cyan

mag

enta

yel

low

bla

ck

PO

LJO

PRIV

RED

A br

. 44

Stra

na 2

0

20 Poljoprivreda magazin april-maj 2008.

zdravo

ORGANSKA PROIZVODNJA U SKLADU SA ŽIVOTNOM SREDINOM

Bojana Bekić, Marko Jeločnik, Lana Ivanović, Institut za ekonomiku poljoprivrede Beograd

Danas u svetu postoji preko milijardu poljoprivrednih pro-izvođača. Većina tih ljudi živi u nerazvijenim zemljama ili u zemljama u razvoju. Svega 50 miliona ljudi nalazi se u indu-strijski razvijenim državama, u kojima je poljoprivredna proi-zvodnja na visokom nivou mehanizovanosti. Industrijalizovana poljoprivreda je u velikoj meri zavisna od spoljašnjih inputa, energije, ogromnih količina vode i drugih, već sada deficitarnih prirodnih resursa. Uvreženo je mišljenje da sadašnja poljopri-vredna praksa ne može biti održiva u dužem vremenskom peri-odu. Proizvodnja u skladu sa zahtevima i potrebama životne sredine, koja bi podrazumevala smanjenje korišćenja energije, vode i ostalih sirovina, kao i minimizaciju ili čak eliminaciju otpada, morala bi biti priroritet svake poljoprivrede.

Poslednja decenija pokazala je da se u EU potražnja za organski proizvedenom hranom povećava. Razlog tome je povećana svest građana o važnosti bezbednih prehrambenih proizvoda, ne samo po ljudsko zdravlje, već i po stanje celo-kupne životne sredine. Evropska unija je postavila čitav set standarda vezanih za organsku poljoprivrednu proizvodnju, u Regulativi (ECC) 2092/91, definisavši izvozne procedure za izvoznike organskih proizvoda iz nerazvijenih zemalja. Iako proizvodnja u nekoj državi može biti u skladu sa odgovaraju-ćim standardima, sam proizvod mora biti sertifikovan kako bi se mogao nazvati organskim. Data regulativa postavlja pravila vezana ne samo za proizvodnju, već i za obeležavanje proizvo-da, kao i proveru proizvodnog procesa.

S obzirom na povećanje broja ljudi na planeti sve je izglednije da će u budućnosti doći do proširenja postojećih poljoprivrednih površina. Međutim, isto tako je jasno da dosadašnja poljoprivred-na praksa nije održiva u dugom vremenskom periodu i da će se morati izvršiti velike promene u svetskoj poljoprivredi radi proi-zvodnje dovoljne količine hrane. Organska poljoprivreda, iako u začetku, predstavlja održivu poljoprivredu jer ima za cilj, pored proizvodnje hrane bezbedne po ljudsko zdravlje, zaštitu i obnav-ljanje postojećih prirodnih resursa.

Ekološke ravnoteže u agroekosistemima

Organska poljoprivreda je poljoprivreda koja se oslanja na lokalno dostupne resurse i teži da očuva ekološku ravnotežu u prirodi. Na farmama gde je prisutna organska proizvodnja dra-

stično su smanjeni spoljašnji inputi odnosno postoji uzdržavanje od korišćenja veštačkih đubriva, pesticida i drugih sintetičkih materija. Umesto toga, sistemi su dizajnirani tako da upravljaju prirodom na način koji povećava otpornost na bolesti i daje veće prinose. Oslanjajući se na prirodne kapacitete biljaka, životinja i predela organski sistemi teže da optimizuju kvalitet u svim aspektima poljoprivrede i životne sredine. U ovakvim agroekosi-stemima „divlje“ vrste imaju različite i veoma važne uloge, te sto-ga očuvan i raznovrsan biodiverzitet jača ovakve sisteme, odno-sno poljoprivredne prakse. Procenjeno je da 99% potencijalnih štetočina useva biva kontrolisano prirodnim neprijateljima (De Bach, 1974.). Znači, kontrola štetočina se oslanja na održavanje zdravih populacija predatora. Jedan od najvažnijih elemenata u preobražaju konvencionalne farme u organsku je vreme potrebno da se povrati ekološka ravnoteža u odnosima populacija predato-ra i štetočina (Lampkin, 1990).

S obzirom da je u organskoj poljoprivredi zabranjena upotre-ba pesticida oni se moraju zameniti metodama koje nisu hemij-ske ili hemikalijama koje su manje opasne po životnu sredinu. Smanjenje upotrebe herbicida može se postići mehaničkim mera-ma. Upotreba fungicida može se redukovati upotrebom rezisten-tnih ili tolerantnih biljaka, pravilnih sanitativnih mera, bioloških mera borbe i smenjivanjem useva. Integralna zaštita od štetočina (IPM-Integrated Pest Menagement), teži da integriše sve nehe-mijske metode uz minimalno korišćenje pesticida radi kontrole štetočina. Npr. povremeno uklanjanje i uništavanje biljnih osta-

Tabela 1. Organska proizvodnja po kontinentima

Kontinet

Površina pod organskom

proizvodnjom (ha)

% ukupnog poljoprivrednog

područja

Broj organskih farmi

Evropa 6.920.462 1.38 187.697Afrika 890.504 0.11 124.805Azija 2.893.572 0.21 129.927Latinska Amerika 5.809.320 0.93 176.710

Severna Amerika 2.199.225 0.56 12.063

Okeanija 11.845.100 2.59 2.689Ukupno 30.558.183 0.74 633.891Izvor: SOEL-FIBL Survey 2007

cyan magenta yellow

black POLJO

PRIVR

EDA br. 44 Strana 21

april-maj 2008. magazin Poljoprivreda 21

zdravo

taka može drastično smanjiti rizik od infekcije sledeće godine. Integralna zaštita od štetočina zahteva redovnu proveru inciden-ce štetočina. Zatim se daje tačna ocena stanja i odlučuje se da li se problem može rešiti uvođenjem kolonije prirodnih neprijatelja ili primenom nekih drugih metoda koje će zarobiti insekte. Ipak postoji mogućnost da farmer ipak odluči da upotrebi pesticid, ali mora voditi računa o vrsti i količini pesticida koja će se koristiti za redukciju broja štetočina, a ne za njihovo potpuno istrebljenje.

Osnova uspešne proizvodnje na organskim farmama je plod-nost zemljišta. Na organskim površinama zabranjena je upotreba veštaačkih đubriva, već se umesto njih koriste prirodna đubri-va kao što su kompost ili sirovo đubrivo poreklom od stoke. Kompostiranje je proces sličan procesu dekompozicije organske materije na površini zemljišta. Tokom nastanka komposta dola-zi do razlaganja sirovog đubriva životinjskog porekla, ostataka biljaka ili otpadnih voda uz pomoć mikroorganizama u toploj i vlažnoj sredini. Organska materija se razlaže sukcesivnim delo-vanjem bakterija, gljiva i aktinomiceta, a u završnoj fazi razlaga-nja deluju crvi koji pomažu stvaranje stabilnog humusa. Kompost može da se koristi na farmama u različitim fazama sazrevanja u zavisnosti od potreba zemljišta i useva. Prednost upotrebe kom-posta nad sirovim đubrivom je ta što polako ispušta hranljive materije u zemljište dok visoko rastvorljivi nutrijenti u sirovom đubrivu brzo iscure i tako mogu da oštete zemljište i organizme koji žive u tlu. Standardi vezani za organsku proizvodnju dozvo-ljavaju upotrebu sirovog đubriva, ali samo za useve koji nisu za ljudsku ishranu. Kompost je koristan jer potpomaže rast zemljiš-nih crva, bakterija, gljiva i dodaje organsku materiju, pri čemu poboljšava fizički, hemijski i biološki sastav tla. Takođe, ne zaga-đuje površinske i podzemne vode i sprečava eroziju vezivanjem čestica zemljišta.

Na organskim poljima korovi predstavljaju problem samo ako otežavaju žetvu ili redukuju prinos useva. „Organski poljo-privrednik” vidi ovakvo polje kao ekološki sistem u kojem žive razne vrste organizama uključujući i korove ali je predominantna

vrsta usev koji se gaji. S obzirom da je prevencija bolja nego leče-nje pripremanje zemljišta je prvi korak ka uspostavljanju zaašti-te protiv korovskih vrsta. Korovi su znatno kompetitivnije vrste nego gajene kulture, jer bolje podnose sabijanje tla i nedostatak vode. Biološki aktivno zemljište sa dobrom drenažom će pospe-šiti rast useva, a smanjiti napredovanje korovskih biljaka. Važan je i izbor useva, odnosno brzo rastuće vrste koje formiraju gust pokrivač kao i visoke biljke sa krupnim lišćem kompetitivije su od povrtarskih kultura.

Proizvodnja u svetu

Od početka devedesetih organska poljoprivreda se brzo razvijala u skoro svim evropskim zemljama. U Evropskoj uniji više od 5.8 milona hektara je pod organskom proizvodnjom, a postoji više od 140.000 farmi. Država sa najvećim brojem farmi, odnosno najvećim područjem na kojoj je zastupljena organska proizvodnja, je Italija. U većini evropskih zemalja, a naročito Evropskoj uniji, organska poljoprivreda je podkrepljena odgova-rajućom pravnom regulativom.

Prema izveštaju SOEL-FIBL Survey za 2007. godinu region sa najviše površina pod organskom proizvodnjom je Okeanija (11 miliona ha), dok najmanje ovakvih površina ima u Africi (oko 890 hiljada ha). Iako ima manju površinu pod organskom proi-zvodnjom nego Okeanija, Evropa ima najveći broj organskih far-mi, oko 188 hiljada (Tabela 1.).

U izveštaju Ministarstva nauke i zaštite životne sredine iz 2002. godine o stanju životne sredine u Republici Srbiji konsta-tovano je da u Srbiji ima dosta površina koje nisu opterećene teš-kim metalima, pesticidima ili mineralnim đubrivima pa su stoga pogodna za otpočinjanje organske proizvodnje hrane. Zaključeno je da bi razvoj organske poljoprivrede doprineo poboljšanju kva-liteta života lokalih zajednica kao i cele države. Proizvodnja organske hrane doprinela bi optimalnom korišćenju prirodnih resursa i zaštiti životne sredine, kao i poboljšanju statusa rural-

cyan

mag

enta

yel

low

bla

ck

PO

LJO

PRIV

RED

A br

. 44

Stra

na 2

2

22 Poljoprivreda magazin april-maj 2008.

visnosti životinja i zemljišta, što znači da je proizvodnja „u odsustvu zemljišta“ isključena. Stoka se mora hraniti organskom stočnom hranom. Ako životinje obole prirod-ni proizvodi imaju prioritet nad antibioticima i ostalim lekovima. Zahtevi za stočnu proizvodnju mogu se naći u Aneksu I, deo B.

3. Gajenje pčela – dva osnovna principa koji se odnose na gajenje pčela nalaze se u aneksu I, deo C i to su:

• period konverzije od godinu dana, • držanje košnica mora biti pod striktnom kontrolom.

Izvori nektara i polena, u radijusu od tri km oko mesta košnice, moraju se sastojati isključivo od organski proizvedenih useva.

4. Prerađivanje hrane – uporeba nepoljoprivrednih sastoja-ka (aditiva, soli, minerala i sl.) je veoma ograničena, što je opisano u Aneku VI. Genetički modifikovani organizmi i upotreba jonizujućeg zračenja strogo su zabranjeni.

Pomenuta regulativa je skoro dopunjena Regulativom (EC) 1991/2006., koja se odnosi isključivo na izvoz organskih proizvo-da u zemlje Evropske unije. Postoji još nekoliko regulativa, sve u vezi sa regulativom 1992/91. koje se odnose na izvoz organskih proizvoda u Evropsku uniju iz zemalja trećeg sveta:

nog stanovništva. Razvojem ovakve proizvodnje trebalo bi da se utiče na ohrabrivanje stanovništva za ostanak u manje razvijenim regionima zemlje.

Početkom 2005. godine Vlada Republike Srbije usvojila je predlog zakona o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima. Ovim zakonom uređuje se proizvodnja organskih proizvoda kao i njihova prerada, skladištenje, transport, obeležavanje, promet, sertifikacija i resertifikacija. Cilj Zakona je dobijanje proizvoda sa utvrđenom proizvodnom procedurom, zaštita potrošača i oko-line, očuvanje biodiverziteta kao i održiv socijalno-ekonomski ruralni razvoj.

Regulative Evropske unije

Donošenjem Regulative (ECC) 2092/91 (u daljem tekstu Regulativa) postavljen je minimum zahteva koje je potrebno ispuniti da bi se proizvod mogao nazvati organskim i plasirao na tržište Evropske unije. Prema Regulativi organska proizvodnja se definiše kao „sistem upravljanja poljoprivrednim gazdinstvima koji podrazumeva primenu poljoprivrednih mera koje su uskladu sa okolinom i koje podrazumevaju velika ograničenja u pogledu upotrebe đubriva i pesticida“. Treba obratiti pažnju na činjeni-cu da ova Regulativa postavlja minimum zahteva za organsku proizvodnju. Znači, da bi se proizvod uopšte mogao registro-vati kao organski proizvodnja, mora biti u skladu bar sa datom Regulativom. Takođe, u nekim slučajevima, da bi mogao da kori-sti neke od oznaka koje se koriste da označe organski proizvod u Evropskoj uniji, proizvođač mora da zadovolji i veće zahteve od

onih sadržanih u Regulativi. Osnovni zahtevi za različite tipove organske proizvodnje navedeni u Regulativi postavljaju pravila za:

1. Organsku biljnu prizvodnju - osnovna pravila se nalaze u aneksu I, deo A Regulative prema kojoj se plodnost i bio-loška aktivnost zemljišta može održavati isključivo prirod-nim sredstvima (leguminoze, međusevi, kompost). Ako ovo nije dovoljno organska i mineralna đubriva navedena u Aneksu II, deo A se mogu koristiti. Takođe, u slučaju neposredne ugroženosti useva mogu se koristiti proizvo-di navedeni u Aneksu II, deo B. Ali oni se mogu koristiti samo u slučajevima opisanim u aneksima I i II.

2. Organsku stočarsku proizvodnju – osnovni principi veza-ni za organsku stočarsku proizvodnju polaze od međuza-

Širom sveta više od 20 miliona hektara je sertifikovano za organsku proizvodnju. Farme koje koriste metode organske poljoprivrede ali nisu sertifikovane uglavnom se nalaze u zemljama u razvoju, i na njima se

proizvodi hrana uglavnom za sopstvene potrebe ili lokalno tržište za koje nije potreban sertifikat.

Na zasedanju Narodne skupštine Republike Srbije, 18. jula 2006. godi-ne usvojen je zakon o organskoj proizvodnji i objavljen je u „Službenom glasniku“, broj 62/06.

Zakon o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima uvodi nacio-nalni znak za organske proizvode, propisuje uslove i metode za zasni-vanje organske proizvodnje, organizaciju za izdavanje sertifikata i reser-tifikata, postupak uključivanja proizvođača u organsku proizvodnju, obeležavanje i deklarisanje organskih proizvoda kao i promet istih. Tim zakonom je predviđeno obeležavanje organske biljne i stočarske proi-zvodnje, postojanje jedinstvene evidencije, sledljivosti proizvoda i ser-tifikacije usklađene sa propisima EU, što bi omogućilo njihov izvoz na strana tržišta.

Ovaj zakon omogućava razvoj poljoprivredne strategije vezanim za povećanje konkurentnosti i razvoj sela, osvajanju tržišta uz povećani ekonomski efekat, povećanje ekonomske i ekološke održivosti, poveća-nje mogućnosti za zapošljavanje tj. smanjenje siromaštva, strategije za razvoj lokalnog održivog razvoja i nacionalnog programa za zašti-tu životne okoline, tj. smanjenju zagađenja, očuvanju vode, vazduha, zemljišta i agrobiodiverziteta i racionalno korišćenje prirodnih resursa.

Vlada Republike Srbije je februara 2008. godine donela UREDBU O RASPODELI I KORIŠĆENJU PODSTICAJNIH SREDSTAVA ZA PODRŠKU RAZVOJU ORGANSKE PROIZVODNJE ZA 2008. GODINU.

Ovom uredbom se uređuju uslovi i način raspodele i korišćenja pod-sticajnih sredstava za podršku razvoju organske proizvodnje u 2008. godini i to biljne i stočarske u periodu konverzije. Pravo na korišćenje podstcajnih sredstava imaju fizička i pravna lica, zemljoradničke zadru-

ge i crkve, odnosno manastiri, upisani u odgovarajuće registre. Podsticajna sredstva za period konverzije u organsku biljnu proizvo-

dnju iznose 8000 dinara po hektaru za ratarsku proizvodnju i 12.000 dinara po hektaru za voćarsku, vinogradarsku i povrtarsku proizvodnju.

Podsticajna sredstva za period konverzije u organsku stočarsku proi-zvodnju iznose: 8.000 dinara po grlu krupne stoke, 1.600 dinara po grlu sitne stoke, 80 dinara po jedinici živine i 1.500 dinara po košnici.

Ukupan iznos podsticajnih sredstava po licu ne može biti veći od 400.000 dinara.

Zahtev za korišćenje sredstava za podsticaj razvoja organske proi-zvodnje podnosi se Ministarstvu poljoprivrede, najkasnije do 31. maja 2008. godine uz odgovarajuću dokumentaciju.

Podsticajna sredstva će se isplaćivati po redosledu podnošenja zah-teva, na namenski račun lica – korisnika sredstava.

Ministar poljoprivrede je 28. januara 2008. objavio spisak ovlašćenih organizacija za izdavanje sertifikata, odnosno resertifikata za organske proizvode za 2008. godinu.

Sertifikat, odnosno resertifikat za organske proizvode za 2008. godinu izdaju sledeće ovlašćene organizacije:

„Suolo e Salute Serbian” d.o.o, Velika Plana, Momira Gajića 8 (http://www.sesasrb.com);

„SGS- Beograd“, d.o.o., Beograd, Preduzeće za tehnička ispitivanja i analize, Bože Jankovića 39;

„Evrocert“, d.o.o. Beograd, Desanke Maksimović 4/3 (http://www.evro-cert.co.yu).

Pripremila Jelena Keco

PUT DO PROIZVODNJE U SRBIJI

cyan magenta yellow

black POLJO

PRIVR

EDA br. 44 Strana 23

april-maj 2008. magazin Poljoprivreda 23

fikaciono telo/sertifikator) daje pismenu potvrdu da je proizvodni proces u skladu sa principima organske proizvodnje. To znači da je proizvodni proces od početka do kraja kontrolisan i testiran, a ne sam proizvod ili njegovi sastojci. Sam sertifikator takođe mora biti testiran, akreditovan, da bi stekao pravo da izda serti-fikat nekom proizvodnom procesu. Etiketa je grafička, vizuelna potvrda na pakovanju proizvoda koja ukazuje na to da je proizvod proizveden u skladu sa specifičnim kriterijumom. Jedno sertifi-kaciono telo može biti izvršilac više različitih sertifikacionih pro-grama.

Cilj sertifikacione procedure je sticanje mogućnosti praćenja i kontrole proizvoda od primarne produkcije na nivou farme, pa kroz svaki nivo prerađivanja, do finalnog proizvoda. Sertifikacija je sistemska procedura koja obuhvata:

1. Sklapanje ugovora između poljoprivrednog proizvođača odnosno prerađivača i sertifikacionog tela.

2. Inspekciju od strane sertifikacionog tela. Ovaj korak uključuje provere na „licu mesta“, kada inspektor provera-va polje i prostorije, proizvodnu praksu, materijale koji se koriste, i eventualno izveštaje ako postoje.

3. Sertifikaciju koja se može dati samo ako se ustanovi da je proizvodnja u skladu sa odabranim standardima.

4. Monitoring koji se vrši redovno nakon sertifikacije, da bi se utvrdilo da se proizvodnja i nakon izdavanja sertifikata odvija po principima organske proizvodnje.

Svako sertifikaciono telo daje sertifikat za ispunjenje određe-nih standarda. Na primer, može dati sertifikat za ispunjenje EU Regulative 2092/91., ili nekih drugih priznatih standarda. Jedno sertifikaciono telo može davati sertifikat za više različitih stan-darda, ako je za to ovlašćeno.

Širom sveta više od 20 miliona hektara je sertifikovano za organsku proizvodnju. Farme koje koriste metode organske poljo-privrede ali nisu sertifikovane uglavnom se nalaze u zemljama u razvoju, i na njima se proizvodi hrana uglavnom za sopstvene potrebe ili lokalno tržište za koje nije potreban sertifikat.

Organska poljoprivreda i proizvodnja hrane bezbedne po zdravlje ljudi budućnost je poljoprivrede, kako u Evropi, tako i u celom svetu. S obzirom da je Republika Srbija u pogledu izvo-za prehrambenih proizvoda u velikoj meri orijentisana na tržište evropskih zemalja, povećanjem površina pod organskom proi-zvodnjom i dobijanjem odgovarajućih sertifikata mogla bi polako ali sigurno da se probije na evropsko tržiše organskih proizvoda. Međutim, prvi korak ka uređivalju ove oblasti je zakonska regu-lativa koja omogućava kontrolisanu proizvodnju, što uz dobar nastup na stranom tržištu omogućava siguran plasman robe.

Rad je objavljen u zborniku radova sa naučnog skupa „Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj II – Očuvanje ruralnih vrednosti”, održanog 6-7. decembra 2007. u Novom Sadu. Redakcijska obrada teksta

• Regulativa (EEC) 91/92.• Regulativa (EEC) 3457/92.• Regulativa (EC) 529/95.• Regulativa (EC) 1788/2001.Trenutno, organski proizvodi uvezeni u Evropsku uniju mora-

ju da imaju etiketu koja označava da je proizvod organski, tj. da je proizvod proizveden u skladu sa standardima ekvivalentnim standardima Regulative (EEC) 2092/91.

Sertifikacija

Da bi se proizvod mogao nazvati organskim, minimum 95% njegovih sastojaka mora biti proizvdeno organskim metodama. Da bi dokazao da je njegov proizvod organski poljoprivredni pro-izvođač mora da prođe kroz proces sertifikacije, tj. inspekcije, odnosno neophodna je sertifikaciona procedura. Odgovarajuća etiketa na proizvodu je garancija da je proizvod organski. Postoji veći broj sertifikacionih standarda koji su međunarodno priznati. Iako je postojeći trend harmonizacija procedura da bi se ubrzala trgovina, ipak postoje izvesne razlike između pomenutih standar-da.

Sertifikacija je procedura pomoću koje nezavisni organ (serti-

Na zasedanju Narodne skupštine Republike Srbije, 18. jula 2006. godi-ne usvojen je zakon o organskoj proizvodnji i objavljen je u „Službenom glasniku“, broj 62/06.

Zakon o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima uvodi nacio-nalni znak za organske proizvode, propisuje uslove i metode za zasni-vanje organske proizvodnje, organizaciju za izdavanje sertifikata i reser-tifikata, postupak uključivanja proizvođača u organsku proizvodnju, obeležavanje i deklarisanje organskih proizvoda kao i promet istih. Tim zakonom je predviđeno obeležavanje organske biljne i stočarske proi-zvodnje, postojanje jedinstvene evidencije, sledljivosti proizvoda i ser-tifikacije usklađene sa propisima EU, što bi omogućilo njihov izvoz na strana tržišta.

Ovaj zakon omogućava razvoj poljoprivredne strategije vezanim za povećanje konkurentnosti i razvoj sela, osvajanju tržišta uz povećani ekonomski efekat, povećanje ekonomske i ekološke održivosti, poveća-nje mogućnosti za zapošljavanje tj. smanjenje siromaštva, strategije za razvoj lokalnog održivog razvoja i nacionalnog programa za zašti-tu životne okoline, tj. smanjenju zagađenja, očuvanju vode, vazduha, zemljišta i agrobiodiverziteta i racionalno korišćenje prirodnih resursa.

Vlada Republike Srbije je februara 2008. godine donela UREDBU O RASPODELI I KORIŠĆENJU PODSTICAJNIH SREDSTAVA ZA PODRŠKU RAZVOJU ORGANSKE PROIZVODNJE ZA 2008. GODINU.

Ovom uredbom se uređuju uslovi i način raspodele i korišćenja pod-sticajnih sredstava za podršku razvoju organske proizvodnje u 2008. godini i to biljne i stočarske u periodu konverzije. Pravo na korišćenje podstcajnih sredstava imaju fizička i pravna lica, zemljoradničke zadru-

ge i crkve, odnosno manastiri, upisani u odgovarajuće registre. Podsticajna sredstva za period konverzije u organsku biljnu proizvo-

dnju iznose 8000 dinara po hektaru za ratarsku proizvodnju i 12.000 dinara po hektaru za voćarsku, vinogradarsku i povrtarsku proizvodnju.

Podsticajna sredstva za period konverzije u organsku stočarsku proi-zvodnju iznose: 8.000 dinara po grlu krupne stoke, 1.600 dinara po grlu sitne stoke, 80 dinara po jedinici živine i 1.500 dinara po košnici.

Ukupan iznos podsticajnih sredstava po licu ne može biti veći od 400.000 dinara.

Zahtev za korišćenje sredstava za podsticaj razvoja organske proi-zvodnje podnosi se Ministarstvu poljoprivrede, najkasnije do 31. maja 2008. godine uz odgovarajuću dokumentaciju.

Podsticajna sredstva će se isplaćivati po redosledu podnošenja zah-teva, na namenski račun lica – korisnika sredstava.

Ministar poljoprivrede je 28. januara 2008. objavio spisak ovlašćenih organizacija za izdavanje sertifikata, odnosno resertifikata za organske proizvode za 2008. godinu.

Sertifikat, odnosno resertifikat za organske proizvode za 2008. godinu izdaju sledeće ovlašćene organizacije:

„Suolo e Salute Serbian” d.o.o, Velika Plana, Momira Gajića 8 (http://www.sesasrb.com);

„SGS- Beograd“, d.o.o., Beograd, Preduzeće za tehnička ispitivanja i analize, Bože Jankovića 39;

„Evrocert“, d.o.o. Beograd, Desanke Maksimović 4/3 (http://www.evro-cert.co.yu).

Pripremila Jelena Keco

PUT DO PROIZVODNJE U SRBIJI