Visoka Poslovna kola Strukovnih Studija7SEMINARSKI RAD Predmet: Upravljanje rizikom i osiguranje Tema: Katastrofalni SADRAJUvod31.Pojam katastrofe i opasnosti42.Katastrofalni rizici63.Uloga drave u osiguranju katastrofalnih rizika103.1.Zajednika aktivnost drave i osiguravajuih drutva113.2.Katastrofalni rizici u Srbiji143.3.Katastrofalni rizici na globalnom nivou u 2009.god17 4.Potencijalni katastrofalni rizici u budunosti18 Zakljuak21 LITERATURA22maturski.org/" http://www.maturski.orgUvodKatastrofalni rizici zapravo predstavljaju mogunost gubitka imovine i nastanka velike tete usled ispunjenja rizika kome je izloeno celo drutvo. teta koja nastaje je ne retko ogromna pa je ni sama drava ne moe nadoknaditi, ve je potrebna pomo sa strane. Postoje razliite definicije katastrofe, medjutim ono to je zajedniko svim definicijama jeste to da izazivaju velike gubitke koje pojedinac sam ne moe da nadoknadi i da je osiguranje u takvim sluajevima neminovnost. U tome se i ogleda znaaj osiguranja u ovoj oblasti. Do nastanka neke katastrofe moe da dodje usled dejstva samih prirodnih sila kada ovek nema nikakvog uticaja na ono to se u prirodi deava, ali takodje do nastanka katastrofe moe da dodje i usled dejsta samog oveka. Bez obzira na koji je nain nastala katastrofa ono to je krajnji efekat njenog nastanka jesu veliki gubici koji pojedinci sami ne mogu da pokriju.U ovom radu e se ukazati na to koji su to rizici katastrofalni, kakav je uticaj drave na te rizike, i koji to rizici prete naoj zemlji.1.Pojam katastrofe i opasnostiKATASTROFAJe dogaaj u kome je jedno drutvo u opasnosti da se suoi sa gubicima kao to su ljudski gubici ili gubici imovine. Sa tim gubicima se celo drutvo suoava. Zbog toga su potrebna vanredna sredstva i vetine, da bi se prevazili. Neka od njih moraju doi iz inostranstva. Kao primer navodi se zemljotres u Meksiko City-ju i drugim meksikim gradovima 1985.godine. Na hiljade ljudi su nastradali, a desetine hiljada su povreeni. Najmanje sto hiljada stambenih jedinica je oteeno, a trokovi rekonstrukcije su dostigli pet biliona dolara. Preko 60 nacija donatora uestvovalo je u oporavku kojim su upravljala lica Crvenog krsta i Crvenog meseca." (Drabek,1996.)KATASTROFA" ...je situacija u kojoj se 25 miliona dolara i vie izgubi u osiguranoj imovini i utie na veliki broj osiguranika."KATASTROFAse za odreeno drutvo moe definisati kao dogaaj koji prouzrokuje ili 500 smrtnih sluajeva ili 10 miliona tete. Ove cifre meutim nisu potpuno merodavne, jer obim tete nije za sve situacije isti. Takoe ne sme se zaboraviti da li se teta posmatra na globalnom ili lokalnom nivou. Za malu zajednicu od 350 domainstva je katastrofa kada svih 350 strada u poplavi, ali na globalnom nivou taj gubitak je minimalan. Slino tome 10 miliona dolara tete je poraavajua injenica za siromanija drutva. Meutim neke druge zajednice izlaze bez problema na kraj sa tom koliinom tete.Katastrofa ne samo da poremeti drutvo ve izaziva totalni slom aktivnosti. Jedan aspekt katastrofe je da funkcionisanje drutva prestaje. Rukovodee strukture nisu u mogunosti da deluju, bolnice su ili sruene ili u tolikoj meri oteene da preiveli nemaju kome da se obrate. Kada su prirodne nepogode u pitanju vrlo je esta situacija da preiveli pomo potrae kod prijatelja ili suseda. Ovo ne moe da bude sluaj u katastrofi. Kada se desi prirodna nepogodadrutvo esto nastavlja da funkcionie i da obavlja svoje uobiajene funkcije, a u sluaju katastrofe to nije u stanju. (Tobin and Montz, 1997) Na engleskom govornom podruju postoji razlika izmeu nesrenog sluaja i katastrofe. Kada se desi katastrofa veina ljudi biva pogoena kao to su pogoeni i snabdevni centri, pa je zato nemogue sprovesti pomo suseda (opti fenomen u nesrenom sluaju kada ugroen narod pomae jedan drugom).KATASTROFAJe vrlo esto dogaaj koji se desi neoekivano i kao takav ozbiljno ugrozi ivot i zdravlje mnogih ljudi i izazove znaajnu materijalnu tetu. Katastrofa ugrozi ivot velikog broja ljudi u toku odreenog vremenskog perioda. Pomo u sluaju katastrofe mora doi sa strane. Katastrofa se proglaava kada bude jasno da raspoloivi resursi i fondovi nisu dovoljni za urgentan oporavak. Sistemi za oporavak su neophodni da bi se upravljalo katastrofom."U katastrofi poredei je sa nesrenim sluajem:-Veina drutvenih struktura je ozbiljno pogoena. Tako da su ustanove i operacione baze za hitne sluajeve takoe ugroene. Kada se dogodi nesrean sluaj neke od tih ustanova mogu biti ozbiljno ugroene, dok velika veina njih obino izae iz krize sa malo ili ni malo tete.-Lokalni zvaninici nisu u mogunosti da nastave svoju uobiajenu funkciju i ova situacija se esto produi u period oporavka. Opta posledica je neko sa strane mora preuzeti vodee poloaje.-Ne moe se dobiti pomo od susednih zajednica, katastrofa pogaa vie zajednica i uglavnom ima regionalan karakter. U nesrenom sluaju uglavnom ima jedna zajednica koja treba da se oporavi posle nesrenog sluaja. U katastrofi mnogo susednih zajednica ne samo da ne mogu da pomognu ve su i one same ugroene.-U katastrofi svakodnevni ivot zajednice je ozbiljno naruen. Komponente rizika, Katherina ThywissenOPASNOSTSvaka katastrofa poinje sa opasnou - poznatom ili nepoznatom. Postoji mnogo naina da se okarakterie opasnost, na primer: prirodna, tehnika, stvorena ljudskim faktorom, nuklearna, ekoloka. Postoje razliite vrste katastrofa, ali ono to im je zajedniko je potencijal da prouzrokuju ozbiljne, tetne efekte koji su u korenu svake nezgode, nesree i katastrofe. Opasnost moe biti opta kao poplava ili oluja, ali takodje moe biti i preciznije definisana kao na primer zemljotres jaine 7,2 stepena Rihterove skale i slino. Opasnost je pretnja a ne sam dogaaj. Svaka opasnost se moe manifestovati kroz stvaran tetni dogaaj. Drugim reima ako se opasnost moe meriti jedinicama stvarne tete tada opasnost vie nije opsnost ve je postala dogaaj, nezgoda ili katastrofa.2. Katastrofalni riziciKao katastrofalni rizik moemo oznaiti rizik koji predstavlja pojedinanu opasnost koja preti velikom broju ljudi i velikoj imovini, a ije ispoljavanje ugroava ne samo ekonomsku snagu osiguravaa nego i drutva u celini, odnosno njegovog dela pogoenog ovim rizikom. U katastrofalnerizike spadaju pre svega prirodne nepogode (poplava,visoka voda, uragan, oluja, zemljotres, klizanje tla), zatim poari, eksplozije ili ratni rizici, atomski rizici ili rizici od teroristikih napada, ali takodje i rizik nuklearnog terorizma ili pandemije bolesti.Katastrofalne rizike moemo da podelimo na: prirodne i one izazvane od strane oveka. Jedna od karakteristika ispoljavanja katastrofalnog rizika je da, po pravilu, pogaaju dosta veliku geografsku povrinu i, istovremeno, veliki broj objekata i ljudi. Sa stanovita osiguranja, ispoljavanje katastrofalnog rizika podrazumeva najee ugroavanje svih poznatih osiguranjem zatienih objekata. Tada ne samo da su ugroeni objekti i ljudi nego dolazi i do prekida rada i izostanka prihoda usled prekida rada. Za drutvo kao celinu osnovni interes je da obezbedi neprekidni tok razvoja, a ispoljavanje katastrofalnog rizika dovodi do poremeaja velikog broja funkcija karakteristinih za svako drutvo i moe dovesti do socijalnog haosa: jer, ukoliko se dogodi neki rizik velikih razmera, moe doi do oteenja ili gubitka velikog broja stanova, gubitka tivota i ugroavanja zdravlja velikog broja ljudi, gubitka prihoda za veliki broj porodica i slino. Takvi rizici ugroavaju i infrastukturu drutvene zajednice, pa moe doi do unitenja komunalnih objekata, putne i eleznike mree, objekata za snabdevanje toplotnom i elektrinom energijom kao i PTT saobraaja. Delatnost osiguranja poiva na tehnikoj organizaciji, tj. na formiranju zajednice rizika, pa se ispoljavanje ovog rizika moe prikazati kroz analizu uticaja na te elemente tehnike organizacije. Katastofalni rizik direktno ugroava disperziju rizika kao bitnog elementa tehnike organizacije osiguranja, jer on istovremeno pogaa veliki broj ljudi i objekata na relativno maloj teritoriji, pa tako predstavlja posebnu kategoriju rizika. On istovremeno pogaa i veliki broj homogenizovanih grupa, a odstupa i kad je uestalost teta u pitanju. Drugim reima, nastupanje katastrofalnog rizika predstavlja iskakanje od prosenih veliina po svim elementima.Postoje dva osnovna modela, sa vie varijacija, po kojima se u svetskoj praksi drave bore sa posledicama katastrofalnog rizika. Prvi model odlikuje se injenicom da drava ne uestvuje u pokrivanju teta nastalih kao posledica katastrofalnih dogaaja, ve se ovo pokrie obezbeuje putem ugovornog osiguranja. Ovaj model primenljiv je u zemljama sa visoko razvijenom infrastrukturom i trinom privredom, zemljama ije klimatske odlike ne belee znaajne prirodne katastrofe kao to su zemljotresi, orkani i tornada, a sve uz uslov da je industrija osiguranja veoma razvijena. Primer za ovaj model je Holandija.Drugi model predvia, pored postojanja ugornog osiguranja, i direktno ili indirektno uestvovanje drave u reavanju nastalih teta. U osnovi ovog modela je da drava nakon ispoljavanja katastrofalnih dogaaja utvrdi uzrok i obim tete, kao i potraivanja subjekata koji su tetu pretrpeli, te iz budeta intervenie na otklanjanju posledica koje su nastale iz ispoljavanja ovih rizika. Varijacija ovog modela je da drava osniva posebne osiguravajue organizacije u svom vlasnitvu koje putem direktnog osiguranja ili reosiguranja utiu na stvaranje posebnih fondova iz kojih se nadoknauju tete. Primer za ovaj model su Francuska, SAD i Japan.Prirodne katastrofe su velika pretnja drutvima irom sveta. Prirodne katastrofe zemljotresi, vulkani, klizita, cunami, poplave, uragani i tornado - direktno pogaaju stotine miliona ljudi svake godine. Tokom 90-ih godina 2,800 prirodnih katastrofa usmrtilo je preko 500 000 ljudi i direktno pogodilo 1,3 milijardu ljudi. Veina tih ljudi ivi u manje razvijenim zemljama gde je i svakodnevni ivot prilino teak, a jo gora je situacija kada doe do prirodne katastrofe. Mnogi umiru, mnogi su povreeni a mnogi su ostali bez svojih domova i svoje imovine. Na primer uragan Hugo je otetio i unitio 98% imovine na Karipskom ostrvu Monserat. U bliskoj prolosti belei se porast oteene imovine koji je izazvan usled nastanka neke katastrofe. U razvijenim zemljama nastale tete pokriva osiguranje, meutim u manje razvijenim zemljama i zemljama u razvoju delatnost osiguranja nije dovoljno razvijena tako da je pokrie tete jo tee.U svetu kole, bolnice, mostovi i drugi objekti od javnog znaaja u poetku nisu bili predmet osiguranja, meutim kasnije se javila potreba da i se i ova oblast regulie osiguranjem jer ukoliko osiguranja ne bi bilo teret pokria tete bi bao na lea drave. Iz tog razloga se razvilo i osiguranje u ovoj oblasti. Tokom sedamdesetih godina prolog veka oko 700,000 ljudi izgubilo je ivote u prirodnim katastrofama. Sada se procenjuje da se taj broj kree i do 800,000 rtava. Sue prouzrokuju 33% ljudskih rtava, 32% poplave, 20% tropski cikloni, to su ogromne brojke u odnosu na 4% ljudskih rtava kojima su uzrok zemljotresi. Ukupna godinja teta od prirodnih katastrofa kretala se od 50 do 60 milijardi US dolara na godinjem nivou, a sada se procenjuje na skoro 100 milijardi godinje. Atmosferske pojave u ovim tetama uestvuju sa 84%. Ogromne tete koje nastaju kako u materijalnom pogledu tako i u pogledu ljudskih rtava ukazuju na to da se neto mora uiniti u sistemu preventine zatite i tako doprineti ublaavanju posledica prirodnih katastrofa ali takodje treba podsticati i osiguranje kako ukoliko se ovaj rizik ne bi mogao izbei da se bar na neki nain omogui nadoknada tete. Takoe na ovu oblast uticaj ima i drava, i to pre svega zbog toga jer ukoliko se ona ne bi meala u ovu oblast ukoliko bi dolo do ostvarenja nekog od katastrofalnih rizika drava bi bila ta koja bi morala da nadoknadi tetu. Kao najvee svetske katastrofe pominju se:1)Drugi svetski rat, kako se procenjuje u ovom ratu stradalo je oko 54,9 miliona ljudi;2)Nestaia u Kini za vreme vladavine Mao-Ce-Tunga, stradalo je preko 28 miliona ljudi;3)Doba Kuge u 14.veku kada je u Evropi stradalo preko 20 miliona ljudi;4)Prvi svetski rat u kome je stradalo preko 15 miliona rtava;5)Ruski graanski rat, stradalo 9 miliona ljudi...Najvei katastrofalni rizici moderne istorije:1)Potonue broda Titanika;2)Cunami u Indijskom okeanu iz 2004.godine nastao je kao posledica podmorskog Sumatransko-Andamanskog zemljotresa 26.12.2004.godine i usmrtio je oko 275,000 ljudi, materijalna teta je takoe velika3)Uragan Ketrin;4)Ruenje Svetskog trgovinskog centra u Njujorku;Ono to se moe rei za modernu istoriju jeste da je sve vei rast rizika terorizma koji za sobom ostavlja veliki broj rtava, a takoe i materijalne gubitke.8teta u milionima US $Broj rtavaGodinaPojavaZemlja20,511381992Uragan EndrjuSAD, Bahami19,3013,0002001Napad na WTCSAD, Bahami16,989601994Zemljotres u NortriduSAD, Bahami7,456511991Tajfun MirelleJapan6,321951990Oluja DarijaFrancuska, Vel.Britanija6,263801999Oluja LotharFrancuska, vajcarska6,087611989Uragan HugoPortoriko, SAD4,749221987Oluje i poplaveFrancuska, Vel.Britanija4,393641990Oluja VivijanZapadna Evropa4,362261999Tajfun BartJapanDeset najveih katastrofalnih rizika pokrivenih osiguranjemIzvor: Managing economic exposures of catastrophe and terorism risk: International Financing solutions -Torben Juul Andersen3. Uloga drave u osiguranju katastrofalnih rizika20Pre svega veliki broj drava na svetu svoju ulogu u osiguranju katastrofalnih rizika ostvaruje preventivom. Sprovoenje preventive predstavlja znaajnu aktivnost u celokupnom poslu upravljanja rizicima. Preventivu ini skup aktivnosti koje se preduzimaju radi:- spreavanja nastanka prirodnih, tehnolokih, finansijskih i svih drugih rizika koji ugroavaju pojedince, privredne i druge drutvene subjekte.-umanjenja tetnih posledica ostvarenog rizika. I pored preventivnih mera nastanak rizika se ne moe izbei, ali se mogu smanjiti i ublaiti njegove tetne posledice.Posebna nauna disciplina preventivno inenjerstvo bavi se naroito primenom postupaka i naina kojima se : -utvruje postojanje i veliina rizika kod nekog privrednog subjekta-utvruju mere preventivne zatite-prate rezultati primenjenih zatitnih mera i postupaka.Mere preventive se preduzimaju u svakom drutvu da bi se umanjila verovatnoa nastanka rizika koji ugroavaju ivot i imovinu graana. Mere se preduzimaju na nivou drave, javnih i polujavnih ustanova, industrijskih, zanatskih i drugih firmi, od strane drutava za osiguranje, a od znaaja su i aktivnosti pojedinaca, njihovih profesionalnih i optih udruenja. Svi subjekti u drutvu treba da sarauju da bi se ostvarili efekti. U razvijenim zemljama postoji mnogo kombinacija podele aktivnosti u oblasti preventive izmeu pojedinaca, drave, drutava za osiguranje i drugih privrednih subjekata. Drava je zainteresovana za sporovoenje raznih preventivnih mera na raznim nivoima pre svega radi poveanja opte bezbednosti u drutvu i kvaliteta ivota graana. Preventivnim merama smanjuju se izdvajanja za naknadu teta to utie na poveanje bruto nacionalnog dohotka zbog ega se drava finasiranjem raznih mera (npr. izgradnjom nasipa, izgradnjom i odravanjem puteva i dr.), donoenjem propisa o bezbednosti i kontrolom njihove primene i na druge naine angauje u oblasti preventive. Zbog klimatskih promena u novije vreme, prirodnih katastrofa (poplave, sue, zemljotresi, uragani), tetoristikih akata i tehnolokih rizika na nivou optina, regija i cele drave preduzimaju se mere da bi se spreio nastanak rizika ili smanjile nastale tetne posledice. Znaajna uloga drave u oblasti preventive ogleda se u donoenju zakonskih, podzakonskih i drugih propisa koji imaju direktan uticaj na spreavanje nastanka rizika i smanjenje njihovih posledica. Drava donosi zakone u raznim oblastima: zatite od poara, zdravstvene zatite, zatite ivotne sredine, bezbednosti saobraaja, odgovornosti pojedinaca i pravnih lica za ugroavanje ivota i imovine nedozvoljenim radnjama i dr.Drava donosi i veliki broj propisa koji sadre standarde i tehnike normative1)u oblasti projektovanja i izgradnje;2)proizvodnje lekova, prehrambenih i drugih proizvoda;3)protivpoarne zatite;4)zatite na radu i dr.Za preventivu na nivou drave veliki znaaj ima i rad nadlenih inspekcijskih slubi. Kontrola primene raznih mera zatite u privrednim drutvima, javnim ustanovama i drugim organizacijama, koje su predviene zakonskim i drugim propisima doprinose bezbednijem obavljanju delatnosti i sigurnijem i zdravijem ivotu svih graana. Osim toga drava:1)finansira dugorone programe o osposobljavanju za preventivu ;2)podrava razvoj tehnologije, opreme i materijala u funkciji preventive ;3)donosi programe obuavanja u kolama i dugim ustanovama u oblasti preventiva;4)finansira programe zatite zdravlja, programe zatite ivotne sredine i druge programe od znaaja za drutvo i graane.3.1. Zajednika aktivnost drave i drutava za osiguranje Preventiva u saobraajuDrava je odavno bila zainteresovana za preventivu u saobraaju. Drava u razvijenim zemljama zakljuuje sporazume sa osiguravaima u cilju razvoja zajednikih aktivnosti u ovoj oblasti. Iz premije osiguranja se izdvajaju sredstva koja se ulau u bezbednost saobraaja. Drava zajedno sa osiguravaima uestvuje u finasiranju mera koje mogu da doprinesu smanjenju frekvencije i teine saobraajnih nezgoda. Statistike pokazuju da da su osnovni uzrok smrtnosti maladih izmeu 15-24 godine saobraajne nezgode. Ove nezgode su meu najvanijim uzrocima tekih povreda i smrti radnika u toku dolaska i odlaska sa posla, velikig broja smrti i povrede dece. Ovi podaci govore o problemu koji mora da reava i drava jer reenje nije samo u naknadi tete po osnovu osiguranja ve i smanjenja njihovog broja i obima to, po prirodi stvari, ne mogu da reavaju samo drutva za osiguranje. Na primer u naoj zemlji osiguravajua kua DDOR Novi Sad je potpisao ugovor sa NAVAK-om, koji je prva kola bezbedne vonje u naoj zemlji. Prema ovom ugovoru u bezbednost saobraaja bie investirano vie od 15 miliona evra. Investicija e biti realizovana kroz besplatnu ili subvencionisanu edukaciju vozaa, treninzima na poligonu bezbedne vonje na poligonu bezbedne vonje u Subotitu. U narednim godinama zahvaljujui ovom programu vie od stotinu hiljada vozaa bie u prilici da po medjunarodno priznatim metodama treninga unapredi svoje znanje. To je do sada najvea nedravna investicija u bezbednost saobraaja u naoj zemlji, prva koja na direktan nain ulae u same graane - uesnike u saobraaju, i tako utie na smanjenje stradanja na putevima, bez potrebe za ulaganjem bilo kakvih sredstava iz dravnog budeta. Znaaj i neophodnost ove investicije potvruju brojna istraivanja koja, primera radi, kau da samo 8,7% vozaa ima takvo znanje da moe ponovo da poloi vozaki ispit, ili da 75% kandidata u auto-kolama nikada nije probalo naglo da zakoi.Preventiva prirodnih katastrofaPrirodne katastrofe, naroito poslednjih godina (npr. poplave u Evropi 19992000. godine) ukazale su na neophodnost preduzimanja preventivnih mera (premetanje ili obezbeivanje ugroenih objekata, podizanje nasipa, izrada planova podruja izloenih rizicima zemljotresa, poplave, sue, klizanja tla i dr.). Ovi veliki izdaci su u najveoj meri na teretu drave i finansiraju se iz budeta, ali znaajno doprinose i sredstva koja obezbeuju drutva za osiguranje izdvajanjima iz premije osiguranja imovine.Preventiva rizika poara i drugih imovinskih rizikaOsiguravai su odavno uvrdili pravila preventive i zatite od poara i eksplozije. Posebno kod velikih industrijskih kompanija koje imaju skladita opasnih materija i zalihe opasnih proizvoda i velike vrednosti na jednom mestu. Partner osiguravaima je drava preko posebnih nacionalnih centara za preventivu i zatitu. Takvi centri u razvijenim zemljama promoviu svim raspoloivim sredstvima i u svim sredinama preventivu od rizika kojima su izloeni privredne organizacije i pojedinci. Ovi centri su aktivni u oblasti zatite ivotne sredine, zatite od poara i eksplozije, krae, prevara, sigurnosti na radu, industrijskih i tehnolokih rizika. Najznaajniji partner ovakvih ustanova su drutva za osiguranje.Preventiva u oblasti zdravljaDrava, drutva za osiguranje i njihova udruenja u razvijenim zemljama promoviu preventivne mere od znaaja za zdravlje, posebno one koje mogu da pomognu kod spreavanja tekih bolesti. Drava i osiguravai finansiraju medicinska istraivnja, edukaciju i popularno informisanje graana, opte i specijalistike preglede. Statistiki podaci o bolestima i smrti usled bolesti koje imaju osiguravai i drava koriste se za preduzimanje mera koje e smanjiti broj obolelih i umrlih. Drava donosi propise o bezbednosti lekova, a osiguravai obezbeuju, pored naknade tete, i pokrie trokova spreavanja teta iz upotrebe lekova sa nedostatkom. S obzirom da zbog reformi zdravstvenog osiguranja drutva za osiguranje imaju sve znaajniju ulogu u ovoj oblasti i njihova uloga u preventivi imae jo vei znaaj u budunosti.Ulaganje u preventivu doprinosi smanjenju nastanka teta i njihovih posledica. To ima znaaja za ekonomski i opti drutveni razvoj.Osigurava koji ulae u preventivu moe da oekuje manje izdatke za naknadu teta i sa tim u vezi sprovoenje osiguranja uz manju premiju. Nia premija doprinosi poveanju obuhvata osiguranja to sve ima za krajnji rezultat poboljanje rezultata poslovanja.3.2. Katastrofalni rizici u SrbijiSrbija predstavlja podruje koje je izloeno razliitim vrstama prirodnih katastrofalnih rizika. Pre svega, teritorija Srbije je u veem svojem delu trusno podruje razvrstano u nekoliko grupa opasnosti, a iz ne tako davne istorije beleimo velike tete nastale od zemljotresa u regiji planine Kopaonik i okolini Valjeva. Pojava olujnih vetrova na teritoriji Srbije, i to u njenom severnom delu, posebno je izraen fenomen. U grupu meteorolokih uzroka nastanaka katastrofalnih teta takoe se mora zabeleiti sve uestalija pojava katastrofalnih sua koje, u zavisnosti od mnogih okolnosti, ostavljaju za sobom velike tete u poljoprivredi. Srbija je takoe i gradonosno podruje. Na teritoriji Srbije u poslednjoj deceniji desile su se i katastrofalne tete sa uzrokom izlivanja visokih voda, i to kako u slivu Dunava, Save, Morave, tako i u slivu Drine. Nije po posledicama zanemarljiv ni bilans teta nastalih od visokih podzemnih voda, u poslednjih desetak godina najee u niim delovima Vojvodine. Neke dravne organizacije koje se bave regulisanjem vodnog sistema prikupljaju podatke i delimino analiziraju pojedine prirodne uzroke katastrofalnih teta. Republiki seizmoloki zavod ima odgovarajue karte i podatke o uestalosti i pojavama zemjotresa, i to u zavidnom istorijskomperiodu, na naoj teritoriji. Meutim, u ovoj ustanovi ne postoji evidencija o nastalim tetama, niti o njihovim visinama za pojedine zemljotrese koji su se dogodili. Ipak, tu se moe nai odgovarajua literatura i pratea dokumentacija na bazi koje se moe sagledati stepen rizika osiguranja od zemljotresa objekata u pojedinim regijama teritorije nae drave. Kada govorimo o ovom riziku, valja napomenuti da ne postoji odgovaraji program zatite i prevencije izgradnje objekata na trusnim podrujima, nego se sve svodi na graevinske propise u smislu zadovoljavanja odgovarajuih standarda pri izgradnji objekata.Sa stanovita osiguranja, kao podoban izvor mogu posluiti i podaci Dravnog statistikog zavoda, a prema obraenim podacima popisa iz 2002. godine, teritorija Vojvodine je uvek bila izloena riziku poplava. Smatra se da je 46% ukupne teritorije Pokrajine ugroeno od ovog rizika. Ukupna povrina teritorije Vojvodine iznosi 2.150.600 hektara. Od toga je 81% obradivo zemljite, 13,3% su ume i neplodno zemljite, dok 5,7% zemljita zauzimaju ritovi, bare, ribnjaci i movare. Zatita od spoljnih voda je jedna od prvih vodoprivrednih delatnosti koje su se pojavile na teritoriji Vojvodine. Naroito su bili intezivni radovi na izgradnji nasipa poetkom 20. veka. Ali, tek posle poplave 1965. godine, kada je Dunav poplavio veliku povrinu i priinjena ogromna teta, usvojen je jedinstven princip izgradnje i rekonstrukcije odbrambene linije u Vojvodini. To je jedan od naina upravljanja rizikom preventivom. Osiguravajue kue bi trebalo da izdvajaju sredstva i ulau u preventivne mere kako bi se spreile katastrofe tipa poplava, a ne drava, kao to je kod nas sluaj, jer svest o osiguranju nije dovoljno razvijena. Na ovom podruju sprovode se pasivne mere odbrane od poplava kroz izgradnju nasipa i kejskih zidova u naseljenim mestima. Radovi i mere na zatiti od poplava se mogu podeliti u pet aktivnosti: prikupljanje, obrada i distribucija hidrometeorolokih podataka i informacija; izuavanje hidrolokog reima kompletnih slivova reka i manjih vodotoka; saradnja sa susednim dravama oko izgradnje i odravanja objekata u slivu korita koji mogu da utiu na vodostaj; investiciona ulaganja u odbrambene objekte; sprovoenje operativne odbrane od poplava.Bitno je napomenuti da su odbrambeni sistemi, naroito izgradnja nasipa, uticali da se podigne nivo vode u rekama. Glavni problemi kod odbrane od poplave su sledei: nedovoljna visina nasipa u odnosu na merodavnu veliku vodu; nepovoljan popreni presek nasipa; neizgraenost regulacionih graevina za zatitu obale od erozivnog dejstva; loe fundiranje tela nasipa na mestu preseka rukavaca; zatitni umski pojas se pribliio telu nasipa tako da ga korenje oteuje; veliki broj oteenja u noici nasipa usled delovanja ivotinja. To sve nam govori da rizik poplave zaista postoji i da je jedini nain da se zatiti imovina od ovog rizika njegov prenos na osiguravaa, tj. sklapanje polise osiguranja. Na podruju Vojvodine od 1% velike vode (100 godina povratni period) ugroeno je: 1.000.000,00 ha povrine, 260 naselja, 3.840 km puteva i 150 km pruga, 800 industrijskih objekata). Od veih naselja ugroeni su Novi Sad, Apatin, Baka Palanka, Senta, Ada, Beej, Titel, Novi Beej, Zrenjanin, Sremska Mitrovica...U ovakvim sluajevima veoma je vano i za osiguravajue kompanije i za dravu da predvide kolika bi bila potencijalna teta usled ispoljavanja ovog rizika na nekoj teritoriji. U oblasti predvianja, monitoringa i zatite od prirodnih katastrofa u poslednje vreme sve vie se koriste geoinformacijske tehnologije i sistemi. Posebna uloga je pripala primeni geografskih informacijskih sistema (GIS), primeni sistema globalnog pozicioniranja (GPS), daljinske detekcije (Remote sensing) i fotogrametrije, kao i vizualizacije geopodataka.Prema studiji Svetske banke koja je obuhvatila samo 49% vremensko zavisnih sektora i nije uzela u obzir tete prouzrokovane umskim poarima. Meutim u naoj zemlji u 2007.godini registrovano je 285 umskih poara. Izgorelo je 33,000 hektara od ega je 16,000 hektara bilo pod umama. umski poari su izazvali tetu od oko 40 miliona evra. Samo za sanaciju je bilo potrebno 24 miliona evra. Indirektna teta nije procenjivana. Studija je utvrdila da je osetljivost vremensko zavisnih ekonomoskih sektora na hidro-meteoroloke opasnosti i nepovoljne vremenske prilike od srednje do visoke.Tabela 1. Osetljivost vremensko zavisnih ekonomskih sektora u SrbijiSektori izloeni rizicimaPojaveOsetljivostPoljoprivredagrad, jak vetar, poplave, sue, rani i pozni mrazevi, poarivisokaProizvodnja, distribucija i transmisija elektrine i toplotne energijeekstremno niske ili visoke temperature vazduha, jake i dugotrajne padavine naroito ledena kia ili mokar sneg, grmljavina, sua i poarirelativno visokaTransport (drumski, elezniki, reni i vazduni)magla, jake i intenzivne padavine, sneg, ledena kia, led na rekama, poarisrednja, ali u vazdunom saobraaju visokaGraevinarstvojak vetar i udari vetra, jake padavine, mrazrelativno niskaVodoprivredasue i poplaverelativno visokaTurizam i tritesvako odstupanje od normalnogklimatolokog ciklusa ili vremenasrednja3.3. Katastrofalni rizici na globalnom nivou u 2009.godiniZakljuno sa 30.novembrom potraivanja za nadoknadu tete izazvane prirodnim katastrofama ili havarijama ove godine su bila duplo manja nego2008.i iznosila su 24 milijardi dolara (15,96 milijardi evra), prema vajcarskojpodrunici reosiguranja Svis Re (Swi Re).Smatra se da su nia potraivanja zanadoknadu tete 2009. godine posledica "mirnije" sezone uragana u SAD, kakonavodi Svis Re u preliminarnoj proceni. "Tokom 2009. nije bilo katastrofa kaoto je uragan Katrina koji je izazvao 71 milijardu dolara gubitaka 2005. godine.Imali smo sree, ali to moda nee biti sluaj idue godine", rekao je usaoptenju glavni ekonomista kompanije Tomas Hes.U prirodnim katastrofama i havarijama tokom 2009. godine stradalo je 12.000 ljudi, u poredjenju sa 240.000 stradalih 2008. godine, to spada medju najnii broj rtava u poslednjih dvadeset godine. Na vrhu po broju stradalih je Azija, gde je u zemljotresu u septembru u Indoneziji poginulo 1.000 ljudi, dok je u tajfunima koji su pogodili region izmedju avgusta i oktobra umrlo preko 2.000 osoba.Ukupna vrednost osigurane i neosigurane tete dostigla je 52 milijarde dolara2009.godine, u poredjenju sa 267 milijardi dolara 2008. godine. Inae 2008.godina je druga najskuplja godina po visini osigurane tete, prema proceniosiguranja Svis Re. Tokom 2009. godine, nevreme Klaus koje je opustoiloFrancusku i paniju u januaru bilo je prirodna katastrofa koja je najskupljekotala osiguravajue kue.4. Potencijalni katastrofalni rizici budunosti1)SupervulkaniNevolja sa njima nije u samoj erupciji koja je, ma kako velika, uvek lokalizovana na jednom mestu. Problem stvaraju sitne estice koje pune atmosferu i zatamnjuju nebo. Zbog toga Sunevo zraenje sa manjim intenzitetom stie do tla i Zemlja se hladi. Taj fenomen se naziva vulkanska zima. Smatra se da su se tokom poznate erupcije vulkana Tobo na Sumatri, pre oko 73.000 godina, zbog vulkanske zime srednje geografske irine na severnoj polulopti ohladile proseno 5 do 15 stepeni. Ogromna promena temperature, daleko vea nego u sluaju globalnog zagrevanja, moe biti fatalna za poljoprivredu, svetsku ekonomiju i dobar deo ivog sveta. Kako procenjuje Majkl Rampino, ovakve erupcije se dogaaju prilino esto, na svakih 50.000 godina, i zato su jedna od najveih prirodnih pretnji.2)Komete i asteroidiSudar malih nebeskih tela sa Zemljom nije nepoznata, a ni neuobiajena pojava. Do sada su zabeleeni tragovi vie od 170 udara u povrinu nae planete. Zemlja uspeva da u atmosferi spri sve objekte s prenikom manjim od 100 ili 200 metara. Na osnovu simulacija zakljueno je da objekti prenika jednog kilometra padaju na Zemlju na svakih 500.000, ali se esto govori i o periodu od samo 100.000 godina.3)Zvezdani ostaciU naredne dve milijarde godina Sunevo zraenje e se pojaati toliko da e ivot na Zemlji biti nemogu. U meuvremenu smo prilino bezbedni od Sunca, a u blizini naeg solarnog sistema nema nijedne zvezde koja bi uskoro mogla postati supernova i svojom eksplozijom ugroziti Zemlju. Najvea opasnost potie od kosmikog zraenja ili gama zraka, ali je verovatnoa ovakvih dogaaja vrlo mala - mogu se oekivati na svakih 100 miliona godina.4)Klimatske promeneGlobalno zagrevanje izazvano emisijom ugljen-dioksida i drugih gasova staklene bate u poslednjih 140 godina spada u vetake, ali nenamerno izazvane rizike. Svetski lideri trenutno pokuavaju da zaustave srednju temperaturu planete na maksimalnom rastu od dva stepena Celzijusa do 2100. godine. Ako oveanstvo ne bi zaustavilo globalno zagrevanje ranije, podizanje srednje globalne temperature za vie od etiri stepena Celzijusa izazvalo bi gotovonepredvidljivu globalnu katastrofu u svim delovima sveta, ali ne bi sasvim usmrtilo itavo oveanstvo.5)PandemijeNajvei neprijatelj oveanstva tokom istorije bile su velike epidemije kuge, kolere, malarije, malih boginja, tuberkuloze i sifilisa. Trenutno najrasprostranjenije su epidemije side i gripa. U budunosti e, zbog velike homogenizacije sveta, globalne epidemije imati veu smrtnost, ali je mogue preduzeti i pripremiti meunarodne mere koje bi irenje pandemije zaustavile pre nego to se proiri.6) Vetaka inteligencija (AI)Pretnja oveanstvu od razvoja "robota", omiljena u delima naune fantastike, svrstana je u nenamerne rizike. Meutim, kad se maine jednom "osveste", ako je to uopte mogue, mogle bi postati neprijateljski raspoloene prema svojim tvorcima. Ako do toga doe, ovek ima vrlo malo anse da dobije bitku sa AI, s obzirom na smrtnost. Mada se ljudski vek moe produiti, on se ne moe uiniti trajnim, to je veliki hendikep u ratu sa inteligentnim mainama.7)AkceleratoriJedna od pretnji koja je dobila veliku panju javnosti protekle jeseni bilo je otvaranje Velikog hadronskog sudaraa, monog akceleratora u CERNU, oko koga se proirio strah od stvaranja crne rupe. Za sve eksperimente koji znae "ekstremne uslove" treba "tri puta meriti pre seenja, spremati se unapred i razmisliti o tome da nije moda itav na svemir nastao u nekom slinom -eksperimentu.8)Drutveni kolapsMogu je posle bilo kakve omanje katastrofe koja inae ne bi nanela velike gubitke. Zbog prirode drutvenog ureenja ovakav spoj moe znatno da uvea smrtnost bilo koje katastrofe. Jedan od najzanimljivijih zakljuaka je da bi se civilizacija mogla obnoviti ako bi tu udruenu katastrofu preivelo bar 100 ljudskih jedinki. Oni bi mogli da dostignu dananji stupanj razvoja za 20.000 godina.9)Nuklearni ratoveanstvo je kroz pretnju od nuklearnog rata ve iskusilo jedan realan rizikod globalne katastrofe. Takozvane nuklearne navike nisu nestale ni u dananjem, postnuklearnom dobu. Mada je opala mogunost totalne razmene bojevih glava, nije zanemarljiva ni pretnja od sukoba regionalnog karaktera malih nuklearnih sila kao to su Indija i Pakistan. Nova istraivanja pokazuju da razmena samo stotinak projektila od 15 kilotona takoe moe dovesti do nuklearne zime.10)BioterorizamBioterorizam je verovatno potencijalno najopasniji rizik modernoj civilizaciji. Iako je procenjeno da istraivanjem biotehnologija oveanstvo, uz rizik, ostvaruje i odreene blagodeti u poboljanju sveopteg zdravlja ljudi, pretnja od biotehnologije prevazilazi tradicionalni strah od virusa i drugih mikroorganizama. Zahvaljujui mogunosti da se automatizovano sintetie DNK, period pravljenja opasnih bacila je skraen i skoro svakom dostupan. Ova pretnja ne poiva na ratnim planovima drava, ve dolazi od samoorganizovanih grupa i terorista koji prave patogene za prenos vazdunim putem. Ako bi se takvi opasni patogeni nali u pogrenim rukama ili u nezatienim laboratorijama, oni mogu da se proire svetom i u jednom naletu ubiju vie od milijardu ljudi.11)NanotehnologijeOno to je opasno kod nanotehnologije je molekularna proizvodnja. Mogunost da se proizvode nano-roboti i drugi ureaji na molekularnom nivou podstai e itav niz novih oruja, mogunost pijuniranja bilo koje lokacije, pa i unutranjosti ljudskog organizma, poveae destruktivnost i kontrolu vlasti, uticae na promenu ljudskog organizma i mozga, a najzanimljivija pretnja je mogunost da nano-roboti ponu da se samostalno razmnoavaju.12)TotalitarizamTotalitarni sistemi mogu postati stabilni i zbog toga dugorono opasni iz dva razloga - zbog razvoja tehnologije i politikih okolnosti. Na primeru Kambode pokazalo se da smrtnost, ak i kod najtotalitarnijih reima, teko moe biti vea od 25 odsto populacije posle tri godine vlasti. Beskonano dug ivot u totalitarnom sistemu mnogo je gori ishod od potpunog istrebljenja, a, naalost, nove tehnologije im mogu omoguiti izuzetno dug vek.ZakljuakU modernoj istoriji sve je vei rizik od nastanka nekog od katastrofalnih rizika. Sve se vie javnosti ukazuje na posledice globalnog zagrevanja, a takoe uveliko je prisutan rizik terorizma, a ak se pominje i mogunost nastanka nuklearnih katastrofa. Osiguranje katastrofalnih rizika je mnogo razvijenije u razvijenim zemljama nego to je to sluaj sa zemljama u razvoju. Razlozi za to su: veoma nizak stepen razvijenosti osiguravajue industrije, sektor osiguranja ne raspolae dovoljno velikim sredstvima da bi pokrio velike tete koje ovi rizici mogu da izazovu, takoe nije razvijena praksa disperzije rizika, a i sama domainstva imaju veoma niske prihode i nisu u stanju da priute ovu vrstu osiguranja. Medjutim ako se podje od injenice da ostvarenje katastrofalnog rizika izaziva ogromne tete samo osiguranje ovog rizika je neminovno. Uloga osiguranja je velika u pokriu katastrofalnih teta tako da se ne sme zanemariti ta injenica ak iako postoji trend da ne dolazi do ostvarenja katastrofalnih rizika.LITERATURA1)Upravljanje rizicima u osiguranju; prof.dr.Veselin Avdalovic, prof.dr.Evica Petrovi;2)www.wikipedia.com;3)www.oecd.org;4)www.viva-fizika.org;5)www.ddor.rs;6)www.ox.ac.uk;7)Komponente rizika, Katherina Thywissen;8)Managing Catastrophe Risk; Paul R.Kleindorfer, Howard Kunreuther.