Optimalno vreme i način berbe kamilice i njihov uticaj na ...polj.uns.ac.rs/wp-content/uploads/2015/11/Elena_Francuski.pdf · i ljubav svakoga dana. Ovo je vaš uspeh isto koliko

UNIVERZITET U NOVOM SADU

POLJOPRIVREDNI FAKULTET

Kandidat: Elena Francuski

Mentor: Prof. dr Jovan Crnobarac

Optimalno vreme i način berbe kamilice i njihov uticaj na prinos

i sadržaj eteričnog ulja

-Master rad-

Novi Sad, 2015.

Elena FRANCUSKI Master rad

Članovi komisije:

- Mentor -

dr Jovan Crnobarac

-----------------------------------------------------------

redovni profesor za užu naučnu oblast Ratarstvo i povrtarstvo,

Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

- Predsednik komisije -

dr Branko Marinković

-----------------------------------------------------------

redovni profesor za užu naučnu oblast Ratarstvo i povrtarstvo,


- Član komisije -

dr Goran Jaćimović

-----------------------------------------------------------

docent za užu naučnu oblast Ratarstvo i povrtarstvo



Zahvalnica

Master rad posvećujem,

Tati i baki koji su verovali u mene do poslednjeg dana. Mojoj majci i bratu koji nastavljaju da veruju, pružajući mi neizmernu podršku

i ljubav svakoga dana.

Ovo je vaš uspeh isto koliko i moj.

Hvala vam!

Chi va piano, va sano e va lontano.


Biografija kandidata

Dipl. inž. Elena Francuski, rođena je 31.10.1991. u mestu Peschiera del Garda, opština

Verona, Republika Italija.

Osnovnu školu „Prva Vojvođanska Brigada“, završila je 2006. godine u Novom Sadu.

Srednju školu „Gimnazija Laza kostić“, takođe u Novom Sadu, završila je 2010. godine. Iste

godine upisuje osnovne studije na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, smer

„Agroekologija i zaštita životne sredine“ na departmanu za Fitomedicinu i zaštitu životne

sredine, koji završava 2014. godine sa prosečnom ocenom 7,74 .

Nakon završenih osnovnih studija, 2014. godine upisuje Master studije, pri istom

fakultetu, na odseku „Lekovito,začinsko i aromatično bilje“ na departmanu za Ratarstvo i

povrtarstvo. Master studije završava 2015. godine sa prosečnom ocenom 8,33 .


1

SADRŽAJ

REZIME ................................................................................................................................ 3 SUMMARY .............................................................................................................................. 4 1. UVOD ................................................................................................................................... 5

1.1. Poreklo i istorijat kamilice .............................................................................................. 6

1.2 Lekovita svojstva kamilice .............................................................................................. 6

1.3. Berba kamilice ................................................................................................................ 7

1.4. Tehnološki proces sušenja kamilice ............................................................................... 9

2. ZADATAK I CILJ ISTRAŽIVANJA .............................................................................. 10

3. MATERIJAL I METOD RADA ....................................................................................... 11

4. REZULTATI ISTRAŽIVANJA I DISKUSIJA ............................................................. 13

4.1. Uticaj berbe na visinu biljaka kamilice .......................................................................... 13

4.2. Uticaj berbe na broj cvasti kamilice .............................................................................. 16

4.3. Uticaj berbe na broj pupoljaka kamilice ....................................................................... 18

4.4. Uticaj berbe na prečnik cvasti kamilice ........................................................................ 20

4.5. Uticaj berbe na težinu cvasti kamilice ........................................................................... 22

4.6. Natualni prinos cvasti kamilice ..................................................................................... 24


2

4.7. Procentualni udeo frakcija cvasti sa ostacima delova biljke ......................................... 27

4.8. Udeo primesa ................................................................................................................. 29

4.9. Prinos cvasti bez primesa .............................................................................................. 31

4.10. Sadržaj vlage u sveže ubranim cvastima ..................................................................... 32

4.11. Sadržaj etarskog ulja i vlage u apsolutno suvim cvastima .......................................... 34

4.12. Efikasnost ručne i mašinske berbe .............................................................................. 35

5. ZAKLJUČAK .................................................................................................................... 37

6. LITERATURA .................................................................................................................. 39


3

REZIME

Zbog neravnomernog cvetanja kamilice, postavljen je poljski ogled u cilju određivanja

optimalnog roka berbe, gde je uporedno praćen i efekat načina berbe (mašinske i ručne)

tetraploidne kamilice na prinos i kvalitet, kao i sadržaj etarskog ulja.

Berba je rađena u dva roka, gde su u svakom roku biljke brane dva puta ručno i

mašinski. Ceo ogled je rađen u 4 ponavljana, pa je tako ukupno bilo 32 elementarne parcelice.

Prvi rok berbe bio je od 8. do 18. maja, a drugi rok berbe rađen je od kraja maja do sredine

juna.

Merena je visina biljaka u momentu berbe; meren je naturalni prinos i prinos cvasti

bez primesa u kg/ha, određen je sadržaj vlage kako u sveže ubranoj masi, tako i u vazdušno

suvoj masi posle sušenja. Takođe, utvrđen je broj cvasti i pupoljaka po biljci, meren je prečnik

cvetova i njihova težina. Naturalni prinos je klasiran na četiri frakcije. Prvu klasu čine frakcije

od 0-4 cm, drugu klasu čine frakcije od 4-10 cm, treću klasu čine frakcije preko 10 cm, dok u

poslednju klasu spadaju primese. Izmereno je utrošeno vreme za ručnu i mašinsku berbu;

Iz prvog roka berbe uzimani su uzorci za određivanje sadržaja etarskog ulja. Uzeto je

ukupno 4 uzorka, na osnovu kojih je zaključeno da veći sadržaj etarskog ulja poseduju biljke

koje su ručno brane.

Pokazalo se da je prvi rok berbe bolji, kako pri ručnoj tako i pri mašinskoj berbi. U

prvom roku berbe biljke su bile više, sa većim brojem pupoljaka u odnosu na drugi rok.

Cvetne glavice su bile veće i biljke su imale više pupoljaka pri prvoj berbi u oba roka. U

prvom roku berbe naturalni i prinos cvasti bez primesa je duplo viši u odnosu na drugi rok, s

tim da je bio veći sadržaj vlage. Udeo najkvalitetnije cvasti frakcije 0-4 cm je bio veći u

drugom roku berbe i pri drugom branju, a takođe pri ručnoj u odnosu na mašinsku berbu.

Ključne reči: Kamilica, vreme i način berbe, vlaga, primese, naturalni prinos, eterično ulje


4

SUMMARY

Research in this master's Thesis has been done to compare the effect of machine and

hand picking harvest of tetraploid chamomile. Because of unequal blooming of chamomile

field trials has been set in order to determinate optimal time and method of harvest for

acquiring the best yield of chamomile with the biggest contents of volatile oil.

Harvest has been done in two periods, where in one period the plants have been picked

manual and by machine two times. Full experiment has been done in four repetitions, from

that we got 32 experimental units. First period of harvest was from 8. to 18. May, and second

harvest period has been done from end of the May till middle of June.

The height of plants has been measured; Natural and pure yield (kg/ha) and moisture

content in fresh so as in dry harvested mass has been determined; The counting of

inflorescence and buds has been done; Diameter of flowers and the it weight has been

measured; Natural yield classification on four fractions has been done. First class include

fractions from 0 to 4 cm, second class include fractions from 4 to 10 cm, third class include

fractions above 10 cm, while the last class include impurity. Speed of expended labor for

hand picking and machine harvest have been measured

Samples from the first harvest period has been taken for determination of contents

volatile oil. Four samples have been taken, based on which was concluded that most of

contents of volatile oil hand picking plants possess.

It showed us that the first harvest period was more efficient, in hand picking so as in

machine harvest. Compare to second harvest period, in first harvest period the plants were

higher, with higher number of buds and inflorescence. In the first harvest, in both periods,

flower heads were bigger and plants had more buds. Natural and pure flower yield yield was

also better in first harvest period, but with bigger moisture content. The share of best flower

fraction 0-4 cm was higher in the second harvest period and at a second picking, and also at

hand compared to mechanical harvesting.

Key words: Chamomile, harvest method and time, moisture, impurity, fresh flower

yield, volatile oil


5

1. UVOD Srbija je zahvaljujući svom geografskom položaju i bogatoj tradiciji, vrlo pogodna za

sakupljanje i gajenje lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja. Proizvodnja ovog bilja je do

sada praćena mnoštvom teškoća: slaba organizacija, nedovoljna opremljenost – kako

kadrovska tako i tehnička, nepovezanost nauke i prakse, ograničen broj gajenih vrsta,

nepodesne sorte, kolebljivi prinosi, nezadovoljavajući kvalitet, kao i nedovoljno razvijeno

tržište (Kišgeci, 2009). Kako navode Stanković i Stanojević (2014) prema definiciji Svetske

Zdravstvene Organizacije (World Health Organization), u lekovito bilje spadaju biljne vrste

čiji jedan ili više delova sadrže biološki aktivne komponente pogodne za korišćenje u

terapijske svrhe ili za farmaceutsko-hemijske sinteze. Lekovite biljke i lekoviti preparati

biljnog porekla zauzimaju značajno mesto među sredstvima za lečenje čoveka i domaćih

životinja. Svaki treći lekoviti preparat u savremenoj medicini je iz biljne sirovine ili uz učešće

produkata biljnog porekla (Jevtić i sar., 1986). Ne postoje stroge granice između lekovitih,

aromatičnih i začinskih biljnih vrsta, jer su pojedine biljke često istovremeno lekovite,

aromatične i začinske, tako se na primer kamilica koristi u medicinske svrhe, za dobijanje

etarskog ulja i za dobijanje aroma (Stanković i Stanojević, 2014). Naš najpoznatiji istraživač

narodne medicine i farmacije dr Jovan Tucakov, u svojoj knjizi je napisao: „Lekovito bilje je

zaoralo duboku brazdu u duhovnom i materijalnom životu našeg naroda. U petovekovnom

robovanju, u stalnoj borbi za opstanak, hvatajući se na svakom koraku u koštac sa stihijama,

bezgraničnim čudima prirode, bez školovanih lekara i lekova, ostavljen i zaboravljen, bez

ičije pomoći, jer car je daleko, a Bog je visoko – naš narod je posebno cenio lekovito bilje

koje mu je uvek bilo najvažniji i najpristupačniji lek“. (Jevđović i sar., 2011). Takođe je

sagledao i na vrlo duhovit način objasnio uzgoj kamilice u našem regionu dodavši:

„Vojvodina daje celom čovečanstvu milione kilograma ovog mirisnog i lekovitog cveta, ali

svetske potrebe još nisu zadovoljene. Iz ovog proizilazi da njenu proizvodnju treba povisiti. S

druge strane, kamilica se kod nas ne troši onoliko i onako raznovrsno kao u drugim zemljama,

valjda zato što je naša.“ (Tucakov, 1990). Kako navode Martinov i Oluški (1998), značaj

lekovitog bilja oduvek je bio poznat, ali u novije vreme globalnim industrijskim i tehnološkim

napretkom kao i usavršavanjem grana nauke koje se bave ovom tematikom i koje su

integrisane sa drugim naučnim oblastima, ovaj značaj je dobio dozu ozbiljnosti, koji se smatra

ključnim faktorom za očuvanje čovečanstva.

Od svih lekovitih biljaka, kamilica je biljna vrsta koja se smatra i često naziva

„kraljicom lekovitog bilja“, ubraja se u lekovite biljke koje se najviše proizvode i izvoze.


6

1.1. Poreklo i istorijat kamilice Kamilica je jedna od najčešće korišćenih lekovitih biljaka. Termin „kamilica“

uključuje nekoliko biljnih vrsta, međutim samo dve se mogu koristiti u medicinske svrhe:

nemačka ili mađarska, odnosno divlja kamilica (Matricaria recutita L., Matricaria

chamomilla L., Chamomilla recutita L., Matricaria suaveolens L.) i rimska ili engleska,

odnosno baštenska kamilica (Anthemis nobilis L., Chamaemelum nobile L.). Obe pripadaju

familiji Asteraceae, a najčešće se koristi nemačka. U Srbiji su najzastupljenije diploidne sa

manjim i tetraploidne sorte kamilice sa većim sadržajem hamazulena i alfa-bisabolola.

(www.agroklub.com). Iako potiče iz Evrope i sa Bliskog istoka, zahvaljujući širokoj upotrebi

kamilica je naturalizovana i danas se gaji u skoro celom svetu, većinom u Evropi, Južnoj

Americi i Africi. (Brdar – Jokanović i sar., 2014). Kamilica spada među lekovito bilje koje se

od davnina upotrebljava u narodnoj medicini. Grčki naučnici Plinije i Dioskorid pominju je

kao najvažniju lekovitu biljku. Poznati biljar Hieronymus Boch, koji je živeo u XVI veku,

napisao je za kamilicu: „Bez tog cveta, te sasvim obične kamilice, ne može se ništa postići, jer

nema korisnije biljke kao leka nego upravo cvet od kamilice, koji se upotrebljava za skoro sve

bolesti“ . (cit. Kišgeci, 2002). Reč kamilica je izvedena od korena grčke reči – chamos

(prizemlje) i melos (jabuka), pozivajući se na činjenicu da je kamilica biljka koja raste nisko

na zemlji i čija cvast ima prijatan miris jabuke. (Directorate Plant Production in collaboration

with members of SAEOPA and KARWIL Consultancy, 2009).

1.2. Lekovita svojstva kamilice

Kamilica je biljka sa antioksidantnim svojstvima koja se koristi u narodnoj medicini

kao sedativ, analgetik, antipiretik. Smatra se da će na osnovu tekućih studija koje istražuju

efekat kamilice na učenje i memorijske funkcije, usled drogom (skopolamin) uzrokovanog

gubitka memorije kod pacova, između ostalog otkriti još neka značajna lekovita svojstava

kamilice. Skopolamin koji nakon introdukcije u većim dozama uzrokuje gubitak pamćenja,

dobija se od biljaka iz familije Solanaceae. Veruje se da će ova istraživanja pomoći pri

pronalaženju rešenja za lečenje Alchajmerove bolesti. (Alibabaei et al., 2014). Kamilica se

uzgaja u svetu na oko 20000 hektara, da bi se dobila cvast kao sirovi materijal za proizvodnju

lekova (Ehlert and Beier, 2014), a godišnje se u svetu proizvede više od 4000 t cvasti kamilice

(Franz et al.,1986). Etarsko ulje kamilice dobija se iz cvasti, destilacijom vodenom parom pri

http://www.agroklub.com/


7

čemu je najčešća količina dobijenog etarskog ulja (Chamomillae aetheroleum) 0,25-2%.

Često se uz pomoć rastvarača (aceton i heksan) radi i ekstrakcija hamazulena, zahvaljujući

kojem eterično ulje ima antiseptičko dejstvo. (Marković, 2011). Bisabolol i hamazulen su

jedinjenja koja se nalaze u cvasti kamilice, a koja su poznata kao terapeutski aktivna

jedinjenja koja su pokazala antiinflamatornu, antimikrobnu i antiulceroznu (sprečava stvaranje

rana) aktivnost. (Petronilho et al., 2011)

1.3. Berba kamilice Kamilica se bere krajem aprila i početkom maja, nekad ranije, nekad kasnije, zavisno

od vremenskih uslova, da li je proleće rano ili kasno i da li su u aprilu padale blage kiše.

(Tucakov, 1990). Berba cveta kamilice može se vršiti ručno, pomoću češljeva, a zadnjih

godina na većim površinama bere se specijalnim kombajnima i vučenim mašinama za berbu

cveta kamilice. Kamilica cveta neravnomerno tako da na biljci imamo precvetale cvetove ali i

nerazvijene pupoljke na bočnim grančicama. Iz tog razloga je vrlo teško odrediti tačno vreme

berbe (Stojčevski, 2006). Optimalno vreme berbe cvetnih glavica je kada beli jezičasti cvetovi

stoje vodoravno, a iz žutih cevastih se osipa polen, jer je tada najveći sadržaj etarskog ulja.

(Dražić, 2004) . Na slikama 1 i 2 prikazani su načini berbe kamilice u našem ogledu.

Slika 1. Ručna berba kamilice na oglednom polju


8

Slika 2. Mašinska berba kamilice na oglednom polju

Tehnologija proizvodnje kamilice, i pored nekih specifičnih zahteva pri setvi

(osnovna, predsetvena priprema zemljišta) i zaštiti od korova, može da se smatra uobičajenim

postupkom koji se primenjuje i kod drugih biljnih vrsta. Problem se pojavljuje u krajnjem

procesu, pri berbi kada je potrebno da se cvast ubere blagovremeno, u tehnološkoj zrelosti,

pre sazrevanja, uz zahtev da peteljke budu što kraće, a cvast što manje oštećena. Ručnim

branjem, koje zahteva mnogo ljudskog rada, postiže se po pravilu najbolji kvalitet ubrane

cvasti. Veliko angažovanje radnika, pored visoke cene, može da ima i niz drugih,

neekonomskih uticaja na realizaciju berbe.

Problemi prilikom ručne berbe:

• Potrebno je da se u vreme berbe, koja može da se odlaže u zavisnosti od vremenskih

prilika, obezbedi dovoljan broj obučenih i spretnih radnika.

• Prevoz i dovoženje radnika na mesto žetve sa velikih rastojanja.

• Dogovor oko cene rada - plaćati na dan ili po ubranoj količini, prilikom plaćanja po danu,

neophodna je stalna kontrola, dok pri plaćanju po ubranoj količini stvara se problem da

radnici ubiraju cvast samo sa „bogatih“ mesta, dok ostala ostaju neubrana.

Svi navedeni problemi inicirali su, u više navrata, mehanizovanu berbu (Martinov i Tešić,,

1996).


9

Mašine za berbu kamilice zamenjuju težak ljudski rad, doprinose sniženju troškova

proizvodnje i obezbeđuju blagovremenu berbu. Radni organi za ubiranje cvasti kamilice

oponašaju ručno branje češljevima. Pri mašinskoj berbi napravljene su mašine sa

translokacionim i rotacionim češljevima. Mašina sa translokacionim češljevima nije

usavršena, te su gubici veliki i nisu poznati podaci o njenoj primeni i efikasnosti. Kod mašina

sa rotacionim češljevima razlikujemo dva osnovna inovativna rešenja, sa gustim i retkim

češljevem. Razmak između zubaca kod mašina sa gustim češljem je 4-6 mm, a kod mašina sa

retkim je 40-60 mm. U našem ogledu mašinska berba, rađena je sa mašinom koja ima

rotacioni češalj sa retkim češljem. (Martinov i Tešić, 1996). U našim istraživanjima se

pokazalo da je efikasniji način ubiranja kamilice, kvantitativno gledano, bila mašinska berba,

ali kada posmatramo kvalitet prinosa, ručna berba ima značajnu prednost nad mašinskom.

1.4. Tehnološki proces sušenja kamilice

Obrana kamilica se suši u termičkim sušarama i sličnim promajnim mestima. Ako se

kamilica suši po tavanima onda se ona rasprostire u što tanjem sloju i tako ostavlja dok se ne

osuši. Za vreme sušenja kamilica se ne prevrće da se ne bi izdrobila. U termičkim sušarama

suši se na temperaturi do 45 oC. Na većoj temperaturi droga se brže suši, ali znatno gubi boju i

sadržaj etarskog ulja pa na taj način i trgovačku vrednost. (http://www.agrobiznis.biz/).

Lekovito i začinsko bilje ima malu gustinu, pa otpori prilikom produvavanja kroz sloj nisu

značajni. Zbog toga se suše u debljem, nepokretnom sloju. (Babić i Babić, 2000). Tipičan

izgled jedne takve sušare, koja je služila za sušenje biljne mase prilikom našeg ogleda, dat je

na slici 3.

Slika 3. Sušara za sušenje

kamilice

http://www.agrobiznis.biz/


10

2. ZADATAK I CILJ ISTRAŽIVANJA

Cilj istraživanja u ovom master radu je upoređivanje efekta mašinske i ručne berbe

kamilice na prinos i kvalitet, kao i sadržaj eteričnog ulja u zavisnosti od vremena berbe i broja

berbi.

Optimalan kvalitet cvasti kamilice je u punoj fazi cvetanja kada su još uvek vitalni

jezičasti cvetovi i horizontalnog su položaja. Pošto kamilica cveta neravnomerno, na jednoj

biljci se javljaju precvetale cvasti ali i nerazvijeni pupoljci na bočnim grančicama. Zbog

navedene biološke karakteristike u komercijalnim uslovima proizvodnje najčešće se

praktikuje dve do četiri berbe u zavisnosti od načina i početka prve berbe. U ovom radu, u

ozimom usevu kamilice, u poljskom ogledu ispitivan je uticaj načina, roka berbe i broja berbi,

na prinos i kvalitet kamilice.


11

3. MATERIJAL I METOD RADA

Ogled je sproveden na polju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, odeljenje za

alternativne kulture u Bačkom Petrovcu, na parceli na kojoj je zasejana tetraploidna, ozima

kamilica, u jesen 2014 godine. Predusev kamilice bila je bela slačica (Sinapis alba, fam.:

Brassicaceae).

Parcela je podeljena na dva dela na kojima su u proleće 2015 godine, rađene uporedo

ručna i mašinska berba kamilice.

Parcela za ručnu berbu od 20 m², podeljena je na četiri manja dela kako bi formirali

četiri ponavljanja. Parcela i sva četiri ponavljanja oivičeni su sa kanapom, a elementarna

parcelica je bila 5 m². Ručna berba je vr� ena u dva roka berbe, a u svakom roku parcelice su

brane 2 puta, pa je kompletna berba obavljena u periodu od 8 maja do 10 juna (Tab. 1). Biljke

su pri ručnoj berbi brane pomoću specijalno napravljenih češljeva za branje, sa radnim

zahvatom od 35 cm.

Uporedo sa ručnom rađena je i mašinska berba u dva roka berbe, a u svakom roku

parcelice su brane 2 puta, pa je kompletna berba obaljena počevši od 9 maja, a poslednja je

bila 15 juna. Isto kao i pri ručnoj, rađeno je u četiri ponavljana, s tim da je jedno ponavljanje

bilo dugo 80 m i široko 120 cm koliki je bio radni zahvat beračice. Elementarna parcelica za

mašinsku berbu iznosila je 96 m².

Uporedo sa ovim ogledom, odmerene su i četiti parcelice veličine 2 kvadratna metra

koje su brane ručno, prilikom čega je mereno potrebno vreme za ubiranje i težine prinosa sa

datih parcela. Dobijeni rezultati upoređivani su sa rezultatima koji su izmereni prilikom

mašinske berbe.

Tabela 1: Vreme izvođenja berbi

Rok berbe Broj berbe Način berbe / vreme berbe Ručno Mašinski

I 1 8-maj 9-maj 2 18-maj 18-maj

II 1 29-30.maj 6-jun 2 10-jun 15-jun

Kod svakog načina berbe bilo je dva roka berbe, a u svakom roku parcelice su brane 2

puta. Sve je rađeno u 4 ponavljana tako da je ukupno bilo ukupno 32 elementarne parcelice.

Prvi rok berbe za ručnu berbu počeo je 8 maja, a za mašinsku dan kasnije, dok je i za ručnu i

za mašinsku berbu zadnja berba 18 maja. Drugi rok ručne berbe je počeo 29. maj dok je za


12

mašinsku berbu počeo nedelju dana kasnije. U II roku ručne berbe parcelice su brane dva

puta, prvi put 29.-30. maja, a drugi put 10. juna. Što se tiče mašinske berbe II rok je nešto

kasnije počeo, ali i završio jer se biljke sporije regenerišu posle mašinske berbe. Prvi put je

brano 6. juna, a drugi put 15. juna.

U oba roka analizirane su sledeće osobine: pre svake berbe merene su visine 10

random izabranih biljaka sa svake parcele; uzimano je 10 slučajno odabranih biljka kamilice

iz korena, na kojima su se prebrojavali pupoljci i cvasti. Iz svake berbe odvojeno je po 20

cvasti kojima smo merili težinu i prečnik; nakon berbe merena je ukupna težina ubrane mase,

zatim smo pre odnošenja u sušaru, odvojili prosečan uzorak od 0,5 kg na kojem je vršena

separacija na frakcije. Uporedo sa uzimanjem prosečnog uzorka, uzeti su i uzorci za vlagu

cvasti u četiri ponavljanja sa svake parcele, kao i dva uzorka za merenje vlage iz stabljike. Na

prosečnom uzorku od 0,5 kg vršena je separacija, pri čemu se on klasifikuje u četiri klase na

osnovu veličine i izgleda cvetnih glavica, kao i dužine peteljke. Klasifikacija se vršila ručno

pomiću sita. Prvu klasu čine glavice i dužina peteljke do 4 cm, drugu klasu čine glavice sa

dužinom peteljke od 4-10 cm, treća klasa su glavice sa dužinom peteljke preko 10 cm, i u

četvrtu klasu spadaju primese. Nakon izvršene separacije, izmerena je količina sve četiri klase

i nakon toga se sveža biomasa frakcija kamilice suši na temperaturi oko 45 oC. Nakon sušenja,

uzet je novi prosečni uzorak težine 100 g od kojeg se odvaja 50 g za određivanje etarskog ulja

i dva puta po 5 g radi određivanja vlage.

Statistička obrada podataka za svako svojstvo izvršena je primenom analize varijanse

(ANOVA) trofaktorijalnog ogleda, prema modelu podeljenih parcela (split-split-plot) gde je

rok berbe na glavnoj parceli, broj berbe na podparceli, a načini berbe na pod podparceli. Iz

tabele analize varijanse je prikazana verovatnoća značajnosti razlika po F-testu, a na osnovu

učešća u sumi kvadrata tretmana određen je procentualni udeo svakog faktora u ukupnoj

varijabilnosti. Takođe su izračunate i LSD vrednosti za poređenje razlika između tretmana

posmatranog faktora, na pragovima značajnosti od 1 i 5%. Rezultati su prikazani tabelarno i

grafički.


13

4. РREZULTATI ISTRAŽIVANJA I DISKUSIJA

4.1. Uticaj berbe na visinu biljaka kamilice

U ogledu su merene visine biljaka na parcelama koje su označene za ručnu berbu, isto

je rađeno i na parceli koja je predviđena za mašinsku berbu, što se vidi na slici 3 i 4, a

dobijeni rezultati prikazani su u tabeli 2.

Slika 3. Merenje visine biljaka na parceli za ručno branje (levo)

Slika 4. Merenje visine biljaka na parceli za mašinsko branje (desno)


14

Tabela 2: Visina biljake kamilice (cm)

Rok berbe (A)

Broj berbe (B)

Način berbe (C) Prosek AxB

Prosek A Ručno Mašinski

I 1 67,15 72,20 69,68

73,46 2 77,78 76,73 77,25

prosek AC 72,46 74,46 -

II 1 68,70 73,63 71,16

68,60 2 73,48 58,60 66,04

prosek AC 71,09 66,11 Prosek B

Prosek BxC 1 67,93 72,91 70,42 2 75,63 67,66 71,64

Prosek C 71,78 70,29

Rok (A)

Broj (B)

Način (C) AxB AxC BxC AxBxC

LSD 5% 4,88 3,22 3,69 4,77 5,04 4,51 6,56 Verovatnoća po F-testu 0,05 0,39 0,40 0,00 0,06 0,00 0,07

Udeo u SK tretmana 17,7% 1,1% 1,7% 30,2% 9,1% 31,4% 8,8%

Na osnovu verovatnoće F-testa (p=0,05) možemo zaključiti da su rokovi berbe

statistički značajno uticali na visinu biljaka kamilice. U I roku berbe ostvarena je prosečna

visina biljaka 73,46 cm i bila je za 4,86 cm viša od prosečne visine biljaka u II roku berbe

(68,60 cm). Ova razlika bila je na granici statističke značajnosti poređenjem sa dobijenom

LSD vrednošću.

Poređenjem različitih berbi (prosek faktora bez obzira na rok berbe) može se

konstatovati da je u 1. berbi visina biljaka iznosila 70,42 cm, a u drugoj 71,64 cm, a razlika

od 1,22 cm nije bila statistički značajna. Isti zaključak, da berbe nisu značajno uticale na

visinu biljaka, mogao se uočiti i na osnovu verovatnoće F-testa (p=0,39).

Takođe, na osnovu F-testa uočava se da načini berbe nisu imali značajnog uticaja na

visinu biljaka kamilice (p=0,40). Pri ručnom načinu berbe visina biljaka iznosila je 71,78 cm i

bila je za svega 1,49 cm viša u odnosu na mašinsku berbu što nije statistički značajno.

Poređenjem berbi u okviru rokova možemo konstatovati da je postojao vrlo značajan

uticaj na visinu biljaka (p=0,00). Tako je u I roku u 1. berbi visina biljaka kamilice iznosila

69,68 cm, dok je u drugoj bila 77,25 cm, odnosno razlika (7,57 cm) je bila statistički značajna.

Dakle, u I roku u 2. berbi biljke su bile značajno više u odnosu na 1. berbu, dok je u II roku


15

berbe razlika između berbi bila neznatno manja ali takođe statistički značajna, s tim što su za

razliku od prvog roka biljke u 1.berbi bile više u odnosu na 2. berbu.

Poređenjem načina berbe po rokovima, na osnovu F-testa može se zaključiti da nije

postojao značajan uticaj na visinu biljaka kamilice. Tako je u I roku berbe visina biljaka pri

ručnoj berbi bila za 2 cm niža u odnosu na mašinsku berbu, dok je u II roku berbe visina

biljaka pri ručnoj berbi bila za 4,98 cm viša u odnosu na mašinsku berbu. U oba slučaja

poređenjem sa dobijenom LSD vrednošću (5,04), zaključujemo da nije bilo statistički

značajnih razlika u visini biljaka između ručne i mašinske berbe.

Poređenjem načina berbe u okviru berbi, na osnovu verovatnoće F-testa (p=0,00)

možemo zaključiti da je postojao značajan uticaj na visinu biljaka kamilice u zavisnosti od

ovih faktora. U 1. berbi, pri mašinskoj berbi, biljke su bile više za 4,98 cm što se može

smatrati statistički značajnim, dok je u 2. berbi veća visina biljaka ostvarena pri ručnom

načinu berbe (75,63 cm) u odnosu na mašinski i to za 7,97 cm, što je takođe bilo statistički

značajno.


16

4.2. Uticaj berbe na broj cvasti kamilice

Složena glavičasta cvast kamilice je bele do žućkastosive boje, građena je od

pojedinačnih poluloptastih glavica, sastavljenih od čvrste osnove cvasti koja nosi cvetove.

Cvast kamilice ima karakterističan, prijatan i aromatičan miris. Cvetovi na obodu glavice su

ježičasti mat-bele boje, a u sredini cvetne glavice se nalaze cevasti žuti cvetovi. Svi delovi

cvetne glavice su prekriveni brojnim, malim, sjajnožutim žlezdanim dlakama. Mlade glavice

sadrže od 12-20 obodnih, ježičastih cvetova, a u centralnom delu nekoliko desetina cevastih,

žutih cvetova. (Jugoslovenska farmakopeja 2000, 2001).

Tabela 3: Broj cvasti kamilice po biljci

Rok berbe (A)

Broj berbe (B)



I 1 7,79 6,88 7,33

10,96 2 14,58 14,59 14,59 prosek AC 11,19 10,73 -

II 1 22,46 12,00 17,23

13,90 2 12,83 8,32 10,58 prosek AC 17,65 10,16 Prosek B

Prosek BxC 1 15,13 9,44 12,28 2 13,71 11,46 12,58

Prosek C 14,42 10,45

Rok (A)

Broj (B)


LSD 5% 8,09 4,98 4,40 7,77 7,62 6,08 9,19 Verovatnoća po F-testu 0,33 0,89 0,07 0,01 0,11 0,41 0,55


Poređenjem različitih rokova berbe vidimo da je prosečan broj cvasti bio veći u II roku

berbe (13,90) u odnosu na I rok berbe (10,96). Razlika u broju cvasti kamilice između I i II

roka berbe iznosila je 2,94 što u poređenjem sa dobijenom LSD vrednošću vidimo da nema

statistički značajne razlike u broju cvasti. Ova neznatna razlika može se videti i na osnovu

verovatnoće F-testa (p=0,33).

Takođe, u poređenju uticaja berbe na broj cvasti uočavamo iste rezultate. Na osnovu

verovatnoće po F-testu (p=0,89) vidimo da nema statistički značajnih razlika. U 1. berbi

prosečan broj cvasti iznosio je 12,28, dok je u 2. berbi bilo za svega 0,3 više cvetova kamilice.


17

Posmatrajući uticaj načina berbe na broj cvasti kamilice, na osnovu verovatnoće po F-

testu (p=0,07) zaključujemo da nije bilo statistički značajnih razlika. Isti zaključak možemo

doneti na osnovu razlike između ručne (14,42) i mašinske berbe (10,45) koja je neznatna u

odnosu na dobijenu LSD vrednost (4,40).

Međutim, poredeći berbe u okviru istih rokova berbe vidimo da je razlika u broju

cvasti kamilice na granici statističke značajnosti. Kada posmatramo 1. berbu u I roku berbe,

vidimo da je bilo manje cvetova (7,33) u odnosu na 2. berbu (14,59) u istom roku berbe.

Razlika u broju cvasti između 1. i 2. berbe iznosila je 7,26, što u poređenju sa LSD vrednošću

(7,77) na granici statističke značajnosti. Ova razlika nije dovoljno značajna da bi se moglo

reći da ima uticaja na broj cvasti kamilice. Kada posmatramo berbe u II roku berbe, u njima

takođe razlika nije statistički značajna. U 1. berbi u II roku berbe broj cvasti iznosio je 17,23,

dok je u 2. berbi bio 10,58. U II roku berbe razlika između 1. i 2. berbe iznosila je 6,65 što je

manje u poređenju sa dobijenom LSD vrednošću (7,77), pa zaključujemo da nema statistički

značajnih razlika.

Poredeći različite načine berbe pri istim rokovima berbe, možemo izneti zaključak da

u I roku berbe nema značajnih razlika u broju cvasti kamilice u odnosu na ručnu i mašinsku

berbu. Ova razlika iznosi 0,46, a u poređenju sa dobijenom LSD vrednošću (7,62)

potvrđujemo da razlika nije statistički značajna. U II roku berbe razlika u broju cvasti između

ručno i mašinski brane kamilice iznosila 7,49, ona je bila na pragu značajnosti u poređenju sa

dobijenom LSD vrednošću (7,62). Ali ni ova razlika nije dovoljno velika da bi se moglo

konstatovati da ima statistički značajnih razlika u broju cvasti kamilice u načinima berbe

posmatrajući ih po rokovima berbe. Isti zaključak se može izneti i na osnovu verovatnoće F-

testa (p=0,11) gde vidimo da načini berbe posmatrani po rokovima berbe nisu značajno uticali

na broj cvetova.

Poređenjem načina berbe u okviru istih berbi na osnovu F-testa (p=0,41) zaključujemo

da nema značajnog uticaja na broj cvasti. U 1. berbi pri ručnom branju kamilice, prosečan broj

cvasti iznosio je 15,13, dok je pri mašinskom branju bio 9,44. Dobijena razlika (5,69) nije

statistički značajna, što možemo videti u odnosu na dobijenu LSD vrednost (6,08). Isti slučaj

je bio i u 2. berbi pri posmatranju uticaja načina berbe na broj cvetova. Razlika u 2. berbi

između ručne i mašinske berbe iznosila je 2,25, što je manje od LSD vrednosti (6,08), pa

možemo konstatovati da nema statistički značajnih razlika u broju cvasti .


18

4.3. Uticaj berbe na broj pupoljaka kamilice

Tabela 4: Broj pupoljaka kamilice po biljci

Rok berbe (A)

Broj berbe (B)



I 1 7,00 9,88 8,44

4,70 2 1,21 0,71 0,96 prosek AC 4,10 5,29 -

II 1 7,50 1,42 4,46


Prosek BxC 1 7,25 5,65 6,45 2 1,44 0,51 0,97

Prosek C 4,34 3,08

Rok (A)

Broj (B)


LSD 5% 0,70 1,49 2,85 1,51 2,87 3,05 4,18 Verovatnoća po F-testu 0,00 <.001 0,35 0,02 0,09 0,80 0,15


Posmatrajući uticaj rokova berbe na broj pupoljaka kamilice, utvrđeno je da je u I roku

berbe broj pupoljaka bio značajno veći u odnosu na njegov broj u II roku berbe. Razlika I i II

roka berbe (1,98) je statistički značajna što dokazujemo poredeći ih sa vrednostima dobijene

LSD (0,70), ali i na osnovu rezultata F-testa (p=0,00).

Poređenjem različitih berbi vidimo da je postojao značajan uticaj na broj pupoljaka. U

1. berbi je bilo značajno više pupoljaka u odnosu na 2. berbu. Isti zaključak dobijamo u

poređenju razlike 1. i 2. berbe na dobijene vrednosti LSD i verovatnoće po F-testu.

U poređenju uticaja načina berbe na broj pupoljaka, na osnovu F-testa zaključujemo

da nisu postojale statistički značajne razlike. Biljke ručno brane imale su više pupoljaka za

1,26 u odnosu na biljke brane mašinski, ali ova razlika nije statistički značajna. Isti zaključak

se može izvesti u poređenju dobijene razlike i dobijene LSD vrednosti.

Međutim, poredeći berbe u okviru istih rokova berbe vidimo da je razlika u broju

pupoljaka kamilice bila statistički značajna i to u oba roka berbe. U I roku berbe u 1. berbi

broj pupoljaka bio je 8,44, što je za 7,48 više nego u 2. berbi. Isti slučaj bio je i u II roku


19

berbe, u kojem je razlika u broju pupoljaka bila na strani 1. berbe. U 1. berbi bilo je značajno

više pupoljaka u odnosu na 2. berbu.

Poredeći načine berbe pri istim rokovima berbe, na osnovu verovatnoće po F-testu

(p=0,09) možemo reći da postoje statistički značajne razlike. Međutim, u I roku berbe razlike

u broju pupoljaka kamilice između ručne i mašinske berbe su bile izuzetno male (1,19), te u

poređenju sa LSD vrednošću (2,87) zaključujemo da nisu statistički značajne. Za razliku od I

roka berbe u kojem nije bilo statistički značajnih razlika u broju pupoljaka između ručno i

mašinski branih biljaka, u II roku razlike su bile statistički značajne. U II roku berbe prilikom

ručne berbe, biljke su imale znatno više pupoljaka u odnosu na biljke brane mašinski, u

poređenju sa dobijenim LSD vrednostima zaključujemo da je razlika u broju pupoljaka

između ručne i mašinske berbe od 3,72 statistički značajna, odnosno biljke ručno brane imale

su značajno više pupoljaka od biljaka branih mašinski.

Poređenjem načina berbe u okviru istih berbi na osnovu F-testa (p=0,80), kao i na

osnovu dobijenih LSD vrednosti, zaključujemo da nema značajnog uticaja na broj pupoljaka,

kako u 1. berbi tako ni u 2. berbi.


20

4.4. Uticaj berbe na prečnik cvasti kamilice

Mereni su prečnici cvasti kamilice uzetih iz prosečnog uzorka iz svake berbe ,u

okviru oba roka berbe, kako ručno tako i mašinski branih biljaka. Na slici 5, vidimo cvast

kamilice koja ima prečnik od približno 3 cm.

Slika 5. Merenje prečnika cvetne glavice kamilice Tabela 5: Prečnik cvasti (cm)

Rok berbe (A)

Broj berbe (B)



I 1 2,74 2,82 2,78

2,80 2 2,80 2,85 2,82 prosek AC 2,77 2,83 -

II 1 2,69 2,43 2,56


Prosek BxC 1 2,72 2,63 2,67 2 2,43 2,35 2,39

Prosek C 2,57 2,49

Rok (A)

Broj (B)


LSD 5% 0,16 0,17 0,07 0,20 0,15 0,18 0,21 Verovatnoća po F-testu 0,00 0,01 0,03 0,00 <.001 0,84 0,47



21

Posmatrajući rokove berbe i njihov uticaj na veličinu prečnika cvasti možemo

zaključiti da su postojale značajne razlike. U I roku berbe, prečnici cvasti kamilice bili su za

pola centimetra veći u odnosu na prečnike cvasti u II roku berbe. Isti zaključak možemo izneti

na osnovu poređenja razlike veličine prečnika cvasti iz I i II roka berbe sa dobijenom LSD

vrednošću i rezultatima F-testa.

Iste rezultate dobijamo i u poređenju veličine prečnika cvasti po berbama.

Verovatnoća po F-testu kao i dobijene LSD vrednosti ukazuju na statistički značajne razlike u

veličini prečnika. Cvasti kamilice u 1. berbi bile su statistički značajno veće u odnosu na 2.

berbu.

Takođe, u poređenju načina berbe na veličinu prečnika cvasti vidimo da je bilo

značajnih razlika. Pri ručnoj berbi kamilice, biljke su imale statistički značajno veće cvasti u

odnosu na biljke pri mašinskoj berbi.

Poređenjem uticaja berbi u okviru istih rokova berbe na veličinu prečnika cvasti

kamilice, zaključujemo da u I roku berbe razlike u prečniku cvasti nisu bile od značaja, dok je

u II roku berbe bilo statistički značajnih razlika. Biljke brane u I roku berbe u 1. berbi imale

su za 0,04 cm manji prečnik cvasti u odnosu na 2. berbu, što se ne može smatrati značajnom

razlikom, dok u II roku berbe u 1. berbi prečnik cvasti bio je značajno veći u odnosu na 2.

berbu.

Na osnovu F-testa poredeći uticaj načina berbe pri istim rokovima berbi, vidimo da su

postojale statistički značajne razlike, ali samo u II roku berbe. U I roku berbe biljke brane

ručno imale su približno isti prečnik cvasti kao i biljke brane mašinski. Razlika u I roku berbe

između ručnog i mašinskog branja iznosila je svega 0,06 cm, što u poređenju sa LSD

vrednošću možemo zaključiti da nije statistički značajna. Međutim, u II roku berbe biljke

ručno brane imale su značajno veći prečnik cvasti u odnosu na biljke brane mašinski.

Posmatrajući različite načine berbe pri istim berbama, vidimo da nije bilo uticaja na

prečnik cvasti kamilice. Kako u 1. tako i u 2. berbi, biljke ručno i mašinski brane imale su

približno istu veličinu prečnika cvasti. Neznačajnost razlika između prečnika cvasti kod

biljaka branih kako ručno tako i mašinski takođe se vidi i na osnovu LSD vrednosti i

verovatnoća po F-testu.


22

4.5. Uticaj berbe na težinu cvasti kamilice

Na digitalnoj vagi merene su težine cvetnih glavica kamilice uzete iz prosečnog

uzorka iz svake berbe, u oba roka berbe kako ručno tako i mašinski branih biljaka.

Slika 6. Merenje težine pojedinačnih cvetnih glavica

kamilice

Tabela 6: Težina cvasti (g)

Rok berbe

(A) Broj berbe

(B) Način berbe (C) Prosek

AxB Prosek

A Ručno Mašinski

I 1 0,24 0,30 0,27

0,29 2 0,31 0,33 0,32 prosek AC 0,28 0,31 -

II 1 0,29 0,24 0,26


Prosek BxC 1 0,26 0,27 0,27 2 0,23 0,24 0,24

Prosek C 0,25 0,25

Rok (A)

Broj (B)


LSD 5% 0,04 0,02 0,02 0,04 0,04 0,03 0,04 Verovatnoća po F-testu 0,01 0,01 0,69 <.001 0,00 0,94 0,04



23

Posmatrajući uticaj različitih rokova berbe na težinu cvasti vidimo da je bilo statistički

značajnih razlika. Kada posmatramo I rok berbe, vidimo da su biljke imale teže cvasti nego

biljke brane u II roku berbe. Ovaj zaključak je donet na osnovu poređenja dobijene razlike sa

LSD vrednošću (0,04) i rezultata verovatnoće po F-testu (0,01).

Prilikom poređenja težine cvasti biljaka kamilice po berbama vidimo da je i u okviru

različitih berbi bilo statistički značajnih razlika u pogledu težine cvasti. Biljke u 1. berbi imale

su teže cvasti u odnosu na biljke brane u 2. berbi.

Interesantan podatak dobili smo prilikom poređenja različitih načina berbe na uticaj

težine cvasti. Pri ručnoj i pri mašinskoj berbi cvasti kamilice imale su istu težinu, i na osnovu

toga možemo zaključiti da način berbe nije uticao na težinu cvasti.

Na osnovu F-testa uočavamo da su postojale statistički značajne razlike u težini cvasti

posmatrajući različite berbe u okviru istih rokova. U I roku berbe biljke su imale značajno

teže cvasti u 2. berbi, u odnosu na 1. berbu cvasti kamilice su bile lakše za 0,05 g .

Posmatrajući II rok berbe, vidimo da su cvasti kamilice bile značajno teže pri 1. berbi u

odnosu na 2. berbu. Isti zaključak dobijamo i pri poređenju dobijenih razlika između berbi pri

istim rokovima berbe sa LSD vrednošću.

Poređenjem uticaja načina berbe pri istim rokovima berbe na težinu cvasti dobili smo

iste razlike u oba roka berbe, koje nisu statistički značajne. U I roku berbe razlika u težini

cvasti prilikom ručne i mašinske berbe iznosila je 0,03 g, a ista razlika u težini cvasti dobijena

je u II roku berbe pri ručnoj i mašinskoj berbi. S tim da su u I roku berbe cvasti mašinski

brane bile teže u odnosu na ručno brane, dok u II roku berbe za 0,03 g teže su bile cvasti

ručno brane.

Iste rezultate dobili smo pri poređenju različitih načina berbe u okviru iste berbe. U 1.

berbi razlika u težini između ručno i mašinski branih cvasti kamilice bila je svega 0,01 g, ista

razlika je bila i u 2. berbi, ali ove razlike nisu statistički značajne.


24

4.6. Naturalni prinos cvasti kamilice

Naturalni prinos cvasti merio se pri svakoj berbi. Prilikom ručne berbe sveže ubrana

biljna masa odnošena je u plastičnim kantama do hangara na merenje, a mašinski brane biljke

su direktno sa polja odvožene traktorom na merenje. Na slikama 7. i 8. prikazan je naturalni

prinos cvasti kamilice u četiri ponavljanja prilikom ručne berbe.

Slika 7. Prinos kamilice usled ručne berbe

Slika 8. Merenje prinosa ručno brane kamilice


25

Tabela 7: Naturalni prinos cvasti (kg/ha)

Rok berbe

(A) Broj berbe


AxB Prosek

A Ručno Mašinski

I 1 4905,00 6484,38 5694,69

5872,66 2 6405,00 5696,27 6050,64 prosek AC 5655,00 6090,32 -

II 1 3915,00 2734,38 3324,69


Prosek BxC 1 4410,00 4609,38 4509,69 2 3755,00 3635,64 3695,32

Prosek C 4082,50 4122,51

Rok (A)

Broj (B)


LSD 5% 778,80 622,70 506,60 810,70 763,40 734,80 1010,30 Verovatnoća po F-testu <.001 0,02 0,87 0,00 0,12 0,51 0,00


Naturalni prinos cvasti posmatran po različitim rokovima berbe pokazuje nam da je u I

roku berbe bio više nego duplo veći u odnosu na naturalni prinos u II roku berbe (Graf 1b).

Ova razlika je statistički značajna i na osnovu F-testa i u poređenju sa dobijenom LSD

vrednošću.

Prilikom različitih berbi takođe je postojala značajna razlika u naturalnom prinosu

cvasti kamilice (Graf 1c). U 1. berbi bio je značajno viši prinos kamilice u odnosu na 2.

berbu. Isti zaključak se može izvesti pri poređenju ove razlike sa dobijenom LSD vrednošću.

Posmatrajući uticaj načina berbe na naturalni prinos, zaključujemo da nije postojalo

značajnih razlika između ručne i mašinske berbe. Nešto više je ubrano biljaka prilikom

mašinske berbe, ali nedovoljno više da bi se smatralo statistički značajnom razlikom u načinu

berbe, što pokazuju i rezultati verovatnoće po F-testu.

Poredeći naturalni prinos u okviru istog roka berbe, ali pri različitim berbama vidimo

da u I roku berbe nije postojalo značajnih razlika između 1. i 2. berbe(Graf 1a). U 2. berbi je

ubrano 356 kg više kamilice u odnosu na 1. berbu, ali ova razlika nije statistički značajna. Za

razliku od I roka berbe, u II roku berbe postojale su statistički značajne razlike između 1. i 2.

berbe. U II roku berbe u 1. berbi ubrano je 1985 kg više u odnosu na 2. berbu. Ova razlika u


26

naturalnom prinosu je statistički značajna što potvrđuju rezultati poređeni sa dobijenom LSD

vrednošću.

Poređenjem različitih načina berbe u okviru istog roka berbe vidimo da nije postojalo

značajnih razlika niti u I roku, niti u II roku berbe. U I roku berbe neznatna razlika u prinosu

bila je na strani mašinske berbe, dok je u II roku berbe nešto više biljaka kamilice ubrano pri

ručnoj berbi.

Na osnovu verovatnoće po F-testu, posmatranjem različitih načina berbe pri istim berbama

zaključujemo da nema statistički značajnih razlika. Pri 1. berbi pri mašinskom branju, ubrano

je 199 kg više biljaka u odnosu na ručno branje. Ova razlika nije statistički značajna, što

možemo videti i na osnovu dobijene LSD vrednosti. Prilikom 2. berbe naturalni prinos bio je

nešto viši pri ručnoj berbi, u odnosu na mašinsku, ali ni on nije bio statistički značajan.

Graf. 1: Uticaj rokova berbe i broja berbe na naturalni prinos cvasti kamilice (kg/ha)

5695

6051

3325

1340

0

1000

2000

3000

4000

5000

6000

7000

1 berba 2 berba 1 berba 2 berba

I Rok berbe II Rok berbe

Nar

ural

ni p

rinos

(kg

/ha)

5873

2332

Prosek I roka berbe Prosek II roka berbe

Prosek rokova berbe

4510

3695

Prosek 1 berbe Prosek 2 berbe

Prosek berbi

a) b) c)


27

4.7. Procentualni udeo frakcija cvasti sa ostacima delova biljke

Iako nije merena elastičnost stabljike, poznato je da dužina otkinutih stabljika –

peteljki, zavisi od temperature i relativne vlažnosti vazduha. (Martinov i Tešić, 1996); S toga

se berba vršila u ranim jutarnjim časovima, jer je u praksi uočeno da se u najtoplijem periodu

dana povećava dužina otkinutih peteljki. Pre sušenja rađena je klasifikacija sveže ubrane mase

u četiri klase na osnovu izgleda i dužine peteljke. Prvu klasu su činile frakcije od 0-4 cm,

sadrže najkrupnije glavice i najkraću peteljku. Drugu klasu sačinjavale su frakcije od 4-10 cm

koje su pored cvetne glavice sadržale stabljiku-peteljku dužine do 10 cm, poslednju, treću

grupu frakcija sačinjavale su cvetne glavice i peteljke dužine preko 10 cm.

Slika 9. Tri grupe frakcija i primese


28

Tabela 8: Procentualni udeo frakcija cvasti sa ostacima delova biljke (%)

Posmatrajući uticaj rokova berbe na procentualni udeo frakcija cvasti vidimo da je u I

roku za 7,7 % bilo manje frakcije od 0-4 cm u odnosu na njihov procentualni udeo u II roku

berbe. Frakcije veličine 4-10 cm su u I roku berbe imale za 6,7 % veći procentualni udeo u

odnosu na II rok berbe, takođe su i frakcije iznad 10 cm imale u I roku berbe veći

procentualni udeo u odnosu na II rok berbe i on je iznosio 0,7 %.

Prilikom različitih berbi, frakcije od 0-4 cm u 1. berbi imale su za 2,3 % više cvasti u

odnosu na 2. berbu, dok su frakcije srednje veličine od 4-10 cm u 2. berbi imale 2,5 % više

cvasti u odnosu na 1. berbu. Procentualni udeo kod cvasti kamilice većih od 10 cm bio je za

svega 0,1 % veći u 1. berbi.

Na osnovu različitih načina berbe procentualni udeo cvasti frakcija od 0-4 cm bio je za

19,8 % viši pri ručnoj berbi. Frakcije od 4-10 cm imale su veći procentualni udeo pri

mašinskoj berbi koji je iznosio 14,6 % , što je za 6,6 % viši u odnosu na ručnu berbu. Dosta

viši procenat cvasti sa ostacima biljke u frakciji većoj od 10 cm, bio je u okviru mašinske

berbe i on je bio čak 6,1 % veći od ručno branih cvasti.

Poredeći različite berbe pri istim rokovima berbe možemo konstatovati da je

procentualni udeo frakcija od 0-4 cm imao najveći udeo u odnosu ostale frakcije , kako u 1.

berbi tako i u 2. berbi u oba roka berbe. U I roku berbe , u obe berbe najviše je bilo frakcija od

0-4 cm, zatim od 4-10 cm i najmanje frakcija preko 10 cm, mada, nešto više je bilo svih

frakcija u 2. berbi u odnosu na 1. berbu. U II roku berbe u 1. berbi bilo je najviše frakcija prve

klase od 0-4 cm, dok je frakcija od 4-10 cm i preko 10 cm bilo isti procenat (7,6 %). U 2.

berbi u istoj berbi, takođe je najviše bilo frakcija od 0-4 cm, dok je nešto više frakcija od 4-10

cm bilo u ovoj berbi (8,3 %), najmanje je bilo frakcija preko 10 cm (6,2 %) .

Rok berbe

(A)

Broj berbe (B)


Prosek A Ručno (cm) Mašinski (cm)

0-4 4-10 >10 0-4 4-10 >10 0-4 4-10 >10 0-4 4-10 >10

I 1 64,3 10,7 8,4 56,7 14,5 5,5 60,5 12,6 6,9 66,3 14,6 7,6 2 76,9 12,8 7,0 67,4 20,7 9,5 72,2 16,7 8,3

prosek AC 70,6 11,7 7,7 62,1 17,6 7,5

II

1 90,3 3,8 4,5 64,7 11,4 10,8 77,5 7,6 7,6 74,0 7,9 6,9 2 88,7 4,6 1,3 52,2 11,9 11,0 70,4 8,3 6,2

prosek AC 89,5 4,2 2,9 58,5 11,7 10,9 Prosek B 0-4 4-10 >10

Prosek BxC

1 77,3 7,2 6,5 60,7 12,9 8,1 69,0 10,0 7,3 2 82,8 8,7 4,2 59,8 16,3 10,3 71,3 12,5 7,2

Prosek C 80,1 8,0 5,3 60,3 14,6 9,2


29

Poredeći različite načine berbe u okviru istih berbi vidimo da je takođe najveći udeo

frakcija od 0-4 cm bio i pri ručnoj i pri mašinskoj berbi u obe berbe.

4.8. Udeo primesa

Primese se mogu svrstati u IV klasu frakcija, međutim mi smo ih odvojili od korisnih

frakcija, koje sadrže u sebi aktivnu materiju. Primese su svi nepoželjni i nekorisni delovi

biljke, kako gajene tako i korovske biljke. U primesama su se mogle naći stabljike kamilice

bez cvetne glavice, očvrslo stablo, grančice i delovi korovskih biljaka koje su se našle na

polju prilikom berbi.

Tabela 9: Udeo primesa (%)

Rok berbe (A)

Broj berbe (B)


Prosek A Ručno (%) Mašinski

(%)

I 1 16,6 23,4 20,0

11,4 2 3,4 2,3 2,8 prosek AC 10,0 12,8

II 1 1,3 13,1 7,2


Prosek BxC 1 9,0 18,3 13,6 2 4,4 13,6 9,0

Prosek C 6,7 15,9

Rok (A)

Broj (B)


LSD 5% 4,93 3,47 3,73 4,90 5,09 4,68 6,70 Verovatnoća po F-testu 0,88 0,02 <.001 <.001 0,00 0,98 0,04


Poređenjem udela primesa na osnovu različitih rokova berbi vidimo da nije bilo

značajnih razlika između I i II roka berbe, kako na osnovu LSD vrednosti, tako i na osnovu

verovatnoće po F-testu.

Na osnovu F-testa vidimo da nema značajnih statističkih razlika u udelu primesa

između različitih berbi. Pri 1. berbi udeo primesa je za 4,6 % veći u odnosu na 2. berbu, mada

osnovu dobijenih LSD vrednosti (4,93), možemo konstatovati da ova razlika nije statistički

značajna.


30

Posmatrajući uticaj načina berbe na udeo primesa vidimo da postoje statistički

značajne razlike. Prilikom ručno branih biljaka kamilice vidimo da je udeo primesa za 9,2 %

manji u odnosu na mašinski brane biljke. U poređenju sa dobijenom LSD vrednošću možemo

konstatovati da je razlika između ručno i mašinski branih biljaka imala značajnog uticaja na

udeo primesa.

Poredeći različite berbe u okviru istih rokova berbe vidimo da ima izuzetno velikih, a

samim tim i statistički značajnih razlika na procentualni udeo primesa. U I roku berbe pri 1.

berbi bilo je značajno više primesa u odnosu na 2. berbu, dok je u II roku berbe bio suprotan

slučaj, u 2. berbi bilo je značajno više primesa u odnosu na 1. berbu.

Poređenjem načina berbe po rokovima, na osnovu F-testa može se zaključiti da je bilo

značajnog uticaja na udeo primesa. U I roku berbe nije bilo značajnih razlika između ručne i

mašinske berbe u pogledu udela primesa. Za svega 2,8 % pri mašinskoj berbi bilo je više

primesa u odnosu na ručnu, dok je u II roku berbe bilo značajnijih razlika. Pri mašinskoj berbi

kamilice u II roku berbe bilo je za 15,7 % više primesa u odnosu na ručnu berbu.

Iako na osnovu verovatnoće po F-testu vidimo da nema značajnih razlika u načinu

berbe pri istoj berbi, na osnovu LSD vrednosti konstatujemo da razlike ipak postoje. Pri 1.

berbi mašinski brane biljke imale su za 9,3% više primesa u odnosu na ručnu berbu, takođe i u

2. berbi je konstatovana značajna razlika gde je pri mašinskoj berbi bilo za 9,2 % više primesa

u odnosu na ručno brane biljke kamilice.


31

4.9. Prinos cvasti bez primesa

Odnos suve droge prema sveže ubranoj kamilici je 5:1 do 7:1 . (Glamočlija i sar.,

2015). Prema nekim od autora (Stanković i Stanojević, 2014) prinos suvih cvetnih glavica po

hektaru iznosi 400-1500 kg, isti zaključak možemo izneti i na osnovu naših rezultata. Prema

drugoj grupi autora (Glamočlija i sar., 2015) prinos svežih cvasti smatra se da iznosi 3000-

4000 kg/ha. U našem ogledu bio je veći prinos svežih cvasti kamilice za razliku od onog što

se navodi u literaturi. Ako se posmatra odnos pri prvoj berbi vidimo da je od 5208 kg/ha

dobijeno 1040 kg/ha suve droge kamilice, što predstavlja odnos 5:1, dok je u drugom roku

dobijeno oko 430 kg/ha suve droge, jer je prinos svežih glavica u ovom roku bio značajno

niži.

Tabela 10: Prinos cvasti bez primesa (kg/ha) Rok berbe

(A) Broj berbe


AxB Prosek

A Ručno Mašinski

I 1 4086,62 4998,06 4542,34

5208,52 2 6183,84 5565,55 5874,70 prosek AC 5135,23 5281,81

II 1 3864,30 2380,00 3122,15


Prosek BxC 1 3975,46 3689,03 3832,24 2 3615,13 3375,91 3495,52

Prosek C 3795,29 3532,47

Posmatrajući prinos cvasti bez primesa po različitim rokovima berbe vidimo da je pri I

roku berbe bio veći prinos u odnosu na II rok berbe. Na osnovu F-testa možemo konstatovati

da ima statistički značajnih razlika, i te razlike potvrđujemo prilikom poređenja sa dobijenom

LSD vrednošću.

Poređenjem uticaja berbe na prinos cvasti bez primesa zaključujemo da nema

statistički značajne razlike između 1. i 2. berbe.

Na osnovu uticaja različitih načina berbe zaključujemo da je pri ručnoj berbi prinos

cvasti bez primesa za 263 kg bio veći u odnosu na mašinsku berbu, ali ova razlika nije

statistički značajna.

Rok (A)

Broj (B)


LSD 5% 578,70 724,10 578,60 787,60 691,40 848,70 1064,60 Verovatnoća po F-testu <.001 0,30 0,34 0,00 0,15 0,93 0,01



32

Pri različitim berbama u okviru istih rokova berbe konstatujemo da je prinos cvasti bez

primesa bio za 1332 kg veći pri 2. berbi, u odnosu na 1. berbu, u I roku berbe. Možemo

konstatovati da u I roku berbe postoji značajna razlika između berbi. U II roku berbe takođe je

postojala statistički značajna razlika između 1. i 2. berbe u korist 1. berbe, koja je imala za

2006 kg veći prinos u odnosu na 2. berbu.

Poređenjem različitih načina berbe pri istim rokovima berbe na prinos cvasti bez

primesa, možemo konstatovati da u I roku berbe između mašinske i ručne berbe nije postojalo

značajnih statističkih razlika, dok u II roku berbe, ručno brana kamilica imala je značajno veći

prinos u odnosu na mašinski branu.

Na osnovu F-testa možemo konstatovati da nema značajnog uticaja na prinos cvasti

bez primesa između načina berbe pri istim berbama. U 1. berbi nešto veći prinos bio je pri

ručnoj berbi kamilice, što je takođe bio slučaj i u 2. berbi , ove razlike u načinu berbe nisu

značajno uticale na prinos cvasti bez primesa.

4.10. Sadržaj vlage u sveže ubranim cvastima Vlažnost biljaka u momentu ubiranja je od 60-80 %, dok vlažnost pri kojoj se biljni

materijal može čuvati u dužem vremenskom periodu je oko 10 %. Odstranjivanje vlage iz

biljnih sirovina vrši se u cilju očuvanja osnovnih kvalitativnih svojstava. (Stanković, M.,

Stanojević, Lj., 2014)

Tabela 11: % vlage u cvastima

Rok berbe (A)

Broj berbe (B)



I 1 81,20 83,00 82,10

81,32 2 80,42 80,65 80,54 prosek AC 80,81 81,83

II 1 82,87 79,56 81,21


Prosek BxC 1 82,03 81,28 81,66 2 77,99 77,01 77,50

Prosek C 80,01 79,14

Rok (A)

Broj (B)


LSD 5% 0,41 0,60 0,51 0,64 0,57 0,72 0,90 Verovatnoća po F-testu <.001 <.001 0,00 <.001 <.001 0,64 0,02



33

Posmatrajući sadržaj vlage pri različitim rokovima berbe vidimo da je u I roku berbe

sadržaj vlage (81,32 %) bio znatno viši u odnosu na II rok berbe (77,83 %). Ova razlika

između I i II roka berbe u sadržaju vlage statistički je značajna, što se može videti na osnovu

verovatnoće po F-testu, kao i poređenjem ove razlike sa dobijenim LSD vrednostima.

Na osnovu F-testa vidimo da postoje značajne razlike u sadržaju vlage prilikom

različitih berbi. Pri 1. berbi za 4,14 % bilo je više vlage u cvastima, u odnosu na njen sadržaj u

2. berbi. Poređenjem ove razlike sa LSD vrednošću potvrđujemo da je razlika u sadržaju vlage

između 1. i 2. berbe statistički značajna.

Poredeći različite načine berbe i njihov uticaj na sadržaj vlage možemo zaključiti da je

prilikom ručne berbe sadržaj vlage u cvastima bio značajno viši u odnosu na sadržaj vlage u

cvastima mašinski branih. Ovaj zaključak možemo izneti i na osnovu verovatnoće po F-testu,

kao i poređenjem razlike u sadržaju vlage između ručno i mašinski branih cvasti sa LSD

vrednošću.

Razlike između berbi u okviru istih rokova berbe, u pogledu sadržaja vlage bile su

značajne, što se može videti i na osnovu F-testa. U I roku berbe pri 1. berbi sadržaj vlage je

bio značajno viši u odnosu na 2. berbu. Isti slučaj bio je i u II roku berbe gde je, takođe, u 1.

berbi sadržaj vlage bio značajno viši u odnosu na 2. berbu.

Značajne razlike uočene su u odnosu na ručnu i mašinsku berbu posmatranih u istim

rokovima berbe. U I roku berbe, mašinski brane cvasti sadržale su značajno više vlage u

odnosu na ručno brane. Dok je u II roku berbe prilikom ručno branih cvasti sadržaj vlage bio

za 2,75% viši u odnosu na mašinski brane cvasti.

Prilikom poređenja uticaja različitih načina berbe na procenat vlage u cvastima u

okviru iste berbe, konstatujemo da je razlika između ručno i mašinki branih cvasti bila pri 1.

berbi na granici značajnosti. Međutim, u 2. berbi, razlika između različitih načina berbe bila je

statistički značajna. Pri 1. berbi sadržaj vlage bio je za 0,75% viši u okviru ručne berbe u

odnosu na mašinsku što se u poređenju sa dobijenom LSD vrednošću smatra na granici

značajnosti, dok je pri 2. berbi u ručno branim cvasti bila značajna veća vlaga od 0,98 % u

odnosu na mašinski brane.


34

4.11. Sadržaj etarskog ulja i procenat vlage u apsolutno suvoj masi

Etarska ulja koja daju specifičnu aromu i ukus začinskom i lekovitom bilju, najvažnija

je kvalitativna komponenta koja se u procesu sušenja mora sačuvati u najvećoj mogućoj meri.

Režim sušenja, uglavnom najviša dozvoljena temperatura vazduha, bitno utiče na degradaciju

ovih materija. Na osnovu dosadašnjih saznanja, vrednosti maksimalne temperature vazduha

tokom procesa konvektivnog sušenja su oko 45 C °. (Babić i Babić, 2000)

Tabela 12: Sadržaj etarskog ulja i vlage u 100g apsolutno suve mase

Rok berbe Broj berbe Način berbe Sadržaj etarskog ulja Vlaga

(ml ) (%)

I 1 Ručno 0,407 11,58

Mašinski 0,312 10,36

2 Ručno 0,444 10,02 Mašinski 0,312 10,37

Uzimani su uzorci samo iz prvog roka berbe da bismo utvrdili sadržaj etarskog ulja.

Posmatrajući uticaj različitih načina berbe na sadržaj etarskog ulja, vidimo da je u 1. i 2. berbi

pri ručnoj berbi bilo više etarskog ulja nego pri mašinskoj berbi. U uzorcima od 100 g

osušenog biljnog materijala kamilice, oko 100 ml više eteričnog ulja bilo je u obe ručne berbe.

Što se procentualnog udela vlage tiče, u apsolutno suvoj masi u uzorcima od 100 g, u 1. i 2.

berbi pri ručnoj berbi, vidimo da je sadržaj vlage manji

u odnosu na

mašinsku berbu.

Slika 11.

Dobijeno eterično ulje od jednog uzorka

Slika 10. Destilacija kamilice za naš ogled


35

4.12. Efikasnost ručne i mašinske berbe

Radi utvrđivanja efikasnosti i razlika između načina berbe, uporedo je rađen ogled

prilikom kog su merene brzine berbi, kako ručne tako i mašinske berbe. Parcele za ručnu

berbu iznosile su 2 m² i izmerene su u četiri ponavljanja, radi dobijanja preciznijih rezultata,

dok su za mašinsku berbu mereni prohodi traktora sa beračicom koji su iznosili 96 m². Radni

zahvat češljeva za branje kamilice prilikom ručne berbe iznosio je 35 cm , dok je radni zahvat

beračice pri mašinskoj berbi bio 120 cm.

Na osnovu merenja brzine rada prilikom ručne i mašinske berbe i količine ubrane sveže mase kamilice, dobijeni su sledeći rezultati:

Tabela 13: Vreme branja i količina ubrane sveže mase u prvoj berbi prilikom ručne berbe

Uzorak Težina (kg) Vreme berbe

jedne parcelice (min,sek,stotinke)

Sati rada za ručnu berbu

1 ha (h)

Obrana masa za 10h rada

(kg) I 0,950 6:04:59 506 93,80 II 1,190 10:08:13 845 70,44 III 1,180 9:14:16 770 76,66 IV 0,950 8:51:04 738 64,40

Prosek obrane mase za 10h rada (kg) 76,33

Tabela 14: Vreme branja i količina ubrane sveže mase u prvoj berbi prilikom mašinske berbe


jednog prohoda (min,sek,stotinke)

Sati rada za mašinsku

berbu 1 ha

(h, min, sek)

Obrana masa za 10h

rada (kg)

I 78,00 2:45:59 5:44:59 16957,55 II 79,90 2:45:39 5:44:34 17391,62 III 82,40 2:32:13 5:16:56 19499,11 IV 74,00 2:35:03 5:22:59 17183,77


U prvoj berbi, (20.05.2015), na parceli od 2 m², čovek za 10 h rada, ručnom berbom, obere

76,33 kg sveže kamilice, a mašinskom berbom gde je prohod bio 80 m, za 10 h rada u

proseku 17758 kg.


36

Tabela 15: Vreme branja i količina ubrane sveže mase u drugoj berbi prilikom ručne berbe



Sati rada za ručnu berbu

1 ha (h)


(kg)

I 0,571 9:49:42 327 34,87 II 0,595 11:02:32 368 32,34 III 0,395 6:37:33 221 35,79


Tabela 16: Vreme branja i količina ubrane sveže mase u drugoj berbi prilikom mašinske

berbe



Sati rada za mašinsku

berbu 1 ha

(h, min, sek)


(kg)

I 25 2:58:33 6:11:31 5046,82 II 27 2:50:29 5:54:46 5707,91 III 27 3:00:16 6:15:20 5395,20 IV 26 2:58:11 6:11:04 5255,18


U drugoj berbi (03.06.2015), merene su brzine berbe i prinos sa parcela ručno branih,

od 5 m², ali u tri ponavljanja, dok je pri mašinskom branju meren prinos sa prohoda od

standardnih 80 m². Uočavamo da čovek za 10 h rada prilikom ručne berbe , obere 34,33 kg

sveže kamilice, a mašinskom berbom obere se, za 10 h rada, u proseku 5351 kg.

Poredeći prvu i drugu berbu, vidimo da je u prvoj berbi bila više nego duplo veća

količina ubrane mase kako ručno, tako i mašinski branih biljaka kamilice.


37

5. ZAKLJUČAK

Nakon jednogodišnjeg ogleda posmatrajući uticaj vremena i načina berbe kamilice na

njena fizičko-hemijska svojstva, dobijeni su sledeći zaključci:

• Rokovi berbe, različite berbe, načini berbe u okviru berbi imali su značajan uticaj na

visinu biljaka. U I roku berbe biljke su bile više u odnosu na II rok berbe. U I roku

berbe u 1. berbi biljke su bile niže u odnosu na 2. berbu, dok su u II roku berbe biljke

bile više u 1. berbi u odnosu na 2. berbu. U 1. berbi bile su više biljke koje su mašinski

brane, dok je u 2. berbi značajno više su bile ručno brane biljke.

• Posmatrajući uticaj berbi na broj pupoljaka kamilice vidimo da je u I roku berbe bilo

više pupoljaka nego u II roku berbe, kao i u okviru berbi. Pri 1. berbi bilo je više

pupoljaka u odnosu na 2. berbu i to u oba roka berbe. Različiti načini berbe uticali su

na broj pupoljaka, u II roku berbe ručno brane biljke su imale značajno više pupoljaka

od mašinski branih.

• Veličina cvetnih glavica se takođe razlikovala kako u odnosu na rokove berbe, tako i

između različitih berbi i načina berbe. U I roku prečnici cvasti bili su veći u odnosu na

biljke u II roku berbe, kao i pri 1. berbi u odnosu na 2. berbu. U II roku berbe veće su

bile cvetne glavice u 1. berbe. Krupnije glavice bile su kod biljaka ručno branih, ali

samo u II roku berbe.

• Na težinu cvasti takođe su uticali rokovi berbe kao i berbe u različitim rokovima. U II

roku berbe cvetne glavice su bile teže nego u I roku berbe. Pri I roku berbe cvasti su

bile teže u 2. berbi, ali u II roku berbe teže su cvasti u 1. berbi. Kad se posmatraju

samo berbe vidimo da su cvetne glavice kamilice bile teže u 1. berbi u odnosu na 2.

berbu.

• Što se naturalnog prinosa tiče, više biljaka ubrano je u I roku berbe, kao i pri 1. berbi,

dok su u II roku i u 2. berbi cvetne glavice bile dosta lakše. U I roku berbe naturalni

prinos je iznosio 5873 kg, dok je u II roku bio značajno niži 2332 kg. U 1. berbi (4510

kg) naturalni prinos bio je dosta viši u odnosu na 2. berbu (3695 kg).

• Najkvalitetnije frakcija prve klase od 0-4 cm bilo je najviše pri ručnoj berbi u II roku u

1. berbi.

• Udeo primesa bio je značajno viši pri mašinskoj berbi i to u II roku berbe. U I roku

berbe bilo je više primesa pri 1. berbi, dok je u II roku berbe više primesa bilo u 2.

berbi.


38

• Prinos cvasti bez primesa bio je veći u I roku berbe u odnosu na II rok berbe. U I roku

iznosio je 5208 kg , dok je u II roku prinos cvasti bez primesa bio svega 2119 kg. U

okviru I roka bilo je više cvasti bez primesa ubranih pri 2. berbi, takođe je više ubranih

cvasti bez primesa bilo i pri 1. berbi u II roku berbe

• Biljke brane u I roku berbu sadržale su u cvastima više vlage u odnosu na biljke iz II

roka berbe. Takođe i pri 1. berbi cvasti biljaka imale su više vlage za razliku kod biljka

branih u 2. berbi. I pri I roku berbe i pri II roku berbe veći sadržaj vlage imale su

biljke brane u 1. berbama. U I roku berbe značajno više vlage bilo je u cvastima kod

biljaka mašinski branih, dok je u II roku berbe veći procenat vlage bilo u cvastima kod

biljaka branih ručno.

• Efikasniji način ubiranja kamilice, kada posmatramo količinu sveže ubrane mase, jeste

mašinska berba, naročito u prvom roku berbe. Za razliku od mašinske, ručna berba je

efikasniji način kada se posmatra kvalitet ubrane mase. Ručnom berbom za 1h rada,

obrano je u proseku za obe berbe 5,5 kg, dok je pri mašinskoj berbi za isto vreme

ubrano 1155 kg.


39

6. LITERATURA

1. Alibabaei, Z., Rabiei, Z., Rahnama, S., Mokhtari, S., Rafieian-kopaei, M., (2014):

Matricaria Chamomilla extract demonstrates antioxidant properties against elevated rat

brain oxidative status induced by amnestic dose of scopolamine - Medical Plants

Research Center, Shahrekord University of Medical Sciences, Shahrekord.

2. Babić, Lj. , Babić, M. , (2000): Sušenje i skladištenje; Poljoprivredni fakultet, Novi

Sad.

3. Beier, K., Ehlert, D. (2014a): Methods for evaluation of picking performance of

chamomile (Matricaria recutita L.) harvesters. Part I: Comparison of established

methods. J. Appl. Res. Med. Aromat. Plants,

http://dx.doi.org/10.1016/j.jarmap.2014.01.001 (accepted), Zugriff am 19.3.2014

4. Brdar – Jokanović, M., Maksimović, L., Adamović, D., (2014): Kamilica u Republici

Srbiji, Bilten za alternativne biljne vrste Vol 46, No 87,

5. Brabant, H., Ehlert, D., (2011): Chamomile harvesters: A review. Industrial Crops and

Products, 34: 818–824

6. Dražić, S. , (2004): Gajenje ljekovitog bilja , Counterpart International, Brčko Distriht,

Bosna i Hercegovina.

7. Directorate Plant Production in collaboration with members of SAEOPA and

KARWIL Consultancy, (2009): German chamomile production; Directorate

Agricultural Information Services , Pretoria, South Africa.

8. Ehlert, D., Adamek, R., Giebel, A., Horn, HJ., (2011): Influence of comb parameters

on picking properties for chamomile flowers (Matricaria recutita), Industrial Crops

and Products.; 33:242–247.

9. Ehlert, D., Beier, K., (2014): Development of picking devices for chamomile

harvesters, Leibniz Institute for Agricultural Engineering Potsdam-Bornim e.V., Max-

Eyth-Allee 100, 14469 Potsdam, Germany


40

10. Franz, CH., Muller, E., Pelzman, H., Hardl, K., Halva, S., Ceylan, A., (1986):

Influence of ecological factors on yield and essential oil of chamomile. Acta

Horticulturae,188, pp. 157-162

11. Glamočlija, Đ., Janković, S. , Popović, V., Filipović, V., Kuzevski, J., Ugrenović, V.,

(2015); Alternativne ratarske biljke u konvencionalnom i organskom sistemu gajenja;

Monografija; Institut za primenu nauke u poljoprivredi, Beograd.

12. Jevđović, R., Kostić, M., Todorović, G., (2011): Sušenje lekovitog bilja, Institut za

proučavanje lekovitog bilja „Dr. Josif Pančić“, Beograd.

13. Jevtić, S., Milošević, R., Šuput, M., Mustapić, Z., Gotlin, J., Uzunoski, M., Klimov,

S., Đorđrevski, J., Spanring, J., Miletić, N., (1986): Posebno ratarstvo-drugi deo; IRO

Naučna knjiga, Beograd.

14. Jugoslovenska farmakopeja 2000, (2001): knjiga 3; 1181-1182 str.; Savezni zavod za

zaštitu i unapređenje zdravlja, Beograd

15. Kišgeci, J., (2002); Lekovito bilje; Partenon, Beograd.

16. Kišgeci, J., (2009); Lekovito, aromatično i začinsko bilje-udžbenik, Univerzitet u

Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Beograd.

17. Marković, T., (2011): Etarska ulja i njihova bezbedna primena, Institut za proučavanje

lekovitog bilja „dr Josif Pančić" , Beograd

18. Martinov, M., Oluški, L., (1998): Mašine i oprema za proizvodnju kamilice, Medicinal

Plant Report, vol 5, No. 5, 37-48.

19. Martinov, M., Tešić, M., (1996): Mehanizovana žetva i prerada kamilice, Medicinal

Plant Report, vol 3, No. 3, 38-51.

20. Martinov, M., Tešić, M., Müller, J., (1992): Erntemachine fuer Kamille (Chamomile Harvester) Landtechnik, 47, 10, 505-507.

21. Petronilho, S., Maraschin, M., Delgadillo, I., Coimbra, M. A., & Rocha, S. M. (2011).

Sesquiterpenic composition of the inflorescences of Brazilian chamomile (Matricaria

recutita L.): Impact of the agricultural practices. Industrial Crops and Products, 34(3),

1482-1490.

22. Stanković, M., Stanojević, Lj., (2014): Tehnologija lekovitog začinskog i aromatičnog


41

bilja, Tehnološki fakultet, Leskovac.

23. Stepanović, B., i sar., (2001): Tehnologija proizvodnje ljekovitih, aromatičnih i

začinskih biljaka, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Srpsko Sarajevo, Banja

Luka

24. Stojčevski, K., (2011): Priručnik za gajenje lekovitog i aromatičnog bilja; Udruženje

za lekovito bilje dr. Jovan Tucakov, Sokobanja.

25. Singh, O., Khanam, Z., Misra, N., Srivastava, M. K., (2011): Chamomile (Matricaria

chamomilla L.): An overview. Pharmacognosy Reviews, 5(9), 82–95.

doi:10.4103/0973-7847.79103

26. Tucakov J., (1990): Lečenje biljem - fitoterapija, Rad, Beograd.

Internet literatura:


http://www.psss.rs/



http://www.psss.rs/


Documents

Optimalno vreme i način berbe kamilice i njihov uticaj na ...polj.uns.ac.rs/wp-content/uploads/2015/11/Elena_Francuski.pdf · i ljubav svakoga dana. Ovo je vaš uspeh isto koliko