1

2

Главни уредникЗоран Хамовић

Уређивачки одборДушан Т. БатаковићСмиља Марјановић-Душанић (уредник)Војислав ПавловићАлександар ПалавестраДаница ПоповићВељко Станић

Ликовни уредникСветлана Волиц

Наслов оригинала

Marie-Janine CalicGeschichte Jugoslawiens im 20. Jahrhundert

© Verlag C. H.Beck oHG, München 2010

© Clio, 2013. Сва права за издање на српском језику задржана. Ова публикација, у целини или деловима, не сме се умножавати, прештампавати, похрањивати у меморију компјутера или на било који начин преносити – електронски, механички, фотокопирањем, снимањем или на други начин – нити може на било који начин или било којим средствима бити дистрибуирана без одобрења издавача.

Издавање овог дела подржао је ТРАДУКИ, књижевна мрежа коју чине Савезно министарство за европске и интернационалне послове Аустрије, Министарство иностраних послова Немачке, Швајцарска фондација за културу „Про Хелвеција“, „КултурКонтакт Аустрија“, Гете институт, Јавна агенција за књигу Републике Словеније, Министарство културе Републике Хрватске, Ресор за културу Владе Кнежевине Лихтенштајн, Фондација за културу Лихтенштајна и Фондација „С. Фишер“.

3

Мари-Жанин Чалић

Превели с немачког

Ранка Гашић и Владимир Бабић

Историја Југославијe

у 20. веку

Историја Југославије у 20. веку4

Садржај 5

Предговор ........................................................................................ 9(превео В. Бабић)

Увод ................................................................................................ 13(превео В. Бабић)

I деоЈу жно сло вен ски покрет и осни ва ње др жа ве (од 1878. до 1918)

(превео В. Бабић)

1 Ју жно сло вен ске земље око 1900. го ди не: Почетак но вог сто ле ћа ........................................................... 21

2. На ци о нал на пи та ња (од 1875. до 1903) ................................ 50

3. Радикализација (од 1903. до 1912) ........................................ 65

4. Три балканска рата (од 1912/13. до 1914/1918) ....................... 81

II деоПрва Југославија (од 1918. до 1941)

(превела Р. Гашић)

5. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца (1918–1929) ......... 103

Садржај

Историја Југославије у 20. веку6

6. Двадесете године: традиција и промене ............................ 120

7. Краљевина Југославија (од 1929. до 1941) ......................... 144

III деоДруги светски рат (од 1941. до 1945)

(превела Р. Гашић)

8. Окупација, колаборација и отпор ...................................... 171

9. Четрдесете године: тотални рат .......................................... 192

IV деоСоцијалистичка Југославија (од 1945. до 1980)

(превела Р. Гашић)

10. Консолидација комунистичке владавине (од 1943. до 1948) .................................................................. 213

11. Титов социјализам (од 1948. до 1964) ................................ 234

12. Шездесете године: Прелазак у индустријско друштво .... 253

13. Реформе и супарништва (од 1964. до 1968) ....................... 280

14. Нови национализам (од 1967. до 1971) .............................. 293

15. После „бума“ (од 1971. до 1980) .......................................... 314

V деоПосле Тита (од 1980. до 1991)

(превела Р. Гашић)

16. Криза социјалистичке модерне (од 1980. до 1989) ........... 327

17. Осамдесете године: Аномија ............................................... 345

18. Дезинтеграција и распад државе (од 1989. до 1991) ......... 367

7Садржај

VI део

Пропадање (од 1991. до данас)

(превела Р. Гашић)

19. Рат за наслеђе (1991. до 1995) .............................................. 383

20. Оно што је од Југославије остало ........................................ 407

Завршно разматрање ................................................................. 413(превела Р. Гашић)

Додатак(превео В. Бабић)

Скраћенице ........................................................................... 427

Хронологија .......................................................................... 429

Странке, политичке организације и савези ...................... 436

Литература ............................................................................ 438

Табеле ..................................................................................... 465

Карте ........................................................................................ 471

Ранка Гашић

Заједница јужнословенских народа као историјска појава 20. века ............................................ 477

Историја Југославије у 20. веку8

Предговор 9

Евро па је на ша ствар ност, али на ша исто ри ја оста је уко ре ње на у на ци о нал ном. За то по сто ји до бар раз лог, јер су лич на ис ку ства и дру штве не тра ди ци је, по ли тич ке оп ци је, кул тур на ори јен та ци ја и ис ку ство сва ко дне ви це у свим европ ским зе мља ма, иако у раз ли чи-том ин тен зи те ту, и да ље у пр вој ли ни ји по ве за не са зе мљом из ко је не ко до ла зи и у ко јој жи ви.

Ме ђу тим, на ци о нал ни оквир очи то ни је до во љан да би се раз у ме ла исто ри ја 20. ве ка, јер се ва жни до га ђа ји већ при дру гом по гле ду ис по-ста вља ју не као на ци о нал но спе ци фич ни већ као оп ште е вроп ски фе-но ме ни. Ка ко би се над ре ги о нал не исто риј ске по ја ве – од им пе ри ја-ли зма до Европ ске уни је, од ве ли ких дик та ту ра до ши ре ња европ ског мо де ла со ци јал не де мо кра ти је, од кла сних су ко ба два де се тих го ди на 20. ве ка до по бу не омла ди не ше зде се тих го ди на и од по сле ди ца свет-ске еко ном ске кри зе до еко ном ског чу да пе де се тих го ди на и нафт ног шо ка се дам де се тих го ди на два де се тог ве ка – нај бо ље мо гле об ја сни ти у ка те го ри ја ма на ци о нал не др жа ве, где је пак очи глед но пре реч о за јед нич ким еле мен тар ним про це си ма ко ји су сви ма за јед нич ки и о њи хо вим ва ри јан та ма?

Ипак у Евро пи и да нас до ми ни ра јед но гле ди ште, ко је на ци о нал-ну др жа ву раз у ме као то бож при род но агре гат но ста ње исто риј ског раз во ја и ко је на сто ји да на ци о нал не раз ли ке и „по себ не пу те ве“, кон тин ген ци ју и ди вер ген ци ју схва ти као при мар не, кон вер ген ци ју и уни фи ка ци ју на су прот то ме као под ре ђе не про це се.

С дру ге стра не, да се Евро па у 20. ве ку апри о ри по сма тра као је дин стве на це ли на и ње на исто ри ја у том сми слу при по ве да ни је ни шта ма ње про бле ма тич но. Јер ово би ви зи ју јед ног за јед нич ког,

Предговор

Историја Југославије у 20. веку10

европ ског дру штва, у не ку ру ку тран спо но ва ло уна зад као да је на-ци о нал на др жа ва би ла са мо не ка ква за блу да про те клих 150 го ди на у по ре ђе њу с јед ним ина че су штин ски за јед нич ким европ ским ис-ку ством. Ти ме не би би ли пре не брег ну ти са мо на ци о нал но ве о ма раз ли чи ти до га ђа ји и про це си – по ми сли мо ли са мо на го ди не као што су 1917, 1933. и 1989. Ти ме би се оспо ри ле и ис ку стве не раз ли ке ко је су из њих про ис те кле и ко је ни је мо гу ће ор га ни зо ва ти по ка те-го ри ја ма кла се и по ла, већ по оним, у 20. ве ку кључ ним ка те го ри ја ма на ци о нал но сти и ет нич ке при пад но сти.

Де вет на е сти и два де се ти век у Евро пи за и ста ни је мо гу ће рас ту-ма чи ти без на ци о нал но-др жав не пер спек ти ве. Ка ко би се из бе гла ова ди ле ма, у се ри ја лу Европ ска исто ри ја 20. ве ка по шло се дру гим пу тем: ис при по ве да не су исто ри је сва ке европ ске др жа ве и дру штва за себ но, али су оне ујед но са гле да не у кон тек сту европ ског раз во ја и гло бал них по ве за но сти. Да би ово на нај бо љи на чин по сти гли, уред ни ци и ауто ри са гла си ли су се око за јед нич ке струк ту ре ко ја се на ла зи у осно ви свих књи га, сна жни је или сла би је из ра же на: до га ђа ји у по ли ти ци, еко но ми ји, дру штву и кул ту ри би ва ју ис при по ве да ни у кла сич ном, ди ја хро ном ма ни ру. Ме ђу тим, на не ким ме сти ма, у тре-ну ци ма ко ји се у свим књи га ма до не кле по ду да ра ју, на пра вље ни су по преч ни пре се ци ко ји омо гу ћа ва ју да се ста ња у сва ком дру штву по на о соб син хро но при ка жу и да се упо ре ђу ју с дру гим зе мља ма. Ово се од но си на вре ме око 1900. го ди не, сре ди ну два де се тих го ди на, пе-ри од Дру гог свет ског ра та, сре ди ну ше зде се тих го ди на и вре ме по сле 1990. го ди не. Од сту па ња од овог обра сца ре зул тат су спе ци фич но сти у по је ди нач ним зе мља ма.

На овај на чин би кроз „кон церт“ књи га овог се ри ја ла тре ба ло да по ста ну уоч љи ве раз ли ке и слич но сти, уза јам на при бли жа ва ња и ал тер на ти ве и да се на ци о нал не исто ри је осло бо де из њи хо ве са мо-од но сно сти, а да се не за не ма ре соп стве на ди на ми ка и спе ци фич не тра ди ци је по је ди нач них зе ма ља. При по ку ша ју да се по ве жу на ци-о нал на исто ри ја и европ ска пер спек ти ва мно гим чи та о ци ма ће се учи ни ти да је ово ме или оно ме по кло ње но пре ма ло па жње. Оп ште узев ши, по ду хват при по ве да ња не ке на ци о нал не исто ри је 20. ве ка у јед ној књи зи зах те ва из ве сну сме лост. Али са мо у овој ре ла тив но са-би је ној фор ми мо гу ће је при ка за ти ди ја хро не про це се и кроз сто ле ће по ву ћи ли ни је, ко је се код знат но обим ни јих књи га услед ве ли ког бро ја те ма и аспе ка та не би мо гле пре по зна ти.

Ка да го во ри мо о 20. ве ку, он да то чи ни мо на са свим спе ци фи чан на чин. Че сто се Пр ви свет ски рат по сма тра као во до дел ни ца из ме ђу

Предговор 11

два ју сто ле ћа. Пред ност ово га је сте што се на тај на чин тра ди ци је „ду-гог“ 19. ве ка, ко је и да ље на ста вља ју да де лу ју, мо гу по бли же про ма-тра ти. Да би се ис при ча ла исто ри ја 20. ве ка, ипак је нео п ход но узе ти у об зир ди на ми ку ду бо ких про ме на из ме ђу 1890. и 1914. го ди не, ко ја је де ло ва ла још де це ни ја ма и у нај кра ћем вре ме ну то ли ко се по ја ча-ла да је за хва ти ла све европ ске зе мље и при мо ра ла их да ре а гу ју на ове иза зо ве. Tако ће онај ко има за да так да при ка же и об ја сни успон иде о ло шких дик та ту ра, тј. „дик та ту ра по гле да на свет“ и оба свет-ска ра та, хо ло ка уст и де ко ло ни за ци ју, мо ра ти да се вра ти у вре ме пре Пр вог свет ског ра та и по сма тра две де це ни је ко је су прет хо ди ле ка ко би пра тио ус по ста вља ње мо дер ног ин ду стриј ског ка пи та ли зма, све сна жни јих др жав них апа ра та и уз ди за ње ве ли ких ра ди кал них по ли-тич ких по кре та ко ји су у то ку сто ле ћа раз ви ли ве о ма ра зор но деј ство. Сто га ће у овим књи га ма би ти ис при ча на исто ри ја „ду гог 20. ве ка“, ко ја се про те же од де ве де се тих го ди на 19. ве ка до вре ме на око 2000. го ди не – при че му је по ла зна тач ка ја сни ја не го крај.

Ко нач но, ауто ре и уред ни ке је по кре ну ло пи та ње ка ко је то ли ко раз ли чи те по ло ви не сто ле ћа мо гу ће по ве за ти та ко да ве зе из ме ђу њих по ста ну уоч љи ве, а да се не ума њи зна чај ду бо ког усе ка из 1945. го ди не. Ов де се не мо гу пре ви де ти раз ли ке из ме ђу по је ди нач них дру-шта ва. Ипак се ујед но, с об зи ром на ра зно вр сне по ли тич ке кон цеп те и ра ди кал не ал тер на ти ве, мо же пре по зна ти ви ше де це ниј ски труд са-вре ме ни ка да про на ђу си сте ме дру штве ног уре ђе ња ко ји пред ста вља ју при кла дан од го вор на иза зо ве мо дер ног ин ду стриј ског дру штва. Ово је до ве ло до мон стру о зних тво ре ви на и стра шних жр та ва.

Ме ђу тим, та ко ђе се мо же при ме ти ти да су на мно ге иза зо ве, ко ји су се у две де це ни је пре Пр вог свет ског ра та то ли ко ја сно ис кри ста-ли са ли, у де це ни ја ма по сле Дру гог свет ског ра та по сте пе но про на-ла же ни од го во ри ко ји су се по твр ђи ва ли и на и ла зи ли на све ве ће, одо бра ва ње. Ово се од но си ло на об ли ко ва ње по ли тич ког по рет ка, ка ко на уну тра шњем пла ну та ко и из ме ђу европ ских др жа ва, од нос еко ном ске ди на ми ке и со ци јал не прав де или од нос пре ма мо дер-ној ма сов ној кул ту ри. При том су за пад но е вроп ска дру штва по сле ше зде се тих го ди на 20. ве ка постајалa све слич ни ја јед на дру ги ма, и то по пи та њу по ли тич ког си сте ма, дру штве ног по рет ка, кул тур них вред но сти, као и што се ти че при вред ног си сте ма и сва ко днев ног жи во та. Та кве тен ден ци је су у на зна ка ма још за вре ме ко му ни стич ке вла да ви не по сто ја ле и у зе мља ма сред њо и сточ не Евро пе, а по сле 1990. го ди не бр зо су по че ле да се оства ру ју. Упо ре до с овим тен ден ци ја ма уза јам ног при бли жа ва ња и хо мо ге ни за ци је дру штве них по ре да ка у

Историја Југославије у 20. веку12

Евро пи, чи ји се зна чај у исто риј ској пер спек ти ви ја сни је мо же пре по-зна ти не го из он да шње пер спек ти ве, та ко ђе је из но ва и из но ва ра сла и по тре ба за раз ли ко ва њем и окре та њем ка на ци о нал ној исто ри ји.

Ујед но је по сле „злат не ере“ пе де се тих и ше зде се тих го ди на 20. ве ка по ста ла уоч љи ва крх кост ин ду стриј ског те ме ља ових дру шта ва, а на го ве шта ва ли су се но ви иза зо ви ко ји од ре ђу ју на шу ствар ност и, по свој при ли ци, у још ве ћој ме ри на шу бу дућ ност: крај тра ди ци о-нал них ин ду стри ја ма сов не про из вод ње, еко ло шке кри зе, об ли ци и по сле ди це гло бал не ма сов не ми гра ци је, но ви гло бал ни иде о ло шки су ко би по за вр шет ку Хлад ног ра та, све ве ћи зна чај над на ци о нал них са ве за и гло бал но умре жа ва ње еко ном ског де ло ва ња.

Ко ли ко се из да на шње пер спек ти ве мо же за кљу чи ти, го ди не 2000. и 2001. не ће пред ста вља ти мар кант не исто риј ске це зу ре. Ипак по-ста је ја сно да се у по след њој пе ти ни 20. ве ка окон ча ло не што што је за по че ло сто ти ну го ди на ра ни је и да је на сту пи ло не што но во што до да нас ни смо ка дри ни да де фи ни ше мо ни ти да исто ри о граф ски при ка же мо.

Ул рих Хер берт

Увод 13

За што је до шло до рас па да Ју го сла ви је? Да ли је њен на сил ни слом био не из бе жан? Због че га је он да та ви ше на ци о нал на др жа ва уоп ште пре жи ве ла то ли ки пе ри од? Да ли су љу ди по ста ли мо жда са мо жр тве на ци о на ли стич ког за во ђе ња? Ка ко се крат ка исто ри ја Ју го сла ви је мо же сме сти ти у ду ги 20. век? Ова књи га го во ри о то ме за што је и под ко јим окол но сти ма Ју го сла ви ја на ста ла, шта је ви ше на ци о нал-ну др жа ву одр жа ло ви ше од се дам де сет го ди на и из ког раз ло га се на по слет ку она на сил но рас па ла. Ово је при ча о чвр стом ве ро ва њу и сум њи, о на прет ку и про па да њу, о екс тре ми ма и екс це си ма, о уто-пи ји и ко нач ној про па сти.

Ни јед на европ ска зе мља ни је би ла то ли ко жи во пи сна, ра зно ли ка и ком пли ко ва на као што је то би ла Ју го сла ви ја. Због сво је тур бу лент не исто ри је, она ва жи за ова пло ће ње бал кан ске кон фу зи је и ме ђу соб не су ко бље но сти, за сим бол за о ста лог, вар вар ског, од бој ног, дру га чи јег на на шем то бож та ко ци ви ли зо ва ном кон ти нен ту. Ко је кра јем 19. сто ле ћа из аустриј ског гра да Зе му на па ро бро дом пре ко Ду на ва пре-ла зио у Бе о град или угар ском др жав ном же ле зни цом пре ко ве ли ког гво зде ног мо ста на Са ви ула зио у же ле знич ку ста ни цу у Бо сан ском Бро ду за ко ра чио је у стран и нео би чан свет ко ји се чи нио та јан-стве ним, бај ко ви тим, кат кад чак и од бој ним и пре те ћим.1 Под овим ути сци ма ова ре ги ја се до след но из вла чи из европ ског кон тек ста, а по не кад је, на жа лост, и да нас та ко. Ка да се по бли же осмо три, он да се сва ка ко гу би ути сак ми сте ри о зно сти, јер је и Бал кан, и у до бру и у злу, нај те шње скоп чан с европ ским то ко ви ма вре ме на. Ме ђу тим,

1 Je zer nik, Di vlja Evro pa.

Увод

Историја Југославије у 20. веку14

иако је то пос струк тур не раз ли чи то сти рас крин кан као „удоб на пред-ра су да“, че сто се, без ика кве ем пи ри је, за др жа ва пред ста ва трај не за о ста ло сти.2

На су прот то ме, ова књи га те ма ти зу је ју го сло вен ску исто ри ју из пер спек ти ве ве ли ких дру штве них, еко ном ских и ин те лек ту ал них про ме на ко је су на вра ти ма 20. ве ка за хва ти ле чи та ву Евро пу и обе ле-жи ле пре ла зак у мо дер но ин ду стриј ско и ма сов но дру штво. „Ве ли ко убр за ње“ нај пре је за хва ти ло за пад на дру штва, али се уско ро пре не ло и на европ ску пе ри фе ри ју.3 Ов де се, да кле, при мар но не ис тра жу ју струк ту ре ду гог тра ја ња (lon gue durée) ни ти исто риј ски „по себ ни пу те ви“ на Бал ка ну, већ пре ди на ми ке све о бу хват них про ме на, пре-пли та ња и ин тер ак ци је, оп ште е вроп ска обе леж ја и па ра ле ле у „ду гом 20. ве ку“.4

У Ју го и сточ ној Евро пи је у де це ни ја ма око 1900. го ди не већ по че ло да се оцр та ва ко ре ни то ре струк ту ри ра ње при вре де, као и про ме на дру штве них од но са, кул тур ног из ра за, мен та ли те та и сва ко днев ног жи во та. Си ло вит при вред но-тех но ло шки раз вој и еко ном ски на-пре дак на За па ду је и зе мље Бал ка на ста вио пред не слу ће не иза зо ве. Све ве ће ме ђу на род но над ме та ње и агре сив ни им пе ри ја ли зам су пре ва зи ла же ње за о ста ло сти до слов но учи ни ли пи та њем оп стан ка. Пред овом по за ди ном кон кре ти зо ва ла се ју жно сло вен ска иде ја, про-је кат за јед нич ке по ли тич ке бу дућ но сти кул тур но срод них на ро да. Јер осло бо ђе ње од ту ђин ске вла сти, осни ва ње Ју го сла ви је, чи ни ло се као пред у слов за са мо о пре де ље ње европ ске бу дућ но сти.

Два пут, 1918. и 1945. го ди не, ју го сло вен ска иде ја је ре а ли зо ва на под са свим раз ли чи тим си стем ским усло ви ма: пр ви пут као цен тра-ли стич ка, пар ла мен тар на мо нар хи ја, а по том као со ци ја ли стич ка фе де ра ци ја. Оба мо де ла отво ри ла су ду го трај не су штин ске про бле ме: не раз ја шње но на ци о нал но пи та ње ко је се на но во и на но во ар ти ку-ли ше с но вим аспек ти ма, за о ста лост и си ро ма штво у сит но се љач ком дру штву, као и за ви сност од спољ них, хе ге мо ни стич ко-екс пан зи о ни-стич ких ин те ре са мо ћи и еко ном ских ин те ре са. Огром не исто риј ске и со ци о е ко ном ске не јед на ко сти би ли су до дат ни те рет, јер су се на зби је ном про сто ру су ко бља ва ле раз ли чи те тра ди ци је и раз вој ни обра сци.

2 To do ro va, Die Er P n dung des Bal kans; Dra pac, Con struc ting Yugo sla via.3 Baily, Die Ge burt der mo der nen Welt, 564 и да ље.4 Her bert, „Euro pe in high mo der nity: Re � ec ti ons on a the ory of the 20th cen tury“,

у: Jo ur nal of mo dern Euro pean hi story 5 (2007), 5–21.

Увод 15

Нај ва жни је пи та ње ове књи ге је сте ка ко је под тим окол но сти ма у раз ли чи тим вре ме ни ма за ми шљан раз вој и на пре дак и ко јим сред-стви ма су вр ше ни по ку ша ји да се они оства ре. Све је ви ше при пад-ни ка ели те ве ро ва ло да жи ви у до бу у ко јем су тра ди ци ја и оби ча ји, па три јар хат и на сле ђе ни од но си у за јед ни ци не ста ја ли – и тре ба ло да не ста ну, да би се уче ство ва ло у бла го де ти ма мо дер не, да кле у све ту у ко јем су све ви ше ко ри шће на тех нич ка до стиг ну ћа. Он да су кон ку-рент не по ли тич ке сна ге и ин те лек ту ал ци про на шли сва ка ко ве о ма раз ли чи те од го во ре на при ти ске, че жње и иза зо ве све та ко ји је тр пео дра ма тич не про ме не. Ко су би ли но си о ци дру штве них про ме на и ка ко су они за ми шља ли уоб ли ча ва ње бу дућ но сти? О ко јим ал тер на-ти ва ма за пад ној мо дер ни се још мо гло рас пра вља ти?

Овим при сту пом про бле му књи га се дис тан ци ра од по пу лар них ту ма че ња ју го сло вен ског про бле ма, док у пр ви план до ла зе струк-ту рал ни чи ни о ци као што су ет но кул ту р не су прот но сти и ци ви ли-за циј ске не по ду дар но сти. Ме ђу тим, ни су оп ште по зна та бал кан ска не тр пе љи вост и ве чи та мр жња ме ђу на ро ди ма пот ко па ле про је кат ју жно сло вен ског за јед ни штва, већ, ка ко гла си сре ди шња те за, по-ли ти за ци ја раз ли ка у мо дер ном ма сов ном дру штву 20. ве ка. На ро-ди, на ци је и кул ту ре ни су не ка кви тран си сто риј ски ен ти те ти, већ су под ло жни са мом исто риј ском по ста ја њу и ме ња њу, а исто та ко су и су ко би ме ња ли свој сми сао и об лич је. Ко је, за што, под ко јим окол но сти ма и ка ко од ет нич ког иден ти те та и ди вер зи те та на чи нио пред мет су ко ба је сто га цен трал но пи та ње ове књи ге. Реч је о ин те-ре си ма, схва та њу све та и мо ти ви ма ак те ра, дру штве но-еко ном ским про це си ма, као и о кул тур но и сто риј ским ди мен зи ја ма ко лек тив них ис ку ста ва, се ћа ња и ту ма че ња исто ри је.

Са мо је ма ли број струч ња ка до са да по ку шао да пру жи це ло ви те при ка зе Ју го сла ви је ко ји об у хва та ју чи тав 20. век. Док на не мач ком је зи ку ина че по сто ји са мо јед на је ди на мо но гра фи ја, на ан гло фо ном про сто ру су оне че шће.5 И у бив шим ју го сло вен ским ре пу бли ка ма по сто ји по тре ба за та квом ли те ра ту ром.6 Још пре рат ног су ко ба ко ји је до вео до рас па да др жа ве био је не у го дан по сао да се раз ли чи те ре-ги о нал не пер спек ти ве све ду на за јед нич ки име ни тељ. На уч ни фе де-ра ли зам до пу штао је сва ком на ро ду ње го ву ин ди ви ду ал ну по ли ти ку

5 Sund ha u sen, Geschic hte Ju go sla wi ens. У допуњеном облику: Sund ha us sen, Ex pe-ri ment Ju go sla wi en; Bartl, Grundzüge; Pa vlo witch, Z e im pro ba ble sur vi vor; Lam pe, Yugo-sla via as hi story; Ben son, Yugo sla via.; Ra met, Z e three Yugo sla vi as.

6 Pir je vec, Ju go sla vi ja.; Mat ko vić, Po vi jest Ju go sla vi je.

Историја Југославије у 20. веку16

про шло сти, ње го ве на ци о нал не сли ке исто ри је и на ра ти ве. Ни ка да ни је до шло до јед не је дин стве не при по ве сти око ко је би се сви сло-жи ли: ту ма че ња и при ка зи би ли су пре ви ше раз ли чи ти јер су би ли и по ли тич ки оп те ре ће ни. Ви ше том на Исто ри ја на ро да Ју го сла ви је је због ин тер пре та тор ских пре пир ки до шла са мо до 1800. го ди не. Исто та ко је и Исто ри ја Ко му ни стич ке пар ти је Ју го сла ви је/СКЈ не ста ла без тра га. Ни шта бо ље ни су про шле ни исто риј ске је ди ни це у Ен ци кло-пе ди ји Ју го сла ви је. За вре ме ње ног по сто ја ња ни је би ла при хва ће на ни јед на при ча о на стан ку Ју го сла ви је, ње ном исто риј ском раз во ју и ње ним про бле ми ма. Па ипак, ко год је по ку шао да се по за ба ви ти ме за вр шио је у уна кр сној ва три кри ти ке.7

У оштрој су прот но сти пре ма оскуд ним це ло ви тим при ка зи ма сто ји не пре глед но мно штво књи га и тек сто ва ко ји за те му има ју ру-ши лач ки рат из де ве де се тих го ди на. У њи ма се исто ри ја Ју го сла ви је ин тер пре ти ра углав ном из пер спек ти ве ње ног кр ва вог кра ја, ана ли-зи ра ју се уро ђе не ма не и ства ра ње др жа ве ју жно сло вен ских на ро да озна ча ва као ве штач ко, ка ко би се под зи да ла не из бе жност ње не про-па сти. Ју го сла ви ја се пак не мо же об ја сни ти са мо на осно ву ње ног по чет ка или кра ја. Ипак је ова др жа ва по сто ја ла се дам де сет го ди на, због че га пи та ње шта је ње не на ро де др жа ло на оку пу и шта их је рас-ко ли ло, ни због ње не про па сти, још ни је по ста ло за ста ре ло.

Ова књи га по ку ша ва да из бег не де тер ми ни стич ка об ја шње ња и да исто ри ју Ју го сла ви је раз у ме као на чел но отво рен про цес. Мно ги но ви ји при ка зи ви ше се уоп ште не ба ве Ју го сла ви јом већ са мо ње ним др жа ва ма на след ни ца ма. Да на шње по сто ја ње Сло ве ни је, Хр ват ске или Ко со ва про јек ту је се уна зад у про шлост, та ко ре ћи као те ле о-ло шка прет ход ни ца за др жав ну са мо стал ност. Од но си са су се ди ма он да се че сто по ја вљу ју још са мо у об ли ку су ко ба и ра то ва, при че му се ју го сло вен ски пе ри од сво ди на јед ну кра ћу, прем да не са свим не-бит ну епи зо ду ви ше ве ков не на ци о нал не исто ри је. На су прот то ме, ов де је по сре ди по ку шај да се раз ли чи те др жав но и сто риј ске и на-ци о нал но и сто риј ске пер спек ти ве пре по зна ју и до ве ду у ме ђу соб ну ве зу, чи ме се ре ла ти ви зу ју не ке то бо жње ре ги о нал не осо бе но сти. По је ди нач не ре пу бли ке и на ро ди мо гли су, до ду ше, би ти об ра ђе ни са мо ег зем плар но, тек да би се на пра ви ла не ка ква рав но те жа из ме-ђу мно го ли ко сти и је дин ства. Као ми кро и сто риј ска „цр ве на нит“ у сре ди шту при че из но ва и из но ва се на ла зи ис точ на Бо сна, по сло-

7 На при мер, Pe tra no vić, Isto ri ja Ju go sla vi je; Ек ме чић, Ства ра ње Ју го сла ви је.

Увод 17

вич но „ср це Ју го сла ви је“, око ко јег су се то ком 20. сто ле ћа спо ри ле мно ге стра не.

Ово де ло је те мат ски оп се жно, па ипак ком пакт но при бли жа ва ње ком плек сном, го то во бе зо бал ном пред ме ту ис тра жи ва ња ко ји ни из-да ле ка још ни је пот пу но от кри вен. Оно де лом по чи ва на вла сти тим ис тра жи ва њи ма, а нај ве ћим де лом на ве о ма ра штр ка ној се кун дар ној ли те ра ту ри. Пу бли ка ци је о спе ци јал ним те ма ма и од ре ђе ним епо ха ма су мно го број не, син те зе пак рет ке, а на мно гим ме сти ма у ис тра жи-ва њу зја пе огром не пра зни не, по го то во ка да је реч о вре ме ну по сле 1945. го ди не. На сре ћу, и са ми Ју го сло ве ни увек су до ста об ја вљи ва ли, а по себ но се, за хва љу ју ћи исто риј ским, со ци о ло шким и по ли тич ко--на уч ним струч ним ча со пи си ма, да ју по пу ни ти не ке пра зни не.

Сва ком це ло ви том при ка зу по треб на је јед на пер спек ти ва и јед-на „тач ка не до гле да“, ко је су од лу чу ју ће за из бор те ма и пи та ња, и сто га ни код јед ног на ра ти ва не мо гу да се из бег ну скра ћи ва ња и уоп шта ва ња. Од ре ђе не те ме, ко је чи не те мељ по ли тич ке исто ри је Ју го сла ви је, по ме ну те су оно ли ко ко ли ко је по треб но да би се, по-ред до га ђа ја и њи хо вих ак те ра, осве тли ле и ду бље со ци о е ко ном ске и кул ту р не по кре тач ке сна ге, као и сва ко дне ви ца обич ног чо ве ка. У скла ду с ка рак те ром се ри ја ла, хро но ло шко при по ве да ње се на из-ме нич но сме њу је с ана ли за ма по преч ног пре се ка. Због не до стат ка про сто ра, ни сва ва жна ли те ра ту ра ко ја се ули ла у овај рад ни је мо-гла би ти по је ди нач но на ве де на. А у ци љу бо љег раз у ме ва ња че сто се го во ри о „Ју го сло ве ни ма“, да кле о др жа вља ни ма, без об зи ра на њи хо ву ет нич ку при пад ност. Са мо у слу ча је ви ма ка да је то, ка ко се не ко иден ти фи ку је, зна чај но за об ја шње ње из ве сних по ве за но сти, на во ди се на ци о нал ност.

Ту ма че ња ју го сло вен ске про шло сти до да нас су ве о ма сна жно оп-те ре ће на емо ци ја ма, рас пра ве се че сто не во де са чи ње нич ним, већ с мо рал ним ар гу мен ти ма, а су прот на ту ма че ња исто ри је пред ста-вља ју оки да че за по ли тич ке су ко бе. Ко се ја сно не ста ви на јед ну или дру гу стра ну ла ко се мо же из ло жи ти не ле пим по ле ми ка ма. Сле де ћи на че ла до брог на уч ног ра да, у овом при ка зу по ку ша ва ју се са гле да ти раз ли чи те пер спек ти ве и њи хо ви ме ђу соб ни од но си, и, иако то огра-ни че ни обим књи ге ни је до зво лио, де таљ но ра све тли ти све те о ри је и кон тро вер зе. Има ју ћи на уму ре чи Алек си са де То кви ла (Ale xis de Toc qu e vil le), на дам се да сам ову књи гу на пи са ла без пред ра су да, али не и без стра сти.

Ова књи га на ста ла је за хва љу ју ћи ве ли ко ду шној по др шци Фрај-бур шког ин сти ту та за на пред не сту ди је (Fre i bur ger In sti tu te for Advan-

Историја Југославије у 20. веку18

ced Stu di es, FRI AS), ко ји ми је одо брио јед но и по го ди шњу сти пен ди ју и фи нан си рао од су ство с Уни вер зи те та у Мин хе ну, за шта ср дач но за хва љу јем свим ко ле ги ни ца ма и ко ле га ма ко ји су у ово ме уче ство-ва ли. Ка ро ли на Но вин шћак (Ka ro li na No vin šćak) ми је пру жи ла ве-ли ку по моћ при ли ком пре тра жи ва ња ли те ра ту ре, као и Кри сти јан Хас (Chri stian Ha as) ко ји је фор ма ти рао ру ко пис. Ул ри ху Хер бер ту (Ul rich Her bert), ко ји је под ста као овај про је кат и увр стио га у се ри јал Европ ска исто ри ја 20. ве ка, ду гу јем по себ ну за хвал ност.

Мин хен, у ле то 2010. го ди не

Увод 19

Ју жно сло вен ски

покрет и

осни ва ње др жа ве

(од 1878. до 1918)

I

Ју жно сло вен ски покрет и осни ва ње др жа ве (од 1878. до 1918) 20

Јужнословенске земље око 1900. године 21

Од раз ме ђа 19. и 20. сто ле ћа на чи та вом ју жно сло вен ском про сто-ру вла да ла је ус треп та лост као пред ка кво ско ра шње пу то ва ње. Чак и у за ба че ним кут ко ви ма, као што је бо сан ска ва рош Ви ше град, пре ма за пи си ма ње ног хро ни ча ра Иве Ан дри ћа, „до га ђа ји су убр за ли свој ток [...], уз бу дљи ве ве сти ни су ви ше би ле рет ко сти и из у зе ци не го сваг да ња хра на и пра ва по тре ба. Це ло куп ни жи вот не куд се устре-мио, на гло убр зао као што по точ на во да убр за ва свој ток не по сред но пре не го што се пре ло ми, обо ри низ стр ме сте не и пре тво ри у слап“1. Још је ма ли број са вре ме ни ка био све стан да је жи вео у епо хи ми ле-нар ских про ме на и да су из ве ли ких дру штве них пре ла ма ња та ко ђе про из ла зи ли ду хов на ино ва ци ја и по кре тач ка енер ги ја у по ли ти-ци. Мла ди бо сан ски ре во лу ци о нар Вла ди мир Га ћи но вић* сва ка ко се на дао да ће ста ри фе у дал ни си стем, ве ли ке по ро дич не за дру ге и па три јар хал ни дух ње го вог за ви ча ја уско ро при па да ти про шло сти, а да ће се по ја ви ти но ве иде је и сна жна те жња за на ци о нал ним уза јед-ни че њем.2 За то што су љу ди у се о ским сре ди на ма ипак и да ље жи ве ли у ве ли ком си ро ма штву при вр же ни ста рим тра ди ци ја ма, ује ди ње ње Ју жних Сло ве на у јед ну др жа ву не ки ма је зву ча ло са мо као му зи ка да ле ке бу дућ но сти. Та да се ни из да ле ка ни је мо гло на слу ти ти да ће се њи хо ви, то ли ко раз ли чи ти за ви чај ни пре де ли јед но га да на за и ста

1 Ан дрић, На Дри ни ћу при ја, 235.* Српски револуционар из Босне и Херцеговине. Ауторка доследно користи

географске одреднице које у сличним примерима не би требало поистовећивати са националним. – Прим. ред.

2 Га ћи но вић, Огле ди и пи сма, 71.

Ју жно сло вен ске земље

око 1900. го ди не:

Почетак но вог сто ле ћа1