PAMĆENJE I ZABORAVLJANJE

Proces pamćenja - određenje

Ako se pođe od definicije učenja u kojoj se ono određuje kao proces menjanja ponašanja, pamćenje bi odredili kao trajanje promena nastalih učenjem, a zaboravljanje kao gubljenje tih promena.

Pamćenje je mogućnost usvajanja, zadržavanja i korišćenja informacija

Pamćenje je kompleksan proces koji obuhvata tri funkcije: Retencija – zadržavanje utisaka Reprodukcija – obnavljanje onoga što je ranije naučeno Rekognicija – prepoznavanje ranije naučenog, ali bez

mogućnosti samostalne reprodukcije

Metode ispitivanja pamćenja

Metoda uštede – ispitanik uči neko gradivo do potpune naučenosti; posle izvesnog vremena ponovo uči isto gradivo; razlika između broja ponavljanja u prvom i drugom učenju predstavlja uštedu i pokazuje koliko je od prethodno učenog materijala zadržano;

Metoda reprodukcije – subjekt uči gradivo do određenog kriterijuma naučenosti, a posle izvesnog vremena se određuje količina zadržanog na osnovu samostalne reprodukcije;

Metoda rekonstrukcije – ispituje pamćenje odnosa između informacija u nekom nizu;

Metoda rekognicije – subjekt uči izvestan broj podataka, koji se posle nekog vremena dobiju pomešani sa nekim drugim podacima; zadatak je prepoznati one podatke koji pripadaju prvoj listi

Pojave uočene u ispitivanju pamćenja

Efekat novosti – pri neposrednom ispitivanju pamćenja pokazuje se da se najbolje pamte zadnje čestice (informacije sa kraja niza).

Efekat prvenstva – važi i za neposredno i za odloženo ispitivanje pamćenja; pored čestica sa kraja niza isto tako dobro se pamte i čestice sa početka niza, a najslabije one koje se nalaze u sredini niza.

Restorfov efekat – u nizu podataka preceptivno uočljive čestice se bolje pamte, ali i nekoliko čestica koje su date neposredno pre i neposredno posle perceptivno uočljive čestice.

kos crv trn pas crn nos som

Tri faze pamćenja u pohrani informacija

Inf.

(reprodukcija)

Senzorno pamćenje

Kratkoročnopamćenje

Dugoročno pamćenje

PAŽNJA

Ponavljanje, kodiranje

pronalaženje

Senzorna memorija

Privremeno skladištenje senzornih informacija Kapacitet: veliki Trajanje: vrlo ograničeno - oko pola sekunde (za

vizuelne utiske): oko 2 sekunde za auditivne utiske

Senzornamemorija

Kratkoročnamemorija

Dugoročna memorija

Pažnja kodiranje

Kratkoročna memorija

Kratko skladištenje informacija koje se trenutno koriste

Kapacitet: ograničen (7+/-2 elementa) Trajanje: manje od 20 sekundi

Senzornamemorija

Kratkoročnamemorija

Dugoročna memorija

Pažnja kodiranje

Dugoročna memorija

Relativno trajno skladištenje informacija Kapacitet: Neograničen (???) Trajanje: Dugo ili permanentno (???)

Senzornamemorija

Kratkoročnamemorija

Dugoročna memorija

Pažnja kodiranje

Vrste dugoročnog pamćenja

S obzirom na vrstu informacije: motorno i verbalno;

S obzirom na senzorni modalitet iz koga potiču informacije: vizuelno, auditivno, mirisno, okusno, dodirno;

S obzirom na to da li se namerno nečega želimo dosetiti ili ne: eksplicitno i implicitno pamćenje

...

...Vrste dugoročnog pamćenja

Blic pamćenje – izuzetno dobro pamćenje detalja neposredno pre, za vreme i nakon iznenađujućeg događaja koji ima važne posledice za pojedinca i/ili naciiju.

Deklarativno pamćenje – odnosi se na znanje informacija

Proceduralno pamćenje – odnosi se na znanje o tome kako nešto učiniti

Podela deklarativnog pamćenja

Epizodičko

pamćenje

Semantičko

pamćenjeTip informacije Specifični događaji,

objekti, ljudiOpšte znanje, činjenice o svetu

Tip organizacije

informacija

Hronološka ili spacijalna organizacija

U shemama ili kategorijama

Izvor informacije Lično iskustvo Apstrakcija iz ponovljenog iskustva ili generalizacije drugih

Usmerenost na Subjektivna realnost; vlastito ja

Objektivna realnost; svet

ZABORAVLJANJE

Pojava suprotna pamćenju

Ebinghausova krivulja toka zaboravljanja – zaboravljanje je najbrže odmah nakon učenja, a kako vreme dalje protiče zaboravljanje je sve sporije i sporije

0

20

40

60

80

100

120

Faktori koji utiču na zaboravljanje

Priroda informacija – smisao gradiva, vrsta informacije (motorna ili verbalna), dužina i obimnost gradiva;

Metode učenja – vremenski koncentrisano ili vremenski raspodeljeno učenje; preterano učenje

Kontekst u kome se dešava dosećanje – ukoliko je situacija dosećanja sličnija situaciji u kojoj su informacije učene dosećanje je uspešnije;

Emocionalni faktori – bolje se pamte emocionalno obojeni sadržaji; pojava “pamećenje usklađeno sa raspoloženjem”.

Emocionalni faktori i pamćenje

Povezanost emocija i pamćenja je vrlo složena i obično se govori o dve različite pojave: “state-dependent memory” – zavisnost

pamćenja od emocionalnog stanja odnosi se na pojavu da je dosećanje bolje kada se ponovo nađemo u istom emocionalnom stanju u kome smo materijal usvojili

Podudarnost raspoloženja – odnosi se na pojavu da se bolje pamti materijal koji je iste afektivne obojenosti kao i raspoloženje u kome se nalazimo u trenutku učenja

Uzroci zaboravljanja

Psihoanalitičko objašnjenje – “optimizam pamćenja” i represija negativno emocionalno obojenih događaja

Hipoteza o večitosti pamćenja Teorija neupotrebe Fiziološka teorija neupotrebe Teorija interferencije (aktivnog zaboravljanja)

Teorija aktivnog zaboravljanja

Količina zaboravljenog u budnom stanju i spavanju – rezultati jednog eksperimenta:

Uzrok zaboravljanja je u interferenciji ranije i novousvojenih informacija: Proaktivna inhibicija – pojava da ranije usvojene

informacije interferiraju, ometaju usvajanje novih (kočenje unapred)

Retroaktivna inhibicija – pojava da kasnije usvojene informacije ometaju reprodukciju ranije naučenih (kočenje unazad)

1 čas 2 časa 4 časa 8 časova

Budno stanje 46% 31% 22% 9%

Spavanje 70% 54% 55% 56%

Veličina retroaktivne inhibicije zavisi od:

Vremenskog razmaka između učenja dva gradiva;

Stepena sličnosti dva gradiva; Stepena naučenosti dva gradiva Razumevanja smisla gradiva

Kvalitativne promene u pamćenju

Pored kvantitativnih promena (smanjenje količine informacija) u toku retencije dolazi i do kvalitativnih promena u zapamćenom materijalu;

Prvi ih ispitivao Bartlet metodama ponovljene i serijske reprodukcije;

U osnovi kvalitativnih promena u pamćenju nalaze se dva procesa: Proces racionalizacije – davanje smisla onome

što se čini besmisleno ili nedovoljno smisleno Proces asimilacije – uklapanje novih informacija

u postojeće kognitivne šeme i njihovo menjanje prema osobenostima postojećih kognitivnih šema

Proširena literatura o pamćenju

Zarevski, Predrag: Psihologija pamćenja i učenja, Naklada “Slap”, Jastrebarsko, 2002.

Pečjak, Vid: Psihologija saznanja, “Svjetlost”, Sarajevo