Arhivistika 1.predavanje 09. 10. 2009.

I semestar će imati 2 dela1. deo se polaže u obliku testa

pomoćne nauke istorija arhiva

2. deo se polaže i pismeno i usmeno kancelarijsko poslovanje, šta se događa sa građom pre nego što stigne u arhiv, odnosno onom građom koja

nije još postala arhivska i kako je arhiv kontroliše.

Predispitna obaveza je izrada genealoškog stabla svoje porodice.

Arhivistika se dugo tretirala kao pomoćma istorijska nauka, a danas je arhivistika uz bibliotekarsvo, kibernetiku i dr. informaciona nauka koja čuva i pruža informacije. Pomoćne istorijske nauke, danas se smatraju i pomoćnim naukama arfivistike.

Pomoćne nauke

I PALEOGRAFIJAPaleografija je pomoćna grana arhivistike koja se bavi proučavanjem pisanih spomenika, odnosnom proučavanjem postanka i razvoja pisma, materijala (podloge) za pisanje i proučavanjem sredstava za pisanje.Sačuvani artefakti1 takođe svedoče o prošlim vremenima ali oni sami nisu predmet proučavanja paleografije. O artefaktima ima dosta dokumenata koji spadaju u interesovanje paleografije i na osnovu njih moguće je rekonstruisati modu perioda iz kog ti dokumenti datiraju.U Dubrovniku se može pratiti moda dubrovačke gospode od 1487 do 1803. godine.Pisani spomenici su izuzetno bitni jer predstavljaju direktno svedočanstvo istorijskih događaja i neuporedivo su objektivniji o sećanja. Pisani spomenik ima značaj samo ako može uspešno da se pročita (tek je krajem 19. veka Šampolion uspeo da dešifruje hijeroglife). Vinčansko pismo je samo delimično pročitano, dok etrursko nije uopšte mada je bilo pokušaja da se ono dešifruje od 1860. godine. Reč paleografija nastala je od reči palaios, što znači star i od reči graphos što znači pismo. Postoji onoliko paleografija, koliko ima pisama. Za nas su od značaja ćirilska paleografija i latinska paleografija.Treba istaći da je predmet paleografije samo ono što je pisano na mekim materijalima i to su:

voštane tablice papirus pergament papir

Epigrafija je nauka koja proučava naptpise na kamenu.Numizmatika je nauka koja proučava natpise na novcu.Paleografija se pomoću tekstologije bavi proučavanjem tekstova na mekim materijalima.

Pet je osnovnih zadataka paleografije:1. Ispravno pročitati i protumačiti stare tekstove2. Odrediti vreme i mesto nastanka nekog dokumenta (ako je nemoguće odrediti, odnosno utvrditi tačno

vreme, onda bar približno vreme nastanka)3. Utvrditi originalnost dokumenata, odnosno utvrditi da li je neki dokument original ili falsifikat i da li je

kasnije došlo do prepravke nekog originalnog teksta.4. Utvrditi koliko je ruku pisalo neki dokument (Miroslavljevo jevanđelje su radile dve osobe)5. Proučiti iluminacije i ornamentacije u kojima se vrlo često kriju simboli vladara (Šarl IX, kralj francuske

nikada se nije potpisivao na dokumentima, ali su se u ornamentima koji se mogu naći na dokumentima krila početna slova njegovog imena CH (Charles))

1 predmeti izrađeni rukom; rukotvorine; odeća, nameštaj

1

Materijal (podloga) za pisanje

TVRDE PODLOGE

Kamen – je najstarija podloga za pisanje. Od dokumenata pisanih na kamenu kod nas je najpoznatija Baščanska ploča s početka 8. veka, kao i nadgrobni spomenici (stećci)

Glinene pločice – Ep o Gilgamešu je najstarije književno djelo za koje znamo i koje je sačuvano na glinenim pločicama.

Metal – je matrijal koji su počeli da upotrebljavaju Rimljani, a najčešče su koristili bronzuDrvo – koristilo se pre svega u školama. Urezivanje u drvetu održalo se sve do kasnog 16. veka u Dubrovniku. dva

sednjovekovna kalendara urezana na drvetu, a namenjena siromašnim slojevima stanovništva, danas se čuvaju u Narodnoj biblioteci Srbije.

Palmino lišće – Plinije u delu ''Istorija prirode'' navodi podatak da su Rimljani pisali i na palminom lišću, mada nijedan ovakav zapis nije sačuvan.

Lika2– lika je materijal na kom su pisali Jevreji. Stari zavet je bio pisan na liki. BIBLOS=LIKA. Biblos je grčka reč za knjigu.

MEKANE PODLEGE – materijali za pisanje koje proučava paleografija

Voštane tablice su pravougaone ili kvadratne ploče obrubljene izdignutim ivicama. Unutršnjost se ispunjavala voskom, koji se brzo hladio i bio veoma jednostavan za dobijanje. U vosku se urezivalo stilusom (grafijum). Ovo sredstvo za pisanje je sa jedne strane bilo šiljato, a sa druge pljosnato. Tekst se brisao struganjem voska pljosnatom stranom stilusa, dok se šiljastom stranom tekst zapisivao (urezivao)3. Zahvaljujući voštanim tablicama (pločicama) razvile su se i škole iz razloga što se na tim tablicama moglo i pisati i brisati (i po 3 meseca se moglo raditi na jednoj voštanoj pločici, pre nego što se sav vosak usled brisanja sastruže). Jedan njen nedostatak je bio što se lako mogla uništiti. Tabula raza – prazna tablica, tabula cerata – ispisana tablica. Knjige su pravljene spajanjem i povezivanjem 2 tablice (duplices, diptih) ili 3 tablice (triplices, triptih). Gomila takvih spojenih diptiha i triptiha zvala se codex (kodeks). Tablice su se radi zaštite premazivale premazom koji se zvao lettera (prvobitno je to bio naziv za premaz, a kasnije znači slovo). Najpoznatiji spomenik ispisan na voštanim tablicama je Hamurabijev zakonik.. Od reči scribere, koja je prvobitno značila grebati, proizašlo je i današnje njeno značenje pisati.

Bogati Rimljsni su za neka važna dokumenta koristili gips, koji se takođe stavljao u udubljenje pločica. Gips se sporije sušio i bio je otporniji (npr. na vatru). Ovakve pločice zvale su se albumi, od reči alba što znači belo. Važno je napomenuti da se po gipsu pisalo grafitom, a ne urezivalo. Iz toga vidimo da je grafit kao sredstvo za pisanje mnogo starije od guščjeg pera i mastila, ali da u kasnijem periodu dugo vremena nije korišćen u te svrhe.

Najstarije voštane tablice su iz 1. veka naše ere pronađene u Pompeji u 19. veku. U Temišvaru se čuvaju voštane tablice iz 2. veka naše ere, koje su pripadale jednom oficiru i to su pisma

koje je on slao svojoj ženi i pisma koja je ona njemu pisala. još tokom 14. veka na voštanim tablicama se pisalo u Francuskoj i Severnoj Italiji. U Francuskoj je

sačuvano jedno jevanđelje iz 13. veka pisano na voštanim tablicama.

Mane voštanih tablica su te što zauzimaju mnogo prostora i što su posle izvesnog vremena teško čitljive zbog prašine koja na njih napada.

PapirusNa papirusu se pisalo perom koje se zove kalamus i papirus je bio mnogo lakši za rukovanje jer nije bilo urezivanja već se po njemu pisalo kalamusom i mastilom. Bio je dobar za pisanje velikih književnih dela i lak za čuvanje. Papirus je napravljen pre oko 4500 godina u Egiptu. Pravio se od srčike biljke koja je rasla u močvarama gornjeg toka reke Nil. Biljka je rasla u visinu od 3,5 do 4 metara, ali se za proizvodnju papira koristio samo onaj deo koji se nalazio pod vodom, negde oko 30 cm, jer je samo u njemu bilo srčike. Srčika je bila u obliku traka koje su se ređale jedna pored druge uzduž i poreko. Najčešće se pravio papirus od dva reda traka, jedan uzduž i jedan popreko.

2 Lika je tanki sloj drveta ispod kore; pokorica drveta3 Palimpsest je ispisan pergament s kojeg je prethodno izbrisan prvobitan tekst.

2

SHEDE – su trake srčikePLAGULA – je jedan složen list papirusa koji se satoji od vise shedaSKAPUS (karta) – predstavlja 20 zajedno spojenih plagula. Jedan skapus je bio jedna jedinica, odnosno volumen.ROTULUS (svitak) – je jedan ispisan skapus savijen u rolnu.

Na papirusu se pisalo sve do 11. veka, a naročito je pisanje na ovoj podlozi održavala papska kancelarija. U 11. veku velika suša je zahvatila Egipat i trajala je gotovo 6 godina, što je u mnogome doprinelo da se pređe na drugu podlogu za pisanje.

Egipatski papirus – 29 svitaka na hebrejskom jeziku pisanih hjeroglifima je pronađeno i oni se čuvaju u Beču, Londonu i Zagrebu

Herkulanski papirus – Zajedno sa gradom Pompejom stradao je još jedan grad Herkulianum koji je po svemu sudeći bio bogatiji grad i veći trgovački centar od Pompeje. U njemu su u ćupovima pronađeni papirusi dok u Pompeji nije pronađen nijedan.

Srednjovekovni papirus – to su papirusi nastali od 7. do 11. veka. Bile su to isključivo povelje vladara i književni spisi

Mane papirusa su ograničenost nalazišta i samim tim njegova velika cena, a problem su bile i sušene godine kada je ovih biljaka bilo neuporedivo manje ili gotovo uopšte. Interesantan je podatak da se papirus ne može veštački napraviti.

Dobra strana papirusa je što se mogao lako čuvati.

3