ORGANIZACIJA ZDRAVSTVENEZAŠTITE

-NIVOI ORGANIZACIJE I RAD USTANOVA

PROF DR MOMPROF DR MOMČILO BABIĆČILO BABIĆPROF DR MOMPROF DR MOMČILO BABIĆČILO BABIĆ

Osnovni principi organizacijezdravstvene službe

Zdravstvena zaštita predstavlja kombinaciju lične iZdravstvena zaštita predstavlja kombinaciju lične ikolektivne odgovornosti za zdravlje, javne (državne)kolektivne odgovornosti za zdravlje, javne (državne)odgovornosti za obezbedenje javnoodgovornosti za obezbedenje javno--zdravstvenihzdravstvenihfunkcija, čitavog spektra aktivnosti za obezbeđenjefunkcija, čitavog spektra aktivnosti za obezbeđenjedrugih mera, koje uključuju sa jedne strane državni idrugih mera, koje uključuju sa jedne strane državni iprivatni sektor, a sa druge dobrotvorne i humanitarneprivatni sektor, a sa druge dobrotvorne i humanitarneorganizacije za preduzimanje akcija u zajednici.organizacije za preduzimanje akcija u zajednici.

U tom složenom sistemu izdvajaju se komponente kaoU tom složenom sistemu izdvajaju se komponente kaošto su resursi (kadrovski i materijalni), finansiranje,što su resursi (kadrovski i materijalni), finansiranje,organizacija, administracija, upravljanje i pružanjeorganizacija, administracija, upravljanje i pružanjezdravstvenih uslugazdravstvenih usluga

Zdravstvena zaštita predstavlja kombinaciju lične iZdravstvena zaštita predstavlja kombinaciju lične ikolektivne odgovornosti za zdravlje, javne (državne)kolektivne odgovornosti za zdravlje, javne (državne)odgovornosti za obezbedenje javnoodgovornosti za obezbedenje javno--zdravstvenihzdravstvenihfunkcija, čitavog spektra aktivnosti za obezbeđenjefunkcija, čitavog spektra aktivnosti za obezbeđenjedrugih mera, koje uključuju sa jedne strane državni idrugih mera, koje uključuju sa jedne strane državni iprivatni sektor, a sa druge dobrotvorne i humanitarneprivatni sektor, a sa druge dobrotvorne i humanitarneorganizacije za preduzimanje akcija u zajednici.organizacije za preduzimanje akcija u zajednici.

U tom složenom sistemu izdvajaju se komponente kaoU tom složenom sistemu izdvajaju se komponente kaošto su resursi (kadrovski i materijalni), finansiranje,što su resursi (kadrovski i materijalni), finansiranje,organizacija, administracija, upravljanje i pružanjeorganizacija, administracija, upravljanje i pružanjezdravstvenih uslugazdravstvenih usluga

NAJBOLJA ORGANIZACIJAZDRAVSTVENE ZAŠTITE

Ne postoji nijedan najbolji mogući ili neki opšteNe postoji nijedan najbolji mogući ili neki opštepreporučivani način za organizovanje zdravstvenepreporučivani način za organizovanje zdravstvenezaštite i zdravstvene službe.zaštite i zdravstvene službe.

Otuda i postoje vrlo velike razlike među zemljamaOtuda i postoje vrlo velike razlike među zemljamakada se radi o ciljevima, strukturi, organizovanju,kada se radi o ciljevima, strukturi, organizovanju,finansiranju i drugim karakteristikama.finansiranju i drugim karakteristikama.

Razlike su rezultat istorijskih, sociokulturnih,Razlike su rezultat istorijskih, sociokulturnih,ekonomskih, političkih i drugih faktora.ekonomskih, političkih i drugih faktora.

BBez obzira na sve postojeće razlike, postoje nekeez obzira na sve postojeće razlike, postoje nekezajedničke karakteristike, određeni najmanjizajedničke karakteristike, određeni najmanjizajednički sadržaj, koji se može prepoznati u svimzajednički sadržaj, koji se može prepoznati u svimorganizovanim zdravstvenim sistemima i koji je osnovorganizovanim zdravstvenim sistemima i koji je osnovnjihove dalje gradnje.njihove dalje gradnje.

Ne postoji nijedan najbolji mogući ili neki opšteNe postoji nijedan najbolji mogući ili neki opštepreporučivani način za organizovanje zdravstvenepreporučivani način za organizovanje zdravstvenezaštite i zdravstvene službe.zaštite i zdravstvene službe.

Otuda i postoje vrlo velike razlike među zemljamaOtuda i postoje vrlo velike razlike među zemljamakada se radi o ciljevima, strukturi, organizovanju,kada se radi o ciljevima, strukturi, organizovanju,finansiranju i drugim karakteristikama.finansiranju i drugim karakteristikama.

Razlike su rezultat istorijskih, sociokulturnih,Razlike su rezultat istorijskih, sociokulturnih,ekonomskih, političkih i drugih faktora.ekonomskih, političkih i drugih faktora.

BBez obzira na sve postojeće razlike, postoje nekeez obzira na sve postojeće razlike, postoje nekezajedničke karakteristike, određeni najmanjizajedničke karakteristike, određeni najmanjizajednički sadržaj, koji se može prepoznati u svimzajednički sadržaj, koji se može prepoznati u svimorganizovanim zdravstvenim sistemima i koji je osnovorganizovanim zdravstvenim sistemima i koji je osnovnjihove dalje gradnje.njihove dalje gradnje.

NIVOI ZDRAVSTVENE ZAŠTITE

Podela na nivoe zaštite sačinjena je na osnovu veličinePodela na nivoe zaštite sačinjena je na osnovu veličinepopulacije koju pojedini nivo obezbeđuje, zatim napopulacije koju pojedini nivo obezbeđuje, zatim naosnovu karakteristike oboljenja i stanja kojimaosnovu karakteristike oboljenja i stanja kojima sesepojedini nivoi bave, kao i na osnovu nekihpojedini nivoi bave, kao i na osnovu nekihorganizacionih karakteristika.organizacionih karakteristika.

Najčešće se govori o četiri nivoa zaštite, od kojih jeNajčešće se govori o četiri nivoa zaštite, od kojih jeprvi, neprofesionalni, ili nivo laičke zaštite, a ostaliprvi, neprofesionalni, ili nivo laičke zaštite, a ostalipredstavljaju nivoe profesionalne zaštitepredstavljaju nivoe profesionalne zaštite

Podela na nivoe zaštite sačinjena je na osnovu veličinePodela na nivoe zaštite sačinjena je na osnovu veličinepopulacije koju pojedini nivo obezbeđuje, zatim napopulacije koju pojedini nivo obezbeđuje, zatim naosnovu karakteristike oboljenja i stanja kojimaosnovu karakteristike oboljenja i stanja kojima sesepojedini nivoi bave, kao i na osnovu nekihpojedini nivoi bave, kao i na osnovu nekihorganizacionih karakteristika.organizacionih karakteristika.

Najčešće se govori o četiri nivoa zaštite, od kojih jeNajčešće se govori o četiri nivoa zaštite, od kojih jeprvi, neprofesionalni, ili nivo laičke zaštite, a ostaliprvi, neprofesionalni, ili nivo laičke zaštite, a ostalipredstavljaju nivoe profesionalne zaštitepredstavljaju nivoe profesionalne zaštite

Samozaštita

Samozaštita je neprofesionalni, laički nivo zaštite iSamozaštita je neprofesionalni, laički nivo zaštite iostvaruje se u porodici.ostvaruje se u porodici.

Populaciona grupa obuhvaćena tim oblikom zaštitePopulaciona grupa obuhvaćena tim oblikom zaštitenajčešće iznosi od 1 do 2, a maksimalno 10 osoba.najčešće iznosi od 1 do 2, a maksimalno 10 osoba.

Na ovom nivou obezbeđuju se mere za očuvanje iNa ovom nivou obezbeđuju se mere za očuvanje iunapređenje zdravlja, prevenciju oboljenja,unapređenje zdravlja, prevenciju oboljenja,samodijagnozu, samolečenje i samomedikaciju, kao isamodijagnozu, samolečenje i samomedikaciju, kao isocijalna podrška i nega obolelim i slabim članovimasocijalna podrška i nega obolelim i slabim članovimaporodiceporodice

Samozaštita je neprofesionalni, laički nivo zaštite iSamozaštita je neprofesionalni, laički nivo zaštite iostvaruje se u porodici.ostvaruje se u porodici.

Populaciona grupa obuhvaćena tim oblikom zaštitePopulaciona grupa obuhvaćena tim oblikom zaštitenajčešće iznosi od 1 do 2, a maksimalno 10 osoba.najčešće iznosi od 1 do 2, a maksimalno 10 osoba.

Na ovom nivou obezbeđuju se mere za očuvanje iNa ovom nivou obezbeđuju se mere za očuvanje iunapređenje zdravlja, prevenciju oboljenja,unapređenje zdravlja, prevenciju oboljenja,samodijagnozu, samolečenje i samomedikaciju, kao isamodijagnozu, samolečenje i samomedikaciju, kao isocijalna podrška i nega obolelim i slabim članovimasocijalna podrška i nega obolelim i slabim članovimaporodiceporodice

PRIMARNA ZAŠTITA

Ovaj prvi, profesionalni nivo zaštite bio je u početkuOvaj prvi, profesionalni nivo zaštite bio je u početkushvaćen kao medicina prvog kontakta ili primarnashvaćen kao medicina prvog kontakta ili primarnamedicinska zaštita, odnosno zaštita koja se pružamedicinska zaštita, odnosno zaštita koja se pružapacijentu od strane kvalifikovanog zdravstvenog radnikapacijentu od strane kvalifikovanog zdravstvenog radnika(lekara ili sestre) kada se pacijent prvi put javi sa(lekara ili sestre) kada se pacijent prvi put javi sasimptomima ili znacima oboljenja .simptomima ili znacima oboljenja .

Koncept je kasnije evoluirao u pravcu primarnog,Koncept je kasnije evoluirao u pravcu primarnog,profesionalnog nivoa zaštite koji uključuje lekara iprofesionalnog nivoa zaštite koji uključuje lekara ičlanove njegovog tima.članove njegovog tima.

Tim je različit, u različitim sredinama i obuhvata poredTim je različit, u različitim sredinama i obuhvata poredlekara, medicinsku sestru, babicu, patronažnu sestru,lekara, medicinsku sestru, babicu, patronažnu sestru,socijalnog radnika, negde čak i fizioterapeutasocijalnog radnika, negde čak i fizioterapeuta

Ovaj prvi, profesionalni nivo zaštite bio je u početkuOvaj prvi, profesionalni nivo zaštite bio je u početkushvaćen kao medicina prvog kontakta ili primarnashvaćen kao medicina prvog kontakta ili primarnamedicinska zaštita, odnosno zaštita koja se pružamedicinska zaštita, odnosno zaštita koja se pružapacijentu od strane kvalifikovanog zdravstvenog radnikapacijentu od strane kvalifikovanog zdravstvenog radnika(lekara ili sestre) kada se pacijent prvi put javi sa(lekara ili sestre) kada se pacijent prvi put javi sasimptomima ili znacima oboljenja .simptomima ili znacima oboljenja .

Koncept je kasnije evoluirao u pravcu primarnog,Koncept je kasnije evoluirao u pravcu primarnog,profesionalnog nivoa zaštite koji uključuje lekara iprofesionalnog nivoa zaštite koji uključuje lekara ičlanove njegovog tima.članove njegovog tima.

Tim je različit, u različitim sredinama i obuhvata poredTim je različit, u različitim sredinama i obuhvata poredlekara, medicinsku sestru, babicu, patronažnu sestru,lekara, medicinsku sestru, babicu, patronažnu sestru,socijalnog radnika, negde čak i fizioterapeutasocijalnog radnika, negde čak i fizioterapeuta

SEKUNDARNA ZAŠTITA

Definiše se kao nivo zaštite koji se obezbeđuje krozDefiniše se kao nivo zaštite koji se obezbeđuje krozspecijalističku službu, ili nivo zaštite gde je potrebnaspecijalističku službu, ili nivo zaštite gde je potrebnaspecijalizovana pažnja za kompleksnija stanja od onih kojespecijalizovana pažnja za kompleksnija stanja od onih kojemože rešiti lekar opšte prakse na primarnom nivou .može rešiti lekar opšte prakse na primarnom nivou .

Specijalisti koji rade na ovom nivou su takozvani »opštiSpecijalisti koji rade na ovom nivou su takozvani »opštispecijalisti« i to su opšti hirurzi, internisti, ginekolozi,specijalisti« i to su opšti hirurzi, internisti, ginekolozi,psihijatri, koji pružaju zaštitu u tzv. opštim bolnicama.psihijatri, koji pružaju zaštitu u tzv. opštim bolnicama.

Definiše se kao nivo zaštite koji se obezbeđuje krozDefiniše se kao nivo zaštite koji se obezbeđuje krozspecijalističku službu, ili nivo zaštite gde je potrebnaspecijalističku službu, ili nivo zaštite gde je potrebnaspecijalizovana pažnja za kompleksnija stanja od onih kojespecijalizovana pažnja za kompleksnija stanja od onih kojemože rešiti lekar opšte prakse na primarnom nivou .može rešiti lekar opšte prakse na primarnom nivou .

Specijalisti koji rade na ovom nivou su takozvani »opštiSpecijalisti koji rade na ovom nivou su takozvani »opštispecijalisti« i to su opšti hirurzi, internisti, ginekolozi,specijalisti« i to su opšti hirurzi, internisti, ginekolozi,psihijatri, koji pružaju zaštitu u tzv. opštim bolnicama.psihijatri, koji pružaju zaštitu u tzv. opštim bolnicama.

TERCIJERNA ZAŠTITA

Ovaj nivo zaštite definiše se kao visoko specijalizovan ililOvaj nivo zaštite definiše se kao visoko specijalizovan ililsubspecijalistički nivo i uključuje visoko specijalizovanesubspecijalistički nivo i uključuje visoko specijalizovaneusluge koje se ili mogu pružati samo u specijalizovanim iusluge koje se ili mogu pružati samo u specijalizovanim iza posebne svrhe osnivanim institucijama ili zahtevajuza posebne svrhe osnivanim institucijama ili zahtevajusubspecijalističke kadrove kao što su plastični hirurzi,subspecijalističke kadrove kao što su plastični hirurzi,neurohirurzi, kardiohirurzi i drugi .neurohirurzi, kardiohirurzi i drugi .

Specijalizovane institucije koje pružaju ovu zaštitu suSpecijalizovane institucije koje pružaju ovu zaštitu suistovremeno i škole za zdravstvene kadrove (kao što suistovremeno i škole za zdravstvene kadrove (kao što suuniverzitetske bolnice, klinike i slično).univerzitetske bolnice, klinike i slično).

Administrativna jedinica za pružanje ove zaštite je regionAdministrativna jedinica za pružanje ove zaštite je regiona veličina populacije je od 500.000 do 5a veličina populacije je od 500.000 do 5miliona.miliona.

Ovaj nivo zaštite definiše se kao visoko specijalizovan ililOvaj nivo zaštite definiše se kao visoko specijalizovan ililsubspecijalistički nivo i uključuje visoko specijalizovanesubspecijalistički nivo i uključuje visoko specijalizovaneusluge koje se ili mogu pružati samo u specijalizovanim iusluge koje se ili mogu pružati samo u specijalizovanim iza posebne svrhe osnivanim institucijama ili zahtevajuza posebne svrhe osnivanim institucijama ili zahtevajusubspecijalističke kadrove kao što su plastični hirurzi,subspecijalističke kadrove kao što su plastični hirurzi,neurohirurzi, kardiohirurzi i drugi .neurohirurzi, kardiohirurzi i drugi .

Specijalizovane institucije koje pružaju ovu zaštitu suSpecijalizovane institucije koje pružaju ovu zaštitu suistovremeno i škole za zdravstvene kadrove (kao što suistovremeno i škole za zdravstvene kadrove (kao što suuniverzitetske bolnice, klinike i slično).univerzitetske bolnice, klinike i slično).

Administrativna jedinica za pružanje ove zaštite je regionAdministrativna jedinica za pružanje ove zaštite je regiona veličina populacije je od 500.000 do 5a veličina populacije je od 500.000 do 5miliona.miliona.

ZDRAVSTVENA SLUŽBA

Pružanje zdravstvenih usluga je zadatak zdravstvenePružanje zdravstvenih usluga je zadatak zdravstveneslužbe, koja se definiše kao: »permanentan i širom zemljeslužbe, koja se definiše kao: »permanentan i širom zemljeraspoređen sistem uspostavljenih institucija koje imajuraspoređen sistem uspostavljenih institucija koje imajuvišestruke ciljeve, među kojima su zadovoljavanje različitihvišestruke ciljeve, među kojima su zadovoljavanje različitihzahteva i potreba stanovništva kao i obezbeđenjezahteva i potreba stanovništva kao i obezbeđenjezdravstvene zaštite za pojedinca i zajednicu. Zdravstvenazdravstvene zaštite za pojedinca i zajednicu. Zdravstvenaslužba pruža širok spektar kako preventivnih tako islužba pruža širok spektar kako preventivnih tako ikurativnih usluga.« .kurativnih usluga.« .

Pružanje zdravstvenih usluga je zadatak zdravstvenePružanje zdravstvenih usluga je zadatak zdravstveneslužbe, koja se definiše kao: »permanentan i širom zemljeslužbe, koja se definiše kao: »permanentan i širom zemljeraspoređen sistem uspostavljenih institucija koje imajuraspoređen sistem uspostavljenih institucija koje imajuvišestruke ciljeve, među kojima su zadovoljavanje različitihvišestruke ciljeve, među kojima su zadovoljavanje različitihzahteva i potreba stanovništva kao i obezbeđenjezahteva i potreba stanovništva kao i obezbeđenjezdravstvene zaštite za pojedinca i zajednicu. Zdravstvenazdravstvene zaštite za pojedinca i zajednicu. Zdravstvenaslužba pruža širok spektar kako preventivnih tako islužba pruža širok spektar kako preventivnih tako ikurativnih usluga.« .kurativnih usluga.« .

VANBOLNIČKE USTANOVE

Ove ustanove pruOve ustanove pružžaju usluge kod urgentnih, poaju usluge kod urgentnih, po žživot opasnihivot opasnihstanja, kod akutnih bolesti koje trastanja, kod akutnih bolesti koje tražže hitnu intervenciju kao ie hitnu intervenciju kao ikod hroničnih, gde je potrebno praćenje i kontrola.kod hroničnih, gde je potrebno praćenje i kontrola.

PPostojiostoji šširok dijapazon organizacionih oblika vanbolničkeirok dijapazon organizacionih oblika vanbolničkezazašštite u svetu.tite u svetu.

Njihov razvojNjihov razvoj jeje rezultat zahteva da se rasterete bolnice irezultat zahteva da se rasterete bolnice iostvariostvari -- lečenje u jeftinijim uslovima.lečenje u jeftinijim uslovima. AAmbulantnombulantno--poliklinička odeljenja bolnicapoliklinička odeljenja bolnica susu bilbilaa prve vanbolničkeprve vanbolničkeinstitucije koje su opisane i koje su se zadrzale i do danas.institucije koje su opisane i koje su se zadrzale i do danas.

Ove ustanove pruOve ustanove pružžaju usluge kod urgentnih, poaju usluge kod urgentnih, po žživot opasnihivot opasnihstanja, kod akutnih bolesti koje trastanja, kod akutnih bolesti koje tražže hitnu intervenciju kao ie hitnu intervenciju kao ikod hroničnih, gde je potrebno praćenje i kontrola.kod hroničnih, gde je potrebno praćenje i kontrola.

PPostojiostoji šširok dijapazon organizacionih oblika vanbolničkeirok dijapazon organizacionih oblika vanbolničkezazašštite u svetu.tite u svetu.

Njihov razvojNjihov razvoj jeje rezultat zahteva da se rasterete bolnice irezultat zahteva da se rasterete bolnice iostvariostvari -- lečenje u jeftinijim uslovima.lečenje u jeftinijim uslovima. AAmbulantnombulantno--poliklinička odeljenja bolnicapoliklinička odeljenja bolnica susu bilbilaa prve vanbolničkeprve vanbolničkeinstitucije koje su opisane i koje su se zadrzale i do danas.institucije koje su opisane i koje su se zadrzale i do danas.

HITNA SLUŽBA

Hitna ili urgentna sluHitna ili urgentna služžba, pruba, pružža usluge akutno obolelim ilia usluge akutno obolelim ilipovrepovređđenimenim ppacijentima.acijentima.

Ova sluOva služžba koristi se takoba koristi se takođđe i kao jednostave i kao jednostavanan ulazak uulazak ubolnicu (bezbolnicu (bez uuputa) čak za stanja koja nisu hitna.puta) čak za stanja koja nisu hitna.IstraIstražživanja pokazuju da je svega 5% slučajeva koji suivanja pokazuju da je svega 5% slučajeva koji sukoristili hitan prijem zaista i bili hitni slukoristili hitan prijem zaista i bili hitni sluččajevi, 45% bilo jeajevi, 45% bilo jeurgentno,urgentno, a 50% ni jedno ni drugo .a 50% ni jedno ni drugo .

Neke bolnice pruNeke bolnice pružžaju i tzv. hitnu pomoć na mestuaju i tzv. hitnu pomoć na mestu nesrenesrećće. Ue. Unanaššoj zemlji to je zadatak posebno organizovane sluoj zemlji to je zadatak posebno organizovane služžbe hitnebe hitnepomoći,pomoći,osim u masovnim katastrofama, kada bolnice formirajuosim u masovnim katastrofama, kada bolnice formirajuposebne ekipe za izlazakposebne ekipe za izlazak na teren.na teren.

Hitna ili urgentna sluHitna ili urgentna služžba, pruba, pružža usluge akutno obolelim ilia usluge akutno obolelim ilipovrepovređđenimenim ppacijentima.acijentima.

Ova sluOva služžba koristi se takoba koristi se takođđe i kao jednostave i kao jednostavanan ulazak uulazak ubolnicu (bezbolnicu (bez uuputa) čak za stanja koja nisu hitna.puta) čak za stanja koja nisu hitna.IstraIstražživanja pokazuju da je svega 5% slučajeva koji suivanja pokazuju da je svega 5% slučajeva koji sukoristili hitan prijem zaista i bili hitni slukoristili hitan prijem zaista i bili hitni sluččajevi, 45% bilo jeajevi, 45% bilo jeurgentno,urgentno, a 50% ni jedno ni drugo .a 50% ni jedno ni drugo .

Neke bolnice pruNeke bolnice pružžaju i tzv. hitnu pomoć na mestuaju i tzv. hitnu pomoć na mestu nesrenesrećće. Ue. Unanaššoj zemlji to je zadatak posebno organizovane sluoj zemlji to je zadatak posebno organizovane služžbe hitnebe hitnepomoći,pomoći,osim u masovnim katastrofama, kada bolnice formirajuosim u masovnim katastrofama, kada bolnice formirajuposebne ekipe za izlazakposebne ekipe za izlazak na teren.na teren.

POLIKLINIKA

Poliklinička ili ambulantna sluPoliklinička ili ambulantna služžba, koja prati bolesnikaba, koja prati bolesnikaposle hospitalizacijeposle hospitalizacije u bolnici, ali mou bolnici, ali možže biti takoe biti takođđe ie ireferalni nivo sa primarne zareferalni nivo sa primarne zašštite, kada obezbetite, kada obezbeđđujeujepregled i dijagnostiku i donosi odluku o potrebi prijemapregled i dijagnostiku i donosi odluku o potrebi prijema uubolnicubolnicu..

Ovakav oblikOvakav oblik zazašštite veoma je razvijen u natite veoma je razvijen u naššoj zemlji.oj zemlji.Tako je recimo, PoliklinikaTako je recimo, Poliklinika KKliničkog centraliničkog centra SrbijeSrbijereferalni jereferalni je nivo, kako za PZZnivo, kako za PZZ ttako i za specijalističkeako i za specijalističkesluslužžbe u domovina zdravljabe u domovina zdravlja,, čak i u opčak i u opšštim bolnicama.tim bolnicama.

Posebno mestoPosebno mesto međumeđu vanbolničvanbolničkkim ustanovama pripadaim ustanovama pripadainstitucijama ili organizacinstitucijama ili organizacioionim oblicima rada koji su odnim oblicima rada koji su odosnivanja namenjeni primarnom kontaktu pacijenta saosnivanja namenjeni primarnom kontaktu pacijenta saprofesionalnim zdravstvenim sistemom i nazivaju seprofesionalnim zdravstvenim sistemom i nazivaju seinstitucijama primarne zainstitucijama primarne zašštite.tite.

Poliklinička ili ambulantna sluPoliklinička ili ambulantna služžba, koja prati bolesnikaba, koja prati bolesnikaposle hospitalizacijeposle hospitalizacije u bolnici, ali mou bolnici, ali možže biti takoe biti takođđe ie ireferalni nivo sa primarne zareferalni nivo sa primarne zašštite, kada obezbetite, kada obezbeđđujeujepregled i dijagnostiku i donosi odluku o potrebi prijemapregled i dijagnostiku i donosi odluku o potrebi prijema uubolnicubolnicu..

Ovakav oblikOvakav oblik zazašštite veoma je razvijen u natite veoma je razvijen u naššoj zemlji.oj zemlji.Tako je recimo, PoliklinikaTako je recimo, Poliklinika KKliničkog centraliničkog centra SrbijeSrbijereferalni jereferalni je nivo, kako za PZZnivo, kako za PZZ ttako i za specijalističkeako i za specijalističkesluslužžbe u domovina zdravljabe u domovina zdravlja,, čak i u opčak i u opšštim bolnicama.tim bolnicama.

Posebno mestoPosebno mesto međumeđu vanbolničvanbolničkkim ustanovama pripadaim ustanovama pripadainstitucijama ili organizacinstitucijama ili organizacioionim oblicima rada koji su odnim oblicima rada koji su odosnivanja namenjeni primarnom kontaktu pacijenta saosnivanja namenjeni primarnom kontaktu pacijenta saprofesionalnim zdravstvenim sistemom i nazivaju seprofesionalnim zdravstvenim sistemom i nazivaju seinstitucijama primarne zainstitucijama primarne zašštite.tite.

INSTITUCIJE PRIMARNE ZASTITE

»U svom originalnom i naju»U svom originalnom i najužžem smislu primarna zaem smislu primarna zašštitatitapodrazumeva zastitu prvog kontakta, mesto gde pacijentpodrazumeva zastitu prvog kontakta, mesto gde pacijentsreće zdravstvenog radnika.sreće zdravstvenog radnika.

To je mesto gde se tretiraju svakodnevni problemi iTo je mesto gde se tretiraju svakodnevni problemi ipreduzimaju preventivne mere« .preduzimaju preventivne mere« .

To je »ona prva linija zaTo je »ona prva linija zašštite, koja nije ograničena natite, koja nije ograničena napacijenta sa specifičnom bolepacijenta sa specifičnom boleššću ili specifiću ili specifiččne dobnene dobne grupegrupe..To je polje zaTo je polje zašštite gde pacijenti ostvaruju prve kontakte satite gde pacijenti ostvaruju prve kontakte sadoktoromdoktorom i imaju direktan pristup ka njemu« .i imaju direktan pristup ka njemu« .

Institucije primarne zastite su, dakle, nivo zaInstitucije primarne zastite su, dakle, nivo zašštite na kometite na komese, u različitim sredinama, odvijaju različite aktivnostise, u različitim sredinama, odvijaju različite aktivnostiizmeizmeđđu zdravstvenog sistema i pojedinca i zajednice.u zdravstvenog sistema i pojedinca i zajednice.

»U svom originalnom i naju»U svom originalnom i najužžem smislu primarna zaem smislu primarna zašštitatitapodrazumeva zastitu prvog kontakta, mesto gde pacijentpodrazumeva zastitu prvog kontakta, mesto gde pacijentsreće zdravstvenog radnika.sreće zdravstvenog radnika.

To je mesto gde se tretiraju svakodnevni problemi iTo je mesto gde se tretiraju svakodnevni problemi ipreduzimaju preventivne mere« .preduzimaju preventivne mere« .

To je »ona prva linija zaTo je »ona prva linija zašštite, koja nije ograničena natite, koja nije ograničena napacijenta sa specifičnom bolepacijenta sa specifičnom boleššću ili specifiću ili specifiččne dobnene dobne grupegrupe..To je polje zaTo je polje zašštite gde pacijenti ostvaruju prve kontakte satite gde pacijenti ostvaruju prve kontakte sadoktoromdoktorom i imaju direktan pristup ka njemu« .i imaju direktan pristup ka njemu« .

Institucije primarne zastite su, dakle, nivo zaInstitucije primarne zastite su, dakle, nivo zašštite na kometite na komese, u različitim sredinama, odvijaju različite aktivnostise, u različitim sredinama, odvijaju različite aktivnostiizmeizmeđđu zdravstvenog sistema i pojedinca i zajednice.u zdravstvenog sistema i pojedinca i zajednice.

ORGANIZACIONI OBLICI

Organizacioni oblici institucija PZZ podrazumevaju biloOrganizacioni oblici institucija PZZ podrazumevaju bilogrupnugrupnu (zdravsteni centri, domovi zdravlja, grupna praksa)(zdravsteni centri, domovi zdravlja, grupna praksa)bilobilo individualnu praksu.individualnu praksu. Mesto pruMesto pružžanja zdravstvene zaanja zdravstvene zašštitetitetog tipa je ordinacija, kuća obolelog,tog tipa je ordinacija, kuća obolelog, šškola, radno mesto.kola, radno mesto.

Glavnu kadrovsku komponentu ovog nivoa zaGlavnu kadrovsku komponentu ovog nivoa zašštite čini lekartite čini lekaropopššte medicine, koji bi trebalo da bude porodični lekar.te medicine, koji bi trebalo da bude porodični lekar.

Aktivnosti koje slede nakonAktivnosti koje slede nakon konferencije ukonferencije u Alma AtAlma Atii,,predspredsttavljaju ozbiljne i sistematske pokuavljaju ozbiljne i sistematske pokuššaje da lekar opaje da lekar opšštetemedicine prumedicine pružža zdravstvenu zaa zdravstvenu zašštitu stanovnititu stanovnišštvu, bez obziratvu, bez obzirana godine starosti, dijagnostičke entitete, sisteme organana godine starosti, dijagnostičke entitete, sisteme organa,, bezbezobzira na kategorijeobzira na kategorije stanovnistanovnišštva .tva .

Organizacioni oblici institucija PZZ podrazumevaju biloOrganizacioni oblici institucija PZZ podrazumevaju bilogrupnugrupnu (zdravsteni centri, domovi zdravlja, grupna praksa)(zdravsteni centri, domovi zdravlja, grupna praksa)bilobilo individualnu praksu.individualnu praksu. Mesto pruMesto pružžanja zdravstvene zaanja zdravstvene zašštitetitetog tipa je ordinacija, kuća obolelog,tog tipa je ordinacija, kuća obolelog, šškola, radno mesto.kola, radno mesto.

Glavnu kadrovsku komponentu ovog nivoa zaGlavnu kadrovsku komponentu ovog nivoa zašštite čini lekartite čini lekaropopššte medicine, koji bi trebalo da bude porodični lekar.te medicine, koji bi trebalo da bude porodični lekar.

Aktivnosti koje slede nakonAktivnosti koje slede nakon konferencije ukonferencije u Alma AtAlma Atii,,predspredsttavljaju ozbiljne i sistematske pokuavljaju ozbiljne i sistematske pokuššaje da lekar opaje da lekar opšštetemedicine prumedicine pružža zdravstvenu zaa zdravstvenu zašštitu stanovnititu stanovnišštvu, bez obziratvu, bez obzirana godine starosti, dijagnostičke entitete, sisteme organana godine starosti, dijagnostičke entitete, sisteme organa,, bezbezobzira na kategorijeobzira na kategorije stanovnistanovnišštva .tva .

ZADACI DOMA ZDRAVLJA prati i proučava zdravstveno stanje stanovništva,prati i proučava zdravstveno stanje stanovništva,

higijenske prilike i uslove života stanovništva,higijenske prilike i uslove života stanovništva, sprovodi mere za zdravstvenu zaštitu žena, trudnica,sprovodi mere za zdravstvenu zaštitu žena, trudnica,

odojčadi, predškolske dece, omladine, radnika,odojčadi, predškolske dece, omladine, radnika, sprovodi mere na sprečavanju, suzbijanju, ranomsprovodi mere na sprečavanju, suzbijanju, ranom

otkrivanju i lečenju zaraznih i drugih masovnihotkrivanju i lečenju zaraznih i drugih masovnihoboljenja i povreda,oboljenja i povreda,

obavlja patronažnu službu,obavlja patronažnu službu, organizuje i radi na zdravstvenom vaspitanju,organizuje i radi na zdravstvenom vaspitanju, leči i sprovodi rehabilitaciju obolelih i povređenih uleči i sprovodi rehabilitaciju obolelih i povređenih u

ustanovi i stanu bolesnika,ustanovi i stanu bolesnika, sprovodi mere u cilju sprečavanja oboljenja usta i zubasprovodi mere u cilju sprečavanja oboljenja usta i zuba

i vrsi lečenje ii vrsi lečenje i obavlja dezinfekciju i dezinsekcijuobavlja dezinfekciju i dezinsekciju

prati i proučava zdravstveno stanje stanovništva,prati i proučava zdravstveno stanje stanovništva,higijenske prilike i uslove života stanovništva,higijenske prilike i uslove života stanovništva,

sprovodi mere za zdravstvenu zaštitu žena, trudnica,sprovodi mere za zdravstvenu zaštitu žena, trudnica,odojčadi, predškolske dece, omladine, radnika,odojčadi, predškolske dece, omladine, radnika,

sprovodi mere na sprečavanju, suzbijanju, ranomsprovodi mere na sprečavanju, suzbijanju, ranomotkrivanju i lečenju zaraznih i drugih masovnihotkrivanju i lečenju zaraznih i drugih masovnihoboljenja i povreda,oboljenja i povreda,

obavlja patronažnu službu,obavlja patronažnu službu, organizuje i radi na zdravstvenom vaspitanju,organizuje i radi na zdravstvenom vaspitanju, leči i sprovodi rehabilitaciju obolelih i povređenih uleči i sprovodi rehabilitaciju obolelih i povređenih u

ustanovi i stanu bolesnika,ustanovi i stanu bolesnika, sprovodi mere u cilju sprečavanja oboljenja usta i zubasprovodi mere u cilju sprečavanja oboljenja usta i zuba

i vrsi lečenje ii vrsi lečenje i obavlja dezinfekciju i dezinsekcijuobavlja dezinfekciju i dezinsekciju

BOLNIČKA ZAŠTITA Organizovana nega i lečenje teOrganizovana nega i lečenje tešških bolesnika vrlo rano sukih bolesnika vrlo rano su

prepoznati kao fundamentalna potrebaprepoznati kao fundamentalna potreba žživota u zajednici.ivota u zajednici.Tako bolnica, jedan od najstarijih oblikaTako bolnica, jedan od najstarijih oblika iinstitucionalnenstitucionalnezdravstene zazdravstene zašštite, vodi poreklo jotite, vodi poreklo jošš iz vremena Bude.iz vremena Bude.

U trećem veku pre nove ere, za vreme vladavine imperatoraU trećem veku pre nove ere, za vreme vladavine imperatoraAsoke u Indiji i na Cejlonu, prvi put se pominju ustanoveAsoke u Indiji i na Cejlonu, prvi put se pominju ustanovenamenjene smenamenjene smešštaju i lečenju obolelih.taju i lečenju obolelih.

Na evropskom kontinentu, preteče bolnica se formiraju prvoNa evropskom kontinentu, preteče bolnica se formiraju prvou hramovima antičke Grčke (Asklepijevi hramovi) i kasnijeu hramovima antičke Grčke (Asklepijevi hramovi) i kasnijeRima, a zatim, sa razvojem i dominacijom hriRima, a zatim, sa razvojem i dominacijom hriššćanstva, ućanstva, ucrkvama i manastirima ili uz njih.crkvama i manastirima ili uz njih.

Za razliku od Jevreja koji su isticali duZa razliku od Jevreja koji su isticali dužžnost porodice unost porodice uobezbeobezbeđđivanju pomoći obolelim i hendikepiranim članovima,ivanju pomoći obolelim i hendikepiranim članovima,hrihriššćanska religija je ovu dućanska religija je ovu dužžnost pronost prošširila na celuirila na celuzajednicu. Bolnice su predstavljale ili delove crkvi ili su sezajednicu. Bolnice su predstavljale ili delove crkvi ili su segradile u njihovoj neposrednoj blizini, a kontrolisao ih je igradile u njihovoj neposrednoj blizini, a kontrolisao ih je injima upravljao crkveni kler. One su, izmedju ostalog, u tomnjima upravljao crkveni kler. One su, izmedju ostalog, u tomperiodu posluperiodu poslužžileile šširenju i integrisanju crkve u svakodnevniirenju i integrisanju crkve u svakodnevnižživot ljudi.ivot ljudi.

Organizovana nega i lečenje teOrganizovana nega i lečenje tešških bolesnika vrlo rano sukih bolesnika vrlo rano suprepoznati kao fundamentalna potrebaprepoznati kao fundamentalna potreba žživota u zajednici.ivota u zajednici.Tako bolnica, jedan od najstarijih oblikaTako bolnica, jedan od najstarijih oblika iinstitucionalnenstitucionalnezdravstene zazdravstene zašštite, vodi poreklo jotite, vodi poreklo jošš iz vremena Bude.iz vremena Bude.

U trećem veku pre nove ere, za vreme vladavine imperatoraU trećem veku pre nove ere, za vreme vladavine imperatoraAsoke u Indiji i na Cejlonu, prvi put se pominju ustanoveAsoke u Indiji i na Cejlonu, prvi put se pominju ustanovenamenjene smenamenjene smešštaju i lečenju obolelih.taju i lečenju obolelih.

Na evropskom kontinentu, preteče bolnica se formiraju prvoNa evropskom kontinentu, preteče bolnica se formiraju prvou hramovima antičke Grčke (Asklepijevi hramovi) i kasnijeu hramovima antičke Grčke (Asklepijevi hramovi) i kasnijeRima, a zatim, sa razvojem i dominacijom hriRima, a zatim, sa razvojem i dominacijom hriššćanstva, ućanstva, ucrkvama i manastirima ili uz njih.crkvama i manastirima ili uz njih.

Za razliku od Jevreja koji su isticali duZa razliku od Jevreja koji su isticali dužžnost porodice unost porodice uobezbeobezbeđđivanju pomoći obolelim i hendikepiranim članovima,ivanju pomoći obolelim i hendikepiranim članovima,hrihriššćanska religija je ovu dućanska religija je ovu dužžnost pronost prošširila na celuirila na celuzajednicu. Bolnice su predstavljale ili delove crkvi ili su sezajednicu. Bolnice su predstavljale ili delove crkvi ili su segradile u njihovoj neposrednoj blizini, a kontrolisao ih je igradile u njihovoj neposrednoj blizini, a kontrolisao ih je injima upravljao crkveni kler. One su, izmedju ostalog, u tomnjima upravljao crkveni kler. One su, izmedju ostalog, u tomperiodu posluperiodu poslužžileile šširenju i integrisanju crkve u svakodnevniirenju i integrisanju crkve u svakodnevnižživot ljudi.ivot ljudi.

KORENI BOLNICA

Većina evropskih naziva za bolnice i potiče od latinske reVećina evropskih naziva za bolnice i potiče od latinske reččiihospitium (hospitium (gostoljublje, gostinstvo, gogostoljublje, gostinstvo, goššćenje) kojom su sećenje) kojom su senazivale sobe za goste, a u kojima su po crkvama inazivale sobe za goste, a u kojima su po crkvama imanastirima smemanastirima smešštani oboleli putnici namernici, ali i samitani oboleli putnici namernici, ali i samisvesvešštenici i kalutenici i kaluđđeri.eri.

U naU naššem jeziku, naziv bolnica potiče odem jeziku, naziv bolnica potiče od sslovenskog korenalovenskog korenabol, i prvi put se spominje u Hilandarskom tipiku Svetogbol, i prvi put se spominje u Hilandarskom tipiku SvetogSave iz XIII veka.Save iz XIII veka.

Ovim tipikom je ureOvim tipikom je uređđeno osnivanje najstarije srpske bolnice,eno osnivanje najstarije srpske bolnice,ubrzo po izgradnji samog manastira Hilandar na Svetoj gori,ubrzo po izgradnji samog manastira Hilandar na Svetoj gori,1191. godine. Posle ove, osnovane su i ostale srednjevekovne1191. godine. Posle ove, osnovane su i ostale srednjevekovnesrpske bolnice u Studenici, Milesrpske bolnice u Studenici, Milešševu, Dečanima i Ravanici.evu, Dečanima i Ravanici.

Većina evropskih naziva za bolnice i potiče od latinske reVećina evropskih naziva za bolnice i potiče od latinske reččiihospitium (hospitium (gostoljublje, gostinstvo, gogostoljublje, gostinstvo, goššćenje) kojom su sećenje) kojom su senazivale sobe za goste, a u kojima su po crkvama inazivale sobe za goste, a u kojima su po crkvama imanastirima smemanastirima smešštani oboleli putnici namernici, ali i samitani oboleli putnici namernici, ali i samisvesvešštenici i kalutenici i kaluđđeri.eri.

U naU naššem jeziku, naziv bolnica potiče odem jeziku, naziv bolnica potiče od sslovenskog korenalovenskog korenabol, i prvi put se spominje u Hilandarskom tipiku Svetogbol, i prvi put se spominje u Hilandarskom tipiku SvetogSave iz XIII veka.Save iz XIII veka.

Ovim tipikom je ureOvim tipikom je uređđeno osnivanje najstarije srpske bolnice,eno osnivanje najstarije srpske bolnice,ubrzo po izgradnji samog manastira Hilandar na Svetoj gori,ubrzo po izgradnji samog manastira Hilandar na Svetoj gori,1191. godine. Posle ove, osnovane su i ostale srednjevekovne1191. godine. Posle ove, osnovane su i ostale srednjevekovnesrpske bolnice u Studenici, Milesrpske bolnice u Studenici, Milešševu, Dečanima i Ravanici.evu, Dečanima i Ravanici.

DANAŠNJE BOLNICE

Bolnice, kakve mi danas poznajemo, fenomen su dvadesetogBolnice, kakve mi danas poznajemo, fenomen su dvadesetogveka, roveka, rođđene iz istih socijalnih i kulturalnih fenomena koji suene iz istih socijalnih i kulturalnih fenomena koji sustvorili modernu medicinu, modernog lekara i medicinskustvorili modernu medicinu, modernog lekara i medicinskusestru.sestru.

Organizacija danaOrganizacija današšnjih bolnica se u velikoj meri razlikuje odnjih bolnica se u velikoj meri razlikuje odgrubih organizacionih formi koje su postojale u prethodnomgrubih organizacionih formi koje su postojale u prethodnomveku, tako da moveku, tako da možžemoemo rećireći da su to nove vrste organizacija sada su to nove vrste organizacija sanovim karakteristikama, ali i novim problemima koji odatlenovim karakteristikama, ali i novim problemima koji odatleproističu.proističu.

Mnogobrojni faktori, uključuujući i druMnogobrojni faktori, uključuujući i drušštvenotveno--političke,političke,ekonomske i tehnoloekonomske i tehnološške, dovode do razvoja organizacionihke, dovode do razvoja organizacionihoblika koji su zajednički za većinu postojećih bolnica, iako seoblika koji su zajednički za većinu postojećih bolnica, iako sete forme donekle modifikuju pod dejstvom specifičnih uslovate forme donekle modifikuju pod dejstvom specifičnih uslovaodreodređđene sredine, različitim političkim uticajima kao iene sredine, različitim političkim uticajima kao ifaktorima svojstvenim samim bolnicama.faktorima svojstvenim samim bolnicama.

Bolnice, kakve mi danas poznajemo, fenomen su dvadesetogBolnice, kakve mi danas poznajemo, fenomen su dvadesetogveka, roveka, rođđene iz istih socijalnih i kulturalnih fenomena koji suene iz istih socijalnih i kulturalnih fenomena koji sustvorili modernu medicinu, modernog lekara i medicinskustvorili modernu medicinu, modernog lekara i medicinskusestru.sestru.

Organizacija danaOrganizacija današšnjih bolnica se u velikoj meri razlikuje odnjih bolnica se u velikoj meri razlikuje odgrubih organizacionih formi koje su postojale u prethodnomgrubih organizacionih formi koje su postojale u prethodnomveku, tako da moveku, tako da možžemoemo rećireći da su to nove vrste organizacija sada su to nove vrste organizacija sanovim karakteristikama, ali i novim problemima koji odatlenovim karakteristikama, ali i novim problemima koji odatleproističu.proističu.

Mnogobrojni faktori, uključuujući i druMnogobrojni faktori, uključuujući i drušštvenotveno--političke,političke,ekonomske i tehnoloekonomske i tehnološške, dovode do razvoja organizacionihke, dovode do razvoja organizacionihoblika koji su zajednički za većinu postojećih bolnica, iako seoblika koji su zajednički za većinu postojećih bolnica, iako sete forme donekle modifikuju pod dejstvom specifičnih uslovate forme donekle modifikuju pod dejstvom specifičnih uslovaodreodređđene sredine, različitim političkim uticajima kao iene sredine, različitim političkim uticajima kao ifaktorima svojstvenim samim bolnicama.faktorima svojstvenim samim bolnicama.

DEFINICIJA BOLNICE

Ne postoji opNe postoji opšštete prihvaćena, meprihvaćena, međđunarodna definicija bolnice.unarodna definicija bolnice.Generalno, to su ustanove koje sluGeneralno, to su ustanove koje služže za smee za smešštaj, negu itaj, negu ilečenje bolesnika. Preciznije, Komitet eksperata SZO jelečenje bolesnika. Preciznije, Komitet eksperata SZO ješšezdesetih godina predloezdesetih godina predložžio ovu definiciju bolnice:io ovu definiciju bolnice:

»Bolnica je stacionarna ustanova koja obezbe»Bolnica je stacionarna ustanova koja obezbeđđujeujekratkotrajnu i dugotrajnu medicinsku zakratkotrajnu i dugotrajnu medicinsku zašštitu sastavljenu odtitu sastavljenu odposmatranja, dijagnostičkih, terapijskih i rehabilitacionihposmatranja, dijagnostičkih, terapijskih i rehabilitacionihusluga pruusluga pružeženih osobama koje pate, ili se sumnja da pate, odnih osobama koje pate, ili se sumnja da pate, odnekog oboljenja ili povrede, kao i usluga prunekog oboljenja ili povrede, kao i usluga pružženihenihporodiljama i njihovoj novorodjenčadi.porodiljama i njihovoj novorodjenčadi.

Bolnice mogu, ali ne moraju obezbeBolnice mogu, ali ne moraju obezbeđđivati i ambulantneivati i ambulantneusluge svojim pacijentima.«usluge svojim pacijentima.«

Ne postoji opNe postoji opšštete prihvaćena, meprihvaćena, međđunarodna definicija bolnice.unarodna definicija bolnice.Generalno, to su ustanove koje sluGeneralno, to su ustanove koje služže za smee za smešštaj, negu itaj, negu ilečenje bolesnika. Preciznije, Komitet eksperata SZO jelečenje bolesnika. Preciznije, Komitet eksperata SZO ješšezdesetih godina predloezdesetih godina predložžio ovu definiciju bolnice:io ovu definiciju bolnice:

»Bolnica je stacionarna ustanova koja obezbe»Bolnica je stacionarna ustanova koja obezbeđđujeujekratkotrajnu i dugotrajnu medicinsku zakratkotrajnu i dugotrajnu medicinsku zašštitu sastavljenu odtitu sastavljenu odposmatranja, dijagnostičkih, terapijskih i rehabilitacionihposmatranja, dijagnostičkih, terapijskih i rehabilitacionihusluga pruusluga pružeženih osobama koje pate, ili se sumnja da pate, odnih osobama koje pate, ili se sumnja da pate, odnekog oboljenja ili povrede, kao i usluga prunekog oboljenja ili povrede, kao i usluga pružženihenihporodiljama i njihovoj novorodjenčadi.porodiljama i njihovoj novorodjenčadi.

Bolnice mogu, ali ne moraju obezbeBolnice mogu, ali ne moraju obezbeđđivati i ambulantneivati i ambulantneusluge svojim pacijentima.«usluge svojim pacijentima.«

SVOJINA BOLNICA

Prema vlasniPrema vlasnišštvu, bolnice mogu biti:tvu, bolnice mogu biti: drudrušštvenetvene -- vlasnik je lokalna zajednica, i one su u većinivlasnik je lokalna zajednica, i one su u većini

sistema zdravstvene zasistema zdravstvene zašštite najbrojnije;tite najbrojnije; drdržžavneavne -- drdržžava je vlasnik bolnica ili za odreava je vlasnik bolnica ili za određđenaena

oboljenja ili populacioneoboljenja ili populacionegrupe i finansira njihov rad iz svog budgrupe i finansira njihov rad iz svog budžžeta;eta;

karitativnekaritativne -- osniva ih crkva ili različite filantropskeosniva ih crkva ili različite filantropskeorganizacije; iorganizacije; i

privatne bolniceprivatne bolnice -- osnivaju ih pojedinci ili grupe ljudi.osnivaju ih pojedinci ili grupe ljudi.

Prema vlasniPrema vlasnišštvu, bolnice mogu biti:tvu, bolnice mogu biti: drudrušštvenetvene -- vlasnik je lokalna zajednica, i one su u većinivlasnik je lokalna zajednica, i one su u većini

sistema zdravstvene zasistema zdravstvene zašštite najbrojnije;tite najbrojnije; drdržžavneavne -- drdržžava je vlasnik bolnica ili za odreava je vlasnik bolnica ili za određđenaena

oboljenja ili populacioneoboljenja ili populacionegrupe i finansira njihov rad iz svog budgrupe i finansira njihov rad iz svog budžžeta;eta;

karitativnekaritativne -- osniva ih crkva ili različite filantropskeosniva ih crkva ili različite filantropskeorganizacije; iorganizacije; i

privatne bolniceprivatne bolnice -- osnivaju ih pojedinci ili grupe ljudi.osnivaju ih pojedinci ili grupe ljudi.

VELIČNA BOLNICA Prema veličini, bolnice mogu imati od desetak krevetaPrema veličini, bolnice mogu imati od desetak kreveta

(minimalan broj za zadovoljavanje standarda prema(minimalan broj za zadovoljavanje standarda premaAmeričkom udruAmeričkom udružženju bolnica jeenju bolnica je ššestest posteljapostelja pa do prekopa do prekohiljaduhiljadu, a kod nas minimum 10 postelja)., a kod nas minimum 10 postelja).

Shodno ovom kriterijumu razlikuju se lokalne (opShodno ovom kriterijumu razlikuju se lokalne (opšštinske),tinske),intermedijarne i regionalne (nacionalne) bolnice. Dva su bitnaintermedijarne i regionalne (nacionalne) bolnice. Dva su bitnarazloga u razmatranju značaja veličinrazloga u razmatranju značaja veličinee bolnice.bolnice.

Prvo, veća bolnica moPrvo, veća bolnica možže da obezbedi veći broj kompleksnihe da obezbedi veći broj kompleksnihusluga stanovniusluga stanovnišštvu, i drugo, veličtvu, i drugo, veličinina bolnice je neposrednoa bolnice je neposrednopovezana sa tropovezana sa trošškovima bolnice.kovima bolnice.

Veće bolnice obezbeVeće bolnice obezbeđđujuuju šširi spektar usluga svojimiri spektar usluga svojimpacijentima, ali su im i ukupni troskovi poslovanja veći.pacijentima, ali su im i ukupni troskovi poslovanja veći.Razlike izmeRazlike izmeđđu velikih i malih bolnica su i u tome,u velikih i malih bolnica su i u tome, ššto su oveto su ovedruge, manje formalne strukture, manje otudruge, manje formalne strukture, manje otuđđene uene ukomunikacijama i stoga uspekomunikacijama i stoga uspeššnije u lečenju pacijenata.nije u lečenju pacijenata.

Sa veličinom bolnice raste broj osoba uključenih u proceseSa veličinom bolnice raste broj osoba uključenih u proceseupravljanja i kontrole,upravljanja i kontrole, ššto se manifestuje većim meto se manifestuje većim međuđusobnimsobnimotuotuđđenjem i nezadovoljstvom zaposlenih u njima.enjem i nezadovoljstvom zaposlenih u njima.

Prema veličini, bolnice mogu imati od desetak krevetaPrema veličini, bolnice mogu imati od desetak kreveta(minimalan broj za zadovoljavanje standarda prema(minimalan broj za zadovoljavanje standarda premaAmeričkom udruAmeričkom udružženju bolnica jeenju bolnica je ššestest posteljapostelja pa do prekopa do prekohiljaduhiljadu, a kod nas minimum 10 postelja)., a kod nas minimum 10 postelja).

Shodno ovom kriterijumu razlikuju se lokalne (opShodno ovom kriterijumu razlikuju se lokalne (opšštinske),tinske),intermedijarne i regionalne (nacionalne) bolnice. Dva su bitnaintermedijarne i regionalne (nacionalne) bolnice. Dva su bitnarazloga u razmatranju značaja veličinrazloga u razmatranju značaja veličinee bolnice.bolnice.

Prvo, veća bolnica moPrvo, veća bolnica možže da obezbedi veći broj kompleksnihe da obezbedi veći broj kompleksnihusluga stanovniusluga stanovnišštvu, i drugo, veličtvu, i drugo, veličinina bolnice je neposrednoa bolnice je neposrednopovezana sa tropovezana sa trošškovima bolnice.kovima bolnice.

Veće bolnice obezbeVeće bolnice obezbeđđujuuju šširi spektar usluga svojimiri spektar usluga svojimpacijentima, ali su im i ukupni troskovi poslovanja veći.pacijentima, ali su im i ukupni troskovi poslovanja veći.Razlike izmeRazlike izmeđđu velikih i malih bolnica su i u tome,u velikih i malih bolnica su i u tome, ššto su oveto su ovedruge, manje formalne strukture, manje otudruge, manje formalne strukture, manje otuđđene uene ukomunikacijama i stoga uspekomunikacijama i stoga uspeššnije u lečenju pacijenata.nije u lečenju pacijenata.

Sa veličinom bolnice raste broj osoba uključenih u proceseSa veličinom bolnice raste broj osoba uključenih u proceseupravljanja i kontrole,upravljanja i kontrole, ššto se manifestuje većim meto se manifestuje većim međuđusobnimsobnimotuotuđđenjem i nezadovoljstvom zaposlenih u njima.enjem i nezadovoljstvom zaposlenih u njima.

OPŠTE BOLNICE OpOpššti karakter bolnice je izrati karakter bolnice je izražžen većim brojem oboljenjaen većim brojem oboljenja

koja u njoj mogu da se leče njenom dostupnokoja u njoj mogu da se leče njenom dostupnoššću pacijentimaću pacijentimasvih uzrasnih grupa isvih uzrasnih grupa i šširokim spektrom usluga koje oveirokim spektrom usluga koje ovebolnice obezbebolnice obezbeđđuju.uju.

IIako duako dužžina bolničkog lečenja nije elementina bolničkog lečenja nije element za klasifikacijuza klasifikacijuovih bolnica, naglaovih bolnica, naglaššava sava see da su one namenjene uglavnomda su one namenjene uglavnomkratkotrajnoj hospitalizaciji, i da bi trebalo da obezbedekratkotrajnoj hospitalizaciji, i da bi trebalo da obezbedenajvcći deo akutne bolničke zdravstvene zanajvcći deo akutne bolničke zdravstvene zašštite na odretite na određeđenojnojtteeritoriji.ritoriji.

To su uglavnom lokalne ili intermedijarne (meTo su uglavnom lokalne ili intermedijarne (međđuopuopšštinske)tinske)bolnicbolnicee. Do pre izvesnog vremena preporučivalo se da bi. Do pre izvesnog vremena preporučivalo se da bitakve bolnice trebalo da imaju izmetakve bolnice trebalo da imaju izmeđđu 400 i 600 bolničkihu 400 i 600 bolničkihposteljapostelja, me, međđutim, danas je broj bolničkihutim, danas je broj bolničkih posteljapostelja sve manjesve manjepouzdan pokazatpouzdan pokazateeljlj efikasnostiefikasnosti bolnice i njenogbolnice i njenogfunkcionisanja, pofunkcionisanja, poššto sto see dudužžina bolničkog lečina bolničkog lečeenja sve vinja sve viššeeskraćujeskraćuje,, a raste broj invazivnih dijagnostičkih i terapijskiha raste broj invazivnih dijagnostičkih i terapijskihprocedura koje se mogu sprovoditi u dnevnoj bolnici.procedura koje se mogu sprovoditi u dnevnoj bolnici.

OpOpššti karakter bolnice je izrati karakter bolnice je izražžen većim brojem oboljenjaen većim brojem oboljenjakoja u njoj mogu da se leče njenom dostupnokoja u njoj mogu da se leče njenom dostupnoššću pacijentimaću pacijentimasvih uzrasnih grupa isvih uzrasnih grupa i šširokim spektrom usluga koje oveirokim spektrom usluga koje ovebolnice obezbebolnice obezbeđđuju.uju.

IIako duako dužžina bolničkog lečenja nije elementina bolničkog lečenja nije element za klasifikacijuza klasifikacijuovih bolnica, naglaovih bolnica, naglaššava sava see da su one namenjene uglavnomda su one namenjene uglavnomkratkotrajnoj hospitalizaciji, i da bi trebalo da obezbedekratkotrajnoj hospitalizaciji, i da bi trebalo da obezbedenajvcći deo akutne bolničke zdravstvene zanajvcći deo akutne bolničke zdravstvene zašštite na odretite na određeđenojnojtteeritoriji.ritoriji.

To su uglavnom lokalne ili intermedijarne (meTo su uglavnom lokalne ili intermedijarne (međđuopuopšštinske)tinske)bolnicbolnicee. Do pre izvesnog vremena preporučivalo se da bi. Do pre izvesnog vremena preporučivalo se da bitakve bolnice trebalo da imaju izmetakve bolnice trebalo da imaju izmeđđu 400 i 600 bolničkihu 400 i 600 bolničkihposteljapostelja, me, međđutim, danas je broj bolničkihutim, danas je broj bolničkih posteljapostelja sve manjesve manjepouzdan pokazatpouzdan pokazateeljlj efikasnostiefikasnosti bolnice i njenogbolnice i njenogfunkcionisanja, pofunkcionisanja, poššto sto see dudužžina bolničkog lečina bolničkog lečeenja sve vinja sve viššeeskraćujeskraćuje,, a raste broj invazivnih dijagnostičkih i terapijskiha raste broj invazivnih dijagnostičkih i terapijskihprocedura koje se mogu sprovoditi u dnevnoj bolnici.procedura koje se mogu sprovoditi u dnevnoj bolnici.

NEPROFITNE OPŠTE BOLNICE

Neprofitne opNeprofitne opššte bolnice, namenjene kratkotrajnojte bolnice, namenjene kratkotrajnojhospitalizaciji pacijenata, nose teret korihospitalizaciji pacijenata, nose teret koriššćenja bolnica ućenja bolnica uvećni sistema zdravstvene zavećni sistema zdravstvene zašštite u svetu obezbetite u svetu obezbeđđujući viujući viššeeod polovine postelja i reod polovine postelja i reššavajući oko dve trećine zahteva zaavajući oko dve trećine zahteva zabolničkimbolničkim lečenjem, posebno u oplečenjem, posebno u opšštoj hirurgiji, internojtoj hirurgiji, internojmedicini i akumedicini i akuššerstvu.erstvu.

One takoOne takođđe obezbee obezbeđđuju i viuju i višše od polovine vanbolničkih,e od polovine vanbolničkih,spspeecijalističkocijalističko--konsultativnih prkonsultativnih preegleda, pa se s pravom mogleda, pa se s pravom možžeerećireći da ove bolnice čine »kičmu« svakog sistema zdravstveneda ove bolnice čine »kičmu« svakog sistema zdravstvenezazaštštite.ite.

Neprofitne opNeprofitne opššte bolnice, namenjene kratkotrajnojte bolnice, namenjene kratkotrajnojhospitalizaciji pacijenata, nose teret korihospitalizaciji pacijenata, nose teret koriššćenja bolnica ućenja bolnica uvećni sistema zdravstvene zavećni sistema zdravstvene zašštite u svetu obezbetite u svetu obezbeđđujući viujući viššeeod polovine postelja i reod polovine postelja i reššavajući oko dve trećine zahteva zaavajući oko dve trećine zahteva zabolničkimbolničkim lečenjem, posebno u oplečenjem, posebno u opšštoj hirurgiji, internojtoj hirurgiji, internojmedicini i akumedicini i akuššerstvu.erstvu.

One takoOne takođđe obezbee obezbeđđuju i viuju i višše od polovine vanbolničkih,e od polovine vanbolničkih,spspeecijalističkocijalističko--konsultativnih prkonsultativnih preegleda, pa se s pravom mogleda, pa se s pravom možžeerećireći da ove bolnice čine »kičmu« svakog sistema zdravstveneda ove bolnice čine »kičmu« svakog sistema zdravstvenezazaštštite.ite.

SPECIJALNE BOLNICE

Za razliku od opZa razliku od opšštih, bolnice koje se specijalizuju za jednutih, bolnice koje se specijalizuju za jednuvrstu oboljenjavrstu oboljenja iliili jednu starosnujednu starosnu iliili polnupolnu grupugrupupacijenata, označavaju se kao specijalne, ukazujući napacijenata, označavaju se kao specijalne, ukazujući naprpreedominantni tip usluga koje obezbedominantni tip usluga koje obezbeđđujuuju stanovnistanovnišštvu.tvu.

PretPreteeče ovih ustanova bile su prva samostalna porodiliče ovih ustanova bile su prva samostalna porodilišštata(najranije poznato je iz VIl veka u Aleksandriji),(najranije poznato je iz VIl veka u Aleksandriji),leprozorijumi, bolnice za duleprozorijumi, bolnice za dušševno obolele, tuberkulozu ievno obolele, tuberkulozu ivenerične bolesti. Dečije bolnice su se razvile iz specijalnihvenerične bolesti. Dečije bolnice su se razvile iz specijalnihbanjskobanjsko--klimatskih lečilista za rahabilitaciju i tuberkuloznuklimatskih lečilista za rahabilitaciju i tuberkuloznudecu.decu.

Za razliku od opZa razliku od opšštih, bolnice koje se specijalizuju za jednutih, bolnice koje se specijalizuju za jednuvrstu oboljenjavrstu oboljenja iliili jednu starosnujednu starosnu iliili polnupolnu grupugrupupacijenata, označavaju se kao specijalne, ukazujući napacijenata, označavaju se kao specijalne, ukazujući naprpreedominantni tip usluga koje obezbedominantni tip usluga koje obezbeđđujuuju stanovnistanovnišštvu.tvu.

PretPreteeče ovih ustanova bile su prva samostalna porodiliče ovih ustanova bile su prva samostalna porodilišštata(najranije poznato je iz VIl veka u Aleksandriji),(najranije poznato je iz VIl veka u Aleksandriji),leprozorijumi, bolnice za duleprozorijumi, bolnice za dušševno obolele, tuberkulozu ievno obolele, tuberkulozu ivenerične bolesti. Dečije bolnice su se razvile iz specijalnihvenerične bolesti. Dečije bolnice su se razvile iz specijalnihbanjskobanjsko--klimatskih lečilista za rahabilitaciju i tuberkuloznuklimatskih lečilista za rahabilitaciju i tuberkuloznudecu.decu.

SPECIJALNE BOLNICE

Danas je opDanas je opššte prihvaćeno mite prihvaćeno miššljljeenje da bi velike specijalnenje da bi velike specijalnebolnice trebalo graditi samo u univerzitbolnice trebalo graditi samo u univerziteetskim ctskim ceentrima gdentrima gdese obavlja dodiplomska i poslediplomskase obavlja dodiplomska i poslediplomska nastava iz medicine.nastava iz medicine.Neophodno je istaći da promena načina lNeophodno je istaći da promena načina leečenja, odnosnočenja, odnosnostava drustava drušštva prema načinu lečenja nekih bolesti dovodi dotva prema načinu lečenja nekih bolesti dovodi dopotrebe za razvojem ovih specijalnih bolnica, ili do smanjenjapotrebe za razvojem ovih specijalnih bolnica, ili do smanjenjanjihovog broja.njihovog broja.

Ovaj trend je naročito uočljiv na primeru specijalnih bolnicaOvaj trend je naročito uočljiv na primeru specijalnih bolnicaza lečenje tuberkulozeza lečenje tuberkuloze ii psihičkih poremećaja, čiji se brojpsihičkih poremećaja, čiji se brojsmanjuje ili one u razvijenim zemaljama čak i nestaju, dok jesmanjuje ili one u razvijenim zemaljama čak i nestaju, dok jeistovremeno sve izraistovremeno sve izražženija potreba za povećanjem brojaenija potreba za povećanjem brojaspecijalnih bolnica za lečenje različitih oboljenja u starostispecijalnih bolnica za lečenje različitih oboljenja u starosti(gerijatrijskih bolnica, za reumatologiju, za rehabilitaciju i(gerijatrijskih bolnica, za reumatologiju, za rehabilitaciju idrugih).drugih).

Danas je opDanas je opššte prihvaćeno mite prihvaćeno miššljljeenje da bi velike specijalnenje da bi velike specijalnebolnice trebalo graditi samo u univerzitbolnice trebalo graditi samo u univerziteetskim ctskim ceentrima gdentrima gdese obavlja dodiplomska i poslediplomskase obavlja dodiplomska i poslediplomska nastava iz medicine.nastava iz medicine.Neophodno je istaći da promena načina lNeophodno je istaći da promena načina leečenja, odnosnočenja, odnosnostava drustava drušštva prema načinu lečenja nekih bolesti dovodi dotva prema načinu lečenja nekih bolesti dovodi dopotrebe za razvojem ovih specijalnih bolnica, ili do smanjenjapotrebe za razvojem ovih specijalnih bolnica, ili do smanjenjanjihovog broja.njihovog broja.

Ovaj trend je naročito uočljiv na primeru specijalnih bolnicaOvaj trend je naročito uočljiv na primeru specijalnih bolnicaza lečenje tuberkulozeza lečenje tuberkuloze ii psihičkih poremećaja, čiji se brojpsihičkih poremećaja, čiji se brojsmanjuje ili one u razvijenim zemaljama čak i nestaju, dok jesmanjuje ili one u razvijenim zemaljama čak i nestaju, dok jeistovremeno sve izraistovremeno sve izražženija potreba za povećanjem brojaenija potreba za povećanjem brojaspecijalnih bolnica za lečenje različitih oboljenja u starostispecijalnih bolnica za lečenje različitih oboljenja u starosti(gerijatrijskih bolnica, za reumatologiju, za rehabilitaciju i(gerijatrijskih bolnica, za reumatologiju, za rehabilitaciju idrugih).drugih).

UNIVERZITETSKE BOLNICE (KLINIKE)

Stacionarne zdravstvene ustanove koje pored zdravstveneStacionarne zdravstvene ustanove koje pored zdravstveneobavljaju obrazovnu i nauobavljaju obrazovnu i nauččno istrazivačku delatnostno istrazivačku delatnost ii sluslužžeekao nastavna baza medicinskim fakultetima ikao nastavna baza medicinskim fakultetima i šškolama, ukolama, uZapadnoj Evropi i Americi nazivaju se univerzitetskimZapadnoj Evropi i Americi nazivaju se univerzitetskimbolnicama (teaching hospitals).bolnicama (teaching hospitals).

U naU naššem sistemu zdravstvene zaem sistemu zdravstvene zašštite ove vrste bolnica setite ove vrste bolnica sezovu klinike, klinički czovu klinike, klinički ceentri ili kliničkontri ili kliničko--bolnički centri (odbolnički centri (odgrčkog korena klinegrčkog korena kline -- postelja, lepostelja, ležžaj, krevet), i po spektruaj, krevet), i po spektruusluga koje pruusluga koje pružžaju pacijentima, mogu biti kako opaju pacijentima, mogu biti kako opššte, takote, takoi specijalne bolnice.i specijalne bolnice.

Stacionarne zdravstvene ustanove koje pored zdravstveneStacionarne zdravstvene ustanove koje pored zdravstveneobavljaju obrazovnu i nauobavljaju obrazovnu i nauččno istrazivačku delatnostno istrazivačku delatnost ii sluslužžeekao nastavna baza medicinskim fakultetima ikao nastavna baza medicinskim fakultetima i šškolama, ukolama, uZapadnoj Evropi i Americi nazivaju se univerzitetskimZapadnoj Evropi i Americi nazivaju se univerzitetskimbolnicama (teaching hospitals).bolnicama (teaching hospitals).

U naU naššem sistemu zdravstvene zaem sistemu zdravstvene zašštite ove vrste bolnica setite ove vrste bolnica sezovu klinike, klinički czovu klinike, klinički ceentri ili kliničkontri ili kliničko--bolnički centri (odbolnički centri (odgrčkog korena klinegrčkog korena kline -- postelja, lepostelja, ležžaj, krevet), i po spektruaj, krevet), i po spektruusluga koje pruusluga koje pružžaju pacijentima, mogu biti kako opaju pacijentima, mogu biti kako opššte, takote, takoi specijalne bolnice.i specijalne bolnice.

POKAZATELJI RADA BOLNICA

Imajući u vidu realne ciljeve bolnicImajući u vidu realne ciljeve bolnica,a, koje nije tekoje nije tešškokoartikulisati, a sastoje se u obezbeartikulisati, a sastoje se u obezbeđđivanju stacionarnogivanju stacionarnoglečenja i nege obolelim pacijentima, u analizi bolničkelečenja i nege obolelim pacijentima, u analizi bolničkezdravstvene sluzdravstvene služžbe uobičajeno se koriste dve grupebe uobičajeno se koriste dve grupepokazatelja:pokazatelja:

pokazatelji stanja (strukture) koji se odnose na mrepokazatelji stanja (strukture) koji se odnose na mrežžu,u,opremljenost i osoblje koje u njima radi iopremljenost i osoblje koje u njima radi i

pokazatelji funkcionisanja (performanse) koji se odnose napokazatelji funkcionisanja (performanse) koji se odnose nakorikoriššćenje, kvalitet i troćenje, kvalitet i trošškove rada ovih ustanova.kove rada ovih ustanova.

Imajući u vidu realne ciljeve bolnicImajući u vidu realne ciljeve bolnica,a, koje nije tekoje nije tešškokoartikulisati, a sastoje se u obezbeartikulisati, a sastoje se u obezbeđđivanju stacionarnogivanju stacionarnoglečenja i nege obolelim pacijentima, u analizi bolničkelečenja i nege obolelim pacijentima, u analizi bolničkezdravstvene sluzdravstvene služžbe uobičajeno se koriste dve grupebe uobičajeno se koriste dve grupepokazatelja:pokazatelja:

pokazatelji stanja (strukture) koji se odnose na mrepokazatelji stanja (strukture) koji se odnose na mrežžu,u,opremljenost i osoblje koje u njima radi iopremljenost i osoblje koje u njima radi i

pokazatelji funkcionisanja (performanse) koji se odnose napokazatelji funkcionisanja (performanse) koji se odnose nakorikoriššćenje, kvalitet i troćenje, kvalitet i trošškove rada ovih ustanova.kove rada ovih ustanova.

ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE

Prema vaPrema važžećemećem ZZakonuakonu o zdravstvenoj zaštitio zdravstvenoj zaštiti delatnostdelatnostzavoda zazavoda za javnojavno zdravljzdravljee obuhvata najmanje:obuhvata najmanje:

socijalnu medicinu sa organizacijom zdravstvene slusocijalnu medicinu sa organizacijom zdravstvene služžbe,be,zdravstveno vaspitanje, zdravstvenu statistiku, informatiku izdravstveno vaspitanje, zdravstvenu statistiku, informatiku iekonomiku zdravstva;ekonomiku zdravstva;

epidemiologiju sa mikrobiologijom, parazitologijom iepidemiologiju sa mikrobiologijom, parazitologijom ivirusologijom;virusologijom;

higijenu sa zahigijenu sa zašštitomtitom žživotne sredine iivotne sredine i dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju.dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju.

Prema vaPrema važžećemećem ZZakonuakonu o zdravstvenoj zaštitio zdravstvenoj zaštiti delatnostdelatnostzavoda zazavoda za javnojavno zdravljzdravljee obuhvata najmanje:obuhvata najmanje:

socijalnu medicinu sa organizacijom zdravstvene slusocijalnu medicinu sa organizacijom zdravstvene služžbe,be,zdravstveno vaspitanje, zdravstvenu statistiku, informatiku izdravstveno vaspitanje, zdravstvenu statistiku, informatiku iekonomiku zdravstva;ekonomiku zdravstva;

epidemiologiju sa mikrobiologijom, parazitologijom iepidemiologiju sa mikrobiologijom, parazitologijom ivirusologijom;virusologijom;

higijenu sa zahigijenu sa zašštitomtitom žživotne sredine iivotne sredine i dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju.dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju.

APOTEKA

Apoteka je zdravstvena ustanova u kojoj se obezbeApoteka je zdravstvena ustanova u kojoj se obezbeđđujeujesnabdevanje stanovnisnabdevanje stanovnišštva i zdravstvenog sistematva i zdravstvenog sistemalekovima i drugim lekovitim sredstvima, pripremalekovima i drugim lekovitim sredstvima, pripremamagistralnih lekova i galenskih preparata, kao imagistralnih lekova i galenskih preparata, kao iinformisanje stanovniinformisanje stanovnišštva o njihovoj pravilnojtva o njihovoj pravilnojupotrebiupotrebi..

Apoteka je zdravstvena ustanova u kojoj se obezbeApoteka je zdravstvena ustanova u kojoj se obezbeđđujeujesnabdevanje stanovnisnabdevanje stanovnišštva i zdravstvenog sistematva i zdravstvenog sistemalekovima i drugim lekovitim sredstvima, pripremalekovima i drugim lekovitim sredstvima, pripremamagistralnih lekova i galenskih preparata, kao imagistralnih lekova i galenskih preparata, kao iinformisanje stanovniinformisanje stanovnišštva o njihovoj pravilnojtva o njihovoj pravilnojupotrebiupotrebi..

Klinički centar Klinički centar je zdravstvena ustanova koja objedinjujeKlinički centar je zdravstvena ustanova koja objedinjuje

delatnost tri ili više klinika, tako da čini funkcionalnu celinu,delatnost tri ili više klinika, tako da čini funkcionalnu celinu,organizovanu i osposobljenu da može uspešno obavljatiorganizovanu i osposobljenu da može uspešno obavljatiposlove i zadatke koji se odnose na:poslove i zadatke koji se odnose na:

1) obavljanje visokospecijalizovane specijalističko1) obavljanje visokospecijalizovane specijalističko--konsultativne i stacionarne zdravstvene delatnosti;konsultativne i stacionarne zdravstvene delatnosti;

2) obrazovno2) obrazovno--nastavnu delatnost;nastavnu delatnost; 3) naučnoistraživačku delatnost.3) naučnoistraživačku delatnost. Klinički centar obavlja specijalizovanu polikliničku i bolničkuKlinički centar obavlja specijalizovanu polikliničku i bolničku

zdravstvenu delatnost iz više grana medicine, odnosno oblastizdravstvenu delatnost iz više grana medicine, odnosno oblastizdravstvene zaštite.zdravstvene zaštite.

Klinički centar može se osnovati samo u sedištu univerzitetaKlinički centar može se osnovati samo u sedištu univerzitetakoji u svom sastavu ima fakultet zdravstvene struke.koji u svom sastavu ima fakultet zdravstvene struke.

Klinički centar u državnoj svojini u čijem sedištu ne postojiKlinički centar u državnoj svojini u čijem sedištu ne postojiopšta bolnica za teritoriju za koju je osnovan obavlja iopšta bolnica za teritoriju za koju je osnovan obavlja idelatnost opšte bolnice.delatnost opšte bolnice.

Klinički centar je zdravstvena ustanova koja objedinjujeKlinički centar je zdravstvena ustanova koja objedinjujedelatnost tri ili više klinika, tako da čini funkcionalnu celinu,delatnost tri ili više klinika, tako da čini funkcionalnu celinu,organizovanu i osposobljenu da može uspešno obavljatiorganizovanu i osposobljenu da može uspešno obavljatiposlove i zadatke koji se odnose na:poslove i zadatke koji se odnose na:

1) obavljanje visokospecijalizovane specijalističko1) obavljanje visokospecijalizovane specijalističko--konsultativne i stacionarne zdravstvene delatnosti;konsultativne i stacionarne zdravstvene delatnosti;

2) obrazovno2) obrazovno--nastavnu delatnost;nastavnu delatnost; 3) naučnoistraživačku delatnost.3) naučnoistraživačku delatnost. Klinički centar obavlja specijalizovanu polikliničku i bolničkuKlinički centar obavlja specijalizovanu polikliničku i bolničku

zdravstvenu delatnost iz više grana medicine, odnosno oblastizdravstvenu delatnost iz više grana medicine, odnosno oblastizdravstvene zaštite.zdravstvene zaštite.

Klinički centar može se osnovati samo u sedištu univerzitetaKlinički centar može se osnovati samo u sedištu univerzitetakoji u svom sastavu ima fakultet zdravstvene struke.koji u svom sastavu ima fakultet zdravstvene struke.

Klinički centar u državnoj svojini u čijem sedištu ne postojiKlinički centar u državnoj svojini u čijem sedištu ne postojiopšta bolnica za teritoriju za koju je osnovan obavlja iopšta bolnica za teritoriju za koju je osnovan obavlja idelatnost opšte bolnice.delatnost opšte bolnice.

Zavod za javno zdravlje Zavod za javno zdravlje je zdravstvena ustanova koja seZavod za javno zdravlje je zdravstvena ustanova koja se

osniva za teritoriju više opština, odnosno grada, kao i zaosniva za teritoriju više opština, odnosno grada, kao i zateritoriju Republike, u skladu sa Planom mreže.teritoriju Republike, u skladu sa Planom mreže.

Pod javnim zdravljem, podrazumeva se ostvarivanje javnogPod javnim zdravljem, podrazumeva se ostvarivanje javnoginteresa stvaranjem uslova za očuvanje zdravlja stanovništvainteresa stvaranjem uslova za očuvanje zdravlja stanovništvaputem organizovanih sveobuhvatnih aktivnosti društvaputem organizovanih sveobuhvatnih aktivnosti društvausmerenih na očuvanje fizičkog i psihičkog zdravlja, odnosnousmerenih na očuvanje fizičkog i psihičkog zdravlja, odnosnoočuvanje životne sredine, kao i sprečavanje nastanka faktoraočuvanje životne sredine, kao i sprečavanje nastanka faktorarizika za nastanak bolesti i povreda, koji se ostvarujerizika za nastanak bolesti i povreda, koji se ostvarujeprimenom zdravstvenih tehnologija i merama namenjenihprimenom zdravstvenih tehnologija i merama namenjenihpromociji zdravlja, prevenciji bolesti i poboljšanju kvalitetapromociji zdravlja, prevenciji bolesti i poboljšanju kvalitetaživota.života.

Zavod za javno zdravlje je zdravstvena ustanova koja seZavod za javno zdravlje je zdravstvena ustanova koja seosniva za teritoriju više opština, odnosno grada, kao i zaosniva za teritoriju više opština, odnosno grada, kao i zateritoriju Republike, u skladu sa Planom mreže.teritoriju Republike, u skladu sa Planom mreže.

Pod javnim zdravljem, podrazumeva se ostvarivanje javnogPod javnim zdravljem, podrazumeva se ostvarivanje javnoginteresa stvaranjem uslova za očuvanje zdravlja stanovništvainteresa stvaranjem uslova za očuvanje zdravlja stanovništvaputem organizovanih sveobuhvatnih aktivnosti društvaputem organizovanih sveobuhvatnih aktivnosti društvausmerenih na očuvanje fizičkog i psihičkog zdravlja, odnosnousmerenih na očuvanje fizičkog i psihičkog zdravlja, odnosnoočuvanje životne sredine, kao i sprečavanje nastanka faktoraočuvanje životne sredine, kao i sprečavanje nastanka faktorarizika za nastanak bolesti i povreda, koji se ostvarujerizika za nastanak bolesti i povreda, koji se ostvarujeprimenom zdravstvenih tehnologija i merama namenjenihprimenom zdravstvenih tehnologija i merama namenjenihpromociji zdravlja, prevenciji bolesti i poboljšanju kvalitetapromociji zdravlja, prevenciji bolesti i poboljšanju kvalitetaživota.života.

Zavod za javno zdravlje: 1) prati, procenjuje i analizira zdravstveno stanje stanovništva i1) prati, procenjuje i analizira zdravstveno stanje stanovništva i

izveštava nadležne organe i javnost;izveštava nadležne organe i javnost; 2) prati i proučava zdravstvene probleme i rizike po zdravlje2) prati i proučava zdravstvene probleme i rizike po zdravlje

stanovništva;stanovništva; 3) predlaže elemente zdravstvene politike, planove i programe sa3) predlaže elemente zdravstvene politike, planove i programe sa

merama i aktivnostima namenjenim očuvanju i unapređenju zdravljamerama i aktivnostima namenjenim očuvanju i unapređenju zdravljastanovništva;stanovništva;

4) vrši informisanje, obrazovanje i obuku stanovništva za brigu o4) vrši informisanje, obrazovanje i obuku stanovništva za brigu osopstvenom zdravlju;sopstvenom zdravlju;

5) vrši procenu efikasnosti, dostupnosti i kvaliteta zdravstvene5) vrši procenu efikasnosti, dostupnosti i kvaliteta zdravstvenezaštite;zaštite;

6) planira razvoj stručnog usavršavanja zdravstvenih radnika i6) planira razvoj stručnog usavršavanja zdravstvenih radnika izdravstvenih saradnika;zdravstvenih saradnika;

7) podstiče razvoj integrisanog zdravstvenog informacionog sistema;7) podstiče razvoj integrisanog zdravstvenog informacionog sistema; 8) vrši primenjena istraživanja u oblasti javnog zdravlja;8) vrši primenjena istraživanja u oblasti javnog zdravlja; 9) sarađuje i razvija partnerstvo u društvenoj zajednici na9) sarađuje i razvija partnerstvo u društvenoj zajednici na

identifikaciji i rešavanju zdravstvenih problema stanovništva;identifikaciji i rešavanju zdravstvenih problema stanovništva; 10) obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom.10) obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom.

1) prati, procenjuje i analizira zdravstveno stanje stanovništva i1) prati, procenjuje i analizira zdravstveno stanje stanovništva iizveštava nadležne organe i javnost;izveštava nadležne organe i javnost;

2) prati i proučava zdravstvene probleme i rizike po zdravlje2) prati i proučava zdravstvene probleme i rizike po zdravljestanovništva;stanovništva;

3) predlaže elemente zdravstvene politike, planove i programe sa3) predlaže elemente zdravstvene politike, planove i programe samerama i aktivnostima namenjenim očuvanju i unapređenju zdravljamerama i aktivnostima namenjenim očuvanju i unapređenju zdravljastanovništva;stanovništva;

4) vrši informisanje, obrazovanje i obuku stanovništva za brigu o4) vrši informisanje, obrazovanje i obuku stanovništva za brigu osopstvenom zdravlju;sopstvenom zdravlju;

5) vrši procenu efikasnosti, dostupnosti i kvaliteta zdravstvene5) vrši procenu efikasnosti, dostupnosti i kvaliteta zdravstvenezaštite;zaštite;

6) planira razvoj stručnog usavršavanja zdravstvenih radnika i6) planira razvoj stručnog usavršavanja zdravstvenih radnika izdravstvenih saradnika;zdravstvenih saradnika;

7) podstiče razvoj integrisanog zdravstvenog informacionog sistema;7) podstiče razvoj integrisanog zdravstvenog informacionog sistema; 8) vrši primenjena istraživanja u oblasti javnog zdravlja;8) vrši primenjena istraživanja u oblasti javnog zdravlja; 9) sarađuje i razvija partnerstvo u društvenoj zajednici na9) sarađuje i razvija partnerstvo u društvenoj zajednici na

identifikaciji i rešavanju zdravstvenih problema stanovništva;identifikaciji i rešavanju zdravstvenih problema stanovništva; 10) obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom.10) obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom.

Zavod za transfuziju krvi Zavod za transfuziju krvi je zdravstvena ustanova koja obavlja posloveZavod za transfuziju krvi je zdravstvena ustanova koja obavlja poslove

prikupljanja krvi i krvne plazme za preradu, testiranje krvi, obezbeđivanjeprikupljanja krvi i krvne plazme za preradu, testiranje krvi, obezbeđivanjepotreba za krvnim derivatima i lekovima proizvedenim od krvi, distribucijupotreba za krvnim derivatima i lekovima proizvedenim od krvi, distribucijukrvnih derivata, dijagnostička ispitivanja, terapijske postupke, kontrolu ikrvnih derivata, dijagnostička ispitivanja, terapijske postupke, kontrolu inadzor transfuziološkog lečenja, prikupljanje matičnih ćelija, tipizacijunadzor transfuziološkog lečenja, prikupljanje matičnih ćelija, tipizacijutkiva, konsultacije u kliničkoj medicini, kao i promociju i organizacijutkiva, konsultacije u kliničkoj medicini, kao i promociju i organizacijudobrovoljnog davalaštva krvi.dobrovoljnog davalaštva krvi.

Zavod za transfuziju krvi može se osnovati samo u sedištu univerziteta kojiZavod za transfuziju krvi može se osnovati samo u sedištu univerziteta kojiu svom sastavu ima fakultet zdravstvene struke.u svom sastavu ima fakultet zdravstvene struke.

Zavod za transfuziju krvi utvrđuje jedinstvenu doktrinu, obezbeđuje njenoZavod za transfuziju krvi utvrđuje jedinstvenu doktrinu, obezbeđuje njenosprovođenje i stručno povezivanje sa službama za transfuziju krvi prisprovođenje i stručno povezivanje sa službama za transfuziju krvi pristacionarnim zdravstvenim ustanovama.stacionarnim zdravstvenim ustanovama.

Snabdevanje krvlju i krvnim derivatima obezbeđuju zavodi za transfuzijuSnabdevanje krvlju i krvnim derivatima obezbeđuju zavodi za transfuzijukrvi i službe za transfuziju krvi pri stacionarnim zdravstvenim ustanovama.krvi i službe za transfuziju krvi pri stacionarnim zdravstvenim ustanovama.

Zavod za transfuziju krvi u saradnji sa Crvenim krstom Srbije podstiče iZavod za transfuziju krvi u saradnji sa Crvenim krstom Srbije podstiče iorganizuje aktivnosti na omasovljavanju dobrovoljnog davalaštva krvi,organizuje aktivnosti na omasovljavanju dobrovoljnog davalaštva krvi,sprovođenju programa prikupljanja krvi, kao i planiranje potreba u lekovimasprovođenju programa prikupljanja krvi, kao i planiranje potreba u lekovimaproizvedenim iz krvi.proizvedenim iz krvi.

Zavod za transfuziju krvi je zdravstvena ustanova koja obavlja posloveZavod za transfuziju krvi je zdravstvena ustanova koja obavlja posloveprikupljanja krvi i krvne plazme za preradu, testiranje krvi, obezbeđivanjeprikupljanja krvi i krvne plazme za preradu, testiranje krvi, obezbeđivanjepotreba za krvnim derivatima i lekovima proizvedenim od krvi, distribucijupotreba za krvnim derivatima i lekovima proizvedenim od krvi, distribucijukrvnih derivata, dijagnostička ispitivanja, terapijske postupke, kontrolu ikrvnih derivata, dijagnostička ispitivanja, terapijske postupke, kontrolu inadzor transfuziološkog lečenja, prikupljanje matičnih ćelija, tipizacijunadzor transfuziološkog lečenja, prikupljanje matičnih ćelija, tipizacijutkiva, konsultacije u kliničkoj medicini, kao i promociju i organizacijutkiva, konsultacije u kliničkoj medicini, kao i promociju i organizacijudobrovoljnog davalaštva krvi.dobrovoljnog davalaštva krvi.

Zavod za transfuziju krvi može se osnovati samo u sedištu univerziteta kojiZavod za transfuziju krvi može se osnovati samo u sedištu univerziteta kojiu svom sastavu ima fakultet zdravstvene struke.u svom sastavu ima fakultet zdravstvene struke.

Zavod za transfuziju krvi utvrđuje jedinstvenu doktrinu, obezbeđuje njenoZavod za transfuziju krvi utvrđuje jedinstvenu doktrinu, obezbeđuje njenosprovođenje i stručno povezivanje sa službama za transfuziju krvi prisprovođenje i stručno povezivanje sa službama za transfuziju krvi pristacionarnim zdravstvenim ustanovama.stacionarnim zdravstvenim ustanovama.

Snabdevanje krvlju i krvnim derivatima obezbeđuju zavodi za transfuzijuSnabdevanje krvlju i krvnim derivatima obezbeđuju zavodi za transfuzijukrvi i službe za transfuziju krvi pri stacionarnim zdravstvenim ustanovama.krvi i službe za transfuziju krvi pri stacionarnim zdravstvenim ustanovama.

Zavod za transfuziju krvi u saradnji sa Crvenim krstom Srbije podstiče iZavod za transfuziju krvi u saradnji sa Crvenim krstom Srbije podstiče iorganizuje aktivnosti na omasovljavanju dobrovoljnog davalaštva krvi,organizuje aktivnosti na omasovljavanju dobrovoljnog davalaštva krvi,sprovođenju programa prikupljanja krvi, kao i planiranje potreba u lekovimasprovođenju programa prikupljanja krvi, kao i planiranje potreba u lekovimaproizvedenim iz krvi.proizvedenim iz krvi.

Kliničko-bolnički centar KliničkoKliničko -- bolnički centar je zdravstvena ustanova koja obavljabolnički centar je zdravstvena ustanova koja obavlja

visokospecijalizovanu specijalističkovisokospecijalizovanu specijalističko -- konsultativnu ikonsultativnu istacionarnu zdravstvenu delatnost na tercijarnom nivou iz jednestacionarnu zdravstvenu delatnost na tercijarnom nivou iz jedneili više grana medicine.ili više grana medicine.

Pored uslova predviđenih ovim zakonom za opštu bolnicu,Pored uslova predviđenih ovim zakonom za opštu bolnicu,kliničkokliničko--bolnički centar u granama medicine iz kojih obavljabolnički centar u granama medicine iz kojih obavljavisokospecijalizovanu zdravstvenu delatnost mora ispunjavati ivisokospecijalizovanu zdravstvenu delatnost mora ispunjavati iuslove predviđene ovim zakonom za kliniku.uslove predviđene ovim zakonom za kliniku.

KliničkoKliničko--bolnički centar se može osnovati samo u sedištubolnički centar se može osnovati samo u sedištuuniverziteta koji u svom sastavu ima fakultet zdravstveneuniverziteta koji u svom sastavu ima fakultet zdravstvenestruke.struke.

KliničkoKliničko--bolnički centar u državnoj svojini u čijem sedištu nebolnički centar u državnoj svojini u čijem sedištu nepostoji opšta bolnica obavlja za teritoriju za koju je osnovan ipostoji opšta bolnica obavlja za teritoriju za koju je osnovan iodgovarajuću delatnost opšte bolnice.odgovarajuću delatnost opšte bolnice.

KliničkoKliničko -- bolnički centar je zdravstvena ustanova koja obavljabolnički centar je zdravstvena ustanova koja obavljavisokospecijalizovanu specijalističkovisokospecijalizovanu specijalističko -- konsultativnu ikonsultativnu istacionarnu zdravstvenu delatnost na tercijarnom nivou iz jednestacionarnu zdravstvenu delatnost na tercijarnom nivou iz jedneili više grana medicine.ili više grana medicine.

Pored uslova predviđenih ovim zakonom za opštu bolnicu,Pored uslova predviđenih ovim zakonom za opštu bolnicu,kliničkokliničko--bolnički centar u granama medicine iz kojih obavljabolnički centar u granama medicine iz kojih obavljavisokospecijalizovanu zdravstvenu delatnost mora ispunjavati ivisokospecijalizovanu zdravstvenu delatnost mora ispunjavati iuslove predviđene ovim zakonom za kliniku.uslove predviđene ovim zakonom za kliniku.

KliničkoKliničko--bolnički centar se može osnovati samo u sedištubolnički centar se može osnovati samo u sedištuuniverziteta koji u svom sastavu ima fakultet zdravstveneuniverziteta koji u svom sastavu ima fakultet zdravstvenestruke.struke.

KliničkoKliničko--bolnički centar u državnoj svojini u čijem sedištu nebolnički centar u državnoj svojini u čijem sedištu nepostoji opšta bolnica obavlja za teritoriju za koju je osnovan ipostoji opšta bolnica obavlja za teritoriju za koju je osnovan iodgovarajuću delatnost opšte bolnice.odgovarajuću delatnost opšte bolnice.

Klinika Klinika je zdravstvena ustanova koja obavljaKlinika je zdravstvena ustanova koja obavlja

visokospecijalizovanu specijalističkovisokospecijalizovanu specijalističko--konsultativnu ikonsultativnu istacionarnu zdravstvenu delatnost iz određene granestacionarnu zdravstvenu delatnost iz određene granemedicine, odnosno stomatologije.medicine, odnosno stomatologije.

Klinika obavlja i obrazovnu i naučnoistraživačku delatnost,Klinika obavlja i obrazovnu i naučnoistraživačku delatnost,u skladu sa zakonom.u skladu sa zakonom.

Klinika, u skladu sa delatnošću koju obavlja, moraKlinika, u skladu sa delatnošću koju obavlja, moraispunjavati i uslove iz zakona.ispunjavati i uslove iz zakona.

Klinika se može osnovati samo u sedištu univerziteta koji uKlinika se može osnovati samo u sedištu univerziteta koji usvom sastavu ima fakultet zdravstvene struke.svom sastavu ima fakultet zdravstvene struke.

Klinika u državnoj svojini u čijem sedištu ne postoji opštaKlinika u državnoj svojini u čijem sedištu ne postoji opštabolnica obavlja za teritoriju za koju je osnovana ibolnica obavlja za teritoriju za koju je osnovana iodgovarajuću delatnost opšte bolnice.odgovarajuću delatnost opšte bolnice.

Klinika je zdravstvena ustanova koja obavljaKlinika je zdravstvena ustanova koja obavljavisokospecijalizovanu specijalističkovisokospecijalizovanu specijalističko--konsultativnu ikonsultativnu istacionarnu zdravstvenu delatnost iz određene granestacionarnu zdravstvenu delatnost iz određene granemedicine, odnosno stomatologije.medicine, odnosno stomatologije.

Klinika obavlja i obrazovnu i naučnoistraživačku delatnost,Klinika obavlja i obrazovnu i naučnoistraživačku delatnost,u skladu sa zakonom.u skladu sa zakonom.

Klinika, u skladu sa delatnošću koju obavlja, moraKlinika, u skladu sa delatnošću koju obavlja, moraispunjavati i uslove iz zakona.ispunjavati i uslove iz zakona.

Klinika se može osnovati samo u sedištu univerziteta koji uKlinika se može osnovati samo u sedištu univerziteta koji usvom sastavu ima fakultet zdravstvene struke.svom sastavu ima fakultet zdravstvene struke.

Klinika u državnoj svojini u čijem sedištu ne postoji opštaKlinika u državnoj svojini u čijem sedištu ne postoji opštabolnica obavlja za teritoriju za koju je osnovana ibolnica obavlja za teritoriju za koju je osnovana iodgovarajuću delatnost opšte bolnice.odgovarajuću delatnost opšte bolnice.

Institut Institut je zdravstvena ustanova koja obavljaInstitut je zdravstvena ustanova koja obavlja

visokospecijalizovanu specijalističkovisokospecijalizovanu specijalističko--konsultativnu i stacionarnukonsultativnu i stacionarnuzdravstvenu delatnost, ili samo visokospecijalizovanuzdravstvenu delatnost, ili samo visokospecijalizovanuspecijalističkospecijalističko--konsultativnu zdravstvenu delatnost iz jedne ili višekonsultativnu zdravstvenu delatnost iz jedne ili višegrana medicine ili stomatologije.grana medicine ili stomatologije.

Institut obavlja obrazovnu i naučnoistraživačku delatnost, u skladuInstitut obavlja obrazovnu i naučnoistraživačku delatnost, u skladusa zakonom.sa zakonom.

Pored uslova propisanih zakonom za obavljanje zdravstvenePored uslova propisanih zakonom za obavljanje zdravstvenedelatnosti, institut mora ispuniti i uslove koji su propisanidelatnosti, institut mora ispuniti i uslove koji su propisanizakonom kojim se uređuje oblast naučnoistraživačke delatnosti.zakonom kojim se uređuje oblast naučnoistraživačke delatnosti.

Institut se može osnovati samo u sedištu univerziteta koji u svomInstitut se može osnovati samo u sedištu univerziteta koji u svomsastavu ima fakultet zdravstvene struke.sastavu ima fakultet zdravstvene struke.

Institut u državnoj svojini u čijem sedištu ne postoji opšta bolnicaInstitut u državnoj svojini u čijem sedištu ne postoji opšta bolnicaobavlja za građane sa te teritorije i odgovarajuću delatnost opšteobavlja za građane sa te teritorije i odgovarajuću delatnost opštebolnice.bolnice.

Institut je zdravstvena ustanova koja obavljaInstitut je zdravstvena ustanova koja obavljavisokospecijalizovanu specijalističkovisokospecijalizovanu specijalističko--konsultativnu i stacionarnukonsultativnu i stacionarnuzdravstvenu delatnost, ili samo visokospecijalizovanuzdravstvenu delatnost, ili samo visokospecijalizovanuspecijalističkospecijalističko--konsultativnu zdravstvenu delatnost iz jedne ili višekonsultativnu zdravstvenu delatnost iz jedne ili višegrana medicine ili stomatologije.grana medicine ili stomatologije.

Institut obavlja obrazovnu i naučnoistraživačku delatnost, u skladuInstitut obavlja obrazovnu i naučnoistraživačku delatnost, u skladusa zakonom.sa zakonom.

Pored uslova propisanih zakonom za obavljanje zdravstvenePored uslova propisanih zakonom za obavljanje zdravstvenedelatnosti, institut mora ispuniti i uslove koji su propisanidelatnosti, institut mora ispuniti i uslove koji su propisanizakonom kojim se uređuje oblast naučnoistraživačke delatnosti.zakonom kojim se uređuje oblast naučnoistraživačke delatnosti.

Institut se može osnovati samo u sedištu univerziteta koji u svomInstitut se može osnovati samo u sedištu univerziteta koji u svomsastavu ima fakultet zdravstvene struke.sastavu ima fakultet zdravstvene struke.

Institut u državnoj svojini u čijem sedištu ne postoji opšta bolnicaInstitut u državnoj svojini u čijem sedištu ne postoji opšta bolnicaobavlja za građane sa te teritorije i odgovarajuću delatnost opšteobavlja za građane sa te teritorije i odgovarajuću delatnost opštebolnice.bolnice.