sivoj zoni zakona.

Ovaj portal ocenjuje da će ovaj paket mera svakako uzdrmati IT industriju, s obzirom na to da bi

zbog povećanja troškova rada za između 35 i 50 odsto, ove izmene zakona nekim kompanijama

mogle ozbiljno da otežaju poslovanje. Takođe, ove promene bi mogle da utiču i na same

zaposlene jer bi neke kompanije bile primorane da zbog povećanja troškova svojim zaposlenima

smanje plate.

Dodatna pretnja po domaći IT je i dislociranje inovativnih startap projekata iz Srbije, a samim tim i

najiskusnijih stručnjaka koji predstavljaju snagu razvoja domaće zajednice.

Treba napomenuti i da je u Hrvatskoj u skoro isto vreme najavljena reforma, takođe usmerena na

paušalce i IT sektor. Reforma je i u susedstvu izazvala skoro istovetne kontroverze, s tim što u

njihovom slučaju nije predviđen grejs period od tri godine i postepeno uvođenje poreskih

rešenja. navodi da je angažovanje stručnjaka koji su registrovani kao preduzetnici

posebno olakšalo rad startapima, omogućavajući im da se zbog nižih troškova brže razviju. Na

kraju, ovaj sistem omogućio je i bolji uvid u neto plate IT stručnjaka u Srbiji, a doprineo je i

konkurentnosti domaćeg IT-a na stranim tržištima.

PODSTICAJI ZA ZAPOŠLJAVANJE Kako bi sprečila ovo i podstakla zapošljavanje, država je predvidela paket olakšica

za „transformisanje" paušalaca u punopravne radnike, tako da će od 1. januara naredne godine

sve kompanije koje istovremeno budu povećavale broj zaposlenih i zapošljavale lica koja nisu bila

u radnom odnosu tokom 2019. godine biti oslobođene plaćanja 70% poreza na njihove zarade i

doprinose za PIO tokom cele godine. Naredne godine nameti na iste zaposlene će iznositi 65%

tokom 2021. godine i 60% celu 2022. godinu.

Online komentari programera su mahom bili drastični, govori se o izmeštanju poslovanja iz Srbije

kao jedinoj ubuduće isplativoj opciji, dok su neki „pretili" napuštanjem zemlje. Kontekst većine

negativnih komentara je bio sličan – država je rešila da zahvati još novca iz najvitalnijeg dela

domaće ekonomije. Sa druge strane, uskraćeni smo za reakciju šire preduzetničke zajednice.

Prema podacima objavljenim na sajtu Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), u

Srbiji trenutno posluje nešto više od 117.000 paušalaca, dok Agencija za privredne registre navodi

da u državi trenutno posluje skoro 270.000 preduzetnika. Mediji su ranije izveštavali da je Srbija

po broju samozaposlenih u samom Evropskom vrhu.

Vlada Srbije je u sklopu istih mera najavila još jedan paket olakšica, koji bi trebao da poveća

neoporezivi deo pojedinačne zarade za 1.000 dinara i da smanji ukupan iznos poreskog

opterećenja na rad sa 62% na 61%.

Za podršku preduzetnicima 2,5 mil EUR - Konkurs

EU PRO otvoren do 10. novembra 2019.

Razvojni program EU PRO objavio je drugi javni poziv za podršku preduzetnicima i mikro i malim

preduzećima koja se bave proizvodnjom, a registrovana su u periodu od 2014. do 2018. godine u

99 gradova i opština koje su uključene u realizaciju programa.

Evropska unija (EU) će putem ovog poziva koji je

otvoren do 10. novembra 2019. godine pružiti

podršku malom biznisu i unapređenju

konkurentnosti lokalne privrede u vrednosti od

2,5 mil EUR. Opredeljena sredstva namenjena

su za nabavku opreme i uvođenje usluga sa

ciljem da se unapredi proizvodnja i tržišni

potencijal privrednih subjekata i doprinese

povećanju zaposlenosti, prenosi portal Infopress.

- Evropska unija preko EU PRO programa u

saradnji sa Vladom Republike Srbije ovim

sredstvima pomaže preduzetnike, mikro i mala

preduzeća da nabave ili uvedu nove proizvodne tehnologije kako bi uvećali produktivnost,

unapredili kvalitet postojećih ili razvili nove proizvode te tako bili konkurentniji na tržištu i otvorili

nova radna mesta - rekla je Olivera Kostić, menadžerka programa EU PRO.

Kako bi pozitivan društveni uticaj bio još veći preduzetnici i preduzetnice se posebno ohrabruju da

osmisle i sprovedu društveno odgovorne aktivnosti koje će doprineti njihovim lokalnim

zajednicama.

Pojedinačni iznos bespovratnih sredstava može biti od 10.000 do 30.000 EUR, dok brzo rastuća i

izvozno orijentisana preduzeća i preduzetnici mogu da konkurišu i za iznose do 70.000 EUR.

Preduzeća moraju da budu većinski u domaćem privatnom vlasništvu, imaju ostvarenu poslovnu

dobit na kraju 2018. godine kao i izmirene obaveze po osnovu uplate poreza i doprinosa. Takođe,

korisnici/ce sredstava treba da obezbede finansijsko učešće u projektu u visini od 20%, odnosno

30% ako apliciraju za sredstva veća od 30.000 EUR.

- Da je ovo konkretna podrška privredi i preduzetništvu na lokalnom nivou govori podatak da je

106 preduzeća kroz prvi poziv dobilo od Evropske unije više od 2 mil EUR sredstava za nabavku

opreme, uz očekivano povećanje prihoda i izvoza od 9,4 mil EUR, odnosno 2,3 mil EUR. Još

važnije, oni su do sada otvorili 115 novih radnih mesta i sproveli niz aktivnosti društveno

odgovornog poslovanja pomažući školama, vrtićima i ugroženim grupama stanovništva u svojim

zajednicama - dodala je Olivera Kostić.

Više informacija o samom pozivu, kriterijumima za izbor korisnika, načinu konkurisanja kao i

dokumentacija za prijavljivanje dostupne su na sajtu EU PRO.

Koliko je potrebno za pristojan život

Kako se živi u Beogradu, a kako u drugim gradovima na severu, jugu i u centralnoj Srbiji? Možda

je potrošačka korpa za sve ista ali troškovi nisu.

Da je statistika jedno, a stvaran život ipak nešto drugo pokazuju podaci Statističkog zavoda,

prema kojima je u potrošačkoj korpi, za tročlanu porodicu između ostalog mesečno dovoljno tek

900 grama mortadele, 200 grama viršli, šest jetrenih pašteta, samo 13 litara mleka i 200 grama

čokolade.

Tih 66 kilograma, koliko ukupno teže proizvodi iz ove statističke korpe, skoro da je lakše odjednom

poneti iz radnje nego obezbediti 37.084 dinara.

Stanovnici Svrljiga, Gadžinog Hana, Vlasotinca ili Varvarina nemaju dovoljna prosečna primanja ni

za ovaj minimum.

"Naša porodica živi od 22.000 dinara koliko iznosi mesečna penzija. Pored toga čuvam i stariju

ženu za još 10.000 i raspoređujem taj novac kako znam", navodi jedna Prokupčanka.

Građanka Kragujevca navodi da se ima tek za osnovne potrebe – hranu.

U velikim gradovima prosečna primanja su veća nego u manjim mestima u Srbiji. Na primer,

stanovnici beogradskog Vračara imaju dva i po puta veće prosečne plate od žitelja Novog Pazara,

Krupnja ili Bača i Srbobrana. Ali statistika pokazuje da su komunalije i stanarina znatno veće u

glavnom gradu.

"Ima različitih plata, od nekih može da se živi, a od nekih ne može ni da se preživi", navodi

građanin Prokuplja.

Ne treba zaboraviti da je čovek i socijalno biće i da ima potrebe da ode u pozorište, plati deci

trening, strane jezike ili da kupi novu odeću ili belu tehniku, a 1.630 dinara to ne podmiruje.

"Potrošačka korpa je prilično restriktivna i to u delovima koji nisu nužni – kultura, obrazovanje,

sport, dok su hrana, stanarina, struja, grejanje i prevoz bitne stavke u svakoj potrašačkoj korpi",

navodi Mladen Radović iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

Potrošačka korpa se više od deset godina obračunava za tročlanu porodicu i ne daje dovoljno

jasnu sliku koliko zaista treba novca i sa koliko porodica tačno raspolaže.

Beogradski taksisti od ponedeljka u protestu Taksi komora saopštila je da je u dogovoru sa udruženjima i sindikatima odlučila da od ponedeljka, 30. septembra započne svakodnevne protestne vožnje u Beogradu, kao izraz

nezadovoljstva zbog nesprovođenja zakona o prevozu putnika. 4Piše: Beta25. septembra 2019. 17.45 Izmenjeno: 17.47

Kako se u saopštenju dodaje, radio centri obustaviće rad u podne, a protestne vožnje odvijaće se od 13 do 15 časova na nekoliko lokacija u gradu.

Taksisti kažu da ih je na ovakav potez primoralo ponašanje kabineta premijerke i brojnih ministara, koji, kako kažu, pod plaštom

digitalizacije, lobiraju za kompanije koje krše zakon, na obmanjujući način se bave taksi delatnošću, ne plaćaju PDV, fingiraju završne račune, obmanjuju javnost o inostranim uspesima.

Taksisti kažu da se zakoni u Srbiji poštuju selektivno i da protestom žele da pozovu nadležne da poštuju zakone koje su doneli.