Osho-PatanđaliIzreke o jogi

Deset knjiga predavanja Oshoa oPatanjđalijevim Joga sutrama,

održanih od 25.12.1973. do10.5.1976. godine,

izdatih pod nazivom:Yoga, The Alpha and the Omega

Knjiga prva

2

Prevod:Ivan Antić

Ivana Beker

Lektura, korektura i napomene:Ivan Antić

3

PREDGOVOR

Kao da je posle više hiljadagodina sam Patanjđali ponovo došaoi progovorio o svojim čuvenim Jogasutrama, ali sada sve što nije prvi putrekao, sve što treba reći tako da ništane preostane, tako da i savremenomčoveku budu savršeno jasne. Takavse utisak stiče dok čitamo ove Osho-ove komentare. Patanjđalijeve Izreke o jogi iliJoga sutre su "Biblija za meditante",apsolutno neophodne svakome konamerava da meditira, ko već medi-tira i onome ko misli da je već savla-dao meditaciju. Samo ovde možesaznati suštinu i svrhu prave medi-tacije i duhovnosti.

Joga sutre su najznačajnije delona svetu koje iznosi ljudsku suštinu ipraksu za njenu aktuelizaciju ilikonačno ostvarenje. Nigde nije takoobjektivno i precizno u reči pretoče-

4

na suština ljudskog duha i svrhaljudske egzistencije kao u teorijskimpostavkama Sankhye, i nigde nijetako precizno dato rešenje za ostva-renje smisla egzistencije u samomčoveku, korak po korak, usavršava-njem čoveka da on sam bude oličenjeishoda stvarnosti, praktičnom pri-menom postavki Sankhye u jogi, kaošto je to sačinio Patanjđali u ovomdelu, Joga sutre. Ovo je jedini tekst u kome jesuština duhovnosti izneta potpunoobjektivno, kao nauka. Patanjđali jesuštinu duhovnosti i religioznosti - ipraksu njenog ostvarenja u čoveku -izrazio na naučno precizan i izvodljivnačin. Savremena nauka tek danasotkriva neke istine o čoveku i svestikoje je on opisao tako davno. Zapra-vo, u tim vremenima, pre oko pethiljada godina, duhovnost je i bilasamo nauka i praksa: joga. Tek kasni-je je degradirana u religijske kultove,mitove i rituale sa dolaskom Veda na

5

indijski potkontinent. Vede predsta-vljaju degradaciju i propast duhovneprakse probuđenja koja se razvijalapre toga kod starosedelaca u doliniInda, a ostala je delimično očuvana ispecifično prikazana samo u tradicijisufija, đaina, jogina i budista, kaodoktrina probuđenja, ili čovekovepobede nad nesvesnim uslovljava-njem. Ta degradacija je zatrla tu čistupraksu čovekovog probuđenja, idonela procvat religija i teologija, odhinduizma do judeo-hrišćanstva imasovne kontrole uma koju danasimamo na delu u mnogim oblicima. Zahvaljujući Osho-vim pro-svetljenim uvidima PatanjđalijeveIzreke o jogi su u ovoj knjzi postalenajveća riznica svih znanja i uvida usva iskustva bivstvovanja koja ljud-sko biće mora da prođe da bi došlo dokonačnog uvida, oslobođenja ili pro-buđenja. Onom čoveku koji je dozreodo takvog uvida i oseća neodoljivutežnju za meditacijom i duhovnom

6

posvećenošću, ova će knjiga pružitikonačnu podršku i nepogrešive,detaljne završne smernice na tomputu oslobođenja. Onima koji jošnisu stigli do kraja tog puta, ali nap-reduju na njemu, koji još uvek imajuneke sumnje i iskustva koja morajuda prožive, ali ih istinska duhovnostsve jače privlači, ova će knjiga pružitineophodan pregled i kontekst celogtog procesa i snažno će ubrzati nji-hovo sazrevanje i buđenje.

Daleko bolje od svih drugihkomentatora Patanjđalijevih Jogasutri, Osho je ovde pokazao da oiskonskom putu čovekovog probu-đenja može da svedoči samo onaj kojiga je prošao. Samo takav čovek možesnažno da povuče i druge da ostvaresopstveno probuđenje. Možda višenego u ijednoj drugoj knjizi svojihgovora, Osho je ovde dokazao da jenajveći, božanski propovednik.Jedinstvenost Oshoa je u tome, uovoj knjzi snažno izražena kao i u

7

celokupnom njegovom delu, što svedruge tradicije duhovnost nameću uprincipima i okvirima svoje tradicije,dok Osho stalno i na sve načine bes-kompromisno naglašava da se jedinaprava duhovnost nikako ne možeprenositi i nametati tradicijom iverom, da je ona samo rezultat lič-nog probuđenja kroz proces indivi-duacije ili samospoznaje.

I kao da nije slučajno što seovakav savršeni svetionik od knjigejavlja danas, kada je opšte buđenječovečanstva u pogledu svih verskih,ideoloških i političkih manipulacija, iprirode samog sveta u kome živimo,veće i jače nego ikada.

Ivan Antić Swami Anand Kapila

8

OshoJOGA: ALFA I OMEGA

Knjiga prva

Poglavlje 1

UVOĐENJE NA STAZUJOGE

25. decembar 1973.1

I, l: atha yogânušasanam. [Neka bi se upravo ovo što]sada [sledi uzelo za] jogističko uče-nje.

1 Predavanja su držana usmeno, snimljena inaknadno zapisana, stoga treba imati u viduda ovaj prevod tih predavanja, iako veranoriginalu, u nekim delovima nije jezičkiispravan sa duhom pisanog književnog jezi-ka.

9

I, 2: yogašcittavrttinirodhah. Yoga je u obustavljenosti[zamućujućih partikularnih] »obrtau s-vesti« (cittavrtti).

I, 3: tada draštuh svarupe vastha-nam. [Samo] tada [u toj obustavlje-nosti partikularnih obrta] »onajkoji vidi« (draštr) biva u skladu sasvojom pravom prirodom (svaru-pa).

I, 4: vrttisarupyamitaratra. Inače se [»Čovek«] poistove-ćuje sa [partikularnim] obrtima(vrtti) [vlastite svesti].2

2 Ovde, i na početku svakog poglavlja, daje-mo najbolji prevod Joga sutri na srpski jeziksa sanskrita od Zorana Zeca (Patanjđali:Izreke o Jogi, Beograd, 1977) Ceo prevod teknjige dat je na kraju ove knjige. Oshov pre-vod sa engleskog jezika nalazi se u tekstunjegovih komentara gde se često ponavlja,tako da su oba prevoda sačuvana i mogu dase dopunjuju radi boljeg razumevanja sutri.

10

Mi živimo u dubokoj iluziji -iluziji o nadi, budućnosti, sutrašnjici.Čovek, ovakav kakav jeste, ne možeda živi bez samoobmane. Niče jenegde rekao da čovek ne može živetisa istinom; njemu trebaju snovi, tre-baju mu obmane, potrebne su mulaži da bi postojao. Niče je u pravu.Čovek kakav je sada ne može postoja-ti sa istinom.3 Ovo treba shvatiti vrloduboko, jer bez razumevanja toga, nemože biti ulaska u istraživanje kojese zove joga.

Um treba duboko razumeti -um kome trebaju laži, um kome tre-baju iluzije, um koji ne može postoja-ti sa realnim, um kome trebaju sno-vi. Vi ne sanjate samo noću. Čak i dokste budni, sanjate neprekidno. Mož-da gledate u mene, možda me sluša-

Poneki komentari iz prevoda Zorana Zecaobeleženi su u napomeni kao: Komentar Z.Z.3 Ako je čovek nesvestan, neprobuđen, ondaje njegova potreba za iluzijama prirodanodraz njegovog stanja.

11

te, ali struja sna teče unutra u vama.Neprekidno um stvara snove, slike,fantazije.

Sada naučnici kažu da čovekmože živeti bez spavanja, ali ne možeživeti bez snova. Odavno je shvaćenoda je spavanje potrebno, ali sadamoderno istraživanje kaže da spava-nje nije zaista nužno. Spavanje jepotrebno samo da biste mogli sanja-ti. Ako vam nije dozvoljeno da sanja-te a dozvoljeno da spavate, nećete seujutru osećati svežim, bodrim. Ose-ćaćete umor, kao da uopšte nistespavali.

U noći ima perioda - perioda zaduboko spavanje i perioda za sanja-nje. Postoji ritam - upravo kao dan inoć, postoji ritam. U početku padateu dubok san oko 40-45 minuta.Onda dolazi faza sanjanja, tadasanjate. Posle toga opet spavanje bezsnova, pa onda opet sanjanje. Čitavenoći se to odvija. Ako je vaše spava-nje ometano za vreme dok spavate

12

duboko bez snova, ujutru nećete ose-ćati da vam je išta nedostajalo. Alidok sanjate, ako je vaš san ometen,onda ćete se ujutru osećati sasvimumorni i iscrpljeni.

Sada se ovo može znati spolja.Ako neko spava, vi možete oceniti dali sanja ili spava. Ako sanja, njegoveoči će se neprestano kretati - kao dagleda nešto sa zatvorenim očima.Kada on duboko spava, oči se nećekretati; one će ostati smirene. Dakle,dok se vaše oči pokreću, ako je vašespavanje tada ometano, ujutru ćeteosećati umor. Onda kada se vaše očine kreću, spavanje može biti ometa-no, i ujutru nećete osećati da vamišta nedostaje.

Mnogi istraživači su dokazalida se ljudski um hrani za vreme sno-va, san je nužan, a san je totalnasamoobmana. A to nije samo tokomnoći; dok ste budni takođe isti obra-zac sledi; danju to čak možete prime-

13

titi. Ponekad će u umu ploviti san,ponekad neće biti snova.

Kada ima snova vi ćete činitinešto, ali ćete biti odsutni. Unutraćete biti okupirani. Na primer, vi steovde. Ako vaš um prolazi kroz stanjesanjanja, vi ćete slušati mene a da meuopšte ne čujete, jer vaš um će bitiokupiran unutra. Ako niste u stanjusanjanja, samo me onda možete čuti.

Danju, noću, um se stalno kre-će od nesanjanja do sna, onda od snado nesanjanja. To je jedan unutrašnjiritam. Ne samo da mi svesno sanja-mo, u životu mi takođe projektujemonade u budućnost.

Današnjica je gotovo uvekpakao. Možete produžavati to samozbog nade koju ste projektovali ubudućnosti. Možete živeti danaszbog sutra. Nadate se da će se neštosutra dogoditi - neka vrata raja će sesutra otvoriti. Ona se nikada neotvaraju danas, a kada sutra dođeono neće doći kao sutra, ono će doći

14

kao danas, ali dotle vaš um se pono-vo pomerio. Vi se stalno krećeteispred sebe; to je ono šta znači sanja-nje. Vi niste jedno sa realnim, onimšto je u blizini, onim što je ovde isada, vi ste negde drugde - krećete seunapred, skačete napred.

A to sutra, tu budućnost, vi steimenovali na tako mnogo načina.Ljudi to nazivaju nebom, neki ljudito zovu mokša (oslobođenje), ali to jeuvek u budućnosti. Neko misli uterminima bogatstva, ali to bogats-tvo će biti u budućnosti. Neko misliu terminima raja, a taj raj će biti pos-le vaše smrti - daleko u budućnosti.Vi gubite svoju sadašnjost za ono štonije; to je ono šta sanjanje znači. Vine možete biti ovde i sada. To izgledada je teško, da se bude upravo usadašnjem trenutku.

Možete biti u prošlosti zato štoje opet to sanjanje - sećanja, pamće-nje stvari kojih nema više, ili možetebiti u budućnosti, koja je projekcija,

15

koja je opet kreiranje nečega iz proš-losti. Budućnost nije ništa do opetprojektovana prošlost - mnogo živo-pisnija, mnogo lepša, ali to je profi-njena prošlost.

Ne možete misliti ni o čemudrugom nego o prošlosti. Budućnostnije ništa drugo do ponovo projekto-vana prošlost, a obe nisu. Sadašnjostjeste, ali vi nikada niste u današnjici.To je ono šta znači sanjanje. Niče je upravu kada kaže da čovek ne možeživeti sa istinom. Njemu su potrebnelaži, on živi kroz njih. Niče kaže dami stalno govorimo da želimo istinu,ali je niko ne želi. Naše takozvaneistine nisu ništa do laži, lepe laži.Niko nije spreman da vidi golustvarnost.

Takav um ne može ući na sta-zu joge, jer joga označava metodolo-giju za otkrivanje istine. Joga jemetod da se dođe do nesanjajućeguma. Joga je nauka da se bude u ovdei sada. Joga znači da ste sada spremni

16

da se ne krećete u budućnost. Jogaznači da ste sada spremni da se nenadate, da ne iskačete napred izvašeg bića. Joga znači sresti se s real-nošću kakva jeste.

Prema tome čovek može ući ujogu, ili na stazu joge, samo kada jetotalno izigran i frustriran od svogvlastitog uma kakav on jeste. Ako sejoš nadate da možete dobiti nešto krozsvoj um, joga nije za vas. Potrebna jetotalna frustracija - otkriće da ovajum koji projektuje jeste beskoristan,um koji se nada jeste besmislica, onne vodi nigde. On jednostavno zat-vara vaše oči; on vas opija; on nikadane dozvoljava realnosti da vam budeotkrivena. On vas štiti od realnosti.

Vaš um je opojno sredstvo,droga. On je protiv onoga što jeste.Stoga dok ne budete totalno frustri-rani sa svojim umom, sa svojimnačinom postojanja, načinom na kojiste postojali do sada, ako ga možete

17

ostaviti bezuslovno, onda možete ućina stazu.

Mnogi su postali zaintereso-vani, ali vrlo mali broj ulazi jer vašeinteresovanje može biti samo radivašeg uma. Vi se možda sada nadate,kroz jogu, da možete dobiti nešto,ako motiv postizanja postoji - damožete postati savršeni kroz jogu, damožete postići blaženo stanje savr-šenog postojanja, da možete postatijedno s brahmanom, da možete pos-tići sat chit anandu.4 Ovo može dabude uzrok zašto se interesujete zajogu. Ako je to slučaj onda ne možebiti susreta između vas i staze koja jejoga. Onda ste vi sasvim protiv nje,krećete se u potpuno suprotnojdimenziji.

Joga znači da sada ne postojinada, da sada ne postoji budućnost,

4 Sat - bitak, chit - svest, ananda - blaženstvo.To je klasičan opis stvarnosti ili budnosti uvedanti po kojoj je čovekova suština jedno sabrahmanom - apsolutom.

18

da nema više želja. Čovek je spremanda zna šta jeste. Čovek nije zaintere-sovan za ono šta može biti, šta trebada bude, da bi išta trebao da bude.Čovek nije zainteresovan! Čovek jezainteresovan samo za ono što jeste,jer samo realno može da vas oslobo-di, samo realnost može da postaneoslobođenje.

Potrebna je potpuna beznade-žnost. Buda (Buddha)5 je očajanjenazvao dukha. Ako ste zaista u pat-nji, ne nadajte se, jer vaša nada ćesamo prolongirati jad. Vaša nada jeopojno sredstvo. Može vam pomoćisamo da stignete do smrti i nigdeviše. Sve vaše nade mogu vas dovestisamo do smrti. One tamo vode.

Postanite potpuno beznadežni- nema budućnosti, nema nade. Teš-

5 Buddha je ispravan način pisanja imenaosnivača budizma Sidarte Gautame. Izgova-ra se sa dva sloga: 'bud' i 'dha', i znači 'pro-buđeni'. Ipak ovde ćemo se držati već pri-hvaćenog pisanja i izgovora: Buda.

19

ko razumljivo. Potrebna je odvažnostda se hrabro podnese realnost.Međutim, takav trenutak dolazi sva-kome, pre ili kasnije. Svakom ljud-skom biću dođe trenutak kada seoseća potpuno beznadežno. Dogodimu se apsolutna besmislenost. Kadaon postane svestan da je beskorisnošta god da čini, gde god da ide, to nevodi nikuda, čitav život je bez znača-ja - iznenada nade ga ostavljaju,budućnost napušta, i po prvi put viste usaglašeni sa sadašnjim, po prviput ste licem u lice sa realnošću.

Dok taj trenutak ne dođe… vimožete nastaviti da radite asane,položaje; ali to nije joga. Joga je okre-tanje unutra. To je totalan zaokret.Kada se ne krećete u budućnost, nekrećete se prema prošlosti, ondazapočinjete da se krećete ka sebi - jervaše bivanje je ovde i sada, ono nije ubudućnosti. Vi ste prisutni ovde isada, vi možete ući u ovu realnost.Ali onda um mora biti ovde.

20

Ovaj momenat je označenprvom Patanjđalijevom sutrom. Prenego što započnemo govoriti o prvojsutri, nekoliko stvari treba razumeti.Prvo, joga nije religija - zapamtite to.Joga nije hinduistička ili musliman-ska. Joga je čista nauka, baš kaomatematika, fizika ili hemija. Fizikanije hrišćanska, fizika nije budistič-ka. Ako su hrišćani otkrili zakonefizike, onda nije zato fizika hrišćan-ska. Samo su slučajno hrišćani otkrilizakone fizike. Ali fizika ostaje samonauka. Joga je nauka - samo ju je slu-čajno otkrio hindus.6 Ona nije hindu-

6 Ovde je potrebna mala ispravka: joga jemnogo starija od pojave hinduizma. Onapotiče iz kulture Mohendžo Daro civilizacijeu dolini Inda, koja nema ničeg zajedničkogsa hinduizmom i više hiljada godina je stari-ja od naseljavanja indijskog potkontinenta.Zapravo, kada su arijevci sa iranske visorav-ni naseljavali indijski potkontinent, i nosilisa sobom osnove hinduizma, Vede, sukobilisu se sa kulturom u dolini Inda i porazili je.To je opisano u epu Mahabharata, tačnije u

21

istička. To je čista matematika ounutrašnjem bivanju. Tako musli-man može biti jogi, đain može bitijogi, hrišćanin može biti jogi, budistamože biti jogi.

Joga je čista nauka, a Patanjđa-li je najveće ime što se tiče sveta joge.Taj čovek je izuzetan. Niko se nemože uporediti sa njim. Po prvi put uistoriji čovečanstva ovaj čovek jedoveo religiju do stanja nauke; on jenačinio religiju naukom, očevidnimzakonima; nikakva vera nije potreb-na.

Takozvane religije trebajuverovanje. Ne postoje druge razlike

delu tog epa koji je poznat kao BhagavadGita. Suština duhovnosti u Bhagavad Gitipotiče od starosedelaca, a to je učenje osankhyi i yogi. To je učenje ateistička praksaduhovnog probuđenje čovekovog. Arijevcisu je samo preuzeli i pomešali sa svojim ved-skim učenjima posvećenim raznim bogovi-ma i žrtvovanjima. Iz te mešavine nastao jehinduizam kakvog danas znamo.

22

između jedne religije i druge; razlikaje samo u verovanju. Musliman imaodređena verovanja, hindu nekadruga, a hrišćani neka treća. Razlikaje u verovanjima. Joga nema ničegašto se tiče verovanja; joga ne kaže daveruje ni u šta. Joga iskazuje iskus-tvo. Upravo kao što nauka kazujeeksperimentom; joga govori iskus-tvom. Eksperiment i iskustvo suoboje isti, njihova područja su razli-čita. Eksperiment znači nešto što vimožete vršiti spolja; a iskustvo ozna-čava nešto što vi možete činiti unut-ra. Iskustvo je jedan unutrašnjieksperiment.

Nauka kaže: ne verujte, sum-njajte onoliko koliko možete. I tako-đe, nemojte da ne verujete, jer neve-rovanje je opet vrsta verovanja. Vimožete verovati u Boga, vi možeteverovati u koncept ne-Boga. Možetereći Bog postoji, sa fanatičnim gledi-štem, možete reći sasvim suprotno,da Bog ne postoji s istim fanatiz-

23

mom. Ateisti, teisti, svi su vernici, avera nije oblast za nauku. Naukaznači iskusiti nešto, ono što jeste;nije potrebna vera. Dakle, drugastvar koju treba zapamtiti: joga jeegzistencijalna iskustvena i ekspe-rimentalna. Nikakva vera se ne zah-teva, nikakva vera nije potrebna -samo odvažnost da se iskusi. A to jeono što nedostaje. Vi možete verova-ti lako jer u verovanju nećete bitipreobraženi. Vera je nešto vamadodato, nešto površno. Vaše biće sene menja; vi ne prolazite kroz nekupromenu. Možete biti hindu, možetepostati hrišćanin sledećeg dana. Jed-nostavno promenite: promenite Gituza Bibliju. Možete da je promenite zaKuran, međutim čovek koji je držaoGitu a sada drži Bibliju, ostaje isti. Onje promenio svoja verovanja.

Verovanja su kao odeća. Ništabitno se ne preobražava; vi ostajeteisti. Analizirajte hindusa, ispitajtemuslimana, unutra su oni isti. On

24

odlazi u hram, musliman mrzi hram.Musliman ide u džamiju, a hindusmrzi džamiju, ali iznutra oni su istaljudska bića.

Vera je laka jer se od vas nezahteva zapravo da činite ništa -samo površinsko doterivanje, deko-risanje, nešto što možete odložiti nastranu svakog momenta kada hoće-te. Joga nije verovanje. Zbog toga jeteška, naporna, ponekad izgledanemoguća. To je jedan egzistencijal-ni pristup. Vi ćete doći do istine, aline kroz veru, nego kroz svoje vlastitoiskustvo, kroz vaše vlastito ostvare-nje. To znači da ćete morati potpunoda se promenite. Vaša gledišta, vašnačin života, vaš um, vaša psihakakva jeste mora potpuno da se raz-bije. Nešto novo mora da se stvori.Samo s tim novim vi ćete doći u kon-takt s realnošću.

Dakle, joga je oboje, i smrt inovi život. Ovakvi kakvi jeste vi ćetemorati umreti, a dok ne umrete novo

25

se ne može roditi. Novo je skriveno uvama. Vi ste samo seme za to, a sememora pasti dole, apsorbovano odzemlje. Seme mora da umre; samoonda novo će se pojaviti iz vas. Vašasmrt će vam doneti novi život. Joga jeoboje: smrt i novo rođenje. Dok nistespremni da umrete, ne možete bitipreporođeni. Dakle to nije pitanjepromene verovanja.

Joga nije filozofija. Ja tvrdimda nije religija, kažem i da nije filozo-fija. To nije nešto o čemu možeterazmišljati. To je nešto što moratebiti; razmišljanje neće biti dovoljno.Mišljenje se odvija u vašoj glavi. Onone zadire duboko do korena vašegbića; ono nije vaša celokupnost. Onoje samo deo, funkcionalni deo; ono semože uvežbati. I vi možete da rasu-đujete logično, možete misliti racio-nalno, ali vaše srce će ostati isto.Vaše srce je vaš najdublji centar, vašglava je samo grana. Možete biti bez

26

glave, ali ne možete biti bez srca.Vaša glava nije osnovna.

Joga se odnosi na vaše celoku-pno biće, s vašim korenom. To nijefilozofiranje. Dakle, sa Patanjđalijemnećemo postati mislioci, spekulativ-ci. Sa Patanjđalijem pokušaćemo dasaznamo najviše zakone bivanja;zakone transformacije bića, zakonekako umreti i kako se ponovo roditi,zakone novog poretka postojanja.Zbog toga ja jogu nazivam naukom.

Patanjđali je izuzetan. On jeprosvetljena osoba, kao Buda, kaoKrišna, kao Hrist, kao Mahavira,Muhamed, Zaratustra, ali je različitna jedan način. Niko od Bude, Krišne,Mahavire, Zaratustre, Muhamedanema naučno gledište. Oni su velikiosnivači religija. Oni su izmenili ceoobrazac ljudskog uma i njegovustrukturu, ali njihov pristup nijenaučan.

Patanjđali je kao Ajnštajn usvetu Buda. On je fenomen. On bi

27

lako dobio Nobelovu nagradu kaoAjnštajn, ili Bor, Maks Plank ili Haj-zenberg. On ima isto gledište, istipristup strogog naučnog uma. Onnije pesnik; Krišna je pesnik. On nijemoralista; Mahavira je moralista. Onje u osnovi naučnik, koji razmišlja uterminima zakona. On je došao daizvede apsolutne zakone ljudskogpostojanja, najvišu radnu strukturuljudskog uma i realnosti.

I ako sledite Patanjđalija, saz-naćete da je on tako tačan kaomatematička formula. Jednostavnočinite ono šta on kaže i rezultat će sepostići. Rezultat se garantovano pos-tiže; to je upravo kao dva plus dva,oni postaju četiri. To je baš kao kadazagrevate vodu do 100 stepeni celzi-jusovih i ona isparava. Vera nije pot-rebna; jednostavno činite to i znate.To je nešto što treba uraditi i znati.Zbog toga ja kažem ne postoji pore-đenje. Na ovoj planeti nikada nijepostojao čovek kao Patanjđali.

28

Vi možete naći u Budinimgovorima, poeziju - garantovano daje tamo. Mnogo puta dok je Budaizražavao sebe, on je postajao pesnik.Kraljevstvo ekstaze, područje najvi-šeg saznavanja, takođe je lepo, isku-šenje je tako veliko da se postanepoetičan, lepota je takva, blagoslov jetakav, blaženstvo je takvo da čovekzapočinje da misli poetskim jezikom.

Međutim, Patanjđali se odup-reo tome. On je sasvim različit. Nikonije mogao da se odupre. Isus, Kriš-na, Buda, svi su postali pesnici. Sjaj,lepota, kada to bukne u vama, poče-ćete da plešete, počećete da pevate. Utom stanju vi ste kao ljubavnik kojise zaljubio u čitav univerzum.

Patanjđali se odupreo tome.On nje koristio poeziju; nikada nijeupotrebio nijedan pesnički simbol.Nije se bavio poezijom; nije govorio uterminima lepote. On je govoriosamo u matematičkim terminima.On je bio egzaktan, i dao vam je mak-

29

sime (mudre izreke). Ove izreke susamo naznake šta treba da se uradi.On nije buknuo u ekstazi; nije rekaostvari koje se ne mogu reći; nijeistraživao nemoguće. On je samopoložio temelj, a ako sledite temeljdospećete do vrha koji je iznad. On jestrog matematičar - zapamtite to.

Prva sutra:A sada, disciplina jogeAtha joganushasanam

A sada disciplina joge. Svakupojedinu reč treba shvatiti jer Pata-njđali nije koristio nijednu suvišnureč.

A sada, disciplina joge.Prvo pokušajte da razumete

reč ‘sada’. Ovo ‘sada’ pokazuje stanjeuma o kome vam upravo govorim.

Ako ste se oslobodili iluzija,ako ste bez nade, ako ste potpunopostali svesni ništavnosti svih želja,ako vidite svoj život kao besmislen -

30

bilo šta da ste radili do sada jednos-tavno je umrlo, ništa neće ostati ubudućnosti, vi ste u apsolutnoj bez-nadežnosti - što Kjerkegor zove ago-nijom. Ako ste u agoniji, patnji,neznajući šta da činite, neznajući gdeda idete, neznajući u koga da gledate,upravo na ivici ludila, samoubistvaili smrti, ceo vaš obrazac života izne-nada je postao ništavan. Ako takavtrenutak nastupi, Patanjđali kaže:"Sada disciplina joge." Samo tadamožete razumeti nauku o jogi, disci-plinu joge.

Ako taj trenutak ne dođe,možete nastaviti da izučavate jogu,možete postati veliki učenjak, alinećete biti jogi. Možete napisati ras-prave o jogi, možete držati predava-nja o njoj, ali nećete biti jogi. Nijedošao taj trenutak za vas. Intelektu-alno možete postati zainteresovani,kroz vaš um možete biti povezani sjogom, ali joga nije ništa ako nije dis-ciplina. Joga nije shastra; to nije spis.

31

To je disciplina. To je nešto što mora-te da učinite. To nije neobičnost, tonije filozosko mozganje. Ona je dub-lja od toga. To je pitanje života i smr-ti.

Ako je došao trenutak kadaosećate da su svi pravci ometeni, sviputevi su iščezli; budućnost je mrač-na, a svaka želja je postala gorka, ikroz svaku želju ste upoznali samorazočarenje; svi pokreti u nade i sno-ve su obustavljeni:

A sada, disciplina joge. Ovo ‘sada’ možda nije došlo.

Onda ja mogu govoriti o jogi, ali vinećete slušati. Vi možete slušatisamo ako je taj trenutak prisutan uvama.

Jeste li zaista nezadovoljni?Svako će reći: "Da", ali to nezadovolj-stvo nije stvarno. Vi ste nezadovoljnisa ovim, možete biti nezadovoljni saonim, ali niste totalno nezadovoljni.Vi se još nadate. Nezadovoljni stezbog svojih prošlih nadanja, ali za

32

budućnost se još nadate. Vaše neza-dovoljstvo nije potpuno. Još uvekpriželjkujete neko zadovoljstvo neg-de, neku nagradu negde.

Ponekad se osećate beznadež-no, ali ta beznadežnost nije istinita.Osećate beznadežnost jer određenanada nije ostvarena, određena nadaje propala. Ali nadanje je još uvekprisutno; nadanje nije propalo. Vićete se još nadati. Nezadovoljni ste sovom nadom, onom nadom, ali nistenezadovoljni sa nadom kao takvom.Ako ste s nadom kao takvom razoča-rani, došao je trenutak kada možeteući u jogu. Onda ovaj ulazak neće bitisamo mentalna, spekulativna poja-va. Ovaj ulazak će biti ulazak u disci-plinu.

Šta je disciplina? Disciplinaoznačava kreiranje reda u vama.Kakvi jeste, vi ste haos. Kakvi jeste,vi ste neuredni. Gurđijev je imao obi-čaj da kaže - a Gurđijev je na mnogonačina sličan Patanjđaliju: on je opet

33

pokušao da načini srž religije nau-kom - Gurđijev kaže da vi niste jedan,vi ste gomila, čak i kada kažete: "Ja",ne postoji neko ‘ja’. U vama imamnogo ‘ja’, ali nikada ne postajetesvesni ovog nereda jer ko će postatisvestan toga? Ne postoji centar kojimože postati svestan.

"Joga je disciplina" znači jogaželi da stvori kristalisani centar uvama. Takvi kakvi jeste, vi ste gomi-la, a gomila ima mnogo pojava. Jednaje da ne možete verovati gomili.Gurđijev bi obično rekao da čovek nemože obećati. Ko će obećati? Vi nisteprisutni. Ako obećate, ko će ispunitiobećanje? Sledećeg jutra onog koji jeobećao više nema.

Ljudi dođu kod mene i kažu:"Sada ću položiti zavet. Obećavam daću učiniti ovo." Ja im kažem: "Razmi-slite dva puta pre nego što obećatenešto. Jeste li sigurni da će sledećegjutra biti tu onaj ko je obećao?" Viodlučite da ustajete rano ujutru od

34

sutra - u četiri sata. A u četiri sataneko u vama kaže: "Ne sekiraj se.Tako je hladno napolju. Zašto se toli-ko žuriš? Mi to možemo uraditi ujut-ru." I ponovo zaspite.

Kada ustanete vi se kajete.Mislite, "Ovo nije dobro, trebao samto da uradim." Odlučujete ponovo"Sutra ću to uraditi", a isto će se desi-ti i sutra jer u četiri ujutru onaj koji jeobećao nije više tu, neko drugi je ukrevetu. Vi ste Rotary Club: predse-davajući se stalno menja. Svaki članpostaje rotirajući predsedavajući.Postoji kruženje. Svakog momentaneko drugi je glavni.

Gurđijev je obično govorio:"Ovo je glavna karakteristika čoveka,da on ne može obećati." Vi ne možeteispuniti obećanje. Nastavljate dadajete obećanja, a dobro znate da ihne možete ispuniti, jer vi niste jedan:vi ste nered, haos. Otuda, Patanjđalikaže: "A sada disciplina joge." Ako jevaš život postao apsolutna patnja,

35

ako ste shvatili da šta god učinitestvara pakao, onda je trenutak došao.Ovaj trenutak može promeniti vašudimenziju, pravac vašeg postojanja.

Do sada ste živeli kao haos,gomila. Joga znači, sada ćete moratibiti harmonija, moraćete da postane-te jedan. Nužna je kristalizacija; pot-rebno je usredištavanje. Dok ne dos-tignete centar, sve što činite jestebeskorisno. To je traćenje života ivremena. Centriranje je prvo potreb-no, a jedino može biti blažen onaj koje zadobio središte. Svako traži to, alivi ne možete zahtevati. Vi treba to dazaslužite! Svako čezne za blaženimstanjem postojanja, ali samo centarmože biti blažen. Mnoštvo ne možebiti blaženo, gomila nema Sopstvo,nema atmana koji će biti blažen.

Blaženstvo podrazumevaapsolutnu tišinu, a tišina je mogućasamo kada postoji harmonija - kadasu svi neskladni fragmenti postalijedno, kada ne postoji mnoštvo, već

36

jedno. Kada ste vi sami u kući i nikodrugi nije tu, bićete blaženi. Upravosada svako drugi je u vašoj kući,samo vi niste tamo. Samo gosti sutamo, domaćin je uvek odsutan. Asamo domaćin može biti blažen.

Usredištavanje Patanjđalinaziva disciplinom - anushasanam.Reč ‘disciplina’ je lepa. Ona dolazi izistog korena odakle i reč ‘disciple’dolazi. ‘Disciplina’ znači sposobnostda se uči, kapacitet da se zna. Inače vine možete znati, vi ne možete učiti,dok niste dostigli sposobnost dabudete ili postojite.

Jednom je jedan čovek došaokod Bude i rekao… Mora da je biodruštveni reformator, revolucionar.Rekao je Budi: "Svet je u patnji. Sla-žem se s vama". Buda nikada nijerekao da je svet u patnji. Buda kaže:"Vi ste patnja", ne svet. "Život je pat-nja", ne svet. "Čovek je patnja", nesvet. "Um je patnja", ne svet. Ali tajrevolucionar je rekao: "Svet je u pat-

37

nji. Ja se slažem s vama. Kažite misada šta mogu učiniti? Imam dubokosaosećanje, i želim da služim čove-čanstvu."

Služenje mora da je njegovmoto. Buda ga je pogledao i ostaonem. Budin učenik Ananda je rekao:"Taj čovek izgleda da je iskren. Upu-tite ga. Zašto ćutite?" Onda je Budarekao buntovniku: "Vi želite da služi-te svetu, ali gde ste vi? Ja ne vidimnikoga unutra. Gledam u vas, tamonema nikoga."

"Vi nemate nikakvo središte, adok ne budete usredišteni šta god dačinite stvaraće više smutnje." Svivaši društveni reformatori, vaširevolucionari, vaši lideri, oni su veli-ki stvaraoci smutnje, trgovci smut-njom. Svet bi bio bolji da nije bilolidera. Inače oni ne mogu pomoći.Oni moraju učiniti nešto zato što jesvet u patnji. A oni nisu usredišteni,tako da šta god učine stvaraju višepatnje. Samo saosećanje neće pomo-

38

ći, samo služenje neće pomoći. Sao-sećanje kroz usredišteno postojanjeje nešto sasvim različito. Saosećanjekroz mnoštvo je propast. Takvasamilost je otrov.

A sada, disciplina Joge.Disciplina označava sposob-

nost da se postoji, sposobnost da sezna, kapacitet da se uči. Moramonaučiti ove tri stvari.

Sposobnost da se bude. Svijoga položaji ne bave se stvarno stelom, bave se sposobnošću da sepostoji. Patanjđali kaže da ako može-te sedeti tiho bez kretanja vašeg telaza nekoliko sati, raste vaša sposob-nosti da postojite. Zašto se krećete?Ne možete sedeti bez kretanja čak niza nekoliko sekundi. Vaše telo zapo-činje da se kreće. Negde osećatesvrab, noge postaju umrtvljene;mnoge stvari započinju da se doga-đaju. Ovo su samo izgovori za vas dase pokrećete.

39

Vi niste gospodar. Ne možetereći telu: "Sada za jedan sat se nećupokretati." Telo će se odmah pobuni-ti. Odmah će vas prisiliti da sepokrenete, da uradite nešto, a ono ćedati razloge: "Morate se pokrenuti jervas komarac ujeda." Možda nećetenaći komarca kada pogledate. Vi nis-te biće, vi ste strepnja - neprekidnagrozničava aktivnost. Patanjđalijeveasane, položaji, se ne bave ni sakojom vrstom fiziološkog treninga,već unutrašnjim treningom bića,samo da se bude - bez činjenja ičega,bez ikakvih pokreta, bez ikakve akti-vnosti, samo da se postoji. Samo toostajanje u postojanju pomoći će uusredištenju.

Ako možete ostati u jednompoložaju, telo će postati rob; sledićevas. A što vas više telo sledi, imaćeteveće postojanje unutar sebe, jačepostojanje unutar vas. I zapamtite,ako se telo ne pokreće, vaš um nemože da se kreće, jer um i telo nisu

40

dve stvari. Oni su dva pola iste poja-ve. Vi niste telo i um, vi ste telo-um.Vaša ličnost je psiho-somatska - psi-ho-fizička. Um je najsuptilniji deotela. Ili možete reći obrnuto, da jetelo najgrublji deo uma.

Tako šta god da se desi u teludešava se i u umu. I obrnuto: što godse desi u umu dešava se i telu. Ako setelo ne pokreće i vi možete ostati ujednom položaju, ako možete rećitelu: "Budi mirno", um će ostatimiran. Zaista, um započinje kretanjei pokušava da pokrene telo, jer ako setelo kreće onda i um može da se kre-će. U nepokretnom telu, um se nemože pokretati; njemu je potrebnopokretno telo.

Ako se telo ne kreće, um se nekreće, vi ste usredišteni. Ovaj nepo-kretan položaj nije samo fiziološkotreniranje. On samo stvara situacijuu kojoj usredištenje može da sedogodi, u kojoj možete postati disci-plinovani. Kada vi jeste, kada ste

41

postali usredišteni, kada saznate štaznači postojati, onda možete učiti, jerćete biti ponizni, skromni. Onda semožete predati. Onda nikakav lažniego neće prianjati uz vas jer kada stejednom usredišteni vi znate da su sviegoi lažni. Onda se možete pokloniti.Onda se rađa disciplina.

Disciplina je veliko postignu-će. Samo kroz disciplinu možete pos-tati učenik. Samo bivajući usredište-ni vi možete postati ponizni, prijem-čivi, postati prazni, i guru, učitelj,može sebe izliti u vas. U vašoj praz-nini, ako ste tihi, on može doći i dop-reti do vas. Komunikacija postajemoguća.

Učenik je onaj ko je usredišten,ponizan, prijemčiv, otvoren, spre-man, budan, uslužan, pobožan. Ujogi, učitelj je vrlo, vrlo važan, apso-lutno važan, jer samo kada ste uneposrednoj blizini bića koje je usre-dišteno vaše vlastito usredištenje ćese desiti.

42

To je značenje satsanga. Jeste ličuli reč satsang? Ona je sasvimpogrešno korišćena. Satsang označa-va neposrednu blizinu istine; onaznači blizu istine, znači blizu učiteljakoji je postao jedno s istinom - samobiti blizu njega, otvoren, prijemčiv ičekati. Ako je to u vama postaloduboko i jako, duboka prisnost će sedogoditi.

Učitelj neće činiti ništa. On jejednostavno tu, na raspolaganju. Akoste vi otvoreni, on će strujati unutarvas. Ovo strujanje se naziva satsang.S učiteljem vi ne treba da učite ništadrugo. Ako možete naučiti satsang,to je dovoljno - ako samo možete bitipokraj njega bez pitanja, bez razmiš-ljanja, bez raspravljanja; samo prisu-tni tu, na raspolaganju, tako da bićeučitelja može da se izlije u vas. A bićemože da teče. Ono već teče. Kad godosoba postigne integritet, njeno bićepostaje zračeće.

43

Ono nadolazi. Bilo da ste viprisutni da primate ili ne, to nijevažno. Ono teče kao reka. Ako ste viprazni kao posuda, spremni, otvore-ni, ono će se uliti u vas.

Učenik označava nekoga ko jespreman da prima, ko je postaomaterica - učitelj može da prodre unjega. Ovo je značenje reči satsang.To u osnovi nije propoved, predava-nje; satsang nije rasprava. Raspravamože biti prisutna, ali raspravljanjeje samo jedan izgovor. Vi ste ovde, aja ću govoriti o Patanjđalijevim sut-rama. To je samo jedan izgovor. Akoste vi zbilja ovde, onda rasprava, raz-govor, postaje samo jedan izgovor zavas da budete ovde. To je samo jedanizgovor. A ako ste vi zaista ovde, sat-sang počinje. Ja mogu teći a to stru-janje je snažnije od bilo kog govora,svake komunikacije kroz jezik, odsvakog intelektualnog susreta svama.

44

Dok je vaš um angažovan, akoste učenik, ako ste disciplinovanobiće, vaš um je uposlen u slušanjumene, vaše biće može biti u satsangu.Onda je vaša glava zauzeta, vaše srceje otvoreno. Onda na dubljem nivou,susret se dešava. Taj susret je sat-sang, a sve drugo je samo jednoopravdanje, samo da se nađu putevida se bude blizu učitelja.

Bliskost je sve, ali samo učenikmože biti blizak. Bilo ko i svako nemože biti blizak. Bliskost znači oda-no poverenje. Zašto nismo bliski? Jerima straha. Prevelika blizina možebiti opasna, prevelika otvorenostmože biti opasna, jer vi postajeteranjivi, a onda će biti teško odbranitise. Stoga samo radi sigurnosne meremi držimo svakog na ostojanju,nikada ne dozvoljavamo da pređedozvoljeno rastojanje.

Svako ima teritoriju oko sebe.Kad god neko uđe u vašu teritoriju vipostanete uplašeni. Svako ima pros-

45

tor za zaštitu. Vi sedite sami u svojojsobi. Stranac uđe u sobu. Samo pos-matrajte kako postajete zaista upla-šeni. Postoji jedna tačka, a ako onpređe tu tačku, iza te tačke vi ćetebiti preplašeni. Osetiće se iznenadnodrhtanje. Izvan određene teritorijeon se može kretati.

Biti blizak znači da sada nemavaše vlastite teritorije. Biti blizakznači biti ranjiv, biti blizak znači dašta god da se dogodi vi ne razmišljateu terminima sigurnosti.

Učenik može biti blizak iz dvarazloga. Jedan je da je on usredišten,on pokušava da bude usredsređen.Osoba koja pokušava da bude usredi-štena postaje neuplašena, ona posta-je neustrašiva. Ona ima nešto što sene može ubiti. Vi nemate ništa, otu-da strah. Vi ste gomila, mnoštvo.Mnoštvo može biti rasuto svakogmomenta. Vi nemate nešto kao stenašto će biti tu šta god da se dogodi. Bezstene, bez temelja vi postojite kao

46

kuća od karata, obavezna da budeuvek u strahu. Bilo kakav vetar, čaksvaki povetarac, može da je uništi,tako da morate da zaštitite sebe.

Zbog ove konstantne bezbed-nosti, vi ne možete voleti, ne možeteverovati, vi ne možete biti prijatelj.Možete imati mnogo prijatelja ali tune postoji prijateljstvo, jer prijatelj-stvu je potrebna bliskost. Možeteimati žene i muževe i takozvane lju-bavnike, ali tu nema ljubavi, jer lju-bav traži bliskost, ljubavi treba pove-renje. Možete imati gurue, učitelje,ali nema učeništva, jer vi ne možetedozvoliti sebi da budete totalno oda-ni nečijem biću, u blizini njegovogbića, bliski njegovom biću, tako daon ne može da vas nadvlada, da vaspreplavi.

Učenik označava tragaoca kojinije mnoštvo, koji pokušava da budeusredišten i kristalizovan, barempokušavajući, čineći napor, iskreninapor da postane individua, da oseća

47

svoje biće, da postane svoj vlastitigospodar. Sva disciplina joge je jedannapor da vas načini gospodarem vassamih. Takvi kakvi jeste vi ste samorob mnogih, mnogih bolesti. Mnogi,mnogi gospodari postoje, a vi stesamo rob - i razvučeni ste u mnogimpravcima.

A sada, disciplina joge.Joga je disciplina. To je jedan

napor s vaše strane da promenitesebe. Mnoge druge stvari moraju serazumeti. Joga nije terapija. Na zapa-du mnogi psihološke terapije su ras-prostranjene danas, i mnogi zapadnipsiholozi misle da je joga takođeterapija. Ona to nije! Ona je discipli-na. A kakva je razlika? Ovo je razlika:terapija je potrebna ako ste bolesni,terapija je potrebna ako ste oboleli,terapija je potrebna ako ste u patolo-škom stanju. Disciplina je potrebnačak i kada ste zdravi. Zaista, kada stezdravi samo disciplina može pomoćionda.

48

To nije za patološke slučajeve.Joga je za one koji su potpuno zdravi,ukoliko je medicinska nauka u pita-nju, normalni. Oni nisu šizofrenični;oni nisu ludi, oni nisu neurotični.Oni su normalni ljudi, zdravi ljudibez određene patologije. Pri svemutome oni su svesni da šta god da senaziva normalnošću jeste beskoris-no, ma šta da se naziva zdravljemnije od koristi. Nešto više je potreb-no, nešto veće je potrebno, nešto sve-tije i celovitije je potrebno.

Terapije su za bolesne ljude.Terapije vam mogu pomoći da dođe-te do joge, ali joga nije za terapiju.Joga je za viši red zdravlja, različit odsreće - različitog tipa bitisanja i celo-vitosti. Terapija može, uglavnom, davas učini prilagođenim. Frojd kažeda mi ne možemo učiniti više. Mi vasmožemo učiniti prilagođenim, nor-malnim članom društva - ali ako jedruštvo samo patološko, šta onda? Ato i jeste! Samo društvo je bolesno.

49

Terapija vas može učiniti normal-nim u smislu da ste prilagođenidruštvu, ali samo društvo je bolesno!

Tako ponekad se dešava da seu jednom bolesnom društvu za zdra-vu osobu misli da je bolesna. Mislilose da je Isus bolestan, i svi napori suuloženi da se on dovede u red. A kadase našlo da je on beznadežan slučaj,onda je razapet na krst. Kada se našloda se ništa ne može učiniti, da je tajčovek neizlečiv, onda je raspet. Druš-tvo je samo bolesno jer nije ništadrugo nego vaša zajednica. Ako susvi članovi bolesni, društvo je boles-no, a svaki član mora biti podešenprema njemu.

Joga nije terapija; joga nije nina koji način pokušaj da vas učiniprilagođenim društvu. Ako želite dadefinišete jogu u terminima prilago-đavanja, onda to nije podešavanje sadruštvom, već je to izmirenje sasamom egzistencijom. To je usklađi-vanje sa božanskim!

50

Dakle, može se dogoditi davama savršeni jogi izgleda lud. Možeizgledati da je van svoje čulnosti,izvan svog uma, jer je on sada udodiru sa moćnijim, s višim umom,višim redom stvari. On je u dodiru sauniverzalnim umom. Uvek se deša-valo tako: Buda, Isus, Krišna, oni suuvek izgledali nekako ekscentrični.Oni ne pripadaju nama; izgledaju kaostrana lica.

Zbog toga mi njih nazivamoavatarima, stranim licima. Oni kaoda su došli s druge planete; oni nepripadaju nama. Oni mogu biti viši,mogu biti ispravni, mogu biti božan-ski, ali oni ne pripadaju nama. Oni sudošli odnekuda drugde. Oni nisu deoi paket našeg postojanja, čovečans-tva. Ostalo je osećanje da su oni stra-na lica; a oni to nisu. Oni su stvarniinsajderi jer su dotakli najskrivenijusrž egzistencije. Ali nama oni takoizgledaju.

A sada, disciplina joge.

51

Ako je vaš um shvatio da štagod ste radili do sada je bilo potpunobesmisleno, da je bilo noćna mora unajgorem, a lep san u najboljem slu-čaju, onda se staza discipline otvorilapred vama. Kakva je ta staza?

Osnovna definicija je,Joga je obustava aktivno-sti uma -Chitta vritti nirodha.

Rekao sam vam da je Patanjđa-li samo matematičar. U jednoj jedi-noj rečenici, a sada disciplina joge, onje završio sa vama. Ovo je jedinarečenica koja je korišćena za vas. Sadon uzima zdravo za gotovo da ste vizainteresovani za jogu, ne kao nadu,već kao disciplinu, kao preobražajupravo ovde i sada. On nastavlja daobjašnjava:

Joga je obustava aktivnosti uma.Ovo je definicija joge, najbolja.

Na mnogo načina je opisana joga,ima mnogo definicija. Neki kažu joga

52

je susret uma sa božanskim; otuda,ona je nazvana joga - joga znači spoj,spajanje zajedno. Neki kažu da jogaznači odbacivanje ega; ego je prepre-ka; onog momenta kada napustiteego vi ste spojeni sa božanskim. Viste već povezani, samo zbog vašegega vama izgleda da ste bili rastav-ljeni. Ima ih mnogo, ali Patanjđalije-va je najnaučnija. On kaže:

Joga je obustava aktivnosti uma.Joga je stanje u kome nema

uma. Reč 'um' pokriva sve - vaš ego,vaše želje, vaše nade, vaše filozofije,vaše religije, vaše spise. 'Um' pokrivasve. Šta god vi možete zamisliti jesteum. Sve što je znano, sve što može dase zna, sve što je saznajno, jeste unu-tar uma. Prestajanje uma označavaobustavu znanog, prekid saznajnog.To je skok u nepoznato. Kada nemauma, vi ste u nepoznatom. Joga jeskok u nepoznato. Neće biti ispravnoreći ‘nepoznato’, pravilnije je, ‘nesa-znajno’.

53

Šta je um? Šta um radi ovde?Šta je to? Obično mi mislimo da jeum nešto supstancijalno tamo u gla-vi. Patanjđali se ne slaže - i niko ko jeikada saznao unutrašnjost uma seneće složiti. Savremeni naučnici setakođe ne slažu sa tim. Um nije neštosupstancijalno unutar glave. Um jeupravo delovanje, samo aktivnost.

Vi hodate i kažete da šetate.Šta je hodanje? Ako stanete, gde jehodanje? Ako sednete, gde je hodanjeotišlo? Hodanje nije ništa supstanci-jalno; to je jedna aktivnost. Tako dokvi sedite, niko ne može da pita, "Gdeste metnuli svoje hodanje? Upravosada ste bili hodali, dakle gde jehodanje otišlo?" Vi ćete se smejati.Reći ćete: "Hodanje nije nešto sup-stancijalno, to je samo aktivnost. Jamogu šetati. Mogu opet hodati imogu se zaustaviti. To je aktivnost."

Um je takođe aktivnost, aliusred reči ’um,’ izgleda kao da je neš-to supstancijalno tu. Bolje je nazvati

54

to "umovanje" - upravo kao hodanje.Um znači "umovanje", um značirazmišljanje. To je jedna aktivnost.

Citiram ponovo Bodhidharmu.On je otišao u Kinu, i kineski

car je došao da ga vidi. Car je rekao:"Moj um je vrlo uznemiren, smeten.Vi ste veliki mudrac, i ja sam vasočekivao. Kažite mi šta treba dačinim da bih smirio svoj um."

Bodhidharma je rekao: "Nečinite ništa. Prvo donesite svoj ummeni." Car ga nije mogao shvatiti paje rekao: "Šta mislite pod tim?" On jerekao: "Dođite ujutru u četiri satakada niko nije ovde. Dođite sami, isetite se da ponesete svoj um savama."

Car nije mogao da spava celenoći. Mnogo puta je odbacivao celuzamisao: "Ovaj čovek izgleda da jelud. Šta je on mislio kada je rekao,"Dođi sa svojim umom, ne zaboraviga?" Čovek je bio tako zanosan, takoharizmatičan da nije mogao da otka-

55

že sastanak. Privlačio ga je kao mag-net, u četiri sata je iskočio iz kreveta irekao: "Šta god da se dogodi, moramići. Ovaj čovek možda ima nešto, nje-gove oči govore da ima nešto. Izgledapomalo luckasto, ali ipak moram oti-ći da vidim šta će se dogoditi."

Tako je stigao kod njega, aBodhidharma je sedeo sa svojimvelikim štapom. Rekao je: "Dakle doš-li ste? Gde je vaš um? Jeste li ga done-li ili ne?"

Car je rekao: "Vi govorite bes-mislicu. Kada sam ja ovde moj um jeovde, i to nije nešto što ja moguzaboraviti negde. To je u meni". Sto-ga je Bodhidharma rekao: "U redu.Dakle prva stvar je jasna - da je um uvama." Car je rekao: "U redu, um je umeni." Bodhidharma je rekao: "Sadazatvorite svoje oči i nađite gde je on.Ako ga možete naći gde je, odmah gapokažite meni. Ja ću ga umiriti."

Tako je car zatvorio svoje oči,pokušavao i pokušavao, tražio i tra-

56

žio. Što je više tražio, više je postaosvestan da nema uma, um je samojedna aktivnost. To nije nešto tamošto vi možete pokazati. Onogmomenta kada je on shvatio da tonije nešto, onda je apsurdnost njego-vog traganja njemu bila jasna. Ako tonije nešto, ništa se oko toga ne možeuraditi. Ako je to samo jedna aktiv-nost, onda ne vršite tu aktivnost; toje sve. Ako je to kao hodanje; nemojtehodati.

On je otvorio svoje oči. Poklo-nio se Bodhidharmi i rekao: "Ne pos-toji um koji bi se našao." Bodhidhar-ma je rekao: "Onda sam ga ja umirio.I kad god osetite da ste uznemireni,samo pogledajte unutra, gde je taneprijatnost." Samo gledanje je ne-um, jer gledanje nije mišljenje. I akogledate duboko cela vaša energijapostaje gledanje, a ista energija pos-taje kretanje i mišljenje.

Joga je obustava aktivnosti uma.

57

Ovo je Patanjđalijeva definici-ja. Kada ne postoji um, vi ste u jogi;kada je um tu, vi niste u jogi. Dakle,vi možete raditi sve položaje, ali akoum nastavi da deluje, ako vi nastavi-te sa mišljenjem, vi niste u jogi. Jogaje stanje nemanja uma. Ako možetebiti bez uma bez izvođenja ikakvihpoložaja, vi ste postali savršeni jogi.To se dogodilo mnogima bez izvođe-nja ikakvih položaja, asana, a to senije dogodilo mnogima koji su radilipoložaje (asane) tokom mnogo živo-ta.

Budući da osnovna stvar kojutreba razumeti jeste da, kada aktiv-nost mišljenja nije prisutna, vi ste tu;kada aktivnost uma nije prisutna,kada misli iščeznu, kada su samo kaooblaci, kada i oni iščeznu, vaše posto-janje, upravo kao nebo, je otkriveno.Ono je uvek tu - samo prekrivenooblacima, pokriveno mislima.

Joga je obustava aktivnosti uma.

58

Na Zapadu sada, postoji velikozanimanje za Zen - japansku metodujoge. Reč ‘zen’ dolazi od reči ‘dhyana’.Bodhidharma je uveo ovu reč u Kinu.U Kini reč dhyana postaje jhan, ondachan, a onda je reč prešla u Japan ipostala zen.

Koren je dhyana. Dhyana značinemanje uma, tako ceo trening zenau Japanu nije ništa do kako zaustavi-ti umovanje, kako da ne bude uma,kako da se bude jednostavno bezmišljenja. Pokušajte to! Kada jakažem pokušajte to, to će izgledatikontradiktorno, jer ne postoji druginačin da se to kaže. Jer ako vi poku-šate, sam pokušaj, napor dolazi oduma. Možete sedeti u položaju ipokušati neko đapa pevanje, mantru- ili možete samo pokušati da seditesmireno, da ne mislite. Ali onda nemisliti postaje mišljenje. Onda vinastavljate da govorite: "Ja ne mis-lim; nemoj razmišljati; prestani raz-mišljati." Ali to je sve razmišljanje.

59

Pokušajte da razumete. KadaPatanjđali kaže, nemanje uma, obus-tava uma, on podrazumeva potpunuobustavu. On vam neće dozvoliti davršite đapu, "Ram-Ram-Ram." On ćereći da to nije obustava; vi koristiteum. On će reći: "Jednostavno presta-nite!" ali vi ćete pitati: "Kako? Kakojednostavno prekinuti?" Um nastav-lja. Čak i ako sedite, um nastavlja.Čak i ako ne radite, to nastavlja da seradi.

Patanjđali kaže samo posmat-rajte. Pustite da um ide, pustite daum čini šta god da on čini. Vi samoposmatrajte. Ne mešajte se. Vi samobudite svedok, samo budite jedannezainteresovani posmatrač, kao daum ne pripada vama, kao da to nijevaš posao, nije vaša stvar. Ne buditezainteresovani! Samo posmatrajte ipustite um da teče. To je kretanjeusled prošlog impulsa,7 jer ste uvek

7 Podsvesnih utisaka (vasana) i na njima

60

pomagali to da teče. Aktivnost jepreuzela svoj vlastiti impuls, takoona teče. Vi samo nemojte sarađiva-ti. Posmatrajte i pustite um da sekreće.

Tokom mnogo, mnogo života,možda milion života, vi ste sarađiva-li sa umom, vi ste ga pomagali, vi stemu davali svoju energiju. Reka ćeteći za neko vreme. Ako ne sarađuje-te, ako samo posmatrate nezaintere-sovano - Budina reč je ravnodušnost,upekha: gledajući bez ikakvog zani-manja, samo posmatrajući, ne činećiništa ni na koji način - um će teći zakratko i zaustaviće se sam od sebe.Kada je impuls izgubljen, kada jeenergija istekla, um će se zaustaviti.Kada se um zaustavi, vi ste u jogi; viste postigli disciplinu. To je definici-ja: Joga je obustava aktivnosti uma.8

zasnovanih predispozicija (samskara).8 Joga je disciplina meditacije s kojom nadi-lazimo iluziju o sebi kao posebnom biću.Suština meditacije je u smirenju aktivnosti

61

uma koji održava sve iluzije. Um ne možesam sebe da smiri, jer on nije različit od nas,on je naša aktivnost, kao hodanje. Jedininačin da smirimo um je da prestanemo daulažemo energiju u umnu aktivnost, da seodvratimo od toga. Da bismo se odvratili odstalnog ulaganja energije u umnu aktivnostmoramo najpre da prestanemo da verujemoda to moramo da radimo, da nam je zamiš-ljanje i razmišljanje potrebno, da prestane-mo da verujemo u svoje snove. Da se bar zatrenutak uverimo u to. Ovakvi kakvi smoprirodno dati, nemamo iskustvo takveodvraćenosti jer smo s umnom aktivnošću isvojim snovima, dnevnim i noćnim, identi-fikovani od najranijeg detinjstva. Potrebnonam je kratko direktno iskustvo potpuneodvraćenosti od umne aktivnosti kako bis-mo se uverili u njega i prepoznali. To kratkoiskustvo ne-uma je disciplina meditativnogsmirenja. Smirujući sebe smirujemo um,isključujemo mu utikač, dovod energije. Toje jedini način. Tada se on sam smiruje, jermi smo ga i pokretali. U tom kratkotrajnomiskustvu uviđamo da nismo um, da možemoda postojimo kao čisto biće koje nadilazi sveumne predstave, da smo nešto mnogo višeod malog uma i njegovih iluzija da smo izd-vojeno, malo biće sa neurotičnim sadržaji-

62

Onda je svedok utvrđen u sebi.Kada se um obustavi, svedok

je utvrđen u sebi.Kada možete jednostavno

posmatrati unutra ne bivajući iden-tifikovani sa umom, bez rasuđivanja,bez ocenjivanja, bez osuđivanja, bezodabiranja - vi jednostavno posmat-rate i um teče, vreme dolazi kada sesam od sebe, iz sebe, um zaustavlja.

Kada nema uma, vi ste utvr-đeni u vašem svedočenju. Onda stepostali svedok - samo videlac - draš-tra, sakšin. Onda niste činilac, ondaniste mislilac. Onda ste jednostavno

ma koje je dotle nosilo. To je iskustvo našeautentičnosti, našeg jedinstva sa apsolut-nim bićem koje sve omogućava. Takvo isku-stvo nas jača da tu svesnost u meditacijiproširimo na stalnu prisutnost danju i noću,u svim aktivnostima, a ne samo za vrememeditativnog zadubljenja. Ostali tekst Jogasutri opisuje detalje prakse proširivanja tak-ve svesti sve do trajne nezavisnosti i auten-tičnosti koja se naziva Kaivalya.

63

čisto biće, najčistije od bića. Onda jesvedok utvrđen u sebi samom.

U svim drugim stanjimapostoji identifikacija samodifikacijama uma.

Izuzev svedočenja, u svim sta-njima, vi ste identifikovani s umom.Vi postajete jedno sa tokom misli,postajete jedno sa oblacima; ponekadsa belim oblakom, ponekad sa tam-nim oblakom, ponekad sa kišomispunjenim oblakom, ponekad sapraznim oblakom, ma kako bilo, vipostajete jedno s mišljenjem, vi pos-tajete jedno s oblakom, i ne primeću-jete vašu čistotu neba, čistotu pros-tora. Vi postajete naoblačeni, a tonaoblačenje se dešava jer vi postajeteidentifikovani, postajete jedno s tim.

Misao dođe. Vi ste gladni, imisao projuri u umu. Misao je samoto, da postoji glad, da stomak osećaglad. Odmah postajete identifikova-ni; kažete: "Ja sam gladan." Um je biopotpuno ispunjen mišlju da je glad

64

prisutna; vi postajete identifikovani ikažete: "Ja sam gladan." Ovo je iden-tifikacija.

Buda takođe oseća glad, Pata-njđali takođe oseća glad, ali on nika-da neće reći: "Ja sam gladan." On ćereći: "Telo je gladno"; on će reći: "Mojstomak oseća glad"; on će reći; "Pos-toji glad. Ja sam svedok. Ja sam došaoda svedočim ovoj misli, koja je izne-nadno iz stomaka sevnula u mozgu,da sam gladan." Stomak je gladan;Patanjđali će ostati svedok. Vi posta-jete identifikovani, vi postajete jednos mišljenjem.

Onda je svedok utvrđen u sebisamom.

U svim drugim stanjima, postojiidentifikacija sa modifikacijama uma. Ovo je definicija: Joga je obustava aktivnostiuma.

Kada um prestane, vi ste utvr-đeni u vašem svedočećem Sopstvu. Usvim drugim stanjima, izuzev ovog,

65

vi ste identifikovani. A sve identifi-kacije obrazuju samsaru; one su svet.Ako ste identifikovani, vi ste u svetu,u patnji. Ako ste transcendirali iden-tifikacije, vi ste oslobođeni. Vi stepostali siddha, vi ste u nirvani. Vi stetranscendirali ovaj svet patnje i ušliste u svet blaženstva.

A taj svet je ovde i sada - upra-vo sada, baš ovog trenutka! Nije pot-rebno čekati ga čak nijedan trenutak.Samo postanite svedok uma, i bićeteuneti u taj svet. Postanite identifiko-vani sa umom, i vi ćete ga izgubiti.Ovo je osnovna definicija.

Zapamtite sve, jer docnije, udrugim sutrama, ući ćemo u detalješta treba da se uradi, kako treba da seuradi - ali uvek imajte na umu da jeovo temelj.

Čovek treba da postigne stanjebez uma: to je cilj.

66

Poglavlje 2

JOGA, STAZA BEZ ŽELJA26. decembar 1973, posle podne.

Prvo pitanje:Rekli ste prošle noći da su pot-

puno očajanje, frustracija i beznadež-nost početne osnove za jogu. Ovo dajejogi pesimistički izgled. Da li je topesimističko stanje zaista potrebno dazapočne staza joge? Da li optimistatakođe može poći stazom joge?

Nije ni jedno ni drugo. To nijepesimistično, to nije optimistično,jer pesimizam i optimizam su dvaaspekta istog novčića. Pesimistaoznačava čoveka koji je bio optimistau prošlosti; a optimista označavaonoga ko će biti pesimista u buduć-nosti. Svaki optimizam vodi dopesimizma, jer svaka nada vodi dobeznadežnosti.

67

Ako se još nadate, onda joganije za vas. Postoji želja, ima nade;samsara je tu, svet je tu. Vaša želja jesvet, vaša nada je ropstvo, jer nadavam neće dozvoliti da živite u sadaš-njosti. Nastavljaće da vas prisiljavaka budućnosti; neće vam dozvoliti dabudete usredišteni. Ona će potezati ipotiskivati, ali vam neće dozvoliti daostanete mirni u sadašnjem trenut-ku, u tišini. To vam neće dozvoliti.

Tako kada kažem totalna bez-nadežnost, ja mislim da je nada osla-bila, a i beznadežnost je takođe pos-tala uzaludna. Onda je to totalnabeznadežnost. Totalna beznadežnostznači da ni sama beznadežnost nijeprisutna, jer kada osećate beznadež-nost, suptilna nada je prisutna. Ina-če, zašto biste osećali beznadežnost?Nada postoji, vi još prianjate uz nju;otuda beznadežnost.

Totalna beznadežnost znači dasada nema nade. A kada ne postojinada ne može biti beznadežnosti. Vi

68

ste jednostavno odbacili celu pojavu.Obe strane su odbačene, ceo novčićje bačen. U ovom stanju uma vimožete ući na stazu joge; nikada pre.Pre toga nije moguće. Nada je protivjoge.

Joga nije pesimistička. Vimožete biti optimista ili pesimista;joga nije ni jedno ni drugo. Ako stepesimista, ne možete ući na stazujoge jer pesimista se vezuje uz svojenevolje. On neće dozvoliti svojimnevoljama da iščeznu. Optimista selepi uz svoje nade, a pesimista se lepiza svoju patnju, za svoju beznadež-nost. Ta beznadežnost mu je postalapratilac. Joga je za nekoga ko nije nijedno ni drugo, ko je postao takopotpuno beznadežan da je čak neko-risno da oseća beznadežnost.

Suprotno može da se osetisamo ako nastavite da prianjatenegde duboko dole uz pozitivno. Akoprianjate uz nadu možete se osećatibeznadežno. Ako prionete uz očeki-

69

vanje vi možete osećati frustraciju.Ako jednostavno shvatite da nemamogućnosti da očekujete ništa, ondagde je frustracija? Onda je prirodaegzistencije da nema mogućnostibilo šta de se očekuje, ne postojimogućnost za nadu. Kada ovo pos-tane sigurna činjenica, kako možeteosećati beznadežnost? Onda obojeiščeznu.

Patanjđali kaže, a sada, disci-plina joge. To 'sada' će se dogoditikada niste nijedno. Pesimistička gle-dišta ili optimistička gledišta, oba subolesna, ali postoje učitelji koji sta-lno govore u terminima optimizma -naročito američki hrišćanski misio-nari. Oni stalno govore u terminimanade, optimizma, budućnosti, raja. Uočima Patanjđalija to su samo pričeza malu decu, jer vam jednostavnodaju novu bolest. Zamenjujete novubolest za staru. Vi ste nesrećni i tra-žite na neki način sreću. Stoga ko godvam da uverenje da je to staza koja će

70

vas voditi do sreće, vi ćete slediti to.On vam daje nadu. Ali vi osećatetako veliku patnju zbog vaših prošlihnada. On vam opet stvara budućipakao.

Joga očekuje od vas da budeteviše odrasli, više zreli. Joga kaže dane postoji mogućnost da se očekujeišta, ne postoji mogućnost ma kak-vog ispunjenja u budućnosti. Ne pos-toji nebo u budućnosti i nema Bogakoji vas čeka sa božićnim darovima.Nema nikog da vas očekuje, stoga nežudite više za budućnošću.

A kada postanete svesni danema ničega što će se dogoditi negdeu budućnosti, vi ćete postati spremniza sve ovde i sada jer nema nikuda dase krene. Onda ne postoji mogućnostza strepnju. Onda vam se dešavasmirenost. Iznenada ste dubokoopušteni. Ne možete ići nikuda, viste kod kuće. Kretanje prestaje;uznemirenost iščezava. Sada je vre-me da se uđe u jogu.

71

Patanjđali vam neće dati nika-kvu nadu. On poštuje vas više negošto vi poštujete sebe. On misli da stezreli i da vam igračke neće pomoći.Bolje je biti spreman za ono što sedešava. Inače odmah čim ja kažem:"Potpuna beznadežnost" vaš um ćereći: "Ovo izgleda pesimistično", jervaš um živi kroz nadu, jer vaš um selepi uz želje, nadanja.

Vi ste tako nesrećni upravosada da ćete počiniti samoubistvoako nema nade. Ako je stvarno Pata-njđali u pravu, šta će vam se dogodi-ti? Ako nema nade, nema budućnos-ti, i vi ste bačeni natrag u vašu sada-šnjost, vi ćete počiniti samoubistvo.Nema ničega zašta bi se onda živelo.Vi živite za nešto što će se dogoditinegde, nekada. To se neće dogoditi,ali osećanje da se to može dogoditipomaže vam da budete živi.

Zbog toga kažem da kadadođete do tačke gde je samoubistvopostalo najznačajnije pitanje, gde je

72

život izgubio svako svoje značenje,gde možete ubiti sebe, u tom trenut-ku joga postaje moguća, jer nećetebiti spremni da preobrazite sebe dokvam se ova silna ništavnost životadogađa. Bićete spremni da preobrazi-te sebe samo kada osećate da ne pos-toji drugi put - ili samoubistvo ilisadhana (duhovna praksa, meditaci-ja), ili da počinite samoubistvo ili dapreobrazite svoje biće. Kada preosta-nu samo ove dve alternative, samoonda se bira joga, nikada pre. Među-tim, joga nije pesimistična. Vi steoptimistični, zato vam joga izgledakao pesimistična. To je zbog vas.

Buda je uzet na Zapadu kaovrhunac pesimizma, jer Buda kaže:"Život je dukkha, patnja". Tako suzapadni filozofi tumačili da je Budapesimista. Čak i osoba poput AlbertaŠvajcera (A. Schweitzer), osoba odkoje možemo očekivati da zna izves-ne stvari, čak i on je u zabuni. Onmisli da je čitav Istok pesimističan. A

73

ovo je velika kritika od njega. ČitavIstok - Buda, Patanjđali, Mahavira,Lao Ce, za njega su svi pesimisti. Onisamo tako izgledaju jer su uvideli daje vaš život besmislen. Ne kažu da jesam život besmislica - nego život kojivi znate. A dok vaš život ne postanesasvim besmislen, vi ga ne možetetranscendirati. Vi ćete se lepiti uznjega.

I dok ne transcendirate takavživot, ovaj oblik egzistencije, nećeteznati šta je blaženstvo. Ali Buda,Patanjđali, oni neće govoriti mnogoo blaženstvu jer imaju duboko saose-ćanje prema vama. Ako započnu dagovore o blaženstvu, vi opet stvaratenadu. Vi ste neizlečivi: vi opet kreira-te nadu. Kažete: "U redu! Ondamožemo ostaviti ovaj život. Ako jebolji i bogatiji život moguć, ondamožemo ostaviti želje. Ako je krozostavljanje želja moguće ostvaritinajdublju želju dostizanja krajnjegvrhunca blaženstva, onda možemo

74

napustiti želje. Ali ih možemo samonapustiti radi veće želje."

Onda gde je vaše napuštanje?Ništa ne ostavljate. Vi jednostavnozamenjujete drugačiju želju za stareželje. A nova želja će biti mnogo opa-snija nego stara jer ste sa starom većprevareni. Da biste postali izigrani sanovom, možete proći puno života dabiste došli do tačke gde možete reći'Bog je beskoristan', gde možete reći'raj je besmislen', gde možete reći 'svabudućnost je bezumnost'.

Nije to pitanje samo svetovnihželja, to je pitanje želje kao takve.Željenje mora prestati. Samo ondapostajete spremni, samo onda skupi-te hrabrost, samo onda se vrataotvaraju i vi možete ući u nepoznato.Otuda je Patanjđalijeva prva sutra: "Asada, disciplina joge".

Drugo pitanje: Rečeno je da je joga ateističkisistem. Da li se vi slažete s tim?

75

Još jednom, joga nije ni jednoni drugo. Ona je jednostavno nauka.Nije ni teistička niti ateistička. Pata-njđali je zaista veličanstven, čudesančovek. On nikada ne govori o Bogu. Ačak i ako pominje jednom, ondatakođe kaže da je to samo jedna odmetoda da se dostigne ono najviše,vera u Boga je samo metoda da sedostigne krajnje; Bog kao objekat nepostoji. Verovanje u Boga jeste samotehnika, jer kroz verovanje u Bogamolitva postaje moguća, kroz vero-vanje u Boga predanost postajemoguća. Značaj je u predanosti imolitvi, ne u Bogu kao njihovomobjektu.

Patanjđali je zaista neverova-tan! On je rekao Bog - vera u Boga,koncept Boga - takođe je jedna odmetoda, među mnogim metodama,da bi se postigla istina. Išvara pra-nidhan - verovanje u Boga samo jestaza. Ali to nije nužno. Možete odab-

76

rati i nešto drugo. Buda je dospeo dote krajnje realnosti bez verovanja uBoga. On je odabrao drugačiju stazugde Bog nije potreban.

Vi ste došli u moju kuću. Prošliste kroz određenu ulicu. Ta ulica nijebila cilj; ona je samo bila pomoćnosredstvo. Mogli ste doći do iste kućekroz neku drugu ulicu; drugi su stiglido nje kroz druge ulice. U vašoj ulicimožda postoji zelena trava, velikodrveće; u drugim ulicama ih nema.Dakle Bog je samo jedna staza.Zapamtite tu razliku. Bog nije cilj.Bog je samo jedna od staza.

Patanjđali ništa ne poriče; onništa ne nameće. On je apsolutnonaučan. Hrišćanima je teško dazamisle kako je Buda mogao da dos-tigne krajnju istinu, jer nikada nijeverovao u Boga. Teško je hindusu daveruje kako je Mahavira postigaooslobođenje; on nikada nije verovaou Boga.

77

Pre nego što su zapadni misli-oci postali upoznati sa istočnim reli-gijama, oni su uvek definisali religijukao usmerenost ka Bogu. Kada sudošli do istočnjačkog mišljenja, ionda su postali svesni da tamo pos-toji tradicionalni put prema istini nakome nema Boga, oni su bili šokira-ni; to je nemoguće.

H. G. Wells je pisao o Budi da jeBuda najbezbožniji čovek, a ipak naj-pobožniji. On nikada nije verovao inikada nije rekao nikome da veruje uBoga, ali je on sam najviši fenomendešavanja božanskog postojanja.Mahavira je takođe išao stazom gdeBog nije bio nužan.

Patanjđali je potpuno naučan.On kaže da mi nismo povezani sasredstvima; postoji hiljadu i jednosredstvo. Cilj je istina. Neki su je pos-tigli kroz Boga, dakle to je u redu -verujte u Boga i postignite cilj, jerkada se cilj postigne vi ćete odbacitisvoju veru. Dakle, vera je samo ins-

78

trument. Ako ne verujete, to je uredu; nemojte verovati, idite stazombezvernosti, i dostignite cilj.

On nije ni teista niti ateista.On ne kreira religiju, on vam jednos-tavno pokazuje sve staze koje sumoguće i sve zakone koji dejstvuju uvašoj transformaciji. Bog je jedna odtih staza; tu nema prisile. Ako steateista, nije potrebno da budete inereligiozni. Patanjđali kaže da vitakođe možete dostići - budite ateis-ta, ne brinite o Bogu. Ovo su zakoni,ovo su eksperimenti; to je meditacija- prođite kroz to.

On nije insistirao ni na jednomkonceptu. To je bilo vrlo teško. Zbogtoga su joga sutre od Patanjđalija izu-zetne, jedinstvene. Takva knjiga senikada nije dogodila ranije i ne pos-toji mogućnost ponovo da se dogodi,jer sve što može biti napisano o joginapisano je; on ništa nije izostavio.Niko ne može dodati ništa tome.Nikada u budućnosti neće postojati

79

mogućnost stvaranja drugog delakao što su Patanjđalijeve Joga sutre.On je kompletno završio posao, a onje to mogao da uradi tako kompletnojer nije bio jednostran. Da je bio jed-nostran, to ne bi mogao da uraditako celovito.

Buda je delimičan, Mahavira jenepotpun, Muhamed je jednostran,Isus je nepotpun - oni imaju određe-nu stazu. Njihova nepotpunost možebiti zbog vas - zbog dubokog razu-mevanja za vas, dubokog saosećanjaza vas. Oni insistiraju na određenojstazi; stalno su insistirali čitavognjihovog života. Oni su govorili: "Svedrugo je pogrešno; ovo je ispravnastaza" samo da bi stvorili veru uvama. Vi ste tako bezverni, tako steispunjeni sumnjom, da ako oni kažuda ova staza predvodi, a druge stazetakođe vode, vi nećete slediti ni jed-nu. Zato su insistirali da jednino nji-hova staza vodi do cilja.

80

To nije tačno. To je pomoćnosredstvo za vas - jer ako osećate nekunesigurnost u njima, ako oni kažu:"Ovo vodi do cilja, i ono takođe vodi;ovo je istina, i ono je takođe istina",vi ćete postati nesigurni. Vi ste većnesigurni, potreban vam je neko koje apsolutno pouzdan. Samo da biizgledali pouzdani vama, oni sunačinili sebe jednostranim.

Inače ako ste jednostrani, nemožete obuhvatiti čitavu osnovu.Patanjđali nije jednostran. On jemanje zainteresovan za vas, više sebrine o projektovanju dobre staze.On neće koristiti neistinu; on nećekoristiti pomoćna sredstva, on seneće nagađati s vama. Nijedan nauč-nik ne prihvata kompromis.

Buda je bio sposoban za kom-promis; on ima saosećanje. On vas netretira naučno. Vrlo duboko ljudskoosećanje ima prema vama; može čaki lagati da bi vam pomogao. Ako vi nemožete razumeti istinu, on čini

81

nagodbu s vama. Patanjđali nećeimati kompromis s vama. Ma kakvada je istina, on će govoriti o činjenici.Neće se spustiti nijedan korak daudovolji vama; on je apsolutno bes-kompromisan. Nauka mora biti tak-va. Nauka ne može praviti kompro-mise; inače ona bi postala samo reli-gija.

On nije ni ateista ni teista. Onnije ni hinduista, niti musliman, nihrišćanin niti đain, a takođe ni budi-sta. On je apsolutno naučni istraži-vač koji samo otkriva kakav sve štojeste - otkriva bez ikakvog izmišlja-nja mitova. On neće koristiti nijednualegoriju. Isus je stalno govorio upričama jer vi ste deca i možeterazumeti samo priče. On je govorio ualegorijama. Buda koristi tako mno-go priča samo da bi vam pomogao daostvarite letimičan uvid.

Čitao sam o hasidu, jevrej-skom učitelju, Bal Šemu. On je bio

82

rabin u malom selu, a kad god bitamo bila neka nevolja, neka bolest,neka nesreća u selu, on bi krenuo ušumu. Otišao bi do određenog mesta,ispod određenog drveta, tamo biobavio neki ritual i onda bi se molioBogu. I uvek bi se dešavalo da je nes-reća napuštala selo, bolesti bi iščeza-vale iz sela, nevolje bi prestajale.

Onda je Bal Šem umro. Postav-ljen je njegov naslednik… Problem jenastupio ponovo. Selo je bilo u nevo-lji. Nastupila je neka nevolja, i seljanisu zatražili od naslednika, novograbina, da ode u šumu i da se moliBogu. Novi rabin je bio jako uznemi-ren jer nije znao mesto, tačno odre-đeno drvo. Bio je neiskusan, ali jeipak otišao - pod neko drvo. Zapalioje vatru, izveo je ritual, molio se irekao Bogu: "Vidi, ja ne znam tačnomesto na koje je moj učitelj imao obi-čaj da dolazi, ali ti znaš. Ti si svemo-ćan, sveprisutan, dakle ti znaš - stoganema potrebe za tačno određenim

83

mestom. Moje selo je u nevolji, pre-ma tome slušaj i učini nešto." Nesre-ća je prošla!

Onda kada je ovaj rabin umro idošao njegov naslednik, opet je nas-tupio problem. Selo je bilo u izvesnojkrizi, i seljani su došli. Rabin je biouznemiren; zaboravio je čak i molit-vu. Tako je otišao u šumu, odabraoizvesno mesto. Nije znao ni da zapaliritualnu vatru, ali nekako je uspeo dazapali vatru i rekao je Bogu: "Slušaj,ja ne znam kako da zapalim ritualnuvatru, ja ne znam tačno mesto, izaboravio sam molitvu, ali ti si svez-najući, tako da znaš već, nema pot-rebe. Zato učini šta treba." Vratio senatrag i selo je prebrodilo krizu.

Onda je on takođe umro, a nje-gov naslednik… Njegovo selo je opetbilo u nevolji, tako su došli kod njega.Sedeo je u fotelji. Rekao je Bogu: "Jane želim da idem nikuda. Čuj, ti sisvuda. Ja ne znam molitvu, ne znamnikakav ritual. Ali to nije važno;

84

moje znanje nije glavna stvar. Tiznaš sve. Kakva je korist moliti se,kakva je korist vršiti ritual, i kakvakorist od posebnog svetog mesta? Jaznam samo priču o mojim prethod-nicima. Ispričaću ti priču, da se todogodilo u Bal Šemovo vreme, ondau vreme njegovog naslednika, ondanjegovog naslednika; to je priča. Sadaučini šta treba, i to je dovoljno." Inevolja je iščezla - zato što je Bogmnogo voleo priče.

Ljudi vole njihove priče i božijiljudi takođe, kroz priče možete imatiodređena delimična sagledavanja.Međutim, Patanjđali neće koristitinijednu alegoriju. Rekao sam vam daje on kao Ajnštajn plus Buda - vrloretka kombinacija. On je imao unut-rašnje svedočenje Bude i mehanizamuma jednog Ajnštajna.

On nije ni jedno ni drugo. Tei-zam je priča; ateizam je antipriča.Priče su samo mitovi, od ljudi stvo-

85

rene parabole. Nekima se jednadopada, a nekima druga. Patanjđalinije zainteresovan za priče, nije zain-teresovan za mitove. On je zaintere-sovan za golu istinu. On je neće čakni zaodenuti, neće je čak ni doterati,neće je ukrašavati. To nije njegovnačin. Zapamtite ovo.

Kretaćemo se po vrlo suvojzemlji, zemlji nalik pustinji. Ali pus-tinja ima svoju vlastitu lepotu. Onanema drveće, ona nema reke, ali imasvo svoje prostranstvo. Nijednašuma se ne može uporediti s njom.Šume imaju svoje sopstvene lepote,brda svoje vlastite lepote, reke svojevlastite divote. Pustinja ima svojusopstvenu neizmernu beskrajnost.

Kretaćemo se kroz pustu zem-lju. Hrabrost je nužna. Neće vam datinijedno drvo da se odmorite ispodnjega, neće vam dati nijednu priču -samo gole činjenice. Neće koristitičak nijednu suvišnu reč. Otuda je reč‘sutre’. Sutre označavaju osnovni

86

minimum, aforizme u kratkim izre-kama. Sutra nije čak ni potpunarečenica. Ona je samo suština - kaokada šaljete telegram, krešete suviš-ne reči. Onda to postaje sutra jersamo deset ili devet reči mogu bitistavljene u poruci. Ako biste pisalipismo, ispunili biste deset stranica, ačak ni u deset stranica poruka nećebiti potpuna. Ali u telegramu, udeset reči, ne samo da je kompletna,ona je više nego potpuna. Ona poga-đa srce; sama srž je u njoj.

To su telegrami - Patanjđalije-ve sutre. On je tvrdica; nije koristionijednu suvišnu reč. Prema tomekako on može pričati priče? Ne može,i ne očekujte to. Stoga ne pitajte da lije on teista ili ateista; to su sve priče.

Filozofi su stvorili mnogo pri-ča, i to je igra. Ako želite igru ateiz-ma, budite ateista. Ako želite igruteizma, budite teista. Ali to su igre,nisu realnost. Realnost je nešto dru-go. Realnost se bavi s vama, ne s

87

onim u šta verujete. Realnost ste vi,ne ono šta verujete. Realnost je izauma, ne u sadržajima uma, jer tei-zam je sadržaj uma, ateizam je sadr-žaj uma - nešto u umu. Hinduizam jesadržaj uma, i hrišćanstvo je sadržajuma.

Patanjđali je zainteresovan zaono što je izvan, ne za sadržaj. Onkaže: "Odbaci ceo ovaj um. Šta god dasadrži, to je beskorisno." Vi moždanosite divne filozofije, Patanjđali jerekao: "Odbacite ih, sve je besmisli-ca." To je teško. Ako neko kaže: "VašaBiblija je tričarija, vaša Gita je besmi-slica, vaši spisi su bezvredni, budala-ština, odbacite ih", vi ćete biti šoki-rani. Ali to je ono što će se dogoditi.Patanjđali vam neće učiniti nikakavustupak. On je beskompromisan. Ato je lepota, i to je njegova jedinstve-nost.

88

Treće pitanje: Vi ste govorili o značaju učeniš-tva na stazi joge, ali kako jedan ateistamože biti učenik?

Ni teista ni ateista ne mogubiti učenici. Oni su već zauzeli gledi-šte, oni su već odlučili, stoga gde jesvrha da budu učenici? Ako već zna-te, kako možete biti učenik? Učeniš-tvo znači spoznaju da ‘ja ne znam’.Ateisti, teisti - ne, oni ne mogu bitiučenici.

Ako verujete u nešto, vi ćetepropustiti lepotu učeništva. Ako neš-to već znate, to saznanje će vam datiego. Ono vas neće učiniti poniznim.Zbog toga panditi i učenjaci propuš-taju. Ponekad grešnici dostižu uče-ništvo, ali naučnici nikada. Oni znajupreviše; oni su tako pametni. Njiho-va darovitost je njihova bolest; onapostaje samoubistvo. Oni neće sluša-ti jer neće biti spremni da uče.

89

Učeništvo jednostavno ozna-čava jedno stanovište prema učenju -iz trena u tren ostajati svestan da ‘neznam’. Ovo saznanje da ‘ne znam’,ova svesnost ‘Ja sam neznalica’, dajevam otvorenost; onda niste zatvore-ni. Onog momenta kada kažete:"znam", vi ste zatvoreni u krugu; vra-ta više nisu otvorena.

Ako ste već dostigli, zaključili,ne možete biti učenik. Čovek morada bude u prijemljivom raspolože-nju. Čovek mora neprekidno da budesvestan da stvarnost je nepoznata i‘ma šta da znam to je beznačajno’. Štavi znate? Vi ste možda skupili mnogoinformacija, ali to nije spoznaja.Možda ste pokupili mnogo prašinekroz univerzitete; to nije spoznaja.Možda znate o Budi, možda znate oIsusu, ali to nije spoznaja. Dok nepostanete Buda, nema spoznaje. Dokniste Isus, nema spoznaje.

Spoznaja dolazi kroz biće, nekroz pamćenje. Možete imati uvež-

90

bano pamćenje; pamćenje je samomehanizam. Ono vam neće datibogatije postojanje. Može vam datistrašne snove, ali vam ne može datibogatije postojanje. Ostaćete istopokriveni s mnogo prašine. Znanje, anaročito ego koji dolazi kroz znanje -osećanje ‘ja znam’ zatvara vas. Još nemožete biti učenik. A ako ne možetebiti učenik, ne možete ući u discipli-nu joge. Stoga dođite do vrata jogeneupućeni, svesni da ne znate. A jaću vam reći: To je jedino znanje kojeće vam pomoći, znanje da ne znate.

Ovo vas čini poniznim i skro-mnim. Suptilna poniznost će vamdoći. Uskoro će ego splasnuti. Znaju-ći da ne znate, kako možete biti egoi-stični? Znanje je najsuptilnija hranaza ego: vi osećate da ste nešto. Viznate; vi postajete neko.

Baš pre dva dana, inicirao samdevojku sa Zapada u sannyas9 i dao

9 Sannyas je red monaha, sveštenika koji su

91

sam joj ime Joga sambodhi i pitaosam je: "Da li će ti biti lako da gaizgovaraš? Ona je rekla: "Da. Liči naenglesku reč 'somebody'10." Međutim,sambodhi je sasvim suprotno. Kadapostanete niko, onda se sambodhidešava. Sambodhi znači prosvetlje-nje. Ako ste vi neko, sambodhi senikada neće dogoditi. Ta "nekost"11 jeprepreka.

Kada osećate da ste niko, kadaosećate da ste ništa, iznenada ste pri-stupačni mnogim misterijama davam se dogode. Vaša vrata su otvo-rena. Sunce može da se uzdigne;

posvećeni duhovnoj praksi, mogu da budubeskućnici ili da žive u nekom ašramu. Nosecrvene ogrtače. Njihova osnovna praksa jemeditacija. Osho je osnovao novu međuna-rodnu zajednicu sanjasina (Neo-SannyasCommune International), po ugledu na sta-ru ali ne i po ugledu na tradiciju čija uslov-ljavanja i ograničenja Osho na sve načinenadilazi.10 Neko, važna ličnost, važna osoba.11 Eng.: Somebodiness.

92

sunčevi zraci mogu da prodru u vas.Vaša turobnost, vaša tama će iščez-nuti. Ali vi ste zatvoreni. Sunce mož-da kuca na vrata, ali niko ne otvara;ni prozor čak nije otvoren.

Ateisti ili teisti, hindusi ilimuslimani, hrišćani ili budisti, onine mogu stupiti na stazu joge. Oniveruju. Oni su već dosegli bez pruža-nja ruke ma gde. Oni su zaključili bezikakve realizacije. Oni imaju reči uumovima - koncepte, teorije, spise. Ašto je veće breme, oni su više mrtvi.

Četvrto pitanje: Vi ste rekli da joga ne tražinikakvu veru. Ali ako je učeniku potre-bna vera, predanost i poverenje u uči-telja kao osnovni uslov, onda kako jeprva tvrdnja opravdana? Ne. Nikada nisam rekao dajoga ne traži veru. Ja sam rekao dajoga ne traži neko uverenje. Vera jepotpuno različita, poverenje je pot-puno različito. Uverenje je intelektu-

93

alna stvar, ali vera je vrlo dubokopoverenje. Ona nije intelektualna. Vivolite učitelja, onda imate poverenjei postoji vera. Međutim, ova vera nijenikakav koncept, ona je u samoj oso-bi. A to nije uslov; to nije zahtevano -zapamtite ovu razliku. Ne traži se davi morate verovati u učitelja; to nijepreduslov. Sve što je rečeno je ovo:ako se to dogodi između vas i učite-lja, onda će biti moguć satsang. To jesamo situacija, a ne uslov. Ništa sene zahteva.

Samo ljubav... Ako se ljubavdogodi onda brak može uslediti, alivi ne možete učiniti ljubav uslovom,da prvo morate voleti a onda će brakuslediti. Inače onda ćete pitati: "Kakočovek može voleti?" Ako se to dogodi,dogodi se; ako se to ne događa, nedogađa se. Vi ne možete učiniti ništa.Stoga ne možete prisiliti poverenje.

U davnim vremenima tragaocibi lutali svuda po svetu. Lutali bi odjednog učitelja do drugog, samo oče-

94

kujući pojavu da se dogodi. Vi to nemožete prisiliti. Možete promenitimnogo učitelja, upravo u potrazi nebi li negde nešto škljocnulo. Onda sestvar dogodi; to nije okolnost. Vi nemožete otići kod učitelja i pokušatida mu verujete. Kako možete poku-šati da verujete? Sam pokušaj, samnapor, pokazuje da ne verujete. Kakomožete pokušati da volite nekoga?Možete li? Ako pokušate, cela stvar ćepostati lažna. To se sámo događa.

Inače dok se to ne dogodi, sat-sang neće biti moguć. Tada vam uči-telj ne može dati svoju milost. Nećeon odvratiti sebe od davanja; vi nistedostupni. On ne može učiniti ništa.Vi niste otvoreni.

Sunce možda čeka ispred pro-zora, ali ako je on zatvoren, šta suncemože učiniti? Zraci će se reflektovatinatrag. Oni će doći, kucati na vrata ivratiti se natrag. Zapamtite, to nijeuslov da vi otvorite vrata da bi sunceizašlo na horizontu; to nije uslov!

95

Sunce možda neće biti tu, možda jenoć. Samo otvaranjem vrata vi nemožete stvoriti sunce. Vaše otvara-nje vrata je samo vaše bivanje dostu-pnim. Ako je sunce tu, ono može ući.

Tako će se tragaoci kretati,moraće da se kreću od jednog učiteljado drugog. Jedina stvar koju trebazapamtiti je da oni moraju biti otvo-reni i da ne treba da sude. Ako dođeteblizu učitelja, i ne osećate nikakavrad unutar njega, kretanje - ali nesudite. Jer vaše prosuđivanje će bitipogrešno. Vi nikada niste bili u kon-taktu. Dok ne volite, vi ne znate, sto-ga ne sudite. Jednostavno kažite:"Ovaj učitelj nije za mene; ja nisam zaovog učitelja. Stvar se nije dogodila."Jednostavno idite dalje.

Ako započnete da sudite, ondazatvarate sebe za druge učiteljetakođe. Možda ćete morati da prođe-te kroz mnoge, mnoge situacije, alizapamtite ovo: ne sudite. Kad godosećate da je nešto pogrešno sa učite-

96

ljem, idite dalje. To znači da ne može-te imati poverenje. Nešto je krenulopogrešno, ne možete verovati. Ali nekažite da je učitelj pogrešan; ne zna-te. Jednostavno se maknite; to jedovoljno. Tražite negde drugde.

Ako počnete da prosuđujete,osuđujete, zaključujete, onda ćetebiti zatvoreni. A one oči koje sudenikada neće moći da veruju. Jednomkada postanete žrtva suđenja nikadanećete biti sposobni da verujete jerćete naći nešto što će vam pomoći dane verujete, što će vam pomoći da sezatvorite.

Dakle, nemojte verovati,nemojte suditi, krećite se. Jednogdana, ako nastavite da se krećete,stvar će se sigurno dogoditi; jednogdana, negde, u nekom momentu, jerima trenutaka - ne možete učinitiništa s njima kada ste osetljivi, i kadaučitelj teče. Vi ste osetljivi, vi ga sus-rećete. U određenim tačkama vre-

97

mena i prostora, susret se događa.Onda satsang postaje moguć.

Satsang znači intimna blizinasa učiteljem, sa čovekom koji je spo-znao. Jer onda on može da teče. Onveć teče. Sufi kažu da je to dovoljno.Samo da se bude u intimnoj bliziniučitelja, to je dovoljno, samo da sesedi pokraj njega, samo da se hoda uznjega, samo da se sedi u blizini nje-gove sobe, samo da se bdi u noćisedeći iza njegovog zida, samo ga sestalno sećati, to je dovoljno.

Ali to traži godine, godinečekanja. A on neće postupati s vamadobro, zapamtite, on će vam stvaratisvaku vrstu prepreka. Daće vammnogo prilika da sudite. Širiće glasi-ne o sebi tako da možete pomisliti daje on pogrešan čovek, da biste pobe-gli. Pomoći će vam na svaki način dapobegnete. Dok ne prođete sve pre-pone... A one su nužne, jer jeftinopoverenje je neupotrebljivo. Pravopoverenje, zrelo poverenje, koje se

98

čekalo dugo, postalo je jaka stena...Samo onda se može prodreti u naj-dublje slojeve.

Patanjđali ne kaže da morateda imate uverenja. Uverenje je inte-lektualno. Vi verujete u hinduizam,to nije vaše poverenje. Vi ste samoslučajno u hinduističkoj porodici, itako ste slušali; od samog detinjstvaste bili prožeti. Na vas su ostavileutisak teorije, koncepti, filozofije,sistemi. Oni su postali deo vaše krvi.Oni su samo zapali u vašu svest; viverujete u njih. Ali to verovanje nijeod koristi jer vas nije preobrazilo. Toje mrtva stvar, pozajmljena.

Poverenje nikada nije mrtvastvar. Vi ne možete pozajmiti pove-renje od vaše porodice. To je ličnapojava. Moraćete da dođete do njega.Hinduizam je tradicionalan, islam jetradicionalan.

Prva grupa oko Muhameda -bili su pravi muslimani - jer je to bilopoverenje u njega; oni su došli lično

99

do učitelja. Oni su živeli sa učiteljemu intimnoj blizini; imali su satsang.Oni su verovali u Muhameda, aMuhamed nije bio čovek kome selako moglo verovati. Teško. Da ste vibili kod Muhameda, vi biste pobegli -on je imao devet žena. Nemoguće jeverovati takvom čoveku. Držao jemač u svojoj ruci, a na maču je pisa-lo: "Mir"; reč "Islam" znači mir. Kakomožete verovati takvom čoveku?

Možete poverovati Mahavirukada kaže: "Nenasilje"; on je nenasi-lan. Očigledno možete verovatiMahaviru. Kako možete verovatiMuhamedu s mačem? A on kaže:"Ljubav je poruka i mir je moto." Nemožete verovati. Ovaj čovek stvaraograde.

On je bio sufi; on je bio učitelj.On je kreirao svakojake teškoće.Dakle, ako vaš um još funkcioniše,još sumnjate, još ste skeptični, pobe-ći ćete. Inače ako ostanete, čekate,ako imate strpljenje - a beskonačno

100

strpljenje će biti potrebno - jednogdana ćete upoznati Muhameda, vićete postati musliman. Samo znajućinjega, vi ćete postati musliman.

Prva grupa njegovih učenika jebila sasvim različita stvar. Prva gru-pa Budinih učenika je bila sasvimrazličita stvar. Sada su budisti mrtvi.Muslimani su mrtvi. Oni su samo potradiciji muslimani.

Istina ne može biti prenesenakao imovina. Vaši roditelji vam nemogu dati istinu. Oni vam mogu datiimovinu jer imovina pripada svetu.Istina ne pripada svetu; oni vam jene mogu dati, oni je ne mogu imati uriznici. Ne mogu je imati u bancitako da vam se ona ne može preneti.Vi ćete morati da je tražite sami.Moraćete da patite, da postaneteučenik i moraćete da prođete krozstrogu disciplinu. To će biti ličnidogađaj. Istina je uvek lična. Ona sedešava osobi. Poverenje je različito

101

od verovanja. Vera vam je data oddrugih, a poverenje vi stičete sami.

Patanjđali ne zahteva nikakvuveru, ali bez poverenja ništa ne možeda se učini, bez poverenja ništa nijemoguće. Ali vi to ne možete prisiliti -zapamtite. Vi ne možete prisiliti svo-je poverenje; to nije u vašim rukamada ga prisilite. Ako prisiljavate, onoće biti lažno. A nepoverenje je boljeod lažnog poverenja, jer trošite sebe.Bolje je preseliti se negde drugde gderealno može da se dogodi.

Nemojte suditi, nastavite da sekrećete. Jednog dana, negde, vaš uči-telj vas očekuje. A učitelj vam se nemože pokazati: "Idite tamo i taj ćebiti vaš učitelj". Moraćete da tražite,moraćete da patite, jer kroz patnju itraganje ćete moći da ga vidite. Vašeoči će postati vedre; suze će iščeznu-ti. Vaše oči će postati bistre i vi ćetespoznati da taj jeste vaš učitelj.

Priča se da je jedan od sufija,po imenu Junaid, došao kod starog

102

fakira i zapitao ga: "Čuo sam da viznate. Pokažite mi put." Starac mu jerekao: "Ti si čuo da ja znam. Ti neznaš. Pogledaj u mene i oseti." Čovekje rekao: "Ne mogu osetiti ništa.Samo uradite jednu stvar: pokažitemi put gde mogu naći svog učitelja."Tada je stari čovek rekao: "Prvo idi uMeku. Načini hodočašće i traži tak-vog i takvog čoveka. On će sedetiispod drveta. Njegove oči će biti tak-ve da će bacati svetlost, a ti ćeš ose-ćati određen miris sličan mošusuoko njega. Idi i traži."

I Junaid je putovao i putovaodvadeset godina. Gde god je čuo zaučitelja, on bi otišao. Ali niti je bilodrveta, niti mirisa, mošusa, niti onihočiju koje je opisao starac. Takva lič-nost nije postojala. A on je imaogotovu formulu, tako da je odmahsudio: "Ovo nije moj učitelj" i kretaobi dalje. Posle dvadeset godina došaoje do drveta. Učitelj je bio tamo.Mošus je lebdeo u vazduhu, baš kao

103

izmaglica okolo čoveka. Oči su bilevatrene, zračile su crvenim svetlom.Pao je pred nogama tog čoveka irekao: "Učitelju, tražio sam vas dva-deset godina."

Učitelj je rekao: "Ja takođečekam tebe dvadeset godina. Pogle-daj ponovo." On je pogledao. To je bioisti čovek koji mu je pre dvadesetgodina pokazao put da nađe učitelja.Junaid je započeo da plače: "Šta, vi sešalite sa mnom? Dvadeset godinasam potrošio. Zašto mi niste rekli daste moj učitelj?"

Starac je rekao: "To ti ne bipomoglo; to nije bilo od velike koristi- jer dok ti nisi imao oči da vidiš...Ovih dvadeset godina su ti pomogleda me vidiš; ja sam isti čovek. Među-tim pre dvadeset godina si mi rekao:"Ja ne osećam ništa." Ja sam isti, ali tisi sada postao sposoban da osećaš. Tisi se promenio. Ovih dvadeset godi-na su te dobro izglancale. Sva praši-na je otpala; tvoj um je čist. Ovaj

104

miris mošusa je i u to vreme takođebio prisutan, ali ti nisi bio sposobanda ga omirišeš. Tvoj nos je bio zatvo-ren; tvoje oči nisu funkcionisale; tvo-je srce nije stvarno kucalo. Tako,kontakt nije bio moguć."

Vi ne znate nikoga koji birekao kada će se poverenje dogoditi.Ja ne kažem veruj učitelju, jednosta-vno kažem nađi osobu gde se pove-renje stvara - ta osoba je vaš učitelj.Vi ništa ne možete učiniti oko toga.Moraćete da lutate. Stvar će se sigur-no dogoditi, ali traganje je nužno jervas ono priprema. Ne vodi vas tra-ganje do učitelja, traganje vas prip-rema da ga možete videti. On možebiti sve vreme pokraj vas.

Peto pitanje: Prošle noći ste govorili o satsan-gu i važnosti učenikove blizine guruu,da li to podrazumeva fizičku blizinu?Da li je učenik koji živi na velikoj fizič-koj udaljenosti od gurua na gubitku?

105

Da i ne. Da, fizička blizina jenužna u početku jer takvi kakvi jestene možete razumeti ništa odmah.Možete razumeti telo; možete razu-meti jezik fizičkog. Vi postojite u fizi-čkom, tako da fizička blizina jestenužna - u početku.

A ja kažem 'ne' takođe jer kakorastete, kako počinjete da učite dru-gačiji jezik koji je nefizički, onda fizi-čka blizina nije nužna. Onda možeteići svuda. Onda prostor ne čini nika-kvu razliku. Vi ostajete u kontaktu.Ne samo prostor, nego i vreme tako-đe ne čini nikakvu razliku. Učiteljmože biti mrtav, vi ostajete u konta-ktu. On je možda odbacio fizičko telo,vi ostajete u kontaktu. Ako se pove-renje dogodi, onda se oboje, i vreme iprostor transcendiraju.

Poverenje je čudo. Vi možetebiti u blizini Muhameda, Isusa iliBude baš sada ako postoji poverenje.Ali, to je teško! To je teško jer vi ne

106

znate kako. Vi ne možete verovatiživoj osobi, kako možete verovatimrtvoj. Ako se dogodi poverenje,onda ste upravo sada blizu Bude. Aza osobe koje imaju veru, Buda je živ.Nijedan učitelj nikada ne umire zaonoga ko može verovati. On nastav-lja da pomaže, on je uvek tu. Ali zavas, čak i da je Buda tu fizički, da stojiiza vas ili ispred vas, da upravo sedipored vas, vi nećete biti bliski s njim.Može postojati širok prostor izmeđuvas. Ljubav, vera, oni uništavaju pro-stor, vreme, oboje.

U početku, pošto ne možeterazumeti nijedan drugi jezik, možeterazumeti samo jezik fizičkog, fizičkablizina je nužna - ali samo u početku.Doći će trenutak kada će vas samučitelj poslati daleko. On će vas prisi-liti da se udaljite jer je to takođe pot-rebno - možete početi da se lepite uzfizički jezik.

Gurđijev je gotovo uvek, celogsvog života, slao svoje učenike dale-

107

ko. On je stvarao tako jadnu situacijuza njih, da su oni morali da odlaze.Nije bilo moguće živeti s njim. Posleodređene tačke, on bi im pomogao daodu daleko. Zaista ih je prisiljavao daodu daleko, jer ne treba da postanetepreviše zavisni od fizičkog. Drugi,viši jezik, mora da se razvije. Moratezapočeti da osećate bliskost s njimgde god da ste, jer telo mora bititranscendirano. Ne samo vaše, učite-ljevo telo takođe mora biti transcen-dirano.

Ali u početku je to velikapomoć. Kada je seme zasađeno, kadaje pružilo koren, onda ste dovoljnojaki. Onda možete otići daleko, i tadamožete da osetite. Ako odete dalekokontakt se neće izgubiti - onda kon-takt nije od velike važnosti. Povere-nje će rasti, što dalje odete. Poverenjeće rasti više, jer kad god ste na zemljivi ćete konstantno osećati učiteljevoprisustvo. Poverenje će rasti. Sada ćevam on pomagati kroz skrivene

108

ruke, nevidljive ruke. On će delovatina vas kroz vaše snove, i vi ćete kon-stantno osećati da vas on sledi kaosenka.

Ali to je vrlo razvijen jezik.Nemojte ga probati od samog počet-ka jer onda možete biti obmanuti.Stoga ću reći, krećite se korak pokorak. Kad god se poverenje dogodi,onda zatvorite svoje oči i sledite nas-lepo. Zaista, onog trenutka kada sepoverenje dogodi morate zatvoritisvoje oči. Onda, kakva je korist odmišljenja, prosuđivanja? Poverenjese dogodilo i verovanje neće sadaslušati ništa.

Onda sledite i ostanite blizudok vas sam učitelj ne pošalje daleko.A kada vas pošalje daleko onda se nevezujte. Onda sledite. Sledite njegoveinstrukcije i otidite daleko, jer on znabolje, i šta je korisno, on zna.

Ponekad, baš pored učitelja,može vam postati teško da rastete -kao što ispod velikog drveta nova

109

mladica ima poteškoće da izraste.Ispod velikog drveta, novo drvo ćepostati obogaljeno. Čak i drveće sebrine da baci svoje seme daleko takoda može proklijati. Drveće koristimnoge trikove da pošalje seme dale-ko; inače ono bi umrlo, ako padnebaš ispod velikog drveta. Tamo jepreviše senke. Sunce nikako tamo nedopire, malo sunčevih zraka tamodoseže.

Dakle, učitelj zna bolje. Ako onoseća da vi treba da odete daleko,onda se ne opirite. Onda jednostavnosledite i otidite daleko. Ovo odlaženjedaleko će biti dolaženje bliže njemu.Ako možete slediti, ako možete tihoslediti bez ikakvog otpora, ovo odla-ženje daleko će biti dolaženje blizu.Vi ćete postići novu bliskost.

110

Šesto pitanje: Kada tražite od nas da razu-memo nešto jasno, kome se vi obraćateda razume? Um treba da se obustavi.Zbog toga nije od koristi učiniti da umrazume sve. Ko onda treba da razume?

Da, um treba da prestane, alion nije još prestao. Na umu treba dase radi; jedno razumevanje treba dase stvori u umu. Kroz ovo razume-vanje ovaj um će umreti. To razume-vanje je baš slično otrovu. Vi uzmeteotrov i otrov vas ubije. Tako i umrazume, ali samo razumevanje jeotrov za um. Zbog toga se um opiretako mnogo. On stalno pokušava dane razume. On stvara sumnju, borise na svaki način, štiti sebe jer razu-mevanje je otrov za um. On je eliksirza vas, ali za um je otrov.

Dakle, kada kažem razumitejasno, mislim na vaš um, ne na vas,jer vama ne treba nikakvo razume-

111

vanje. Vi već razumete. Vi ste samamudrost - prađnya.

Vama nije potrebna nikakvapomoć od mene ili od nekoga dru-gog. Vaš um treba da bude prome-njen. A ako se razumevanje dogodiumu, um će umreti, a sa umomrazumevanje će iščeznuti. Onda ćetebiti u vašoj iskonskoj čistoti. Onda ćevaše biće reflektovati čistotu sličnoogledalu - nema sadržaja, besadržaj-no. Inače to unutrašnje biće ne trebarazumevanje. Ono je već sama sržrazumevanja. Njemu ne treba razu-mevanje - samo oblaci uma zahteva-ju uveravanja.

Dakle, šta je razumevanje zais-ta? Samo nagovaranje uma da ode.Zapamtite, ja ne kažem borba, jakažem nagovaranje. Ako se borite,um nikada neće otići, jer kroz borbuvi pokazujete svoj strah. Ako se bori-te, vi pokazujete da je um nešto odčega se bojite. Samo uveravajte. Svaova učenja, sve meditacije su duboko

112

uveravanje uma da dođe do tačkegde đe počiniti samoubistvo, gde onjednostavno otpada, gde um sam posebi postaje takva apsurdnost da gane možete više nositi - vi ga jednos-tavno ispustite. Bolje je reći, umotpada sam od sebe.

Dakle, kada ja nešto objašnja-vam radi jasnog razumevanja, ja seobraćam vašem umu. Ne postojidrugi način. Samo vašem umu semože pristupiti jer ste vi nedostupni.Vi ste tako skriveni duboko unutra, asamo um je na vratima. Um trebaubediti da napusti vrata i da ostavivrata otvorena. Onda ćete vi postatidostupni.

Ja se obraćam umu - vašemumu, ne vama. Ako se um odbaci,nije potrebno obraćati se - mogusedeti u tišini i vi ćete razumeti; nijepotrebno obraćati se. Umu su potre-bne reči; umu trebaju misli; umu jepotrebno nešto mentalno što gamože nagovoriti. Buda, Patanjđali ili

113

Krišna govoreći vama, obraćaju sevašem umu.

Dođe momenat kada um jed-nostavno postane svestan celeapsurdnosti. To je baš kao ovo: akovas vidim da vučete vaše pertle zacipele, i pokušavate da povučete sebenaviše pomoću njih, i ako vamkažem: "Kakvu besmislicu činite; toje nemoguće." Pomoću vaših pertli zacipele, ne možete podići sebe naviše.To je jednostavno nemoguće; to se nemože dogoditi. Tako vas ja nagova-ram da mislite više o celoj stvari: "Toje apsurd. Šta to radite?" A onda seosećate jadno jer to se ne događa,tako ja nastavljam da vam govorim,insistirajući, udarajući čekićem. Jed-nog dana možete postati svesni: "Da,ovo je apsurd. Šta to radim?"

Isto kao podizanje sebe uzpomoć pertli za cipele, jeste sav vašnapor uma. Sve što radite je apsurd.Ne može vas odvesti nigde do upakao, u nevolju. To vas je uvek vodi-

114

lo u bedu, ali vi još niste toga bili sve-sni. Sva ova komunikacija od mene jesamo da učini vaš um svesnim da jesav njegov napor apsurdan. Jednomkada dođete do osećanja da je čitavnapor apsurd, napor iščezava. Nesamo da ćete morati da ostavite svo-je pertle za cipele, već i da ćete mora-ti da činite ikakav napor, i to će bitiapsurdno, vi ćete jednostavno uvide-ti činjenicu, ostavićete i smejaćete se.Postali ste prosvetljeni ako ostavitesvoje pertle za cipele, jednostavnoustanete i smejete se. To će se takodogoditi.

Kroz razumevanje um otpada.Iznenada vi postajete svesni da nikonije bio odgovoran za vašu nevolju,vi ste je stvarali neprekidno; iz tre-nutka u trenutak vi ste bili tvorac. Viste stvarali bedu, a onda ste tražilikako da odete izvan nje, kako da nebudete jadni, kako da postignete bla-ženstvo, kako da dostignete samadhi.I dok ste o tome pitali vi ste je stvara-

115

li. Čak i ovo pitanje. "Kako dostićisamadhi?" je stvaranje patnje jeronda vi kažete: "Ja sam učinio takomnogo napora, a samadhi još nijepostignut. Uradio sam sve što je tre-balo uraditi, a samadhi još nije posti-gnut. Kada ću postati prosvetljen?"

Sada vi stvarate novu nevoljukada ste načinili prosvetljenje takođepredmetom želje, što je apsurdno.Nijedna želja neće doći do ispunjenja.Kada shvatite ovo, želje otpadaju - viste prosvetljeni. Bez želja, vi ste pro-svetljeni. Sa željama vi se krećete ukrugu patnje.

Poslednje, sedmo pitanje: Rekli ste da je joga nauka,metodologija za unutarnje buđenje.Ali napor da se bude bliže ne-umu,sadrži motivaciju i nadu. Čak i podvr-gavanje procesu unutrašnje transfor-macije sadrži motivaciju. Kako ondačovek može da se kreće na stazi joge sa

116

nadom i motivacijom? Zar i samočekanje ne sadrži motivaciju?

Da, ne možete da se kre-ćete na stazi joge s motivacijom, saželjom, sa nadom. Zaista, tako nemakretanja na stazi joge. Kada dođete doshvatanja da su sve želje apsurdne,da su sve želje patnja, nema šta da sečini, jer svako činjenje će biti novaželja. Nema šta da se čini! Jednostav-no ne možete činiti ništa jer šta godvi činili vodiće vas u novu patnju.Onda ne činite. Želje su napuštene,um je prestao, i to je joga; ušli ste ujogu. To nije kretanje, to je smirenost.Zbog jezika se javlja problem. Ja samrekao da ste ušli, pa izgleda kao daste se kretali. Kada želje prestanu,svo kretanje prestaje. Vi ste u jogi: "asada disciplina joge".

Sa motivacijom, u ime joge,stvorićete opet druge nevolje. Javiđam svakog dana takve ljude. Onidolaze i govore: "Ja sam praktikovao

117

jogu trideset godina, ništa se nijedogodilo." Ali ko vam je rekao da ćese nešto dogoditi? On mora da jeočekivao nešto da se dogodi; zbogtoga se ništa nije dogodilo. Joga kažeda ne čekamo na budućnost. Vimeditirate, ali meditirate s motivomda ćete kroz meditaciju doći negdedo nekog cilja. Vi propuštate svrhu.Meditirajte i uživajte u tome. Ne pos-toji cilj. Ne postoji budućnost, nemadalje; ne postoji ništa ispred. Mediti-rajte, uživajte u tome - bez ikakvemotivacije.

I iznenada, cilj je tu. Iznenadaoblaci iščezavaju jer su oni stvoreniod vaših želja. Vaša motivacija je dimkoji stvara oblake; oni su iščezli.Dakle, igrajte se meditacijom; uživaj-te u tome. Ne činite je sredstvom zanešto. Ona je kraj svega. Ovo je svasuština koju treba razumeti.

Ne stvarajte nove želje. Shvati-te pravu prirodu želje, da je patnja.Samo pokušajte da razumete prirodu

118

želje, i doći ćete do saznanja da je onapatnja. Šta onda treba uraditi? Ništane treba raditi! Postajući svesni da ježelja patnja, želja iščezava. A sada,disciplina joge. Ušli ste na stazu.

A to zavisi od vaše snage. Akoje vaša spoznaja da je želja patnjatako duboka da je totalna, ne samoda ćete ući u jogu, vi ćete postati sid-dha. Vi ste postigli cilj.

To će zavisiti od vaše snage.Ako je snaga totalna, onda ste posti-gli cilj. Ako vaša snaga nije totalna, viste samo ušli na stazu.

119

Poglavlje 3

PET MODIFIKACIJA UMA27. decembar 1973.

I, 5: vrttayah pancatayyah klištakli-štah. »Obrta« ima pet vrsta. [Nekiod njih] su »ometajući« (klišta) [poproces samoprepoznavanja subjek-ta] neki to nisu (aklišta).

I,6:pramanaviparyayavikalpanidrasmrtayah. Istinosna spoznaja, zabluda,»afektivno uživljavanje u imagina-tivnom« (vikalpa), spavanje i seća-nje [čine tih pet »obrta«].

Um može biti ili izvor ropstvaili izvor slobode. Um postaje kapijaza ovaj svet, ulaz; on takođe možepostati i izlaz. Um vas vodi do pakla;um može da vas odvede i do raja.

120

Dakle to zavisi od toga kako se umkoristi. Ispravna upotreba uma pos-taje meditacija, neispravna upotrebauma postaje ludilo.

Um je prisutan kod svakog.Mogućnosti tame i svetla prisutne suu njemu. Sam um nije ni neprijateljni prijatelj. Vi ga možete učiniti pri-jateljem, a možete ga učiniti i nepri-jateljem. To zavisi od vas - od vas kojiste skriveni iza uma. Ako možeteučiniti um svojim instrumentom,svojim robom, um postaje prolazkroz koji možete dostići krajnje,maksimum. Ako postanete rob iumu dozvolite da bude gospodar,onda će vas ovaj um koji je postaogospodar voditi do krajnjeg bola itame.

Sve tehnike, sve metode, svidelovi joge, bave se zaista dubokosamo s jednim problemom: kakokoristiti um. Ispravno korišćen umdolazi do tačke gde on postaje ne-um(gde nema uma). Pogrešno korišćen,

121

um dolazi do tačke gde je on samohaos, mnogi glasovi suprotstavljenijedni drugima - kontradiktorni, zbu-njujući, umobolni.

Ludak u ludnici i Buda ispodbodhi drveta - obojica su koristilium; obojica su prolazili kroz um.Buda je došao do tačke gde je umiščezao. Pravilno korišćen on nastav-lja da iščezava; i dođe momenat kadaon više nije. Ludak je takođe koristioum. Pogrešno korišćen, um postajepodeljen; nepravilno i krivo korišćenum postaje mnoštvo. I, konačno, ludium je tu, vi ste sasvim odsutni.

Budin um je iščezao, a Buda jeprisutan u svojoj celosti. Ludakovum je postao celovit, a on sam jeiščezao sasvim. Ovo su dva pola. Vi ivaš um, ako postojite zajedno, ondaćete biti u patnji. Ili ćete vi morati danestanete, ili će um morati da nesta-ne. Ako um nestane, onda vi postiže-te istinu; ako vi nestanete, postižeteludilo. A to je borba: ko će nestati? Vi

122

ćete nestati ili um? To je protivreč-nost, koren svake borbe.12

Ove Patanjđalijeve sutre će vasvoditi korak po korak prema ovom

12 U knjizi Newton Michael: "Putovanje duša"detaljno je opisano stanje duše između živo-ta i kako se duše rađaju u novom telu. Do tihinformacija autor je došao zahvaljujući hip-notičkoj regresiji svojih pacijenata. Tu sesvedoči da duša ulazi u telo pri porođaju ilimalo pre toga, ali ne boravi stalno u telu dostarosti deteta do 6 ili 7 godina. Dotle čestoizlazi dok spava ili na javi. Tek od toga dobaduša stalno boravi u telu. Takođe je dokaza-no da telo može da deluje vrlo složeno i bezuma, kao u somnabulnom stanju (meseča-renju) ili u hipnozi. Tako se i ovde možerazumeti da je duševni bolesnik onaj čovek,ili tačnije, ono telo koje je duša napustila iznekog razloga, a telo je ostalo energizovano idelatno u izvesnoj meri. Prisustvo duše dajesvest i razumevanje. Bez nje se čovek ponašanerazumno i mehanički, animalno, bez ika-kve savesti. Takođe postoje "organski porta-li", ljudska tela koja nemaju ljudsku dušu većsu nastanjena drugim svesnim entitetima.O knjizi Putovanje duša videti nahttp://www.ivantic.net/ostale_knjiige.htm

123

razumevanju uma - šta je on, koje sveoblike on uzima, koje vrste modifi-kacija dolaze iz njega, kako ga možetekoristiti i dopreti izvan njega. Izapamtite, vi nemate ništa drugoupravo sada - samo um. Morate gakoristiti.

Ako ga pogrešno koristite vićete nastaviti da padate u sve veću iveću patnju. Vi jeste u patnji. To jezato što ste tokom mnogo životakoristili svoj um pogrešno. I um jepostao gospodar; vi ste samo rob,senka koja sledi um. Ne možete rećiumu: "Stani", ne možete nareditisvom vlastitom umu; vaš um stalnonaređuje vama i vi ga morate slediti.Vaše biće je postalo senka i rob, jednooruđe.

Um nije ništa drugo već oruđe,upravo kao što su vaše ruke ili vašenoge. Vi naredite svojim stopalima -svojim nogama, one se kreću. Kadakažete: "Stanite", one se zaustavljaju.Vi ste gospodar. Ako želim da pokre-

124

nem svoju ruku, ja je pokrećem. Akone želim da je pomerim, ja je nepomeram. Ruka ne može da mi kaže:"Sada želim da budem pomerena."Ruka ne može reći meni: "Sada ću seja pomeriti šta god ti da činiš. Ja teneću slušati." A ako moja ruka zapo-čne da se kreće u inat meni, onda ćenastupiti haos u mom telu. To sedogodilo sa umom.

Vi ne želite misliti, a um nas-tavlja da misli. Vi želite da spavate.Ležite na svom krevetu, okrećući sečas na jednu čas na drugu stranuželite da se uspavate, a um nastavlja,um govori: "Ne, ja ću razmišljati onečemu." Vi stalno govorite "Stani" aon vas nikada ne sluša. I ne možeteučiniti ništa. Um je takođe jednooruđe, ali ste mu dali previše moći.On je postao diktator, i boriće se jakoako pokušate da ga postavite na nje-govo pravo mesto.

Buda je takođe koristio um, alije njegov um samo kao vaše noge.

125

Ljudi i dalje dolaze kod mene i pitajume: "Šta se dešava s umom prosvet-ljenog čoveka? Da li on jednostavnoiščezava? On ne može da ga koristi?"

On iščezava kao gospodar, aostaje kao rob. On ostaje kao pasivnooruđe. Kada Buda želi da ga koristi,on može da ga koristi. Kada Budagovori vama on će morati da ga kori-sti, jer ne postoji mogućnost govorabez uma. Um treba da se koristi. Akoodete kod Bude i on vas prepozna, daste bili takođe ranije, on mora dakoristi um. Bez uma ne može bitiprepoznavanja; bez uma ne može bitipamćenja. Međutim zapamtite da onkoristi um - a vi ste korišćeni oduma, u tome je razlika. Kad god želida ga koristi, on ga koristi. Kad godne želi da ga koristi, on ga ne koristi.On je pasivno oruđe; on se ne hvataza njega.

Dakle, Buda ostaje kao ogleda-lo. Ako dođete ispred ogledala, ogle-dalo vas reflektuje. Kada se uklonite,

126

odražavanje nestaje; ogledalo je pra-zno. Vi niste kao ogledalo. Viditenekoga, on ode, ali mišljenje se nas-tavlja, refleksija se nastavlja. Vi nas-tavljate da mislite o njemu. Čak i akobiste želeli da prestanete, um ne biposlušao.

Gospodarenje nad umom jejoga. A kada Patanjđali kaže "obusta-vljanje uma", ovim se misli na pres-tajanje u svojstvu gospodara. Umprestaje da biva gospodar. Onda onnije aktivan. Onda je on pasivnooruđe. Vi naredite, on radi; vi nenaredite, on ostaje smiren. On samočeka. On ne može da se dokazuje igura napred sam od sebe. Njegovonametljivo dokazivanje se gubi; nasi-lje se gubi. On neće pokušavati davas kontroliše.

Sada je upravo obrnut slučaj.Kako da se postane gospodar? Kakoda se stavi um na njegovo mesto, gdemožete da ga koristite; gde, ako neželite da ga koristite, možete ga osta-

127

viti po strani i ostati smireni. Morase razumeti ceo mehanizam uma.Sada bi trebalo ući u sutru. Prvo: Modifikacija uma ima pet. Onemogu biti ili izvor bola ili nepostojanjabola.

Prva stvar koju treba razumetije da um nije nešto različito od tela,zapamtite. Um je deo tela. On je telo,ali jako suptilno stanje tela, vrlodelikatno, vrlo profinjeno. Ne može-te ga uhvatiti, ali kroz telo možeteuticati na njega. Ako uzmete drogu,ako uzmete LSD, marihuanu ili neštodrugo, ili alkohol, odjednom je umobuzet njihovim uticajem. Alkoholulazi u telo, ne u um, ali je um poduticajem. Um je najsuptilniji deotela.

Obrnuto je takođe istina. Dejs-tvom uma i telo biva pod njegovimuticajem. To se dešava u hipnozi.Osoba koja ne može hodati, koja kažeda ima paralizu, može hodati pod

128

hipnozom. Vi nemate paralizu, aliako vam se pod hipnozom kaže:"Sada je vaše telo paralisano; vi nemožete hodati", nećete moći dahodate. Paralizovan čovek možehodati pod hipnozom. Šta se događa?Hipnoza dopire u um, sugestija odla-zi u um. Onda telo to sledi.

Prva stvar koju treba razume-ti: um i telo nisu dvoje. Ovo je jednood najdubljih Patanjđalijevih otkrića.Moderna nauka je to tek nedavnopriznala na Zapadu. Sada oni kažu:telo-um, potpuno su srodni, podelanije ispravna. Dakle, oni kažu to jepsihosoma: to je um-telo. Ova dvaizraza su samo dve funkcije jednogfenomena. Jedan pol je um, a drugipol je telo, stoga se to naziva psiho-somatskom pojavom.

Telo ima pet organa aktivnosti- pet indriyani, pet oruđa aktivnosti.Um ima pet modifikacija, pet načinadelovanja. Um i telo su jedno. Telo jepodeljeno u pet funkcija; um je tako-

129

đe podeljen u pet funkcija. Detaljnoćemo ući u svaku funkciju. Drugi deo ove sutre je:

One mogu biti ili izvor bola ilinepostojanja bola.

Ovih pet modifikacija uma,ova celovitost uma, može vas voditiu duboki bol, u dukkhu, ili patnju. Iliako ispravno koristite um, njegovodelovanje, može vas odvesti donepostojanja bola ili patnje. Može vasodvesti u potpuno oslobođenje odpatnje.

Reč "nemanje patnje" je vrloznačajna. Patanjđali ne kaže da ćevas to voditi u anandu, u blaženstvo,ne. Um može da vas vodi u patnjuako ga nepravilno koristite, ako pos-tanete njegov rob. Ako postanetegospodar, um vas može voditi donemanja patnje - ne u blaženstvo, jerblaženstvo je vaša priroda; um vasne može voditi do nje. Ali ako ste u"nemanju patnje", unutrašnje bla-ženstvo započinje da teče.

130

Blaženstvo uvek postoji unut-ra, u vašoj suštinskoj unutrašnjojprirodi. To nije nešto što treba da seostvari ili zaradi; to nije nešto štotreba da se negde postigne. Vi sterođeni s tim; već to imate; to je većslučaj. Zbog toga Patanjđali ne kažeda vas um može voditi u patnju, amože vas voditi i u blaženstvo - ne!On je vrlo naučan, vrlo precizan. Onneće koristiti čak nijednu reč kojamože dati vama bilo koju neistinituinformaciju. On jednostavno kaže, ilipatnja ili nepostojanje patnje.

Buda takođe kaže mnogo puta,kad god tragaoci dođu kod njega, atragaju za blaženstvom, tako da ćepitati Budu: "Kako možemo dostićiblaženstvo, krajnje blaženstvo?" Onće reći: "Ne znam. Mogu vam pokaza-ti put koji vodi do nemanja patnje,samo odsustvo patnje. Ja ne kažemništa o pozitivnom blaženstvu, samonegativnom. Mogu vam pokazati

131

kako da se krećete u svetu nemanjapatnje."

To je sve što metode moguučiniti. Jednom kada ste u stanjunemanja bede, unutrašnje blažens-tvo počinje da teče. Ali to ne dolazi izuma, to dolazi iz vašeg unutrašnjegbivstva, Sopstva. Dakle um nemaništa da čini s tim; um ne može stvo-riti to. Ako je um u patnji, onda umpostaje prepreka. Ako je um u nema-nju patnje, onda um postaje jedanotvoren prolaz. Ali on nije kreativan;on ne čini ništa.

Vi otvorite prozore i sunčevizraci ulaze. Otvaranjem prozora vine stvarate sunce. Sunce je već bilotu. Da ono nije bilo tu, onda samootvaranjem prozora, zraci ne bi ušli.Vaš prozor može biti prepreka - sun-čevi zraci mogu biti spolja a prozor jezatvoren. Prozor ih može sprečiti iliim otvoriti put. On može da postaneprolaz, ali on ne može biti kreativan.

132

On ne može kreirati zrake; zraci sutu.

Vaš um, ako je u nevolji, posta-je zatvoren. Zapatite, jedna od karak-teristika patnje je zatvorenost. Kadgod ste u patnji, vi postajete zatvore-ni. Obratite pažnju - kad god osećateneku muku, vi ste zatvoreni za svet.Čak i za vašeg najdražeg prijatelja viste zatvoreni. Čak i za svoju ženu,vašu decu, vašeg voljenog, vi ste zat-voreni kada ste u patnji, jer patnjavam daje povlačenje unutra. Vi sepovlačite. Sa svih strana vi ste zatvo-rili vrata.

Zbog toga u patnji ljudi zapo-činju da misle na samoubistvo.Samoubistvo znači totalno zatvara-nje - nema mogućnosti ni za kakvukomunikaciju, nema mogućnostiikakvih vrata. Čak i zatvorena vratasu opasna. Neko može da ih otvori,tako da sruši vrata, uništi sve mogu-ćnosti. Samoubistvo znači: "Sada ćuuništiti sve mogućnosti nekog otva-

133

ranja. Tako ću biti zatvoren u sebepotpuno."

Kad god ste u nevolji vi zapo-činjete da mislite o samoubistvu.Kad god ste srećni ne možete mislitio samoubistvu; to ne možete zamis-liti. Ne možete čak ni zamisliti: "Zaš-to ljudi izvršavaju samoubistvo?Život je takva radost, život je takosnažna muzika, zašto ljudi uništava-ju život." To izgleda nemoguće.

Zašto, kada ste srećni, to izgle-da nemoguće? Jer ste otvoreni; životteče u vama. Kada ste srećni vi imateveću dušu, proširenu. Kada ste nes-rećni vi imate manju dušu, stegnutu.

Kada je neko nesrećan, dodir-nite ga, uzmite njegovu ruku u svojuruku. Osetićete da je njegovaruka mrtva. Ništa ne teče kroz nju -nema ljubavi, nema topline. Ona jebaš hladna, kao da pripada lešu.Kada je neko srećan, dodirni njegovuruku, postoji komunikacija, energijateče. Njegova ruka nije samo mrtva

134

ruka, njegova ruka je postala most.Kroz njegovu ruku nešto dolazi dovas, prenosi se, dovodi u vezu.Toplota klizi. On doseže do vas. Ončini svaki napor da se izlije u vas idozvoljava vama takođe da se izlijeteu njega.

Kada su dve osobe srećne, onepostaju jedno. Zbog toga u ljubavijedinstvo se događa i ljubavnicizapočinju da osećaju da oni nisu dvo-je. Oni su dvoje, a počinju osećati danisu dvoje jer su u ljubavi tako srećnida se dešava stapanje.

Oni se stapaju jedno u drugo;oni se ulivaju jedno u drugo. Granicese rastvaraju, odrednice su nejasne, ioni ne znaju ko je ko. U tom momen-tu oni postaju jedno.

Kada ste srećni, vi se možeteizliti u druge i možete dopustiti dru-gima da se izliju u vas; to je ono štoslavljenje znači. Kada dozvoljavatesvakome da teče u vama, a vi se izli-vate u svakoga, vi slavite život. Slav-

135

ljenje je najveća molitva, najvišivrhunac meditacije.

U patnji vi počinjete misliti daizvršite samoubistvo; u nevolji,počinjete da mislite o destrukciji. Upatnji, vi ste samo na suprotnompolu slavljenja. Vi osuđujete. Nemožete slaviti. Vi ste kivni na svako-ga. Sve je pogrešno i vi ste negativni,i ne možete se izliti, vi se ne možetedovesti u vezu, i ne možete dozvolitinikome da se izlije u vas. Vi ste pos-tali ostrvo - potpuno zatvoreni. Ovoje živa smrt. Život je samo kada steotvoreni i tečete, onda ste neuplaše-ni, neustrašivi, otvoreni, osetljivi,slavite.

Patanjđali kaže da um možečiniti dve stvari. On može stvoritipatnju. Možete ga koristiti na takavnačin da možete postati jadni, i kori-stili ste ga. Nije potrebno mnogogovoriti o tome; vi to već znate. Viznate umetnost kako da stvoritepatnju, nevolju. Možda niste svesni,

136

ali to je ono šta vi činite, neprekidno.Šta god da dodirnete postaje izvorpatnje. Kažem: bilo šta!

Vidim siromašne ljude. Oni suu patnji, očevidno. Oni su siromašni;osnovne potrebe života nisu imispunjene. A onda vidim bogate lju-de, oni su takođe u patnji. A oni mis-le, ovi bogati ljudi, da bogatstvo nevodi nikuda. To nije ispravno. Bogat-stvo može voditi do slavlja, ali vinemate um da slavite. Tako ako stesiromašni vi ste u patnji; ako posta-nete bogati vi ste više u patnji. Onogmomenta kada dodirnete bogatstvo,vi ste ga uništili.

Jeste li čuli grčku priču o kraljuMidasu? Sve što bi dodirnuo pretvo-rilo bi se u zlato. Vi dotaknete zlato,odmah ono postane blato. Ono sepretvori u prašinu, a onda vi misliteda ne postoji ništa u svetu, čak ibogatstvo je beskorisno. Ono nijebeskorisno. Ali vaš um ne može sla-viti, vaš um ne može učestvovati ni u

137

jednom nemanju patnje. Ako stepozvani u raj, tamo nećete naći raj,stvorićete pakao. Gde god bili, štagod činili vi ćete nositi svoj pakao sasobom.

Postoji arapska poslovica, dapakao i raj nisu geografska mesta,ona su gledišta, stanovišta. Niko neulazi u pakao ili raj, svako ulazi sarajem ili paklom. Gde god idete viimate svoju projekciju pakla ili pro-jekciju, predstavu raja sa vama. Viimate unutra projektor. Odmah pro-jektujete.

Međutim, Patanjđali je pažljiv.On kaže: "Patnja ili nemanje patnje" -pozitivna patnja ili negativna patnja- ali ne blaženstvo. Um vam ne možedati blaženstvo; niko vam ga nemože dati. Ono je skriveno u vama, ikada je um u stanju nemanja patnjeto blaženstvo započinje da teče. Onone dolazi od uma, ono dolazi izauma. Zbog toga on kaže da stanjauma mogu biti bilo izvor jada ili

138

nemanja jada. Modifikacija uma imapet. Druga sutra:

One su ispravno znanje, pogreš-no znanje, imaginacija (mašta), spa-vanje i pamćenje. (I, 6)

Prvo je pramana, ispravnoznanje. Sanskritska reč pramana jevrlo duboka i zaista ne može bitiprevedena. Ispravno znanje je upra-vo senka, nije tačno značenje, jer nepostoji reč kojom može da se prevedepramana. Pramana dolazi od korenaprama. Mnoge stvari treba shvatiti uvezi toga.

Patanjđali kaže da um imasposobnost. Ako je ta sposobnostusmerena pravilno, onda sve što sezna jeste istinito; to je samo-očevidno istinito. Mi nismo svesni otome jer nikada to nismo koristili. Tasposobnost je ostala neiskorišćena.To je kao… Soba je mračna, vi uđeteunutra, imate baklju, ali je ne koristi-te - tako da soba ostaje mračna. Sta-

139

lno se spotičete na stvarima, na sto-lu, na stolici, a imate baklju, ali bak-lja mora da se upali. Kada jednomupalite baklju, odmah tama iščezava.I gde god je baklja okrenuta vi znate.Barem to mesto postaje očigledno ijasno.

Um ima sposobnost za prama-nu, za ispravno znanje, za mudrost.Jednom kada znate kako da ga upali-te, onda gde god da usmerite to svet-lo, samo pravo znanje se otkriva. Beztakvog znanja, šta god da znate bićepogrešno.

Um ima sposobnost za pogre-šno znanje, takođe. To pogrešnoznanje se naziva na sanskrituviparyaya - lažno, mithya. I vi imatetu sposobnost takođe. Uzmete alko-hol. Šta se dešava? Ceo svet postajeviparyaya; ceo svet postaje lažan.Počinjete da vidite stvari koje ne pos-toje.

Šta se dogodilo? Alkohol nemože stvoriti stvari. Alkohol čini

140

nešto unutar vašeg tela i mozga.Alkohol započinje da deluje na centarkoji Patanjđali zove viparyaya. Umima centar koji može izokrenuti sve.Jednom kada taj centar započne dafunkcioniše, sve je izokrenuto.

Podsetio sam se na… Jednomse dogodilo da su Mula Nasrudin injegov prijatelj pili u krčmi. Izašli susasvim pijani, a Nasrudin je bio stari,iskusni pijanac. Drugi je bio nov,tako da je bio više obuzet pijans-tvom. Pitao je: "Sada ne mogu videti,ne mogu čuti, ne mogu čak ni hodativaljano. Kako ću stići do kuće? Kažimi Nasrudine, molim te pokaži miput. Kako mogu stići do moje kuće?"

Nasrudin je rekao: "Prvo kreni.Posle mnogo koraka doći ćeš do mes-ta gde postoje dva puta: jedan idedesno, drugi ide levo. Ti idi na levojer onaj koji vodi na desno ne postoji.Ja sam bio mnogo puta na tom des-nom takođe, ali sam sada iskusančovek. Videćeš dve staze. Odaberi

141

levu, nemoj izabrati desnu stazu. Tadesna ne postoji. Mnogo puta samišao njom, a onda nikada da stigneš,nikada ne stigneš svojoj kući."

Jednom je Nasrudin učio svogsina prvoj lekciji iz pijanstva. Rekaomu je… Sin je pitao, on je bio radoz-nao. Pitao je: "Kada čovek treba daprestane?" Nasrudin je odgovorio:"Pogledaj na onaj sto. Četiri osobesede tamo. Kada počneš da vidišosam, prestani!" Mladić je rekao: "Alioče, tamo samo dve osobe sede!"

Um ima dar. Taj dar funkcio-niše kada ste pod bilo kojim uticajemdroge, bilo kakvog opojnog sredstva.Tu sposobnost Patanjđali zoveviparyaya, pogrešno znanje, centarizopačavanja.

Tačno nasuprot njemu postojicentar koji ne znate. Tačno naspramnjega postoji centar. Ako meditirateduboko, smireno, drugi centar ćepočeti da funkcioniše. Taj centar senaziva pramana, ispravno znanje.

142

Kroz funkcionisanje tog centra, svešto znate jeste ispravno. Nije pitanješta znate, nego je pitanje odakle zna-te.

Zbog toga su sve religije bileprotiv alkohola. To nije na nekojmoralnoj osnovi, ne! To je zato štoalkohol utiče na centar izopačavanja.A svaka religija je za meditaciju, jermeditacija znači stvaranje sve više iviše smirenosti, više i više postajetetihi.

Alkohol uvek čini sasvim sup-rotno, čini vas sve više i više potre-senim, uzbuđenim, smetenim. Drh-tanje ulazi u vas. Pijanica ne možečak ni hodati kako valja. Njegovaravnoteža je izgubljena. Ne samo utelu, već je i u umu.

Meditacija znači sticanje unu-tarnje ravnoteže. Kada steknete unu-tarnju ravnotežu i nema drhtanja,celo telo i um postaju smireni, ondacentar ispravnog znanja počinje da

143

funkcioniše. Kroz taj centar sve štose saznaje jeste istinito.

Gde ste vi? Vi niste alkoholiča-ri, niste meditanti, morate biti negdeizmeđu njih. Vi niste ni u jednomcentru. Vi ste između ova dva centra,pogrešnog znanja i ispravnog znanja.Zbog toga ste zbunjeni.

Ponekad imate letimičnosagledavanje. Naginjete malo premacentru ispravnog znanja, onda odre-đena letimična sagledavanja vamdolaze. Naginjete se prema centrukoji je izopačavanje, onda izopače-nost ulazi u vas. I sve je pomešano, viste u haosu. Zbog toga, ili ćete moratida postanete meditanti ili ćete mora-ti da postanete alkoholičari, jerpometnje je previše. I to su ta dvaputa.

Ako izgubite sebe u opijenosti,onda ste u spokojstvu. Barem stezadobili centar - možda onaj sapogrešnim znanjem, ali ste usrediš-teni. Čitav svet može reći da niste u

144

pravu. Vi ne mislite tako, vi misliteda čitav svet nije u pravu. Barem utim momentima nesvesnosti vi steusredišteni, usredišteni u pogreš-nom centru. Ali vi ste srećni, jer čak ipogrešno usredištenje vam dajeodređenu sreću. Vi uživate u tome,otuda tako velika privlačnost alko-hola.

Vlade su se borile vekovima.Zakon je donesen, zabrana i sve, aliništa ne pomaže. Dok čovečanstvone postane meditativno, ništa nemože pomoći. Ljudi će nastaviti, oniće naći nove načine i nova sredstvada postanu opijeni. Ne mogu se spre-čiti, a što više pokušavate da ih spre-čite, s više zakona zabrane, više ih toprivlači.

Amerika je uradila to i moralaje da se povuče. Pokušali najbolje štosu mogli, ali kada je alkohol bio zab-ranjen više se koristio. Oni su poku-šali; nisu uspeli. Indija je pokušavalanakon sticanja nezavisnosti. Nije

145

uspela, i mnoge države su to pokre-nule ponovo. To se čini beskorisno.

Dok se čovek ne promeni usebi, ne možete ga prisiliti ni na kak-vu zabranu. Nemoguće je, jer će ondačovek poludeti. To je njegov način daostane normalan. Za nekoliko sati onpostane drogiran, "okamenjen", ondaje u redu. Onda nema patnje; ondanema jada. Patnja će doći, jad će doći,ali je to barem odloženo. Sutra ujutrupatnja će biti tu, jad će biti tu - on ćemorati da se suoči s tim. Međutim,do večeri se može opet nadati - uzećepiće i biće spokojan.

Postoje dve alternative. Akoniste meditativni, pre ili kasnijemoraćete naći neku drogu. Postojesuptilne droge. Alkohol nije suptilan,on je vrlo grub. Postoje suptilne dro-ge. Seks može postati za vas droga.Kroz seks možete upravo gubiti svo-ju svesnost. Sve možete koristiti kaodrogu. Samo meditacija može pomo-ći. Zašto? Meditacija vam daje usre-

146

dištenost na centar koji Patanjđalizove praman.

Zašto svaka religija toliko isti-če meditaciju? Meditacija mora dačini neko unutrašnje čudo. Ovo je točudo: meditacija vam pomaže daosvetlite ispravno znanje. Onda gdegod se krećete, na šta god da seusmerite, šta god da spoznate - jesteistinito.

Budi su postavljali hiljade ihiljade pitanja. Neko ga je pitao jed-nom kada su došli k njemu s novimpitanjima: "Nismo čak ni postavilipitanje, a vi ste počeli da odgovarate.Nikada ne razmišljate o tome. Kakose to dešava?"

Na to je Buda odgovorio: "Tonije pitanje razmišljanja. Vi postavitepitanje i jednostavno, ja posmatramto. I šta god je istina to se otkriva. Tonije pitanje zamišljanja i razmišlja-nja oko njega. Odgovor ne dolazi kaologični zaključak. To je samo usred-sređivanje na pravi centar."

147

Buda je kao baklja. Gde god sebaklja pokrene, ona otkriva. Kakvogod da je pitanje, to nije poenta. Budaima svetlost, kad god ta svetlostpadne na neko pitanje, odgovor ćebiti otkriven. Odgovor će doći iz tesvetlosti. To je jednostavan feno-men, otkrovenje.

Kada vas neko pita, treba darazmislite o tome. Ali kako možeterazmišljati ako ne znate? Ako znate,nije potrebno razmišljati. Ako neznate, šta ćete uraditi? Tražićete upamćenju, naći ćete mnogo rešenja.Samo ćete načiniti krpež. Vi zapravone znate; inače odgovor bi došaoodmah.

Slušao sam o učiteljici, učite-ljici iz osnovne škole. Pitala je decu:"Imate li neka pitanja?" Jedan malidečak je ustao i rekao: "Ja imam jed-no pitanje i čekao sam da li ćete pita-ti da postavimo pitanja. Koliko jeteška cela zemlja?"

148

Bila je zatečena i uznemirena,jer nikada nije mislila o tome, nikadanije čitala o tome. Koja je težina celezemlje? Stoga je izvela trik koji učite-lji znaju. Oni su morali da izvode tri-kove. Rekla je: "Da, pitanje je značaj-no. Dakle sutra, svako treba da nađeodgovor." Trebalo joj vreme. "Dakle,sutra ću vam postaviti to pitanje. Kogod da pravilan odgovor dobićepoklon."

Sva deca su istraživala i istra-živala, ali nisu mogla da nađu odgo-vor. Učiteljica je odjurila u bibliote-ku. Cele noći je istraživala, i upravopred jutro našla je težinu zemlje. Bilaje vrlo srećna. vratila se natrag u ško-lu, a deca su bila tu. Ona su bilaiscrpljena. Rekli su da nisu mogliotkriti. "Pitali smo majku i oca, sva-koga smo pitali. Niko ne zna. Ovopitanje izgleda tako teško."

Učiteljica se smejala i rekla:"To nije teško. Ja znam odgovor, alisam pokušala da saznam da li vi to

149

možete otkriti ili ne. Ovo je težinazemlje…" Onaj mali dečak koji je pos-tavio pitanje, ustao je i rekao: "Sa lju-dima ili bez ljudi?" Dakle ista situaci-ja.

Vi ne možete staviti Budu utakvu situaciju. Nije u pitanju nala-ženje odgovora negde; nije zaistapitanje da odgovorite. Vaše pitanje jeupravo jedno opravdanje. Kada pos-tavite pitanje, on jednostavno pokre-će svoju svetlost prema pitanju i štagod je otkriveno jeste otkriveno. Onvam daje odgovor; to je dubokiodgovor njegovog istinskog centra -praman.

Patanjđali kaže da postoje petmodifikacija uma. Ispravno znanje.Ako centar ispravnog znanja započ-ne da funkcioniše u vama, vi ćetepostati mudrac, svetac. Postaćetereligiozni. Pre toga ne možete postatireligiozni.

Zbog toga su Isus ili Muhamedizgledali ludi - jer oni se nisu raspra-

150

vljali niti dokazivali; nisu postavljalisvoj slučaj logički, oni su jednostav-no tvrdili. Ako biste pitali Isusa: "Jesili ti zaista sin Božiji?" On će reći: "Da."A ako tražite od njega, "Dokaži to," onće se smejati. On će reći: "Nema pot-rebe dokazivati. Ja znam. Takav jeslučaj; to je samo očevidno." Za nas toizgleda nelogično. Taj čovek izgledada je neurotičan, tvrdi nešto bez ika-kvog dokaza.

Ako ovaj praman, ovaj centarprame, ovaj centar ispravnog znanjapočne da funkcioniše, vi ćete biti isti:tvrdićete, ali nećete moći da dokaže-te. Kako možete dokazati? Ako ste uljubavi, kako možete dokazati da steu ljubavi? Ne možete jednostavnodokazati. Imate bol u svojoj nozi;kako možete dokazati da imate bol?Vi jednostavno tvrdite to: "Ja imambol." Vi znate negde unutra. To saz-nanje je dovoljno.

Ramakrišnu su pitali: "Ima liBoga?" On je rekao: "Da." Pitali su ga:

151

"Onda dokaži to." On je odgovorio:"Nije potrebno. Ja znam. Za mene,nije potrebno. Za tebe postoji potre-ba, stoga ti traži dokaz. Niko ne možeto dokazati meni, a ja ne mogu todokazati tebi. Ja sam morao da tra-žim; morao sam da nađem. I ja samnašao. Boga ima!"

Tako funkcioniše ispravnicentar. Zato Ramakrišna ili Isusizgledaju apsurdno. Oni tvrde odre-đene stvari bez davanja ikakvihdokaza. Oni ne prigovaraju, ne pola-žu pravo ni na šta. Određene stvarisu im otkrivene jer imaju delovanjenovog centra koji vi nemate. Zato štoga nemate vi morate imati dokaz.

Zapamtite, dokazivanje doka-zuje da vi nemate unutrašnje oseća-nje ničega - sve mora da bude doka-zano, čak i ljubav mora biti dokaza-na. A ljudi to stalno rade. Ja znammnogo parova. Muž stalno dokazujeda voli, a nije ubedio ženu u to; i ženastalno dokazuje da ga ona voli, a da

152

nije ubedila supruga. Oni ostajuneubeđeni a to ostaje kao konflikt.Stalno osećaju da drugi nije dokazao.

Ljubavnici stalno tragaju. Onikreiraju situacije u kojima moratedokazati da volite. I postepeno obojepočnu da se dosađuju od ovog bes-plodnog napora da dokažu, a ništa sene može dokazati. Kako možetedokazati ljubav? Možete dati poklo-ne, ali ništa se time ne dokazuje.Možete ljubiti, grliti i pevati, možeteplesati, ali ništa se ne dokazuje. Mož-da se samo pretvarate.

Prva modifikacija uma jeispravno znanje. Meditacija vodi doove modifikacije. A kada možeteispravno znati i ne postoji potreba zadokazom, tada sam um može bitiobačen, ne pre toga. Kada nije potre-bno dokazivati, um nije potreban, jerum je oruđe logike.

Potreban vam je svakogmomenta. Treba vam da razmislite,

153

otkrijte šta je pogrešno a šta je ispra-vno. Svakog trenutka postoji izbor ialternativa. Vi imate izbor. Samokada praman deluje, kada ispravnoznanje deluje, možete odbaciti um,jer sada biranje nema značaj. Vi sekrećete bez izbora. Sve što je isprav-no otkriva vam se.

Definicija mudraca je onaj kojinikada ne bira. On nikada ne biradobro protiv lošeg. On se jednostav-no kreće u pravcu onoga što je dobro.On je kao suncokret. Kada je suncena istoku, cvet se okreće prema isto-ku. Nikada ne bira. Kada se suncekreće prema zapadu, cvet se okrećena zapad. On se jednostavno kreće sasuncem. On ne bira kretanje, on neodlučuje. Ne donosi odluku: "Sada ćuse kretati jer se sunce kreće premazapadu."

Mudrac je baš kao suncokret.Gde god je dobro, on se kreće jednos-tavno. Dakle, šta god da on učini jes-te dobro. Upanišade kažu: "Ne sudi o

154

mudracu. Vaša obična merila nećedelovati." Vi morate da činite dobroprotiv zla, on nema ništa da bira. Onse jednostavno kreće, gde god je dob-ro. Vi ga ne možete promeniti jer tonije pitanje izbora. Ako kažete: "To jezlo", on će reći: "U redu, to je moždaloše, ali tako se ja krećem, na tajnačin se moje biće kreće."

Oni koji znaju - a ljudi u dani-ma Upanišada su znali - oni su odlu-čili tako: "Mi nećemo suditi o mudra-cima." Jednom kada je osoba postalausredištena u sebi, kada je osoba pos-tigla meditaciju, jednom kada je oso-ba postala smirena i um je odbačen,ona je izvan naše moralnosti, izvantradicije. Ona je izvan naših ograni-čenja. Ako možemo slediti, možemoslediti njega, a ako ne možemo sledi-ti, mi smo bespomoćni. Inače ništase ne može učiniti, i ne treba dasudimo.

Ako ispravno znanje funkcio-niše, ako je vaš um preuzeo modifi-

155

kaciju ispravnog znanja, vi ćete pos-tati religiozni. Pogledajte, to je pot-puno različito. Patanjđali ne kaže akoidete u džamiju, u gurudvar, u hram,izvodite neke rituale, molite se… Ne,to nije religija. Morate učiniti da pro-radi vaš centar ispravnog znanja.Tada bilo da idete u hram ili ne, to jebeznačajno; to nije važno. Ako vašcentar ispravnog znanja deluje, štagod da činite je molitva, i gde godidete - jeste hram.

Kabir je rekao: "Gde god kre-nem ja nalazim tebe, Bože moj. Gdegod se krećem ja se krećem u tebi,naiđem na tebe. Šta god da činim,samo hodajući, jedući, to je molitva."Kabir kaže: "Spontanost je mojsamadhi. Samo da budem spontanmoja je meditacija."

Druga modifikacija uma jepogrešno znanje. Ako deluje vaš cen-tar pogrešnog znanja, onda sve štočinite biće pogrešno, i šta god odabe-

156

rete biće pogrešno odabrano. Šta gododlučite biće pogrešno jer vi ne odlu-čujete, to pogrešan centar deluje.

Postoje ljudi koji se osećajuvrlo nesrećni, jer sve što čine ispadnepogrešno. Oni pokušavaju da opet nečine pogrešno, ali to ne pomaže jercentar mora da bude promenjen.Njihovi umovi funkcionišu napogrešan način. Oni možda misle dačine dobro, ali učiniće zlo. Sve njiho-ve dobre želje ne mogu pomoći; onisu bespomoćni.

Mula Nasrudin je obično pose-ćivao jednog sveca. Posećivao ga je zamnogo, mnogo dana. Svetac je bioćutljiv, nije govorio ništa. Onda jeMula Nasrudin morao da kaže:"Dolazio sam mnogo puta, očekujućida ćete nešto reći, a vi niste rekli niš-ta. Dok ne kažete, ja ne mogu razu-meti, stoga dajte mi poruku za mojživot, pravac tako da se mogu kretatiu tom smeru."

157

Na to je taj sufi mudrac rekao:"Neki kar kuyen may dal; čini dobro ibaci to u bunar." To je jedna od naj-starijih sufi izreka; "Čini dobro i bacito u bunar." To znači čini dobro iodmah to zaboravi; ne nosi to kao "Jasam učinio dobro."

Onda je sledećeg dana MulaNasrudin pomogao jednoj staroj ženida pređe ulicu, a onda je gurnuo ubunar.

"Neki kar kuyen may dal; činidobro i baci to u bunar."

Ako funkcioniše vaš pogrešancentar, sve što učinite… Možete čita-ti Kuran, možete čitati Gitu, i naćićete značenja - Krišna će biti šokiran,Muhamed će biti šokiran da vidi damožete naći takva značenja.

Mahatma Gandi je napisaoautobiografiju s namerom da onapomogne ljudima. Onda je primiomnoga pisma jer je opisao svoj sek-sualni život. Bio je iskren, jedan od

158

najiskrenijih ljudi, stoga je napisaosve - sve što se dogodilo u njegovojprošlosti - kako se previše prepuštaoonog dana kada mu je otac umirao;nije mogao da sedi pokraj njega. Čak itog dana je otišao sa svojom ženom ukrevet.

Doktor je rekao: "Ovo je zadnjanoć. Vaš otac ne može preživeti jutro.Umreće do jutra." Baš oko dvanaest,jedan, te noći, počeo je da oseća želju,seksualnu želju. Otac je spavao, pa jeon otišao kod svoje žene, prepustiose seksu. A žena je bila trudna. Udevetom mesecu. Otac je umirao, adete je takođe umrlo onog momentakada se rodilo. Otac je umro te noći,tako da se celog života Gandi dubokokajao što nije mogao biti sa svojimumirućim ocem. Seks je bio opsesi-van.

Dakle, on je napisao sve, bio jeiskren i pošten da bi pomogao dru-gima. Ali mnoga pisma su počela damu dolaze, i bila su takva da su ga

159

šokirala. Mnogi ljudi su mu pisali:"Vaša autobiografija je takva da smopostali seksualniji nego što smo bilipre. Samo čitajući vašu autobiografi-ju mi smo postali seksualniji i poda-tni. Ona je erotska."

Ako pogrešan centar funkcio-niše, onda ništa ne može da se uradi.Šta god da činite, čitate, kako god dase ponašate, biće pogrešno. Kretaćetese prema pogrešnom. Imate centarkoji vas prisiljava da se krećete pre-ma pogrešnom. Možete otići kodBude, ali nešto pogrešno ćete videti unjemu. Odmah! Vi se ne možete sas-tati s Budom, nešto pogrešno ćetevideti odmah. Imate usredsređenostna pogrešno, imate dubok podsticajda nađete svuda pogrešno, svuda.

Ovu modifikaciju Patanjđalizove viparyaya. Viparyaya znači izo-pačenost. Izokrećete sve. Interpreti-rate sve na takav način da to postaneizopačenost.

160

Omar Khayam piše: "Čuo samda je Bog milostiv." To je lepo. Mus-limani stalno ponavljaju, "Bog jerehman, samislost; rahim, saoseća-nje." Oni to stalno ponavljaju, nepre-kidno. Stoga Omar Khayam kaže:"Ako je on zaista milostiv, ako je zais-ta saosećajan, onda nije nužno da sebude uplašen. Ja mogu nastaviti dačinim greh. Ako je on milostiv, ondačemu strah? Mogu učiniti sve štoželim i on je milostiv - dakle, kad godstanem ispred njega, reći ću, rahim,rehman; Bog je milostiv, grešio sam,ali ti si milostiv. Ako si ti zaista milo-stiv, onda imaj saosećanja za mene."Tako je on nastavio da pije, nastavioje da čini sve što je mislio da je greh.On je interpretirao to na vrlo izopa-čen način.

Svuda u svetu su ljudi to činili.U Indiji mi kažemo: "Ako odeš Gane-šu, ako se kupaš u Gangu, tvoji gresise rastvaraju." To je sam po sebi lepkoncept. To pokazuje mnoge stvari.

161

To pokazuje da greh nije nešto mno-go duboko, on je samo kao prašina navama. Stoga ne budite previše opse-dnuti s njim; ne osećajte se krivim,on je samo kao prašina, a vi ostajeteunutra čisti. Čak i kupanje u Gangumože pomoći.

Ovako se kaže samo zato da nepostanete mnogo opsednuti sa gre-hom, kao što su hrišćani postali. Kri-vica je postala samo toliko tegobna,da će čak i kupanje u Gangu pomoći.Nemojte se toliko bojati. Ali sadasmo mi interpretirali to. Mi kažemo:"Onda je u redu nastaviti da činišgreh." Uskoro kada osetite kako steih počinili dovoljno, dajete prilikuGangu da vas pročisti; onda se vrati-te natrag i činite ih opet. Ovo je cen-tar izopačenosti.

Treće je imaginacija. Um imasposobnost da mašta. To je dobro, toje lepo. Sve što je lepo došlo je krozmaštu. Slike, umetnost, ples, muzi-

162

ka, sve što je lepo došlo je kroz ima-ginaciju. Ali, i sve što je ružno takođeje došlo kroz maštu. Hitler, Mao,Musolini, svi su oni došli kroz maštu.

Hitler je maštao o svetu nat-čoveka. Verovao je u Fridriha Ničeakoji je rekao: "Uništi sve one koji suslabi. Uništi sve one koji nisu super.Ostavi samo natčoveka na zemlji."13

Tako da ih je on uništio. Upravomašta, baš utopijska mašta - da uniš-tavanjem slabih, uništavanjem ruž-nih, samo uništavanjem fizički obo-galjenih imaćete lep svet. Ali samouništavanje je najružnija mogućastvar u svetu - pravo uništenje.

Inače on je delovao kroz maš-tu. On je imao maštu, utopijsku ima-ginaciju - bio je najmaštovitiji čovek!Hitler je jedan od najmaštovitijih.Njegova mašta je postala tako fanta-stična i tako luda, da je za njegov

13 Ovo Niče nije rekao niti je Hitler sledioNičea. Mala Osho-va zabluda.

163

zamišljeni svet pokušao potpuno dauništi ovaj svet. Njegova mašta jepoludela.

Imaginacija vam može datipoeziju, slikanje i umetnost, ali ima-ginacija vam takođe može dati ludi-lo. Zavisi kako je koristite. Sva velikanaučna otkrića došla su kroz imagi-naciju ljudi koji su mogli maštati,koji su mogli zamisliti nemoguće,kako možemo leteti u vazduhu, kakomožemo otići na Mesec.

Ovo su nedokučiva maštanja.Čovek je maštao vekovima, mileni-jumima, kako da leti, kako da ode naMesec. Svako dete je rođeno s željomda ode na Mesec, da dohvati Mesec.Ali mi smo dosegli. Kroz imaginacijukreativnost dolazi, ali kroz imagina-ciju i uništenje dolazi.

Patanjđali kaže da je maštatreći oblik uma. Možete ga koristitina pogrešan način, i onda će vas onuništiti. Možete ga koristiti na ispra-van način, i onda su to imaginativne

164

meditacije. One započinju sa maš-tom, ali ubrzo imaginacija postajesuptilnija i suptilnija. Onda se ima-ginacija na kraju odbacuje, i vi stelicem u lice sa istinom.

Sve hrišćanske i muslimanskemeditacije su zasnovane na imagi-naciji. Prvo morate zamišljati nešto. Ikada stalno nešto zamišljate, ondakroz imaginaciju stvarate atmosferuoko sebe. Probajte to, šta je svemoguće kroz imaginaciju. Moguće ječak i nemoguće.

Ako mislite da ste lepi, akozamišljate da ste lepi, određena lepo-ta će početi da se dešava u vašemtelu. Stoga kad god čovek kaže ženi"Ti si lepa", žena se odmah promeni.Ona možda nije bila lepa. Upravo pretog trenutka ona možda nije bila lepa- samo domaćica, jednostavna. Aliovaj čovek joj je dao maštu.

Zato svaka žena koja je voljenapostaje lepša, svaki čovek koji jevoljen postaje lepši. Osoba koja nije

165

voljena - može biti lepa - postaje ruž-na jer ona ne može zamišljati, nemože maštati. Ako imaginacija nijeprisutna, vi se stežete.

Emil Kue, jedan od psihologasa Zapada, pomogao je milionimaljudi da samo kroz maštu budu izle-čeni od mnogih, mnogih bolesti.Njegova formula je bila vrlo jednos-tavna. On bi rekao: "Samo započniteda osećate da ste u redu. Upravo nas-tavite da ponavljate unutar uma,meni postaje bolje i bolje. Svakogdana sam bolje." Noću dok spavatenastavite da mislite da ste zdravi,postajete zdraviji svakog momenta, ido jutra ćete biti najzdravija osoba usvetu. Nastavite da zamišljate."

On je pomogao milionima lju-di. Čak i neizlečive bolesti su bileizlečene. To je izgledalo kao čudo; ato nije ništa. To je samo osnovnizakon: vaš um sledi imaginaciju.Sada psiholozi kažu da ako kažetedeci "Vi ste glupi, glupaci" ona posta-

166

ju glupa. Vi ih prisiljavate da buduglupi. Vi im dajete imaginaciju,sugestiju da oni jesu glupi.

Sprovedeni su mnogi ekspe-rimenti. Kažite detetu: "Ti si glup. Nemožeš uraditi ništa; ne možeš rešitiovaj matematički problem." Zadajtemu problem i kažite mu: "Sada pro-baj", ono neće moći da ga reši. Vi stezatvorili vrata. Kažite detetu: "Ti siinteligentan, nisam video nijednoginteligentnog dečaka kao što si ti; zatvoj uzrast, za tvoje godine ti si nat-prosečno inteligentan. Pokazuješmnogo potencijala; možeš rešiti sva-ki problem; sada pokušaj ovo", i on ćebiti sposoban da reši to. Vi ste mudali imaginaciju.

Sada ima naučnih dokaza,novih naučnih otkrića, da šta godimaginacija uhvati, to postaje seme.Cela generacija se menja, čitavodoba, cele zemlje su se menjale,upravo kroz imaginaciju.

167

Idite u Pendžab. Jednom samputovao iz Delhija u Manali. Mojvozač je bio sikh, sardar. Put je bioopasan, a kola su bila vrlo velika.Vozač se mnogo puta preplašio.Mnogo puta bi rekao: "Sada ne moguići dalje. Moraćemo se vratiti natrag."Pokušali smo na svaki način da ganagovorimo. Na jednom mestu setoliko uplašio da je zaustavio kola,izašao iz kola i rekao: "Ne, odavde sene mogu pomeriti. Opasno je "Tomožda nije opasno za vas; vi stemožda spremni da umrete. Ali janisam i želim da se vratim natrag."

Slučajno jedan od mojih prija-telja koji je takođe bio sardar i velikipolicijski službenik, takođe je puto-vao, sledeći mene, da poseti kamp uManaliu. Prispela su njegova kola, pasam mu rekao: "Učini nešto! Čovek jeizašao iz kola." Taj policijski zvanič-nik je došao i rekao: "Ti kao sardar, isikh - kako možeš biti kukavica? Ula-zi u kola." Čovek je odmah ušao u

168

kola i krenuo. Pitao sam ga: "U čemuje stvar?" Rekao je: "Sada je on dota-kao moj ego. Rekao je, ti si sardar?"Sardar znači vođa ljudi. "Jedan sikh?A kukavica? On je dodirnuo mojuimaginaciju. Dirnuo je u moj ponos.Sada možemo krenuti. Mrtvi ili živi,ali ćemo stići u Manali."

A ovo se nije desilo jednomčoveku. Ako odete u Pendžab, vide-ćete da se to događa milionima.Pogledajte hinduse iz Pendžaba i sik-he iz Pendžaba. Njihova krv je ista;oni pripadaju istoj rasi. Pre pet stoti-na godina svi su bili hindusi. A ondaje nastao različit tip rase, vojničkarasa je bila rođena. Samo puštanjembrade, promenom vašeg lica, vi nemožete postati hrabri. Ali možete!Imaginacijom.

Guru Nanak je dao tu imagi-naciju: "Vi ste drugačiji tip rase. Viste nepobedivi." Jednom kada supoverovali, jednom kada je ta zami-sao počela da deluje, u Pendžabu,

169

tokom pet stotina godina, nova rasa,potpuno različita od Pendžabskihhindusa je nastala. Ništa nije druga-čije. Ali u Indiji, niko nije hrabriji odnjih. Ova dva svetska rata su dokaza-la da se na celoj zemlji niko ne možeuporediti sa sikhima. Oni se moguboriti neustrašivo.

Šta se dogodilo? Sama njihovamašta je stvorila atmosferu oko njih.Oni osećaju da time što su sikhi surazličiti. Mašta radi. Može od vas danačini hrabrog čoveka, može danačini i kukavicu.

Čuo sam da je Mula Nasrudinsedeo u krčmi pijući. On nije bio hra-bar čovek, jedan je od najvećih kuka-vica. Ali alkohol mu je dao hrabrost.A onda je čovek, div od čoveka, ušaou krčmu, izgledao je divlje, opasno,kao ubica. U svako drugo vreme, posvojoj prirodi, Mula Nasrudin bi seuplašio. Ali sada je bio pijan, tako daga nije uopšte nije bilo strah.

170

Taj čovek divljeg izgleda je pri-šao Muli, i videvši da se on uopšte neplaši, nagazio je njegova stopala.Mula se naljutio, pobesneo, i rekao:"Šta to radite? Činite li ovo sa nekomnamerom ili je samo neka vrstašale?" Ali tada, ustaviši, Mula se pov-ratio od alkohola. Otreznio se, vratiose svojoj pameti. Ali već je rekao: "Štato radite? Činite li ovo sa nekomnamerom ili je samo neka vrstašale?"

Ludi čovek je rekao: "Sa name-rom." Mula Nasrudin je rekao: "Ondahvala vam, to je u redu, jer ja nevolim ovakvu vrstu šala."

Patanjđali kaže: imaginacija jetreća sposobnost. Vi stalno zamišlja-te. Ako pogrešno zamišljate, možetekreirati obmanu oko sebe, iluzije,snove - možete biti izgubljeni unjma. LSD i druge droge pomažu radna ovom centru. Dakle, koju godunutra mogućnost imate, vaš LSD

171

trip će vam pomoći da razvijete to.Dakle, ništa nije sigurno. Ako imatesrećne imaginacije, trip sa drogom ćebiti srećno poigravanje, uzvišeno.Ako imate jadne imaginacije, noćnemore, trip će biti loš.

Zbog toga mnogi ljudi izvešta-vaju kontradiktorno. Haksli kaže dato može postati ključ za vrata raja, aRajner kaže da je to najveći pakao. Tozavisi od vas; LSD ne može uraditiništa. On jednostavno skoči na vašcentar imaginacije i tamo počinje dadeluje hemijski. Ako imate imagina-ciju tipa košmara, onda ćete razvitito i proći ćete kroz pakao. A ako steskloni lepim snovima, možete dosti-ći raj.

Mašta može da funkcionišebilo kao pakao ili kao raj. Vi možetekoristiti to da potpuno poludite. Štase dogodilo ludacima u ludnicama?Oni su koristili svoju maštu, a koris-tili su je na takav način da su obuzetinjome. Ludak može da sedi sam i da

172

govori nekome na glas. Ne samo dagovori, on odgovara takođe. On pita,on odgovara, on govori i za drugogkoji je odsutan. Možete misliti da jeon lud, ali on govori stvarnoj osobi.U njegovoj mašti osoba je stvarna, aon ne može prosuditi šta je mašta ašta je istinito.

Deca to ne mogu prosuditi.Toliko puta deca mogu izgubiti svojuigračku u snu, a onda će ujutru pla-kati, "Gde je moja igračka?" Ona nemogu suditi da san je san, a realnostje realnost. Da nisu izgubila ništa,samo su sanjala. Granice su zamag-ljene. Ona ne znaju gde se san zavr-šava, a gde realnost počinje.

Lud čovek je takođe smućen.On ne zna šta je realno, šta je nereal-no. Ako se mašta koristi ispravno,onda ćete znati da je to mašta i osta-ćete svesni da je to mašta. Možeteuživati u tome, ali to nije realno.

Dakle, kada ljudi meditirajumnogo stvari se dešava kroz njihovu

173

imaginaciju. Započinju da vide svet-la, boje, vizije, razgovaraju sa samimBogom, ili se sreću sa Isusom, ili ple-šu sa Krišnom. Ovo su maštovitestvari, a meditant treba da zapamtida su to funkcije mašte. Možete uži-vati u tome; ništa nije pogrešno unjima - one su zabava. Nemojte mis-liti da su one stvarne.

Zapamtite, samo je svedočećasvest stvarna; ništa drugo nije stvar-no. Šta god da se dogodi može bitilepo, vredno uživanja - uživajte utome. Lepo je plesati sa Krišnom, niš-ta nije pogrešno u tome. Pleši! Alineprekidno se sećajte da je to mašta,divan san. Ne budite izgubljeni utome. Ako ste izgubljeni, onda jemašta postala opasna. Mnogi religio-zni ljudi su to samo u mašti. Oni sekreću u mašti i troše svoje živote.

Četvrto je spavanje u dubo-kom snu. Spavanje znači nesvesnostu odnosu na spoljašnje kretanje sves-

174

ti. Ona je otišla duboko u sebe. Akti-vnost se zaustavila; svesna aktivnostse zaustavila. Um ne funkcioniše.Dubok san bez snova je nefunkcioni-sanje uma. Ako sanjate, onda to nijedubok san. Dok sanjate vi ste upravou sredini, između budnosti na javi idubokog sna bez snova. Ostavili stebudnost, a još niste ušli u dubok san.Vi ste upravo u sredini.

Dubok san označava potpunobesadržajno stanje, nema aktivnosti,nema kretanja u umu. Um je potpu-no apsorbovan, opušten. Dubok sanje lep; on daje život. Možete ga koris-titi. I ako znate da ga koristite, možepostati samadhi. Jer samadhi i duboksan nisu mnogo različiti. Samo jednarazlika postoji, a to je da ćete usamadhiju biti budni. Sve drugo ćebiti isto.

U dubokom snu sve je isto,samo onda vi niste budni. Vi ste uistom blaženstvu u koje je Buda ušao,u kome je Ramakrišna živeo, u kome

175

je Isus načinio svoj dom. U dubokomsnu vi ste u istom blaženom stanju,ali niste budni. Ujutru ćete osećati daje noć bila dobra, ujutru ćete se ose-ćati osveženi, vitalni, podmlađeni,ujutru ćete osećati da je noć bila lepa- ali to je samo jedan odsjaj. Vi neznate šta se dogodilo, šta se stvarnodogodilo. Niste bili budni.

Dubok san može biti korišćenna dva načina. Samo kao prirodanodmor - vi ste čak i to izgubili. Ljudistvarno ne odlaze na spavanje. Onineprekidno nastavljaju da sanjaju.Ponekad, za nekoliko sekundi, onidodirnu dubok san, i opet počnu dasanjaju. Tišina dubokog sna, blaženamuzika spavanja, postala je nepoz-nata. Vi ste je uništili. Čak i prirodnospavanje je uništeno. Vi ste takouznemireni i uzbuđeni da um nemože pasti potpuno u zaborav.

Inače Patanjđali kaže da je pri-rodno spavanje dobro za telesnozdravlje, a ako možete postati budni

176

u dubokom snu to može postatisamadhi, to može postati duhovnapojava. Stoga postoje tehnike - docni-je ćemo raspravljati o njima - kakospavanje može postati budno. Gitakaže da jogin ne spava čak ni u dubo-kom snu. On ostaje budan. Neštounutra nastavlja da biva svesno. Celotelo je zaspalo, um zapada u spava-nje, ali svedočenje ostaje. Neko pos-matra - čuvar na kuli ostaje. Ondaspavanje postaje samadhi. To postajekrajnja ekstaza.

I poslednje je pamćenje. Pam-ćenje je peta modifikacija uma. Totakođe može biti korišćeno i zloupot-rebljeno. Ako je pamćenje zloupotre-bljeno, ono kreira zabunu. Zaista,možete se sećati nečega, ali ne može-te biti sigurni da li se to dogodilo nataj način ili nije. Vaše pamćenje nijepouzdano. Možete dodati mnogestvari u njega; mašta može ući u nje-ga. Možete izbrisati mnoge stvari iz

177

njega, možete uraditi mnoge stvariza njega. A kada kažete: "Ovo je mojepamćenje", to je vrlo profinjena iizmenjena stvar. To nije realno.

Svako kaže: "Moje detinjstvo jebilo kao u raju", a pogledajte decu.Ova deca će takođe reći kasnije da jenjihovo detinjstvo bilo raj, a onapate. I svako dete žarko želi da poras-te uskoro, da postane odraslo. Svakodete misli da odrasli uživaju, sve štoje vredno uživanja oni uživaju. Onisu snažni; oni mogu činiti sve, a onoje bespomoćno. Deca misle da pate,ali ona će odrasti kao što ste vi poras-li, a onda će docnije reći da je detinj-stvo bilo najlepše, kao raj.

Vaše pamćenje nije pouzdano.Vi zamišljate, upravo kreirate svojuprošlost. I niste istiniti prema njoj.Odbacujete mnoge stvari iz nje - svešto je ružno, sve što je tužno, sve štoje bilo bolno vi odbacujete; sve što jebilo lepo vi zadržavate. Sve što je bilopodrška vašem egu vi pamtite, a sve

178

što nije bilo podrška vi odbacujete,zaboravljate to.

Tako svako ima veliko skladiš-te odbačenih sećanja. I šta god dakažete o njima nije istina, vi se nemožete istinski sećati. Svi vaši centrisu pobrkani, oni ulaze jedan u drugi iometaju se međusobno.

Ispravno pamćenje. Buda jekoristio reči ‘ispravno pamćenje’ zameditaciju. Patanjđali kaže da ako jepamćenje ispravno, to znači da ječovek totalno iskren prema sebi.Onda, samo onda, može pamćenjebiti ispravno. Šta god da se dogodilo,loše ili dobro, ne menjajte to. Znajteto kakvo jeste. To je vrlo teško! To jenaporno! Vi birate i menjate. Znanjesvoje prošlosti kakva jeste promeni-će ceo vaš život. Ako ispravno znatesvoju prošlost kakva jeste, nećeteželeti da je ponavljate u budućnosti.Upravo sada svako razmišlja kako daponovi to u modifikovanom obliku,ali ako znate svoju prošlost tačno

179

kakva jeste bila, nećete želeti da jeponovite.

Ispravno pamćenje će vamdati podsticaj kako da budete slobo-dni od svih života. Ako je pamćenjeispravno, onda možete ići čak i uprošle živote. Ako ste iskreni, ondamožete ići u prošle živote. Onda ima-te samo jednu želju: kako da tran-scendirate sve te besmislice. Inače vimislite da je prošlost lepa, i misliteda će budućnost biti lepa, samo ovasadašnjost je pogrešna. Ali ta proš-lost je bila prisutna pre nekolikodana, a budućnost će postati prisut-na nekoliko dana posle. I u svakovreme svaka sadašnjost je pogrešna,a sva prošlost je lepa i sva budućnostje lepa. Ovo je pogrešno pamćenje.Gledajte direktno. Ne menjate. Gle-dajte u prošlost kakva je bila. Ali mismo nepošteni.

Svaki čovek mrzi svog oca, aliako nekoga pitate reći će: "Ja volimmog oca. Poštujem svog oca." Svaka

180

žena mrzi svoju majku, ali pitajte isvaka žena će reći: "Moja majka, onaje božanstvena." Ovo je pogrešnopamćenje.

Gibran ima priču. On kaže,jedne noći jedna majka i ćerka su bileprobuđene usled strašne buke. Obesu bile mesečari, a u vreme kada sedogodila iznenadna buka u suseds-tvu one su obe hodale u bašti, u snu.Bile su mesečari.

Mora da je to bio šok, jer u snuje stara dama, majka, rekla ćerki:"Zbog tebe, kurvo, zbog tebe, mojamladost je izgubljena. Ti si me uniš-tila. I svako ko dođe u kuću gledatebe. Niko ne gleda u mene." Velika jeljubomora koja dolazi svakoj majcikada ćerka postane mlada i lepa. Tose događa svakoj majci, ali to je unu-tra.

A ćerka je rekla: "Ti matoragaduro… Zbog tebe ne mogu da uži-vam u životu. Ti si prepreka. Svuda

181

si ti prepreka, smetnja. Ne mogu davolim; ne mogu da uživam."

Iznenada usled buke, obe su seprobudile. I stara žena je rekla: "Detemoje, šta radiš ovde? Možeš da naze-beš. Dođi unutra." A ćerka je rekla: "Ašta ti radiš ovde? Nisi se osećala dob-ro, a noć je hladna. Dođi, majko. Dođiu krevet."

Prva stvar koja se dogodiladolazila je od nesvesnog. Sada se obepretvaraju; probudile su se. Nesves-no je otišlo natrag, svesno je nastupi-lo. Sada su one licemeri. Vaša sves-nost je licemerna.

Da bi bio istinski iskren sa svo-jim vlastitim pamćenjima čovek ćemorati zaista da prođe kroz velikinapor. A vi morate biti istiniti, osvemu. Morate biti ogoljeno istiniti,morate znati šta zaista mislite osvom ocu, o svojoj majci, o svom bra-tu, o svojoj sestri - zaista. A ono štoimate u prošlosti, ne mešajte, ne

182

menjajte, ne ulepšavajte; pustite toda bude kakvo jeste. Ako se to dogo-di, onda, Patanjđali kaže, to će bitisloboda. Vi ćete odbaciti to. Celastvar je besmislena, i vi nećete želetida projektujete to opet u budućnos-ti.14

Onda nećete biti licemer. Biće-te realni, istiniti, iskreni - postaćeteautentični. A kada postanete auten-tični, vi ćete postati kao stena. Ništane može da vas promeni; ništa nemože da vam stvori zabunu.

Postaćete kao mač. Uvek ćeteseći sve što je pogrešno; možete ode-liti sve što je ispravno od pogrešnog.Onda se postiže jasnoća uma. Ta jas-noća može vas voditi prema medita-ciji; ta jasnoća može da postane

14 Sav teret prošlosti i sva očekivanja ubudućnosti mi nosimo samo u iskrivljenomobliku. Sama prošlost kakva jeste nikada sene bi lepila za nas i opterećivala nas. Mi jesami držimo i to uvek u iskrivljenom obliku.

183

osnovni temelj za rast - za rast s onestrane.

184

Poglavlje 4

S ONE STRANE UMA,PREMA SVESTI28. decembar 1973.

Prvo pitanje: Vi ste rekli da za ljude postojesamo dve alternative, ili ludilo ilimeditacija, međutim milioni ljudi nazemlji nisu dostigli ni jedno od ta dva.Da li mislite da hoće?

Oni su dostigli! Nisu dosegli domeditacije, ali su stigli do ludosti!Razlika između ludaka koji su u lud-nici i ludaka koji su izvan je samo ustepenima. Nema kvalitativne razli-ke, razlika je samo u kvantitetu. Vimožete biti manje ludi, oni mogu bitiviše ludi, ali čovek kakav jeste, je lud.

Zašto ja nazivam čoveka,kakav jeste, ludim? Ludost znači

185

mnogo stvari. Jedna, vi niste usrediš-teni. Ako niste usredišteni vi steumobolni. Neusredišteni, mnogi suglasovi u vama - vi ste mnogi, vi stemnoštvo. Niko nije gospodar u kući,a svaki sluga iz kuće tvrdi da je gos-podar. Postoji konfuzija, konflikt, ineprekidna borba. Vi ste u neprekid-nom građanskom ratu. Ako se gra-đanski rat ne odvija, onda ćete biti umeditaciji. To se nastavlja danju inoću, dvadeset četiri sata. Zabeležitesve što prolazi u vašem umu za neko-liko minuta, i budite iskreni. Zapišitetačno sve što se odvija, i sami ćeteosetiti da je to ludilo.

Ja imam posebnu tehniku kojukoristim s mnogo osoba. Tražim odnjih da sede u zatvorenoj sobi i dazapočnu govoriti glasno, sve što imdođe u um. Izgovarajte glasno svojemisli tako da ih možete čuti. Samopetnaest minuta govora, i vi ćeteosetiti da slušate ludog čoveka.Apsurdni, bezvezni, nepovezani fra-

186

gmenti plove u umu. I to je vaš um!Dakle, vi možete biti devedeset devetposto ludi, a neko je prešao granicu,on je otišao izvan sto posto. One kojisu otišli izvan sto posto mi stavljamou ludnicu. Ne možemo staviti sve vasu ludnicu jer nema tako mnogo lud-nica. I ne može ih biti - onda bi celazemlja postala ludnica.

Halil Džubran je napisao maluanegdotu. On kaže da je jedan od nje-govih prijatelja postao lud, pa je sta-vljen u ludnicu. Onda je samo iz lju-bavi, saosećanja, on otišao da ga vidi,da ga poseti. Sedeo je ispod drveta ubašti ludnice, okružene velikimzidom. Halil Džubran je otišao tamo,seo pored prijatelja na klupi i pitaoga: "Da li ikada razmišljaš zašto siovde?" Ludi čovek se nasmejao irekao: "Ja sam ovde jer sam želeo danapustim onu veliku ludnicu spolja.Ovde sam miran. U ovoj ludnici -koju ti nazivaš ludnicom - niko nijelud."

187

Ludi ljudi ne mogu misliti dasu oni ludi; to je jedna od osnovnihkarakteristika ludosti. Ako ste ludi,vi ne možete misliti da ste ludi. Akomožete misliti da ste ludi, postojimogućnost. Ako možete misliti ishvatiti da ste ludi, vi ste još uvekmalo razboriti. Ludost se nije pojavi-la u svojoj totalnosti. Dakle, ovo jeparadoks: oni koji su stvarno nor-malni, oni znaju da su ludi, a oni kojisu potpuno ludi, oni ne mogu mislitida su ludi.

Vi nikada ne mislite da steludi. To je deo ludosti. Niste usrediš-teni, ne možete biti razboriti. Vašarazboritost je samo površna, prila-gođena. Samo na površini izgleda daste razboriti. Zbog toga, neprekidno,morate da obmanjujete svet okosebe. Morate mnogo da skrivate,morate da sprečavate mnogo. Nedozvoljavate sve da izađe van. Vipotiskujete. Možda mislite jedno, alićete govoriti nešto drugo. Vi se pret-

188

varate, i zbog tog pretvaranja možeteimati minimum površne razboritostioko sebe; a unutra vi ključate.

Ponekad se dogodi erupcija. Uljutnji vi eksplodirate i ludilo koje steskrivali izlazi napolje. Ono slomi svavaša usaglašavanja. Tako psiholozikažu da je ljutnja privremena ludost.Vi ćete opet zadobiti ravnotežu; opetćete skrivati svoju realnost; opet ćetedoterivati svoju površinu; vi ćeteopet postati razboriti. I reći ćete: "Toje bilo pogrešno. Učinio sam to uljutnji. Nikada to nisam mislio, zatooprostite mi." Ali ste mislili to! To jebilo najrealnije. Pitanje za oproštaj jesamo pretvaranje. Opet vi održavatesvoju površinu, svoju masku.

Razborit čovek nema masku.Njegovo lice je izvorno; šta god da onjeste, on jeste. Ludak mora svesno dapromeni svoje lice. Svakog momentaon mora da koristi različitu masku zarazličitu situaciju, za različite odno-se. Samo posmatrajte sebe kako

189

menjate svoja lica. Kada dođete kodsvoje žene imate jedno lice; kada ode-te svojoj voljenoj, svojoj ljubavnici,imate sasvim različito lice.

Kada govorite svome slugiimate jednu masku, a kada govoritesvom gazdi, sasvim drugačije lice.Može biti da vaš sluga stoji desno odvas, a šef levo, onda imate dva licaistovremeno. Na levo imate jednolice, na desno imate drugo lice, jerslugi ne možete pokazati isto lice. Netrebate. Vi ste šef tamo, tako da će tastrana lica biti šef. To lice ne možetepokazati svom šefu, jer ste tamo visluga; vaša druga strana će pokazatiponizno držanje.

Ovo se neprekidno odvija. Vine posmatrate, zbog toga niste sves-ni. Ako posmatrate postaćete svesnida ste ludi. Vi nemate nikakvo lice.Izvorno lice je izgubljeno. Meditacijaoznačava ponovno zadobijanjeizvornog lica.

190

Zato zen majstor kaže: "Idite inađite svoje izvorno lice - lice kojeste imali pre nego što ste bili rođeni,to lice ćete imati kada budete umrli."Između rođenja i smrti vi imate laž-na lica. Vi neprekidno nastavljate daobmanjujete - ne samo druge: kadastojite ispred ogledala vi varate sebe.Nikada u ogledalu ne vidite svojepravo lice. Nemate dovoljno hrabro-sti da se suočite sa sobom. To lice uogledalu je takođe lažno. Vi ga stva-rate, uživate u njemu, ono je nasli-kana maska.

Mi ne varamo samo druge;obmanjujemo sebe takođe. Zaista mine možemo obmanuti druge, ako većnismo obmanuli sebe. Tako moramoverovati u svoje vlastite laži, samotada možemo učiniti da drugi veru-ju. Ako ne verujete u svoje laži, nikodrugi neće biti obmanut.

I ova mučnina koju nazivatesvojim životom ne vodi nigde. To jeluda spletka. Radite previše. Preopte-

191

rećujete se i trčite. I celog života seborite, a ne stižete nigde. Ne znateodakle dolazite, ne znate gde lutate,ne znate kuda idete. Ako sretnetečoveka na putu i pitate ga: "Odakledolazite gospodine?" a on kaže: "Neznam", a vi ga pitate: "Kuda idete" aon kaže: "Ne znam", i još kaže: "Neodvraćajte me, u žurbi sam", zaistašta ćete misliti o njemu? Mislićete daje lud.

Ako ne znate odakle dolazite ikuda idete, onda čemu žurba? Ali toje situacija sa svakim, svako je naputu. Život je put, vi ste uvek u sre-dini. I vi ne znate odakle ste došli, neznate kuda idete. Nemate znanje oizvoru, nemate znanje o cilju, ali uvelikoj ste žurbi, ulažete veliki naporda ne stignete nigde.

Kakva je ovo vrsta razumnos-ti? A iz čitave ove borbe, ne dolazevam čak ni bljeskovi sreće - čak ninagoveštaji. Vi se jednostavno nada-te da jednog dana, sutra, prekosutra,

192

ili posle smrti, u nekom budućemživotu - sreća vas očekuje. Ovo jesamo trik, samo odgađanje, samo dase ne osećate previše jadno upravosada.

Nemate nikakav bljesak bla-ženstva. Kakva je ovo vrsta razum-nosti? Neprekidna patnja - i, povrhtoga, ta patnja nije stvorena ni odkoga drugog. Vi stvarate svoju pat-nju. Koja je ovo vrsta razumnosti? Vistvarate svoju patnju neprekidno! Jato zovem ludošću.

Razumnost će biti ovo: posta-ćete svesni da niste usredišteni.Dakle, prva stvar koju treba uraditi jeda se bude centriran, da dođete dosredišta, da imate središte unutarsebe odakle možete voditi svoj život,možete disciplinovati svoj život, daimate vlast unutar sebe odaklemožete usmeravati, možete se kreta-ti. To je prva stvar koja treba da budeiskristalisana, a onda druga stvar jeda se ne stvara patnja za samog sebe.

193

Odbacite sve što stvara patnju - svemotive, želje, nade koje stvaraju pat-nju.

Ali vi niste svesni. Vi jednos-tavno nastavljate da je stvarate; nevidite da to sebi stvarate. Šta god daradite, vi sejete neko seme. Ondaplodovi će uslediti, a šta god da steposejali, vi ćete požnjeti to. A kad godžanjete nešto, postoji patnja, alinikada ne vidite da ste vi posejaliseme. Kad god vam se dogodi patnja,mislite da ona dolazi od nečega dru-gog, mislite da je to neki nesretanslučaj ili neke zle sile deluju protivvas.

Tako ste izmislili đavola. Đavoje samo žrtveni jarac - vi ste đavo. Vistvarate svoju patnju. Jer kad godpatite, vi jednostavno bacate to nađavola, đavo je nešto uradio. Ondaste spokojni. Onda nikada ne postaje-te svesni svog vlastitog porešnognačina života, glupog načina života.

194

Ili vi to nazivate sudbinom, ilikažete: "Bog me iskušava." Ali nasta-vljate da izbegavate osnovnu činje-nicu da ste vi isključivi uzrok svegašta god da vam se dešava. I ništa nijeslučajno. Sve ima uzročnu vezu, a viste uzrok.

Na primer, vi se zaljubite. Lju-bav vam da osećanje, osećanje dablaženstvo je negde u blizini. Osećatepo prvi put da ste nekome dobrodoš-li, barem vam jedna osoba želi dob-rodošlicu. Vi započinjete da cvetate.Jedna osoba vam želi dobrodošlicu,čeka vas, voli vas, brine za vas i vizapočinjete da cvetate. Samo u poče-tku, a onda odmah vaš pogrešanobrazac uma počinje da deluje - viodmah želite da posedujete to drago,voljeno biće. A posedovanje ubija.Onog momenta kada posedujete lju-bavnika, vi ste ga ubili. Zato i patite.Onda plačete i zapomažete, a zatimmislite da ljubavnik je pogrešan, daje sudbina loša, "Sudbina mi nije

195

naklonjena." Ali vi ne znate da steotrovali ljubav kroz posedovanje,kroz posesivnost.

Ali svaki ljubavnik čini to isvaki ljubavnik pati. Ljubav kojavam može dati najdublje blagoslovepostaje najdublja patnja. Tako su sta-re kulture, naročito u Indiji u drev-nim danima, potpuno uništile poja-vu ljubavi. Oni su ugovarali brakoveza decu - nema mogućnosti zaljublji-vanja, jer ljubav dovodi do patnje.Ovo je bio tako poznat fenomen - daako dopustite ljubav, onda ljubavvodi do patnje - tako je bolje nematitu mogućnost. Neka deca, mala deca,budu venčana. Pre nego što mogu dase zaljube, neka se venčaju. Oninikada neće znati šta je ljubav, i takoneće biti u patnji.

Ali ljubav nikada ne stvarapatnju. Vi je otrujete. Ljubav je uvekradost, ljubav je uvek proslava. Lju-bav je najdublja ekstaza koju vampriroda dopušta. Ali vi je uništavate.

196

Tako da se ne bi palo u nevolju, uIndiji i drugim starim, drevnim zem-ljama, mogućnost ljubavi je potpunozatvorena. Tako nećete zapasti upatnju, ali onda ćete takođe propus-titi jedinu ekstazu koju priroda doz-voljava. Tako ćete imati osrednjiživot. Nema patnje, nema sreće,samo nekakvo guranje napred.Takav je brak bio u prošlosti.

Sada Amerika pokušava,Zapad pokušava da oživi ljubav. Alimnogo patnje dolazi kroz to, i pre ilikasnije zapadne zemlje će se ponovoodlučiti za dečje brakove. Nekolikopsihologa su već predložili da dečjibrakovi treba da se vrate natrag jerljubav stvara tako mnogo bede. Ali jaopet kažem, ljubav nije uzrok tome.Ljubav ne može da stvara patnju. Toste vi, vaš obrazac ludila je ono štostvara patnju. Ne samo u ljubavi,svuda. Svuda ste prisiljeni da u tounesete svoj um.

197

Mnogi ljudi dolaze kod mene.Na primer, oni započnu da meditira-ju. U početku postoje iznenadni blje-skovi, ali samo u početku. Jednomkada su upoznali određena iskustva,kada su upoznali određene bljeskove,sve staje. I oni dolaze plačući i jadi-kujući mi, pitajući: "Šta se dogodilo?Nešto se dešavalo, a sada je sve pres-talo. Mi pokušavamo najbolje štomožemo, ali ništa, ništa iz toga nedolazi."

Ja im odgovaram: "U početkuse to dogodilo jer to niste očekivali.Sada očekujete, tako da se čitavasituacija promenila. Kada ste po prviput imali to bestežinsko osećanjelakoće, osećanje da ste ispunjeninečim nepoznatim, osećanje da stebili preneti iz svog mrtvog života,osećanje ekstatičnih trenutaka, vi toniste očekivali, nikada niste znalitakve trenutke. Po prvi put oni supali na vas. Nesvesni ste bili, ne oče-kujući ništa. Takva je bila situacija.

198

Sada ste promenili situaciju.Sada svakog dana sedite da meditira-te očekujući. Sada ste lukavi, pamet-ni, proračunati. Kada ste po prvi putimali kratak uvid, bili ste nevini, baškao dete. Vi ste se igrali s meditaci-jom, ali nije bilo očekivanja. Onda seto dogodilo. Dogodiće se to opet, alionda ćete morati opet da budetenevini.

Sada vam vaš um donosi nevo-lju, i ako nastavite da insistirate 'Mo-ram imati iskustvo ponovo i ponovo'izgubićete ga zauvek. Dok ga sasvimne zaboravite, može potrajati godi-nama. Dok ne postanete potpunoravnodušni da je takav događajnekada u prošlosti postojao, onda ćevam mogućnost ponovo biti otvore-na."

Ovo ja nazivam ludošću. Viuništavate sve. Šta god dođe u vašeruke, vi to odmah uništavate. Izapamtite, život vam daje mnogedarove, netražene. Vi niste nikada

199

zatražili od života, a život vam je daomnoge darove. Ali vi uništavate sva-ki dar, a svaki dar može postati veći iveći. To može rasti jer život vamnikada ne daje ništa mrtvo. Ako vamje ljubav data, ona može da raste.Ona može da raste do nepoznatihdimenzija, ali na samom početku vije uništavate.

Ako vam se meditacija dogodi,samo osećajte zahvalnost božan-skom i zaboravite to. Samo osećajtezahvalnost, i zapamtite dobro da vinemate nikakvu sposobnost da jeimate, niste ni na koji način autori-zovani da je imate; ona je bila dar.Ona je bila jedno bujanje božanskog.Zaboravite je. Ne očekujte je; ne zah-tevajte je. Doći će sledećeg dana opet- dublja, viša, moćnija. Ona nastavljada se širi, ali svakog dana ispustite jeiz uma.

Nema kraja njenim mogućno-stima. Ona će postati beskonačna;čitav kosmos će postati ekstatičan za

200

vas. Ali vaš um mora da bude ispuš-ten. Vaš um je ludost. Dakle, kadakažem da postoje samo dve alterna-tive, ludost i meditacija, ja mislimum i meditacija. Ako ostanete ogra-ničeni u umu, vi ćete ostati ludi. Dokne transcendirate um, ne možetetranscendirati ludost.

Najviše što možete biti je fun-kcionalni član društva, to je sve. Imožete biti funkcionalni član druš-tva, jer celo društvo je isto kao i vi.Svako je lud, tako da je ludost pravi-lo.

Postanite svesni, i ne misliteda su drugi ludi. Osećajte duboko daste vi ludi i nešto treba da se uradi.Odmah! To je hitno! Ne odlažite to jerće doći momenat kada nećete moćiučiniti ništa. Možete postati takomnogo ludi da ne možete ništa činiti.

Upravo sada možete učinitinešto. Još ste unutar granica. Neštomože da se uradi; neki napor možeda se učini; obrazac može da se pro-

201

meni. Inače može doći momenatkada ne možete učiniti ništa, kadapostanete potpuno poremećeni iizgubite čak i svesnost.

Ako možete osećati da ste ludi,to je pravi znak koji daje nadu. Topokazuje da možete biti svesni svojevlastitoj realnosti. Vrata postoje; vimožete postati zaista normalni.Barem toliko razboritosti postoji - damožete razumeti.

Drugo pitanje: Kapacitet ispravnog znanja jejedna od pet sposobnosti uma, ali tonije stanje uma. Kako je onda mogućeda šta god čovek vidi kroz ovaj centarjeste istinito? Da li ovaj centar isprav-nog znanja deluje posle prosvetljenja,ili može čak meditant, sadhaka biti utom centru?

Da, središte ispravnog znanja,praman, još je unutar uma. Neznanjeje od uma; znanje je takođe od uma.

202

Kada odete s one strane uma, nemani jednog ni drugog; niti ima nezna-nja, niti znanja. Znanje je takođebolest. To je dobra bolest, zlatnabolest, ali je bolest! Tako, zapravo, zaBudu se ne može reći da on zna, nemože se reći ni da on ne zna. On jeotišao izvan. Ništa se ne može doka-zati o tome, bilo da on zna ili da li jeneznalica.

Kada nema uma, kako možeteznati ili ne znati? Znanje je kroz um,neznanje je takođe kroz um. Kroz ummožete znati pogrešno, kroz ummožete znati ispravno. Kada nemauma, znanje i neznanje oboje presta-ju. Ovo će biti teško razumeti, ali jelako ako sledite: um zna, stoga možebiti neznalica; kada nema uma, kakomožete biti neznalica i kako možetebiti upućeni da znate. Vi jeste, aliznanje i neznanje oboje su prestali.

Um ima dva centra; jedan,ispravnog znanja. Ako taj centarfunkcioniše on započinje da deluje

203

kroz usredsređenost, meditaciju,kontemplaciju, molitvu - onda bilošta što znate jeste istina. Postojipogrešan centar; on funkcioniše akoste pospani, živite u stanju sličnomhipnozi, opijeni s nečim, sa seksom,muzikom, drogama ili bilo čime.

Možete se odati lošoj navici shranom; onda to postaje jedan opijat.Možete jesti previše. Vi ste ludi,opsednuti hranom. Onda hrana pos-taje alkohol. Sve što zaposedne vašum, sve bez čega ne možete da živite,to postaje opijanje. Dakle, ako živitekroz opijate onda vaš centar pogreš-nog znanja funkcioniše, i šta god daznate jeste lažno, neistinito. Živite usvetu laži.

Ali oba ova centra pripadajuumu. Kada um otpadne i meditacijadođe u svojoj potpunosti… Na sans-kritu mi imamo dva izraza: jedanizraz je dhyana; dhyana znači medi-tacija; drugi izraz je samadhi. Samad-hi znači savršena meditacija gde čak

204

i meditacija postaje nepotrebna, gdečak i da se vrši meditacija postajebesmisleno. Ne možete to da radite,vi ste postali to - onda je to samadhi.

U ovom stanju samadhija nepostoji um. Nema ni znanja nitineznanja, postoji samo čisto posto-janje.15 Ovo čisto bivanje je potpunorazličita dimenzija. To nije dimenzijasaznavanja, to je dimenzija bivanja.

Čak i ako takav čovek, Buda iliIsus, želi da komunicira s vama, onće morati da koristi um. Za komun-kaciju će morati da koristi um. Akovi postavite određena pitanja, on ćemorati da koristi svoj centar uma zaispravno znanje. Um je oruđe zakomunikaciju, za razmišljanje, zasaznavanje.

Ali ako vi ne pitate ništa, aBuda sedi ispod svog bo drveta, onnije ni neznalica ni znalac. On je tu.Zaista, ne postoji razlika između

15 Bivanje, Bitak, Jastvo, Sopstvo.

205

drveta i Bude. Ne postoji razlika. Pos-toji razlika, ali na način da nemaodvajanja. On je postao kao drvo; onsamo postoji. Nema kretanja, čak niznanja. Sunce će se podići, ali on nećeznati da se sunce podiglo. Ne značida će on ostati neznalica - ne, jednos-tavno to nije sada njegovo kretanje.On je postao smiren, tako tih, da seništa ne pokreće. On je baš kao drvo.Drvo je potpuna neznalica. Ili možetereći da je drvo samo ispod uma. Umjoš nije počeo da funkcioniše. Drvo ćepostati čovek u nekom životu, drvoće postati ludo kao vi u nekom živo-tu, i drvo će pokušati da meditira unekom životu, i drvo će jednog danapostati Buda. Drvo je ispod uma, aBuda sedeći pod drvetom je iznaduma. Oni su oboje bez uma. Jedan ćetek postići um, a drugi je postigao iprešao iznad njega.

Dakle, kada se um transcendi-ra, kada se postigne nemanje uma, viste čisto bivanje, sat-ćit-ananda.

206

Nema događanja u vama. Niti delo-vanje postoji niti saznavanje postoji.Ali to je teško za nas. Spisi stalnokazuju da je svaka dualnost tran-scendirana.

Znanje je takođe deo dualnostineznanje - znanje. Ali takozvanimudraci nastavljaju da govore da jeBuda postao "znalac". Onda mi pria-njamo uz dualnost. Zbog toga Budanikada ne odgovara. Mnogo puta,milionima puta pitali su ga: "Šta sedešava kada osoba postane Buda?"On je ostao nem. Samo je rekao: "Pos-tani i znaj." Ništa se ne može reći otome šta se dešava, jer šta god možebiti rečeno biće rečeno vašim jezi-kom, a vaš jezik je u osnovi dualistič-ki. Dakle šta god da se kaže biće neis-tinito.

Ako se kaže da on zna, to ćebiti neistinito, ako bi se reklo da je onpostao besmrtan, to će biti neistini-to, ako bi se reklo da je on postigaoblaženstvo, to bi bilo neistinito - jer

207

sva dualnost iščezava. Patnja iščeza-va, sreća iščezava. Neznanje iščeza-va, znanje iščezava. Tama iščezava,svetlost iščezava. Smrt iščezava,život iščezava. Ništa se ne može reći.Ili, samo ovoliko se može reći - da štagod možete zamisliti neće biti to, bilošta možete shvatiti neće biti to. Ijedini način je da se postane to. Samoonda znate.

Treće pitanje: Rekli ste da ako vidimo vizijeBoga ili da plešemo sa Krišnom, dazapamtimo da je to samo mašta.Međutim, druge večeri ste rekli da akosmo prijemčivi možemo komuniciratisa Hristom, Budom, ili Krišnomodmah sada. Da li je ta komunikacijatakođe imaginacija koja se događa, ilipostoje meditativna stanja u kojima suHrist ili Buda zaista tu? Malo je teškoda se razume.

208

Prva stvar: od sto slučajeva,devedeset devet slučajeva će biti odmašte. Vi zamišljate - zbog toga sehrišćaninu Krišna nikada ne pojav-ljuje u viziji, hindusu se Muhamednikada ne javlja u njegovim vizijama.Ostavite Muhameda i Isusa; oni sudaleko. Inače đainu se nikada Ramane javlja u viziji, ne može se pojaviti.Hindusima se Mahavira nikada nepojavljuje. Zašto? Nemate nikakvuimaginaciju za Mahaviru.

Ako ste rođeni kao hindu, viste hranjeni konceptom Rame i Kri-šne. Ako ste rođeni kao hrišćanin viste hranjeni - vaš kompjuter, vaš um,je hranjen - s likom Isusa. Kad godpočnete da meditirate, pohranjenaslika dolazi u um; bljesne u umu.

Isus se pojavljuje vama; Isus senikada ne pojavljuje Jevrejima. A onje bio Jevrejin. Rođen je kao Jevrejin,umro je kao Jevrejin, ali on se nikadane javlja Jevrejima, jer oni nikadanisu verovali u njega. Oni su mislili

209

da je on samo vagabund, raspeli suga kao kriminalca. Isus se nikada nejavlja Jevrejima, iako je pripadao Jev-rejima - imao je jevrejske krvi i kosti.

Čuo sam priču da su u nacisti-čkoj nemačkoj vojnici iz Hitlerovevojske ubijali Jevreje u gradu. Mnogisu ubijeni. Nekoliko Jevreja je pobe-glo. Bilo je to nedeljno jutro. Pobeglisu; došli su do hrišćanske crkve jersu mislili da će to biti najbolje mestoda se sakriju. Crkva je bila punahrišćana, jer to bilo u nedelju ujutro.Tako se tamo sakrilo desetak Jevreja.

Međutim, vojnici su saznali dasu neki Jevreji pobegli u crkvu i da setamo kriju, pa su otišli u crkvu. Reklisu svešteniku: "Zastavi službu!" Pre-dvodnik vojnika je ušao i rekao: "Nemožete nas obmanuti. Ima nekolikoJevreja koji se kriju ovde. Dakle, sva-ko ko je Jevrejin treba da izađe i staneu red. Ako sledite naše naredbemožete spasiti sebe. Ako neko poku-ša da obmane, odmah će biti ubijen."

210

Ubrzo su Jevreji izašli iz crkve istali u red. Onda je iznenada celagomila postala svesna da je Isus išče-zao, Isusova statua. On je takođe bioJevrejin, tako da je stao napolju uredu.

Isus se nikada nije javljao Jev-rejima. On nije bio ni hrišćanin. Onnikada nije pripadao nijednojhrišćanskoj crkvi, da se sada vrati nebi ni prepoznao hrišćansku crkvu, onje išao u sinagogu, odlazio bi u jevrej-sko društvo. Išao bi da vidi rabina, nebi mogao otići da vidi katoličkog iliprotestantskog sveštenika. On ih nezna. Ali se nikada ne pojavljuje Jevre-jima jer nikada nije bio posejan u nji-hovoj mašti. Oni su ga odbacili, takoda seme nije tu.

Dakle, šta god da se dogodi,devedeset devet mogućnosti ima daste upravo nahranjeni znanjem,konceptima, slikama. One bljesnupred vašim umom, i kada počnete dameditirate vi postajete osetljivi. Pos-

211

tajete senzitivni tako da možete pos-tati žrtva svoje vlastite mašte. Amašta će izgledati tako realno da nepostoji način da se prosudi da li jestvarna ili nestvarna.

Samo jedan procenat slučajevaneće biti izmišljen, ali kako da sezna? U tom jednom procentu slučajazaista neće biti ništa izmišljeno.Nećete osećati da Isus stoji predvama raspet, nećete osećati da Kriš-na stoji pred vama niti ćete plesati snjim, vi ćete samo osećati prisustvo,ali tu neće biti lika, vizije, zapamtiteto. Osetićete spuštanje božanskogprisustva. Bićete ispunjeni s nečimnepoznatim, ali bez ikakvog oblika.Neće biti plesa Krišne i neće biti ras-petog Isusa i neće biti Bude koji sediu sidhasani, ne! Jednostavno će bitisamo prisustva, živog prisustva kojeteče unutar vas, unutra i van. I vi stepreplavljeni, vi ste u okeanu tog pri-sustva.

212

Isusa neće biti u vama, vi ćetebiti u Isusu. To će biti razlika. Krišnaneće biti u vašem umu, kao slika, vićete biti u Krišni. Ali onda Krišna ćebiti bezobličan. To će biti jedno isku-stvo, ali ne i jedna slika.

Onda zašto ga nazivati Kriš-nom? Neće biti forme. Zašto to nazi-vati Isusom? Oni su jednostavnosimboli, jezički simboli. Vi ste upoz-nati s rečju "Isus", tako kada to prisu-stvo ispuni vas i vi postanete deotoga, vibrirajući deo toga; kada pos-tanete kap u tom okeanu, kako to daizrazite? Vi znate da najlepša reč zavas može biti "Isus" ili najlepša rečmože biti "Buda" ili "Krišna" - ovimrečima je hranjen um, tako da vibirate te određene reči da iskažu toprisustvo.

Ali to prisustvo nije jednazamisao; to nije san, to uopšte nijevizija. Vi možete koristiti Isusa,možete koristiti Krišnu, možete kori-stiti Hrista, bilo šta, bilo koje ime

213

koje vam se sviđa, koje ima ljubavnuprivlačnost za vas. To zavisi od vas.Ta reč i to ime, i ta slika će doći izvašeg uma, ali sámo iskustvo jenezamislivo. To nije samo jednaimaginacija.

Jedan katolički sveštenik jeposetio zen majstora, Nan-ina. Nan-in nikada nije čuo za Isusa, pa je tajkatolički sveštenik mislio: "To će bitidobro. Ja ću pročitati neke delove izPropovedi na gori, i videću kako Nan-in reaguje. A ljudi kažu da je on pro-svetljen."

Tako je katolički sveštenik oti-šao kod Nai-ina i rekao: "Učitelju, jasam hrišćanin, ja imam knjigu ivolim je. Želeo bih da vam pročitamnešto iz nje samo da vidim kako vireagujete." Onda je pročitao nekolikoredova iz Propovedi na gori - iz NovogZaveta. Preveo je to na japanski, jerNan-in je razumeo samo japanski.

Kada je počeo da prevodi, čita-vo lice Nan-ina se potpuno promeni-

214

lo. Suze su počele da teku iz njegovihočiju, rekao je: "To su reči Bude."Hrišćanski sveštenik je rekao: "Ne,ne, ovo su reči Isusove." MeđutimNam-in je rekao: "Dajte mu koje godhoćete ime, ali ja osećam ovo su rečiBude jer ja znam Budu, a ove rečimogu doći samo kroz Budu. Ako vikažete da su došle kroz Isusa, onda jeIsus bio Buda; to ne čini nikakvu raz-liku. Onda ću reći mojim učenicimada je Isus bio budista."

Takvo će biti osećanje. Ako viosećate prisustvo božanskog, ondasu imena beznačajna. Imena su oba-vezna da budu različita za svakogajer imena dolaze iz obrazovanja,imena dolaze iz kulture, imena dola-ze iz naroda kome pripadate. Među-tim, ovakvo iskustvo ne pripadanijednom društvu, ovakvo iskustvone pripada nijednoj kulturi, ovakvoiskustvo ne pripada vašem umu,kompjuteru - ono pripada vama.

215

Stoga zapamtite, ako viditevizije, one su mašta. Ako počnete daosećate prisustva - bezoblična, egzis-tencijalna iskustva - obavijeni stenjima, stopljeni s njima, rastvoreni unjima, onda ste stvarno u kontaktu.

Možete nazvati to prisustvoIsusom, možete zvati to prisustvoBudom, to zavisi od vas, nema razli-ke. Isus je Buda, a Buda je Hristos.Oni koji su otišli izvan uma, oni sutakođe otišli izvan ličnosti. Oni sutakođe otišli van formi. Ako Isus iBuda stoje zajedno, tu će biti dva tela,ali samo jedna duša. Biće dva tela, aline dva prisustva, jedno prisustvo.

To je isto kao kada stavite dvelampe u sobu. Lampe su dve, samopo svom obliku, ali svetlo postajejedno. Ne možete razgraničiti da ovosvetlo pripada ovoj lampi, a onosvetlo pripada onoj lampi. Svetla susjedinjena. Samo materijalni deolampe je ostao odvojen, međutimnematerijalni deo postaje jedan.

216

Ako Buda i Isus dođu blizu,ako stanu zajedno, videćete dve lam-pe, odvojene, ali njihova svetla su seveć sjedinila. Oni su postali jedno.Svi oni koji su spoznali istinu, postalisu jedno. Njihova imena su različitaza njihove sledbenike; za njih, sadanema imena.

Četvrto pitanje: Molimo objasnite da li je svesttakođe jedna od modifikacija uma.

Ne, svest nije deo uma. Onateče kroz um, ali ona nije deo uma.To je baš kao ova sijalica - elektricitetteče kroz nju, ali elektricitet nije deosijalice. Ako razbijete sijalicu, vi nisteslomili elektricitet. Izražaj će bitisprečen, ali potencijal ostaje skriven.Stavite drugu sijalicu, i elektricitetpočinje da teče.

Um je samo jedan instrument.Svest nije deo njega, ali svest tečekroz njega. Kada je um transcendi-

217

ran, svest ostaje u sebi. Zbog togakažem da će čak i Buda morati dakoristi um ako vam govori, ako imaveze s vama, jer onda trebaće mu tokkojim će teći njegov unutarnji izvor.On će morati da koristi instrumente,medijume, i onda će um funkcioni-sati. Inače um je samo vozilo.

Vi se krećete u vozilu, ali nistevozilo. Vi idete u kolima, ili letite uavionu, ali vi niste ta vozila. Um jesamo vozilo. I vi ne koristite um unjegovom totalnom kapacitetu. Akokoristite um u njegovom potpunomkapacitetu, to će postati ispravnoznanje.

Mi koristimo naš um kao nekošto koristi avion kao autobus. Možeteiseći krila avionu i koristiti ga kaoautobus na putu. To će delovati; onće raditi kao autobus. Ali vi ste buda-lasti. Taj autobus može leteti! Nekoristite ga u njegovom pravomkapacitetu!

218

Vi koristite svoj um za snove,maštanja, ludosti. Vi ga niste iskoris-tili, isekli ste mu krila. Ako ga koris-tite s krilima, to može postati ispra-vno znanje; to može postati mudrost.Ali to je takođe deo uma; to je takođevozilo. Korisnik ostaje u pozadini;korisnik ne može biti korišćen. Vikoristite to, vi ste svest. I svi naporimeditacije jesu sredstvo za upozna-vanje ove svesti u njenoj čistoti, bezikakvog medijuma. Jednom kadaznate nju bez ikakvog instrumenta,vi je možete znati! A ovo se možesaznati samo kada je um prestao dafunkcioniše. A kada um prestane dafunkcioniše - vi ćete postati svesnida je ta svest tu, vi ste ispunjeni snjom. Um je bio samo vozilo, prolaz.Sada, ako želite, možete koristiti um;ako ne želite, ne treba da ga koristite.

Telo i um, oboje su vozila. Viniste vozilo, vi ste gospodar skriveniza ovih vozila. Ali ste zaboravljenipotpuno. I postali ste dvokolica; vi

219

ste postali vozilo. To je ono što Gur-đijev naziva identifikacijom. To jeono što su, u Indiji, jogini nazvalitadatyma, postajanje jedno sa nečimšto vi niste.

Peto pitanje: Molimo objasnite kako je mogu-će da samo pomoću posmatranja,pomoću svedočenja zapisa u možda-nim ćelijama, izvori procesa mišljenjamogu prestati da postoje.

Oni nikada ne prestaju da pos-toje, ali samim svedočenjem je iden-tifikacija prekinuta. Buda je živeo usvom telu četrdeset godina poslesvog prosvetljenja; telo nije prestalopostojati. Neprekidno četrdesetgodina on je govorio, objašnjavao,činio da ljudi razumeju šta mu sedogodilo i kako isto može da sedogodi njima. On je koristio um; umnije prestao. Kada je došao posledvanaest godina u svoj rodni grad,

220

prepoznao je svog oca, prepoznao jesvoju ženu, prepoznao je svog sina.Um je bio tu, pamćenje je bilo tu; ina-če prepoznavanje nije moguće.

Um zaista nije prestao da pos-toji. Kada mi kažemo um prestaje,mislimo vaša identifikacija je preki-nuta. Sada vi znate: ovo je um, a ovoje "Ja sam". Most je srušen. Sada umnije gospodar. On je postao samojedno oruđe; on je pao na svoje pravomesto. Dakle kad god vam je on pot-reban, možete ga koristiti. To je istokao ventilator. Ako želite da ga koris-tite, uključite ga, onda ventilatorpočne da funkcioniše. Sada mi nekoristimo ventilator, tako da je onneaktivan. Ali je on ovde, on nije pre-stao da postoji. Svakog momentamožete da ga koristite. On nije išče-zao.

Samo pomoću svedočenja,identifikacija iščezava, ne um. Akoidentifikacija iščezne, vi ste totalnonovo biće. Po prvi put vi ste saznali

221

svoju pravu pojavu, vašu pravu real-nost. Po prvi put vi ste upoznali koste. Sada je um samo deo mehanizmaoko vas.

To je isto kao da ste pilot i leti-te u avionu. Koristite mnogo ins-trumenata; vaše oči rade na mnogiminstrumentima, neprekidno svesniovoga i onoga. Ali vi niste ti instru-menti.

Ovaj um, ovo telo i mnoge psi-hofizičke funkcije samo su oko vas,mehanizam. U ovom mehanizmu vimožete postojati na dva načina.Jedan način egzistencije je da zabo-ravite sebe i osećate kao da stemehanizam. To je ropstvo, to je pat-nja; to je svet, samsara.

Drugi način funkcionisanja jeovaj: postajući svesni da ste odvoje-ni, vi ste različiti. Onda nastavljateda ga upotrebljavate, ali sada to stva-ra veliku razliku. Sada mehanizamniste vi. Ako nešto krene pogrešno umehanizmu, možete pokušati da to

222

ispravite, vi nećete biti uznemireni.Čak i ako čitav mehanizam iščezne,vi nećete biti uznemireni.

Budino umiranje i vaše umi-ranje su dve različite pojave. Budaumirući zna da samo mehanizamumire. On je bio korišćen, i sada nijepotreban. Teret je uklonjen; on pos-taje slobodan. On će se kretati sadabez oblika. Ali vaše umiranje je neštosasvim različito. Vi patite, vi plačete,jer osećate da vi umirete, ne mehani-zam. To je vaša smrt. Onda to postajejedna silna patnja.

Samo uz pomoć svedočenja,um ne prestaje i moždane ćelije nećeprestati. Pre će postati življi jer će bitimanje konflikta, više energije. Oni ćepostati svežiji. I možete ih koristitimnogo ispravnije, mnogo preciznije,nećete biti opterećeni njima i nećevas prisiliti da činite nešto. Neće vasgurati i vući ovde i onde. Vi ćete bitigospodar.

223

Inače kako se to dešava samouz pomoć svedočenja? Zato što se totako dogodilo, ropstvo se dogodilo uzpomoć nesvedočenja. Ropstvo sedogodilo zato što niste bili svesni,stoga ropstvo će iščeznuti ako posta-nete svesni. Ropstvo je samo nesves-nost. Ništa drugo nije potrebno: pos-tanite više svesni, šta god da radite.

Vi sedite ovde i slušate me.Možete slušati sa svesnošću, možeteslušati bez svesnosti. Bez svesnostitakođe će slušanje biti tu, ali će tobiti različita stvar, kvalitet će se raz-likovati. Onda vaše uši slušaju, a vašum deluje negde drugde.

Onda nekako, nekoliko reči ćeući u vas. Ali one će biti pomešane ivaš um će ih interpretirati na svojvlastiti način. On će staviti svoje vla-stite ideje u njih. Sve će biti smutnja inered. Vi ste slušali, ali mnoge stvariće biti propuštene, mnoge stvari seneće čuti. Vi ćete birati. Onda će celastvar biti izobličena.

224

Ako ste svesni, onog momentakada postanete svesni, mišljenje pre-staje. Sa pažnjom vi ne možete misli-ti. Čitava energija postaje svesna, nijeviše preostalo energije da se preseli umišljenje. Kada ste svesni makar zajedan trenutak, vi jednostavno sluša-te. Nema prepreke. Vaše reči nisu tuda bi mogle biti pomešane. Vamanije potrebno tumačenje. Uticaj jedirektan.

Ako slušate sa budnošću, ondaono što ja kažem može biti značajnoili može biti bez značenja, ali vašeslušanje s budnošću uvek će bitiupućeno u smisao. Sama budnoststvoriće vrhunac vaše svesnosti.Prošlost će se rastvoriti, budućnostće nestati. Nećete biti nigde drugde,vi ćete biti samo ovde i sada. A u tommomentu tišine kada mišljenjanema, bićete duboko u kontaktu sasvojim vlastitim izvorom. A taj izvorje blaženstvo, taj izvor je božanski.

225

Dakle, jedina stvar koju treba uraditije da se sve radi sa budnošću.

Poslednje, šesto pitanje: Dok ste govorili o Lao Ce-u vi stepostali taoistički mudrac, dok stegovorili o tantri vi ste postali tantris-ta, dok ste govorili o bhakti vi ste pos-tali prosvetljeni bhakta, a dok govoriteo jogi vi postajete savršeni jogin.Molim vas hoćete li nam objasniti kakoje taj fenomen postao moguć?

Kada vi niste, samo onda tomože biti moguće. Ako vi jeste, ondato ne može postati moguće. Ako viniste, ako je domaćin potpuno išče-zao, onda gost postaje gazda. Daklegost može biti Lao Ce, gost može bitiPatanjđali. Gazda nije tu, tako dagost zauzima njegovo mesto potpu-no, on postaje domaćin. Ako vi nisteonda možete postati Patanjđali; nepostoji teškoća. Možete postati Kriš-na, možete postati Hrist. Ako ste vi

226

tu, onda je to vrlo teško. Ako ste vitu, šta god da kažete biće pogrešno.

Zbog toga kažem da ovo nisukomentari. Ja ne komentarišemPatanjđalija. Ja sam jednostavnoodsutan, dopuštajući to Patanjđaliju.Stoga ovo nisu komentari. Komenta-risati značilo bi da je Patanjđali neštoodovojeno. I da sam ja odvojen i da jakomentarišem Patanjđalija. To ćesigurno biti izobličeno, jer kakomogu da komentarišem Patanjđali-ja? Ma šta da kažem biće to moje reči,i ma šta da kažem biće to moje tuma-čenje. Ja ne mogu biti sam Patanjđali.I to sve neće biti dobro. Biće destruk-tivno. Stoga ja ne komentarišemuopšte. Ja jednostavno dopuštam dase to izrazi kroz mene, a ovo dopuš-tanje je moguće samo ako ja nisamtu.

Ako postanete svedok, egoiščezava. A kada ego iščezne, vi pos-tajete vozilo, postajete prolaz, posta-jete flauta. A flauta može biti sta-

227

vljena na Patanjđalijeve usne, flautamože biti položena na Krišnine usne,i flauta može biti stavljena na Budineusne - flauta ostaje ista. Ali kada jena Budinim usnama, Buda teče.

Dakle, ovo nije komentar. Teš-ko je ovo razumeti jer ne možetedopustiti. Vi ste toliko mnogo unu-tar sebe da ne možete dozvolitinikome. A oni nisu osobe. Patanjđalinije osoba; Patanjđali je prisustvo.Ako ste vi odsutni, njegovo prisustvomože da deluje.

Ako pitate Patanjđalija, on ćeisto reći. Ako pitate Patanjđalija, onneće reći da je ove sutre stvorio on.On će reći: "One su vrlo drevne -sanatan." On će reći: "Milioni i milio-ni mudraca su ih videli. Ja sam samovozilo. Ja sam odsutan, a one govo-re." Ako pitate Krišnu on će reći: "Jane govorim. Ovo je najveća drevnaporuka. To je uvek bilo tako. Akopitate Isusa, on će reći: "Ja nisamviše, ja nisam tu."

228

Čemu ovo insistiranje? Svakoko postane odsutan, ko postane bezega, započinje da funkcioniše kaovozilo, kao prolaz - prolaz za sve štoje istina, prolaz za sve što je skrivenou egzistenciji, što može da teče. Vićete moći da razumete šta god da jagovorim samo kada barem za trenu-tak budete odsutni.

Ako ste previše ovde, vaš egoje ovde, onda ma šta ja da kažem nemože teći u vas. To nije samo intele-ktualna komunikacija. To je neštodublje. Ako ste makar za trenutak bezega, osetićete prodor razumevanja.Tada će nešto nepoznato ući u vas, iu tim trenucima ćete razumeti. Inema drugog načina da razumete.

229

Poglavlje 5

ISTINITO I NEISTINITOZNANJE

29. decembar 1973.

I, 7: pratyakšanumanagamah pra-manani. Neposredno zrenje(pratyakša), logično zaključivanje(anumana) i predanje zasnovano naproverenim tradicijama (agama) su[isključivi izvori] istinostnih spoz-navanja (pramana).

I,8:viparyayamithyajnanatadrupapratištham. Zabluda (viparyaya) je [onavrsta] pogrešnog saznanja koje pro-izilazi iz formi različitih od ovih[napred navedenih].

230

I, 9: šabdajnananupati vastušunyovikalpah. Afektivno uživljavanje uimaginativnom (vikalpa) je [onaj»obrt«] koji proizilazi kao rezultatverbalnog saznanja (sabdajnana) akojem nedostaje realna potpora.

I, 10: abhavapratyayalambana vrt-tirnidra. Spavanje (nidra) je onaj obrtkoji kao potporu »poticaju energi-ja« (pratyaya) ima »odsutnost«.

I, 11: anubhutavišayasampramošahsmrtih. »Neispuštanje« (asampramo-ša) onog [jednom već] iskušenogjeste »sećanje« (smrti).

231

Prva sutra:Ispravno znanje ima tri izvora:

direktno saznanje, zaključivanje i rečiprobuđenih ljudi.

Pratyakša, direktno saznanje,je prvi izvor istinitog znanja. Direkt-no saznanje označava susret licem-u-lice, bez ikakvog sredstva, bez ika-kvog posrednika. Kada vi znate neštodirektno, saznavalac gleda u znanoodmah. Nema nikoga da to povezuje,nema premošćavanja. Onda je toispravno znanje. Ali onda se javljajumnogi problemi.

Obično, pratyakša, direktnosaznanje, je prevođeno, interpretira-no, komentarisano, na vrlo pogrešannačin. Sama reč pratyakša znači predočima, neposredno zrenje. Ali sameoči su posredovanje, saznavalac jeskriven u pozadini. Oči su sredstva.Vi slušate mene, ali to nije direktno;to nije neposredno. Vi slušate menekroz čula, kroz uši. Vidite mene krozoči.

232

Vaše oči mogu pogrešno davas izveste. Nikome ne treba verova-ti; nijednom posredniku ne trebaverovati, jer vi se ne možete oslonitina posrednika. Ako su vaše oči bole-sne, one će izvestiti različito; ako suvaše oči drogirane, one će izvestitirazličito; ako su vaše oči ispunjenesećanjem, one će izvestiti različito.

Ako ste u ljubavi, onda viditenešto drugo. Ako niste u ljubavionda to nikada ne možete videti.Jedna obična žena može postati naj-lepša osoba u svetu ako je gledatekroz ljubav. Kada su vaše oči ispu-njene ljubavlju, onda one izveštavajunešto drugo. A ista osoba možeizgledati najružnija ako su vaše očiispunjene s mržnjom. One nisu pou-zdane.

Vi čujete kroz uši. Uši su ins-trumenti, one mogu da funkcionišupogrešno; one mogu da čuju neštošto nije bilo rečeno; one mogu pro-pustiti nešto što je rečeno. Čula ne

233

mogu biti pouzdana; čula su samomehanička sredstva.

Onda šta je pratyakša? Šta jedirektno saznanje? Direktnog sazna-nja može biti samo kada ne postojiposrednik, čak ni čula. Patanjđalikaže da je onda to ispravno znanje.To je prvi osnovni izvor istinskogznanja: kada znate nešto a ne moratezavisiti ni od čega drugog.

Samo u dubokoj meditaciji vitranscendirate čula. Tada direktnosaznanje postaje moguće. Kada Budasaznaje svoje najunutarnije biće, tonajskrivenije biće je pratyakša; to jedirektna spoznaja. Nikakva čula nisuuključena; niko nije izvestio to; nepostoji ništa slično posredniku. Saz-navalac i saznavano su licem u lice.Ne postoji ništa između. To je nepos-rednost, a neposrednost samo možebiti istinita.

Dakle, prvo istinito znanjemože samo biti ono od unutarnjeg

234

Sopstva.16 Možete znati ceo svet, aliako niste saznali najdublju srž svogabića čitavo vaše znanje je apsurdno,to nije pravo znanje, ono ne može bitiistinito, jer prvo, osnovno ispravnoznanje se nije dogodilo vama. Celavaša građevina je lažna. Možete znatimnoge stvari. Ako niste spoznaliSebe, sve vaše znanje je zasnovanona izveštajima, izveštajima datim odčula. Ali kako možete biti sigurni davas čula izveštavaju pravilno?

Noću vi sanjate. Dok sanjatepočinjete verovati u san, da je onistinit. Vaša čula izveštavaju o snu -vaše uši ga čuju, vaše oči ga vide,možete da to dodirujete. Vaša čulavas tako izveštavaju; zbog toga pada-te pod iluziju da je to realno. Vi steovde; to može biti samo san. Kakomožete biti sigurni da vam govorimu realnosti? Da li je moguće da je ovo

16 Od Jastva, Atmana, unutarnjeg bića, iliBitka.

235

samo san, da me sanjate. Svaki san jeistinit dok sanjate.

Čuang Ce je jednom sanjao daje postao leptir. Ujutru je bio tužan.Učenici su ga pitali: "Zašto ste takožalosni?" Čuang Ce je rekao: "Ja sam unevolji. U takvoj neprilici u kakvojnikada ranije nisam bio. Zagonetkami izgleda nemoguća; ne može serešiti. Prošle noći videh u snu da sampostao leptir!"

Učenici su se nasmejali. Reko-še: "Kakva je to stvar? To nije zagone-tka. San je samo san." Čuang Ce jerekao: "Ali čujte, ja sam u nevolji.Ako Čuang Ce može sanjati da je pos-tao leptir, leptir možda sada sanja daje postao Čuang Ce. Dakle, kako pre-suditi da li se ja sada suočavam srealnošću ili opet sanjam. Ako jeČuang Ce mogao postati leptir, zaštoleptir ne bi mogao sanjati da je pos-tao Čuang Ce?"

To nije nemoguće, i obrnuto semože dogoditi. Ne možete se osloniti

236

na čula. U snu vas ona obmanjuju.Ako uzmete drogu, LSD ili nešto,vaša čula počinju da vas obmanjuju;započinjete da vidite stvari koje nisutu. Ona vas mogu zavesti do takvogstepena da možete početi da verujeteu stvari tako potpuno, da možete bitiu opasnosti.

Jedna devojka je skočila u Nju-jorku sa šesnaestog sprata, jer je poduticajem LSD mislila da može da leti.Ćuang Ce nije pogrešio: devojka jezaista izletela kroz prozor. Naravno,umrla je. Ali ona za to nikada ne bibila sposobna da nije bila zavedenasvojim čulima pod uticajem droge.

Čak i bez droge mi imamoobmane. Prolazite kroz mračnu uli-cu, i iznenada se prestravite - zmija jetu. Počinjete da trčite, a docnije saz-nate da to nije bila zmija, tamo jesamo ležalo uže. Ali kada ste osetilida je tamo bila zmija, bila je zmija.Oči su vas obavestile da je tamo zmi-

237

ja i vi ste se ponašali saglasno tome -pobegli ste s tog mesta.

Čulima se ne može verovati.Onda šta je direktno saznanje? Direk-tno saznanje je nešto što se zna bezčula. Dakle, prvo istinito znanjemože biti samo od unutrašnjeg Sops-tva, jer samo tamo čula neće biti pot-rebna. Svuda drugde čula će biti pot-rebna. Ako želite da vidite menemoraćete da me vidite kroz oči, aliako želite da vidite sebe, oči nisu pot-rebne. Čak i slep čovek može videtisebe. Ako želite da vidite mene svetloće biti potrebno, ali ako želite davidite sebe tama je u redu, svetlo nijepotrebno.

Čak i u najmračnijoj pećini vimožete znati sebe. Nikakav medijum- svetlost, oči, bilo šta - nije potreban.Unutarnje iskustvo je neposredno,trenutno, a neposredno iskustvo jeosnova sveg istinitog znanja.

Jednom kada ste ukorenjeni utom unutrašnjem iskustvu onda će

238

mnoge stvari započeti da vam sedogađaju. Neće biti moguće razume-ti ih odmah. Ukorenjeni u svom cen-tru, u svom unutarnjem biću, vi ose-ćate to kao direktno iskustvo, ondavas čula ne mogu obmanuti. Vi steprobuđeni. Onda vas oči ne moguzavesti, onda vas uši ne moguobmanuti, onda vas ništa ne možeobmanuti. Prevara je izostala.

Možete biti zavedeni jer živiteu samoobmani, ali ne možete bitiobmanuti jednom kada postanetepravi znalac. Ne možete biti zavede-ni! Onda sve ubrzo uzima oblik isti-nitog znanja. Jednom kada znatesebe, šta god da znate postaće auto-matski istinito jer ste vi sada istiniti.Ovo je razlika koju treba zapamtiti:ako ste istiniti, onda sve postaje isti-nito; ako ste neistiniti, onda sve pos-taje pogrešno. Dakle nije pitanječinjenja nečega spolja, to je pitanječinjenja nečega unutra.

239

Ne možete obmanuti Budu - tonije moguće. Kako možete varatiBudu? On je ukorenjen u sebi. Vi steprovidni za njega; ne možete gazavesti. Pre nego što znate, on znavas. Čak i svetlucanje misli u vamaon jasno vidi. On prodire u vas dosamog vašeg bitka.

Vaše prodiranje ide do istogstepena u druge, kao što ide u vassame. Ako možete prodreti u sebe, doistog stepena možete prodreti u sve.Što se dublje krećete unutra, dubljese možete kretati spolja. A vi se nistepomerili unutra nijedan inč, tako dašta god činite spolja je samo kao san.

Patanjđali kaže da je prvi izvorispravnog znanja neposredno, direk-tno saznanje pratyakša. On se ne bavičarvakama, starim materijalistima,koji su govorili da pratyakša, ono štoje pred očima, jeste jedina istina.

Zbog ove reči pratyakša, direk-tno saznanje, mnogo nerazumevanjase dogodilo. Indijska škola materija-

240

lista je čarvaka. Izvor indijskog mate-rijalizma je bio Brihaspati - vrlo pro-nicljiv mislilac, samo mislilac; vrlodubok filozof, samo filozof - neostvarena duša. On je rekao da jesamo pratyakša istina, a podpratyakšom on podrazumeva da svešto znate kroz čula jeste istina. I onkaže da ne postoji način znanja ičegabez čula, tako je samo čulno znanjeistinito za čarvake.

Dakle, on poriče da postoji bilokakav Bog jer niko ga nikada nijevideo. A ono što se može videti jedi-no je realno; ono što se ne može vide-ti ne može biti istinito. Boga nema jerga ne možete videti; duše nema jer jene možete videti. I on kaže: "Ako pos-toji Bog, dovedi ga ispred mene takoda ga mogu videti. Ako ga ja vidimonda on postoji, jer samo je viđenjeistinito."

On je takođe koristio rečpratyakša, ali njegovo značenje jepotpuno različito. Kada Patanjđali

241

koristi reč pratyakša njegovo znače-nje je na sasvim drugom nivou. Onkaže da znanje koje nije izvedeno niiz kakvog instrumenta, nije izvedenoni iz kakvog posrednika, neposred-no, jeste istinito. A jednom kada seovo znanje dogodi, vi ste postali isti-niti. Tada ništa lažno ne može da sevam desi. Kada ste vi istiniti, auten-tično ukorenjeni u istini, onda iluzijepostaju nemoguće.

Zbog toga je rečeno da Budenikada ne sanjaju, onaj ko je probu-đen nikada ne sanja. Jer čak ni sannjemu ne može da se dogodi; on nemože biti obmanut. On spava, ali nekao vi. On spava na potpuno različitnačin, kvalitet je različit. Samo nje-govo telo spava, relaksira se. Njegovobiće ostaje budno.

A ta budnost ne dopušta nika-kav san da se dogodi. Možete sanjatisamo kada se budnost izgubi. Kadaniste budni, kada ste duboko hipno-tisani, onda počinjete da sanjate.

242

Sanjanje može da se dogodi samokada ste potpuno nesvesni. Višenesvesnosti, više snova će biti prisu-tno. Više svesnosti, manje snova.Potpuna svesnost, nema snova. Čak idubok san bez snova postaje nemo-guć za onoga ko je ukorenjen usamome sebi, koji je neposrednospoznao unutarnje bivstvo (Sops-tvo).

Ovo je prvi izvor ispravogznanja. Drugi izvor je zaključivanje.To je sekundarno, ali to je takođevredno razmatranja jer, takvi kakviste sada, vi ne znate da li postoji Sop-stvo unutra ili ne. Nemate direktnoznanje svog unutarnjeg bitka. Šta dase radi? Postoje dve mogućnosti.Jednostavno možete poricati da nepostoji unutarnja srž vašeg bića, danema duše, kao što čarvake čine, ilisu na Zapadu činili, Epikur, Marks,Engels i drugi.

Međutim, Patanjđali kaže daako vi znate, nije potrebno zaključi-

243

vanje, ali ako ne znate, onda će bitikorisno da se zaključuje. Na primer,Dekart, jedan on najvećih mislilacaZapada, započeo je svoje filozofskotraganje kroz sumnju. On je zauzeogledište od samog početka da nećeverovati ni u šta što nije neosporno iočevidno. U ono u šta se može sum-njati, on će sumnjati. I pokušaće daotkrije tačku s koje se ne može sum-njati, i samo sa tog mesta će stvoriticelu građevinu svog mišljenja. Lepgest - iskren, težak za dostizanje,opasan.

Dakle, on je poricao Boga, jermožete sumnjati. Mnogi su sumnjali,a niko nije mogao da odgovori nanjihove sumnje. On je nastavio daosporava. Sve u šta se moglo sumnja-ti, što je shvaćeno kao nepouzdano,on je osporavao. Godinama je nepre-kidno bio u unutrašnjem metežu.Onda je pao na tački koja je bila nos-porna: nije mogao poreći sebe; to jebilo nemoguće. Ne možete reći: "Ja

244

nisam". Ako kažete to, samo vašeizgovaranje dokazuje da vi jeste. Sto-ga je to bio temelj, to "ne mogu porećisebe samoga; ne mogu reći da nisam.Ko će reći to? Čak i da bih sumnjao usebe, ja sam neophodan da bih sum-njao".

Ovo je zaključak. Ovo nijedirektno saznanje. Ovo je kroz logikui dokaz, ali to daje senku, to dajeletimično sagledavanje, to vam dajemogućnost, jedno otvaranje. Onda jeDekart imao stenu, a na ovoj steniveliki hram može biti izgrađen. Jed-na neosporna činjenica, i vi možetestići do apsolutne istine. Ako započ-nete sa sumnjivom stvari, nikadanećete stići nigde. U samoj osnovi,sumnja ostaje.

Patanjđali kaže da je zaključi-vanje drugi izvor istinitog znanja.Ispravna logika, ispravna sumnja,ispravan dokaz može vam dati neštošto može pomoći na putu premapravom znanju. To on naziva zaklju-

245

čivanjem, anumana. Direktno vi nis-te videli, ali sve dokazuje to, to morabiti tako. Dokazi su tako postavljenida to mora biti tako.

Na primer, vi gledate okološiroki univerzum. Možda nećetemoći da shvatite da postoji Bog, aline možete osporiti - jer ceo univer-zum je uređen sistem, kohernetnacelina, osmišljena. To ne možeteporeći. Osmišljenost je tako očigled-na da čak ni nauka to ne može poreći.Naprotiv, nauka stalno nalazi sveviše i više planova, više i više zakona.

Ako je svet samo jedna slučaj-nost, onda nauka nije moguća. Ali neizgleda da je svet jedna slučajnost,izgleda da je planiran, i pokreće seprema određenim zakonima, a ovizakoni se nikada ne narušavaju.

Patanjđali će reći da plan uni-verzuma ne može da se porekne, aako jednom osetite da postoji plan,planer je ušao. Ali to je jedan zaklju-čak, vi ga niste spoznali direktno -

246

već samo plan univerzuma, planira-nje, zakone, red. A red je tako veli-čanstven! On je tako detaljan, takosjajan, tako beskonačan! Red postoji;sve bruji u jednom poretku, muzičkaharmonija celog univerzuma. Nekoje izgleda skriven u pozadini, ali to jejedan zaključak.

Patanjđali kaže da zaključiva-nje takođe može biti pomoć premaispravnom znanju, ali to mora dabude ispravno zaključivanje. Logikaje opasna; ona je s dve oštrice. Možetekoristiti logiku pogrešno; onda ćetetakođe postići zaključak.

Na primer, rekao sam vam daplan postoji, model postoji; svet imaizvestan red, lep red, savršen. Ispra-van zaključak će biti da izgleda dapostoji neka ruka iza toga. Moždanećemo biti direktno svesni, moždanećemo biti u direktnom dodiru stom rukom, ali ruka izgleda da je tu,skrivena. Ovo je ispravno zaključi-vanje.

247

Ali iz iste premise vi možetezaključiti i pogrešno. Postojali sumislioci koji su rekli... Didro je rekao:"Zbog reda ja ne mogu verovati dapostoji Bog. Svetom izgleda vladasavršen poredak. Zbog tog reda, nemogu da verujem da postoji Bog."Koja je njegova logika? On kaže, akopostoji neka osoba u pozadini, ondane može biti tako velikog reda. Ako jeosoba u pozadini toga, onda onamora počiniti ponekad greške. Pone-kad on mora biti kapriciozan, pogub-ljen, ponekad se mora promeniti.Zakoni ne mogu biti tako savršeniako je neko u pozadini. Zakon možebiti savršen ako nema nikoga iza ioni su jednostavno mehanički.

To takođe ima privlačnost.Ako sve ide savršeno, to izgledamehanički jer se o čoveku kaže, gre-šiti je ljudski. Ako je tu neka osoba,onda ona ponekad mora grešiti -dosađivaće se s tako mnogo savršen-

248

stva. Ponekad ona mora želeti pro-menu.

Voda vri na sto stepeni. Ona jeključala na sto stepeni milenijumi-ma, uvek i svugde. Bogu mora posta-ti dosadno, ako je on u pozadini, Did-ro kaže, dakle samo radi promene,jednog dana će on reći: "Od sada nadalje voda će ključati na devedesetstepeni." Ali se to nikada nije dogodi-lo, prema tome izgleda da nema oso-be.

Oba argumenta izgledajusavršena. Međutim Patanjđali kažeda je ispravno zaključivanje ono kojevam daje mogućnosti za rast i nap-redak. Nije pitanje da li je logikasavršena ili ne. Pitanje je da vašishod treba da postane jedno otvara-nje. Ako nema Boga, on postaje zat-varanje. Onda ne možete da rastete.Ako zaključite da postoji neka skri-vena ruka, svet postaje misterija. Aonda vi niste ovde samo slučajno.Onda vaš život postaje značajan.

249

Onda ste deo velike šeme. Onda jenešto moguće; možete učiniti nešto,možete se uzdići u svesti.

Ispravno zaključivanje ozna-čava zaključivanje koje vam možedati rast; pogrešno zaključivanje jeono koje, ma kako savršeno da izgle-da, zatvara vaš rast. Zaključivanjemože biti takođe izvor istinitog zna-nja. Čak i logika se može iskoristiti dabude izvor ispravnog znanja, alimorate biti vrlo svesni šta radite.Ako ste samo logični, možete počini-ti samoubistvo kroz to. Logika možeda postane samoubistvo. To je posta-la za mnoge.

Baš pre nekoliko dana bio jeovde jedan tragalac iz Kalifornije. Onje putovao dugo. Došao je da se sret-ne sa mnom. A onda je rekao: "Prenego što meditiram i pre nego što mikažete da meditiram, čuo sam da kogod dođe kod vas vi ga gurnete umeditaciju, tako da pre nego što megurnete, imam pitanja." Imao je listu

250

barem od sto pitanja. Mislim da nijeispustio nijedno koje je moguće - oBogu, o duši, o istini, o nebu, paklu -lista je bila puna pitanja. Rekao je:"Dok ne rešite ova pitanja, ne idemda meditiram."

On je logičan na način štokaže: "Dok se na moja pitanja neodgovori, kako mogu meditirati?Dok ne osetim pouzdano da ste viispravni, dok ne odgovorite na mojesumnje, kako mogu poći u nekompravcu koji vi izlažete i pokazujete?Vi ste možda neistiniti. Dakle, može-te dokazati vašu ispravnost samoako iščeznu moje sumnje."

A njegove sumnje su takve dane mogu nestati. Ovo je dilema: akoon meditira sumnje će nestati, ali onkaže da će meditirati samo kada nebude bilo sumnji. Šta da se radi? Onkaže: "Prvo dokažite da ima Boga."Niko to nije dokazao, niti će ikadaneko moći. To ne znači da Bog nepostoji, nego da ne može biti doka-

251

zan. On nije mala stvar koja se možedokazati ili pobiti. To je tako vitalnastvar, morate je živeti da biste je zna-li. Nikakav dokaz ne može da pomo-gne.

Ali on je logično u pravu. Onkaže: "Dok ne dokažete kako moguzapočeti? Ako nema duše, ko ćemeditirati? Tako prvo dokažite dapostoji Sopstvo, onda mogu mediti-rati."

Ovaj čovek izvršava samoubis-tvo. Niko neće nikada moći da muodgovori. On je stvorio sve prepreke,a kroz te barijere neće moći da raste.Ali on je logičan. Šta mogu da ura-dim s takvom osobom? Ako počnemda odgovaram na njegova pitanja,osoba koja može stvoriti stotinusumnji može stvoriti milione, jersumnjanje je način postojanja uma.Možete odgovoriti na jedno pitanje,kroz vaš odgovor on će stvoriti jošdeset jer um ostaje isti.

252

On traži sumnje, ako odgovo-rim logično ja pomažem njegov logi-čni um da bude hranjen, da bude višeojačan. Ja ga hranim. To neće pomo-ći. On treba da bude izbačen iz svojelogičnosti.

Tako sam mu ja rekao: "Jesi li tiikada bio zaljubljen?" On je rekao:"Ali zašto? Vi menjate predmet raz-govora." Ja sam mu rekao: "Vratiću senatrag na tvoja pitanja, ali mi jeiznenadno postalo vrlo značajno date pitam jesi li ikada voleo." On jerekao: "Da!" Lice mu se promenilo.Pitao sam: "Pre nego što si se zaljubi-o, jesi li sumnjao u celu tu pojavu?"

Onda je bio uznemiren. Bilomu je neugodno. Rekao je: "Ne, nika-da nisam mislio o tome. Jednostavnosam se zaljubio, a onda sam postaotoga svestan." Onda sam ja rekao:"Učini suprotno. Prvo misli o ljubavi,da li je ljubav moguća, da li ljubavpostoji, da li ljubav uopšte može pos-tojati. Prvo neka bude dokazana,

253

načini joj uslov da dok ne bude doka-zana nećeš voleti nikoga."

On je rekao: "Šta govorite? Vićete uništiti moj život. Ako načinimtaj uslov, onda ne mogu voleti." A jasam mu rekao: "To je isto što ti činiš.Meditacija ja ista kao ljubav. Morašprvo da je upoznaš. Bog je upravo kaoljubav. Zbog toga je Isus stalno govo-rio kako je Bog ljubav. To je isto kaoljubav. Prvo čovek mora to da isku-si."

Logični um može biti zatvo-ren, i to tako logično da nikada nećeosećati da je zatvorio svoja vrata zasve mogućnosti rasta. Stoga isprav-no zaključivanje, anumana, značirazmišljanje na koji način se taj rastpomaže. Onda ono može postatiizvor istinitog znanja.

A treće je najlepše. Nigde dru-gde to nije učinjeno izvorom isprav-nog znanja - reči probuđenih osoba,agama. Vodila se velika polemika okoovog trećeg izvora. Patanjđali kaže

254

da možete znati direktno, onda je tou redu. Možete i zaključiti ispravno,onda ste takođe na pravoj stazi i dos-tići ćete izvor.

Međutim, postoje neke stvarikoje ne možete nikada zaključiti, nitiih neposredno spoznati. Inače vi nis-te prvi na ovoj zemlji, niste prvi tra-galac. Milioni su tražili tokom milio-na godina - i ne samo na ovoj planeti,već na drugim planetama takođe.Traganje je večno i mnogi su stigli.Oni su postigli cilj, oni su ušli uhram. Njihove reči su takođe izvorispravnog znanja.

Agama označava reči onih kojisu spoznali. Buda je rekao nešto, ili jeIsus rekao nešto... mi ne znamo štasu oni govorili. Mi nismo iskusili to,tako da nemamo način da sudimo otome. Ne znamo šta i kako da zaklju-čujemo ispravno kroz njihove reči. Areči su kontradiktorne, tako damožete zaključiti sve što želite.

255

Ima ih nekoliko koji misle da jeIsus bio psihotičan. Zapadni psihijat-ri su pokušali da dokažu da je on psi-hotičan, da je bio manijak. Oni tvrde:"Ja sam sin Božiji, jedini sin" - on jebio lud, ego-manijak, psihotičan.Može se dokazati da je bio psihotičanjer ima mnogo psihotičnih ljudi kojitvrde iste takve stvari. Možete tootkriti. U ludnicama ima mnogotakvih ljudi.

To se jednom dogodilo u Bag-dadu. Kalif Omar je bio kralj, a jedančovek je objavljivao na ulicama Bag-dada: "Ja sam poslanik, ja sam pro-rok. Sada je Muhamed izbačen jersam ja ovde. Ja sam zadnja reč, pos-lednja poruka od božanskog. I sadanema potrebe za Muhamedom, nje-govo vreme je prošlo. On je bio izas-lanik do sada, ali sada sam ja došao.Možete zaboraviti Muhameda."

To nije bila hinduistička zem-lja. Hindus može da toleriše sve, nikonije tolerantan kao hindus. Oni

256

mogu tolerisati sve jer kažu: "Dok mine znamo tačno, ne možemo reći 'da',ne možemo reći 'ne'. On može bitiizaslanik, ko zna?"

Ali muslimani su različiti, vrlodogmatični. Oni ne mogu tolerisati.Tako je Kalif Omar, uhvativši novogproroka, bacio ga u tamnicu i rekaomu: "Data su ti dvadeset četiri sata.Ponovo promisli. Ako kažeš da nisiprorok, Muhamed je prorok, onda ćešbiti oslobođen. Ako čvrsto ostaješ usvojoj ludosti, onda ću posle dvade-set četiri sata doći u tamnicu i bićešubijen."

Čovek se smejao. Rekao je:"Gledaj! Ovo je zapisano u spisima -proroci će uvek biti tretirani ovako,kao što ti postupaš sa mnom." On jebio logičan. Sam Muhamed je bio tre-tiran tako, tako da to nije ništa novo.Čovek je rekao Omaru: "Ovo nije niš-ta novo. Ovako će se stvari prirodnorazvijati. A ja nisam u nekom položa-ju da ponovo promišljam. Ja nisam

257

vlast. Ja sam samo poslanik. SamoBog može to da promeni. Za dvadesetčetiri sata ti možeš doći, naći ćeš dasam isti. Samo može da promeni onajko me je postavio."

Dok se ovaj razgovor odvijao,drugi ludak, koji je bio vezan lancemza stub, počeo je da se smeje. Omarga je pitao: "Zašto se ti smeješ?"Odgovorio je: "Ovaj čovek apsolutnonije u pravu. Ja ga nikada nisam pos-tavio! Ne bih to dozvolio. PosleMuhameda nisam poslao nijednogposlanika." U svakoj ludnici ovi ljudisu prisutni, i za Isusa može se doka-zati da je sličan slučaj.

I reči su tako kontradiktorne inelogične. Svaka osoba koja zna jeprimorana da govori kontradiktor-no, paradoksalno, jer istina je takvada može biti izražena samo krozparadokse. Njihove tvrdnje nisu jas-ne; one su misteriozne. I vi možetezaključiti bilo šta iz njih na osnovusvojih zaključaka. Svojih zaključaka.

258

Vaš um je tu; zaključak je postao vašzaključak.

Zato Patanjđali kaže, trećiizvor. Vi ne znate. Ako znate direkt-no, onda nema pitanja, onda nemapotrebe ni za kakvim drugim izvo-rom. Ako imate direktno saznanje,onda nema potrebe za zaključiva-njem ili za rečima prosvetljenih ljudi,vi sami ste postali prosvetljeni. Ondamožete odbaciti druga dva izvora. Aliako se to nije dogodilo, onda možepomoći zaključivanje, ali zaključiva-nje će biti vaše. Ako ste ludi, onda ćevaš zaključak biti lud. Onda je vred-no pokušati s trećim izvorom - srečima prosvetljenih.

Ne možete ih dokazati, nemožete ih ni opovrgnuti. Samomožete imati poverenje, a to povere-nje je hipotetično; ono je vrlo nauč-no. U nauci takođe ne možete napre-dovati bez hipoteza. Ali hipotezenisu verovanja. To je samo radnaklasifikacija. Hipoteze su samo

259

usmerenje; moraćete da eksperimen-tišete. Ako se eksperiment pokažeispravnim, onda hipoteza postajeteorija. Ako eksperiment ispadnepogrešan, onda se hipoteza odbacuje.Reči prosvetljenih ljudi treba da seuzmu na poverenje, kao hipoteze.Onda ih primenite u svom životu.Ako se pokažu istinitim, onda suhipoteze postale verodostojne; ako sepokažu neistinitim, onda hipotezetreba da budu odbačene.

Odete kod Bude. On će reći:"Čekaj! Budi strpljiv, meditiraj, i zadve godine nemoj postaviti nikakvopitanje." To morate preduzeti napoverenje; nema drugog puta.

Možete misliti: "Ovaj čovek memožda samo obmanjuje. Onda su dvegodine mog života izgubljene. Ako seposle dve godine pokaže da je ovajčovek bio samo hokus-pokus, samovaralica, ili je u samoobmani - u ilu-ziji da je postao prosvetljen - onda sumoje dve godine izgubljene." Ali ne

260

postoji drugi put. Morate rizikovati.Ako bez poverenja u Budu ostanetetu, ove dve godine će biti beskorisne- jer dok nemate poverenje ne može-te raditi. A rad je tako naporan dasamo ako imate poverenje možetenapredovati u njemu u celosti, pot-puno u njemu. Ako nemate povere-nje, onda stalno odbijate nešto. A toodbijanje neće vam dopustiti daiskusite ono što Buda nagoveštava.

Rizik postoji, ali sam život jerizik. Za viši život, viši će biti rizik. Vise krećete opasnom stazom. Alizapamtite, postoji samo jedna greškau životu, a to je ne pokretati se uopš-te, to je samo strah, sedeti, potpunouplašeni da nešto može krenutinepovoljno, tako da je bolje čekati isedeti. Ovo je jedina greška. Nećetebiti u opasnosti, ali rast neće bitimoguć.

Patanjđali kaže da postojestvari koje ne znate, ima stvari kojevaša logika ne može zaključiti. Mora-

261

te primiti na poverenje. Zbog ovogtrećeg izvora, guru, učitelj, postajeneophodan, neko ko zna. Moratepreuzeti ovaj rizik, i kažem da je torizik jer ne postoji garancija. Celastvar može da se pokaže samo kaogubitak, ali bolje je prihvatiti rizik,jer čak i da dokažete da bilo beskori-sno, naučili ste mnogo. Sada nijednadruga osoba neće moći da vas obma-ne tako lako. Barem ste toliko nauči-li.

Ako se krećete s poverenjem,ako se krećete sasvim sledeći Budukao senka, stvari mogu započeti dase dešavaju, jer su se one dešavaleljudima; ovom Gautama Budi, Isusu,Mahaviru. One su se događale i oniznaju stazu; oni su je prošli. Ako ras-pravljate s njima, bićete gubitnik.Oni ne mogu biti gubitnici. Oni ćevas jednostavno ostaviti po strani.

U ovom veku to se dogodilo saGurđijevom. Tako mnogo ljudi bilo jeprivučeno k njemu, ali on je kreirao

262

takvu situaciju za nove učenike dadok oni nisu verovali potpuno,morali su da odustanu odmah - dokne budu verovali čak i u besmislice.A te besmislice su bile planirane.Gurđijev bi stalno lagao. Ujutru birekao nešto, poslepodne bi rekaonešto drugo. A vi niste stigli ni dapitate! On bi razbio vaš logički umpotpuno.

Ujutru bi on rekao: "Kopajrupu. I to se mora. Do večeri ovomora biti završeno." I celog dana bis-te to kopali. Vi ste se trudili, umorniste, preznojićete se, niste uzimalihranu, a predveče on bi došao i reka-o: "Vrati ovu zemlju u rupu! Tomorate završiti pre nego što odete ukrevet."

Dakle, čak i jedan običan umće reći: "Kako to mislite? Ceo dansam izgubio. Mislio sam da je ovonešto vrlo bitno, do uveče je trebaloda bude završeno, a sada kažete:"Bacaj zemlju natrag!" Ako biste pita-

263

li takvu stvar, Gurđijev bi rekao:"Jednostavno odustanite! Iditeodmah! Ja nisam za vas; vi niste zamene."

Nije stvar u rupi ili kopanju.Ono što on isprobava je da li možeteimati poverenje u njega čak i kada jeon apsurdan. A jednom kada zna damu možete verovati, da se možetekretati s njim gde god on vodi, samotada će uslediti prave stvari. Onda jeispit završen, vi ste isprobani i ute-meljeni istinski - kao pravi tragalackoji može raditi i koji može imatipoverenje. A onda prave stvari moguda vam se dogode, nikada ranije.

Patanjđali je učitelj, a ovaj trećiizvor on zna vrlo dobro kroz svojevlastito iskustvo sa hiljadama ihiljadama učenika. Mora da je radio smnogima, mnogim učenicima i tra-gaocima, samo onda je moguće napi-sati takvu raspravu kao što su JogaSutre. To nije od mislioca. To je odonoga ko je eksperimentisao s mno-

264

gim tipovima umova i koji je proni-kao u mnoge slojeve umova, svakogtipa osobe sa kojim je radio. Ovo je onnačinio trećim izvorom: reči probu-đenih ljudi. Druga sutra:

Pogrešno znanje je pogrešnopoimanje koje ne odgovara stvarimakakve jesu.

Još neke definicije će pomoćirazumevanju definicije viparyaye -neispravnog znanja. Pogrešno znanjeje netačno shvatanje nečega što neodgovara stvari kakva ona jeste. Svimi imamo veliko breme pogrešnogznanja jer pre nego što se susretne-mo s činjenicom, mi već imamo pre-dubeđenja.

Ako ste hindus i neko vam jepredstavljen, i rečeno vam je da je onmusliman, odmah imate pogrešnogledište da taj čovek mora biti nepo-desan. Ako ste hrišćanin i neko vamje predstavljen kao Jevrejin, nećetepokušavati da zaista upoznate tog

265

čoveka; nećete ulaziti u tog određe-nog čoveka. Rekavši vam da je "Jevre-jin", vaša predrasuda je ušla unutra;već znate tog čoveka. Sada nije pot-rebno upoznavati ga, znate koji je totip čoveka - Jevrejin.

Imate predubeđenja, pristra-san um, a taj pristrasan um vam dajepogrešno znanje. Jevreji nisu loši.Niti su svi hrišćani dobri, niti su svimuslimani loši. Niti su svi hindusidobri. Zaista, dobrota i rđavost nepripadaju nijednoj rasi, to pripadaosobama, individuama. Može bitiloših muslimana, loših hindusa;dobrih muslimana, dobrih hindusa.Dobrota i rđavost ne pripadaju nije-dnoj naciji, nijednoj rasi, nijednojkulturi, to pripada pojedincima, lič-nostima. Ali teško je suočiti se s oso-bom bez ikakve predrasude. A samotada ćete imati ispravan uvid.

Jednom se to meni dogodilo.Putovao sam. Ušao sam u moj kupe.Mnogi ljudi su došli da me isprate, pa

266

je osoba koja se sedela u kupeu, drugiputnik, odmah dotakla moja stopalai rekla: "Vi mora da ste veliki svetac.Toliko mnogo ljudi je došlo da vasisprati!"

Onda sam rekao tom čoveku:"Ja sam musliman. Možda sam velikisvetac, ali sam musliman." On je biošokiran! Dodirnuo je muslimanustopala, a bio je Brahmin! Počeo je dase znoji, bio je nervozan. Pogledaome je ponovo i rekao: "Ne, vi se šali-te." Samo da bi utešio sebe rekao je:"Vi se šalite." "Ne šalim se. Zašto bihse šalio? Morali ste da se raspitate prenego što ste dotakli moja stopala!"

Onda smo bili zajedno u kupe-u. Često me je posmatrao i uzdisaoduboko. Razmišljao je verovatno daode i da se okupa. Ali nije se sukob-ljavao sa mnom. Ja sam tu, a on sebavio s konceptom "muslimana", onje bio Brahmin, postao je nečist dodi-rujući me.

267

Niko se ne sukobljava sa stva-rima, osobama, kakve one jesu. Viimate predrasude. Ove predrasudestvaraju viparyayu; ove predrasudestvaraju pogrešno znanje. Šta god damislite, ako niste neposredno došlido činjenica to će biti pogrešno. Neunosite svoju prošlost, ne unositesvoje predrasude. Odložite na stranusvoj um i suočite se s činjenicom.Samo vidite ma šta da gledate.Nemojte projektovati svoje zamisli.

Stalno projektujemo zamisli.Naš um je potpuno ispunjen i fiksi-ran od samog detinjstva. Sve nam jedato na gotovo, a kroz to unapreddato znanje čitav naš život postajejedna iluzija. Nikada ne susrećetestvarnu osobu, nikada ne vidite pra-vi cvet. Čim čujete: "Ovo je ruža" vimehanički kažete: "Divno". Niste ose-tili lepotu; niste saznali lepotu; nistedodirnuli cvet. Ali, "Ruža je lepa" jesamo u vašem umu; onog momenta

268

kada čujete "ruža", um projektujemisao na nju i kaže: "Lepa je!"

Možete verovati da ste stekliosećanje da je ruža lepa, ali to nijetako. To je lažno. Samo pogledajte.Zbog toga deca dolaze do stvarimnogo dublje nego odrasli ljudi - jerona ne znaju imena. Ona još nisu pri-strasna. Ako je ruža lepa, onda ćesamo ona biti lepa; sve ruže nisulepe. Deca prilaze bliže stvarima, nji-hove oči su čiste i neiskusne. Onavide stvari kakve jesu jer ne znajukako da projektuju misli.

Ali mi smo uvek u žurbi da ihučinimo odraslim, da ih učinimopunoletnim. Punimo njihov um saznanjem, informacijama. Ovo je jed-no od najvećih nedavnih otkrića psi-hologa, da kada deca krenu u školuona su inteligentnija nego kadanapuste univerzitet. Poslednja otkri-ća to dokazuju. U prvi razred, kadadeca uđu, ona su više inteligentna.

269

Imaće manje i manje inteligencijekako rastu u znanju.

Vremenom kada postanudiplomci, magistri i doktori, oni sudokrajčeni. Kada se vrate sa doktor-skom diplomom, ostavili su svojuinteligenciju negde na univerzitetu.Oni su mrtvi, ispunjeni znanjem,pretrpani znanjem, ali to znanje jelažno - predubeđenja o svemu. Sadane mogu osećati stvari direktno, nemogu osećati žive osobe direktno, nemogu živeti direktno, sve je postaloverbalno, rečito. To sada nije realno;to je postalo mentalno.

Pogrešno znanje je lažna konce-pcija, koja ne odgovara stvarima kakvejesu.

Stavite na stranu svoje predra-sude, znanje, koncepcije, preformuli-sane informacije, i gledajte čistimpogledom, nevino, postanite opetdete. A to treba da se radi svakogtrenutka, jer svakog trenutka vi ihsakupljate.

270

Jedan od najstarijih joga afori-zama je: umiri svakog trenutka takoda možeš biti rođen svakog trenutka.Umri svakog trena za prošlost, odba-ci svu prašinu koju si sakupio, i pos-matraj iznova. Međutim, ovo trebada se čini neprekidno, jer sledećegmomenta prašina se ponovo nakupi-la.

Nan-in je bio u potrazi za Zenučiteljem kada je bio tragalac. Živeoje sa svojim učiteljem mnogo godina,a onda je učitelj rekao: "Sve je u redu.Skoro si postigao." Ali je kazao: "sko-ro", pa je Nan-in pitao: "Šta vam toznači?" učitelj je odgovorio: "Moraćuda te pošaljem na nekoliko dana koddrugog učitelja. To će ti dati posled-nji završni čin."

Nan-in je bio veoma uzbuđen.Rekao je: "Pošaljite me odmah!" Datomu je pismo. A on je bio tako uzbu-đen, mislio je da je poslat kod nekogako je veći učitelj nego što njegov sop-stveni. Ali kada je stigao do tog čove-

271

ka, on nije bio niko, samo čuvar jed-ne krčme, vratar jedne gostionice.

Osećao je veliko razočarenje paje pomislio, "Ovo mora biti neka vrs-ta šale. Ovaj čovek će biti moj posle-dnji učitelj? On će mi dati završnidodir?" Ali pošto je već došao, pomis-lio je: "Bolje da ostanem ovde nekoli-ko dana, barem da se odmorim, ondaću se vratiti natrag. Ovo je bilo duga-čko putovanje." Tako je rekao čuva-ru: "Moj učitelj mi je dao ovo pismo."

Onda je čuvar krčme rekao:"Ali ja ne mogu da čitam, tako damožeš zadržati tvoje pismo, ono nijepotrebno. A ti možeš biti ovde." Nan-in je rekao: "Ali ja sam poslat da nau-čim nešto od tebe."

Čuvar krčme je rekao: "Ja samsamo jedan čuvar, nisam majstor,nisam učitelj. Možda je došlo donekog nesporazuma. Možda ste došlikod pogrešne osobe. Ja sam čuvar, nemogu podučavati, ne znam ništa.Inače kad si već došao, možeš samo

272

da me posmatraš. To može da budekorisno. Odmaraj se i posmatraj."

Međutim nije bilo ničega da seposmatra. Ujutru bi otvorio vratakrčme. Gosti bi došli a on bi čistionjihove stvari - lonce, potrepštine isve - i služio bi ih. Noću opet, kada bisvi otišli, a gosti otišli da spavaju usvojim krevetima, on bi opet čistiostvari, lonce, potrepštine, sve. I ujut-ru opet isto.

Ali trećeg dana Nan-inu je bilodosadno. Rekao je: "Nema šta da seposmatra. Stalno čistiš potrepštine,stalno obavljaš uobičajene poslove,tako da moram otići." Čuvar se sme-jao, ali nije rekao ništa.

Nan-in se vratio natrag, mno-go je bio ljut na svog majstora pa jerekao: "Zašto, zašto ste me poslali natako daleko putovanje, bilo je muč-no, a taj čovek je samo čuvar? Nijeme naučio ničemu, jednostavno jerekao: 'Posmatraj', a nije imalo šta dase posmatra."

273

Tada je majstor rekao: "Ipak,bio si tamo tri-četiri dana. Čak i akonije imalo šta da se posmatra, morada si posmatrao. Šta si radio?" On jeodgovorio: "Posmatrao sam. Noću bičistio upotrebljene lonce, stavljao jesve tamo, a ujutru je ponovo čistio."

Majstor je rekao: "To je učenje!To je ono zbog čega si bio poslat! Onje čistio te lonce noću, ali ujutru jeopet čistio te čiste lonce. Šta to znači?Čak i tokom noći, kada se ništa nijedogađalo, oni su postali opet nečisti,nešto prašine je opet palo. Dakle,možeš biti čist, sada i jesi. Možeš bitibezazlen, ali svakog trenutka morašnastaviti čišćenje. Možeš da ne radišništa, a ipak postaješ nečist samo odprolaženja vremena. Iz trenutka utrenutak, samo prolaženjem, neradeći ništa, samo sedenjem ispoddrveta, ti postaješ nečist. Ta nečisto-ća nije zato što si ti nešto radio lošeili nešto pogrešno, to se dešava samoprolaženjem vremena. Prašina se

274

sakuplja. Stoga moraš stalno da sečistiš, i to je taj poslednji dodir, jerosećam da si postao ponosan što sičist, i sada se ne brineš za konstan-tan napor čišćenja."

Iz trenutka u trenutak čovekmora da umire i da se ponovo rađa.Samo onda ste slobodni od pogreš-nog znanja.

Treće: Lik, zazivan neprekidno rečima

bez ikakve suštine u njegovoj pozadini,je vikalpa - imaginacija.

Imaginacija nastaje samo krozreči, verbalne strukture. Vi kreiratestvar - ona nije tu, ona nije realnost.Ali vi je kreirate kroz vaše mentalnelikove. I možete stvarati to do takvogopsega da postanete obmanuti od njei mislite da je realna. Ovo se događau hipnozi. Hipnotišete osobu i kažetešta god hoćete; ona priziva taj lik, ion postane realan. Vi to možete ura-diti. To činite na mnogo načina.

275

Jedna od najčuvenijih američ-kih glumica, Greta Garbo, napisala jeu svojim memoarima. Bila je jednaobična devojka, baš jednostavna,obična devojka, vrlo siromašna iradila je u berbernici samo za nekoli-ko novčića, stavljala je sapun na licemušterija. Radila je to tri godine.

Jednog dana jedan američkifilmski režiser bio je u toj berbernici,i ona je stavila sapun na njegovo lice,i kao što to amerikanci čine - onmožda nije ni mislio o tome - jednos-tavno je pogledao u ogledalo, odrazdevojke i rekao: "Kako je lepa!" Upra-vo tog momenta Greta Garbo jerođena!

Ona je pisala: iznenada je pos-tala drugačija; nikada nije mislila osebi da je lepa; nije mogla to da poj-mi. Nikada nije od nikoga čula da jelepa. Po prvi put ona je takođe pogle-dala u ogledalo i lice joj bilo različito -taj čovek ju je učinio lepom. I čitavživot se promenio. Sledila je tog

276

čoveka i postala je jedna od najčuve-nijih filmskih glumica.

Šta se dogodilo? Samo hipno-za, hipnoza kroz reč "lepa" - delovalaje. To deluje, to postaje hemija. Svakoveruje nešto o sebi. To verovanjepostaje stvarnost, jer verovanjezapočinje delovati na vas.

Imaginacija je sila. Ali to je pri-zvana, zamišljena sila. Možete jekoristiti i možete biti iskorišćeni odnje. Ako možete da je koristite, onaće postati korisna, a ako ste korišćeniod nje, ona je fatalna, ona je opasna.Mašta može da postane ludilo svakogmomenta; imaginacija može bitikorisna ako kroz nju stvarate situaci-ju za vaš unutrašnji rast i kristaliza-ciju.

Kroz reči se prizivaju stvari. Zaljudska bića reči, jezik, verbalne kon-strukcije postale su značajne tolikoda sada ništa nije značajnije. Akoiznenada neko kaže: 'Vatra', reč 'vat-ra' odmah će vas promeniti. Možda

277

nema vatre, ali vi ćete prestati da meslušate. Neće biti napora da se stane;iznenada ćete prestati da me slušate,počećete da trčite tamo-amo. Reč 'va-tra' obuzela je maštu.

Na vas reči utiču na taj način.Ljudi u poslovima oglašavanja znajukoje reči da koriste da bi prizvali sli-ke. Kroz ove reči mogu da vas dohva-te, mogu zarobiti celo tržište. Imamnogo takvih reči. Oni ih stalnomenjaju sa modom.

Zadnjih nekoliko godina reč"novo" je ovladala. Tako sve, akopogledate oglase, jeste "novo" - "novi"Lux sapun. "Lux sapun" neće delova-ti. "Novi" privlači odmah. Svako je zanovo; svako traga za novim, nečimnovim, jer svakome je dosadno sastarim. Tako sve novo ima privlač-nost. To možda neće biti bolje od sta-rog, može biti gore, ali sama reč"novo" otvara vidike u umu.

Ove reči i njihov uticaj trebaduboko razumeti. Jer osoba koja je u

278

potrazi za istinom mora biti svesnauticaja reči. Političari, ljudi u oglaša-vanju, koriste reči i mogu kreiratikroz reči takvu imaginaciju da može-te dati svoj život - možete odbacitisvoj život samo za reči.

Koje su to reči "Nacija", "nacio-nalna zastava" - samo reči! "Hindui-zam" - možete reći: "hinduizam je uopasnosti" i iznenada mnogi ljudi suspremni da učine nešto ili čak daumru. Samo nekoliko reči. Našanacija je uvređena. Šta je "naša naci-ja"? Samo reči. Zastava nije ništadrugo do komad platna, ali cela naci-ja može umreti za zastavu jer je nekouvredio zastavu, ponizio je. Kakvebesmislice se dešavaju u svetu zbogreči! Reči su opasne. One imajuduboke izvore uticaja unutar vas.One aktiviraju nešto u vama, i može-te biti zarobljeni.

Mašta mora da se razume kažePatanjđali, jer na putu meditacijereči će biti odbačene tako da uticaj od

279

drugih može biti odbačen. Zapamti-te, reči su naučene od drugih; vi nisterođeni s rečima. Njima su vas nauči-li, a kroz reči i mnogim predrasuda-ma. Kroz reči religija, kroz reči mito-va - sa svim tim ste napunjeni. Reč jemedijum, vozilo kulture, društva,informacija.

Ne možete pobuditi životinjeda se bore za naciju. Ne možete zatošto one ne znaju šta je "nacija". Zbogtoga nema ratova u životinjskomcarstvu. Ne postoje ratovi, nema zas-tava, nema hramova, nema džamija.Ako bi životinje mogle pogledati unas bile bi prinuđene da misle da lju-di imaju neku opsesiju s rečima, jerratovi nastaju oko njih, milioni biva-ju ubijeni samo zbog reči.

Neko je Jevrejin, "Ubij ga" -samo zbog reči 'Jevrejin'. Promenietiketu, on postane hrišćanin, ondaga ne treba ubiti. Ali on nije spremanda promeni etiketu. On će reći: "Nekame i ubiju ali neću promeniti svoju

280

etiketu. Ja sam Jevrejin." On je takođečvrst u svom ubeđenju, kao i drugi.Ali to su samo reči.

Žan Pol Sartr je napisao svojuautobiografiju i dao joj je naslov:"Reči". To je divno jer što se tiče umačitava biografija svakog uma sastojise samo od reči i ničega drugog.Patanjđali kaže da čovek treba dabude svestan ovoga, jer na stazimeditacije, reči treba da budu ostav-ljene u pozadini. Nacije, religije, spi-si, jezici, moraju biti ostavljeni iza ičovek mora da postane bezazlen,slobodan od reči. Kada ste slobodniod reči neće biti mašte, a kada nemaimaginacije vi se možete suočiti saistinom. Inače, nastavićete da jestvarate.

Ako dođete da se sretnete sBogom, morate ga sresti bez ikakvihreči. Ako imate neke reči, on moždaneće pristajati i odgovarati vašoj ide-ji. Jer ako hindus misli da on imahiljadu ruku, a Bog dođe samo sa dve

281

ruke, hindus će ga odbaciti: "Ti nisiuopšte Bog. Samo s dve ruke? Bogima hiljadu ruku. Pokaži mi svojedruge ruke. Samo onda ti moguverovati."

To se dogodilo. Jedna od najle-pših osoba iz prošlog stoleća bio jeSai Baba iz Širdija. On je imao prijate-lje i sledbenike. Sai Baba je bio mus-liman. Niko nije znao da li je biomusliman ili hindus, ali je živeo udžamiji pa se zato verovalo da jemusliman. Sledbenik hindus je bilotamo, voleo ga je i poštovao, imaomnogo vere u Sai Babu. Svakog danabi dolazio za svoj daršan, ne bi otišaodok ga ne vidi. Ponekad se događaloda bi čekao celog dana, ali bez viđe-nja on ne bi odlazio, a ne bi uzimao nihranu dok ne bi video Sai Babu.

Jednom se dogodilo da je ceodan prošao, mnoštvo se sakupilo ivelika gomila - a on nije mogao dauđe. Kada su svi otišli, uveče, on jedodirnuo njegova stopala.

282

Sai Baba mu je rekao: "Zaštonepotrebno čekaš? Nije nužno da mevidiš ovde, ja mogu doći tamo. Pre-kini sa tim od sutra. Sada ću ja delo-vati. Pre nego što uzmeš hranu vide-ćeš me svakog dana."

Učenik je bio vrlo srećan. Takoda je sledećeg dana čekao i čekao,ništa se nije dogodilo. Mnoge stvarisu se dogodile stvarno, ali ništa senije dogodilo prema njegovoj konce-pciji. Do večeri je postao vrlo srdit.Nije uzeo hranu, a Sai Baba se nijepojavio pa je opet čekao. Rekao je:"Obećao si, a nisi ispunio obećanje?"

Sai Baba je rekao: "Ali ja sam sepojavio tri puta, ne samo jednom.Prvi put kada sam došao, bi sam pro-sjak a ti si mi rekao: "Skloni se dalje!Ne dolazi ovamo!" Drugi put kadasam došao bio sam starica, a ti nisihteo da me pogledaš, zatvorio si oči"- jer sledbenici imaju naviku da negledaju žene; on je praktikovao negledanje žene, stoga je zatvorio oči.

283

Sai Baba je rekao: "Ja sam dolazio, ališta si ti očekivao? Treba li da uđem utvoje oči, zatvorene oči? Stajao samtamo, ali ti si zatvorio oči. Onogmomenta kada si me ugledao, zatvo-rio si oči. Onda sam treći put došaokao pas, a ti mi nisi dozvolio dauđem unutra. Sa štapom si stajao navratima."

Te tri stvari su se dogodile. Iove tri stvari se događaju celomčovečanstvu. Božansko dolazi umnogim oblicima, ali vi imate pre-dubeđenja; imate unapred stvorenekoncepcije; ne možete videti. Bogmora da se pojavi saglasno s vašimočekivanjima, a on se ne pojavljujenikada u saglasnosti s vama. On senikada neće pojaviti prema vašimočekivanjima. Vi ne možete postav-ljati pravila za njega i ne možete pos-tavljati nikakve uslove.

Kada sve zamisli otpadnu,samo tada se istina pojavljuje. Jerzamisli stalno stvaraju uslove i istina

284

kakva jeste ne može se pojaviti. Samou otvorenom umu, samo u golom,praznom umu, istina se javlja, jer jetada vi ne možete izobličiti.

Četvrta sutra:Modifikacija uma koja je zasno-

vana na odsustvu ma kakvog sadržajau njemu, jeste spavanje.

Ovo je definicija spavanja udubokom snu, četvrte modifikacijeuma, kada ne postoji sadržaj. Um jeuvek sa sadržajem, izuzev dubokogsna bez snova. Nešto je uvek tu. Nekamisao se kreće, neka strast se kreće,neka želja se kreće, neko sećanje,neka buduća zamisao, neka reč, neš-to se kreće. Nešto se nastavlja nepre-kidno.17 Samo kada čvrsto zaspite, udubokom snu, sadržaji prestaju. Um

17 Svo to kretanje je od prakrti, prirode, toona samu sebe osmišljava pod privlačnimdejstvom Duha u nama. Sve misli su od pra-krti, nisu naše. Mi ih samo koristimo i iden-tifikujemo se sa njima.

285

iščezava, a vi ste u sebi bez ikakvogsadržaja.

Ovo treba zapamtiti jer će tak-vo biti takođe stanje samadhija, samos jednom razlikom: vi ćete biti svesni.U dubokom snu, vi ste nesvesni, umodlazi potpuno u nepostojanje. Vi stesami, ostali ste sami - nema misli,samo vaše biće. Ali niste svesni. Umnije tu da vam smeta, ali vi niste sves-ni, budni.

Inače spavanje može biti pro-svetljenje. Besadržajna svest je tu, alisvesnost nije aktuelna, budna. Ona jeskrivena - baš kao seme. U samadhijuseme je niklo, svest postaje aktuelna,budna. A kada je svesnost aktuelna ibudna a nema sadržaja, to je cilj.Spavanje sa svešću je cilj.18

18 Drugim rečima: budnost za vreme sna kojisačinjava ovaj svet. To je svrha inkarnacijaduša. Izvan rođenja u telu, između inkarna-cija, duše su u svom autentičnom stanju(svarupa - vidi Joga sutre 1.3). Rađaju se uovaj svet iluzije individualnosti i odvojenos-

286

Ovo je četvrta modifikacijauma - dubok san. Ali taj cilj, spavanjesa svesnošću, nije modifikacija uma,to je izvan uma. Svest je iza uma. Akomožete spojiti spavanje bez snova isvesnost zajedno, vi ste postali pro-svetljeni. Međutim to je teško, jer ikada smo budni tokom dana minismo svesni. Čak i kada smo budnina javi, mi nismo budni. Reč je neta-čna. Kada spavamo, kako možemobiti budni? Kada smo budni mi nis-mo probuđeni.

Stoga morate početi na javi,kada ste budni po danu. Morate bitiviše probuđeni, više i više, jače pro-

ti da bi se ovde probudile za ono što uvekjesu. Na taj način Božansko, čije su dušesamo emanacije, postaje aktuelno u svimplanovima svoga postojanja. Zato je u našemživotu pojava lucidnih snova ili vantelesnihiskustava vrlo važna kao obuka na tom putubuđenja. Zapravo iskustva buđenja u snu sesama prva pojavljuju kao posledica ispravnemeditacije.

287

buđeni. Onda treba da pokušate sasnovima, dok sanjate morate bitibudni. Samo ako uspete sa budnimstanjem, na javi, zatim sa stanjemsanjanja, onda ćete moći da uspete satrećim stanjem dubokog sna bezsnova.

Pokušajte prvo s budnošću naulici. Probajte da budete budni. Samone hodajte uvek automatski, meha-nički. Budite pažljivi, svesni svakogpokreta, svakog daha koji uzmete.Izdahnite, udahnite - budite budni.Svakog pokreta očiju koji načinite,svake osobe u koju pogledate, buditesvesni. Sve što radite, budite budni iradite to sa svesnošću.

A onda tokom noći, dok seuspavljujete, pokušajte da ostanetebudni. Poslednja faza dana će prola-ziti, sećanja će ploviti. Ostanite bud-ni, i pokušajte da se uspavate sabudnošću. To će biti teško, ali akopokušate, unutar nekoliko sedmica,imaćete kratko iskustvo: vi ste uspa-

288

vani i budni. Makar za jedan trenu-tak, a to je tako lepo, tako ispunjenoblaženstvom, da nikada nećete opetbiti isti.

A onda više nećete govoriti daje spavanje samo gubljenje vremena.To može postati najdragocenija sad-hana, jer kada budno stanje odlazi ispavanje započne, postoji promena,promena brzine unutra. To je baš kaopromena brzine u autu. Kada menja-te brzinu od jedne do druge, za jedantrenutak, između te dve brzine, pos-toji neutralan hod, nema zupčanika.Taj trenutak neutralnosti je vrloznačajan.

Isto se događa u umu. Kada seod budnog stanja krećete prema spa-vanju, postoji trenutak kada ste nitibudni niti uspavani. U tom trenutkune rade zupčanici, mehanizam nefunkcioniše. Vaša automatska lič-nost je poništena u tom trenutku. Utom trenutku vaše stare navike nećevas prisiljavati na određene obrasce.

289

U tom trenutku možete pobeći i pos-tati budni.

Ovaj trenutak se u Indiji nazi-vao sandhya, trenutak između. Pos-toje dve sandhye, dva među-momenta: jedan uveče kada idete odbudnosti do spavanja, a drugi ujutrukada se opet krećete od spavanja dobudnosti. Ova dva trenutka hindusisu nazvali trenucima molitve,sandhyaka - period između jer ondavaša ličnost nije tu za jedan trenutak.U tom jednom trenutku vi ste čisti,bezazleni. Ako u tom trenutku može-te postati svesni, ceo vaš život će sepromeniti. Postavili ste osnovu zapreobražaj.

Zatim pokušajte da u stanjusanjanja budete budni. Postojemetode kako da budete budni u sta-nju sanjanja. Uradite jednu stvar,ako želite da pokušate... Prvo poku-šajte u budnosti, onda ćete moći dauspete u sanjanju. Jer sanjanje jedublje, veći napor će biti potreban. I

290

teško je takođe, jer šta da se radi usnu i kako to da se radi?

Za sanjanje Gurđijev je razviolepu metodu. To je jedna od tibetan-skih metoda, a tibetanski tragaoci suvrlo duboko istraživali svet snova.Metoda je: za vreme padanja u sanpokušavate da zapamtite jednustvar, bilo koju stvar, samo cvet ruže.Samo vizualizujte ružin cvet. Nasta-vite da razmišljate da ćete videti to usnu. Vizualizujte to i nastavite damislite o tome u snu, šta god dasanjate, ružin cvet mora biti prisu-tan. Vizualizujte njene boje, njenmiris - sve. Osećajte je tako da posta-ne živa u vama. I sa tom ružom, pad-nite u san, zaspite.

Za nekoliko dana uspećete daunesete cvet u svoj san. Ovo je velikiuspeh jer sada ste stvorili barem deosna. Sada ste majstor. Barem je došaojedan deo sna, cvet. Onog momentakada vidite cvet, vi ćete se odmahsetiti da je to san.

291

Ništa drugo nije potrebno.Cvet i "ovo je san" postali su spojenijer ste stvorili cvet u snu. I mislili steneprekidno da se taj cvet pojavi usnu, i cvet se pojavio. Odmah ćeteprepoznati da je to san, i čitav kvali-tet sanjanja će se promeniti, sanjanicvet i sve oko sanjanja. Postali stebudni.

Onda možete uživati u snu nanov način, baš kao u filmu, ako želiteda zaustavite sanjanje jednostavnoga možete zaustaviti, odložiti. Ali zato će trebati više vremena i više pra-kse. Onda možete kreirati svoje vlas-tite snove. Nije potrebno da budetežrtva snova. Možete stvoriti svojevlastite snove; možete živeti svojevlastite snove. Možete imati temuupravo pre nego što se uspavate;možete režirati svoje snove kao film-ski režiser. I možete kreirati temu iznjih.

Tibetanci su koristili kreiranesnove, jer kroz kreiranje sna možete

292

potpuno promeniti vaš um, njegovustrukturu. A kada uspete u snovima,onda možete uspeti u dubokom snubez snova. Ali za dubok san ne posto-ji tehnika, jer tamo nema sadržaja.Tehnika može delovati samo sa sadr-žajem. Zato ako nema sadržaja, nije-dna tehnika ne može pomoći. Alikroz sanjanje vi ćete naučiti sa bude-te svesni, a ta svesnost se može pre-neti u dubok san bez snova.

Poslednja sutra: Pamćenje je prizivanje prošlihiskustava. Ovo su definicije. On razjaš-njava stvari tako da ih kasnije nepobrkate. Šta je pamćenje? Prizivanjeprošlih iskustava. Pamćenje se nep-rekidno dešava. Kad god vidite neš-to, odmah sećanje uđe unutra i izob-liči to. Videli ste me ranije. Vidite meopet, odmah sećanje uđe unutra. Akoste me videli pre pet godina, ondaslika od pre pet godina, prošla slika,

293

dolazi u vaše oči i ispunjava ih. Ividećete me kroz tu sliku.

Zbog toga ako odavno nistevideli prijatelja, onog momenta kadaga vidite odmah kažete: "Izgledašvrlo mršav" ili "Izgledaš vrlo nezdra-vo," ili "Izgledaš vrlo debelo." Odmah!Zašto? Jer upoređujete; sećanje jeušlo unutra. Sam čovek nije svestanda je sakupio salo, ili je postao mršav,ali postaje svestan tako što odmahupoređuje. Prošlost, prošla slika uđeunutra, i odmah možete uporediti.

I ovo pamćenje koje je nepre-kidno tu, biva projektovano na svešto vidite. Ova sećanja iz prošlostitreba da budu odbačena. Ne treba dabude konstantnog mešanja u vašemsaznavanju jer vam to ne dozvoljavada znate novo. Uvek znate novo uobrascu starog. To vam ne dozvolja-va da osetite novo, to čini sve starimi ukorenjenim. Zbog ovog sećanja,svakom je dosadno; celom čovečans-tvu je dosadno. Pogledajte lice bilo

294

čije, njemu je dosadno, smrtno dosa-dno. Nema ničega novog, nemaekstaze.

Zato su deca tako ekstatična. Iza tako male stvari vi ne možetezamisliti kako se ta ekstaza dešava.Samo zbog nekoliko obojenihkamenčića na plaži ona počinju daplešu. Šta se njima dešava? Zašto vine možete plesati? Jer vi znate da jeto samo kamenje; vaše sećanje je tu.Za tu decu nema sećanja, ovo kame-nje je nova pojava - kao da su stigli saMeseca.

Čitao sam kada je prvi čovekdošao na Mesec svuda u svetu je vla-dalo uzbuđenje. Svi su gledali TV, alikada se sve završilo, za petnaestminuta svima je bilo dosadno. Štasad da se radi? Čovek hoda na mese-cu. Posle samo petnaest minuta, asan da se stigne tamo trajao je milio-nima godina... Niko sada nije zainte-resovan šta se događa.

295

Sve postaje staro. Čim neštopostane sećanje, to postaje staro. Akobiste mogli da odbacite svoje pamće-nje! Odbacivanje ne znači da presta-jete da se sećate, odbacivanje samoznači prestanak ovog konstantnogmešanja. Kada vam treba, možetesećanje povući natrag u središtepažnje. Kada vam ne treba, samo gapustite da bude tu, tiho, bez nepreki-dnog nametanja.

Prošlost, ako je stalno prisut-na, neće dozvoliti sadašnjosti da pos-toji. A ako propustite sadašnjost, vipropuštate sve.

296

Poglavlje 6

ČISTOTA JOGE30. decembar 1973.

Pitanje prvo: Rekli ste da je Patanjđalijevanauka egzaktna nauka, apsolutnologična, u kojoj je rezultat izvestan kaošto dva plus dva čine četiri. Ako posti-gnuće nepoznatog i beskonačnog možebiti svedeno samo na logiku, nije liistinito i u isto vreme apsurdno da jebeskonačni fenomen unutar orbitekonačnog uma?

To izgleda apsurdno, to izgle-da nelogično, ali egzistencija jeapsurdna i egzistencija je nelogična.Nebo je beskonačno, ali se možereflektovati u vrlo malenoj barici,beskonačno nebo se može reflekto-vati u malom ogledalu. Naravno ono

297

celo se neće reflektovati; ne može bitireflektovano. Ali deo je takođe celinai deo takođe pripada nebu.

Ljudski um je samo ogledalo.Ako je čist onda beskonačno možebiti reflektovano u njemu. Refleksijaneće biti beskonačna, biće samo deo,samo delimičan uvid. Ali i taj delimi-čan uvid postaje prolaz. Onda, pos-tepeno, možete ostaviti ogledalo ikroz taj uvid ući u beskonačno, osta-viti refleksiju i ući u realno.

Izvan vašeg prozora, malogokvira prozora, beskonačno nebo jetu. Možete gledati kroz prozor, neće-te videti celo nebo, naravno, ali koli-ko god da vidite jeste nebo. Dakle,jedina stvar koju treba zapamtiti jes-te da ne mislite da to što ste videlijeste beskonačno. To može biti odbeskonačnog, to nije beskonačno.Dakle šta god ljudski um može shva-titi može biti božansko, ali je samodeo njega, jedan uvid. Ako se stalnosećate toga, onda nema greške. Onda

298

uskoro, razbijete okvir, uskoro uniš-tite um potpuno tako da on kaoogledalo više nije tu, oslobođeni steod refleksije i ulazite u samu real-nost.

Površno gledano izgledaapsurdno. Kako, u tako malenomumu, može biti ikakvog kontakta savečnim, sa beskonačnim, sa beskraj-nim? Druga stvar treba takođe da serazume. Ovaj sićušni um nije malenzaista, jer je i deo beskonačnog. Onizgleda malen zbog vas; on izgledakonačan zbog vas. Vi ste stvorili tegranice. Granice su lažne. Vaš malenium pripada beskonačnom; on je deonjega.

Ima mnogo stvari koje trebarazumeti. Jedna od najparadoksalni-jih stvari o beskonačnom je ovo: da jedeo uvek jednak celini - jer ne možetedeliti beskonačno. Sve podele su laž-ne. Može biti korisno deliti ga. Jamogu reći da je nebo nad mojomkućom, nad mojom terasom, moje

299

nebo kao što Indija kaže da je neboiznad indijskog kontinenta indijskonebo. Šta pod tim mislite? Ne možetedeliti nebo. Ono ne može biti indijskoili kinesko, ono je jedno nedeljivoprostranstvo. Nigde ne počinje i nig-de se ne završava.

Isto se dešava sa umom. Vi tonazivate vašim umom; to "vaše" jegreška. Um je deo beskonačnog.Upravo kao što je materija deo bes-konačnog, um je deo beskonačnog.Vaša duša je takođe deo beskonač-nog.

Kada je "moje" izgubljeno, viste beskonačni. Dakle, ako vi izgleda-te ograničeni, to je jedna iluzija.Ograničenja nisu realna, to su samokoncepcije, iluzije. I zbog vaše kon-cepcije vi ste ograničeni u tome. Mašta da mislite, vi to postajete. Buda jerekao - i ponavljao je to neprekidnočetrdeset godina - da šta god vi misli-te to postajete. Mišljenje čini ma štada jeste. Ako ste ograničeni, to je sta-

300

jalište koje ste uzeli. Odbacite to sta-jalište i postaćete beskonačni.

Ceo proces joge je kako da se toodbaci - kako da se odbaci okvir,kako da se uništi ogledalo, kako da sekrećete od refleksije do realnosti,kako da odete izvan granica.

Granice ste sami stvorili; onestvarno nisu tu. One su samo misli.Zbog toga, kad god nema misli uumu, vi niste. Um bez misli je bezega; nerazmišljajući um je bezgrani-čan um, nerazmišljajući um je većbeskonačan. Čak i za jedan trenutak,ako nema misli, vi ste beskonačni -jer bez misli ne može biti granice; bezmisli vi iščezavate i božansko se spu-šta.

Da se bude u mislima, znači dase bude čovek; da se bude ispod mislije da se bude životinja; a da se budeiznad misli je biti božanski. Među-tim, logični um će postavljati pita-nja. Logični um će reći: "Kako deomože biti jednak celini? Deo mora

301

biti manji nego celina. To ne možebiti jednako."

Uspenski piše, u jednoj od naj-boljih, u jednoj od nekoliko najboljihknjiga u svetu, Tertium organum, dadeo ne može samo biti jednak celini,on može biti čak veći nego celina.Inače on to naziva višom matemati-kom. Matematika pripada Upaniša-dama. U isha vasyi (Iša upanišada) jerečeno: "Možete izvaditi celo iz celog,a još celo ostaje celo. Možete staviticelo u celo, a još celog staje ucelom."19

To je apsurdno. Ako želite dazovete to apsurdom, možete nazvatiapsurdom, ali je realnost, to je višamatematika gde se granice gube ikap postaje okean. A okean nije ništadrugo nego kap.

19 Drugi prevod: Puno je ono, puno je ovo. Izpunoće puno izvire. Od punoće kad se punouzme, punoća opet ostaje.

302

Logika postavlja pitanja, nas-tavlja da ih postavlja. To je prirodalogičnog uma, da postavlja pitanja.Ako nastavite da sledite ta pitanja,možete ići dalje ad infinitum. Ostavi-te po strani um - njegovu logiku, nje-govo rezonovanje i za nekoliko tre-nutaka pokušajte da budete bez mis-li. Čak i za jedan trenutak ako bistemogli postići to stanje bez misli, vićete shvatiti da je deo jednak celini,jer iznenada ćete videti da su svegranice iščezle. One su bile granice izsna. Sve podele su iščezle, a vi i celinapostali ste jedno.

Ovo može biti samo iskustvo;to ne može biti logičko zaključivanje.Ali kada kažem da je Patanjđali logi-čan, šta mislim? U zaključcima nikone može biti logičan što se tiče unu-tarnjeg, duhovnog, najvišeg iskus-tva. Ali dok ste na stazi možete bitilogični. Što se tiče najviših rezultatajoge, Patanjđali takođe ne može bitilogičan; niko ne može biti. Ali da bi

303

postigli taj cilj možete da sledite logi-čan put.

U tom smislu Patanjđali jelogičan i racionalan, matematičkinaučan. On ne traži nikakvu veru.On traži samo hrabrost za eksperi-ment, hrabrost za kretanje, hrabrostda se skoči u nepoznato. On ne kaže:"Veruj, i onda ćeš iskusiti." On kaže:"Iskusi, i onda ćeš poverovati."

On je napravio strukturu kakoda se napreduje korak po korak. Nje-gova staza nije nasumična, ona nijekao lavirint, ona je kao odličan auto-put. Sve je čisto i ide se najkraćimmogućim putem. Ali morate ga sle-diti u svakom detalju, inače kretaće-te se izvan staze i u divljini.

Zbog toga kažem da je logičan,i videćete kako je logičan. On započi-nje od tela jer vi ste ukorenjeni utelu. On započinje i radi s vašimdisanjem, jer vaše disanje je vašživot. Prvo on radi na telu, onda onradi na prani - na drugom sloju egzis-

304

tencije - vašem disanju; onda zapo-činje da radi na mislima.

Ima mnogo metoda koje zapo-činju direktno sa mislima. One nisutako logične i naučne jer čovek skojim radite je ukorenjen u telu. Onje soma, telo. Naučni pristup morazapočeti sa telom. Vaše telo prvomora biti promenjeno. Kada se vašetelo menja, onda vaše disanje možebiti promenjeno. A kada se vašedisanje promeni, tada vaše mislimogu da se promene. I kada se vašemisli promene, onda vi možete bitipromenjeni.

Možda niste primetili da ste vigusto isprepleten sistem od mnogoslojeva. Ako trčite, onda se vašedisanje menja jer je potrebno višekiseonika. Kada trčite vaše disanje semenja, a kada se vaše disanje menja ivaše misli se odmah menjaju.

Na Tibetu kažu da ako ste ljuti,onda samo trčite. Napravite dva ilitri kruga oko kuće, a onda se vratite

305

natrag da vidite da li je ljutnja pres-tala - jer ako trčite brzo, vaše disanjese menja; ako se vaše disanje menja,obrazac vaših misli ne može ostatiisti, on mora da se promeni.

Nije potrebno da se trči. Može-te jednostavno uzeti pet dubokihudisaja - izdahnite, udahnite - i vidi-te gde je vaša ljutnja otišla. Teško jepromeniti ljutnju direktno. Lakše jepromeniti telo, onda disanje, pa ondaljutnju. Ovo je naučni proces. Zbogtoga kažem da je Patanjđali naučnik.

Niko nije bio tako naučan. Akoodete kod Bude on će reći: "Odbaciljutnju." Patanjđali nikada neće toreći. On će reći da ako ste ljuti, toznači da imate obrazac disanja kojipomaže ljutnju, i dok se obrazacdisanja ne promeni vi ne možeteodbaciti ljutnju. Možete se boriti, alito neće pomoći - ili, to može uzetivrlo dugo vreme. Nepotrebno. Dakle,on će posmatrati vaš obrazac disanja,ritam disanja, ako imate određen

306

ritam disanja, to znači da imateodređeni telesni stav za to.

Najgrublje je telo, a najsuptil-niji je um. Nemojte započinjati odsuptilnog, jer će to biti teže. To jenejasno; ne možete shvatiti to. Zapo-čnite sa telom. Zbog toga Patanjđalizapočinje sa položajima tela.

Možda niste zapazili, jer smomi tako nesvesni u životu, da kadgod imate određeno raspoloženje uumu vi imate određeni položaj telaspojen s njim. Ako ste ljuti, možete lisedeti opušteno? Nemoguće. Ako steljuti položaj vašeg tela će se menjati;ako ste pažljivi onda će se vaš polo-žaj tela promeniti; ako ste pospanipoložaj vašeg tela će se promeniti.

Ako ste potpuno smireni sede-ćete kao Buda, hodaćete kao Buda.Ako hodate kao Buda, osetićete izve-snu tišinu kako se sliva unutar vašegsrca. Izvestan tihi most je stvorenvašim hodom nalik Budi. Samo sed-nite ispod drveta kao Buda. Samo

307

sedite, samo telesno. Iznenada ćetevideti da se vaše disanje menja. Onoje mnogo opuštenije; ono je mnogoharmoničnije. Kada je disanje har-monično i opušteno, osetićete da jeum manje napet. Misli je manje,manje oblaka, više prostora, višeneba. Osetićete kako unutra i spoljateče tišina.

Zato kažem da je Patanjđalinaučnik. Ako želite da promenitepoložaj tela, Patanjđali će vam reći dapromenite svoje navike hrane, jersvaka navika hrane stvara suptilnepoložaje tela. Ako ste mesožder nemožete sedeti kao Buda. Ako nistevegetarijanac vaš položaj će biti raz-ličit, ako ste vegetarijanac vaš polo-žaj će biti drugačiji - jer telo je izgra-đeno od hrane. To nije slučajnost. Štagod da stavite u telo, telo će to odra-žavati.

Stoga vegetarijanstvo za Pata-njđalija nije moralistički kult, to jenaučna metoda. Kada jedete meso vi

308

ne uzimate samo hranu, vi dozvolja-vate određenoj životinji, od koje jemeso, da uđe u vas. Meso je bilo deoodređenog tela; meso je bilo deoodređenog obrasca instinkta. Meso jebilo životinja samo pre nekoliko sati,i to meso nosi sve impresije životinje,sve navike životinje. Kada jedetemeso mnoga vaša stanovišta i drža-nja će biti uslovljena njme.

Ako ste senzitivni možete pos-tati svesni da kad god pojedete odre-đene stvari, odmah dolaze izvesnepromene. Možete uzeti alkohol ionda niste isti. Odmah nova ličnoststiže unutra. Alkohol ne može krei-rati ličnost, ali on menja vaš obrazactela. Telo je hemijski promenjeno. Sapromenom hemije tela, um mora dapromeni svoj obrazac; a kada umpromeni obrazac nova ličnost je sti-gla unutra.

Čuo sam jednu od najstarijihkineskih priča, da se desilo da je boca

309

rakije pala sa stola - slučajno; moždaje skočila mačka. Boca se razbila irakija se razlila svuda po podu. Noćusu tri miša pila rakiju, jedan miš jeodmah rekao: "Sada, idem kod kralja,u palatu, da ga stavim na njegovopravo mesto." Drugi je rekao: "Ja sene brinem za kraljeve. Ja ću sam biticar celog sveta." A treći je rekao:"Radite vi, drugari, šta god želite. Jaidem na sprat da vodim ljubav samačkom."

Čitava ličnost se promenila -miš razmišlja da vodi ljubav sa mač-kom? To se može dogoditi; to sedešava svakog dana. Šta god pojedetemenja vas, šta god popijete menjavas, jer telo je veliki deo vas. Devede-set procenata, vi ste vaša tela.

Patanjđali je naučnik jer onzapaža sve - hranu, položaje, načinkako spavate, način kako ustajeteujutru, kada ustajete ujutru, kadaidete da spavate. On uzima sve u

310

obzir tako da vaše telo postane mes-to za nešto više.

Onda on obraća pažnju navaše disanje. Ako ste tužni, vi imaterazličit ritam disanja. Samo to zabe-ležite. Probajte, možete imati vrlo lepeksperiment. Kad god ste tužni samoposmatrajte svoje disanje - kolikodugo udišete, a onda koliko dugoizdišete. Samo to zapazite, beležite.Samo brojte unutra; jedan, dva, tri,četiri, pet… Brojite do pet i onda jeudisanje završeno. Onda brojte izdi-sanje - brojanje dolazi do deset; izdi-sanje je završeno. Samo posmatrajteto tačno tako da možete saznatiodnos. Onda, kad god osećate sreću,odmah probajte da dišete po tomobrascu tuge - pet, deset. Sva sreća ćeiščeznuti. Obrnuto je takođe istina. Kadgod se osećaš srećnim, primeti kakodišeš. I kad god se osećaš tužnim,probaj taj obrazac. Tuga će odmahnestati, jer um ne može postojati u

311

vakuumu. On postoji u sistemu, adisanje je za um najdublji sistem.

Disanje je misao. Ako presta-neš disati, misli odmah stanu. Poku-šaj na sekundu. Zaustavi disanje.Odmah nastaje pauza u procesu miš-ljenja; proces je prekinut. Mišljenje jenevidljivi deo vidljivog disanja. To je ono što mislim kadakažem da je Patanjđali naučan. Onnije pesnik. Ako kaže: "Ne jedi meso",on to ne kaže zato što je jedenje mesanasilje, ne. Kaže zato što je jedenjemesa samodestruktivno. Ima pesni-ka koji kažu da je biti nenasilan lepo;Patanjđali kaže da biti nenasilanznači biti zdrav, da je biti nenasilandobro za tebe. Ne saosećaš s nekimdrugim, saosećaš sa sobom. On je zaokupljen tobom i tran-sformacijom. A ne možeš promenitistvari samo razmišljanjem o prome-ni. Moraš stvoriti situaciju. Inače,svuda po svetu ljubav se podučava,ali ljubav nigde ne postoji, jer ne pos-

312

toji situacija. Kako možeš voleti akosi mesožder? Ako jedeš meso, tu jenasilje. A s tako dubokim nasiljem,kako možeš voleti? Tvoja će ljubavbiti samo lažna. Ili, ona može bitisamo oblik mržnje.

Ima jedna stara indijska priča.Hršćanski misionar prolazio ješumom. Naravno, on je verovao uljubav, tako da nije nosio pušku.Odjednom je spazio tigra kako sepribližava. Uplašio se. Počeo je misli-ti: "Sada Jevanđelje ljubavi nećedelovati. Bilo bi pametno da samuzeo pušku." Ali nešto se moralo učiniti, i tohitno. Onda se setio da je neko negderekao da će, ako trčiš, tigar krenuti zatobom, i za čas će te uhvatiti i ti simrtav. Ali ako zuriš u tigrove oči,onda postoji mogućnost, možda gaimpresioniraš, hipnotišeš. Moždapromeni mišljenje. I postoje priče da

313

su mnogo puta tigrovi promenilimišljenje, odšunjali su se dalje. Dakle, vredelo je pokušati, nijebilo koristi od bega. Misionar je zuri-o. Tigar je prišao blizu. I on je zurio umisionarove oči. Pet minuta stajalisu licem u lice, zureći jedan drugomeu oči. Onda je odjednom misionarugledao čudo. Tigar je odjednom sas-tavio šape i sagnuo se preko njih uvrlo moliteljskoj pozi - kao da moli. To je bilo previše! Čak ni misi-onar nije očekivao tako nešto - da bitigar počeo da se moli. Bio je srećan.Ali onda je pomislio: "Šta sad učiniti?Šta ću sad?" Ali, za to vreme je i onpostao hipnotisan, ne samo tigar -tako pomisli: "Bolje da sledim tigra." I on se sagnuo, počeo moliti.Prošlo je još pet minuta. Onda je tigarotvorio oči i rekao: "Čoveče. Šta toradiš? Ja izgovaram zahvalnicu, ališta ti radiš?" Tigar je bio religiozan,pobožan - ali samo u mislima. Ustvari je bio tigar, i biće opet tigar.

314

Došao je da ubije čoveka; izgovarazahvalnicu.

Takvo je stanje kod svih ljudi,celog čovečanstva - pobožnost samou mislima; u delima, čovek ostaježivotinja. I uvek će biti tako dok se neprestanemo vezivati za misli i poč-nemo stvarati situacije u kojima semisli menjaju. Patanjali neće reći da je dobrovoleti. On će vam pomoći da stvoritesituaciju u kojoj ljubav može cvetati.Zbog toga kažem da je on naučan.Ako ga sledite korak po korak videće-te u sebi mnoge procvate koji su prebili neshvatljivi, nezamislivi. Nikadaniste mogli niti sanjati o njima. Akopromenite hranu, ako promenitepoložaje tela, ako promenite obrascespavanja, ako promenite uobičajenenavike, videćete da se u vama uzdiženova osoba. A onda su moguće i dru-gačije promene. Nakon jedne pro-mene i druga promena postaje

315

moguća. Korak po korak otvara seviše mogućnosti. Zbog toga kažemda je on logičan. On nije logični filo-zof, on je logičan, praktičan čovek.

Pitanje drugo.Juče ste govorili o zapadnom

misliocu koji je počeo sumnjati u sve ušto se može posumnjati, ali koji nijemogao sumnjati u sebe. Rekli ste da jeto veliko postignuće u pravcu otvara-nja prema Božanskom. Kako?

Otvaranje prema višoj svestipodrazumeva da u sebi morate imatinešto što je nesumnjivo; to značioslonac. Morate imati barem jednupouzdanu tačku, u koju ne možeteposumnjati sve i da hoćete. Zato samrekao da je Dekart došao do te tačke,svojim logičkim istraživanjem došaoje do toga da "Ne možemo sumnjati usebe. Ne mogu sumnjati da ja jesam,jer čak i da kažem 'ja sumnjam', ja

316

moram biti tu. Sama tvrdnja 'Jasumnjam' dokazuje da ja jesam." Sigurno ste čuli čuvenu Dekar-tovu izjavu: Cogito, ergo sum - "Mis-lim, dakle jesam". Sumnjanje je miš-ljenje: sumnjam, dakle jesam. Ali toje samo jedan otvor, a Dekart nijenikada, nikada otišao dalje od togotvora. Vratio se nazad. Možete sevratiti i sa samih vrata. On je bio sre-ćan što je našao centar, nesumnjivicentar, a onda je počeo da smišljafilozofiju. Tako je sve ono što je rani-je negirao uvukao unutra kroz zad-nja vrata: "Zato što jesam, mora pos-tojati i Tvorac koji me stvorio." I tu jezastranio - onda su nebesa i pakao,Bog i greh, i sva hrišćanska teologijaušli na zadnja vrata. On je to uzeo kao filozofskoistraživanje. On nije bio jogin; zapra-vo nije ni bio u potrazi za svojimbićem, bio je u potrazi za teorijom.Ali vi to možete upotrebiti kao otvor.Otvor znači da ga morate nadići;

317

morate poći dalje; morate to prevazi-ći; morate proći kroz to. Ne smete seuhvatiti za to. Ako se uhvatite, svakiotvor će se zatvoriti. Dobro je spoznati da barem "nemogu sumnjati u sebe". Onda ćeispravan korak biti ovaj: "Ako nemogu sumnjati u sebe, ako osećamda jesam, onda moram znati ko samja." Tada to postaje pravo istraživa-nje. Tada zalaziš u religiju, jer kadapitaš: "Ko sam ja?", postavio si fun-damentalno pitanje. Ne filozofskoveć egzistencijalno. Niko ne možeodgovoriti ko si ti; niko ti ne možedati unapred pripremljen odgovor.Moraš tražiti sam u sebi; moraćeš toiskopati unutar sebe. Sama logička izvesnost da "Jajesam" nije od velike koristi ako nekreneš napred i pitaš: "Ko sam ja?", ato i nije pitanje, to će postati potraga.Pitanje te može odvesti filozofiji,potraga te vodi religiji. Tako, akoosećaš da ne znaš sebe, nemoj nikoga

318

pitati "Ko sam ja?" Niko ti ne možeodgovoriti. Ti si tamo unutra, skri-ven. Moraš prodreti u tu dimenziju ukojoj jesi, susresti sebe. To je drugačija vrsta putova-nja, unutarnja. Sva naša putovanjasu vanjska: gradimo mostove da sti-gnemo do nečeg ili nekog drugog.Potraga znači da moraš srušiti svemostove ka drugima. Sve što si uči-nio izvana mora se odstraniti, i neštonovo mora biti započeto unutra. Toće biti teško, samo zato što si postaotako fiksiran na vanjsko. Uvek raz-mišljaš o drugima; nikada ne razmiš-ljaš o sebi. To je čudno, ali niko ne raz-mišlja o sebi - svi razmišljaju o dru-gima. Ako ponekad razmišljaš o sebi,to je takođe u odnosu na druge. Tonikada nije čisto. Naprosto nije samoo tebi. Onda kada misliš samo o sebirazmišljanje se mora prekinuti, jeršta možeš misliti? O drugima možešmisliti, misliti znači "o" nečemu. Šta

319

možeš misliti o sebi? Moraćeš preki-nuti razmišljanje i moraćeš pogledatiunutra - ne misliti, već gledati, pro-matrati, uočavati, svedočiti. Celiproces će se promeniti. Čovek moratražiti sebe. Sumnja je dobra. Ako sumnjaš,i ako trajno sumnjaš, postoji samojedan fenomen koji je kao stena, ukoji se ne može sumnjati, a to je tvojepostojanje. Tada će se pojaviti novotraganje, i to neće biti pitanje. Mora-ćeš se zapitati "Ko sam ja?" Ramana Maharši celog svogživota svojim je učenicima davaosamo jednu tehniku. On bi rekao:"Samo sedni, zatvori oči, i pitaj se 'Kosam ja?, Ko sam ja?' Koristi to umes-to mantre." To nije mantra. Ne smeteto koristiti kao mrtve reči. To morapostati unutarnji prodor. Nastavi se pitati to. Tvoj će ummnogo puta odgovoriti da si duša, dasi sopstvo, da si božanski, ali nemojslušati te stvari, one su sve pozajm-

320

ljene, te stvari si čuo. Ostavi ih postrani sve dok ne saznaš ko si ti. I akonastaviš ostavljati um po strani,jedan dan doći će do eksplozije. Umeksplodira, i sve pozajmljeno znanjenestaje iz tebe. I po prvi put ti senalaziš licem u lice sa sobom, gleda-jući unutar sebe. To je otvaranje. I toje put, to je potraga. Pitaj se ko si ti i ne kači se zajeftine odgovore. Svi odgovori datiod drugih su bezvredni. Pravi odgo-vor može doći jedino iz tebe. Baš kaošto pravi cvet može doći jedino izsamog stabla, ne možeš ga tamo sta-viti izvana. Možeš, ali to će onda bitimrtav cvijet. To može zavarati dru-ge, ali neće zavarati samo stablo.Stablo zna da "to je samo mrtvi cvetkoji visi na mojoj grani. On je samoopterećenje. To nije sreća, to je samoteret." Stablo ga ne može slaviti; nemože ga prihvatiti. Stablo može prihvatiti jedinoono što je stiglo iz samog korenja, iz

321

unutarnjeg bića, najdublje srži. Akada dođe iz najdublje srži, cvet pos-taje duša stabla. I kroz cvet stabloizražava svoj ples, svoj pev. Njegovceli život postaje smislen. Baš tako ćeodgovor stići iz tebe, iz tvog korenja.Tada ćeš plesati. Tada će tvoj celiživot postati smislen. Ako je odgovor dat izvana onće biti samo oznaka, mrtvi znak. Akodolazi iznutra, neće biti znak, bićeznačenje. Zapamti ove dve reči -"znak" i "značenje". Znak može bitidat izvana; značenje može procvetatisamo iznutra. Filozofija se bavi zna-kovima, konceptima, rečima. Religijase bavi značenjem. Ona nije zaokup-ljena rečima, znakovima i simboli-ma. Ali to će biti jedno mukotrpnoputovanje, jer zapravo niko ne možepomoći, i svi pomagači su na nekinačin prepreke. Ako se neko ponašapreviše pokroviteljski i daje vamodgovor, on je vaš neprijatelj. Pata-

322

njđali vam neće dati odgovor, samoće vam naznačiti stazu, put na kojemće se pojaviti vaš vlastiti odgovor, nakojem ćete susresti odgovor. Veliki Učitelji davali su samometode, nisu davali odgovore. Filo-zofi su davali odgovore, ali Patanjđa-li, Isus ili Buda, oni nisu davali odgo-vore. Vi tražite odgovore, a oni vamdaju metode, daju vam tehnike.Morate sami pronaći odgovor iz sebe,kroz svoje napore, kroz svoju patnju,kroz svoj prodor, kroz svojutapascharyu.20 Samo tako odgovormože doći, i on može postati znače-nje. Tako postižete ispunjenje.

Pitanje treće: Buda je naposletku preneoMahakašjapi ono što nikome drugomenije mogao preneti rečima. Kojoj kate-

20 Asketski napor, tapas, doslovno znači žar,gorljivost. Više ukazuje na energiju uloženogtruda, predanost jednom cilju, nego na aske-tizam sam po sebi.

323

goriji znanja to pripada: neposred-nom, zaključivanju, ili rečima probu-đenoga? Šta je bila poruka?

Najpre, ti pitaš "Šta je bilaporuka?" Ako Buda to nije mogaopreneti rečima, ne mogu ni ja. To nijemoguće.

Ispričaću vam jednu anegdotu.Jedan učenik prišao je Muli Nasrudi-nu i upitao ga: "Čuo sam da ti pose-duješ tajnu, konačnu tajnu, ključ kojiotvara sva vrata misterija." Nasrudinreče: "Da, imam je. Pa šta s tim? Zaštopitaš za nju?" Čovek se baci dole prednjegova stopala i reče: "Tražio samte, Učitelju. Ako imaš ključ i tajnu,reci je meni." Nasrudin reče: "To je takvatajna da moraš razumeti kako se onane može lako izreći. Moraćeš čekati."Učenik upita: "Koliko dugo?" Nasru-din reče: "Ni to nije sigurno. Zavisi odtvog strpljenja - tri godine ili trideset

324

godina." Učenik je čekao. Nakon trigodine pitao je ponovo. Nasrudinreče: "Ako opet pitaš, onda će trebatitrideset godina. Samo čekaj. To nijeobična stvar. To je konačna tajna." Trideset je godina prošlo iučenik reče: "Učitelju, sada je sav mojživot prošao. Nisam dobio ništa.Sada mi daj tajnu." Nasrudin reče:"Pod jednim uslovom: moraćeš miobećati da ćeš čuvati tajnu, da nećešnikome reći." Onda čovjek reče:"Obećavam ti da ću čuvati tajnu dosmrti. Nikome je neću spomenuti." Nasrudin reče: "Hvala ti. To jeono što je moj Učitelj i meni rekao.To sam i ja obećao mome Učitelju. Iako bi je ti mogao čuvati do smrti, štamisliš, da ja ne mogu čuvati tajnu?"

Ako je Buda bio tih, onda i jamoram biti tih oko toga. Postoji neš-to što ne može biti rečeno. To nijeporuka, jer poruke se uvek mogureći. Ako se ne mogu reći, to ne mogu

325

biti poruke. Poruka je nešto izrečeno,nešto što se govori, što se može reći.Poruka je uvijek verbalna. Buda nije imao poruku; zato jenije mogao ni izreći. Tamo je bilodeset hiljada učenika. Samo Mahaka-šjapa je dobio jer je mogao razumetiBudinu tišinu. To je tajna tajne.Mogao je razumeti tišinu. Jednog jutra je Buda ostao utišini pod svojim stablom. A zapravose spremao održati besedu, i svi sučekali. Ostao je u tišini, ostao je tih.Učenici su se uznemirili. To se nika-da pre nije dogodilo. On bi došao, igovorio, i otišao. Ali pola sata je proš-lo. Sunce je izašlo, svima je bilo vru-će. Na površini je vladala tišina, ali sesvako iznutra osećao uznemireno,brbljajući iznutra i pitajući se "Zaštoje Buda danas tih?" A on je sedeo tamo ispod svogstabla sa cvetom u ruci i nadaljepromatrao cvet, kao da čak nije nisvestan tih deset hiljada učenika

326

okupljenih da ga čuju. Stigli su izvrlo, vrlo udaljenih sela. Sakupili suse iz cele zemlje. Onda neko rekao, neko je sku-pio hrabrost i rekao: "Zašto ne govo-riš? Mi čekamo." Rečeno je da je Budaodgovorio: "Govorim. Ovih pola sataja sam govorio." To je bilo previše paradoksal-no. Bilo je više nego apsurdno - on jeostao tih, nije rekao ništa. Ali rećiBudi "Ti govoriš apsurdnosti" nijebilo moguće. Učenici su opet utihnu-li - sada u još većoj nevolji. Odjednom se jedan učenik,Mahakašjapa, počeo smejati. Buda gaje pozvao bliže, dao mu cvet i rekao:"Sve što može biti rečeno rekao samdrugima, a ono što se ne može rećidajem tebi." On mu je samo dao cvet,ali taj cvet je samo simbol. Sa cvetommu je takođe dao i određeno znače-nje. Taj cvet je samo znak, no predaomu je i nešto što se ne može prenetirečima.

327

I vi poznajete određene osećajekoji se ne mogu preneti. Kada ste udubokoj ljubavi, šta radite? Osećaće-te da je besmisleno ponavljati "Volimte, volim te". Ako to budete previšegovorili, drugome će dosaditi. Akonastavite ponavljati, drugi će mislitida ste samo papagaj. Ako nastavite,drugi će misliti da ne znate šta je lju-bav. Kada osećate ljubav, besmisle-no je reći da volite. Morate učinitinešto - nešto značajno. To može bitipoljubac, to može biti zagrljaj, može-te samo uzeti nečiju ruku u svoju, neradeći ništa - ali to je puno značenja.Prenosite nešto što se ne može pre-neti rečima. Buda je preneo nešto što se nemože preneti rečima. Dao je cvet, toje bio dar. Darovanje je vidljivo; neš-to nevidljivo preneseno je timdarom. Kada uzmete ruku svog prija-telja u svoju, to je vidljivo. Samouzimanje njegove ruke u svoju nema

328

mnogo smisla, ali nešto drugo seprenosi. To je razmena. Prenosi seneka energija, nešto što se oseća takoduboko da se rečima ne može izrazi-ti. To je znak; ruka je samo znak.Značenje je nevidljivo; ono se preno-si. To nije poruka, to je dar, milost. Buda je dao sebe, nije daonikakvu poruku. On je izlio sebe uMahakašjapu. Iz dva razloga jeMahakašjapa postao sposoban to daprimi. Jedan je: ostao je potpuno tihdok je Buda bio tih. I drugi su bilitihi, ali samo prividno, u sebi nisubili. Neprestano su mislili: "Zašto jeBuda tih?" Gledali su se međusobno,gestikulirajući: "Šta se dogodiloBudi? Poludeo je? Nikada nije biotako tih." Niko nije bio tih. Samo Maha-kašjapa, u tom ogromnom skupu oddeset hiljada monaha, bio je tih. Onnije imao problema; on nije razmiš-ljao. Buda je posmatrao cvet, aMahakašjapa je posmatrao Budu. A

329

ne možete pronaći veličanstvenijicvet od Bude. On je bio najviši cvetljudske svesti. Tako je Buda i daljeposmatrao cvet, a Mahakašjapa je idalje posmatrao Budu. Samo dveosobe nisu razmišljale. Buda nijerazmišljao, posmatrao je. Ni Maha-kašjapa nije razmišljao, i on je pos-matrao. To je bila jedna stvar koja gaje učinila sposobnim za primanje. A druga stvar je bila to što sesmejao. Ako tišina ne može postatislavlje, ako tišina ne može postatismeh, ako tišina ne može postatiples, ako tišina ne može postatiekstaza, onda je patološka. Onda ćepostati tuga. Onda će se pretvoriti ubolest. Onda tišina neće biti živa,biće mrtva. Možete postati tihi naprostotako da postanete mrtvi, ali ondanećete primiti Budinu milost. Ondase Božansko ne može spustiti u vas.Božansko treba dve stvari: tišinu irazigranu tišinu, živu tišinu. A u tom

330

trenutku on je bio oboje. Bio je tih, ikada su svi bili ozbiljni, on se smejao.Buda je izlio sebe; to nije poruka. Postigni te dve stvari; onda seja mogu izliti u tebe. Budi tih, i nemojučiniti tu tišinu tužnom. Dopusti dabude nasmejana i rasplesana. Tišinamora biti poput deteta, puna energi-je, vibrantna, ekstatična. Ne smijebiti mrtva. Tada, samo tada, ono štoje Buda učinio Mahakašjapi može bitiučinjeno tebi. Sav moj napor je taj da jednogdana neko postane Mahakašjapa. Alito nije poruka.

Pitanje četvrto: Često ste govorili da je većinaspisa puna onog što se zove interpola-cija ili umetanje. Da li Patanjđalijevejoga-sutre također pate od tog defekta,i kako ćete vi postupiti s tim?

331

Ne, Patanjđalijeve joga-sutre suapsolutno čiste. Niko nikada nije niš-ta umetnuo u njih. Postoje razlozizašto se to ne može učiniti. Prvo,Patanjđalijeve yoga-sutre nisu popu-laran spis. To nije kao Gita, to nijekao Ramajana, to nije kao Biblija.Široke mase nikada se nisu zanimaleza njega. Kada se široke mase zani-maju za nešto, učine to nečistim.Neminovno je tako, jer se tada spisimoraju odvući dole, na njihov nivo.Patanjđalijeve joga-sutre ostale susamo za znalce. Za njih će se zainte-resovati samo nekolicina odabranih.Neće se svi zainteresovati. I ako slu-čajno, nekom zgodom, naiđeš naPatanjđalijeve joga-sutre, moći ćešpročitati samo nekoliko stranica ionda ćeš ih baciti. Nije to za tebe. Tonije priča, to nije alegorija. To je jed-nostavna, naučna rasprava - samo zanekolicinu. I način na koji su napisanetakav je da će oni koji nisu spremni

332

za njih automatski okrenuti leđa. Sli-čan se slučaj u ovom veku dogodio saGurđijevim. Tokom trideset godinapripremao je jednu knjigu. ČovekGurđijevog kalibra takvo delo moženapraviti za tri dana. Čak i tri danabila bi više nego dovoljna. Lao Ceučinio je tako: ceo Tao Te Čing bio jenapisan u tri dana. Gurđijev je tomogao učiniti u tri dana; bez poteš-koća. Ali je trideset godina pisaoprvu knjigu. I šta je uradio? Napisaobi jedno poglavlje, zatim bi dopustioda se pročita pred njegovim učeni-cima. Učenici bi slušali poglavlje, aon ih je promatrao. Ako mogu razu-meti, promenio bi ga. To je bio uslov:ako mogu razumeti, on će promeniti.Ako bi video da prate, onda ne valja.Stalno, tokom trideset godina, svakopoglavlje pročitano je hiljadu i jedanput, i on je svaki put promatrao. Dokknjiga nije postala potpuno nemogu-ća, tako da je niko nije mogao čitati irazumeti...

333

Čak i vrlo inteligentna osobamorala bi je pročitati barem sedamputa; tada bi počeli stizati bljeskoviznačenja. A i to bi bili samo bljeskovi.Ako bi želela da prodre dalje, onda bimorala da praktikuje što god je reka-o, i kroz praksu značenje bi postalojasno. A potreban je barem jedan celiljudski život da bi se postiglo potpu-no razumevanje onoga što je pisao. Takva vrsta knjige ne može seinterpolirati. Zaista, za njegovu prvuknjigu rečeno je da ju je celu pročita-lo tek nekoliko ljudi. To je teško -hiljadu stranica. Tako, kada je objav-ljeno prvo izdanje, objavljeno je podjednim uslovom: samo sto stranica,uvodni deo, bilo je razrezano. Svedruge stranice nisu bile razrezane, ina knjizi je stajalo obaveštenje: "Akomožete pročitati prvih sto stranica inameravate čitati dalje, razrežiteostale stranice. Inače vratite knjiguizdavaču i uzmite svoj novac nazad."

334

Rečeno je da ima samo nekoli-ko živih ljudi koji su knjigu pročitaliu celosti. Pisana je na takav način daće vas zamoriti. Pročitati dvadeset-dvadeset i pet stranica, to je dovolj-no; i taj se čovek čini mahnitim. Ovo su sutre, Patanjđalijevesutre. Sve je sažeto u seme. Neko meupitao: "Patanjđali je sažeo sutre...",baš neki dan neko je došao i pitao,"...a ti govoriš tako puno o tim sut-rama". Moram, jer on je od stablanapravio seme, a ja seme opetmoram napraviti stablom. Svaka sutra je kondenzovana,potpuno sažeta. Ništa ne možeš uči-niti s njima, niti to ikoga zanima. Toje bila jedna od metoda kako bi seknjiga sačuvala čistom. A knjiga nijenapisana mnogo hiljada godina,učenici su je samo pamtili; jednidrugima su je predavali kao sećanje.Nije bila napisana, pa joj niko nijemogao ništa učiniti. Ona je bila svetosećanje, sačuvano. Pa i kada je knjiga

335

napisana, napisana je na takav načinda bi se odmah otkrilo ako bi neštobilo umetnuto u nju. Ukoliko to ne pokuša osobaPatanjđalijevog kalibra, vi ne možeteučiniti ništa. Samo promisli, akoimaš jednu Ajnštajnovu formulu, štajoj možeš napraviti? Ako bilo štanapraviš, to će se odmah primetiti.Ukoliko se um poput Ajnštajnovogne pokušava igrati s njom, vi nemožete ništa. Formula je potpuna -ništa se ne može dodati, ništa se nemože izbrisati. Ona je celina sama posebi. Šta god napraviš, bićeš uhva-ćen. Ovo su savršene formule. Akododate ijednu reč, svako ko radi naputu joge odmah će opaziti da je topogrešno. Ispričaću vam anegdotu.Dogodila se baš u ovom veku. Jedanod najvećih pesnika Indije, Rabin-dranat Tagore, preveo je svoju knji-gu, Gitanjđali, s bengalskog na

336

engleski jezik. Sam ju je preveo, aonda se malo pokolebao je li prevoddobar ili ne. Pitao je C. F. Andrewsa,jednog prijatelja i učenika MahatmeGandija: "Samo pregledaj to. Kako tiizgleda prevod?" C. F. Anrews nije biopesnik, on je bio samo jedan Englez -dobro obrazovan, poznavalac jezika,gramatike i svega - ali nije bio pes-nik. Rekao je Rabindranatu da načetiri mesta, u četiri tačke, promeniodređene reči: "One su negramatič-ke, Englezi ih neće shvatiti." Tako jeRabindranat naprosto promenio svešto mu je Andrews rekao. Sveukupnoje promenio četiri reči. Zatim je oti-šao u London, po prvi put na skuppesnika... Jedan engleski pesnik togavremena, Yeats, organizovao je tajskup. Po prvi put pročitan je taj pre-vod. Svi su poslušali čitanje celogprevoda, i Rabindranat upita: "Imateli kakvih primedbi? Jer ovo je samo

337

prevod, a engleski nije moj maternjijezik." A poeziju je vrlo teško prevesti.Yeats, koji je bio pesnik Rabindrana-tovog kalibra, rekao je: "Samo u četiritačke nešto je krivo". I to su bileupravo one četiri reči koje je predlo-žio Andrews! Rabindranat nije mogao vero-vati. On reče: "Kako, kako si otkrio?Jer te četiri reči nisam ja preveo.Andrews ih je predložio, a ja sam ihuvrstio." Yeats reče: "Cela poezijateče, samo su ove četiri kao kamenje.Tok je prekinut. Izgleda kao da jeneko drugi uradio posao. Tvoj jezikmožda nije gramatički, tvoj jezik nijesto posto tačan. Ne može biti; tomožemo razumeti. Ali to je stoposto-tna poezija. Te četiri reči došle su odškolskog učitelja. Gramatika je pos-tala ispravna, ali je poezija pošlaukrivo." S Patanjđalijem ne možeš uči-niti ništa. Svako ko se bavi jogom

338

odmah će primetiti da je neko ko niš-ta ne zna umetnuo nešto. Postojisamo nekoliko knjiga koje su jošuvek čiste, čija je čistota sačuvana.Ovo je jedna od njih. Ništa nije pro-menjeno, ni jedna jedina reč. Ništanije dodano; ona je onakva kakva jePatanjđali hteo da bude. Ovo je delo objektivne umet-nosti. Kada kažem "delo objektivneumetnosti", imam na umu određenustvar. Preduzeta je svaka predostro-žnost. Kada su se ove sutre konden-zovale, preduzeta je svaka predostro-žnost kako ne bi mogle biti uništene.Konstruisane su na takav način da bibilo što strano, ikakav strani ele-ment, postao remetilački faktor. Alikažem, pokuša li čovek poput Pata-njđalija, on to može učiniti. Ali, čovek poput Patanjđalijanikada ne bi pokušao takvu stvar.Uvek samo niži umovi pokušavajuinterpolirati. A niži umovi mogupokušati, i stvar se može nastaviti,

339

interpolirana, jedino kad to postanemasovna stvar. Mase nisu svesne, nemogu biti svesne. Samo Yeats je biosvestan da je nešto krivo. Skupu suprisustvovali i mnogi drugi; niko nijebio svestan, samo Yeats. Ovo je tajni kult, tajno nasleđe.Knjiga je ipak napisana,21 ali se knji-ga kao forma nije smatrala pouzda-nom. Još ima živih ljudi koji su Pata-njđalijeve sutre dobili neposredno odsvog učitelja, a ne iz knjige. Tradicijase još održava živom, i nastaviće se,jer knjiga nije pouzdana. Ponekad seknjige mogu zagubiti. S knjigamamnoge stvari mogu poći krivo. Dakle, tajna tradicija postoji.Tradicija se održava, i oni koji znajupreko reči učitelja stalno proverava-ju je li u knjizi nešto pogrešno ili jenešto menjano.

21 Smatra se da je Patanjđali samo zapisaojoga sutre koje su se dugo prenosile usme-nim putem kao tajno učenje. Taj njegovzapis su ove joga sutre koje imamo.

340

To se nije sprovodilo za drugespise. Biblija ima previše interpolaci-ja, umetanja i izmena; ako bi se Isusvratio, ne bi bio u stanju da razumešta se dogodilo, kako su te stvaridospele tamo. Jer dve stotine godinaod Isusove smrti... Nakon dvestagodina Biblija je po prvi put zabele-žena. U tih dvesta godina mnogestvari su nestale. Čak su i njegoviučenici pričali različite priče. Buda je umro. Njegove su rečizabeležene petsto godina nakon nje-gove smrti. Postoje mnoge škole,mnogi spisi, i niko ne može reći šta jelažno, a šta istinsko. Ali Buda jegovorio masama, tako da on nijesažet kao Patanjđali. On je govoriomasama, običnim, uobičajenim lju-dima. On je stvar obrazložio u deta-lje. U tim detaljima mogle su sedodati mnoge stvari, mnoge stvarimogle su se izbrisati, a da niko ne biprimetio da je nešto učinjeno.

341

Ali Patanjđali nije govoriomasama. On je govorio samo nekoli-cini odabranih, grupi - grupi odsamo nekoliko osoba, baš kao Gurđi-jev. Gurđijev nikada nije govoriopred masama. Vrlo probrana grupanjegovih učenika mogla ga je slušati,i to pod mnogim uslovima. Skupnikada nije bio najavljen unapred.Ako bi govorio te večeri u osam i tri-deset, oko osam sati dobili biste naz-naku da će Gurđijev negde govoriti. Imorali ste krenuti odmah, jer u osami trideset vrata će se zatvoriti. A tihtrideset minuta nikada nije bilodovoljno. Kada stignete, možeteotkriti da je otkazao. Sledećeg dana,opet... Jednom je otkazivao sedamdana za redom. Prvi dan je došlo četi-ri stotine ljudi, zadnji dan samočetrnaest. Dan za danom su se obes-hrabrivali. A onda se činilo nemogu-ćim da će govoriti. Zadnji dan, samočetrnaest ljudi... kad je video, reče:

342

"Sada je ostao pravi broj ljudi. Mogliste čekati sedam dana i niste seobeshrabrili, pa ste sada zaslužili to.Sada ću govoriti, i samo ovih četrna-est moći će slušati ovu seriju. Nekaniko drugi ne bude obavešten da sampočeo govoriti." Ovaj način rada je drugačiji.Patanjđali je radio s vrlo zatvorenimkrugom. Zato iz toga nije proizašlanikakva religija, nikakva organizaci-ja. Patanjđali nije imao sektu. Takvaogromna snaga, ali on je ostao zatvo-ren unutar male grupe. I izveo je tona takav način da se čistota možeodržavati. Ona se održala do danas.

Pitanje peto: Da li biste, molim vas, objasnilidelovanje te nepoznate sile koja ljudskium drži vezanim za zemaljske stvari inavike, uprkos tome što smo potpunosvesni da konačan rezultat nije ništadrugo do beda?

343

Svest nije potpuna, svest jesamo intelektualna. Logički, ti pri-hvataš da "Što god radio, to me vodiu bedu", ali to nije tvoje egzistenci-jalno iskustvo. Ti razumeš samoracionalno. Kada bi ti bio samorazum, onda ne bi bilo problema, aliti si takođe i "nerazum". Kada bi imaosamo svesni um, onda bi bilo u redu.Ti imaš nesvesni um, takođe. Svesnium zna da ti svakoga dana zapadaš ubedu svojim vlastitim naporima;stvaraš svoj vlastiti pakao. Ali nesve-sni nije svestan, a nesvesni je devetputa veći od tvog svesnog uma. Inesvesni nastavlja istrajavati na vla-stitim navikama. Odlučio si da se više nećeš lju-titi jer ljutnja nije ništa drugo do tro-vanje tvog vlastitog sistema. Ona tidonosi bedu. Ali sledeći put, kada teneko uvredi, nesvesno će ostaviti postrani tvoj svesni razum, provaliće, iti ćeš biti ljut. A to nesvesno uopšte

344

nije ni znalo za tvoju odluku, i tonesvesno ostaje aktivna sila. Svesni um nije aktivan, onsamo misli. On je mislilac; nije čini-telj. Dakle, šta se mora učiniti? Samomisleći svesno da je nešto pogrešnonećeš to zaustaviti. Moraćeš raditi nadisciplini, a kroz disciplinu će to sve-sno znanje prodreti u nesvesnopoput strijele. Kroz disciplinu, kroz jogu, krozpraksu meditacije, svesna odluka ćedopreti do nesvesnog. A kada dopredo nesvesnog, samo tada će biti odneke koristi. Inače ćeš nastaviti mis-liti o nečemu, a napravićeš upravosuprotno. Sv. Augustin je rekao da "Štogod znam da je dobro - i uvek mislimda ću napraviti tako - kad se ukažeprilika da tako postupim, uvek ćunapraviti što god je pogrešno." To jeljudska dilema. A joga je put za premošćavanjesvesnog i nesvesnog. I kada zađemo

345

dublje u disciplinu shvatićeš kako seto može postići. To se može postići.Dakle, ne oslanjaj se na svesno, onoje neaktivno. Nesvesno je aktivno.Promeni nesvesno; samo onda ćetvoj život imati drugačiji smisao.Inače ćeš biti u još većoj bedi.

Misleći jedno, a radećinešto drugo, stalno ćeš stvarati kaos- i malo-pomalo izgubićeš samopou-zdanje. Malo-pomalo osećaćeš da siapsolutno nesposoban, impotentan,da ne možeš ništa učiniti. Pojaviće sesamooptuživanje. Osećaćeš krivicu.A krivica je jedini greh.

346

Poglavlje 7

STALNA UNUTARNJAPRAKSA

31. decembar 1973.

I, 12: abhyasavayragyabhyam tanni-rodhah. Vežbanje i [duševna] pro-čišćenost vode ka toj umirenosti(nirodha) [o kojoj je prethodno biloreči u YS, I, 2].

I, 13: tatra sthitau yatno 'bhyasah. Napor da se tu [u umirenostičovek] ustali jeste [ono što suštin-ski određuje] »vežbanje« (abhyasa).

I,14:satudirghakalanairantaryasatkarasevito drdhabhumih. Ovo [vežbanje] pak postajeefikasno ukoliko se kroz dugi peri-od, neprekidno i sa pažnjom obav-lja.

347

Čovek nije samo njegov svesnium. On ima takođe devet puta višeod svesnog, nesvesni sloj uma. Nesamo to, čovek ima telo, soma, ukome njegov um prebiva. Telo jeapsolutno nesvesno. Ono deluje pre-težno nevoljno. Samo površina telajeste voljna. Unutrašnji izvori sunehotični, ne možete učiniti ništaoko njih. Vaša volja nije delotvor-na.22

Ovaj obrazac ljudske egzisten-cije treba da se razume pre nego štočovek uđe u sebe. A razumevanje netreba da ostane samo intelektualno.Ono mora ići dublje. Ono mora prod-reti u nesvesne slojeve; ono moradopreti do celog tela.

Otuda važnost abhyase - kon-stantne unutrašnje prakse. Ove dvereči su vrlo značajne; abhyasa ivairagya. Abhyasa označava nepre-

22 Podela nervnog sistema na autonomni iperiferni.

348

kidnu unutrašnju praksu, a vairagyaoznačava nevezanost, beželjnost.Sledeće Patanjđalijeve sutre bave se sova dva značajna koncepta, ali prenego što uđemo u sutre, onaj obrazacljudske ličnosti, koji nije potpunointelektualan, treba biti čvrsto shva-ćen.

Da je on samo intelekt, ne bibilo potrebe za abhyasom - konstant-nim, ponavljanjem napora. Vi može-te razumeti odmah sve, ako je toracionalno, kroz um, ali samo torazumevanje neće delovati. Možeterazumeti lako da je ljutnja rđava,otrovna, ali ovo razumevanje nijedovoljno za ljutnju da vas ostavi, daiščezne. Uprkos vašem razumevanjuljutnja će se nastaviti, jer ljutnjaopstaje u mnogim slojevima našegnesvesnog uma - ne samo u umu,nego i vašem telu takođe.

Telo ne možete razumeti samopomoću verbalne komunikacije.Samo vaša glava može razumeti, ali

349

telo ostaje nedirnuto. A dok razume-vanje ne dopre do samog korena tela,ne možete biti preobraženi. Ostaćeteisti. Vaše ideje mogu nastaviti da semenjaju, ali vaša ličnost će ostatiista. Onda će se novi konflikt pojavi-ti. Bićete u većem nemiru nego ika-da, jer sada možete znati šta je pogre-šno a i dalje istrajavate da činite to;nastavljate da radite to.

Stvoren je osećaj krivice i osu-de sebe samoga. Počinjete da mrzitesebe, počinjete da mislite o sebi kaogrešniku. A što više razumete, višeosuda raste, jer vidite kako je to teš-ko, gotovo nemoguće, da promenitesebe.

Joga ne veruje u intelektualnorazumevanje. Ona veruje u telesnorazumevanje, u totalno razumevanjeu kome je vaša celovitost uključena.Ne samo da se menjate u svojoj glavi,već se duboki izvori vašeg bića tako-đe menjaju.

350

Kako oni mogu da se menjaju?Konstantno ponavljanje posebneprakse postaje nevoljno. Ako spro-vodite određenu praksu konstantno- samo ponavljajući je neprekidnoubrzo to ispada iz svesti, doseženesvesno i postaje deo nesvesnog.Jednom kada postane deo nesvesnog,to započinje da funkcioniše iz togdubljeg izvora.

Sve može postati nesvesno akonastavljate da ponavljate to nepreki-dno. Na primer, vaše ime je ponav-ljano tako neprekidno od vašegdetinjstva. Sada ono nije deo sves-nog, ono je postalo deo nesvesnog. Vimožda spavate sa sto osoba u sobi, aako neko dođe i pozove "Ram, je liRam tu?" devedeset devet osoba kojenisu povezane s imenom nastavićeda spavaju. Njima to neće smetati.Ali osoba koja nosi ime "Ram" izne-nada će pitati: "Ko me zove? Zašto mismetate u spavanju?"

351

Čak i u spavanju on zna da jenjegovo ime Ram. Kako je to imedoseglo tako duboko? Samo pomoćuneprestanog ponavljanja. Svakoponavlja svoje ime, svako pozivasebe, predstavlja sebe. Neprekidnaupotreba. Sada to nije svesno. To jedospelo do nesvesnog.

Jezik, vaš maternji jezik, posta-je deo nesvesnog. Sve što još naučitekasnije nikada neće biti tako nesves-no; to će ostati svesno. Zbog toga ćevaš nesvesni jezik neprekidno uticatida vaš svesni jezik.

Ako Nemac govori engleski, toje drugačije; ako Francuz govoriengleski, to je različito; ako Indijacgovori engleski, to je različito. Razli-ka nije u engleskom, razlika je u nji-hovim unutarnjim obrascima. Fran-cuz ima različit obrazac - nesvesniuzorak. To utiče. Tako, sve što nauči-te kasnije biće pogođeno vašimmaternjim jezikom. Ako padnete u

352

nesvesno stanje, onda samo vašmaternji jezik može prodreti.

Sećam se jednog od mojih pri-jatelja koji je bio maharashtrian.23

Bio je u Nemačkoj dvadeset godina,ili čak više. Potpuno je zaboravio svojvlastiti maternji jezik, marathi. Nijemogao da ga čita, nije mogao dagovori na njemu. Svesno, jezik je biopotpuno zaboravljen zato što nijekorišćen.

Onda se razboleo. I u toj boles-ti on bi postao nesvestan. Kad god bipostao nesvestan, potpuno različittip ličnosti se ispoljavao. Počeo bi dase ponaša na drugačiji način. U svomnesvesnom stanju izgovarao bi rečiiz marathia, ne iz nemačkog. Kada jebio nesvestan, onda bi izgovarao rečikoje su iz marathi jezika. A poslenesvesti, kada bi se vratio natrag usvesnost, za nekoliko trenutaka ne bimogao da razume nemački.

23 Stanovnik Maharaštra države u Indiji.

353

Konstantno ponavljanje udetinjstvu ide dublje jer dete nemapravu svesnost. Ono ima više nesve-snog vrlo blizu površine; sve ulazi unesvesno. Kako ono uči, kako postajeviše obrazovano, svesnost će postatideblji sloj - onda sve manje i manjeprodire prema nesvesnom.

Psiholozi kažu da se gotovopedeset posto vašeg učenja obavljado sedme godine. U sedmoj godinivašeg detinjstva, vi ste gotovo upoz-nali polovinu stvari koje ćete ikadaznati. Pola vašeg obrazovanja jezavršeno, a ta polovina će postatiosnova. Dakle sve drugo će biti samonadograđeno na tome. I ti dubljiobrasci će ostati iz detinjstva.

Zbog toga moderna psihologi-ja, moderna psihoanaliza, psihijatri-ja, svi pokušavaju da prodru u vašedetinjstvo, jer ako ste mentalno bole-sni, seme negde treba da se nađe uvašem detinjstvu - ne u sadašnjosti.Obrazac mora biti lociran tamo u

354

detinjstvu. Jednom kada je dubokiobrazac lociran, onda nešto može dase uradi i možete biti preobraženi.

Ali kako prodreti dotle? Jogaima metodu. Metoda se nazivaabhyasa. Abhyasa označava konstan-tnu, ponavljajuću praksu određenestvari. Zašto, kroz ponavljanje, neštopostaje nesvesno? Ima nekoliko raz-loga za to.

Ako želite da naučite nešto,moraćete to da ponavljate. Zašto?Ako pročitate pesmu samo jednom,zapamtićete nekoliko reči tu i tamo;ali ako je pročitate dva puta, tri puta,mnogo više puta, onda možetezapamtiti redove, strofe. Ako pono-vite sto puta, onda je možete zapam-titi kao celu. Ako je ponovite čak iviše, onda ona može da se nastavi,istraje u vašem pamćenju godinama.Nećete moći da je zaboravite.

Šta se dešava? Kada ponavljateodređenu stvar, što je više ponavlja-te, više se urezuje u moždane ćelije.

355

Neprekidno ponavljanje je kao kon-stantno udaranje čekićem. Onda seto urezuje. To postane deo vašihmoždanih ćelija. A što više postanedeo vaših moždanih ćelija, manjesvesnosti je potrebno. Vaša svesnostmože da ode; sada ona nije potrebna.

Dakle, šta god naučite duboko,za to ne treba da budete svesni. Upočetku, ako učite vožnju, kako davozite kola, onda je to konstantannapor. Zbog toga ima tako mnogonevolja, jer morate biti oprezni nep-rekidno, a ima tako mnogo stvari daih se bude svestan - put, saobraćaj,mehanizam, volan, pedala za gas,kočnice, i sve drugo, kao i saobraćaj-na pravila na putu. Morate nepreki-dno biti svesni svega. Dakle tako stemnogo angažovani u tome da to pos-taje teško, to postaje veoma naporno.

Ali ubrzo, vi moći ćete kom-pletno da zaboravite sve. Vozićete, avožnja će postati nesvesna. Nije pot-rebno da unosite svoj um u to, može-

356

te nastaviti da mislite šta god želite,možete da budete gde god želite, akola ćete voziti nesvesno. Sada jevaše telo to naučilo. Sada čitavmehanizam zna to. To je postalo jed-no nesvesno učenje.

Kad god nešto postane takoduboko da ne treba da budete svesnio tome, to pada u nesvesno. A jed-nom kada stvar padne u nesvesno, toće započeti da menja vaše biće, vašživot, vaš karakter. I promena će bitisada nenaporna; ne treba da se bri-nete o tome. Jednostavno ćete se kre-tati u pravcu gde vas nesvesno vodi.

Joga je radila vrlo mnogo naabhyasi, na konstantnom ponavlja-nju. Ovo konstantno ponavljanje jepotrebno samo da bi dovelo vašenesvesno u rad. A kada nesvesnopočne da funkcioniše, vi ste spokoj-ni. Nikakav napor nije potreban;stvari postaju prirodne. Kaže se ustarim spisima da mudrac nije onajkoji ima dobar karakter, jer čak i ta

357

svesnost pokazuje da "protiv" jošpostoji, suprotnost još postoji. Mud-rac je čovek koji ne može činiti loše,ne može misliti o tome. Dobrota jepostala nesvesna; postala je kaodisanje. Šta god da on uradi to će bitidobro. To je postalo tako duboko unjegovom biću da nikakav napor nijepotreban. To je postalo njegov život.Tako da ne možete reći mudracu daje on dobar čovek. On ne zna šta jedobro, šta je loše. Sada ne postojikonflikt. Dobro je prodrlo takoduboko da ne postoji potreba da sebude svestan toga.

Ako ste svesni o vašoj dobroti,rđavost još postoji uporedo. I postojistalna borba. I svaki put kada morateda se pokrenete u akciju, morate iza-brati: "Moram činiti dobro; ne smemčiniti rđavo." I ovaj izbor će biti velikinemir, konstantno unutrašnje nasi-lje, unutrašnji rat. Ako konflikt pos-toji, ne možete se osećati opušteno,kao kod kuće.

358

Sada ćemo ući u sutru. Presta-janje uma jeste joga, ali kako možeum, i njegove modifikacije, da pres-tanu?

Njihov prekid nastaje pomoćutrajne unutarnje prakse i nevezivanja.

Dve stvari - kako um može daprestane sa svim svojim modifikaci-jama: jedna - abhyasa, istrajna unu-tarnja praksa, a druga - nevezivanje.Nevezivanje će stvoriti situaciju,uporna praksa je tehnika koja sekoristi u toj situaciji. Pokušajte darazumete oboje.

Šta god da radite, vi radite jerimate određene želje. A ove željemogu biti ispunjene samo činjenjemodređenih stvari. Dok ove želje nebudu odbačene, vaše aktivnosti nemogu biti odbačene. Vi imate nekoulaganje u ovim aktivnostima, uovim akcijama. Ovo je jedna odnedoumica ljudskog karaktera i

359

uma, da možete želeti da zaustaviteodređene akcije jer vas one vode unevolju.

Ali zašto ih činite? Vi ih činitejer imate određene želje, a ove željene mogu biti ispunjene bez njihovogizvođenja. Dakle ovo su dve stvari.Jedna, vi morate činiti određenestvari. Na primer, ljutnja. Zašto pos-tajete ljuti? Vi postajete ljuti samokada negde, na neki način, nekostvara prepreku. Nameravate postićinešto, a neko stvori prepreku. Vašaželja je ometena. Vi postajete ljuti.

Možete postati ljuti čak i nastvari. Ako se krećete, i pokušavateda stignete negde odmah, a stolicavam se nađe na putu, vi se naljutitena stolicu. Pokušavate da otključatevrata, a ključ ne radi, postanete ljutina vrata. To je apsurdno, jer ljutiti sena stvar jeste besmislica. Sve štostvara bilo koju vrstu prepreke stva-ra ljutnju.

360

Imate želju da dosegnete, dauradite, da postignete nešto. Ko godse ispreči na putu do vaše želje izgle-da da je vaš neprijatelj. Želite da gauništite. To je ono što znači ljutnja:želite da uništite prepreke. Inačeljutnja vodi do nevolje; ljutnja posta-je jedno oboljenje. Stoga ne želite dabudete ljuti.

Ali kako možete odbaciti ljut-nju ako imate željene ciljeve? Akoimate želje i ciljeve, onda ljutnja jeobavezna da bude tu, jer život je slo-žen, vi niste sami ovde na ovoj zem-lji. Milioni i milioni se bore za svojevlastite želje, oni se ukrštaju jedni sdrugima, dolaze jedni drugima nastazu. Ako imate želje, onda je nužnoda ljutnja bude tu, frustracija će oba-vezno biti tu, nasilje će nužno biti tu.I sve što dođe na vašu stazu, vaš umće misliti da uništi.

Ovaj odnos prema uništenjuprepreka jeste ljutnja. Zato što ljutnjastvara nevolju, želite da ne budete

361

ljuti. Ali samo želeti da ne budete lju-ti neće biti od velike pomoći jer ljut-nja je deo većeg obrasca - od uma kojiželi, uma koji ima ciljeve, uma kojiželi da stigne negde. Ne možeteodbaciti ljutnju.

Dakle, problem je u želji. Snjom je odbačeno pola mogućnostiljutnje; osnova je odbačena. Ali ondatakođe nije nužno da će sva ljutnja daiščezne, jer ste bili ljuti milionimagodina. Ona je postala duboko uko-renjena navika.

Možete odbaciti želje, ali ljut-nja će još odoleti. Ona neće biti takosnažna, ali će istrajati jer sada jenavika. Postala je nesvesna navika.Tokom mnogo, mnogo života vi steje nosili. Ona je postala vaše nasleds-tvo. Ona je u vašim ćelijama; telo juje preuzelo. Ona je sada hemijska ifiziološka. Samo vašim odbaciva-njem svojih želja vaše telo neće pro-meniti svoj obrazac. Obrazac je vrlo

362

star. Moraćete da promenite i ovajobrazac.

Za tu promenu biće potrebnaponavljajuća praksa. Da se promeniunutrašnji mehanizam, ponavljajućapraksa će biti potrebna - preuslovlja-vanje čitavog obrasca telo-um. Aliovo je moguće samo ako ste odbaciliželjenje.

Pogledajte to s druge tačkegledišta. Jedan čovek je došao kodmene i rekao: "Ne želim da budemžalostan, ali sam uvek tužan i snuž-den. Ponekad ne mogu čak ni da ose-tim razlog zašto sam tužan, ali jesamtužan. Nema vidljivog uzroka, ništana šta mogu tačno pokazati da je raz-log. Izgleda da je da je to postalo mojstil da budem tužan. Ne sećam se",rekao je, "da li sam ikada bio srećan.Ne želim da budem tužan, to je teret.Sad sam najnesrećnija osoba. Zaista,kako mogu to odbaciti?"

Tako sam ga pitao: "Jesi li neš-to uložio u svoju ožalošćenost?" On je

363

rekao: "Zašto bih imao bilo kakvoulaganje?" Ali jeste. Znao sam dobrotu osobu. Znao sam ga mnogo godi-na, ali on nije bio svestan da postojineko stečeno interesovanje u tome.Tako, želeo je da odbaci žalost, alinije bio svestan zašto tuga postoji.On je smatrao da su to neki drugirazlozi koje nije mogao da poveže.

Njemu treba ljubav, ali da bibio voljen... Ako vam treba ljubavtreba da budete zaljubljeni. Ako tra-žite ljubav, treba da date ljubav, itreba da date više nego što možetetražiti. Ali on je tvrdica, on ne možedati ljubav. Davanje je nemoguće, onne može dati ništa. Samo od reči"davanje", on će se stegnuti u sebi.On može samo da uzima; on ne možeda daje. On je zatvoren kada je dava-nje u pitanju.

Ali bez ljubavi ne možete cve-tati. Bez ljubavi ne možete postićinikakvu radost; ne možete biti sreć-ni. A on ne može voleti jer ljubav

364

izgleda kao davanje nečega. To jedavanje, davanje svega što imate, ivašeg bića, takođe. On ne može datiljubav, on ne može primiti ljubav.Onda šta da radi? Inače on žarkožudi, kao što svako žarko žudi za lju-bavlju. To je osnovna potreba baškao hrana. Bez hrane telo će umreti,a bez ljubavi vaša duša će se stegnuti.To je neminovno.

Onda je on stvorio zamenu, ata zamena je saosećanje. On ne možedobiti ljubav jer ne može dati ljubav,ali može dobiti saučešće. Saučešće jesiromašna zamena za ljubav. Stoga jeon žalostan. Kada je on tužan ljudimu daju saučešće. Ko god mu dođeima saosećanje jer on uvek plače izapomaže. Njegovo raspoloženje jeuvek kao kod vrlo nesrećnog čoveka.Ali on uživa! Kada god mu pružitesaosećanje on uživa u tome. On pos-taje više nesrećan, jer što je više nes-rećan, više može dobiti saosećanja.

365

Stoga sam mu ja rekao: "Viimate određeno ulaganje u vašužalost. Ovaj ceo obrazac, samo žalostne može se odbaciti. Ona je ukore-njena negde drugde. Prestanite datražite saosećanje. Možete prestati datražite saosećanje samo kada započ-nete da dajete ljubav, jer to je zame-na. A jednom kada započnete dadajete ljubav, ljubav će vam se dogo-diti. Onda ćete biti srećni. Onda jestvoren različit obrazac."

Čuo sam: čovek je ušao u jedanauto-park. Bio je u vrlo smešnompoložaju. Izgledalo je skoro nemogu-će kako je hodao, jer se bio poguriokao da vozi auto. Ruke su mu se nanekom nevidljivom volanu pokreta-le, a noga na nevidljivom gasu; a onje hodao. A to je bilo tako teško, skoronemoguće, kako je on hodao. Gomilase sakupila tu. On je radio neštonemoguće. Oni su pitali pratioca:"Šta se dešava? Šta ovaj čovek radi?"

366

Taj pratilac je rekao: "Ne pitajglasno. Čovek je u svojim prošlimvoljenim kolima. Bio je jedan od naj-boljih vozača. On je čak dobio nacio-nalnu nagradu na auto trkama. Alisada, usled nekog mentalnog nedos-tatka, on se srozao. Nije mu dozvo-ljeno da vozi kola, što mu je inače bašstari hobi."

Iz gomile su rekli: "Ako znateto, onda zašto mu to ne kažete, kažitemu: "Nemate auto, šta radite ovde?"Čovek je odgovorio: "To je ono zbogčega ja kažem: "Ne govorite naglas."Ja ne mogu to učiniti, jer mi on dajejedan rupi dnevno da operem kola.Zato mu ne mogu to reći: "Vi nematekola". On će parkirati kola, a onda ćuih ja oprati."

To ulaganje od jednog rupija,stečena korist, postoji. Imate mnogostečenih koristi u vašoj nevolji tako-đe, u vašem bolu takođe, u vašojbolesti takođe. A stalno govorite: "Mine želimo to. Mi ne želimo da bude-

367

mo ljuti, ne želimo da budemo ovo iono." Ali dok ne dođete do uvidakako su se sve te stvari dogodilevama, dok ne uvidite ceo obrazac,ništa se ne može promeniti.

Najdublji obrazac uma je želja.Vi ste ono što jeste jer imate određe-ne želje, grupu želja. Patanjđali kaže:"Prva stvar je nevezivanje." Odbacitesve želje; ne budite vezani. A onda,abhyasa.

Na primer, neko dođe kodmene i kaže: "Ne želim da sakupljamviše masti u svom telu, ali nastav-ljam da jedem. Ja želim da presta-nem, ali nastavljam da jedem."

Željenje je površinsko. Postojiobrazac unutra, zašto on jede više iviše. Čak i ako prestane za nekolikodana, onda opet s više ukusa on jede.I on će sakupiti veću težinu nego štoje izgubio kroz nekoliko dana postaili dijete. A to se dešavalo neprekid-no, godinama. To nije pitanje da sejede manje. Zašto on jede više? Telu

368

to ne treba, onda negde u umu hranaje postala zamena za nešto.

On se možda boji smrti. Ljudikoji se boje smrti jedu više jer jedenjeizgleda da je osnova života. Što višejedete više živite. Ovo je aritmetika unjihovom umu. Jer ako ne jedete viumirete. Dakle ne jedenje je ekviva-lentno smrti, a više jedenja je ekviva-lentno sa više života. Dakle, ako sebojite smrti vi ćete jesti više, ili akovas niko ne voli vi ćete jesti više.

Hrana može postati zamena zaljubav, jer dete u početku, dolazi dotoga da poveže hranu i ljubav. Prvastvar za koju će dete biti svesno jestemajka, hrane od majke i ljubavi odmajke. Ljubav i hrana ulaze u njego-vu svest istovremeno. A kad godmajka voli, ona daje više mleka. Doj-ka se daje srećno. Ali kad god je maj-ka ljuta, nije milostiva, ona otrgnedojku.

Hrana se uklanja kad god maj-ka ne voli; hrana se daje kad god ona

369

voli. Ljubav i hrana postaju jedno. Uumu, u dečjem umu, oni postajuudruženi. Tako, kad god dete dobijeviše ljubavi, ono će smanjiti svojuhranu, jer ljubavi je toliko mnogo dahrana nije nužna. Kad god nema lju-bavi, ono će jesti više jer ravnotežamora da se održava. Ako uopštenema ljubavi, onda će ono samopuniti svoj stomak.

Možete biti iznenađeni - kadgod su dve osobe u ljubavi, one izgu-be debljinu. Zbog toga devojke posta-ju deblje onog momenta kada se uda-ju. Kada je ljubav utvrđena brakom,započinju da se debljaju jer ljubav isvet ljubavi je, na neki način, okon-čan.

U zemljama gde više preovla-đuju razvodi, žene pokazuju boljefigure. U zemljama gde razvodi nisurasprostranjeni, žene ne brinu o svo-jim figurama, jer ako je razvodmoguć onda će žena morati da nađenove ljubavnike i svesno ističe svoju

370

figuru. Traganje za ljubavlju pomažetelesnoj pojavi. Kada je ljubav utvr-đena, ona je dovršena u životu. Netreba da brinete o telu; ne treba uop-šte da brinete o njemu.

Dakle, ova osoba se možda bojismrti; možda ona nije u nekoj dubo-koj, intimnoj ljubavi s nekim. A ovodvoje su opet povezani. Ako ste udubokoj ljubavi, vi se ne bojite smrti.Ljubav je tako ispunjavajuća da nebrinete šta će se dogoditi u budućno-sti. Ljubav sama je ispunjenje. Čak iako smrt dođe, ona može biti dobro-došla. Ali ako niste u ljubavi, ondasmrt kreira strah; jer vi niste čak nivoleli još, a smrt se približava. Smrtće se desiti i više neće biti vremena inema budućnosti posle nje.

Ako ne postoji ljubav, strahaod smrti će biti više. Ako ima ljubavi,manje je straha od smrti. Ako imapotpune ljubavi, smrt potpuno išče-zava. Ovo je sve povezano unutra.Čak i vrlo jednostavne stvari su

371

duboko ukorenjene u većim obras-cima.

Mula Nasrudin je jednom sta-jao ispred svog veterinara sa psom iinsistirao je: "Isecite rep mom psu."Doktor je rekao: "Ali zašto, Nasrudi-ne? Ako isečem rep vašem psu, ovajlepi pas će biti upropašćen. Izgledaćeružno. Zašto zahtevaš to?" Nasrudinje rekao: "Među nama, ne kažite tonikome, želim odseći psu rep jermoja tašta će uskoro doći a ja neželim nikakav znak dobrodošlice umojoj kući. Uklonio sam sve. Samoovaj pas je ostao, on može izrazitidobrodošlicu mojoj tašti."

Čak i pseći rep ima veći obra-zac od mnogih uzajamnih odnosa.Ako Mula Nasrudin ne može da izrazidobrodošlicu svojoj tašti čak ni krozsvog pasa, on ne može biti u ljubavisa svojom ženom; to je nemoguće.Ako ste u ljubavi sa svojom supru-gom, iskazaćete dobrodošlicu i svojojtašti. Bićete ljubazni prema njoj.

372

Jednostavne stvari na površiniduboko su ukorenjene u komplek-snim stvarima, i sve je međusobnozavisno. Dakle, samom promenommišljenja, ništa se ne menja. Dok vine odete do kompleksnog obrasca,oslobodite ga uslovljavanja, dovede-te ga red, stvorite nov obrazac, samoonda novi život može nastati iz toga.Dakle, ove dve stvari treba da se oba-ve: nevezivanje, i nevezivanje što setiče svega.

To ne znači da treba da pres-tanete da uživate. Ovo pogrešnorazumevanje je postojalo, a joga jepogrešno interpretirana na mnogonačina. U jednom od njih - izgleda dajoga kaže da vi umirete za život jernevezivanje znači da vi ne želite niš-ta. Ako ne želite ništa, niste vezani niuz šta, ako ne volite ništa, onda ćetebiti samo mrtav leš. Ne, to nije zna-čenje.

Nevezivanje znači da ne bude-te zavisni ni od čega, da ne činite svoj

373

život i sreću zavisnim ni od čega.Davanje prednosti je u redu, veziva-nje nije u redu. Kada ja kažem dava-nje prednosti je u redu, mislim damožete davati nečemu prednost,morate davati prvenstvo. Ako sumnoge osobe prisutne, možete voletinekoga, možete odabrati nekog,možete biti prijatelj s nekim. Dajteprvenstvo nekome, ali ne buditevezani.

Koja je razlika? Ako budetevezani, onda to postaje jedna opsesi-ja. Ako osoba nije tu, vi ste nesrećni.Ako je osoba odsutna, vi ste u patnji.A vezanost je takva bolest da akoosoba nije tu vi ste u nevolji, a ako jeosoba prisutna vi ste ravnodušni.Tada je to u redu, to je prihvatljivo.Ako je osoba tu, onda je u redu - ništaviše od toga. Ako osoba nije tu, ondaste u patnji. To je vezanost.

Davanje prvenstva je upravosuprotno. Ako osoba nije tu, vi ste uredu; ako je osoba tu, vi se osećate

374

srećnim, zahvalnim. Ako je osoba tuvi ne prihvatate to ravnodušno. Viste srećni, uživate u tome, slavite to.Ako osoba nije tu, vi ste u redu. Vi nezahtevate, niste opsednuti. Vi takođemožete biti sami i srećni. Više bistevoleli da je osoba tu, ali to nije opse-sija.

Davanje prednosti je dobro,vezivanje je bolest. Čovek koji živi sadavanjem prednosti živi život udubokoj sreći. Ne možete ga učinitinesrećnim. Možete ga samo učinitisrećnim, više srećnim. Ali ne možetega učiniti nesrećnim. A osobu kojaživi s vezanošću ne možete učinitisrećnom, možete je učiniti samo višenesrećnom. I vi znate ovo, znate ovovrlo dobro. Ako je vaš prijatelj tu, vimnogo ne uživate; ako prijatelj nijetu, nedostaje vam mnogo.

Upravo je pre nekoliko danadošla kod mene devojka. Videla mepre mesec dana sa svojim momkom.Stalno su se međusobno tukli, da je

375

to postalo samo jedna bolest, pa samim rekao da se razdvoje na nekolikosedmica. Rekli su mi da im je nemo-guće da žive zajedno, pa sam ih pos-lao daleko odvojeno.

Tako je devojka bila ovde zabadnje veče, i ona je rekla: "Ova dvameseca, mnogo mi je nedostajao mojmomak! Stalno mislim na njega. Čaki u mojim snovima počeo je da se jav-lja. Nikada se to ranije nije događalo.Kada smo bili zajedno, nikada ganisam videla u snovima. U snovimasam vodila ljubav s drugim muškar-cem. Ali sada, stalno mi je u snovimamoj momak. Dozvoli nam sada daživimo zajedno."

Onda sam joj rekao: "Što semene tiče, možete živeti opet zajed-no. Ali seti se da ste živeli zajednoupravo pre dva meseca i da nikadaniste bili srećni."

Vezanost je bolest. Kada stezajedno, vi niste srećni. Ako imatebogatstvo vi niste srećni. Bićete nes-

376

rećni ako ste siromašni. Ako stezdravi, vi nikada ne osećate zahval-nost. Ako ste zdravi, nikada ne ose-ćate zahvalnost za egzistenciju. Aliako ste bolesni vi proklinjete ceoživot i egzistenciju. Sve je beznačaj-no, i ne postoji Bog.

Čak i obična glavobolja jedovoljna da izbriše sve bogove. Alikada ste srećni i zdravi, nikada se nesetite da odete u crkvu ili hram samoda se zahvalite: "Ja sam srećan izdrav, a nisam to zaslužio. Ovo sujednostavno darovi od tebe."

Mula Nasrudin je jednom paou reku, i skoro da se udavio. On nijebio religiozan čovek, ali iznenada, naivici smrti, on je zavapio: "Alahu,Bože, molim te spasi me, i od danas,moliću se i činiću sve što je zapisanou spisima."

Dok je izgovarao "Bože, pomozimi," uhvatio se za granu koja je visilaiznad reke. Dok je grabio i išao premasigurnom, osetio je opuštenost i

377

rekao: "Sada je uredu. Sada ne trebada brineš." Opet je rekao Bogu: "Sadane treba da brineš. Sada sam sigu-ran." Iznenada se grana slomila i onje opet pao. Tako da je rekao: "Nemožeš li da prihvatiš prostu šalu?"

Inače, tako se kreću naši umo-vi. Vezanost će vas učiniti više i višejadnim, ono što ste slobodno izabraliće vas učiniti sve srećnijim i srećni-jim. Patanjđali je protiv vezanosti,nije protiv onog što se više voli. Akohrana po vašoj sklonosti nije dostu-pna, onda ćete odabrati drugu hranui bićete srećni, jer ćete znati da prvanije dostupna, šta god je dostupnotreba u tome da se uživa. Nećete pla-kati i zapomagati. Prihvatićete životkakav vam se dešava.

Ali osoba koja je stalno vezanauz sve, nikada ne uživa ni u čemu inikada ne postiže cilj. Čitav životpostaje neprekidna patnja. Ako nistevezani, vi ste slobodni; imate mnogoenergije; ne zavisite ni od čega. Vi ste

378

nezavisni, a ova energija može da sepremesti u unutrašnji napor. Tomože da postane praksa. To možepostati abhyasa. Šta je abhyasa?Abhyasa je borba sa starim obrascemnavike. Svaka religija je razvila mno-ge vežbe, ali osnova je ova Patanjđali-jeva sutra.

Na primer, kad god nastajeljutnja, načinite stalnom praksom dapre ulaska u ljutnju uzmete petdubokih udisaja. Jednostavna prak-sa, očevidno uopšte nije povezana saljutnjom. Svakoga to može nasmeja-ti, "Kako će to pomoći?" Ali to ćepomoći. Kad god osetite da ljutnjadolazi, pre nego što je izrazite, uzmi-te pet dubokih udisaja i izdisaja.

Šta će to učiniti? To će učinitimnogo stvari. Ljutnje može bitisamo ako ste nesvesni, a ovo je sves-tan napor. Upravo pre nego što senaljutite svesno udahnite i izdahnitepet puta. Ovo će učiniti vaš um živa-hnim, opreznim, a sa opreznošću

379

ljutnja ne može ući. To neće samoučiniti vaš um živahnim, učinićetakođe i vaše telo živahnim, jer saviše kiseonika u telu, telo je živahni-je. U ovom živahnom momentu,iznenada ćete osetiti da je ljutnjaiščezla.

Drugo, vaš um može biti samona jedno usmeren. Um ne može mis-liti o dve stvari istovremeno; to jenemoguće za um. On se može menja-ti od jedne do druge stvari vrlo brzo,ali ne možete imati dve stvari zajed-no u umu istovremeno. Jedna stvar ujednom trenutku. Um ima vrlo uzanprozor, samo jedna stvar u jednomvremenu. Tako ako je ljutnja tu, ljut-nja je tu. Ako vi udahnete i izdahnetepet puta, neočekivano um je usme-ren na disanje. On se odvratio. Sadase kreće u različitom pravcu. Čak iako se preselite ponovo na ljutnju, nemožete biti isto ljuti opet jer važnostje izgubljena.

380

Gurđijev kaže: "Kada je mojotac umirao, rekao mi je da zapam-tim samo jednu stvar: "Kad god siljut, sačekaj dvadeset četiri sata, aonda učini šta god želiš. Čak i akoželiš da ubiješ, idi i ubij, ali čekaj zadvadeset četiri sata."

Dvadeset četiri sata je previše,dvadeset četiri sekunde će delovati.Samo čekanje vas promeni. Energijakoja je tekla prema ljutnji uzela jenovi pravac. To je ista energija. Onamože postati ljutnja, ona može pos-tati saosećanje. Samo joj pružite pri-liku.

Tako stari spisi kažu: "Akodobra misao dođe u tvoj um, nemojteje odgađati; delujte odmah. A akorđava misao dođe u vaš um, odložiteje; nikada ne delujte odmah." Ali mismo vrlo lukavi i promućurni, mimislimo. Kad god dobra misao dođe,mi je odgodimo.

Mark Tven je pisao u svojimmemoarima da je slušao sveštenika

381

u crkvi deset minuta. Predavanje jebilo divno, i on je mislio u svomumu: "Danas ću dati donaciju oddeset dolara. Sveštenik je divan. Crk-va mora da se pomogne!" Odlučio seda pokloni deset dolara posle preda-vanja. Posle deset minuta je počeo damisli da bi deset dolara bilo previše,pet će biti dovoljno. Posle još desetminuta je mislio: "Ovaj čovek čak nevredi ni pet."

On više nije slušao. Brinuo je osvojih deset dolara. Nije nikomegovorio, ali sada ubeđuje sebe da jeovo previše. Vremenom je rekao:"Predavanje se završilo, odlučio samda ne dam ništa. A kada je čovekdošao blizu mene da uzme priloge,dok se kretao, pomislio sam dauzmem nekoliko dolara i pobegnemiz crkve!"

Um se stalno menja. On nika-da nije statičan, on je tok. Ako je neš-to rđavo tu, sačekajte malo. Nemožete pričvrstiti um, um je tok.

382

Samo čekajte! Samo sačekajte malo, inećete biti sposobni da učinite zlo.Ako je tu neko dobro i želite da gaučinite, učinite to odmah jer um semenja, posle nekoliko minuta nećetebiti sposobni to da učinite. Dakle akoje to delo ljubavi, ne odlažite ga. Akoje nešto nasilno ili destruktivno,odgodite to malo.

Ako ljutnja dođe, odložite jemakar za nekoliko udisaja, i nećetebiti sposobni da je iskažete. Onda steslobodni da delujete. Nastavite nep-rekidno. To postaje navika; ne trebada mislite. Onog momenta kadaljutnja uđe, odmah vaš mehanizamzapočinje da diše brzo, duboko. Zamanje od jedne godine postaće vamapsolutno nemoguće da budete ljuti.Nećete biti sposobni da budete ljuti.

Bilo koja praksa, bilo koji sves-ni napor, može promeniti vaše stareobrasce. A to nije posao koji se možeobaviti odmah; to će tražiti vreme -jer ste stvorili vaš obrazac navika u

383

mnogim, mnogim životima. Čak ni ujednom životu vi ne možete prome-niti to - to je previše rano.

Moji sannyasini mi dolaze ikažu: "Kada će se to dogoditi?" a jakažem: "Ubrzo." A oni kažu: "Šta mis-lite pod vašim "uskoro", jer ste namgodinama govorili "uskoro"?"

Čak i u jednom životu se todešava - to je ubrzo. Kad god se todogodi, to se desilo pre njegovogvremena jer ste vi stvorili ovaj obra-zac u tako mnogo života. To treba dabude uništeno, osveženo. Stoga ubilo koje vreme, u bilo kom životu, tonije prekasno.

Njihov prekid nastaje uz pomoćtrajnog unutrašnjeg napora i nevezi-vanja.

Od ovo dvoje, abhyasa unutraš-nja praksa je napor da se bude čvrstoutvrđen u sebi samom.

384

Suština abhyase je da se budeusredišten u sebi. Šta god da sedogodi, ne treba odmah da se uzbu-đujete i reagujete. Prvo treba dabudete usredišteni u sebi, iz teusredsređenosti da posmatrate okoloi onda odlučite.

Neko vas uvredi i vi ste povu-čeni njegovom uvredom. Vi steuzbuđeni bez savetovanja sa svojimcentrom. Čak i bez vraćanja do cen-tra ni za jedan trenutak, vi ste uzbu-đeni.

Abhyasa označava unutrašnjupraksu. Svesni napor znači: "Pre negošto se pokrenem van, moram sepokrenuti unutra. Prvo kretanjemora biti prema mom centru; prvomoram biti u kontaktu sa svojimcentrom. Tamo, usredišten, pogleda-ću situaciju i onda odlučiti." A ovo jetako ogroman, tako preobražavajućifenomen. Jednom kada ste usrediš-teni unutra, cela stvar izgleda druga-čija; perspektiva se promenila. To

385

možda neće izgledati kao uvreda.Čovek može samo da izgleda glup. Ili,ako ste stvarno usredišteni, vi ćetesaznati da je on u pravu. "To nijeuvreda. Nije rekao ništa pogrešno omeni."

Čuo sam da se jednom dogodi-lo - ne znam da li je to istina ili ne, alisam čuo ovu anegdotu - da je jedannovinar neprekidno pisao protivRičarda Niksona, neprekino! - kleve-tajući ga, osuđujući ga. Onda jeRičard Nikson otišao kod izdavača irekao: "Šta činite? Govorite laži omeni i to dobro znate!" Izdavač jerekao: "Da, znamo da govorimo laži ovama, ali ako počnemo govoriti isti-nu o vama, bićete u većoj nevolji!"

Dakle, ako neko govori nešto ovama on možda laže, ali samo pogle-dajte ponovo. Ako je on stvarno upravu, to može biti gore. Ili, sve štoon kaže može da se primeni na vas.Ali samo kada ste usredišteni, može-te posmatrati sebe nepristrasno.

386

Patanjđali kaže da od ova dva,abhyasa unutrašnja praksa - jestenapor da se bude čvrsto utvrđen usebi. Pre pokretanja u delo, bilo kojevrste delovanja, krenite u sebe. Prvobudite utvrđeni tamo - makar samoza jedan jedini trenutak - i vaša akci-ja će biti totalno različita. To ne možebiti neki nesvesni obrazac od ranije.To će biti nešto novo, to će biti jedanživi odgovor. Samo pokušajte to. Kadgod osećate da ćete ići da delujete iliučinite nešto, pokrenite se prvo unu-tra, jer šta god da ste činili do sadapostalo je slično robotu, mehaničko.Vi ste to stalno činili, neprekidno, uponavljanim ciklusima.

Samo vodite dnevnik tridesetdana - od jutra do večeri, tridesetdana, i moći ćete da vidite obrazac.Vi se krećete kao mašina; vi nistečovek. Vaši odgovori su mrtvi. Svešto činite jeste predvidljivo. A akoizučite svoj dnevnik pronicljivomožda ćete moći da dešifrujete obra-

387

zac - da ste ponedeljkom, svakogponedeljka ste ljuti; svake nedelječulni, seksualni; svake subote steborbeni. Ili ujutru ste dobri, poslepodne osećate gorčinu, a uveče steprotiv celog sveta. Možete videtiobrazac. Jednom kada sagledateobrazac, možete zapaziti da raditekao robot. A biti robot je ono što jenevolja. Treba da budete svesni, a nemehanička stvar.

Gurđijev je imao običaj dakaže: "Čovek, ovakav kakav jeste, jemašina". Vi postajete čovek samokada postanete svesni. A ovaj kon-stantan napor da se bude utvrđen usebi učiniće vas svesnim, oslobodićevas mehaničnosti, učiniće vas nep-redvidljivim, učiniće vas slobodnim.Onda neko može da vas vređa a vićete se još smejati; ranije se nikadaniste smejali. Neko može da vasuvredi, a vi da osećate ljubav premačoveku; ranije to niste osećali. Nekomože da vas uvredi, a vi možete biti

388

zahvalni prema njemu. Nešto novose rodilo. Sada vi stvarate svesnobiće u sebi.

Prva stvar koju treba uraditipre kretanja u akciju - jer delovanjeznači kretanje spolja - je kretanjeunutra, a onda prema drugima,odlaženje od sebe. Svaki čin je odla-ženje dalje od sebe. Pre nego što ode-te dalje od sebe, pogledajte, imajtekontakt, uronite u unutrašnje biće.Prvo budite utvrđeni.

Pre svakog trenutka, nekabude trenutak meditacije; to jeabhyasa. Šta god da radite, pre radazatvorite svoje oči, ostanite smireni,krećite se unutra. Samo postanitebestrasni, nevezani, tako da možetegledati na sve kao posmatrač, nepris-trasno - kao da niste uključeni, vi stesamo svedok. A onda se krećite!24

24 Ovo je ujedno i opis prakse budističkemeditacije vipassana i satipatthana.

389

Jednog dana, baš ujutru, ženaMule Nasrudina je rekla Muli: "Noćasdok si ti spavao, uvredio si me. Govo-rio si stvari protiv mene. Šta si timemislio? Moraš mi objasniti." Mulareče: "Ali ko kaže da sam spavao? Janisam spavao. Baš stvari koje želimda kažem, ne mogu reći danju. Nemogu skupiti tako mnogo hrabrosti."

U vašim snovima, u vašojbudnosti, konstantno činite stvari, ate stvari se svesno ne čine - kao daste prisiljeni da ih učinite. Čak i uvašim snovima vi niste slobodni.Ovo konstantno mehaničko ponaša-nje je ropstvo. Dakle kako da se budeutvrđen u sebi? Kroz abhyasu.

Sufiji upotrebljavaju nepreki-dnost. Šta god da kažu, učine, sede,stoje, bilo šta… Pre nego što sufiučenik ustane, on će uzeti Alahovoime. Prvo će uzeti božje ime. Akosedne, on će uzeti božje ime. Jednaakcija treba da se izvede - čak i sede-nje je akcija - on će reći: "Alah!" Tako,

390

sedajući, on će reći: "Alah!" Ustajućion će reći; "Alah!" Ako nije mogućereći glasno, on će reći u sebi. Svakaakcija se izvodi kroz sećanje. I ubrzo,ovo sećanje postaje konstantnaograda između njega i akcije - podela,procep.25

25 U pravoslavnom monaštvu postoji sličnapraksa "Stalne molitve u srcu", opisana je udelu "Dobrotoljublje". Razlike od sufijske,joginske (abhyasa) i budistčke stalne praksenegovanja pažnje (vipasanna) je u tome štose u pravoslavlju, pod uticajem lažne dog-me, to čini na magijski način, naime tu senaglasak i smisao cele prakse ne stavlja nasvest i pažnju koja se time jača, nego na Isu-sa koji se zaziva u toj molitvi rečima "IsuseHriste, sine Božiji, pomiluj me grešnog". Ipakta praksa ima efekta ako se stalno radi duževremena, Isus ne dolazi nikome, ali zatodolazi stalno prisustvo svesti "u srcu", odno-sno iza promenljivog uma (ukoliko ne pre-vagne sugestija o našoj iskonskoj grešnosti).Zato je to jedina podvižnička praksa u celomhrišćanstvu koja ima efekta, iako se ontumači kao prisustvo ili "silazak Duha Sve-toga", dakle kao magijska intervencija spo-

391

A što više taj procep raste, višeon može da gleda na svoje akcije kaoda on nije počinilac. Neprekidnimponavljanjem Alah, ubrzo, on poči-nje da vidi da je samo Alah činilac."Ja nisam počinilac. Ja sam samovozilo ili instrument." A onogmomenta kada ovaj procep raste, svešto je zlo otpada. Vi ne možete biti zli.Možete činiti zlo samo kada nemaprocepa između počinioca i akcije.Sada dobro teče automatski.

Što je veći procep izmeđupočinioca i akcije, bolje je. Život pos-taje sveta stvar. Vaše telo postajehram. Sve što vas čini budnim, utvr-đenim unutar sebe, jeste abhyasa.

Od ovo dvoje, abhyasa unutraš-nja praksa je napor da se bude čvrstoutvrđen u sebi samom.

ljašnje sile, a ne kao stalno prisutvo svesti.Programiranje uma o čovekovoj grešnosti je,nažalost, i tu prisutno, kao i u celomhrišćanstvu.

392

To postaje čvrsto utemeljeno uneprekidnom postojanju za dugo vre-me, bez prekida i sa smernom preda-nošću.

Dve stvari. "Neprekidna prak-sa za dugo vreme." Koliko dugo? Toće zavisiti. To će zavisiti od vas, odsvake osobe, koliko dugo. Dužina ćezavisiti od intenziteta. Ako je jačinatotalna, onda se ubrzo to može dogo-diti, čak i odmah. Ako intenzitet nijetako jak, onda će uzeti duži period.

Čuo sam da je jednog jutra sufimistik, Junaid, pošao u šetnju vansvog sela. Jedan čovek je dotrčao ipitao Junaida: "Glavni grad ovog kra-ljevstva… želim da stignem u glavnigrad, još koliko ću morati da putu-jem? Koliko vremena će trebati?"

Junaid pogleda u čoveka, i neodgovorivši mu, nastavio je da hoda.Čovek je takođe išao u istom pravcu,tako da ga je pratio. Čovek je mislio:"Ovaj stari čovek izgleda da je gluv"

393

pa je po drugi put pitao mnogo glas-nije: "Želim znati koliko vremena mitreba da stignem do glavnog grada!"

Međutim, Junaid je nastavioda hoda. Nakon hodanja dve milje stim čovekom, Junaid reče: "Moraćeteda hodate najmanje deset sati." Ondaje čovek rekao: "Ali mogli ste mi toreći ranije!" Junaid je kazao: "Kakosam mogao to reći? Prvo sam moraoznati vašu brzinu. To zavisi od vašebrzine. Tokom ove dve milje posmat-rao sam koja je vaša brzina. Samoonda sam mogao da odgovorim." Tozavisi od vaše jačine, vaše brzine.

Prva stvar je neprekidna prak-sa tokom dugog vremenskog periodabez prekida. Ovo treba zapamtiti. Akoprekinete, ako radite nekoliko dana, aonda ostavite nekoliko dana, čitavnapor je izgubljen. A kada započneteponovo, to je opet početak.

Ako meditirate a onda kažeteza nekoliko dana da nema problema,osećate lenjost, osećate pospanost

394

ujutru i kažete: "Mogu da odgodim,mogu to raditi sutra," - čak i za jedanpropušten dan, vi ste izgubili rad odmnogo dana, zato što ne radite medi-taciju danas, već ćete raditi mnogedruge stvari. Te mnoge druge stvaripripadaju vašem starom mentalnomobrascu, tako je stvoren sloj. Vašejuče i vaše sutra je odsečeno. Danas jepostalo sloj, različit sloj. Kontinuitetje izgubljen, a kada sutra počneteponovo to je opet početak. Ja vidimmnoge osobe kako započinju, presta-ju, opet započinju. Rad koji može bitiobavljen za nekoliko meseci ondatraje godinama.

Dakle ovo treba zapamtiti: bezprekidanja. Koju god praksu da steodabrali, izaberite je za ceo život, inastavite da kujete po njoj, ne slušaj-te um. Um će pokušati da vas ubedi,a um je najveći zavodnik. On možedati sve vrste razloga da je danasnužno da se ne radi jer se osećatebolesnim, postoji glavobolja, ne

395

možete spavati noću, toliko steumorni da danas možete samo da seodmarate. Međutim to su trikoviuma.

Um želi da sledi svoj stariobrazac. Zašto um želi da sledi svojstari obrazac? Jer postoji najmanjiotpor; to je lakše. Svako želi da sledilakši put, lakši smer. Umu je lakosamo da sledi staro. Novo je teško.

Dakle um se opire svemu što jenovo. Ako ste u praksi, u abhyasi, neslušajte um, nastavite da radite. Pos-tepeno će ova nova praksa ući dubo-ko u vaš um, a um će prestati da seodupire tome jer će to onda postatilakše. Onda će umu biti lakše da teče.Dok on ne postane jedan lagani tok,nemojte prekidati. Možete poništitidug napor sa malo lenjosti. Dakle, tomora da bude neprekidno.

I drugo, sa smernom preda-nošću. Možete vršiti praksu mehani-čki, bez ljubavi, bez predanosti, bezosećaja svetosti u tome. Onda će tra-

396

jati jako dugo, jer kroz ljubav stvariprodiru lako u vas. Kroz predanost viste otvoreni, više otvoreni. Semepada dublje.

Bez predanosti vi možete radi-ti istu stvar. Pogledajte u hram,možete imati unajmljenog svešteni-ka. On će raditi molitve neprekidnogodinama, bez rezultata, bez ispu-njenja kroz njih. On ih vrši kako jepropisano, ali to je posao bez preda-nosti. On može pokazivati preda-nost, ali je samo sluga. Zaintereso-van je samo za svoju platu - ne zamolitvu, ne za puđu, ne za ritual. Tose samo odrađuje - to je služba; tonije ljubav. Stoga će on to raditi,godinama. Čak celog svog života onće biti iznajmljeni sveštenik, plaće-nik. Na kraju, on će umreti kao da senikada nije molio. Umreće u hramumoleći - ali će umreti kao da se nika-da nije molio, jer nije bilo predanosti.

Stoga ne vršite abhyasu, prak-su, bez predanosti, jer onda nepotre-

397

bno rasipate energiju. Mnogo možedoći iz toga ako predanosti ima. Kak-va je razlika? Razlika je u dužnosti iljubavi. Dužnost je nešto što morateda uradite, ali ne uživate da radite to.Morate da iznesete to nekako; mora-te da završite što pre. To je samopovršan rad. Ako je takav odnos,kako onda može prodreti u vas?

Ljubav nije dužnost, vi uživa-te. Ne postoji granica u njenom uži-vanju, nema žurbe da se završi to.Što je duža, bolje je. Nje nikada nijedovoljno. Uvek osećate nešto više,nešto više. Ona je uvek nezavršena.Ako je ovakvo držanje, onda stvariidu duboko u vas. Seme doseže dub-lju zemlju. Predanost znači da ste uljubavi sa posebnom abhyasom, pra-ksom.

Posmatram mnoge ljude,radim s mnogim ljudima. Ovo vidimvrlo jasno. Oni koji praktikuju medi-taciju kao da rade samo tehniku, oninastavljaju da je rade godinama, ali

398

se promene ne dešavaju. To možepomoći malo, telesno. Oni mogu bitizdraviji, njihova telesna građa ćedobiti neke dobrobiti iz toga. Ali to jesamo jedna vežba. A onda oni dolazekod mene i kažu: "Ništa se ne doga-đa."

Ništa se i neće dogoditi, jernačin na koji oni to rade je nešto spo-ljašnje, samo posao - kao kada idu dokancelarije u devet i odlaze iz nje upet. Bez učešća, oni mogu ići u dvo-ranu za meditaciju. Mogu meditiratijedan sat i vratiti se natrag, bezučešća. To nije u njihovom srcu.

Druga kategorija ljudi je onakoja to čini s ljubavlju. To nije pitanjeda se čini nešto. To nije kvantitativ-no, to je kvalitativno - koliko steuključeni, koliko duboko volite to,koliko mnogo uživate u tome - nijecilj, nije kraj, nije rezultat, već samapraksa.

Sufiji kažu da je ponavljanjeimena božijega - ponavljanje imena

399

Alaha - samo po sebi blaženstvo. Onistalno ponavljaju i uživaju. Ovo pos-taje njihov ceo život, samo ponavlja-nje imena.

Nanak26 kaže nam smaram -sećanje imena je dovoljno. Vi jedete,odlazite da spavate, kupate se, a nep-rekidno vaše srce je ispunjeno seća-njem. Samo stalno ponavljate "Ram"ili "Alah" ili bilo šta, ali ne kao reč,već kao predanost, kao ljubav.

Celo vaše biće oseća se ispu-njeno, vibrira s tim, to postaje vašnajdublji dah. Ne možete živeti beztoga. To postepeno stvara unutarnjuharmoniju, muziku. Čitavo vaše bićezapočinje da pada u harmoniju.Ekstaza se rađa, brujeća senzacija,slast vas okružuje. Ubrzo ova slatko-ća postaje vaša priroda. Onda šta godda kažete, to postaje ime Alahovo; štagod kažete, to postaje sećanje nabožansko.

26 Guru Nanak, duhovni učitelj Sika.

400

Svaka praksa bez prekida i sasmernom predanošću... za zapadni umje vrlo teška. Oni mogu razumetipraksu, ali ne mogu razumeti smernupredanost. Oni su potpuno zaboravilitaj jezik, a bez tog jezika prakse zapa-dni tragaoci dolaze kod mene i kažu:"Šta god da kažete mi ćemo uraditi," ioni slede tačno onako kako im jerečeno. Ali oni rade na tome upravokao što rade na bilo kakvom drugomznanju, tehnici. Oni nisu u ljubavi stim; oni nisu postali ludi; oni nisuizgubljeni u tome. Oni ostaju mani-pulanti.

Oni su majstori, i oni nastav-ljaju da manipulišu tehnikom baškao što će sa svakim mehaničkimizumom manipulisati. Upravo kaokada uključite dugme i ventilatorstartuje - nema potrebe ni za kakvomsmernom predanošću za dugme iliza ventilator. A sve u životu vi raditetako, ali abhyasa se ne može raditi nataj način. Morate biti duboko pove-

401

zani sa svojom abhyasom, svojompraksom, tako da vi postanete spo-redni, a praksa da postane primarna,da vi postanete senka, a praksa dapostane duša - kao da to niste vi kojivršite praksu. Tako praksa počinje dase odvija sama od sebe, a vi ste samodeo nje, vibrirate s njom. Onda možebiti da nikakvo vreme ne bude pot-rebno.

Sa dubokom predanošćurezultati mogu uslediti odmah. Ujednom trenutku predanosti možeteponištiti, otkopčati mnogo života izprošlosti. U momentu duboke pre-danosti možete postati potpuno slo-bodni od prošlosti.

Inače je teško objasniti to, tusmernu predanost. Postoji prijatelj-stvo, postoji ljubav, ali postoji i razli-čit kvalitet prijateljstva plus ljubavšto je nazvano smernom preda-nošću. Prijateljstvo i ljubav postojeizmeđu jednakih. Ljubav izmeđusuprotnog pola, prijateljstvo s istim

402

polom, ali na istom nivou - vi stejednaki.

Saosećanje je upravo suprotnosmernoj predanosti. Saosećanje poti-če od višeg izvora prema nižem izvo-ru. Saučešće je kao reka koja teče saHimalaja do okeana. Buda je saose-ćanje. Ko god dođe kod njega, njego-vo saosećanje teče naniže. Poštova-nje je baš suprotno, kao da Gang tečeod okeana prema Himalajima, odnižeg prema višem.

Ljubav je između jednakih,saosećanje je od višeg prema nižem;predanost je od nižeg prema višem.Saosećanje i predanost su oboje išče-zli; samo prijateljstvo je ostalo. A bezsaučešća i predanosti prijateljstvosamo visi između. Mrtvo, jer dva polanedostaju. A ono može da postoji,živi, samo između ova dva pola.

Ako ste u predanosti, onda ćepre ili kasnije saosećanje započeti dateče prema vama. Ako ste u predano-sti, onda će neki viši vrhunac zapo-

403

četi da teče prema vama. Ali ako nis-te u predanosti, saosećanje ne možeteći prema vama, vi niste otvoreniprema njemu.

Sva abhyasa, sva praksa, je dase postane smeran, najniži tako danajviše može da utiče u vas - da pos-tanete smerni. Kao što je Isus rekao:"Samo oni koji stoje poslednji, posta-će prvi u mom carstvu Božjem."27

27 "Blago smernima duhom, jer njihovo jecarstvo nebesko" - što je pogrešno prevede-no u Bibliji kao "blago siromašnima duhom".Radi se o smernosti, o svođenju sebe na pra-vu, istinitu meru i usklađenost, biti s pra-vom merom u odnosu na božansko, otvoreni predan za božansko, a ne o mentalnomsiromaštvu i tuposti. Biti otvoren i predanza božansko moguće je jedino predanimsmirenjem. Smernost je smirenje; smirenjeovde nastaje kao rezultat usaglašenosti sapravom merom (s-mernost) onoga što jeste,sa božanskim. Stoga Isusova izjava zapravoznači: "Blago onima koji su smirenog uma,njihovo je carstvo nebesko".

404

Postanite najniži... poslednji.Iznenada, kada ste najniži, vi ste spo-sobni da primate najviše. A samoprema najnižoj dubini najviše jeprivlačeno, povučeno. To postajemagnet. "Sa predanošću" znači vi stenajniži. Zbog toga budisti biraju dabudu prosjaci, sufiji su izabrali dabudu prosjaci - baš najniži, prosjaci. Ividimo da se u ovim prosjacimadogodilo ono najviše.

Ali to je njihov izbor. Oni sustavili sebe u poslednje. Oni su zadnjiljudi - ne u nadmetanju sa nekim,samo slični dolini, niski, najniži.

Zbog toga se u starim sufi izre-kama kaže: "Postani rob Božiji" - bašrob, ponavljajući njegovo ime, stalnozahvaljujući njemu, stalno osećajućizahvalnost, stalno ispunjeni s takomnogo blagoslova koje je on izlio navas.

Sa ovim poštovanjem i preda-nošću primenjuje se neprekidna pra-ksa, abhyasa. Patanjđali kaže da to

405

dvoje, vairagya i abhyasa, pomažu dase um obustavi. A kada se um obus-tavi, vi onda Jeste, po prvi put, zaistaste ono što ste namenjeni da budete,ono što je vaša sudbina.

406

Poglavlje 8

STANI, I TO JE TU!1. januara 1974.

Prvo pitanje: Patanjđali je istakao važnostnevezivanja, a to znači, prestanakželja, da se bude ukorenjen u sebisamom. Inače da li je nevezivanje zais-ta na početku putovanja, ili na samomkraju?

Početak i kraj nisu dve stvari.Početak je kraj, stoga ih ne delite i nerazmišljajte u terminima dualnosti.Ako želite da budete smireni na kra-ju, moraćete da budete smireni odsamog početka. U početku tišina ćebiti kao seme, na kraju će biti kaodrvo. Jer drvo je skriveno u semenu,zato je početak kao seme.

407

Koji god da je krajnji cilj, onmora biti skriven ovde i sada, upravou vama, na samom početku. Ako nijetu u početku, ne možete ga postići nakraju. Naravno, tu će postojati razli-ka - u početku to može biti samoseme; na kraju to će biti potpunocvetanje. Možda ga nećete moći pre-poznati kada je seme, ali je prisutanbilo da ga prepoznajete ili ne. Takokada Patanjđali kaže da je nužnonevezivanje na samom početkuputovanja, on ne kaže da to neće bitipotrebno i na kraju.

Nevezanost u početku će biti snaporom; nevezanost na kraju će bitispontana. U početku vi ćete moratida budete svesni toga, na kraju nećebiti potrebno da imate svest o tome.To će biti samo vaš prirodan tok.

U početku morate to da prak-tikujete. Neprekidna budnost će bitipotrebna. Postojaće borba s vašomprošlošću, sa vašim obrascima veza-nosti; borba će biti prisutna. Na kraju

408

neće biti borbe, nema alternative,nema izbora. Vi ćete jednostavno tećiu pravcu beželjnosti. To će morati dapostane vaša priroda.

Ali zapamtite, koji god da jecilj, on mora biti praktikovan odsamog početka. Prvi korak je takođe iposlednji. Dakle čovek mora biti vrlopažljiv oko prvog koraka. Ako je uprvom ispravan smer, samo onda ćezadnji biti ostvarljiv. Ako promašitesa prvim korakom, vi ste promašilisve.

Ovo će dolaziti često u vaš um,stoga shvatite to duboko jer mnogestvari će Patanjđali reći koje izgleda-ju kao ciljevi. Nenasilje je cilj - kadaosoba postane tako saosećajna, takoduboko ispunjena ljubavlju, da nepostoji nasilje, nema mogućnosti zanasilje. Ljubav ili nenasilje je cilj.Patanjđali će reći da praktikujete tood samog početka.

Cilj mora biti u vašem vido-krugu od samog početka. Prvi korak

409

putovanja mora biti potpuno posve-ćen cilju, usmeren prema cilju, kre-ćući se prema cilju. To ne može bitipotpuno ostvarena stvar u početku,niti Patanjđali očekuje to. Vi nemožete biti totalno nevezani, alimožete pokušati. Sam napor će vampomoći.

Imaćete neuspeha mnogoputa; često ćete postajati vezani. Avaš um je takav da ćete čak biti veza-ni uz nevezivanje. Vaš obrazac jetoliko nesvestan, ali napor, svesninapor, uskoro će vas učiniti pažlji-vim i svesnim. Jednom kada počneteosećati bedu vezanosti, manja će bitipotreba za naporom, jer niko ne želida bude jadan, niko ne želi da budenesrećan.

Mi smo nesrećni jer ne znamošta činimo, ali čežnja u svakom ljud-skom biću je prema sreći. Niko nečezne za patnjom; svako stvara pat-nju jer ne znamo šta radimo. Ili se mimožda krećemo u željama prema

410

sreći, ali obrazac našeg uma je takavda se mi zapravo krećemo premapatnji.

Od samog početka, kada jedete je rođeno, odgajano, pogrešnimehanizmi su uvođeni u njegov um,pogrešno držanje je hranjeno. Nikone pokušava da ga načini pogrešnim,ali pogrešni ljudi su svuda okolo.Ono ne može biti ništa drugo, ono jebespomoćno.

Dete je rođeno bez ikakvogobrasca. Samo duboka čežnja za sre-ćom je prisutna, ali ono ne zna kakoda postigne to; nije poznato kako.Ono zna, sasvim sigurno, da ta srećatreba da bude postignuta. Ono će seboriti celog svog života, ali sredstva,metode kako to treba da se postigne,gde to treba da se postigne, gde trebada ide da nađe to, ono ne zna. Druš-tvo ga uči kako da postigne sreću, adruštvo je u tome pogrešno.

Dete želi sreću, ali mi ne zna-mo da ga naučimo da bude srećno.

411

Čemu god da ga učimo to postaje putprema patnji. Na primer, mi ga uči-mo da bude dobro. Mi ga učimo da nečini određene stvari, a da čini izves-ne stvari čak i bez razmišljanja da lije to prirodno ili neprirodno. Kaže-mo: "Radi ovo, nemoj raditi ono."Naše "dobro" može da bude nepriro-dno - ako ga nečemu učimo da jedobro, a to je neprirodno, onda mustvaramo obrazac patnje.

Na primer, dete je ljuto, a mimu kažemo: "Ljutnja je loša. Ne budiljuto." Inače ljutnja je prirodna, isamo govoreći: "Ne budi ljuto", mi neuništavamo ljutnju, mi samo učimodete da potisne to. Potiskivanje ćepostati patnja, jer sve što je potisnu-to postaje otrovno. To pokreće samehemikalije tela; to je toksično. A nep-rekidnim učenjem, "Ne budi ljuto,"mi ga učimo da otruje svoj vlastitisistem.

Jednoj stvari ga ne učimo: kakoda ne bude ljuto. Samo ga učimo da

412

suzbija ljutnju. A mi ga možemo pri-siliti zato što je zavisno od nas. Onoje bespomoćno, mora da nas sledi.Ako kažemo: "Ne budi ljuto", onda ćese ono nasmejati. Taj osmeh će bitilažan. Iznutra ono ključa, unutra je umetežu, unutra postoji vatra, a spoljase smeje.

Malo dete - mi pravimo lice-mera od njega. Ono postaje lažno ipodeljeno. Ono zna da je njegovosmeh lažan, njegova ljutnja je pra-va, ali realno treba da bude potisnu-to, a nerealno da bude forsirano. Onoće biti podvojeno. Ubrzo, podvoje-nost će postati tako duboka, da kadgod se ono nasmeje, osmeh će bitilažan.

A ako ono ne može biti stvarnoljuto, onda ono ne može biti stvarnoniučemu jer realnost je odbačena.Ono ne može izraziti svoju ljubav,ono ne može izraziti svoju ekstazu -ono će postati uplašeno od realnog.Ako odbacite deo realnosti, cela real-

413

nost je odbačena, jer realnost nemože biti podeljena i dete je ne možedeliti.

Jedna stvar je sigurna: dete jedošlo do shvatanja da ono nije pri-hvaćeno. Onakvo kakvo ono jeste,nije prihvatljivo. Realno je ponekadzlo, dakle ono mora biti lažno. Onomora da koristi spoljni izgled, maske.Jednom kada ono nauči ovo, ceoživot će se kretati u lažnoj dimenziji.A laž može samo voditi do patnje, lažne može voditi do sreće. Samo istina,autentična realnost, može vas voditiprema ekstazi, prema vrhuncu isku-stva života - ljubavi, radosti, medita-ciji, kako god to nazivate.

Svako je odgajan po ovomobrascu, tako da vi čeznete za sre-ćom, ali šta god da činite kreira bedu.Prva stvar prema sreći je da prihvati-te sebe, a društvo vas nikada ne učida prihvatite sebe. Ono vas uči daosuđujete sebe, da budete krivi upogledu sebe samog, da odsecate

414

mnoge delove. Ono vas obogaljuje, aobogaljen čovek ne može dostići cilj.Svi smo mi obogaljeni.

Vezanost je patnja, ali odsamog početka dete je učeno zavezanost. Majka bi govorila detetu:"Voli me, ja sam tvoja majka." Otac birekao: "Voli me, ja sam tvoj otac" -kao da, ako je neko otac ili majka,onda on automatski postaje dostojanljubavi.

Samo da se bude majka neznači mnogo ili samo da se bude otacne znači mnogo. Biti otac znači pro-laziti kroz veliku disciplinu. Čovekmora da bude dostojan ljubavi. Bitimajka nije samo u rađanju. Biti maj-ka podrazumeva veliki trening, veli-ku unutrašnju disciplinu. Čovekmora da bude dostojan ljubavi.

Ako majka jeste dostojna lju-bavi, onda će je dete voleti bez ikak-vog vezivanja. Kad god ono otkrije daje neko dostojan ljubavi, ono će gavoleti. Ali majke nisu dostojne ljuba-

415

vi, očevi nisu dostojni ljubavi; oninikada nisu razmišljali u ovim ter-minima - da je ljubav kvalitet. Vimorate da ga stvorite; vi to moratepostati.

Morate da rastete. Samo ondamožete stvoriti ljubav u drugima. Tone može biti traženo. Ako tražite to,to može biti jedna vezanost, ali neljubav. Tako će dete voleti majku jerje ona njegova majka. Majka ili otac,oni postaju ciljevi. Ovo su uzajamniodnosi, ne ljubav. Onda ono postanevezano za porodicu, a porodica jedestruktivna sila jer porodica susedaje razjedinjena. Ona nije dostojnaljubavi, jer vi joj ne pripadate. Onda ivaša zajednica, vaša nacija... jersusedna nacija je neprijatelj.

Ne možete voleti celo čovečan-stvo. Vaša porodica je izvorni uzrok.Porodica vas nije vaspitala da budeteosoba dostojna ljubavi - i osoba kojavoli. Ona vas je prisiljavala na nekeuzajamne odnose. Vezanost je uza-

416

jamni odnos, a ljubav - ljubav je sta-nje uma. Vaš otac vam neće reći:"Budi pun ljubavi", jer ako ste puniljubavi možete voleti bilo koga. Čakvam ponekad i sused može biti višedostojan ljubavi nego vaš otac, aliotac to ne može da prihvati - da biloko može biti više dostojan ljubavi odnjega, jer je on vaš otac. Tako uzaja-mni odnos treba da bude naučen, neljubav.

Ovo je moja država; zatomoram voleti ovu državu. Ako jejednostavno samo ljubav naučena -onda mogu da volim svaku državu.Ali političari će biti protiv toga, jerako volim svaku državu, ako volimcelu Zemlju, onda ne mogu biti uvu-čen u rat. Dakle političari će učiti:"Voli ovu državu. Ovo je tvoja domo-vina. Rođen si ovde. Pripadaš ovojzemlji; tvoj život, tvoja smrt, pripa-daju ovoj zemlji." Tako vas oni žrtvu-ju za nju.

417

Celo društvo vas uči uzajam-nim odnosima, vezivanjima, ne lju-bavi. Ljubav je opasna jer ona ne znaza granice. Ona može da se kreće;ona je sloboda. Dakle vaša žena ćevas učiti: "Voli me jer ja sam tvojažena." Muž uči ženu: "Voli me jer jasam tvoj muž." Niko ne uči ljubavi.

Ako bi se ljubav podučavala,onda bi žena rekla: "Ali druga osobaje dostojnija ljubavi." Ako je svet zais-ta slobodan da voli, onda samo bitimuž ne može nositi nikakvo znače-nje, samo biti žena ne bi značilo niš-ta. Onda će ljubav slobodno teći. Alito je opasno; društvo ne može todozvoliti, porodica ne može to doz-voliti, religija ne može to dozvoliti.Stoga u ime ljubavi oni uče vezanost,i tako je svako u patnji.

Kada Patanjđali kaže: "Neve-zanost", on nije protiv ljubavi. Zaista,on je za ljubav. Nevezanost znači bitiprirodan, pun ljubavi, tečan, ali bezopsednutosti i s opsesijom. Opsesija

418

je problem. Onda je to kao bolest. Vine možete voleti nikoga osim svogdeteta - to je opsesija. Onda ćete bitiu patnji. Vaše dete može umreti;onda nema mogućnosti za vašu lju-bav da teče. Čak i ako vaše dete neumre, ono će odrasti. A što više odra-ste, više će postati nezavisno. I zatoće biti bola. Svaka majka pati, svakiotac pati.

Dete će postati odraslo, ono ćese zaljubiti u neku drugu ženu. Aonda majka pati; suparnik je ušao.Inače, to je zbog vezanosti. Ako maj-ka zaista voli dete, pomoći će mu dabude nezavisno. Pomoći će mu da sekreće u svetu i načini koliko jemoguće više ljubavnih kontakata, jerće ona znati da što više volite više steispunjeni. A kada se njeno detezaljubi u neku ženu, ona će biti sreć-na; plesaće od radosti.

Ljubav vam nikada ne dajepatnju, jer ako volite nekoga, vi voli-te njegovu sreću. Ako ste vezani za

419

nekoga, vi ne volite njegovu sreću,volite samo svoju sebičnost; vi steusredsređeni samo na svoje vlastiteegoistične potrebe.

Frojd je otkrio mnoge stvari.Jedna od njih je majčina ili očeva pre-terana odanost. On kaže da je najo-pasnija ona majka koja prisiljavadete da je voli toliko da ono postaje utome fiksirano, i neće biti sposobnoda voli nikoga drugog. Tako imamiliona ljudi koji pate od takvih pre-teranih odanosti.

Što se tiče mog izučavanjadrugih ljudi... Gotovo svi muževi,barem devedeset devet procenata,pokušavaju da nađu svoje majke usvojim ženama. Naravno, ne možetenaći svoju majku u vašoj ženi; vašažena nije vaša majka. Ali u dubokojfiksiranosti na majku, oni su neza-dovoljni sa ženom jer ona se neponaša materinski s njima. A svakažena traga za ocem u mužu. Nijedanmuž nije vaš otac. Ako nije zadovolj-

420

na sa očinskim ponašanjem, onda jerazočarana.

Ovo su fiksacije. U Patanjđali-jevom jeziku, on ih naziva vezanos-tima. Frojd ih naziva fiksacijama. Rečse razlikuje ali značenje je isto.Nemojte biti fiksirani; budite tečni.Nevezanost znači da niste fiksirani.Ne budite kao ledene kocke, buditekao voda - tečni. Ne budite zaleđeni.

Svaka vezanost postaje zale-đena stvar, mrtva. Ona ne vibriraživotom; ona nije stalno pokretanodgovor. Ona nije iz trenutka u tra-nutak živa, ona je fiksirana. Vi voliteosobu - ako je to ljubav, onda nemožete predvideti šta će se dogoditisledećeg trenutka. Nemoguće je topredvideti; raspoloženje se menjakao atmosfersko vreme. Ne možetereći da će sledećeg trenutka vaš lju-bavnik biti zaljubljen u vas. Sledećegtrenutka možda on neće osećatizaljubljenost. Ne možete to očekivati.

421

Ako sledećeg trenutka ontakođe bude voleo vas, to je dobro, viste zahvalni. Ako vas ne voli sledećegtrenutka, ništa se ne može uraditi, viste bespomoćni. Morate prihvatitičinjenicu da on nema takvu sklo-nost. Nikako ne plačite zbog toga,jednostavno ne postoji naklonost!Prihvatite situaciju. Ne prisiljavajteljubavnika da se pretvara, jer pretva-ranje je opasno.

Ako osećam zaljubljenostprema vama, kažem: "Ja vas volim,"ali sledećeg trenutka mogu reći: "Ne,ja ne osećam nikakvu ljubav u ovomtrenutku." Tako postoje dve moguć-nosti - bilo da prihvate moje nezalju-bljeno raspoloženje, ili prisiljavate:"Bilo da me volite ili ne, barem poka-žite da me volite." Ako me prisiljava-te, onda ja postajem neiskren i uza-jamni odnos postaje pretvaranje,licemerje. Onda nismo iskreni jednoprema drugom. A kada dve osobenisu iskrene jedna prema drugoj,

422

kako one mogu biti u ljubavi? Njihovuzajamni odnos će postati fiksira-nost.

Žena i muž, oni su fiksirani,mrtvi. Sve je određeno. Oni se pona-šaju jedno prema drugom kao stvari.Dođete kod svoje kuće, vaš nameštajće biti isti jer nameštaj je mrtav. Vašakuća će biti ista jer kuća je mrtva. Aline možete očekivati od svoje žene dabude ista, ona je živa, ona je osoba.Ako očekujete od nje da bude ista kaošto je bila kada ste ostavili kuću,onda je prisiljavate da bude samokućni nameštaj, samo stvar.28 Veza-nost prisiljava povezane osobe dabudu stvari, a ljubav pomaže osoba-ma da budu više slobodne, da buduviše nezavisne, da budu više istinite.Ali istina može biti samo u stalnom

28 Ovde Osho govori braku na osnovu iskus-tva u Indiji, gde je brak formalna institucijastrogo determinisana.

423

proticanju, ona nikada ne može bitizamrznuta.

Kada Patanjđali kaže: "Neve-zanost" on ne kaže da ubijete svojuljubav. On zapravo kaže: "Ubijte svešto truje vašu ljubav, ubijte sve prep-reke, uništite sve prepreke koje ubi-jaju vašu ljubav." Samo jogin možeda voli. Svetovna osoba ne može bitizaljubljena, ona može biti samovezana.

Zapamtite ovo: vezanost ozna-čava fiksaciju - i ne možete prihvatitiništa novo u njoj, samo prošlost. Nedozvoljavate sadašnjosti, ne dozvo-ljavate budućnosti da išta promeni.A život je promena. Samo smrt jenepromenljiva.

Ako ste nevezani, onda se iztrenutka u trenutak krećete bez ika-kvog fiksiranja. Svakog trenutkaživot će doneti nove sreće, novenevolje. Biće tamnih noći, a biće isunčanih dana, ali vi ste otvoreni;nemate fiksiran um. Kada nemate

424

fiksiran um čak i bedne situacije nemogu vam dati patnju, jer nemateništa da ih uporedite. Niste očekivalinešto protiv toga, stoga ne možetebiti frustrirani.

Postajete frustrirani zbogvaših potreba. Mislili ste da kada sevratite kući, vaša žena će upravo sta-jati napolju da vam izrazi dobrodoš-licu. Ako ona ne stoji napolju da vamiskaže dobrodošlicu, vi ne možete toprihvatiti. To vam stvara frustracijui patnju. Vi zahtevate, a kroz zahte-vanje stvarate patnju. Zahtevanje jemoguće samo ako ste vezani. Nemožete zahtevati ništa od osobe kojavam je nepoznata. Samo sa veza-nošću zahtevanje ulazi unutra. Zbogtoga vezivanje postaje pakleno.

Patanjđali kaže: "Ne buditevezani." To znači tecite, prihvatajte,šta god život donese. Ne zahtevajte ine prisiljavajte. Život neće sleditivas. Ne možete prisiliti život da budepo vama. Bolje je teći s rekom nego je

425

gurati. Samo tecite s njom! Postajemoguće mnogo sreće. Već ima mno-go sreće svuda oko vas, ali je nemožete videti zbog vaših pogrešnihfiksiranosti.

Inače ova nevezanost u počet-ku biće samo seme. Na kraju, neve-zanost će značiti beželjnost, neposto-janje želje. U početku nevezanostznači nefiksaciju; na kraju neveza-nost znači beželjnost. U početku,nemanje potreba, na kraju nemanježelja.

Ali ako želite da dostignete tajcilj nemanja želje, započnite odnemanja potrebe. Čak i za dvadesetčetiri časa probajte Patanjđalijevuformulu. Samo dvadeset četiri satatecite s životom ne zahtevajući ništa.Šta god da život dâ, osećajte zahval-nost, blagodarnost. Nepristrasno sedvadeset četiri sata krećite u pobož-nom stanju uma - ne pitajući, ne zah-tevajući, ne očekujući - i imaćetenovi početak. Ovih dvadeset četiri

426

sata će postati novi prozor. I osetiće-te kako ekstatični možete postati.

Ali moraćete biti budni upočetku. Ne može se očekivati datragaocu nevezanost bude spontančin.

Drugo pitanje:Kako to da prosvetljen čovek

predaje sebe samo čoveku, kao što jeBuda to učinio u slučaju Mahakašjape?Zaista, ovo je specifična budističkatradicija da učenik prima svetlostdirektne spoznaje učenja neprekidnotokom osam generacija. Zar nije bilomoguće grupi da bude njegov prima-lac?

Ne, to nikada nije moguće jergrupa nema dušu, grupa nema Sops-tvo. Samo pojedinac može biti onajkoji prima, primalac, jer samo indi-vidua ima srce. Grupa nije osoba.

Vi ste ovde, ja govorim, ali jane govorim grupi jer sa grupom ne

427

može biti komunikacije. Ja govorimovde svakom pojedincu. Vi ste sesakupili u grupi, ali me ne slušatekao grupa; vi me slušate kao poje-dinci. Zaista, grupa ne postoji. Samopojedinci postoje. "Grupa" je samoreč. Ona nema realnost, nema sušti-nu. To je samo ime kolektiva.

Ne možete voleti grupu, nemožete voleti naciju, ne možete vole-ti čovečanstvo. Međutim postojeosobe koje tvrde da vole čovečans-tvo. One obmanjuju sebe jer ne pos-toji nigde ništa slično čovečanstvu,samo postoje ljudska bića. Idi i traži,nikada nećeš nigde naći čovečans-tvo.

Zaista, one osobe koje tvrde davole čovečanstvo, to su osobe koje nemogu voleti osobe. One su nesposo-bne da budu u ljubavi sa osobama.Otuda velika imena - čovečanstvo,nacija, univerzum. One čak moguvoleti Boga, ali ne mogu voleti osobu,jer da se voli osoba jeste naporno,

428

teško. To je borba. Morate promenitisebe. Da volite čovečanstvo, nemaproblema - ne postoji čovečanstvo; viste sami. Istina, lepota, ljubav ili bilošta što je značajno uvek pripadapojedincu. Samo pojedinci mogu bitiprimaoci.

Deset hiljada monaha je bilotamo kada je Buda izlio svoje biće uMahakašjapu, ali grupa je bila nespo-sobna. Nijedna grupa ne može bitisposobna, jer svest je individualna,budnost je individualna. Mahakašja-pa se uzdigao do najviše tačke gde jemogao da primi Budu. Druge indivi-due mogu takođe postati najvišatačka, ali ne grupa.

Religija u osnovi ostaje indivi-dualistička, i to ne može biti drugači-je. To je jedna od osnovnih borbiizmeđu komunizma i religije.Komunizam razmišlja u terminimagrupe, društva, kolektiva, a religijamisli u terminima individualne oso-be, Sopstva. Komunizam misli da

429

društvo može biti promenjeno kaocelina, a religija misli da samo indi-vidue mogu biti promenjene. Druš-tvo ne može biti promenjeno kaocelina jer društvo nema dušu, ono sene može preobraziti. Zapravo, nepostoji društvo, samo pojedinci.

Komunizam kaže da ne posto-je individue, samo društvo. Komuni-zam i religija, oni su potpuno suprot-stavljeni, tako da ako komunizampostane nadmoćan, onda individu-alna sloboda iščezava. Onda samodruštvo postoji. Individui zaista nijedozvoljeno da bude tu. Ona možepostojati samo kao deo, kao zubac utočku. Individui ne može biti dozvo-ljeno da bude svoja.

Čuo sam jednu anegdotu.Jedan čovek je izvestio moskovskupoliciju da je njegov papagaj izgub-ljen. Tako je on upućen službenikukoji je nadležan. Službenik je zapisao,i pitao: "Da li papagaj govori? Ongovori?" Čovek se uplašio, malo se

430

uznemirio, bilo mu je neudobno.Čovek je rekao: "Da, on govori. Inačekoju god političku opciju on izražava,te političke opcije su njegove vlasti-te!" Papagaj! Ova osoba se uplašila jerpapagaj misli da sve političke opcijekoje je čuo moraju pripadati njego-vom gospodaru. Papagaj jednostav-no imitira.

Individualnost nije dozvolje-na. Ne možete imati svoja mišljenja.Mišljenja su briga države, grupnoguma. Grupni um je najniža mogućastvar. Individue mogu dosegnutivrh; nijedna grupa ne može nikadapostati slična Budi, ili slična Isusu.Vrhovi su samo individualni.

Buda predaje svoje čitavo živo-tno iskustvo Mahakašjapi, jer ne pos-toji drugi način. To ne može biti pre-dato nijednoj grupi. To ne može biti;to je nemoguće. Komunikacija možebiti samo između dve individue. Onaje lična, duboko lična vera. Grupa jebezlična. I zapamtite da grupa može

431

učiniti mnoge stvari - mahnitost jemoguća u grupi, ali Budinstvo nijemoguće. Grupa može biti luda, aligrupa ne može biti prosvetljena.

Što je niža pojava, grupa možeu njoj učestvovati više. Tako svi veli-ki grehovi su počinjeni od grupe, neod pojedinaca. Pojedinac može daubije nekoliko ljudi, ali pojedinac nemože postati "Fašizam", on ne možeubiti milione. Fašizam može ubitimilione, i to sa mirnom savešću!

Posle drugog svetskog rata sviratni zločinci izjasnili su se da oninisu odgovorni; njima je samo bilonaređeno odozgo, i oni su sledilinaređenja. Oni su samo bili deo gru-pe. Čak i Hitler i Musolini su biliveoma mnogo osetljivi u svojim pri-vatnim životima. Hitler je imao obi-čaj da sluša muziku, voleo je muziku.Ponekad je čak imao običaj da slika,voleo je slikanje. Izgleda nemoguće,Hitler je voleo slikanje, tako osetlji-vo, a ubijao je milione Jevreja bez

432

ikakve neugodnosti, bez ikakvognemira u svojoj savesti, čak i bez tru-ke savesti. On "nije bio odgovoran".Onda je on bio vođa grupe.

Kada se krećete u gomili,možete počiniti sve jer osećate:"Gomila to čini. Ja sam samo deo nje."Sami, vi ćete promisliti tri puta, da lida to učinite ili ne. U gomili odgo-vornost se gubi, vaše individualnomišljenje se gubi, vaša diskriminaci-ja se gubi, vaša svesnost se gubi. Vipostajete samo deo gomile. Gomilamože da poludi. Svaka zemlja zna,svako vreme zna da gomila može dapoludi, a onda mogu učiniti sve. Ina-če nikada se nije čulo da gomila možepostati prosvetljena.

Viša stanja svesnosti mogu dapostignu samo pojedinci. Više odgo-vornosti mora da se oseti - više indi-vidualne odgovornosti, više svesnos-ti. Što više osećate da ste odgovorni,više osećate da morate biti svesni,više postajete individualni.

433

Buda saopštava Mahakašjapisvoje tiho iskustvo, svoj mirni sam-bodhi, svoje tiho prosvetljenje, jerMahakašjapa je takođe postao vrh,visina, a dve visine sada mogu da sesretnu. To će uvek biti tako. Dakle,ako želite da dosegnete najviši vrh,ne razmišljajte u terminima grupa,razmišljajte u terminima svog vlasti-tog identiteta. Grupa može biti kori-sna u početku, ali što više rastete,grupa sve manje i manje može dabude korisna.

Nastupa tačka kada grupa nemože biti ni od kakve pomoći, vi steostavljeni sami. A kada ste totalnosami i počinjete da rastete iz svojeosamljenosti, po prvi put ste se kris-talizovali. Vi postajete duša, Sopstvo.

Treće pitanje: Praksa je vrsta uslovljavanja nafizičkom i mentalnom nivou, a krozuslovljavanje društvo drži čoveka svo-jim robom. U tom slučaju kako je

434

Patanjđalijeva praksa oruđe za oslo-bađanje?

Društvo vas uslovljava da biod vas načinilo roba, poslušnog čla-na, tako da pitanje izgleda valjano -kako novo uslovljavanje uma možeda nas oslobodi? Pitanje izgledaispravno samo zato jer vi brkate dvatipa uslovljavanja.

Došli ste kod mene, prešli steput. Kada se vraćate natrag, putova-ćete istim putem. Um može da pita:"Put koji me je doveo ovde, kakomože da me vrati natrag, isti put?"Staza će biti ista, vaš pravac će bitirazličit - sasvim suprotan. Dok stedolazili prema meni vi ste bili okre-nuti licem prema meni, kada odlazi-te okrećete lice u suprotnom pravcu,a staza će biti ista.

Društvo vas uslovljava da vasnačini poslušnim članom, da vasnačini robom. To je samo put. Istiput treba da se pređe da vas učini

435

slobodnim, samo pravac treba dabude suprotan. Ista metoda treba dase koristi da se ‘oslobodite uslovlje-nosti.’

Sećam se jedne parabole. Jed-nom je Buda došao kod svojih mona-ha; išao je da održi propoved. Seo jeispod drveta. U ruci je držao mara-micu. Čitavo bratstvo je posmatralošta on radi. Onda je on vezao pet čvo-rova na maramici i pitao: "Šta trebada učinim da bih odvezao čvoroveove maramice? Šta treba da učinim?"Postavio je dva pitanja. Jedno: "Da lije maramica ista kada nije bilo čvo-rova na njoj ili je različita?"

Jedan bhikkhu, jedan monah, jerekao: "U nekom smislu je ista jer sekvalitet maramice nije promenio.Čak i sa čvorovima ona je ista, istamaramica. Unutrašnja priroda ostajeista. Ali u jednom smislu se promeni-la jer se nešto novo pojavilo. Čvorovanije bilo, a sada čvorova ima. Dakle,

436

površinski ona se promenila, aliduboko dole ona je ostala ista."

Buda je rekao: "Ovo je stanjeljudskog uma. Duboko dole on ostajenevezan u čvorove. Kvalitet ostajeisti." Kada postanete Buda, prosvet-ljen čovek, vi nećete imati različitusvest. Kvalitet će biti isti. Razlika jesamo da ste sada vezani u čvorovekao maramica; vaša svest ima neko-liko čvorova.

Druga stvar, pitao je Buda: "Štatreba da uradim da bih razvezao čvo-rove na maramici?" Drugi monah jerekao: "Dok ne znamo kako ste jevezali u čvorove, ne možemo rećiništa, jer će morati da se primeniobrnuti proces. Način na koji stenapravili čvorove prvo mora da sezna, jer će to u obrnutom redosledubiti opet put da se odvežu čvorovi."Onda je Buda rekao: "To je drugastvar. Kako ste došli u ovo ropstvo,to treba razumeti. Kako ste uslovlje-ni u vašem ropstvu, to treba razume-

437

ti, jer isti će biti proces, u obrnutomredosledu, da se oslobodite uslovlje-nosti."

Ako je vezanost uslovljavajućifaktor, onda će nevezanost biti fak-tor oslobađanja uslovljenosti. Akovas očekivanje vodi u patnju, ondaneočekivanje će vas voditi u nemanjepatnje. Ako ljutnja stvara pakao uvama, onda saosećanje će kreirati raj.Dakle kakav god da je proces patnje,obrnuto će biti proces sreće. Osloba-đanje od uslovljavanja znači da sterazumeli ceo proces vezivanja u čvorljudske svesti, kakav on jeste. Ceoproces joge je ništa drugo do razu-mevanje složenih čvorova i njihovoodvezivanje, oslobađanje od njiho-vog uslovljavanja. To nije preuslov-ljavanje, zapamtite. To je jednostav-no uklanjanje uslovljavanja; to jeobratan proces. Ako bi to bilo preus-lovljavanje, onda biste opet postalirob - novi tip roba i novo utamniče-nje. Dakle ovu razliku treba zapamti-

438

ti: to je oslobađanje od uslovljenosti,ne preuslovljavanje.

Zbog ovoga su nastali mnogiproblemi. Krišnamurti stalno govorida ako bilo šta učinite to će postatipreuslovljavanje, stoga ne činite niš-ta. Ako učinite ma šta, to će postatipreuslovljavanje, možete biti boljirob, ali ćete ostati rob. Slušajući nje-ga, mnogi ljudi su prekinuli sve dela-tnosti. Ali to ih nije učinilo oslobo-đenim. Oni nisu oslobođeni. Uslov-ljenost je prisutna. Oni se ne preus-lovljavaju. Slušajući Krišnamurtija,oni su se zaustavili, oni nisu preus-lovljeni. Ali takođe nisu ni oslobođe-ni uslovljenosti. Oni ostaju robovi.

Zato ja ne preuslovljavam, nitije Patanjđali za preuslovljavanje, zaprepravljanje. Ja sam za oslobađanjeod uslovljavanja, i Patanjđali je tako-đe za uklanjanje uslovljavanja. Samorazumite um. Koja god da je bolest,razumite bolest, dijagnostikujte je, iuklonite u obrnutom sledu.

439

Kakva je razlika? Uzmimo nekirealan primer. Ljutnja je uslovljava-nje; to ste naučili. Psiholozi kažu daje to naučeno, to je programiranastvar. Vaše društvo vas uči tome.Postoje čak i sada društva koja senikada ne ljute. Postoje društva,male plemenske zajednice još posto-je, koje nikada nisu upoznale nikak-vu borbu, nisu ratovali.

Na Filipinima, postoje malapraistorijska plemena. Za tri hiljadegodina nisu upoznala nikakvu bor-bu, nijedno ubistvo, nijedno samou-bistvo. Šta se dogodilo njima? Oni sunajveći ljubitelji mira, najsrećniji.Njihovo društvo od samog početkanikada ih ne uslovljava za ljutnju. Utom plemenu, čak i u vašim snovimaako ubijete nekoga, morate otići imoliti za oproštaj - čak i u snu. Akose naljutite na nekoga u snu i potuče-te se, sledećeg dana morate objavitiselu da ste uradili nešto pogrešno.Onda će se selo sakupiti zajedno, i

440

mudri ljudi će postaviti dijagnozuvašeg sna i preporučiće vam šta sadatreba da uradite - čak i mala deca!

Čitao sam analize njihovihsnova. Izgleda da su oni jedni od naj-pronicljivijih ljudi. Malo dete sanja. Usnu ono vidi dečaka iz susedstva,vrlo tužnog. Ono ispriča san svomocu ujutru: "Video sam dečaka izsusedstva vrlo tužnog." Tako otacrazmišlja o tome, zatvori svoje oči,meditira, i onda kaže: "Ako si gavideo tužnog, to znači na neki načinje njegova žalost povezana s tobom.Niko drugi nije sanjao o njemu da jeon tužan, tako da si znajući i nezna-jući učinio nešto što je stvorilo nje-govu žalost. Ili, ako ti nisi uradio, ubudućnosti ćeš to uraditi. Dakle, sanje samo predskazanje za budućnost.Idi sa mnogo slatkiša, mnogo poklo-na. Daj slatkiše i poklone dečaku zanjegov oproštaj - bilo da je nešto uči-njeno u prošlosti ili ćeš nešto uraditiu budućnosti."

441

Tako dete odlazi, daje voće,slatkiše, darove, i moli njegov oproš-taj jer je nekako, u snu, on odgovoranza njegovu žalost. Od samog početkadete se odgaja na taj način. Ako jeovo pleme postojalo bez borbe, ubis-tva, samoubistva, to nije čudo. Onine mogu to pojmiti. Drugačija vrstauma tamo funkcioniše.

Psiholozi kažu da mržnja ililjutnja nisu prirodni. Ljubav je pri-rodna; mržnja i ljutnja su samo stvo-rene. One su prepreka u ljubavi, idruštvo vas uslovljava njima. Neus-lovljavanje znači da šta god je druš-tvo uradilo, ono je uradilo. Nemakoristi nastavljati osuđivati ga; to jeveć slučaj. Govoreći jednostavno daje društvo odgovorno, vama se nepomaže. To je urađeno. Sada, bašsada, možete ukloniti uslovljenost.Dakle, kakav god da je vaš problem,pogledajte duboko u problem. Prod-rite u njega, analizirajte ga, i viditekako ste uslovljeni njime.

442

Na primer, postoje društvakoja nikada ne osećaju nadmetanje.Čak u Indiji, ima drevnih plemena ukojima ne postoji nadmetanje. Nara-vno, oni ne mogu biti mnogo napre-dni po našim merilima, jer naš nap-redak može jedino da bude kroznadmetanje. Oni nisu konkurentni.Zato što nisu konkurentni, oni nisuljuti, nisu ljubomorni, nisu takoispunjeni mržnjom, nisu nasilni. Onine očekuju mnogo, a s onim šta godda im život dâ, osećaju se srećni izahvalni.

Vama, ma šta da život dâ, vi senećete osećati zahvalni. Uvek ćetebiti frustrirani, jer uvek tražite više. Inema kraja vašim očekivanjima iželjama. Tako, ako se osećate bedno,pogledajte u nevolju i analizirajte je.Koji su uslovljavajući faktori kojikreiraju patnju? Nije mnogo teško dase to razume. Ako možete stvoritipatnju, ako ste tako sposobni dastvorite nevolju, nije teško razumeti

443

je. Ako je možete stvoriti, možete jerazumeti.

Čitavo Patanjđalijevo gledišteje ovo: posmatrajući ljudsku patnju,otkriveno je da je čovek sam odgovo-ran za nju. On čini nešto da bi jestvorio. To činjenje je postalo navika,tako da on nastavlja to da čini. To jepostalo ponavljanje, mehaničko, sli-čno robotu. Ako postanete pažljivi,možete odbaciti to. Možete jednosta-vno reći: "Neću u tome da učestvu-jem." Mehanizam će prestati da radi.

Neko vas uvredi. Vi samoostanite mirni, ostanite tihi. Meha-nizam će započeti, on će doneti prošliobrazac. Ljutnja će dolaziti, dim će sedizati, a vi ćete se osećati na ivici dapostanete ludi. Ali mirujte. Nemojtesarađivati i samo posmatrajte štamehanizam čini. Osetićete obrtanja,kotrljanja unutra u vama, ali ona sunemoćna jer vi ne sarađujete.

Ili, ako osećate da je nemogućeostati u takvom mirnom stanju,

444

onda zatvorite svoja vrata, krenite usobu, uzmite jastuk i udarajte po jas-tuku. Budite ljuti na jastuk. A kadaga udarate, postajući ljuti i ludi s jas-tukom, samo nastavite da posmatra-te šta radite, šta se događa, kako seobrazac sam ponavlja.

Ako možete ostati mirni, to jenajbolje. Ako osećate da je to teško,povucite se, onda krenite u sobu ibudite ljuti na jastuk, jer s jastukomsvoju ludost možete potpuno davidite; ona će postati transparentna.A jastuk neće reagovati pa možeteposmatrati mnogo lakše. Ne postojiopasnost, nema, ne postoji problembezbednosti. Možete posmatrati.Lagano, podizanje ljutnje i opadanjeljutnje.

Posmatrajte oboje, ritam. Akada je vaša ljutnja iscrpljena, neosećate se više kao da udarate jastuk,ili ste započeli da se smejete ili seosećate smešnim, zatvorite svoje oči,sednite na pod, i meditirajte o tome

445

šta se dešavalo. Da li još uvek osećateljutnju prema osobi koja vas je uvre-dila, ili je to izbačeno na jastuk? Ose-ćate neki mir koji vas obuzima. Neće-te osećati ljutnju sad na dotičnu oso-bu. Pre ćete osećati saosećanje premanjoj.

Pre dve godine ovde je biojedan američki mladić. On je pobe-gao iz Amerike samo zbog jednogproblema, jedne opsesije: stalno jemislio da ubije svog oca. Otac morada je bio opasan čovek; mora da jepreviše gušio ovog mladića. U svojimsnovima razmišljao je da ubije, usvojim dnevnim sanjarenjima tako-đe je razmišljao da ubije svog oca.Pobegao je od kuće samo zato da nebude blizu oca. Inače, svakog dananešto se moglo dogoditi. Kad je ludi-lo tu, ono može buknuti svakogmomenta.

Bio je ovde sa mnom. Rekaosam mu: "Nemoj gušiti to." Dao sammu jastuk i rekao: "Ovo je tvoj otac.

446

Sada učini šta god želiš." U početku jepočeo da se smeje, smejao se ludački.Rekao je: "To izgleda smešno." Ja sammu rekao: "Pusti neka bude smešno.Ako je to u umu, pusti to da izađe."Petnaest dana je on stalno tukao icepao jastuk, i radio je to. Šesnaestogdana je došao s nožem. Ja mu tonisam rekao. Pa sam ga pitao: "Šta ćeti taj nož?"

Rekao je: "Sada me ne zaustav-ljaj. Pusti me da ubijem. Sada jastuknije za mene jastuk. Jastuk je zaistapostao moj otac." Tog dana je ubiosvoga oca. Onda je počeo da plače;suze su lile iz njegovih očiju. Postaoje smiren, opušten i rekao mi je:"Osećam mnogo ljubavi prema momocu, mnogo saosećanja. Dozvoli misada da se vratim natrag."

On se vratio sada. Odnos sepotpuno promenio. Šta se dogodi-lo? Samo je mehanička opsesija izba-čena.

447

Ako možete ostati mirni kadaneki stari obrazac hvata vaš um, to jedobro. Ako ne možete, onda mu doz-volite da se dogodi na dramatičannačin, ali sam, ne sa nekim. Jer kadgod ispoljavate vaš obrazac, i to deli-te sa nekim, to stvara novu reakciju ito je začarani krug.

Najznačajnija stvar je da sebude pažljiv za obrazac - bilo da stoji-te smireno ili odrađujete vašu ljutnjui mržnju - pažljivo posmatrajte kakose odvija. Ako možete uvideti meha-nizam, možete ga poništiti.

Svi koraci u jogi su samo zaponištavanje nečega što ste činili.Oni su negativni; ništa novo ne trebada se kreira. Samo nepravilno trebada bude poništeno, i ispravno je većtu. Ništa pozitivno ne treba da sečini, samo nešto negativno. Pozitiv-no je skriveno tu. To je baš kao što jepotok tu, skriven ispod stene. Vi netreba da stvarate potok. Stena je tu.Stena mora da bude uklonjena. Jed-

448

nom kada je stena uklonjena, potokzapočinje da teče.

Blaženstvo, sreća, radost ilikako god da to nazivate je tu, već tečeu vama. Samo neke stene su tu. Ovestene su uslovljavanja iz društva.Uklonite njihovo uslovljavanje. Akoosećate vezanost, ona je stena, ondaučinite napor za nevezivanje. Akoosećate ljutnju, ona je stena, ondauložite napore za nemanje ljutnje.Ako osećate požudu, ona je stena,onda uložite napore za nemanjepožude. Samo učinite suprotno.Nemojte gušiti požudu. Samo činitesuprotno, učinite nešto što nijepožudno. Nemojte samo potiskivatiljutnju; činite nešto što nije ljutnja.

U Japanu, kada se neko naljuti,imaju tradicionalno učenje. Ako seneko naljuti, odmah mora da učininešto što nije ljutnja. Ista energijakoja bi krenula u ljutnju, odlazi u ne-ljutnju. Energija je neutralna. Akoosećate ljutnju na nekoga i želite da

449

ga ošamarite, dajte mu cvet i posma-trajte šta se događa.

Želite da ga tresnete po licu,želite da učinite nešto - to je bilaljutnja. Dajte mu cvet i samo posma-trajte šta se događa u vama - vi činitenešto što je suprotno od ljutnje. Istaenergija koja je htela da pokrenetesvoju ruku, pokrenuće vaše srce. Istaenergija koja je htela da ga udari sadaće mu dati cvet. Ali kvalitet se pro-menio. Učinili ste nešto. A energija jeneutralna. Ako ne učinite nešto,onda vi potiskujete - a potiskivanje jeotrovno. Učinite nešto, ali samo sup-rotno. I to neće biti novo uslovljava-nje, biće samo uklanjanje staroguslovljavanja. Kada je staro iščezlo,kada energetski čvorovi nestanu,nije nužno da brinete ni o čemu.Onda možete teći spontano.

Poslednje, četvrto pitanje: Rekli ste da duhovno nastojanjemože da uzme dvadeset do trideset

450

godina života, ili čak život, i da je čak itoliko nedovoljno. Međutim, zapadnium izgleda da je orijentisan na rezul-tate, nestrpljiv i previše praktičan. Onželi odmah rezultate. Religijske tehni-ke dolaze i odlaze kao drugi hirovi nazapadu. Kako onda nameravate dauvedete jogu u zapadni um?

Ja nisam zainteresovan zazapadni um ili istočni um. To su dvaaspekta uma. Ja sam zainteresovanza sám um. A ova istočno-zapadnadihotomija nije mnogo značajna, niječak bitna sada. Ima istočnih umovana Zapadu, a ima i zapadnih umovana Istoku. Sada je cela stvar postalaizmešana. Stari Istok je potpuno nes-tao.

Sećam se taoističke anegdote.Tri taoista su meditirali u pećini.Jedna godina je prošla. Bili su smire-ni, sedeli su i meditirali. Jednog danaje prošao u blizini jedan konjanik.Oni su ga ugledali. Jedan od trojice

451

pustinjaka je rekao: "Konj koga jejahao bio je beo." Druga dvojica suostali nemi. Posle jedne godine, drugipustinjak je rekao: "Konj je bio crn,nije bio beo." Onda je opet prošla jošjedna godina. Treći pustinjak jerekao: "Ako će biti rasprave, i svađeja odlazim! Odlazim! Ometate mojutišinu!"

Šta znači da li je konj bio beo ilicrn? Tri godine. Međutim, ovakav jetok na Istoku. Vremena nema. Istoknije svestan vremena uopšte. Istokživi u večnosti, kao da vreme ne pro-lazi. Sve je bilo statično.

Ali taj Istok više ne postoji.Zapad je pokvario sve; Istok je nesta-o. Kroz zapadno obrazovanje sada jesve zapadno. Samo je nekoliko ljudisličnih ostrvima koji su istočnjaci -oni mogu biti na Zapadu, mogu bitina Istoku, nisu ni na koji način ogra-ničeni na Istoku. Inače svet kao celi-na, svet u potpunosti je postao zapa-dni.

452

Joga kaže - i pustite da to prod-re u vas vrlo duboko jer će to biti vrloznačajno - joga kaže da što ste višenestrpljivi, više vremena će biti pot-rebno za vaš preobražaj. Što ste višeu žurbi, više ćete biti zadržani. Žurbastvara takvu konfuziju da će odlaga-nje biti rezultat.

Što ste manje u žurbi, ranije ćebiti rezultata. Ako ste beskonačnostrpljivi, baš ovog momenta tran-sformacija se može dogoditi. Ako stespremni da čekate zauvek, moždanećete čekati čak ni do sledećeg tre-nutka. Baš ovog momenta stvar semože dogoditi, jer to nije pitanjevremena, to je pitanje kvaliteta vašeguma.29

Beskonačno strpljenje. Jednos-tavno nemanje čežnje za rezultatima

29 Um projektuje vreme. Bez relativnog(misaonog) uma nema relativnog (linear-nog) vremena. Transcendencija vremena jetranscendencija uma - i obrnuto. To je ciljjoge.

453

daje vam mnogo dubine. Žurba vasčini plitkim. Vi ste u takvoj žurbi dane možete biti duboki. Ovog trenut-ka vi niste zainteresovani ovde uovom momentu, nego šta će sedogoditi u sledećem. Zainteresovaniste za rezultat. Krećete se ispredsebe; vaša dinamika je luda. Takomožete juriti previše, možete puto-vati previše, a da ne stignete nigdejer cilj koji treba postići je upravo većovde. Treba da se bacite u to, ne da gadostižete bilo gde. A baciti se možetesamo ako ste potpuno strpljivi.

Reci ću vam jednu zen anegdo-tu. Jedan zen monah je prolazio krozšumu. Iznenada je postao svestan daga tigar sledi, pa je počeo da trči. Alinjegovo trčanje je zenovskog tipa; onse nije žurio. On nije lud. Njegovotrčanje je takođe glatko, harmonič-no. Uživao je u tome. Rečeno je damonah misli u umu: "Ako tigar uživau tome, zašto ne bih ja?"

454

A tigar ga je sledio. Onda jedošao blizu provalije. Upravo da bipobegao od tigra obesio se o granudrveta. Onda je pogledao dole. Drugitigar je stajao dole čekajući na njega.Onda je stigao i prvi tigar, stao jepokraj drveta na vrhu brežuljka. Onje visio između, samo na grani, atigar je čekao dole na njega. On sesmejao. Onda je pogledao. Dva mišasu upravo grickala granu... jedanbeo, a jedan crn. Onda se on nasme-jao vrlo glasno. Rekao je: "Ovo ježivot. Dan i noć, beo i crni miš gric-kaju. Gde god da krenem, smrt mečeka. Ovo je život!" Rečeno je da jetada dostigao satori - prvo svetluca-nje prosvetljenja. To je život! Ništa netreba brinuti; tako stvari idu. Gdegod krenete smrt čeka, a čak i ako neidete nikuda, dan i noć seckaju vašživot. Stoga se on glasno smejao.

Onda je pogledao okolo, jersada je fiksiran. Sada nema brige.Kada je smrt sigurna, čemu briga?

455

Samo u nesigurnosti ima brige. Kadaje sve izvesno, nema brige; sada je topostala sudbina. Stoga je tražio kakoda uživa u ovih nekoliko trenutaka.Opazio je upravo pored grane neko-liko jagoda, ubrao ih i pojeo. Bile sunajbolje u njegovom životu. Uživao jeu njima, i kaže se da je tog trenutkapostao prosvetljen.

Postao je Buda jer smrt je takoblizu da čak ni tada nije bio u žurbi.Mogao je da uživa u jagodama. To jeslatko! Ukus je sladak! On zahvaljujeBogu. Kaže se da u tom trenutku svenestaje - tigrovi, grana, on sam. On jepostao kosmos.

Ovo je strpljenje, apsolutnostrpljenje! Gde god da ste, u tom tre-nutku uživajte bez pitanja za buduć-nost. Nema budućnosti u umu -samo sadašnji trenutak, sadašnjosttrenutka, i vi ste ispunjeni. Onda nijepotrebno da se ide nigde. Gde godste, sa same te tačke vi ćete se baciti

456

u okean; postaćete jedno s kosmo-som.

Inače um nije zainteresovan zaovde i sada. Um je zainteresovan zaneku budućnost, za neke rezultate.Dakle, pitanje je, na način relevantanza takav um, moderan um, hoće libiti bolje nazvati ga tako, nego zapa-dnim. Moderan um je stalno opsed-nut budućnošću, sa rezultatima, nesa ovde i sada.

Kako se taj um može naučitijogi? Ovaj um se može naučiti jogi jerova orijentacija ka budućnosti nevodi nigde. Ova orijentacija ka budu-ćnosti je kreiranje konstantne patnjeza moderan um. Mi smo stvorilipakao, stvorili smo ga previše. Sada,ili će čovek morati da iščezne sa oveplanete zemlje, ili će morati da preo-brazi sebe. Ili će čovečanstvo moratida umre kompletno - jer ovaj pakaose više ne može nastaviti - ili ćemomi morati da prođemo kroz preobra-žaj.

457

Otuda, joga može postati vrlosadržajna i bitna za moderni um, jerjoga može da izbavi. Ona vas moženaučiti kako da budete ovde i sada -kako da zaboravite prošlost, kako dazaboravite budućnost, i kako daostanete u sadašnjem trenutku satakvim intenzitetom da ovaj trenu-tak postane bezvremen, sam trenu-tak da postane večnost.

Patanjđali može postati sveviše i više značajan. Kako se ovo sto-leće primiče svom kraju, tehnike oljudskom preobražaju će postati svevažnije i važnije. One već nastajusvuda u svetu - bilo da ih nazivatejoga, zen ili sufi metodama ili ihnazivate tantra metodama. Na mno-go, mnogo načina, sve stare tradici-onalne tehnike se razbuktavaju.Neka duboka potreba postoji, a onikoji razmišljaju, svuda, u bilo komdelu sveta, postaju zainteresovani daotkriju ponovo kako je čovečanstvo uprošlosti živelo sa takvim blažens-

458

tvom, takvim ushićenjem. Sa takonepovoljnim uslovima, kako su ibogati ljudi živeli u prošlosti, a mi, stako bogatim stanjem, zašto smo mitako jadni.

Ovo je paradoks, moderniparadoks. Po prvi put na zemlji mismo stvorili bogata, naučna društva,a ona su najružnija i najnesrećnija. Au prošlosti nije bilo naučne tehnolo-gije, ni obilja, ništa od udobnosti, aličovečanstvo je živelo u tako dubokomirnoj životnoj sredini - srećno,zahvalno. Šta se dogodilo? Možemobiti srećniji nego ikada, ali smo izgu-bili kontakt sa egzistencijom.

Ta egzistencija je ovde i sada, anestrpljiv um ne može biti u kontak-tu s njom. Nestrpljenje je kao grozni-čavo, ludo stanje uma; vi stalno trči-te. Čak i ako cilj dođe, ne možete statitamo, jer jurenje je postalo vašanavika. Čak i ako postignete cilj vićete ga promašiti, vi ćete ga propus-titi jer se ne možete zaustaviti. Ako

459

se možete zaustaviti, cilj se ne trebatražiti.

Zen majstor Hui-Hai je rekao:"Traži, i izgubićeš; ne traži i dobićešto odmah. Stani, i to je ovde. Trči, inema ga nigde."

460

Poglavlje 9PRAKSA I BEŽELJNOST

3. januar 1974.

I,15: drštanušravikavišayavitrišnasyavašikarasamjna vairagyam.

Osećanje da se zagospodarilo(vašikarasamjna) u slučaju onogakoji ne oseća više žeđ ni za objek-tima iz oblasti čula niti za onima izoblasti slovesnosti (anusravika-višaya) označava se [tehničkimterminom]-pročišćenost (vairagya).

I, 16: tatparamurušakyatergunavaitršnyam. Ova je [pročišćenost] dostiglavrhunac kada se u zrenju »sve-transcendirajuće -subjektivnosti«(puruša) i žeđ za [samim] »energet-skim izvorima [u kojima su i svepotencijalnosti prisutne]« (guna) -gubi.

Abhyasa i vairagya - stalnaunutarnja praksa i beželjnost; to su

461

dva osnovna kamena temeljca Pata-njđalijeve joge. Konstantan unutarnjinapor je potreban jer nešto treba dase postigne, ali zbog pogrešnih navi-ka. Borba nije protiv prirode, borba jeprotiv navika. Priroda je tu, svakogmomenta dostupna da se ulije, dapostane jedno s tim, ali ste dobilipogrešan obrazac navika. Ove navikestvaraju prepreke. Borba je protivovih navika, a dok se one ne unište,priroda, vaša suštinska priroda, nemože teći, ne može se kretati, nemože dostići sudbinu za koju jenamenjena da bude.

Stoga zapamtite prvu stvar:borba nije protiv prirode. Borba jeprotiv pogrešnog vaspitanja, pogre-šnih navika. Vi se ne borite sasobom; vi se borite s nečim drugimšto je bilo učvršćeno u vama. Ako seovo ne shvati pravilno, onda svi vašinapori mogu ići u pogrešnom prav-cu. Možete započeti da se borite sasobom, a ako jednom započnete bor-

462

bu sa sobom vi bijete izgubljenu bit-ku. Nikada ne možete biti pobednik.Ko će biti pobednik, a ko će bitipobeđeni? - jer vi ste oboje. Onaj kose bori i onaj s kim se borite je isti.

Ako obe moje ruke počnu da sebore, ko će pobediti? Jednom kadazapočnete da se borite sa sobom viste gubitnik. A tako mnogo osoba, usvojim nastojanjima, u svom traga-nju za duhovnom istinom, padaju utu grešku. Oni postaju žrtve ove gre-ške; oni započinju da se bore sasobom. Ako se borite sa sobom, pos-taćete sve više i više umobolni. Biće-te više i više podeljeni, rascepljeni.Postaćete šizofreničar. To je ono štose dešava na Zapadu.

Hrišćanstvo je učilo - ne Hrist -hrišćanska crkva je učila da se boritesa sobom, da osuđujete sebe, da pori-čete sebe. Hrišćanstvo je stvoriloveliku podelu između nižeg i višeg.Nema ničeg višeg i nižeg u vama, alihrišćanstvo govori o nižem biću i

463

višem biću, ili telu i duši. Hrišćans-tvo vas na neki način deli i stvaraborbu. Ova borba će biti beskrajna;neće voditi nigde. Krajnji rezultatmože samo da bude samouništenje,šizofrenični haos. To je ono što sedogodilo na Zapadu.

Joga vas nikada ne deli, ali jošuvek postoji borba. Borba nije protivvaše prirode. Naprotiv, borba je zavašu prirodu. Vi imate akumuliranemnoge navike. Ove navike su vašapostignuća pogrešnih obrazaca izmnogih života. Zbog ovih pogrešnihobrazaca vaša priroda ne može da sekreće spontano, ne može da tečespontano, ne može da dosegne svojusudbinu. Ove navike moraju biti uni-štene, i one su samo navike. Onevam mogu izgledati kao priroda jerste im se tako mnogo prepustili.Možda ste postali identifikovani snjima, ali one nisu vi.

Ova razlika mora jasno da seima na umu, inače možete pogrešno

464

protumačiti Patanjđalija. Sve što jedošlo u vas spolja i pogrešno je, morada bude uništeno tako da ono što je uvama može da teče, može da cveta.Abhyasa, neprekidna unutarnja pra-ksa, je protiv navika.

Druga stvar, drugi kamentemeljac, je vairagya, beželjnost. Tovas takođe može voditi u pogrešnompravcu. I zapamtite, ovo nisu pravila,ovo su jednostavno uputstva. Kadakažem da ovo nisu pravila, mislim dane treba da se slede kao neka opsesi-ja. Njih treba razumeti - smisao, zna-čenje. A to značenje treba da budeuneto u čovekov život.

To će biti različito za svakoga,stoga to nije fiksno pravilo. Ne trebada sledite to dogmatski. Treba darazumete njihovo značenje i da imdozvolite da rastu u vama. Cvetanjeće biti različito kod svakog pojedin-ca. Dakle, to nisu mrtva, dogmatskapravila, ovo su jednostavna uputs-

465

tva. Ona pokazuju pravac. Ona vamne daju detalje.

Sećam se jednom je Mula Nas-rudin radio kao čuvar u muzeju.Prvog dana kada je postavljen, pitaoje za pravila: "Koja pravila treba da seslede?" Data mu je knjiga pravila kojatreba da slede čuvari. On ih jezapamtio; uložio je svu brigu da nezaboravi nijedan detalj.

Prvog dana kada je bio na duž-nosti, došao je prvi posetilac. Rekaoje posetiocu da ostavi svoj kišobrantamo spolja kod njega na vratima.Posetilac je bio zapanjen. Rekao je:"Ali ja nemam nikakav kišobran." Nato je Nasrudin rekao: "U tom slučaju,moraćete da se vratite natrag. Done-site jedan kišobran jer to je pravilo.Dok posetilac ne ostavi svoj kišobranovde spolja, ne može mu se dozvolitida uđe unutra."

Ima mnogo ljudi koji su opse-dnuti pravilima. Oni ih slede slepo.Patanjđali nije zainteresovan da vam

466

daje pravila. Sve što će on uraditi jeda vam da jednostavna uputstva - neda bi se sledila, nego da bi se razume-la. Sleđenje će proizaći iz tog razu-mevanja. A obrnuto ne može da sedogodi - ako sledite pravila, razume-vanje neće doći; ako razumete pravi-la, sleđenje će doći automatski, kaosenka.

Beželjnost je uputstvo. Akosledite to kao pravilo, onda ćetezapočeti da ubijate svoje želje. Mnogisu to uradili, milioni su to uradili.Oni počnu da ubijaju svoje želje.Naravno, ovo je matematički, ovo jelogički. Ako beželjnost treba da sepostigne, onda je ovo najbolji put: dase ubiju sve želje. Onda ćete biti bezželja. Ali takođe ćete biti i mrtvi. Viste sledili pravilo tačno, ali ako ubije-te sve želje vi ubijate sebe, izvršavatesamoubistvo - jer želje nisu samoželje, one su tok životne energije.Beželjnost treba da se postigne bezubijanja ičega. Beželjnost treba da se

467

postigne sa više života, sa više ener-gije - ne manje.

Na primer, možete ubiti sekslako ako izgladnjujete telo, jer seks ihrana su duboko povezani. Hrana jepotrebna za vaše preživljavanje, zapreživljavanje pojedinca, a seks jepotreban za preživljavanje rase, vrs-te. Oni su oboje hrana na neki način.Bez hrane individua ne može preži-veti, a bez seksa vrsta ne može preži-veti. Inače primaran je pojedinac.Ako pojedinac može da preživi, ondase ne postavlja pitanje vrste.

Dakle, ako izgladnjujete svojetelo, ako mu dajete tako malo hraneda se energija stvorena od nje iscrp-ljuje u svakodnevnom rutinskomradu - vašem hodanju, sedenju, spa-vanju - ne akumulira se ni malo viš-ka energije, onda će seks iščeznuti jerseksa samo može biti kada pojedinacskupi više energije, više nego što muje potrebno za preživljavanje. Ondatelo može misliti o preživljavanju

468

vrste. Ako ste vi u opasnosti, ondatelo jednostavno zaboravlja na seks.

Otuda toliko privlačnosti upostu, jer u postu seks iščezava - alito nije beželjnost. To je samo posta-janje sve više i više mrtvim, manje imanje živim. U Indiji su monasi pos-tili neprekidno baš radi tog cilja, jerako postite neprekidno i stalno stena dijeti gladovanja, seks iščezava;ništa drugo nije potrebno - nikakavpreobražaj uma, nikakav preobražajunutrašnje energije. Jednostavnogladovanje pomaže.

Onda vi postajete naviknuti nagladovanje. Ako to radite neprekidnogodinama, jednostavno ćete zabora-viti da seks postoji. Nikakva energijase ne stvara, nikakva energija se nekreće do seksualnog centra. Nemaenergije da se kreće. Osoba postojibaš kao mrtvo biće. Nema seksa.

Međutim, to nije ono što Pata-njđali misli. To nije stanje bez želja.To je samo jedno impotentno ili

469

nemoćno stanje; tu ne postoji energi-ja. Dajte telu hranu... Vi ste moždaizgladnjivali telo za trideset ili četr-deset godina - dajte pravu hranu telui seks se ponovo pojavljuje. Vi se nis-te promenili. Seks je upravo skriventu i čeka energiju da poteče. Kad godenergija poteče, on će opet postatiživ.

Dakle, šta je merilo? Kriteri-jum treba da se zapamti. Biti više živ,biti više ispunjen sa energijom,vitalnošću, a postati bež želja. Samoonda ako vas vaša beželjnost činiviše živim, onda ste sledili ispravnouputstvo. Ako vas učini jednostavnomrtvom osobom, vi ste samo sledilipravilo. Lako je slediti pravilo jer sene zahteva inteligencija. Lako je sle-diti pravilo jer jednostavni trikovi tomogu učiniti. Post je jednostavantrik. Ništa mnogo nije sadržano unjemu; nikakva mudrost neće proi-zaći iz toga.

470

Sproveden je jedan eksperi-ment na Oksfordu. Tokom tridesetdana grupa od dvadeset studenata jetotalno gladovala, mladi, zdravi lju-di. Posle sedam ili osam dana oni supočeli da gube interesovanje zadevojke. Slike golih devojaka su imdate, a oni su bili nezainteresovani.A ta nezainteresovanost nije bilasamo telesna, čak i njihovi umovinisu bili zainteresovani - jer sadapostoje metode za prosuđivanjeuma.

Kad god mladić, zdrav mladić,gleda sliku gole devojke, zenice nje-govih očiju postaju velike. One suviše otvorene da prime golu figuru.A vi ne možete kontrolisati svojezenice; one nisu voljne. Tako vimožete reći da ste nezainteresovaniza seks, ali slike će pokazati da li stezainteresovani ili ne. Vi ne možeteuraditi ništa voljno, ne možete kon-trolisati zenice svojih očiju. One sešire jer je nešto tako interesantno

471

došlo ispred njih, da se otvaraju više,kapci se otvaraju više da bi višemogli primiti unutra. Ne, žene nisuzainteresovane za golog muškarcakada su zainteresovane za male bebe,tako ako im daju lepe slike beba nji-hove oči se šire.

Svaka predostrožnost je pre-duzeta da se vidi da li su zaintereso-vani - nije bilo zainteresovanosti.Ubrzo, njihov interes je opao. Čak i usvojim snovima su prestali da viđajudevojke, prekinuti su seksualni sno-vi. Krajem druge sedmice, četrnaes-tog ili petnaestog dana, oni su jedno-stavno bili mrtvi leševi. Čak i ako bilepa devojka prišla blizu, oni je ne bigledali. Ako bi neko izrekao nekuseksualnu šalu, oni se ne bi smejali.Trideset dana su gladovali. Tridese-tog dana, cela grupa je bila neseksu-alna. Nije bilo seksa u njihovomumu, ni u njihovom telu.

Onda im je data hrana opet.Prvog dana oni su ostali isti. Sledećeg

472

dana oni su bili zainteresovani, a tre-ćeg dana svi koji su gladovali tridesetdana su iščezli. Sada nisu bili samozainteresovani, bili su opsesivnozainteresovani - kao da je gladovanjepomoglo. Za nekoliko sedmica oni subili opsesivno seksualni, mislećisamo na devojke i ni na šta više.Kada je hrana bila u telu, devojke suopet postale važne.

Inače ovo je urađeno u mno-gim zemljama širom sveta. Mnogereligije su sledile ovaj post. Onda suljudi počeli misliti da su otišli izvanseksa. Vi možete otići izvan seksa, alipost nije način. To je trik. A ovo možeda se uradi na svaki način. Ako ste upostu vi ćete biti manje ljuti, a akopostanete naviknuti na post, onda ćemnoge stvari iz vašeg života jednos-tavno otpasti jer osnova je otpala:hrana je osnova.

Kada imate više energije, vi sekrećete u više dimenzija. Kada steispunjeni sa obiljem energije, vaše

473

obilje energije vas vodi u mnoge,mnoge želje. Želje nisu ništa do izrazienergije. Dakle moguća su dva puta.Jedan je: vaša želja se menja, energijaostaje; drugi je: energija se uklanja,želja ostaje. Energija može biti uklo-njena vrlo lako. Jednostavno možetebiti operisani, kastrirani, i tada seksnestaje. Neki hormoni mogu bitiuklonjeni iz vašeg tela. To je ono štočini post - neki hormoni nestaju;onda možete postati neseksualni.

Međutim, ovo nije cilj Patanj-đalija. Patanjđali kaže da energijatreba da ostane, želje da iščeznu.Samo kada želja iščezne, a vi steispunjeni energijom, možete postićito blaženo stanje koje joga ima za cilj.Mrtva osoba ne može postići božan-sko. Božansko može biti postignutosamo kroz bujanje energije, obiljeenergije, kroz okean energije.

Ovo je druga stvar koju trebaneprekidno pamtiti - nemojte uništi-ti energiju, uništite želju. To će biti

474

teško. To će biti teško, naporno, jer totraži totalnu transformaciju vašegbića. Međutim Patanjđali je za to.Zato on deli njegovu vairagyu, njego-vu beželjnost, u dva koraka. Ondaje dve sutre. Prva sutra:

Prvo stanje vairagye, beželjnost,je obustava prepuštanja žeđi za čulnimuživanjima, sa svesnim naporom.

Mnoge stvari su sadržane itreba da se razumeju. Jedna, odava-nje čulnim uživanjima. Zašto tražitečulna uživanja? Zašto um stalno mis-li o zadovoljenju? Zašto se krećeteopet i opet u istom obrascu prepuš-tanja?

Za Patanjđalija i za sve one kojisu spoznali, razlog je što vi niste bla-ženi u nutrini; otuda, želja za uživa-njem. Na uživanje orjentisan umznači da takvi kakvi jeste, u sebi, viste nesrećni. Zbog toga stalno tražitesreću negde drugde, spolja. Osobakoja je nesrećna je prisiljena da se

475

kreće u željama. Želje su putevi nes-rećnog uma da traži sreću. Naravno,nigde taj um ne može naći sreću.Najviše što može je da nađe nekolikoodsjaja. Ovi odbljesci izgledaju kaouživanje. Uživanje označava letimič-no sagledavanje sreće. A zabluda je utome što ovaj um koji traga za uživa-njem misli da ovi odsjaji i uživanjadolaze odnekud drugde, spolja, oddrugoga. To uvek dolazi iznutra.

Pokušajmo sada da razume-mo. Vi ste u ljubavi s nekom osobom.Ulazite u seks. Seks vam daje letimi-čno sagledavanje uživanja; to vamdaje odsjaj sreće. Za jedan trenutak viosećate spokojstvo. Sve nevolje suiščezle; svih duševnih patnji nemaviše. Za jedan trenutak vi ste ovde isada, zaboravili ste sve. Za jedan tre-nutak nema prošlosti i nema buduć-nosti. Zbog toga što nema prošlosti inema budućnosti, i za jedan trenu-tak ste ovde i sada - iznutra iz vasteče energija. Vaše unutrašnje biće

476

teče u tom trenutku, i vi imate svet-lucanje sreće.

Međutim vi mislite da svetlu-canje dolazi od partnera, od žene iliod muškarca. To ne dolazi od muš-karca ili žene. To dolazi od vas! Drugivam je jednostavno pomogao dapadnete u sadašnjost, da padneteizvan budućnosti i prošlosti. Drugivam je jednostavno pomogao dadonesete sebe u sadašnjost ovog tre-nutka.

Ako se možete preseliti u ovusadašnjost bez seksa, seks će ubrzopostati beskoristan, on će nestati. Ononda neće biti želja. Ako želite da sepreselite u seks, možete se premestitiiz zabave, ali ne iz želje. Onda nemaopsesije u tome jer vi ne zavisite odtoga.

Sednite ispod drveta jednogdana - upravo ujutru dok sunce nijeizašlo, jer s rađanjem sunca vaše teloje nemirno, i teško je biti miran unu-tra. Zbog toga na Istoku su uvek

477

meditirali pre izlaska sunca, oni suto nazivali brahma muhurti - trenu-tak božanskog. Oni su u pravu, jer sasuncem energije se bude i započinjuda teku u starom obrascu koji stestvorili.

Baš ujutru, kada sunce još nijeizašlo na horizontu, sve je smireno ipriroda je čvrsto uspavana - drvećespava, ptice spavaju, ceo svet spava,vaše telo je takođe unutra uspavano,a vi dolazite da sednete ispod drveta.Sve je smireno. Samo pokušajte dabudete ovde u ovom trenutku. Nečinite ništa; nemojte čak ni meditira-ti. Ne činite nikakav napor. Samozatvorite svoje oči, ostanite tihi, u tojtišini prirode. Iznenada ćete imatiista letimična sagledavanja, odbljes-ke koja su dolazila kroz seks, ili čakveća, dublja. Iznenada ćete osetitinavalu energije koja teče iznutra.Sada ne možete biti obmanuti, jernema drugog, to sigurno dolazi iz

478

vas. To sigurno teče iznutra. Nikodrugi vam je ne daje, vi je dajete sebi.

Ali ta situacija je nužna - tiši-na, energija, ne u uzbuđenju. Vi neradite ništa, samo ste tu ispod drve-ta, i imaćete odsjaj. A to zaista nećebiti uživanje, to će biti sreća, jer sadagledate u pravi izvor, pravi smer.Jednom kada znate to, onda ćeteodmah kroz seks prepoznati da jedrugi (partner) bio samo ogledalo, viste se samo ogledali u njemu ili njoj. Ivi ste bili ogledalo za drugog. Vi stepomagali jedno drugom da padneteu sadašnjost, da odete od razmišlja-jućeg uma do nerazmišljajućeg sta-nja bivanja.30

Što je više um ispunjen brblja-njem, više seks ima privlačnosti. NaIstoku, seks nikada nije bio takvaopsesija kao što je bio opsesija naZapadu. Filmovi, priče, romani, poe-zija, magazini, sve je postalo seksu-

30 Do Bitka, Sopstva ili Jastva.

479

alno. Ne možete prodati ništa dok nestvorite seksualnu privlačnost. Akotreba da prodate kola, možete ihprodati samo kao seksualni objekat.Ako želite da prodate pastu za zube,možete je prodati kroz neku seksual-nu reklamu. Ništa se ne može proda-ti bez seksa. Izgleda da samo seksima potražnju, značaj, ništa drugo.

Svaka važnost dolazi krozseks. Ceo um je opsednut seksom.Zašto? Zašto se to nije nikada dešava-lo ranije? To je nešto novo u ljudskojistoriji. Razlog je što je sada Zapadpotpuno apsorbovan u mislima,nema mogućnosti da se bude ovde isada, osim u seksu. Seks je ostaojedina mogućnost, i baš to se dešava.

Modernom čoveku je čak ovopostalo moguće - da dok vodi ljubavmože misliti o drugim stvarima.Jednom kada postanete tako sposob-ni da dok vodite ljubav nastavljate damislite o nečemu - o vašim računimau banci, ili nastavljate da razgovara-

480

te sa prijateljem, ili nastavljate dabudete negde drugde - dok voditeljubav ovde - seks će takođe bitiokončan. Onda će biti samo dosada,frustracija, jer sam seks nije bitan.Stvar je bila samo u ovome - zato štose seksualna energija kreće takobrzo, vaš um dolazi do zaustavljanja,seks ga prevladava. Energija tečetako brzo, tako vitalno, da se vaš obi-čan obrazac mišljenja zaustavlja.

Čuo sam, jednom se dogodiloda je Mula Nasrudin prolazio krozšumu. Naišao je na lobanju. Upravoradoznao, kakav je uvek bio, pitao jelobanju: "Šta vas je dovelo ovde gos-podine?" Bio je zapanjen kada jelobanja rekla: "Pričanje me je dovelodovde, gospodine," Nije mogao dapoveruje u to, ali je čuo to i potrčao jena dvor kod kralja. Rekao je: "Videosam čudo! Lobanja, lobanja kojagovori, leži baš pored našeg sela ušumi."

481

Kralj takođe nije mogao dapoveruje, ali je takođe bio radoznao.Ceo dvor ih je sledio, otišli su šumu.Nasrudin je prišao blizu lobanje ipitao: "Šta te je dovelo ovde, gospo-dine?" ali lobanja je ostala nema.Pitao je ponovo, opet i opet, ali loba-nja je bila mrtvački nema.

Kralj je rekao: "Znao sam odranije, Nasrudine, da si lažov. Alisada je previše. Napravio si takvušalu da ćeš morati da patiš zbog nje."Naredio je svom čuvaru da mu odse-če glavu i baci je pored lobanje mra-vima da je pojedu. Kada su svi otišli -kralj, njegov dvor - lobanja je počelaopet da govori. Pitala je: "Šta vas jedovelo ovde, gospodine?" Nasrudinje odgovorio: "Pričanje me je doveloovde, gospodine."

Govorenje je dovelo čovekadovde - do situacije koja je danas.Konstantno brbljajući um ne dozvo-ljava nikakvu sreću, nikakvu mogu-

482

ćnost sreće, jer samo smireni ummože gledati unutra, samo smirenium može slušati tišinu, sreću, kojauvek ključa ovde. Ali ona je tako sup-tilna da je s bukom iz uma ne možetečuti.

Samo u seksu buka ponekadprestaje. Ja kažem: "Ponekad". Akoste postali naviknuti na seks, kao štomuževi i žene postaju, onda se onanikada ne zaustavlja. Ceo čin postajeautomatizovan i um nastavlja posvome. Onda je seks takođe dosada.

Sve ima privlačnost, ako vammože dati taj odsjaj. Može izgledatida odsjaj ili letimična sagledavanjadolaze spolja; oni uvek dolaze iznut-ra. Spolja može biti samo ogledalo.Kada sreća teče iznutra odražava seod nečeg spolja, to se naziva zado-voljstvom. Ovo je Patanjđalijevadefinicija - sreća teče iznutra reflek-tovana od nečega spoljašnjeg, spolja-šnje deluje kao ogledalo. Ako misliteda ta sreća dolazi spolja, ona je naz-

483

vana uživanjem. Mi smo u potrazi zasrećom, ne u potrazi za uživanjem.Tako da sve dok ne budete imaliodsjaj sreće, ne možete zaustavitivaše napore traganja za zadovolj-stvima. Prepuštanje uživanju značitraganje za zadovoljstvom.

Potreban je svestan napor. Zadve stvari. Jedna: kad god osetite daje trenutak uživanja prisutan, preob-razite ga u meditativno stanje. Kadgod osetite da osećate zadovoljstvo,sreću, veselje, zatvorite svoje oči ipogledajte unutra, i vidite odakle todolazi. Ne gubite taj trenutak; to jedragoceno. Ako niste svesni nastavi-ćete da mislite da to dolazi spolja, i toje zabluda sveta.

Ako ste svesni, meditativni,ako tragate za pravim izvorom, preili kasnije ćete saznati da to dolaziiznutra. Jednom kada saznate da touvek teče iznutra, da je to nešto štoveć imate, prepuštanje strastima ćeotpasti, i to će biti prvi korak beželj-

484

nosti. Onda ne tražite spolja, niste užudnji. Niste ubili želje, niste se borilisa željama, vi ste jednostavno našlinešto veće. Želje sada ne izgledajutako važne. One venu.

Zapamtite ovo: one ne treba dabudu ubijene i uništene; one samevenu. Jednostavno ih zanemarujetejer imate veći izvor. Vi ste magnetskiprivučeni prema njemu. Sada sečitava vaša energija kreće unutra.Želje se jednostavno zanemaruju.

Vi ih niste dotukli. Ako se bori-te s njima nikada nećete pobediti. Toje kao kada biste imali neko kamenje,šareno kamenje u svojim rukama. Iodjednom opazite dijamante, da onileže okolo. Vi bacate kamenje da bis-te stvorili prostor za dijamante usvojim rukama. Vi se ne borite skamenjem. Kada su dijamanti tu, vijednostavno ispustite kamenje. Onoje izgubilo svoj značaj.

Želje moraju izgubiti svoj zna-čaj. Ako se borite, značaj im se ne

485

gubi. Naprotiv, baš kroz borbu dajeteim veći značaj. Onda one postajuvažnije. To se događa. Kada se nekobori sa nekom željom, ta želja postajecentar njegovog uma. Ako se boritesa seksom, seks postaje centar. Ondaste neprekidno angažovani u tome,zauzeti s tim. To postaje kao rana.Gde god da pogledate, ta rana seodmah projektuje, i šta god viditepostaje seksualno.

Um ima mehanizam, jedanstari mehanizam preživljavanja: iliborba ili bekstvo. Dva su puta uma:ili se možete boriti s nečim, ili može-te pobeći od toga. Ako ste jaki, ondase borite. Ako ste slabi, onda bežite,jednostavno pobegnete. Ali u obaslučaja nešto drugo je važno, drugo jecentar. Možete se boriti ili pobeći izsveta - iz sveta gde su želje moguće;možete otići na Himalaje. To je tako-đe borba, borba slabog.

486

Čuo sam: jednom je Mula Nas-rudin kupovao u selu. Ostavio jesvog magarca na ulici i otišao u trgo-vinu da kupi nešto. Kada se vratiobio je besan. Neko je obojio njegovogmagarca potpuno u crveno, svetlocrveno. Bio je gnevan raspitivao se:"Ko je to učinio? Ubiću tog čoveka!"

Tu je stajao mali dečak. Rekaoje: "Jedan čovek je to učinio, ušao je ukrčmu." Tako je Nasrudin otišaotamo, požurio je tamo, ljut, lud.Rekao je: "Ko je to uradio? Ko je obo-jio mog magarca?"

Vrlo krupan čovek, vrlo jak,ustao je i rekao: "Ja sam, pa šta?" Nato je Nasrudin rekao: "Hvala vam,gospodine. Uradili ste tako lep posao.Došao sam da vam kažem da je prvipremaz suv."

Ako ste jaki, onda ste spremnida se borite. Ako ste slabi, onda stespremni da pobegnete. Ali u oba slu-čaja, vi ne postajete jači. U oba sluča-

487

ja drugi je postao centar vašeg uma.Ovo su dva držanja, boriti se ili pobe-ći - i oba su pogrešna jer se kroz njihvezujući uticaj uma pojačava.

Patanjđali kaže da postoji tre-ća mogućnost: ne borite se i ne bežite.Samo budite budni. Samo budite sves-ni. Kakav god da je slučaj, samo budi-te svedok. Svesni napor znači, prvo:traganje za unutarnjim izvorom sre-će; i drugo: svedočenje starog obrascanavika - ne boriti se s tim, samo sve-dočiti to.

Prvo stanje vairagye, beželjnostje obustava prepuštanja žeđi za čulnimuživanjima, sa svesnim naporom.

‘Svesni napor’ jeste ključnareč. Svesnost je potrebna, i napor jetakođe potreban. Napor treba dabude svestan jer može postojati inesvestan napor. Možete biti treni-rani na takav način da možete odba-citi određene želje bez znanja da steih odbacili.

488

Na primer, ako ste rođeni uvegetarijanskoj kući vi ćete jestivegetarijansku hranu. Nevegetari-janska hrana jednostavno nije pita-nje. Nikada je niste odbacili svesno.Bili ste odgajani na takav način da jenesvesno odbačena sama od sebe. Alivam to neće dati neki integritet; nećevam to dati neku duhovnu snagu.Dok nešto ne učinite svesno, to nijepostignuto.

Mnoga društva su probala ovoza svoju decu, da ih podignu natakav način da izvesne pogrešnestvari jednostavno ne uđu u njihoveživote. One ne ulaze, ali ništa se nepostiže na taj način jer realna stvarkoju treba zadobiti jeste svesnost.Svesnost može biti zadobijena kroznapor. Ako je bez napora neštouslovljeno u vama, to uopšte nijepostignuće.

Dakle u Indiji ima puno vege-tarijanaca. Đaini, Brahmani, mnogiljudi su vegetarijanci. Ništa se ne

489

postiže time što ste samo rođeni uđainskoj porodici, biti vegetarijanacne znači ništa. To nije svestan napor;niste učinili ništa oko toga. Da sterođeni u nevegetarijanskoj porodici,vi biste prihvatili nevegetarijanskuishranu na sličan način.

Dok neki svesni napor nijeučinjen, vaša kristalizacija se nikadane događa. Morate učiniti nešto svo-je. Kada nešto učinite sami od sebe,vi to ostvarujete. Ništa se ne postižebez svesnosti, zapamtite to. To jejedna od osnovnih stvari. Ništa se nepostiže bez svesnosti! Možete postatisavršeni svetac, ali ako to niste pos-tali kroz svesnost, to je uzaludno,beskorisno. Morate se boriti inč poinč, jer kroz borbu više svesti će bitipotrebno. A što više svesnosti pri-menjujete u svemu, više svesni vipostajete. Dolazi trenutak kada pos-tajete čista svest.

490

Prvi korak je:...obustava prepuštanja žeđi za

čulnim uživanjima, sa svesnim napo-rom.

Šta da se radi? Kad god ste ustanju uživanja - seks, hrana, novac,moć, bilo šta što vam pruža uživanje- meditirajte o tome. Samo pokušajteda nađete to, odakle to dolazi. Vi steizvor, ili je izvor negde drugde? Akoje izvor negde drugde, onda nemamogućnosti za bilo kakvu transfor-maciju jer ćete ostati zavisni od izvo-ra.

Ali srećom, izvor nije nigdedrugde, on je u vama. Ako meditira-te, vi ćete ga naći. On kuca svakogtrenutka iznutra, ‘Ja sam ovde!’ Jed-nom kada osetite da je tu i da kucasvakog trenutka - a vi ste samo stva-rali spoljašnje okolnosti u kojima seto se dešavalo - to se može dogoditibez okolnosti. Onda ne treba da zavi-site ni od koga, od hrane, od seksa,od moći, bilo čega. Vi ste dovoljni

491

unutar samoga sebe. Jednom kadadođete do tog osećanja, osećanjasamodovoljnosti, prepuštanje stras-tima - um koji je popustljiv vanjskimželjama - iščezava.

To ne znači da nećete uživati uhrani. Uživaćete više. Ali sada hrananije izvor vaše sreće, vi ste izvor. Nezavisite od hrane, niste opsednutihranom.

To ne znači da ne uživate useksu. Možete uživati više, ali sada jeto veselje, igra; to je samo slavlje. Aliniste zavisni od toga, izvor toga nijespolja. I jednom kada dve osobe, dvo-je ljubavnika, otkriju ovo - da druginije izvor njihovog uživanja - oniprestaju da se bore jedno s drugim.Oni započinju da vole jedno drugo poprvi put.

Inače ne možete voleti osobuod koje ste zavisni ni na koji način. Vićete mrzeti, jer je ona vaša zavisnost.Bez nje ne možete biti srećni. Dakle,ona je bila ključ, a osoba koja ima

492

ključ vaše sreće vaš je tamničar. Lju-bavnici se bore jer vide da drugi imaključ, "Ona me može učiniti srećnimili nesrećnim." Jednom kada saznateda ste vi izvor svoje, i drugi je izvornjegove vlastite sreće, možete delitisvoju sreću; to je druga stvar, ali viniste zavisni. Možete podeliti. Možeteslaviti zajedno. To je ono šta ljubavznači: slavljenje zajedno, deljenjezajedno - ne ganjati jedno drugo, neeksploatisati jedno drugo.

Zato što eksploatacija ne možebiti ljubav. Onda koristite drugogkao sredstvo, a koga god koristitekao sredstvo, on će vas mrzeti. Lju-bavnici mrze jedno drugo jer koriste,eksploatišu jedno drugo, a ljubav -koja treba da bude najdublja ekstaza- postaje najružniji pakao. Ali jednomkada znate da ste vi izvor svoje sreće,niko drugi nije izvor, možete podelitito slobodno. Onda drugi nije vašneprijatelj, nije čak ni jedan intiman

493

neprijatelj. Po prvi put prijateljstvose stvara, možete uživati u svemu.

A moći ćete da uživate samokada ste slobodni. Samo nezavisnaosoba može da uživa. Osoba koja jeluda i opsednuta hranom ne može dauživa. Ona može da napuni stomak,ali ne može da uživa. Njeno jedenje jenasilno. To je vrsta ubijanja. Onaubija hranu; ona uništava hranu. Iljubavnici koji osećaju da njihovasreća zavisi od drugog, bore se,pokušavaju da dominiraju nad dru-gim, pokušavaju da ubiju drugog, daunište drugog. Bićete sposobni usvemu da uživate više kada znate daje izvor unutra. Onda ceo život pos-taje igra, iz trenutka u trenutakmožete nastaviti da uživate besko-načno.

Ovo je prvi korak, sa naporom.Svesnošću i naporom postižete beže-ljnost. Patanjđali kaže da je ovo prvo,jer čak i napor, čak i svesnost, nije

494

dobra, jer to znači da se neka borba,neka skrivena borba, još odvija.

Drugi i poslednji korakvairagye, poslednje je stanje beželj-nosti:

... obustava svih želja uz pomoćspoznaje unutarnje prirode puruše,vrhovnog Sopstva.

Prvo morate znati da ste viizvor sve sreće koja se vama dešava.Drugo, morate znati svu priroduvašeg unutarnjeg bića. Prvo, vi steizvor. Drugo, ‘Kakav je ovo izvor?’Prvo, samo toliko je dovoljno, da stevi izvor sreće. A drugo, šta je ovajizvor u svojoj celokupnosti, ovajpuruša, unutarnje Sopstvo: "Ko sam’ja’?" u svojoj celosti.

Jednom kada znate ovaj izvoru njegovoj celokupnosti, vi ste spoz-nali sve. Onda je ceo univerzum unu-tra, ne samo sreća. Onda sve što pos-toji, postoji unutra - ne samo sreća.Onda Bog ne sedi negde u oblacima,on postoji unutra. Onda ste vi izvor,

495

koreni izvor svega. Onda ste vi sredi-šte.

Jednom kada postanete središ-te egzistencije, jednom kada znate daste središte egzistencije, sva patnjaće nestati. Tada beželjnost postajespontana, sahađa. Nikakav napor,nikakvo nastojanje, nikakvo održa-vanje nije potrebno. To je lako, to jepostalo prirodno. Ne vučete to, nitigurate to. Sada nema ’ja’ koje možeda vuče i gura.

Zapamtite ovo: borba stvaraego. Ako se borite u svetu, to stvarakrupan, grub ego: "Ja sam neko snovcem, sa ugledom, sa snagom."Ako se borite unutra, to stvara supti-lan ego: "Ja sam čist; ja sam svetac; jasam mudrac," ali ‘Ja’ ostaje sa bor-bom. Dakle, postoje pobožni egoistikoji imaju vrlo suptilan ego. Onimožda nisu svetovni ljudi, nisu; onisu drugačije svetovni. Ali borba pos-toji. Oni su postigli nešto. To postig-nuće još nosi poslednju senku od ‘Ja’.

496

Drugi korak i konačni korakbeželjnosti za Patanjđalija je potpuninestanak ega. Samo prirodan tok.Nema ‘ja’, nema svesnog napora. Tone znači da nećete biti svesni, vi ćetebiti savršena svest - ali nikakavnapor nije sadržan u bivanju sves-nim. Nećete biti samosvesni - bićetečisto svesni, nesebično. Prihvatili stesebe i egzistenciju kakva ona jeste.

Totalno prihvatanje - to je onošto Lao Ce zove Tao, reka teče premaokeanu. Ona ne čini nikakav napor;nije u žurbi da stigne do okeana. Čaki ako ne stigne, neće biti frustrirana.Čak i ako stigne za milione godina,sve je u redu. Reka jednostavno tečejer tečenje je njena priroda. Nikakvognapora nema. Ona će nastaviti dateče.

Kada se želje po prvi put usta-nove, nastaje i napor za njihovo opa-žanje, suptilan napor. Čak i prvikorak je suptilan napor. Započinjetesa pokušajima da budete svesni,

497

"Odakle moja sreća dolazi?" Morateučiniti nešto, a to činjenje će kreiratiego. Zbog toga Patanjđali kaže da jeto samo početak, i morate zapamtitida to nije kraj. Na kraju, ne samo dasu želje nestale, vi ste takođe nestali.Samo unutrašnje biće je ostalo usvom toku.

Ovaj spontani tok je vrhovnaekstaza jer za njega nije moguća pat-nja. Patnja dolazi kroz očekivanje,potrebe. Nema nikoga da očekuje, datraži, tako da sve što se dogodi jestedobro. Sve što se događa je blagoslov.Ne možete ništa porediti ni sa čimdrugim, sve je svoj slučaj. I zato štonema poređenja sa prošlošću i sabudućnošću - nema nikoga da upo-ređuje - ne možete gledati ni na štakao na patnju, kao bol. Čak i ako sebol dogodi u nekoj situaciji, to nećebiti bolno. Pokušajte da razumeteovo. Ovo je teško.

Isus je bio raspet na krstu.Hrišćani su slikali Isusa vrlo tužnog.

498

Rekli su čak da se on nikada nije sme-jao, i u svojim crkvama imaju svudatužne figure Isusa. To je ljudsko;možete razumeti to, jer osoba koja jerazapeta na krstu mora biti tužna.Mora da je bio u unutrašnjoj agoniji;mora da je patio.

Tako hrišćani stalno govore daje Isus ispaštao za naše grehe - ali onje patio. Ovo je potpuno pogrešno!Ako pitate Patanjđalija ili mene, to jesasvim pogrešno. Isus ne može dapati. Nemoguće je da Isus pati. Akoon pati, onda ne postoji razlikaizmeđu vas i njega.

Bol je tu, ali on ne može dapati. To može da izgleda nerazumlji-vo, ali nije, to je jednostavno. Može-mo da vidimo spolja da je razapet,ponižen, da je njegovo telo uništeno.Bol je tu, ali Isus ne može da pati. Jeru tom trenutku kada je Isus raspetna krstu, on ne može ništa da traži.On ne može da zahteva. On ne možeda kaže: "Ovo je pogrešno. Ovo ne

499

treba da bude tako. Treba da budemkrunisan, a ja sam raspet na krstu."

Ako je on to imao u svom umu- to: "Treba da budem krunisan, alisam raspet," - onda bi bilo bola. Akonije imao budućeg u umu, to da: "Jatreba da budem krunisan," nikakvogočekivanja za budućim, nikakavodređeni cilj da dostigne, gde god senašao tu je cilj. On ne može da upo-ređuje. To ne može biti drugačije. Toje sadašnji trenutak koji mu je dat.To raspeće je krunisanje.

On ne može da pati jer patnjaznači otpor. Morate se odupretinečemu, samo onda možete patiti.Pokušajte to. Biće vam teško dabudete raspeti, ali postoje mala, sva-kodnevna raspinjanja na krst. Ona ćedelovati.

Imate bol u nozi ili u glavi,imate glavobolju. Možda niste uočilimehanizam toga. Imate glavobolju, istalno se borite i opirete. Ne želite to.Vi ste protiv toga, podeljeni ste. Neg-

500

de ste vi unutar glave i glavobolja jetamo. Vi ste zasebni i glavobolja jezasebna, i insistirate da ne treba dabude tako. To je pravi problem.

Pokušajte jednom da se neborite. Tecite sa glavoboljom, posta-nite glavobolja. I recite: "To se sadadogađa. Ovakva je moja glava uovom trenutku, i u ovom trenutkuništa drugo nije moguće. To možeotići u budućnosti, ali u ovom trenu-tku glavobolja je ovde." Ne opirite se.Dozvolite joj se da se dešava; postani-te jedno s njom. Ne navlačite sebe upodelu, tecite u tome. A onda će bitiiznenadnog napretka nove vrste sre-će koju niste znali. Kada nema niko-ga da se odupire, čak i glavobolja nijebolna. Borba stvara bol. Bol uvekznači boriti se protiv bola - to jestvarna bol.

Isus prihvata. Na taj načinnjegov život je došao na krst. To jesudbina. To su na Istoku uvek nazi-vali sudbinom, bhagya, kismat. Dakle

501

nije glavna stvar u dokazivanju svašom verom, nije u pitanju ni bore-nje s njom. Ne možete činiti ništa; tose dešava. Samo vam je moguća jed-na stvar - možete teći s njom ili semožete boriti s njom. Ako se borite,to postaje veća agonija. Ako tečete stim, agonija je manja. Ako možetepotpuno teći, agonija nestaje. Postaliste tok.

Pokušajte to kada imate gla-vobolju, pokušajte to kada vam jetelo bolesno, pokušajte kada imateneki bol - samo sledite to. A jednom,ako možete dopustiti, moraćete doćido jedne od najdubljih tajni života -da bol nestaje ako vi tečete s njim. Aako možete da tečete potpuno, bolpostaje sreća.

Ali to nije nešto što se logičnomože razumeti. Možete shvatiti tointelektualno, ali to neće delovati.Pokušajte to egzistencijalno. Postojesvakodnevne situacije. Svakogmomenta nešto je nepravilno. Tecite

502

sa tim i vidite kako će se preobraziticela situacija. A kroz taj preobražaj vitranscendirate to.

Buda nikada ne može biti ubolu; to je nemoguće. Samo jedan egomože biti u bolu. Ego mora biti ubolu. Ako je ego tu vi možete preob-raziti svoje uživanje u bol; ako egonije tu možete preobraziti svoj bol uuživanje. Tajna leži u egu.

Poslednje stanje vairagye, beže-ljnost je obustava svih želja uz pomoćsaznavanja unutarnje prirode puruše,vrhovnog Sopstva.

Kako se to događa? Samo zna-jući najdublju srž sebe samoga, puru-šu, unutarnjeg stanovnika. Samoznajući njega! Patanjđali kaže, Budakaže, Lao Ce kaže, samo znajući nje-ga, sve želje nestaju.

To je misteriozno, i logični umje prinuđen da pita kako se to dešavada samo pomoću poznavanja sebe

503

samih sve želje nestaju. To se događajer sada znajući sami sebe, ovakvekakvi smo, sve želje su nastale. Željesu jednostavno neznanje o sebi. Zaš-to? Sve što tražite kroz želje je tu,skriveno u Sopstvu. Ako znate Sebe,želje će nestati.31

31 Naša suština ili Sopstvo je svest koja omo-gućava samu Celinu, Apsolut. Šta bi drugomoglo da bude? Sama definicija Apsolutajeste da je on sve, da je nedeljiv, da postoji poholografskom modelu, tako da svaki privid-ni deo Apsoluta sadrži njegovu Celinu, da jesve što postoji na bilo kakav način zapravosam Apsolut. Tako je to i naše Sopstvo. Samoje refleksija svesti o tome različita, negde jegušća i izražava se kroz grubi oblik, a negdefinija i ogleda se kao delanje i informacija, anajčistija je kao samospoznaja ili čista svesto Sebi. Probuđen čovek je svesni subjektCeline. U njemu se Celina najjasnije ogleda ispoznaje kao ona sama i kao suština čoveko-va, njegova samosvest. U tome je odgovorkako želje nestaju kada čovek spozna sebe.Dok smo u iluziji da smo samo jedna otuđe-na i posebna individua, onda smo nepotpunii želimo (još) nešto drugo. Celina ne može da

504

Na primer, tražite snagu. Sva-ko traži moć. Moć stvara ludilo usvakome. Izgleda da samo ljudskodruštvo postoji na takav način da sesvako odaje moći.

Dete se rodi; ono je bespomoć-no. To je prvo osećanje koje svi uveknosite u sebi. Dete se rodi, ono jebespomoćno, a bespomoćno dete želisnagu. To je prirodno jer svako jesnažniji od njega. Majka je snažnija,otac je snažniji, braća su snažnija,svako je snažniji, a dete je apsolutnobespomoćno. Naravno, prva željakoja se javi je da ima moć - kako daizraste snažno, kako da bude domi-nantno. I dete započinje da biva poli-tičar od tog trenutka. Ono započinjeda uči trikove kako da vlada.

Ako plače previše, saznaje damože vladati kroz plakanje. Može

želi ništa drugo jer ne postoji ništa drugo,ona je cela, potpuna, ona već jeste sve štobiva i što može da bude.

505

dominirati čitavom kućom samopomoću plakanja. Ono uči da plače.Žene nastavljaju s tim čak i kada višenisu deca. One su naučile tajnu, nas-tavljaju to. A treba da nastavljaju stim jer ostaju bespomoćne. To jepolitika moći.

Ono zna trik, i može stvoritismetnju. Može kreirati takvu smet-nju da morate prihvatiti nagodbu snjim. I svakog trenutka ono dubokooseća da jedina stvar koju treba jestesnaga, više moći. Ono će učiti, ići će uškolu, ono će rasti, ono će voleti, ali upozadini svega - njegovog obrazova-nja, ljubavi, igre - ono će nalazitikako da dobije više snage. Kroz obra-zovanje ono će želeti da dominira,kako da bude prvo u razredu tako damože dominirati, kako da dobije višenovca tako da može dominirati, kakoda napreduje u širenju uticaja i teri-torije dominacije. Čitav život će mubiti posvećen moći.

506

Mnogo života je jednostavnoprotraćeno. Čak i ako dobijete snagu,šta ćete raditi? Jednostavne detinjas-te želje su ispunjene. Dakle, kadapostanete Napoleon ili Hitler, izne-nada postajete svesni da je ceo naporbio beskoristan, uzaludan. Samo jedetinjasta želja bila ispunjena, to jesve. Sada šta da se čini? Šta da se činisa tom snagom? Ako je želja ispunje-na vi ste frustrirani. Ako želja nijeispunjena vi ste frustrirani, a onaapsolutno ne može biti ispunjena, jerniko ne može biti tako moćan damože osećati, ‘Sada je dovoljno’ -niko! Svet je tako kompleksan da sečak i Hitler oseća nemoćnim u nekimmomentima, čak i Napoleon će seosećati slabim u nekim trenucima.Niko ne može da oseća apsolutnusnagu, i ništa ne može da vas zado-volji.

Ali kada neko upozna svojeSopstvo, on dolazi do izvora apsolut-ne snage. Onda želja za snagom nes-

507

taje jer znate da ste već kralj, a samoste mislili da ste prosjak. Vi ste seborili da postanete veći prosjak,moćniji prosjak, a već ste bili kralj.Iznenada ste shvatili da vam nenedostaje ništa. Niste bespomoćni.Vi ste izvor svih energija, vi ste samizvor života. To osećanje nemoći udetinjstvu kreirano je od drugih. I toje začaran krug koji su oni stvorili uvama jer su to stvorili u njima njiho-vi roditelji, i tako dalje i tako dalje.

Vaši roditelji su stvorili oseća-nje u vama da ste nemoćni. Zašto?Jer su se samo kroz to oni mogli ose-ćati snažnim. Možda mislite da veo-ma volite decu. Izgleda da to nije slu-čaj. Vi volite moć, a kada dobijetedecu, kada postanete majke i očevi,vi ste moćniji. Možda vas niko nesluša; možda niste ništa u svetu, aliste barem u granicama svoje kućejaki. Možete bar da maltretirate maludecu.

508

Pogledajte očeve i majke: onimuče! Oni maltretiraju izražavajućiljubav tako da im čak ne možete reći:"Vi mučite." Oni muče 'za njihovovlastito dobro’, radi dobra samedece! Pomažu im da rastu. Oni seosećaju jaki. Psiholozi kažu da mnogiljudi biraju učiteljski poziv samo dabi bili uticajni, jer sa tridesetoro decena raspolaganju, vi se osećate baškao kralj.

Govorilo se da je Aurangajebazatvorio njegov sin. Kada je bio uha-pšen, on je napisao pismo u kome jerekao: "Samo jedna želja, ako jemožeš ispuniti, biće dobro, i ja ću bitisrećan. Samo mi pošalji tridesetorodece tako da ih mogu podučavati umom zatvoru."

Kaže se da je sin rekao: "Mojotac je uvek ostao kralj, i on ne možeizgubiti svoje kraljevstvo. Tako da ječak i u zatvoru njemu trebalo tride-setoro dece da bi ih podučavao."

509

Gledajte! Idite u školu! Učiteljsedi na svojoj stolici - i apsolutnamoć, gospodar je svega što se tamodogađa. Ljudi žele decu ne zbog lju-bavi, jer da ih vole zaista, svet bi biodrugačiji. Ako volite svoje dete, svetbi bio potpuno drugačiji. Nećete mupomagati da bude bespomoćno, dase oseća bespomoćno, daćete mutako mnogo ljubavi da će osećati daje jako. Ako mu date ljubav, onda ononikada neće tražiti moć. Ono nećepostati politički lider; ono neće ići naizbore. Ono neće pokušavati dagomila novac i da poludi za njim, jerono zna da je to beskorisno - ono jeveć moćno; ljubav je dovoljna.

Ako niko ne daje ljubav, zatoono stvara zamene. Sve vaše želje,bilo za uticajem, novcem, ugledom,pokazuju da ste nečemu učeni uvašem detinjstvu, nešto je bilo uslov-ljeno u vašem bio-kompjuteru i visledite to uslovljavanje bez gledanja

510

unutra, jer bilo šta da tražite to većjeste tu.

Patanjđalijev sav napor je dapostavi vaš bio-kompjuter u tišinutako da se ne upliće. To je meditacija.To je postavljanje vašeg bio-kompjutera nekoliko trenutaka utišinu, u stanje bez vibracija, tako damožete pogledati unutra i čuti svojunajdublju prirodu. Samo brz pogled,letimično sagledavanje će vas pro-meniti, jer onda ovaj bio-kompjuterne može da vas obmane. Ovaj bio-kompjuter stalno govori: ‘Uradi ovo,uradi ono!’ On nastavlja neprekidnoda vas manipuliše da ‘morate imativiše snage; inače niste niko.’

Ako gledate unutra, nije pot-rebno da budete neko; nije potrebnoda budete važna ličnost. Vi ste većprihvaćeni kakvi jeste. Čitava egzis-tencija vas prihvata, srećna je što setiče vas. Vi ste cvetanje - individual-no cvetanje, različito od svakog dru-gog, jedinstveno, i Bog vam želi dob-

511

rodošlicu; inače ne biste bili ovde. Viste ovde samo zato što ste prihvaće-ni. Vi ste ovde samo zato jer vas Bogvoli, univerzum vas voli i potrebniste egzistenciji. Vi ste neophodni.

Jednom kada znate svoju unu-tarnju prirodu, koju Patanjđali zovepuruša - puruša znači unutrašnji sta-novnik... Telo je kao kuća. Unutrašnjistanovnik, unutarnja svest, jestepuruša. Jednom kada znate ovu unu-tarnju svest, ništa nije potrebno. Viste dovoljni, više nego dovoljni. Viste savršeni kakvi jeste. Potpuno steprihvaćeni, dobrodošli. Egzistencijapostaje blagoslov. Želje nestaju; onesu bile deo neznanja Sebe. Sa zna-njem Sebe, one nestaju, izvetre.

Abhyasa, stalna unutarnjapraksa, svesni napor da se bude sveviše budan, da se bude sve više gospo-dar sebe, da se bude sve manje i manjepod kontrolom navika, mehaničnosti,robotu sličnim mehanizmima - ivairagya, beželjnost: ovo dvoje kada

512

se postignu čovek postaje jogin; kadase ovo dvoje dostignu čovek je postigaocilj.

Ponoviću: samo nemojte stva-rati borbu. Dozvolite da se sve ovodešava, da bude sve više spontano.Ne borite se sa negativnim. Bolje kre-irajte pozitivno. Ne borite se sa sek-som, sa hranom, ni sa čim. Bolje,nađite ono što vam daje više sreće,odakle ona dolazi - krećite se u tompravcu. Želje tako postepeno nestaju.

I drugo: budite sve više i višesvesni. Šta god da se dešava, buditesve više svesni. Ostanite u tom tre-nutku, prihvatite taj trenutak. Netražite nešto drugo. Onda nećetestvarati patnju. Ako postoji bol, nekabude tu. Ostanite u tome i tecite utome. Jedini uslov je, ostanite budni.Znalački, pažljivo, uđite u to, tecite utome. Ne opirite se!

Kada bol iščezne, želja za uži-vanjem takođe iščezava. Kada niste ubolu, vi ne tražite zadovoljenje. Kada

513

nema jada, prepuštanje zadovolj-stvima postaje bez značaja. I sve višei više nastavljate da padate u unu-tarnji ambis. A to je tako blaženo, toje tako duboka ekstaza, da čak i leti-mičnim sagledavanjem toga ceo svetpostaje beznačajan. Onda sve štovam ovaj svet može dati postaje bes-korisno.

Ni to ne sme postati borbenodržanje - ne treba da postanete rat-nik, treba da postanete meditant.Ako ste meditativni, spontano ćevam se stvari događati koje će vaspreobraziti i promeniti. Započniteborbu i započeli ste gušenje. A ugu-šivanje će vas voditi do sve veće iveće patnje. Tako se možete obma-nuti.

Ima mnogo ljudi koji neobmanjuju samo druge, nego stalnoobmanjuju sebe. Oni misle da nisu upatnji; stalno govore da nisu u nevo-lji. Ali čitava njihova egzistencija jejadna. Kada kažu da nisu u bedi, nji-

514

hova lica, njihove oči, njihovo srce,sve je u bedi.

Ispričaću vam jednu anegdo-tu, a onda ću završiti. Čuo sam da sejednom dogodilo da su dvanaestdama stigle u čistilište. Anđeo koji ihje vodio upitao je: "Da li je neka odvas bila neverna svom mužu dok stebile na zemlji? Ako je neka bilaneverna svom mužu, ona treba dapodigne ruku." Sramežljivo, okleva-jući, ubrzo su jedanaest dama podi-gle svoje ruke. Anđeo je uzeo telefon ipozvao: "Halo! Da li je to pakao? Ima-te li tamo mesta za dvanaest never-nih žena? - jedna od njih je gluva k'okamen!"

Nije potrebno ni da to kažeteili ne. Vaše lice, samo vaše biće,pokazuje sve. Možete reći da nistejadni, ali način na koji to kažete,način na koji jeste, pokazuje da stejadni. Ne možete obmanjivati, utome nema svrhe jer niko ne može

515

obmanuti nikoga drugog, možeteobmanuti samo sebe.

Zapamtite, ako ste jadni, vi stestvorili sve to. Pustite da prodreduboko u vaše srce to da ste stvorilisvoje patnje jer će to postati formula,ključ. Ako ste vi stvorili svoje patnje,samo onda vi možete i da ih uništite.Ako ih je stvorio neko drugi, onda stenemoćni. Vi ste stvorili svoju patnju,zato možete da je uništite. Vi ste jestvorili kroz pogrešne navike, pogre-šna gledišta, prepuštanjima, krozželje.

Odbacite te obrasce! Gledajtenovim, čistim pogledom! A sam ovajživot je najveća radost koja je mogu-ća ljudskoj svesti.

516

Poglavlje 10

UZROK VAŠE PATNJE4. januar 1974.

Prvo pitanje: Kako to da opisujete život koji jezaista naš, a koji ste vi transcendirali,tako ispravno i u svakom detalju, dokmi ostajemo tako neuki o tome? Zarnije to paradoksalno?

To izgleda paradoksalno, alinije, jer možete razumeti samo kadaste transcendirali. Dok ste u određe-nom stanju uma, ne možete razume-ti to stanje uma; suviše ste upleteni uto, suviše ste identifikovani s tim. Zarazumevanje je potreban prostor,rastojanje je potrebno, a tu nema ras-tojanja. Kada transcendirate stanjeuma, samo tada ćete postati sposob-

517

ni da razumete to jer tada postoji dis-tanca. Stojite podalje, odvojeno.Možete gledati objektivno, neidenti-fikovani. Sada postoji perspektiva.

Dok ste u ljubavi, ne možeterazumeti ljubav. Možete je osećati, alije ne možete razumeti. Suviše ste utome. Za razumevanje, izdvojenost,nevezana izdvojenost je potrebna. Zarazumevanje treba da budete posma-trač. Dok ste u ljubavi, posmatrač segubi. Vi ste postali činilac, vi ste lju-bavnik. Ne možete biti svedok toga.Samo kada transcendirate ljubav,kada ste prosvetljeni i otišli ste iznadljubavi, bićete sposobni da razumeteto.

Dete ne može da razume šta jedetinjstvo. Kada se detinjstvo izgubi,možete da gledate natrag i da razu-mete. Mladost ne može razumeti štaje mladost. Samo kada postanete sta-ri i sposobni da gledate unatrag,izdaleka, na distanci, onda ćete bitisposobni da razumete to. Šta god je

518

shvaćeno, shvaćeno je samo pomoćunadilaženja. Nadilaženje, transcen-dencija, je osnova sveg razumevanja.Zbog toga to se dešava svakog dana -možete dati savete, dobar savet,nekome drugom ko je u nevolji; akoste vi u nekoj nevolji, ne možete datitako dobar savet samome sebi.

Kad je neko drugi u nevolji, viimate prostor da gledate, proučava-te; možete svedočiti. Možete datidobar savet. Kada ste u istoj nevolji,nećete biti tako sposobni. Možete bitisposobni samo ako možete čak ionda biti izdvojeni, objektivni. Akočak i onda možete gledati na prob-lem kao da niste u problemu, spolja,stojeći na brdu i gledajući dole.

Svaki problem može biti rešenako ste makar za jedan trenutakizvan toga i možete gledati na to kaosvedok. Svedočenje rešava sve. Inače,ako ste duboko u nekom stanju, teš-ko je da se bude svedok. Suviše steidentifikovani. Dok ste u ljutnji, vi

519

postajete ljutnja. Niko nije preostaopozadi ko može da vidi, promatra,proučava, da odluči. Niko nije ostaoiza. Dok ste u seksu, vi ste pobuđenipotpuno. Tada nema centra koji nijetime obuhvaćen.

U Upanišadama je rečeno daosoba koja posmatra sebe jeste kaodrvo na kome dve ptice sede - jednaptica samo skače, uživa, jede, peva, adruga ptica samo sedi na vrhu drve-ta gledajući u prvu pticu.

Ako možete imati svedočećesopstvo na vrhu koje nastavlja daposmatra dramu dole gde ste vi čini-lac, gde vi učestvujete, igrate, skače-te, pevate, govorite i mislite i posta-jete upleteni; ako neko duboko uvama može stalno da posmatra ovudramu, ako možete biti u takvomstanju gde takođe igrate kao glumacna pozornici i istovremeno sedite ugledalištu i posmatrate to; ako može-te biti oboje: glumac i gledalac - sve-dočenje je stiglo unutra. Svedočenje

520

će vas učiniti sposobnim za saznanje,razumevanje, mudrost.

Tako to izgleda paradoksalno.Ako odete kod Bude, on može ulazitiduboko u detalje vaših problema, nezato što je on u problemu, nego zatojer nije u problemu. On može prodre-ti u vas. Može staviti sebe u vašusituaciju, a da i dalje ostane svedok.

Tako oni koji su u svetu nemogu razumeti svet. Oni koji su otiš-li izvan njega, samo oni ga razumeju.Dakle, šta god da želite razumeti, idi-te izvan toga. Ovo izgleda paradok-salno. Šta god želite znati, idite izvantoga - samo će se tada znanje dogodi-ti. Krećući se unutar bilo čega može-te sakupiti mnogo informacija, alinećete postati mudar čovek.

Možete praktikovati to svakogtrenutka. Možete biti oboje: i glumaci gledalac. Kada ste ljuti možetemenjati um. Ovo je duboka umet-nost, ali ako pokušate bićete u sta-nju. Možete menjati.

521

U jednom trenutku možetebiti ljuti. Onda se izdvojte, gledajte uljutnju, na vašem vlastitom licu uogledalu. Gledajte šta radite, gledajtešta se događa oko vas, gledajte šta steuradili drugima, kako oni reaguju.Pogledajte za trenutak, a onda opetbudite ljuti, uđite u ljutnju. Ondaopet postanite posmatrač. Ovo semože uraditi, ali za to je potrebnavrlo duboka praksa.

Probajte to. Dok jedete, za tre-nutak budite onaj koji jede. Uživajte,postanite hrana, postanite onaj kojijede - zaboravite da postoji bilo ko, komože posmatrati to. Kada ste se une-li u to dovoljno, onda za jedan jedinitrenutak se udaljite. Nastavite dajedete, ali počnite da posmatrate to -hranu, sebe, a vi stojite iznad i pos-matrate to.

Ubrzo ćete postati efikasni, imožete premestiti mehanizam umaod počinioca do gledaoca, od učesni-ka do posmatrača. A kada vam se to

522

otkrije, onda ćete videti da kroz iden-tifikovano učestvovanje ništa nijemoguće znati, samo kroz objektivnoposmatranje stvari postaju otkrivenei znane. Zbog toga oni koji su ostavilisvet, postali su vodiči. Oni koji suotišli s one strane, oni su postali maj-stori.

Frojd je obično govorio svojimučenicima... To je vrlo teško, jer Froj-dovi učenici, psihoanalitičari, nisubili ljudi koji su transcendirali. Onisu živeli u svetu. Oni su samo struč-njaci. Ali čak je i Frojd predlagaonjima da dok slušaju pacijenta,nekoga ko je bolestan, mentalnobolestan: "Ostanite nepristrasni, izd-vojeni. Nemojte se emocionalnouplitati. Ako se upletete, onda je vašsavet beskoristan. Samo ostaniteposmatrači."

Čak i to izgleda vrlo okrutno.Neko jauče, plače, a vi to možete ose-ćati jer ste ljudska bića. Ali Frojdkaže, ako radite kao psihijatar, kao

523

psihoanalitičar, ostanite neupleteni.Gledajte osobu kao da je ona samoproblem. Ne gledajte na njega kao daje ljudsko biće. Ako gledate na njegakao na ljudsko biće, vi ste odmahupleteni, vi ste postali učesnik, ondane možete savetovati. Onda sve štokažete biće pristrasno. Onda nisteizvan toga.

To je teško, vrlo teško, stoga sufrojdovci to činili na mnogo načina.Frojdovski psihoanalitičar se nećesuočiti sa pacijentom direktno, jerkada se suočite licem u lice teško jeostati neupleten. Ako osobu pogleda-te u oči, vi ulazite u nju. Stoga froj-dovski psihoanalitičari sede iza, dokpacijent leži na divanu.

To je takođe vrlo važno, jerFrojd je shvatio da ako osoba leži, a visedite ili stojite, ne gledajući u nju,manja je mogućnost da budete uple-teni. Zašto? Osoba koja leži postajeproblem, kao na hirurgovom stolu.Možete da ga secirate. Obično, ovo se

524

nikada ne dešava. Ako odete da sret-nete osobu, neće vam govoriti ležećidok vi sedite, dok nije pacijent, doknije u bolnici.

Stoga je Frojd insistirao danjegovi pacijenti treba da leže nakauču. Tako psihoanalitičar stalnooseća da je osoba pacijent, bolesnik.Njemu mora da se pomogne. On tre-nutno nije osoba već problem, a vi netreba da se uplićete s njim. On netreba da se suočava licem u lice saosobom, ne treba da istupi pred paci-jenta - samo skriven iza, on će ga slu-šati. Frojd je rekao ne dodirujte paci-jenta, jer ako ga dodirnete, akouzmete pacijentovu ruku u svojuruku, postoji mogućnost da budeteupleteni.

Ove predostrožnosti trebapreduzeti jer psihoanalitičari nisuprosvetljene osobe. Inače ako odetekod Bude, nije potrebno da ležite, nijepotrebno da se skrivate iza zavese.To Budi nije potrebno da bi ostao

525

svestan kako ne bi postao upleten;on ne može biti upleten. Koji god daje slučaj, on ostaje neupleten.

On može osećati samilostprema vama, ali on ne može biti sao-sećajan, zapamtite ovo. Pokušajte darazumete razliku između saosećanjai samilosti. Samilost je iz višeg izvo-ra. Buda može ostati samilostanprema vama. On vas razume - da steu teškoći - ali on ne može da saosećazajedno sa vama jer zna da ste u teš-koći zbog svoje nerazumnosti, zbogvaše gluposti ste u teškoći.

On ima samilost, pokušaće nasvaki način da vam pomogne da iza-đete iz svoje gluposti. Ali vaša glu-post nije nešto sa čime će on saoseća-ti. Dakle, na neki način on će biti vrlosrdačan, a na neki način će biti vrloravnodušan. Biće srdačan što se tičesamilosti, a biće apsolutno ravnodu-šan što se tiče saosećanja.

Obično, ako odete kod Budeosetićete da je on ravnodušan - jer vi

526

ne znate šta je samilost i ne znatetoplinu samilosti. Samo ste upoznalitoplinu saosećanja, a on nije saoseća-jan. On izgleda nemilosrdan, hladan.Ako jecate i plačete, on neće jecati iplakati s vama. Ako bi on plakao,onda ne bi postojala mogućnost davam od njega dođe pomoć. On bi biou istom položaju. On ne može da pla-če, a vi ćete se osećati povređeni: "Jajadikujem i plačem, a on ostaje kaostatua, kao da je bez srca." On nemože saosećati s vama. Saosećanje jeiz istog uma prema istom umu.Samilost je iz višeg izvora.

On može da vas gleda. Vi steprovidni za njega, potpuno goli, i onzna zašto vi patite. Vi ste uzrok, i onće pokušati da vam objasni uzrok.Ako možete da ga slušate, sam činslušanja će vam pomoći mnogo.

To izgleda paradoksalno, alinije. Buda je takođe živeo kao vi. Akone u ovom životu, onda u nekimprethodnim životima. On je prošao

527

kroz iste nevolje. Bio je glup kao vi,patio je kao vi, upinjao se kao vi.Tokom mnogo, mnogo života on jebio na istoj stazi. On zna sve muke,sva upinjanja, sukobe, patnje. On jesvestan, više svestan nego vi, jersada su svi prošli životi pred njego-vim očima - ne samo njegov, negovaši takođe. On je proživeo sve prob-leme koje svako ljudsko biće može dadoživi, stoga on zna. Ali on ih jenadišao, transcendirao, tako sadazna koji su uzroci, i takođe zna kakooni mogu biti prevaziđeni.

On će pomoći na svaki načinda razumete da ste vi uzrok svojihpatnji. Ovo je vrlo teško. Najteža jestvar razumeti da ‘Ja sam uzrokmojih patnji.’ Ovo pogađa duboko;čovek se oseća povređenim. Kadneko kaže da je neko drugi uzrok, viosećate da je u redu. Ta osoba izgledasaosećajna. Ako on kaže: "Vi stepaćenik, žrtva, a drugi vas eksploati-šu, drugi nanose štetu, drugi su

528

nasilni," vi se osećate dobro. Ali ovadobrota neće dugo trajati. To je tre-nutna uteha, a opasna, sa velikomcenom, jer pomaže vaš uzrok patnje.

Stoga, oni koji izgledaju saose-ćajni prema vama su vaši pravi nep-rijatelji, jer njihova naklonost poma-že vašem uzroku da bude ojačan.Pravi izvor patnje je ojačan. Vi oseća-te da ste u redu a ceo svet je pogrešan- patnja dolazi iz nečega drugog.

Ako odete kod Bude, kod jedneprosvetljene osobe, on je prinuđen dabude tvrd, jer će vas prisiliti da shva-tite činjenicu da ste vi uzrok. Jednomkada počnete osećati da ste vi uzroksvog pakla, transformacija je većpočela. Onog trenutka kada osetiteovo, pola posla je već urađeno. Većste na stazi; već ste se pokrenuli.Velika promena je stigla kroz vas.

Pola patnji će iznenada nestatijednom kada razumete da ste viuzrok, jer onda ne možete sarađivatisa njim. Onda nećete biti tako neuki

529

da pomažete jačanje uzroka kojistvaraju patnje. Vaša saradnja će seprekinuti. Jadi će se još nastaviti zakratko samo zbog navike.

Jednom je Mula Nasrudin bioprisiljen da dođe na sud jer su ga naš-li opet pijanog na ulici. Sudija za pre-kršaje je rekao: "Nasrudine, sećam seda sam vas video tako mnogo putaradi istog prekršaja. Imate li nekoobjašnjenje za vaše uobičajeno pijan-stvo? Nasrudin je rekao: "Naravno,imam objašnjenje za moje uobičaje-no pijanstvo. Ovo je moje objašnje-nje: uobičajena žeđ."

Čak i ako postanete budni,uobičajeni obrazac će vas prisiliti zakratko da se krećete u istom pravcu.Ali to ne može trajati za dugo; energi-je više nema. To se može nastavitikao mrtav obrazac, ali ubrzo to ćeuvenuti. To je potrebno svakog danahraniti, to je potrebno svakog dana

530

ojačavati. Vaša saradnja je neprekid-no potrebna.

Jednom kada postanete svesnida ste vi uzrok vaših patnji, saradnjaotpada. Dakle, sve što vam ja govo-rim jeste da vas učini spremnim zajednu činjenicu - da gde god da ste,šta god da ste, vi ste uzrok. Nemojtepostati pesimistični oko toga, uovome ima nade. Ako je neko drugiuzrok, onda ništa ne može da se uči-ni.

Zato Mahavira negira postoja-nje Boga. Mahavaira kaže da nemaBoga jer ako postoji Bog, onda ništane može biti učinjeno. Onda je onuzrok svega, onda šta mi možemo daučinimo? Onda smo nemoćni. On jesvorio svet, on je stvorio i nas. Ako jeon tvorac, onda samo on može daponištava. Ako smo mi u patnji,onda je on odgovoran i mi ne može-mo ništa da učinimo.

Tako Mahavira kaže da akoima Boga onda je čovek bespomoćan.

531

On kaže: "Ja ne verujem u Boga." Raz-log nije filozofski, razlog je veomapsihološki. Razlog je takav da vi nemožete učiniti nikoga odgovornimza sebe. Bilo da Bog postoji ili ne, tonije pitanje.

Mahavira kaže: "Želim darazumete da ste vi uzrok šta god daste." A to daje veliku nadu. Ako ste viuzrok, vi možete to promeniti. Ako vistvarate pakao, vi možete stvoriti raj.Vi ste gospodar.

Stoga ne osećajte beznadež-nost. Što više činite druge odgovor-nim za vaš život, više ste rob. Akokažete: "Moja žena me čini ljutim"onda ste vi rob. Ako kažete da vamvaš muž stvara nevolju, onda ste rob.Čak i ako vam vaš muž zaista stvaranevolju, vi ste odabrali tog muža. Viste želeli tu nevolju, tu vrstu nevolje- to je vaš izbor. Ako vaša žena stvarapakao, vi ste izabrali tu ženu.

Neko je pitao Mulu Nasrudina:"Kako si upoznao svoju ženu? Ko te je

532

predstavio?" On je rekao: "To se jed-nostavno dogodilo. Ne mogu krivitinikoga."

Niko ne može kriviti nikoga. Ato nije samo dešavanje, to je izbor.Poseban tip muškarca bira posebantip žene. No nije slučajno. A on je biraiz posebnih razloga. Ako ta ženaumre, on će ponovo izabrati isti tipžene. Ako se razvede od te žene, opetće se oženiti istim tipom žene.

Možete nastaviti da menjatežene, ali dok se sam čovek ne prome-ni neće biti stvarne promene - samoimena se menjaju - jer taj čovek bira.On voli određeno lice, on voli pose-ban nos, on voli određene oči, on volispecifično ponašanje.

A to je kompleksna stvar. Akovolite poseban nos - jer nos nije samonos. On nosi ljutnju, on nosi ego, onnosi tišinu, on nosi mir, on nosimnogo stvari - ako želite naročit nos,vi možda volite osobu koja vas možeprisiliti da budete ljuti. Egoistična

533

osoba ima drugačiji tip nosa. Onamože biti lepa. Ona izgleda leposamo zato što ste vi u potrazi zanekim ko može stvoriti pakao za vas.Pre ili kasnije stvari će uslediti. Mož-da nećete biti sposobni da ih poveže-te. Život je kompleksan, a vi ste takomnogo upleteni u njemu da nemožete povezati stvari. Bićete sposo-bni da ih vidite samo kada ih nadiđe-te.

To je upravo slično kao da leti-te u avionu iznad Bombaja. ČitavBombaj se pojavljuje, čitav obrazac.Ako živite u Bombaju i krećete se uli-cama, ne možete videti ceo obrazac.Ceo Bombaj ne može videti onaj koživi u Bombaju. To može videti samoonaj ko leti iznad. Onda se ceo modelpojavljuje. Onda se stvari pokazuju usvome obrascu. Transcendencijaoznačava odlaženje izvan ljudskihproblema. Onda možete ući i videti.

Mnogo godina sam posmatraomnoge osobe. Šta god da one rade,

534

one nisu svesne šta rade. Ljudi posta-ju svesni samo kada dođu rezultati.Nastavljaju da bacaju seme u zemlju;nisu toga svesni. Tek kada dođu dožetve tada postaju svesni. Ne moguda povežu da su izvor problema i dasu žeteoci.

Jednom kada razumete da stevi uzrok, pokrenuli ste se na stazi.Sada mnoge stvari postaju moguće.Sada možete učiniti nešto oko prob-lema koji je vaš život. Možete gapromeniti. Samo promenom sebe viga možete promeniti.

Jedna žena je došla kod mene -pripada vrlo bogatoj familiji, vrlodobroj porodici, kulturnoj, profinje-noj, obrazovanoj. Pitala me je: "Akopočnem da meditiram, da li će to nabilo koji način ometati moj odnos sasuprugom?" Sama je rekla, pre negošto sam odgovorio: "Mislim da to nebi trebalo da bude smetnja jer akopostanem bolja, mirnija i zaljubljeni-

535

ja - kako to može narušiti našodnos?"

Međutim, ja sam joj rekao:"Grešite. Odnos će bi narušen. Bilo dapostanete dobri ili loši, to je nevažno.Vi se menjate, jedan partner semenja - odnos će biti poremećen. Aovo će postati čudo: ako vi postaneteloši, odnos neće biti ometen takomnogo. Ali ako postanete dobri ibolji, odnos će biti poljuljan, jer kadajedan partner pada dole i postaje loš,drugi se oseća bolje u poređenju sanjim. To nije povreda ega. Pre je tozadovoljavanje ega."

Dakle, žena se oseća dobro akomuž počne da pije, jer sada ona pos-taje moralni propovednik. Sada onadominira nad njim više. Sada kadgod on uđe u kuću on ulazi kao kri-minalac. Samo zato što on pije, svešto radi postaje pogrešno. Toliko jedovoljno, jer žena može uvek daiznese taj argument, bilo gde. Tako,sve je osuđeno.

536

Međutim ako muž ili žena pos-tanu meditativni, onda će biti jošozbiljnijih problema jer ego drugogće biti povređen - jedan postaje supe-riorniji, a drugi će pokušati na svakinačin da ne dozvoli da se to dogodi.On će stvarati sve moguće nevolje.Čak i ako se to dogodi, on će pokušatida ne veruje u to, da se to dogodilo.On će kazati da se to još nije dogodi-lo. Nastaviće da govori: "Ti meditirašgodinama i ništa se nije dogodilo.Kakve koristi od toga? Beskorisno. Tise još uvek ljutiš, još uvek činiš ovo iono, ostaješ isti." Drugi će pokušatida ubedi da se ništa ne događa. Tomu je uteha.

Ako se zaista nešto dogodilo,ako se muž ili žena zaista promene,onda se ovaj odnos ne može nastavi-ti. To je nemoguće dok drugi nijetakođe spreman na promenu. A da sepostane spreman na promenu sebevrlo je teško jer to povređuje ego. Toznači šta god da ste, vi ste pogrešni.

537

Samo je tada potreba za promenomprisutna.

Dakle, niko nikada ne misli daon mora da se menja: "Ceo svet morada se menja, ne ja. Ja sam u pravu,apsolutno ispravan, a čitav svet jepogrešan jer nije podoban meni." Savnapor svih Buda je vrlo jednostavan:nastoji da vas učini svesnim da štagod da ste, vi ste uzrok.

Drugo pitanje: Zašto tako mnogo osoba na stazijoge usvajaju stanovište borbe, upinja-nja, potpunog zanimanja za pridrža-vanje strogih pravila, i ratničkih pute-va? Da li je to nužno da bi se bio pravijogin?

To je apsolutno nepotrebno -ne samo nepotrebno, to stvara svevrste prepreka na stazi joge. Put bor-be je najveća moguća prepreka jernema nikoga protiv koga biste se

538

borili. Ako počnete da se borite, videlite sebe.

A to je najveća bolest: da sebude podeljen, da se postane šizofre-ničan. Čitava borba je beskorisna,ona nikuda neće odvesti. Niko nemože da pobedi. S obe strane ste vi.Dakle uglavnom se možete igrati;možete igrati igru skrivanja i traže-nja. Ponekad deo A pobeđuje, pone-kad deo B. Na taj način možete sekretati. Ponekad ono što nazivatedobrim pobeđuje. Ali boreći se sazlom, pobeđujući zlo, dobar deo pos-taje iscrpljen, a zli deo sakuplja ener-giju. Tako pre ili kasnije zli deo ćeizaći gore, i to se može odvijati bes-konačno.

Ali zbog čega se ovaj put borbedešava? Zašto većina ljudi započinjes borbom? Onog trenutka kadapomisle o preobražaju, započinju dase bore. Zašto? Zato što znate samometod pobeđivanja, a to je borba.

539

U svetu spolja, u spoljašnjemsvetu, postoji samo jedan način da sebude pobedonosan, a to je borba -borba i uništenje drugog. To je jedininačin u spoljašnjem svetu da se budepobedonosan. A vi ste živeli u ovomspoljašnjem svetu milionima i mili-onima godina i borili ste se - ponekadbivajući poraženi ako se ne boritedobro, ponekad postajući pobedono-sni ako se borite dobro. Dakle, to jepostao unutra ugrađen program"Bori se žestoko." Postoji samo jedannačin da se bude pobedonosan, a toje ljuta borba.

Kada napredujete unutra, visprovodite isti program jer ste upoz-nati samo sa njim. U unutarnjemsvetu, upravo je obrnut slučaj: ako seborite - bićete pobeđeni, jer nemanikog da se s njim borite. U unutar-njem svetu, prepuštanje je put da sebude pobedonosan, predanost je putda se bude pobedonosan, dozvoljava-jući unutrašnjoj prirodi da teče, ne

540

boriti se, jeste put da se bude pobe-donosan. Dopuštanje reci da teče, negurajući je, jeste put kada je u pitanjuunutarnji svet. Ovo je upravo obrnu-to. Ali vi ste upoznati samo sa spolja-šnjim svetom, tako da se ovo događasamo u početku. Ko god krene unut-ra, on će nositi ista oružja, isto drža-nje, istu borbu, istu odbranu.

Makijaveli je bio za spoljašnjisvet; Lao Ce i Buda su za unutarnjisvet. I oni uče različite stvari. Maki-javeli kaže da je napad najboljaodbrana: "Ne čekajte da drugi napa-dne, jer onda ste već na gubitku. Većste izgubili, jer drugi je započeo. Onje već dobio, stoga je uvek bolje zapo-četi. Nemojte čekati da se branite,uvek budite napadač. Pre nego štoneko napadne vas, vi napadnite nje-ga i borite se onoliko vešto koliko jemoguće, s onoliko nepoštenja kolikoje moguće. Budite nepošteni, buditelukavi i budite agresivni." To je načinkoji Makijaveli predlaže. I Makijaveli

541

je jedan čestit čovek; zbog toga onpredlaže tačno sve što je potrebno.

Ali ako pitate Lao Cea, Patanj-đalija ili Budu, oni govore o različi-tom tipu pobede - o unutarnjojpobedi. Tamo, podmuklost, nećedelovati, obmanjivanje neće delova-ti, borba neće delovati, agresija nećedelovati jer koga ćete obmanjivati?Koga ćete pobediti? Vi ste sami tu. Uspoljašnjem svetu nikada niste sami.Drugi su prisutni, oni su neprijatelji.U unutarnjem svetu vi ste tu sami.Ne postoji drugi. Ovo je totalno novasituacija za vas. Vi ćete nositi staraoružja, ali ova stara oružja će postatiuzrok vašeg poraza. Kada promenitesvet od spolja ka unutra, ostavite svešto ste naučili spolja. To neće biti odpomoći.

Neko je pitao Ramanu Mahar-šija: "Šta treba da naučim da bih pos-tao smiren, da spoznam sebesamog?" Priča se da je RamanaMaharši rekao: "Za dosezanje unu-

542

tarnjeg Sopstva ne treba da učite niš-ta. Potrebno vam je odučavanje, uče-nje neće pomoći. To vam pomaže danapredujete spolja. Zaboravljanjesvega naučenog će pomoći."

Sve što ste naučili, zaboraviteto, zanemarite to, odbacite to. Kreći-te se unutra nevino, bezazleno - bezlukavosti i veština, već s detinjastimpoverenjem i nevinošću; ne razmiš-ljajući u terminima da će vas nekonapasti. Nema nikoga, tako ne ose-ćajte se nesigurno i ne sprovoditenikakve pripreme za odbranu. Osta-nite ranjivi, prijemljivi, otvoreni. Toje ono što shraddha, poverenje, znači.

Sumnja je nužna spolja jerdrugi je prisutan. On možda misli davas obmane, stoga treba da sumnjatei da budete skeptični. Unutra, nikak-va sumnja, nikakav skepticizam nijepotreban. Nikog nema tamo da vasvara. Možete ostati tamo onakvikakvi jeste.

543

Zbog toga svako ima držanjeslično ratniku, ali ono nije nužno. Toje smetnja, najveća prepreka. Odba-cite to van. Možete načiniti to glav-nom stvari koja treba da se zapamti,da sve što je nužno spolja unutra ćepostati smetnja. Bilo šta, kažem,bezuslovno. A baš obrnuto treba dase proba.

Ako sumnja pomaže spolja unaučnim istraživanjima, onda ćevera pomoći unutra u religijskimistraživanjima. Ako agresivnostpomaže spolja u svetu moći, prestiža,drugih, onda će neagresivnostpomoći unutra. Ako lukav, proraču-nati um pomaže spolja, onda nevin,neproračunat, bezazlen um ćepomoći unutra.

Zapamtite ovo: šta god dapomaže spolja, upravo obrnuto ćepomagati unutra. Zato čitajte Maki-javelijevo delo Vladalac (Il Principe).To je put spoljašnje pobede. I samokada obrnete Makijavelijevog Vlada-

544

ra, možete stići unutra. Samo preo-krenite Makijavelijevo gledište, i onpostaje Lao Ce - kao u shirshasanu,stoju na glavi. Makijaveli stojeći nasvojoj glavi postaje Patanjđali.

Dakle, čitajte delo Vladalac;ono je divno - najjasnije izlaganje ospoljašnjoj pobedi, a onda čitajte LaoCeov Tao Te Čing ili PatanjđalijeveJoga sutre ili Budinu Dhammapadu iliIsusovu Propoved na gori. Oni susamo protivrečni, samo obrnuti,samo suprotni.

Isus kaže: "Blagosloveni su onikoji su krotki, jer će naslediti zemlju"- krotki, nevini, popustljivi, a ne jakini u kom smislu. "Blagosloveni susmerni u duhu, jer će ući u carstvobožje." Isus to čini jasnim: "smerni uduhu". Oni nemaju ništa na šta bipolagali pravo. Oni ne mogu reći: "Jasam dobio ovo." Oni ne poseduju niš-ta - znanje, bogatstvo, moć, prestiž.Oni ne poseduju ništa, oni su skro-

545

mni i smerni. Oni ne mogu polagatipravo: "To je moje."

Mi stalno zahtevamo: "To jemoje, to je moje. Na što više togapolažem pravo, to više osećam da 'jajesam." U spoljašnjem svetu, što jeveća teritorija vašeg uma, vaš ego jeveći. U unutarnjem svetu, što jemanja teritorija uma, vi ste veći. Akada teritorija iščezne kompletno i viste postali nula, onda - onda ste naj-veći. Onda ste pobedonosni. Onda sepobeda dogodila.

Ratničko držanje - napornaborba, previše velika zainteresova-nost za pravila, uređenja, proračuna-tost, planiranje - takav um je prene-sen unutra jer ste naučili to i ne zna-te ništa drugo. Otuda, potreba za uči-teljem. Inače, nastavićete da poku-šavate svojim putevima koji su tamopotpuno apsurdni.

Otuda, nužna je inicijacija. Ini-cijacija označava nekoga ko može davam pokaže put gde vi nikada niste

546

putovali, nekoga ko može da vam daletimično sagledavanje sveta kroznjega, dimenziju koja je vama pot-puno nepoznata. Vi ste gotovo slepiza to. Ne možete videti to jer očimogu videti samo ono što su onenaučile da vide.

Ako dođete ovde i ako ste kro-jač, onda ne gledate lica, gledate ode-la. Lica vam ne znače mnogo; samogledajući u odelo vi znate koji je totip čoveka. Vi znate jezik.

Ako ste obućar, nije vam pot-rebno da gledate u odelo; cipele ćebiti dovoljne. Obućar može samo daposmatra na ulici, i znaće ko prolazi,da li je osoba veliki lider - samo gle-dajući u cipele - da li je ona jedanumetnik, boem, hipik, bogat čovek,da li je kulturan, obrazovan, neobra-zovan, seljak - samo posmatranjecipela daje sve pokazatelje ko je ona.On zna jezik. Da li čovek pobeđuje uživotu, cipela ima različit sjaj. Ako jepobeđen u životu, cipela je poražena.

547

Onda je cipela tužna, ne mari se zanju. Obućar zna to. Nije mu potrebnoda gleda u vaše lice. Cipela će reći svešto on želi da zna.

Mi učimo sve i onda postajemofiksirani u tome. Onda je to ono štovidimo. Vi ste naučili nešto, i potro-šili ste mnogo života učeći to. Sada jeto duboko ukorenjeno, utisnuto. Toje postalo deo vaših moždanih ćelija.Dakle kada se krećete unutra tamo jejednostavno tama, ništa, ne možetevideti ništa. Čitav svet koji znateiščezao je.

To je baš kao kada znate jedanjezik i iznenada ste poslati u zemljugde niko ne razume vaš jezik i vi nemožete razumeti ničiji jezik. Ljudirazgovaraju i ćaskaju, a vi osećatejednostavno da su oni ludi. Izgledakao da izgovaraju besmislice, a toizgleda vrlo bučno jer ne možeterazumeti. Izgleda vam da oni govorepreglasno. Ako ih možete razumeti,onda se cela stvar menja; vi postajete

548

deo toga. Onda to nije mrmljanje; topostaje razumljivo.

Kada uđete unutra vi znatejezik spoljašnjeg. Unutra postojitama. Vaše oči ne mogu videti, vašeuši ne mogu čuti, vaše ruke ne moguosećati. Neko je potreban, neko davas uputi, da uzme vašu ruku u svojuruku i pokrene vas na ovoj nepozna-toj stazi dok ne postanete upoznati,dok ne započnete da osećate, dok nepostanete svesni neke svetlosti,nekog značenja, nekog smisla okovas.

Jednom kada imate prvu inici-jaciju, stvari će početi da se dešavaju.Inače prva inicijacija je teška stvar,jer je to potpuni preokret. Iznenadavaš svet značenja iščezava. Vi ste unepoznatom svetu. Ne razumete niš-ta - gde da se krećete, šta da radite išta da načinite od tog haosa. Majstorsamo predstavlja nekoga ko zna. Aovaj haos, unutarnji haos, za njega

549

nije haos, za njega je to red, kosmos, ion vas može voditi u njega.

Inicijacija označava gledanjekroz unutrašnji svet kroz oči nekogdrugog. Bez poverenja to je nemogu-će jer vi nećete dozvoliti da vaša rukabude uzeta od nekoga da vas vodi unepoznato. A on vam ne može datinikakvu garanciju. Nikakva garanci-ja ne bi bila ni od kakve koristi. Štagod da on kaže, vi morate uzeti to napoverenje.

U drevnom vremenu kada jePatanjđali pisao ove sutre, poverenjeje bilo vrlo lako, jer u spoljašnjemsvetu takođe, naročito na Istoku ispecijalno u Indiji, oni su stvorilispoljašnji obrazac inicijacije. Na pri-mer, zanati, profesije, pripadali suporodicama kroz nasleđe. Otac biinicirao dete u zanimanje, a dete jeprirodno verovalo svom ocu. Otac biodveo dete na farmu ako je ratar ifarmer, i uputio ga u njegovu poljop-

550

rivredu. Koji god posao da je radio,on bi uveo dete.

U spoljašnjem svetu takođe,postojala je inicijacija na Istoku. Usve je trebalo da se bude iniciran -neko koji zna bi vas uveo. Ovo jepomagalo vrlo mnogo jer ste biliupoznati sa inicijacijom s nekim kobi vas vodio. Dakle, kada dođe vremeza inicijaciju, vi ste mogli verovati.

A poverenje, shraddha, vera,bila je lakša u svetu koji nije bio teh-nološki. Tehnološkom svetu trebaoštroumnost, lukavost, kalkulacija,matematika, promućurnost - nenevinost. U tehnološkom svetu, akoste nevini izgledaćete smešno; akoizgledate oštroumno, izgledaćetemudri, inteligentni. Naši univerzite-ti ne čine ništa do ovo: čine vasdomišljatim, lukavim, proračuna-tim. Više proračunatosti, više luka-vosti, i uspešniji ćete biti u svetu.

Sasvim obrnut je bio slučaj saIstokom u prošlosti. Ako ste bili

551

lukavi za vas ne bi bilo moguće dauspete čak ni u spoljašnjem svetu.Samo nevinost je bila prihvatana.Tehnika nije uvažavana previše, aliunutrašnji kvalitet je vrednovanpreviše.

Ako je osoba lukava i pravibolje cipele, niko ne bi išao kod nje naIstoku u prošlosti. Odlazili bi kodosobe koja je nevina. Ona možda nebi pravila bolje cipele, ali oni bi odla-zili kod osobe koja je bezazlena jercipela nije baš bilo šta, ona nosi kva-litet osobe koja ju je napravila. Dakleako bi postojao lukav i domišljattehničar, niko ne bi išao kod njega.On bi trpeo, ne bi bio uspešan. Aliako bi bio čovek kvaliteta, karaktera,bezazlenosti, ljudi bi išli kod njega.Čak i ako su lošije, ljudi bi više cenilinjegove stvari.

Kabir je bio tkač i ostao je tkač.Čak i kada je postigao prosvetljenje,nastavio je da tka. On je bio takoekstatičan, da njegovo tkanje nije

552

moglo biti mnogo dobro. On je peva-o, plesao i tkao! Bilo je mnogo greša-ka i mnogo neispravnosti, ali njego-ve stvari su bile cenjene, izuzetnocenjene.

Mnogi ljudi bi samo čekalikada će Kabir doneti nešto - to nijebila samo stvar, artikal, to je bilo odKabira! Sama stvar je u sebi imalaunutarnji kvalitet, došla je iz Kabiro-vih ruku. Kabir je dodirnuo. Kabir jeplesao oko nje dok je tkao. I nepreki-dno se sećao božanskog, tako je stvar- tkanina, odeća ili bilo šta - postaladuhovna, sveta. To je davalo kvalitetstvarima. Tehnička strana je spore-dna; ljudska strana je bila primarna.

Tako čak i u spoljašnjem svetuna Istoku, oni su sproveli obrazactako da kada se okrenete unutranećete biti totalno neupoznati saunutarnjim svetom; nešto ćete znati,neka uputstva, neka svetla u vašojruci. Nećete se kretati u totalnojtami.

553

I ovo poverenje u spoljašnjeodnose bilo je svuda. Muž nije mogaoverovati da njegova žena može bitineverna. To je bilo gotovo nemogu-će. A ako muž umre, žena bi umrla snjim jer život je bio takav zajedničkifenomen. Tada je bilo besmislenoživeti bez nekoga s kojim je životpostao tako zajednička stvar.

To je kasnije postalo ružno, aliu početku je to bila jedna od najlep-ših stvari koja se ikada događala nazemlji. Vi ste voleli nekoga i on jenestao - želećete da nestanete s njim.Da se bude bez njega bilo bi gorenego smrt. Smrt je bolja i vrednaizbora - takvo je bilo poverenje u spo-ljašnje stvari takođe. Odnos žene imuškarca je spoljašnja stvar. Celodruštvo se kretalo oko poverenja,vere, istinskog deljenja, onda je tobilo korisno. Kada jednom dođevreme da se krene unutra, sve ovestvari bi pomogle da se bude iniciran

554

lako - da se veruje nekome, da sepreda.

Borba, upinjanje, agresivnostsu prepreke. Ne sprovodite ih. Kadase krećete prema unutra, ostavite ihpred vratima. Ako ih nosite, propus-tićete unutarnji hram; nikada ganećete dostići. S ovim stvarima nemožete da se krećete prema unutra.

Treće pitanje: Nije li vairagya, nevezivanje ilibeželjnost, dovoljna sama po sebi daoslobodi čoveka od svetovnog robova-nja? Kakva je onda korist od jogijskediscipline, od abhyase?

Vairagya je dovoljna, beželj-nost je dovoljna. Onda nikakva dis-ciplina nije potrebna. Ali gde je tabeželjnost? Ona nije tu. Zato je pot-rebna pomoć discipline. Disciplina jepotrebna samo zato jer ta beželjnostnije u svojoj celosti unutar vas. Akoje beželjnost tu, onda ne postoji pita-

555

nje praktikovanja ičega; nikakva dis-ciplina nije potrebna. Vi nećete doćida slušate mene; nećete ići da čitatePatanjđalijeve sutre. Ako je beželjnostpotpuna, Patanjđali je beskoristan.Zašto gubiti vaše vreme sa Patanjđa-lijevim sutrama? Ja sam beskoristan,zašto da dolazite kod mene?

Vi ste u potrazi za disciplinom.Vi se krećete u potrazi za nekom dis-ciplinom koja vas može preobraziti.Vi ste učenik ("disciple"), a "disciple"označava osobu koja je u potrazi zadisciplinom. Nemojte obmanjivatisebe. Čak i ako odete kod Krišnamur-tija, vi ste u traganju za disciplinom -jer onaj ko nema tu potrebu neće ići.Čak i ako Krišnamurti kaže da nikone treba da bude učenik i nikakvadisciplina nije potrebna, zašto ste vitu? I te njegove reči će postati vašadisciplina, stvorićete obrazac, i poče-ćete da sledite taj obrazac.

Beželjnost ne postoji, zato ste upatnji. A niko ne želi da pati, i svako

556

želi da transcendira patnju. Kako daje transcendira? To je ono što će dis-ciplina pomoći da učinite. Disciplinasamo znači: učiniti vas spremnim zaskok, za skok u beželjnost. Disciplinaoznačava trening.

Vi još niste spremni, imatevrlo grub mehanizam. Vaše telo, vašum, oni su grubi. Oni ne mogu pri-miti suptilno. Niste usaglašeni. Dabiste primili suptilno, morate bitiusklađeni. Vaša grubost mora daiščezne. Zapamtite ovo - da bisteprimili suptilno moraćete da posta-nete suptilni. Takvi kakvi ste, božan-sko može biti oko vas, ali vi ne može-te biti u dodiru s njim.

To je isto kao radio. Leži dole usobi, ali ne funkcioniše. Neke žice supogrešno povezane, ili su neke žicepokidane, ili nedostaje neki prekidač.Radio postoji, radio talasi neprekid-no prolaze, ali radio nije podešen inije sposoban da prima talase.

557

Vi ste baš kao radio, niste ustanju u kome možete da funkcioni-šete. Mnoge stvari nedostaju, mnogesvari su pogrešno spojene. "Discipli-na" znači da vi učinite vaš radio fun-kcionalnim, sposobnim da prima,podešenim. Božanski talasi su svudaoko vas. Jednom kada ste usaglašenioni počinju da se ispoljavaju. A onimogu da se ispolje samo kroz vas, idok ne postanu ispoljeni kroz vas, nemožete ih znati. Oni mogu postatiispoljeni kroz mene, oni mogu posta-ti ispoljeni kroz Krišnamurtija, ilinekog drugog, ali oni ne mogu posta-ti vaša transformacija.

Vi ne možete znati šta sestvarno dešava u Krišnamurtiju, uGurđijevu - šta se dešava iznutra,koja vrsta usaglašavanja se događa,kako je njihov mehanizam postaotako suptilan da prima suptilneporuke iz univerzuma, kako egzis-tencija započinje da manifestuje sebekroz njih.

558

Disciplina označava promenuvašeg mehanizma, da ga podesi, daga načini podesnim instrumentomda bude izrazito prijemčiv. Ponekadbez discipline, takođe, ovo može slu-čajno da se dogodi. Radio može pastisa stola. Samo padom, slučajno, nekežice mogu da se povežu ili prekinu.Samo udarcem radio može biti pove-zan sa stanicom. Onda će započeti daobjavljuje nešto, ali to će biti haos.

To se dešavalo mnogo puta.Ponekad kroz slučajnost ljudi bi došlido saznanja božanskog i osetilibožansko. I onda oni polude jer nisudisciplinovani da prime tako moćanfenomen. Oni nisu spremni. Oni sutako mali, a tako veliki okean ih pre-plavi. Ovo se dešavalo. U sufi siste-mu oni nazivaju takve osobe lude zabogom - masti, tako ih oni zovu.32

32 I u drugim tradicijama se spominju, kaona primer ’jurodivi’ u hrišćanstvu, ’ludije’ ili’božanski ludaci’ u Tibetu.

559

Mnogi ljudi ponekad bez disci-pline - kroz neki slučaj, kroz nekogmajstora, kroz milost nekog učiteljaili samo kroz prisustvo nekog učite-lja - postaju usaglašeni. Čitav njihovmehanizam nije spreman, ali deozapočinje da funkcioniše. Onda oniispadaju iz društvenog poretka.Onda ćete osećati da su ludi, jer ćezapočeti da rade i govore stvari kojeizgledaju nepovezane. I oni takođeosećaju da se nešto u njima pokrenu-lo nepovezano, ali ne mogu učinitiništa. Nešto je započelo u njima; nemogu to da zaustave. Oni osećajuodređenu sreću. Zbog toga su nazva-ni masti, srećni ljudi. Ali oni nisu sli-čni Budi, oni nisu prosvetljeni. Kažese za maste, za ove srećne ljude kojisu poludeli, da je vrlo veliki učiteljpotreban jer oni sada ne mogu učini-ti ništa sa sobom. Oni su samo ukonfuziji - srećni su u njoj, ali su uneredu. Oni ne mogu sami činiti niš-ta.

560

U drevnim danima, veliki sufimajstori su se kretali po zemlji. Kadgod bi čuli za nekog masta, otišli bikod njega da mu pomognu da seusaglasi.

U ovom veku samo MeherBaba je obavljao taj posao - velikiposao svoje vrste, redak posao. Nep-rekidno, tokom mnogo godina, on jeputovao svuda po Indiji, a mesta kojaje posećivao bile su ludnice, jer uludnicama žive mnogi masti. Inače vine možete napraviti nikakvu razlikuko je lud, a ko je mast; oboje su ludi.Ko je stvarno lud, a ko je lud upravozbog božanskog uticaja - jer nekousaglašavanje se dogodilo kroz nekislučaj! Vi ne možete uočiti nikakvurazliku.

Mnogi masti su ovde. MeherBaba bi putovao i živeo bi u ludni-cama, i on je pomagao i služio maste,lude ljude. Mnogi od njih su izašli izsvoje ludosti i započeli svoje putova-nje prema prosvetljenju.

561

Na Zapadu mnogi ljudi su uludnicama, utočištima za lude, mno-gi kojima ne treba nikakva psihijat-rijska pomoć jer psihijatri ih samomogu opet učiniti normalnim.

Njima treba pomoć nekoga koje prosvetljen, ne psihijatar, jer oninisu bolesni. Ili, ako su bolesni, bole-sni su od božanske bolesti. Vašezdravlje nije ništa pred tom bolešću.Ta bolest je bolja - vredna gubljenjasveg vašeg "zdravlja". Disciplina jepotrebna.

U Indiji ovaj fenomen nije biotako značajan kao što je bio u islam-skim zemljama. Zbog toga sufiji ima-ju specijalne metode da pomognuovim mast ljudima, ljudima ludim zaBogom.

Ali Patanjđali je stvorio takosuptilan sistem da nije potrebannikakav slučaj. Disciplina je takonaučna da ako prođete kroz ovu dis-ciplinu, vi ćete dostići Budinstvo a da

562

ne postanete ludi na stazi. To jekompletan sistem.

Sufizam još nije kompletan sis-tem. Mnoge stvari nedostaju u nje-mu, a one nedostaju usled svojegla-vog držanja muslimana. Oni ne doz-voljavaju tome da se razvije do svojenajviše vrednosti i vrhunca. A sufisistem mora da sledi obrazac islam-ske religije. Zbog strukture islamskereligije, sufi sistem nije mogao otićiizvan nje.33

Patanjđali ne sledi nijednureligiju, on sledi samo istinu. On nepravi nikakav kompromis sa hindui-zmom, islamizmom ili bilo kojimizmom. On sledi naučnu istinu. Sufiji

33 Sufizam je mnogo stariji sistem duhovnogprobuđenja nego islamska religija. Kada jeislam nastao, on je nasilno uništavao drevnesufijske škole i ubijao učitelje, a oni koji supreostali bili su asimilovani u islam. Svaduhovnost koja danas postoji u islamu poti-če od uticaja sufizma deformisanog islam-skim učenjem.

563

su morali da načine kompromis saislamom, morali su to. Zato što jebilo nekih sufija koji su pokušali dane načine nikakav kompromis; naprimer, Bajazid iz Bisthama, ili Al-Hillaj Mansur, oni nisu načinili nika-kav kompromis i zaklani su, oni subili ubijeni.

Tako su sufisti počeli da seskrivaju. Načinili su svoju naukusasvim tajnom, i dopustili su dasamo delovi budu poznati, samo onidelovi koji su podesni za islam i nje-gov obrazac. Svi drugi delovi bili suskriveni.34 Tako da ceo sistem nijepoznat; on nije dostupan. Tako sumnogi ljudi kroz dostupne delovepostali ludi.

Patanjđalijev sistem je kom-pletan, a disciplina je potrebna. Prenego što se krene u nepoznati svet

34 Nešto od tajnih delova znanja sufija pre-neli su savremenom čoveku Gurđijev iMeher Baba kroz svoja dela.

564

unutrašnjosti, ozbiljna disciplina jepotrebna tako da se nikakav nesre-ćan slučaj ne dogodi. Ako se krećetebez discipline, mnoge stvari sumoguće.

Vairagya je dovoljna, ali ta"dovoljna" vairagya nije prisutna uvašem srcu. Ako postoji, onda nemapitanja. Onda zatvorite Patanjđalije-vu knjigu i ostavite je. Apsolutno jenepotrebna. Ali ta "dovoljna"vairagya ne postoji. Bolje je kretati sena stazi discipline, korak po korak,tako da ne postanete žrtva neke nes-reće. Udesi... mogućnost postoji.

Mnogi sistemi deluju u svetu,ali ne postoji tako savršen sistem kaoPatanjđalijev, jer nijedna zemlja nijeradila toliko dugo. Patanjđali nijezačetnik ovog sistema, on je samozapisničar. Pre Patanjđalija, hiljada-ma godina, sistem je bio razvijan.Mnogi ljudi su radili na tome. Pata-njđaliju je data sama suština hiljadu-godišnjeg rada.

565

Ali on je načinio to na takavnačin da se možete kretati sigurno.Samo zato što krećete unutra,nemojte misliti da se krećete usigurnom svetu. To može biti nesi-gurno. To je takođe opasno; možetebiti izgubljeni u tome. Ako se izgubi-te u tome, vi ćete poludeti. Zbog togaučitelji kao Krišnamurti koji insisti-raju da nikakav učitelj nije potreban,jesu opasni, jer ljudi koji su neinici-rani mogu zauzeti svoje gledište imogu započeti da rade sami po svo-me.

Zapamtite, čak i ako vaš ručničasovnik ne radi tačno, vi imate tež-nju i radoznalost - jer ona dolazi odmajmuna - da ga otvorite i uraditenešto. Teško je odupreti se tome. Nemožete verovati da ne znate ništa otome. Iako to posedujete. Samo akoste vlasnik sata, to ne znači da znatebilo šta o satu. Ne otvarajte ga! Boljeje dati ga pravoj osobi koja poznaje testvari. Časovnik je jednostavan

566

mehanizam; um je tako kompleksanmehanizam. Nikada ga ne otvarajtesami jer šta god da uradite bićepogrešno.

Ponekad se događa da se vaščasovnik pokvari - vi ga samo pro-drmate i počinje da radi. Međutim tonije nauka. Ponekad se dešava da vinešto uradite, i samo srećom, slučaj-no, osećate da se nešto događa. Ali viniste postali majstor. Ako se todogodilo jednom, ne pokušavajte toponovo, jer ako sledeći put protrese-te svoj sat on će možda stati. To nijenauka.

Ne pokrećite se nasumično.Disciplina je jedina zaštita. Ne kreći-te se nasumično! Krećite se sa učite-ljem koji zna šta radi, a on zna akonešto krene pogrešno da to vrati napravi put, koji je svestan vaše prošlo-sti i koji je takođe svestan vaše budu-ćnosti, i koji može spojiti zajednovašu prošlost i budućnost.

567

Otuda tako veliko naglašava-nje učitelja u indijskoj tradiciji. A onisu znali, ustanovili da ne postojimehanizam tako kompleksan kaoljudski um, nema kompjutera takosloženog kao ljudski um.

Čovek nije mogao još da razvi-je ništa slično ljudskom umu - i jamislim da se nikada neće razviti, jerko će to razviti? Ako ljudski um možerazvijati nešto, to će uvek biti niže imanje nego što je um koji ga je stvo-rio. Barem jedna stvar je sigurna: dasve što ljudski um stvori, ta stvorenastvar ne može kreirati ljudski um.Tako da ljudski um ostaje najsuperi-orniji, najsavršeniji složeni mehani-zam.

Ne činite ništa samo radiradoznalosti, ili zato što drugi torade. Postanite inicirani, i krećite se snekim koji zna valjano stazu. Inačeludilo može da bude rezultat. A to sedešavalo ranije; to se dešava mnogimljudima upravo sada.

568

Patanjđali ne veruje u slučaj-nosti. On veruje u naučni red. Tako jeon dao jedan-po-jedan korak. Ovodvoje je on načinio svojom bazom -vairagya, beželjnost i abhyasa, kon-stantna, svesna vežba. Abhyasa jesredstvo, a vairagya je cilj. Beželjnostje cilj, a konstantna, svesna unutar-nja praksa je sredstvo.

Ali cilj započinje od samogpočetka i ishod je skriven u početku.Drvo je skriveno u semenu, tako dapočetak sadrži u sebi kraj, odnosnocilj. Zbog toga on kaže da je beželj-nost potrebna u početku takođe.Početak sadrži ishod u sebi, i ishodtakođe ima svoj početak.

Tako kada čak i kada majstorpostane usavršen, potpun, on nasta-vlja da vežba. Ovo će vama izgledatiapsurdno. Vi treba da vežbate jer stena početku i cilj treba da bude posti-gnut, ali kada je cilj postignut čak itada se vežba nastavlja. To postajesada spontano, ali se nastavlja. To se

569

nikada ne zaustavlja. Ne može, jer cilji početak nisu dve stvari. Ako je drvou semenu, onda na drvetu će ponovodoći seme.

Neko je pitao Budu - jedan odnjegovih učenika, Purnakašjapa -pitao je: "Mi vidimo, bhante, da vi jošsledite određenu disciplinu."

Buda još sledi izvesnu disci-plinu. On se kreće na određen način,on sedi na određen način, on ostajebudan, on jede određene stvari, on seponaša na određen način, sve izgledada je disciplinovano.

Stoga Purnakašjapa kaže: "Viste postali prosvetljeni, ali mi vidimoda vi još imate određenu disciplinu."Buda je odgovorio: "To je postalo takoukorenjeno da sada ne sledim ja to,to sledi mene. To je postalo senka. Netreba da mislim o tome. To je tu,uvek tu. To je postalo senka."

570

Kraj prve knjige