OPSTA KNJ. - 20. Vek Skripta

7/24/2019 OPSTA KNJ. - 20. Vek Skripta

1/42


2/42

2

predaka i sklonost analizi terale su Bodlera da u svakoj linoj nevolji vidi uase ivota i zato ga je veomaduboko pogodio postupak majke, koja je tako brzo zaboravila mua.Ubrzo odlazi na studije u Lion iPariz, ali se tamo preputa onom nainu ivota koji e dati osnovne motive njegovoj poeziji.Njega nisuprivlaili aristokratski krugovi tih gradova, ve se drui sa boemima (slikarima, muziarima,prostitutkama) i upoznaje onu mranu stranu velegradskog ivota.Jo tada on pokuava da se posvetipesnitvu, ali nailazi na otro negodovanje ukuana koji nisu razumeli njegov unutranji svet.Ono to jeobeleilo Bodlerovu mladost bila je svest o sopstvenoj usamljenosti i poznanstvo sa najmranijim

kutovima Pariza.1841.godine, na majino insistiranje odlazi u Indiju, susret sa tom dalekom civilizacijomostvavio je veliki trag na Bodlerov ivot i stvaralatvo (npr.pesma Albatros), pa se u Francusku,umesto smiren, vratio sa jo bogatijom fantazijom i ak sa strau da mistificira (priao je ak i ostvarima koje nikada nije video). U to vreme zaljubljuje se u anu Dival koja nije imala nikakvih drugihkvaliteta osim to je pripqadala obojenoj rasi, nije bila ni pametna, ni lepa, ni dobra, radila je u jednommalom pariskom pozoritu i postala pravi pesnikov zao duh. Ona je u znatnoj meri pokvarila njegovivot-mnogo je pila, razbolela se od paralize i umrla u stranoj bedi u jednoj bolnici nekoliko godinaposle pesnikove smrti. Za svoga ivota Bodler se stalno brnuo o ani ak i onda kada je sam bio ubedi.Sigurno je da ba toj eni Bodler duguje one nezavidne poglede koji su se kod njega formirali kaoprezir prema enama (ak se udno injenici da se ene putaju u crkvu, poto ih je smatrao avolskimstvorenjima).Ta odbojnost prema enama moe se objasniti jo jednom injenicom Bodler je dendista

(eng.dandy-naminkan. Utogljen, onaj koji previe panje pridaje svom izgledu), bio je ekscentrik kojie, kao dete bune prestonice, prezirao sve to je prirodno, a uzdizao sve ono to je izvetaeno i

neprirodno. Dendizam je istetsko uoblienje onog to je u ovekovoj prirodi izvitopereno, a to je upravoono to je privlailo Bodlera.Poroni Pariz mu je razvio sklonost za cilizam.Ruavao je u restoranima snafrakanim enama, a spavao po jazbinama, put pijanstva nije imao granica i on se uskoro naao upotpunoj bedi. Stvarnost je postala jo odvratnija,a potreba za pijanstvom jo vea. Naposletku su na reddoli i hamii opijum (ak je i pisao o tome. Izvanredna duevna stanja koja izaziva opijenost pravi suraj u odnosu na oljutavost svakidanjice). Ipak, pesnik je duboko oseao dubinu svog moralnog pada istrahotu puta koji je izabrao to se jasno oseao i u njegovim pesmama, one su zato takopotresne.Poslednje godine Bodlerovog ivota bile su muna agonija. Veliki grad koji je mamio pesnikasvojim blistavim arima na kraju mu nije ostvavio nita drugo osimbolesti i bede. Nije imao novca ni za

leenje i kad je umro do groba ga je ispratilo samo nekoliko desetina prijatelja i pisaca.Bodlerova poezija je turobia povest o onim zabludama kojih je bio pun njegov ivot. To je povest oneostvarenim idealima, odvratnim slikama ovekovog pada i stranim mukama u trenutcima kad seprobudi svest. On je slike poroka snano obasjao zlosutnom magijom svetlou i bolesnom snagomocrtao izopaenje ovekove prirode. Naroitu ljubav oseao je prema slikama razaranja (strvina i rojmuva koji oblee nad njom, bataljon crva to kao gusta orba teku niz trule otpatke, od godinjihdoba najvie voli kraj jeseni i zimu, zato to oni obavljaju njegovu mrtvu duu maglovitim zastorom. Tosu teke misli o vlastitom bezumlju, ali odler ne poziva oveanstvo da krene tim istim putem, venaprotiv, poziva sve prijatelje sveta, neba i ljudi da odbace tu knjigu gadosti, nepristojnih orgija i tuge.Njegova je poezija kao neka vrsta ispovedaonice sopstvene due, ali on se ne kaje jer veruje da kajanje nemoe da iskupi greh time svest o sopstvenoj poronosti posstaje jo tea. Izlaz je samo jedan, a to je smrt,

nova i nepoznata.U retkim trenutcima, kad se pesnik sputao iz sfere svog bolesnog stanja u oblast realnih interesovanja,nastale su njegove najbolje pesme; Bodler tada nastupa kao pravi realista, propovednik humanosti ikritiar poroka. Lutajui ulicama Pariza,on je nauio da voli poniene i ugnjetene to je itava galerijalikova izvuenihiz jazbina razvrata iz radionica i drugih stanita bede i jada. Bodler razmiljao o njihovimpatnjama, gleda ih kako se bledi i pogureni teturaju ulicama i brane za svaki njihov nesiguran korak.Njegova boleiva oseajna dua uje sve vapaje i uzdahe i to dopiru iz najzabitijih delova velikog grada.Radnici i prostitutke, porodilje i samrtnici, nesrenici svih slojeva i zanimanja, svi paenici lebde prednjegovim oima, on ali mravu i bledu siroad, tui za onima koji ikada neezagrliti dragu porodicu,


3/42

3

razmilja o putnicima i arkoj pustinji, i o zarobljenicima i palima i mnogim drugim Bodler, meutim,nije samo pesnik nevolja oveanstva koje pati on je i kritiar egoizma i poroka. U trenucima svetlog isvesnog odnosa prema ivotu on ne samo da lije suze nad ovekovim patnjama ve mu postaju jasni iuzroci pod kojima nastaju te patnje, on vidi njihove zaetnike i onda slika poroka, razvrata i izapaavanjaovekove prirode nije vie samo uteha zasienog oveka koji trai nova uzbuenja te slike postajuozbiljna i tuna satira. Pesniku izgleda kao da je svet ogrezao u venom grehu (prvi greh je doneouroeno zlo u oveku, a civilizacija podrazumeva oslobaanje od tog prvog reha-ssuprotno Rusou koji

afirmie prirodu kao izvor istote i nevinosti). Naporedo sa paenicima i sirotinjom, Bodler prikazuje ionu drugu prefinjenu stranu svakodnevnog gradskog ivota kao i likove drugih poronih i sebinih ljuditvrdica koji misli na tri daske to su mu potrebne za oev mrtvaki sanduk, dok mu je otac jo iv,rastrojeni kicoi i razni drugi zlosrenici. Ponekad se oduevljavanje i kritika poroka tako skladno slivajuu Bodlerovim stihovima, da se jadeva moe raspoznati gde prestaje jedna a poinje drugo.Bodler estozloin zaodeva privlanom formom, ali svaki normalan um u takvim slikama vidi tunom stranoupoznavanje. Ponekad se Bodler javlja i u ulozi religiozno verujueg oveka (ali uvek afirmie smrt, a neivot), a ponekad religiozno oseanje ustupa mesto estetskom (lepota kao najvee blago, jedini put kojivodi do ideala, u bezgranino i nepoznato).Ali na kraju krajeva njegova nemirna dua niim ne moepotpuno da se zadovolji i vraa se svome okuanom spasonosnom sredstvu-iluziji i transu.

Cvee zla

Ovu zbirku pesama Bodler je pripremao itavih deset godina da bi je konano izdao 1857.godine istegodine kada i Flober-svoju Gospou Bovari. Oba ova dela zavrila su na sudu, pod optubom da se unjima prikazuju lascivne i nemoralne scene.Uz kauciju Bodler biva puten iz zatvora, ali uz delo da izsvojezbirke istrgne neke pesme (njih est: Nakit, Preveseloj, Leti, Lezbos, Proklete ene (sa motivima izgrke mitologije) i Preobraaj vampira). Osim, zbirke Cvee zla, Bodler je napisao i nekoliko esejakoji se posthumno objavljuju (1868) Vetaki rajevi, Romantika umetnost, izbirkupesama u proziPariski splin. Sama zbirka, Cvee zla, imala je tri izdanja, poslednje iz 1868.godine.Bodler je jedan od najznaajnijih pesnika koji je popularisao Edgara Allana Poa (u svojoj poeziji je pisaonjemu).Od Poa je Bodler preuzeo elemente gatske mistike (koji vode poreklo jo iz srednje vekovne

knjievnosti, mraan i zloslutan pejza koji u itaocu budi jezu i strah), shvatanje sebe kao ukletogpesnikai Poovu koncentraciju poezije (pesma kao jasno osmiljena celina sa jasnim poetkom ikrajem).Tako je i Bodlerova zbirka strogo odreene kompozicije, smiljena kao jedinstvena celina (slinokao Patrorkii. Kanconijer iromantiarske zbirke pesama) na poetku je neka uvodna programska pesmaa zatim slede sve druge koje se smislom jedna na drugu nadovezuju. U svojoj poeziji Bodler je pokuaoda sledi matematiku laiku (otuda i toliko pridavanje vanosti brojevima). Po kompoziciji, Cvee zla jeedna od najsloenijih zbirki u istoriji knjievnosti.Sadri ciklusa pesama iji je smisaoni raspored

uslovljen zajednikim motivima. Prvi cikljus je Splin i ideol u njemu Bodler pokree teme koje se tiulino njega i pitanja pesnikovog mesta u svetu (usponi i padovi umetnika).Sam naziv ciklusa ukazuje nanjegove osnovne motive (splin je upotrebljen u negativnom kontekstu u znaenju uiolosti ipotitenosti), sadri oko pedeset pesama. Drugi ciklus je Pariske slike, koji ima esnaest pesama, a

motivisan je pokuajem pesnika da pobegne od amotinje i od samog sebe u iskuenja velegrada.U ovomciklusu dominira pejza modernog grada (kasnije vodei u poeziji XIX i XX veka). Trei ciklus,Vinopredstavlja pesnikov beg od: vetake rajeve alkohol i opijate. Ostali ciklus pobunjeniki: Cvee zla(opisi razvrata i razliitih telesnihuivanja, estetika runog Pobuna i Smrt(Bodler daje novu vizijussmrti-smrt kao neto novo i nepoznato, mogunost da se pobegne iz ivota). Francuski kritiar AlbertTibode kae da je prvi naslov zbirke treba da bude. Lino (paralela sa Aligijwrijevom Boanstvenomkomedijom, lino kao etvrti nivo zagrobnog sveta, mesto bez radosti i bez bola, bez ikakvih emocija,mesto izmeu Boga i Satane, gde vlada mir i spokojstvo, a gde bi trebalo da Bodlerovi ljubavnici i


4/42

4

siromasi). Cela zbirka sugerie na mutovanje oveka kroz ivot i smrt,to je alegorijska slika pesnikovogivotnog puta, gde svaki ciklus predstavlja est etapa Bodlerovog ivota.Osnovni motivi su: poimanje dobra i zla (sukob idealizma i satanizma), slino romantiarskoj lirici, ali uzizvesnu relativizaciju zla, izlet u irealno (enja za smru kao za neim to je nepoznato i novo), estetikarunog (mada Bodler ne insistira na doslovnom slikanju greha i propadanja, ve u tome pokuava dapronae ono to je lepo i dobro), shvatanje da je ovek, to je primitivniji, vie sklon zlu, priroda ovekaini grenim, a civilizacija ga oslobaa greha (npr.lepe su nakinurene ene, nego one prirodno lepe)

suprotno poetici sentimetalizma (Ruso) i romantizma.Pored toga to je izmenilo sazvuje francuskog romantiarskog stiha (pisano je u lirskomdvanaestercu).Cvee zla obeleava novu vrednost u razvoju celokupne svetske poezije.To vie nije lirika u onom smislukoji su joj davali romantiari, to je novo iskustvo izraeno novim sredstvima, gradska umetnost koja sevie ne tui od vreve i zalazi u najmranije kutove graanskog drutva, koja svoje nadahnue crpeizsopstvene svakodnevnice, otkrivajui sklonost ka naturalizmu Bodler konvencionalni stih osveava ipreobraava u reenini tok, unosei u izraz racionalistiku tanost, jasnou i jednostavnost, skoromatematiju simetriju.Bodlerova poezija je sva u krajnostima u dvosmislenosti oseanja u neprestanom razdiranju izmeufizikog i duhovnog u suprotnosti uasa pred ivotom i tenje na smrti. Teme pobune i bekstva proistiuiz romantiarskog naslea, ali su tek u Bodlerovoj poeziji stekle svoju potpunu traginu meru. Ljubavni

ili narkotiki putevi samo su nain da se izae iz splina i da se dosegne do apsolutnog, do smrti. Zato se uBodleru moe videti nastavlja onih elemenata romantizma koji dotle jo nisu dospeli do svoje potpunepotvrde. Njegova zbirka je teak protest protiv drutva u kome je sve protivrenom ssvaka vrednostizopaena njegova shvatanje o ljudskoj bedi i nepravdi pribliava Bodlera vie romantizmu negorealizmu svaki bol, pa i njegov sopstveni, postojao je, svetski bol. A opet njegovo relativno ponaanjekategorije zla, afirmacija gradskog ivota i estetika runog, potpuno ga odvajaju od prethodneromantiarske tradicije i svrstavaju meu prve pesnike moderne poezije.itaocu neka vrsta programske pesme, sublinacija itave Bodlerove poetike, njetova vienja ovekovogivotnog puta. Pesnik se obraa itaocu koji je kao i on sam dvolian i licemeran, koji se krije iza svojenemoi i koji je razvrstan.Ali pesnik zna da njega niko ne razume, pa ni italac kome se obraa. Pesnikovstav prema ivotu je krajnje negativan ovek stalno ide ka grehu i paklu i tu mu ne moe pomoi podlo

kajanje jer iskupljenja nema. Za razliku od romantiarske idealizacije, Bodlerov ovek je razvratnik, aena drolja, oni pokuavaju da pronau slast tamo gde je vie nema (cedimo slasti nedoputene snanokao na ranu staru) i hrle ka smrti i grehu. Pesmom dominiraju slike propadanja i pomamnih zveri gamad,smradne tiine, crvi, akali, korpije, zmije pesnik ih upotrebljava kao simbol za amotinjui porok.Blagoslov prva pesma ciklusa. Splin i ideal, inspirisana pesnikovom borbom sa majkom povodomnjegovih knjievnih planova naslov je mraan umesto da dobije majin blagoslov, pesnik tui to onaproklinje njegovo roenje naziva ga: nakazom runom bijednim izdankom). Ali pesnika ipak titinevidljivi aneo, jer je on boiji izaslanik na zemlji (religiozni motivi u pesmi). Prezir prema majci mirise na sve druge ene razvratnice i bludnice (on voli njihovu vetaku lepotu, nakinurene i izvetaeneene) ni one ne razumeju njegov uzvieni poziv pesnika, ali on e zaslueno dobiti mesto kraj venoogaboga koji zna da ceni trud i vrlinu. Pesmom dominira nekoliko motiva: neshvaenost, usamljenost i

amotinja umetnost, telesna ljubav, mesto pesnika u svetu, suoavanje sa samim sobom i beg od gruberealnosti.Albatros- delimino autobiografska pesma. Bodlera su majka i ouh poslali na putovanje u Indiju1841.godine, za kaznu to se posvaao sa ouhom (mladi pesnik je tada dobio amar koji je primio kaoneizbrisivu uvredu). Albatros je jedna od uspomena sa tog putovanja. Sudbina muene ptice u pesnikuizaziva gorko seanje na vlastito ponienje, pad albatrosa simbolizuje njegov vlastiti pad. i ptica i pesniksu istrgnuti iz svog prirodnog okruenja, baeni na zemlju, albatrosova krila imaju istuteinu kao ipesnikov, greh zbog koga on ne moe da se uklopi u svoju sredinu.


5/42

5

Uzajamnosti-pesma u obliku soneta (etriaesterac dva katrena dve tercine), sadri postavke Bodlerovepoetike simboli, sinestezija, alelija rei (od razloenih elemenata stvaraju se nove celine), muzikalnost islikovitost, univerzalne analogije (povezivanje vizuelnih i zvunih efekata).Himinalepati- estetsko oseanje dominira pesmomlepota je jedino i najvee blago, jedini put koji vodido ideala, u bezgranino i nepoznato. Moralna i religiozna pitanja, potisnuta su u drugi plan pesnika se netie ni Bog ni Satona, dok god lepota, ta svilooka vila uini svet manje odvratnim.Nakit- pesma afirmie Bodlerov dendizan ljubav prema svemu to je nakinureno i izvetaeno.

Pesnikova razvratnica nagizdana i nakiena lei na divanu, eljna da zadovolji svoje raspoljene strasti.Opisuje se njeno golo telo (ruke, noge, bedra,trbuh i grudi, ti grozdovi slatki) i uivanje u telesnomsladostatku.Balkon-pesnik se sea nekadanje sree i traga za njom, pokuavajui da oivi stare uspomene. Zalazaksunca i ruiasta boja veeri bude asocijacije na staruljubav, poljpce bez kraja i vene zakletve. Voljenaena je i sestra, i majka i razvratna i uzviena.Vino ubice-pesma, vetakim rajevima, o pijanstvu i grehovima koji iz njega slede. Lirski subjekt jeubica ubio je svoju enu surnuvi je u bunar, a na to ga je naterala kobna mo a alkohola. Ipak i posletog zloinakog ina on je jedva eka da pone ponovo da pije i da tako ugui i ono malo grie savesti togaa mui. Njenu vie ni do ega nije stalo pa mu je svejedno da li e iveti.Odricanje sv.Petra-pesma sa biblijskim motivima, jedna od najsmelijih u zbirci.Gospod je tiranin naim

kletvama groznim uspavljuje, on se smejao ak i kad je Isus stradao na krstu. Bodler odrie postojanjeBoga i naglaava da je Isusovo stradanje bilo uzaludno zato je u pravu sveti Petar to ga se odrekao.Pesnik ne veruje ni u ovaj ni u onaj ivot.Labud-pesma posveena Viktoru Igoru sa motivima iz grke mitologije i svakodnevnog pariskogivota (stvaranje simulativne percepcije prikazivanje davnih dogaaja ali u sadanjem vremenu). Jedanlabud (nalik labudu o kome je pevao Ovidije, ali u novom kontekstu) jedva hoda gradskim ulicama upotrazi za vodom on udi za jezerom i kiom i kupa se u sivom prahu pesnik daje sliku Pariza koji je uizgradnji i kao suprotnost, prizor belog labuda koji se kupa u praini, stalno muen enjom GrkuAndromahu, Hektorovu majku prikazuje kao suprotnost sluaju crnkinji koja gazi po blatu i sanja svojudaleku Afriku. Pesnik ali sve bedne i ucveljene, sve udovice, gladnu siroad mornare na puini, na sveporaene ivotom i gorkom sudbinom.

Muenica meu ogledalima, plakatima i arenim slikama lei le ene, njena glava, ukraena dragimkamenjem, lei na stoiu, na nozi joj je ostala ruuasta arapa (simbol poroka) njeno nago telo asocirana greh i bestidnu ljubav, na paklene zanosei poljupce otrovne.Litanija Sataniforma istonog porekla karakteristina za crkveno pajanje, obavezno sadri himninideo.Bodler paradira ovaj umetniki oblik on neizaziva Boga,nego zlog anela, Satanu, da se smilujenjegovoj bedi (jer dolazi vreme Satane koji se uspravlja sve jaikritika drutvom, uopte, sveta koji jesav ogrezao u greh i porok).Cinini pesnik upuuje avolumolitvu da ga primi k sebi, jer je i sam grean.Putovanjeposlednja pesma u zbirci.Pesnik je shvatio kako je ovaj svet mali i imitovan,ovek celogivota urno hrli napred, eljan novosti i saznanja (da pronae spokoj juri poput lude), njegova je duakao brod koji se iznenada nasuka na obalu, kao skitnica s blatnim stopama.Sanja zaneseno raj blistave sree,

omaijan vidi sjaj Jerusalima,kada spazi umez u svetlosti svee.Putnici sa brda (simbol ljudske due) priaju ta su videli sone strane ivota, sjajne vatre zvezdabogatstvo gradova pejzaa, vidika nemoe u sebi tajnu nedostinu onoga to sluaj oblacima slika. To

e svet sjajan idealan, bez enje i nemira ali i u njemu ima robinja, irina pijanaca i podlaca,jer je svetveno takav. Pesnik se za trenutak razmilja, ali onda ipak krene u taj iracionalni svet smrti, jer kako nijesavren, bar je i nepoznat.Make ve u prvoj strofi make se dovode u vezu sa dvema linostima ljubavnicima arki imudracima, pa se onda ta slika dalje razvija u nekoliko pravaca. Make su sline ostarelim ljubavnicima i


6/42

6

naunicima (debele su i tihe, provode vreme u dosadi i amotinji, mrane su i sanjare u samoi).Pesma serazvija kroz metafore i metomije (poreenje po slinosti, dok je antologijska metnimija poreenje posuprotnosti), obuhvata prostorni, vremenski, vizuelni i taktini plan.Specifina je fragmentornost pesme(poinje optom predstavom i makama, a zavrava se spissom sjaja njihovih zenica).Dominiraju motiviamotinje i potitenosti ali pesnik ide i dalje izraava svoj odnos prema stvarnosti, tradiciji, mitologiji iiracionalnosti.

Volt Vitien Vlati trave

Na izvestan nain, Vitmen je bio knjievno istorijski zapostavljen, iz razloga to je on ameriki pesnik.Svoj prvi uticaj ostvario je tek posle ssmrti. esto je prevoen kod Rusa i Francuza, ogrroman uticajimao je na Majakovskog i duge avangardne pesnike, kod nas na Rastka Petrovia i Radeta Dramica.Vitmen je roen 1819.godine kao sin jednog drvodelje, esto je menjao zanimanja,bio je ak i novinar(izvetavao je o umetnikim i politikim deavanjima, kao vatreni oboavalac Linkohna).Imao jeuzbuddljiv ljubavni ivot (verovatno je bio homoseksualac)i bio je sklon da se drui s neobinim ljudima,o emu svedoi i njegova poezija. Puno je putovao po Americi, za vreme graanskog rata radio je kaobolniar i bio je vatreni borac za ljudska prava.Pisao je recensije o sebi kao nekome koje izuzetan iuzvien,i time je nagovestio svoje pesnike sklonosti. Bio je pretplaen na sve engleske asopise togadoba i upuen u pesnike radove amerikih autora. Bosforda (tvorac ideje o novom sagledavanju prirode)i Emersona. Dao je sebi ulogu mesije-celim biem se zalagao za demokratiju i ravnopravnost ljudi. Bioe tipian ameriki pesnik (ak su i flora i fauna i toponji u njegovoj poeziji vezani za aneriki

kontinent).Ono to Vitmena posebno istie i to mu obezbeuje status univerzalnog svetskog pesnika jeste osobinanjegove poezije da se obraa svima i govori za sve to takvim pesnikim jezikom koji je svimaednostavan i lakorazumljiv. Nijedan drugi aneriki pesnik (Elmot, Vilijams,Emili Dikisnon,Po) nije

posedovao takvu vrstu univerzalnosti i sveobuhvatnost.Pevanje za njega nadilazi granice pukeknjievnosti., njegova je poezija, vrhunska nenost prema egzistenciji koja ne poznaje diskriminacije, zanjega je sve to postoji u prirodi podjednako vana, on istie isstinsku jedinstvenost svake stvari i pojave.U Vitmenovom svetu, ovek nema nikakav povlaeni poloaj, ak i kad njega ne bi bilo, bilo koji oblikivota svejedno bi bio dovoljan i jednako uzvien. On nije ljubavni pesnik u klasinom smislu, negomistino veruje i intelektualno i duhovno, da je ljubav osnovno i objedinjujue naelo celog svemira,edinstvokoje proima itav univerzum. U njegovom pesnitvu dominantan je motiv kretanja tu nema

mirovanja, sve se negde kree i odnekud dolazi, da je se niz brzih pokreta, opaanja, nagomilanih utisakai opaanja, stihovi u kojima se munjevitom brzinom slika nie za slikom.Vitmenov stih je slobodan stih,koji nije ogranien metrikim kalupom ili rimom, esta upotreba paralelizama pomae pesniku uostvarivanju namere smenjivanja ivih i brzih prizora, to stvara utisak dinaminosti i rasprskavanjaslika.Takav stih prepoznatljiv jo u Biblijiveoma je jednostavan i razumljiv, a stvara odreenumuzikalnost i zvuni efekat.Vitmenova poezija je zapravo ritizirana proza (Elmot),jer njegov stih imaepska obeleja, tei narativnosti i uproavanju pojednostavljivanju. Takva prozanizacija lirike (ak iinterpukcija ukazuje na to da je stih samo deo reenice, jer se svaki stih zavrava zarezom, a taka sepojavljuje samo na kraju strofe) ukida razliku izmeu svakodnevnog i pesnikog govora nema oneuzvienosti karakteristine za raniju poeziju, ukida se ono to je pesnika i ono to to nije, sve postajeedinstveno i jednostavno. Vitmenova tehnika pisanja je novinarska kratak jednoznaan izraz, oigledan

i jednostavan, metaforistinost koja je razumljiva i koja skoro nikad ne prelazi u simbolinost, mnotvoslika, praenih nabrajanjima i detaljnim opissima, koje se sve slivaju u jednu objedinjujuu sliku.


7/42

7

Vitmenova poezija je moderna i kao i Bodlerova, proizala je iz romantiarske tradicije (kultmate ipesnike imagnacije, pejza. Ona nudi simbolizaciju prirode i oveka, teei da to realistinije prikaenjihovu sutinu mistifikaciju i metafizinost. Kao i Bodler, i Vitmen u prvi plan istie individdualnostoveka i opisuje gradsku sredinu iz koje se ta indiviaualnost crpi. Ali, iako oba pesnika opisuju gradskiivot, njihov pristup toj temi je razliit. Bodler se buni i negoduje protiv uiolog i grenog gradskogivota, a Vitimen pie o usponu svih oblasti civilizacije industrije, nauke i drutvenog ureeenjademokratije. To su realistiki elementi Vitmenove poezije (za njega je veoma bitno romantiko polazite

ali i tenja da se prikau savremena dostigunua predmetnog, realnog sveta, parobrodi, fabrike,automobili i sl.). U svoju poeziju on unosi autobiografske podatke, tako da se ne moe povui jasnagranica izmeu njegove poezije i ivota (kao kod romantiarskih pesnika), iz romantizma je nasleena inaglaena individualnost, isticanje vlastitog ja(u nekim pesmama pesnik se tui na to to je neshvaen).Optimistiki pie o prirodi (pantezaam), pokuava da u prirodu pronikne do njene sutine da objasnistvarnu stvarnost i prirodu prikae kao objedinjujuu silu (kao Gete ili Po). Pesnik je obdareni pojedinac(prorok, propovednik) koji treba da otkrije tu sutinu i da je prenese dalje.Poimanje demokratije je kod Vitmena veoma blisko komunistikom pokretu svi ljudi na svetu suednaki i ravnopravni.Ali ta masa nije neka neizdiferencirana gomila, nego ogroman broj individualnihedinki koje zajedno deluju u pravcu jednog demokratskog oseanja. Samo masa u kojoj je svaka jedinka

svesna same sebe i svog mesta unutar tog poretka moe za sebe traiti mesto unutar te celine. Otuda i

simbolika naslova Valti trave - trava je masa, oveanstva, a ona ne raste samo u busenovima (nacije)nego i u pojedinanim vlatima (individue). Vitmen je ba takvim naslovom hteo da istakne tuedinstvenost svake stvari unutar ogromnog poretka, svemira, na kojoj njegova poezija insistira.

Prelazak bruklinskom skelom pesma je prepuna pesnikih slika i simbola pri emu se sve pojedinaneslike stapaju u jednu: mistiko jedinstveno to proima celo oveanstvom sav svemir.Prelazak skele od Bruklina do Menhetna simbolie ovekovo putovanje kroz ivot a reka je simbolvremena skela ujedinjuje na jednom mestu i u isto vreme mnogo razliitih ljudi, uzdie iznad vremena iprostora oni postaju kao jedno bie.Gubi se granica izmeu prolosti, sadanjosti i budunosti i ostvarujese univerzalno jedinstvo svih ljudi.Kad jorgovan je poslednji put cvetao u dvoritu pesma inastala povodom smrti predsednika Linkolna(ubijanje 1885.god.). Jorgovan, koji u prolee uvek ponovo cveta, simbol je neutivosti ivota i dela,

zvezde povratnika, predsednika Linkolna. Kao svoj dar za pogrebni venac pesnik odlama grancicuorgovana, simbol venog prolea. Uskrsa i uskrsnua. Pojavljuje se i pustinjski oraz, tiina kojasimbolie spiritualnost, pesnik se poistoveuje sa pticom, jer su oboje, pesnici.Zvucima i ritmom sedoarava Linkolnova posmrtna povorka i pesnikova tuga za mrtvim predsednikom, dok ptica svojompesmom prati to tuno oseanje. Ipak, elepija se zavrava nadom u venost i verom u radost ivota.Obinoj prostitutki u pesmi je kao Isus koji, kao Spasitelj, prihvata sve ljude, pa i prostitutke. On jojdolazi (kao to Gospod dolazi Mariji), predstavlja se i zakazuje joj sastanak, a onda odlazi sa znaajnimpogledom

jednoj lokomotivi u zimi pesnik se zaista obraa lokomotivi kao nekakvom ivom biu,divei se njenoj savrenosti. Ona je uoklopu, a srce joj divlje i potresno kuca, tokovi joj blistavo trepere ona je primer svega to je savreno. Pesma je u obliku ode, bazira se na pesnikovim vizuelnim i

zvunim opaanjima (ritam stiha kao da prati kloparanje lokomotive). Pesnik je naziva lepoticomrazjarenog grlaPesma o meni pesma prikazuje pesnikove mistiko putovanje (ulazak u mistiko stanje,

buenje bia, proiavanje bia, provetljenje, sjedinjenje u veri i ljubavi, izlazak iz mistikog stanja.Pesnikova ja luta kroz vreme u prostoru u raznim istorijskim i mitskim personifikacijama, slaveiveno obnovljive cikluse raanja i smrti. Asonanca i amiteracija su osnovna sredstva ritike i zvukovneorganizacije stiha.


8/42

8

Rilke izbor iz poezije

Rajner Maria Rilke, austrijsko-nemaki liriar jedan je od prvih evropskih modernih pesnika, roen1875.godine u Pragu. kolovao se vojnim, trgovakim i graaanskim kolama.Studije filozofije, istorijeumetnosti i prava upisivao je u Pragu. Minhenu i Berlinu. Godine1896. napustio je Prag i otada, bezstalnog boravita, iveo je u Nemakoj, a kasnije u Francuskoj, Italiji i vajcarskoj. Zbirke koje jeobjavio do 1900.god.ostale su uglavnom neprimeene. Nakon odlaska iz Praga Rilke se upoznaje svodeim nemakim pismima svoga vremena i eni se s jednom poznatom nemakom slikarkom ivajarkom. Tih godina izlaze mu zbirke Slikovnica i Satnica koje ga napokon ukljuuju u krug

najuglednijih nemakih pesnika toga doba. Godine 1907. izlazi prvi deo zbirke. Nove pesme, a godinudana kasnije i drugi.Godine 1910.izdaje Zapise Malte Brin,svoje naj poznatije prozno delo.Godine1912. boravei u jednom dvorcu u Devinu kraj Trsta, zapoinje rad na ciklusu. Devinske elegije, nakojima e raditi sve do 1922.godine. U meuvremenu pie pesme koje ne objavljuje u zbirkama, prevodi,putuje, druguje sa evropskom umetnikom i drutvenom elitom. Nakon zavretka Elegija,u vrlokratkom roku pie zbirku Soneti Orfeju,Godine 1921. nastanjuje se u jednom dvorcu u vajcarskoj.Prevodi, a zatim i lino upoznanje Pola Valerija. Uz njegovu podrku 1924.god.poinje pisati nafrancuskom. Krajem 1926.godine umire u jednom vajcarskom sanatorijumu, oboleo od leukemije.Rilke je inspiraciju naao u kosmopolitskom esteticizmu. On je pokuavao da se iz ivota povue u sebe,da bude nezavisan od svega osim od Lepoga, da ivi samo zasvoju umetnost. On je bio rtva, svogideala,njegov ivot je bio duga borba da iz sebe iscedi svaku kap poezije. Radi toga je izdravao duge

mesece melanhonine usamljenosti i nenagraenog truda. Svoj ivot je organizovao da bude pesnik. Nijepripadao ni jednoj grupi i nije uestvovao u savremenim pokretima.On je reprezentativna pojava svogadoba jer je najveniji njegov pesnik koji je kao jedino merilo svoje iluzije priznavao esteticizam leto jebilo njegov jedini cilj. Njegova pesnika karijera moe se posmatrati kao niz pokuaja da se da puni izrazsenzibilitetu, da se prenese u trajan oblik sve to je oseao. Njegova karijera je gotovo komentarsimbolizma zbog toga to je on sa romantizma preao na esteticizam, a sa esteticizma na jednu posebnuvrstu misticizma.Svoju energiju troio je na druge vrste poezije, da bi se na kraju potpuno okrenuosimbolizmu(pod uticajem slikara Radena i pesnika Pola Valerija). Vera u umetnost i lepotu postale suosnovne Rilkeove preokupacije u poeziji.Rilkeova rana poezija pripada poslednjem talasu romantizma.Ona izraava pesnikove, enje, njegovenedozvoljene elje i sladunjave strasti (poricanje razuma, isticanje enje, elja za neim izvan bia,

verovanje da je poezija jedna vrsta sna).To je poezija melodina dirljiva senzitivna, verna neostvarenimenjama mladosti, ali suvie daleka od ivota. Sa zbirokom nove pesme menja se Rilkeova poezija toe sada objektivnija, iskrenija, manje lina i manje intimna lirika. Smer ove poezije u velikoj meri je bio

odreen divljenjem za Rodena, koji je verovao da umetnost mora slediti prirodu. Rodenova skultura,uticala je na Rilkea tako to je on poeleo da svoje pesme uini njoj slinim samodovoljne, savrenodoterane i sadrajno bogate. Zbirka Nove pesme bila je rezultat tog procesa pisana je drugaijompesnikom koncentracijom nego ranije zbirke, pesme su ivlje i vizuelnije (jer stihovi nisu prostooseanje, ve iskustva).Rilke je prekinuo sa verovanjem da se poezija bavi oseanjima, i postao jestriljivi, pasivni esteta koji eka da mu interesije same dou i oblikuju pesmu.On nastoji da svoja


9/42

9

mnogobrojna pesnika iskustva preobrazi u neto nezavisno ipotpuno, neto to je samo sebi dovoljno ito se moe razumeti bez pozivanja pa pesnikov ivot, misao ili oseanja. eleo je da poezija vie nebude lina i subjektivna, kao ranije, nego samodovoljna i potpuna kao remek delo likovnih umetnosti.Ovakva Rilkeova namera podsea na Malorneovu koncepciju idealne pesme kao neeg apsolutnog islobodnog od svakih privatnih sklonosti njenog tvorca. Rilke je uspeo da u svojoj poeziji pomiri elementeromantiarske i moderne lirike (imoginativnost pesama i njihova nezavisnost od bilo kakvih subjektivnihelemenata). Dok su drugi pesnici objedinjavajui princip nalazili u religiji, moralu ili istini. Rilke ga je

nalazio u traganju za interesijama i u nadi da se one mogu pretvoriti u poeziju. On je umetnost kao takvuuinio izvorom svoje inspiracije.Treu fazu u Rilekovom stvaralatvu predstavlja njegovo najvee i najorginalnije delo. Devinske elegije(1912-1922).Objektivnost, traganje za inpresijama, jednostavnost izlaganja sada su potpuno iezli.Umesto njih nalazimo duboko linu, simbolinu, teku poeziju, nerimovanu i nemetriku. Rilkeovimaginativni ivot poeo je da postoji sam za sebe i da biva predmet njegovog interesovanja. Pojave vienemaju nikakve vanosti, osim kao deo njega samog. Usamljen po prirodi i iz navike. Rilke je stvoriofilozofiju samoe, koja je takoe bila i filozofija umetnosti. U Elegijama Rilke je vrlo originalno iobuhvatno postavio problem ljudske egzistencije, i to tako da se prevoenjem njegove lirske misaonostina jezik opstraktnog miljenja dobijaju spoznajni rezultati priblini s uvidima moderne filozofije ivota.Fundamentalne analitike,antrologije. Kao te filozofije, i Rilkeovo pesnitvo polazi od shvatanja o

optoj kritinosti ljudske egzistencije. Toj injenici u Elegijama se suprotstavlja u figurama anela,lutke, deteta, mravaca i ivotinje, ideal autentinog, otvorenog postojanja. U devetoj elegiji se isti idealpremeta u ljudski prostor i utelotvoruje u slici oveka koji je svestan kratkotrajnosti, ali i neopozivostisvoje egzistencije.Najvei broj elefija napisan je u slobodnom stihu, sadi dugake pasuse u kojimapreovlauje sumoran ton, nema rime, strofa niti pravilnog ritma. To nije tiho meditiranje autora, negonervozna, uzbuena, diskuzivna misao u kojoj veliku ulogu igra senzibilitet.ini se da se pesnikodrekao verovanja u spoljanji svet i da ga je zamenio sistem u kome ne postoji nita drugo sem senzacijakoje postoje u duhu. U zbirci postoji delimino jedinstvo stila, raspoloenja i teme najavljene u Prvojelegiji javljaju se i kasnije npr. Strah od anela obuhvaene su mnoge varijacije raspoloenja iimaginativne misli pesnila. Elegije obeleavaju jedno poglavlje duhovne istorije, svedoe ospecifinom duhovnom sklonu autora i predstavljaju proizvod neobine i izuzetne misli. One su

svedoanstvo o pesnikovim upornim nastojanjima da bude pesnik, o njegovim naporima da savlada svojumistraciju da nae odgovor na privatne probleme. Pored toga Elegije su i poezija o svim ljudima koji sebore i koji su obuzeti sumljom i potienou.Prve dve elegije pevaju o anelima simbolima inspiracije, snage, harmonije i potpunosti, tajanstvenimsilama koje imaju mo da zainju i stvaraju. Sline su su anelima i ivotinje (ije je ivot ritmian ipostojan), deca i ljubavnici (deca ive u sadanjosti, u nekoj vrsti bezvremenosti jer ih ne zanimabudunost, njihovo spokojstvo naruavaju samo odrasli, koji s njima izvode kojekakve akrobacije. Idealniljubavnici su oni iz atikog doba, a ne modernog moderni ivot donosi sumnju i gubitak samopouzdanja,za razliku od atike sigurnosti i oseanja snaga). Heroji se, takoe pribliavaju pesnikovomidealuharmoninosti i postojanosti oni su odluni i samouvereni, u potpunoj su harmoniji sa ivotom.Anelima, herojima deci i ljubavnicima, Rilke suprostavlja obini ivot. Najvei broj ellegija bavi se

njime njegovom nesreama, njegovim nepotpunosti i neizvesnosti. Opte pesnikovo oseanje jemelonholija. U Petoj elegiji ivot je prikazan kao akrobatska predstava, u kojoj su izvoai rtve svojenikad zadovoljne volje. Takvi ljudi nemaju pravu sudbinu,pa je i njihova smrt beznaajna. Unutranjinesklad izmeu idealnog i stvarnog odlika je celog ljudskog rada, pa i samog pesnika Rilkeova poezija jedvosmislena, jer je on ljudski rad posmatrao i tumaio kroz sebe. Sudovi koje donosi o drugima, njegovosaaljenje ili prezir za njih, odraz su onoga to je oseao o sebi.Dete ljubavnik, ivotinja razliiti susimboli njegovih elja. ak i heroj, toliko drugaiji od neodlunog, podeljenog pesnika, predstavlja vizijunjega samog kakav bi eleo da je i kakvim se ponekad oseao. Ova duboko ispovedna poezija prevazilazisvoje izvore i postaje simbolina za ivot, jer pesnik svoje borbe smatra karakteristinim za ljudsko


10/42

10

stanje i predlae reenje koje je njemu dobro posluilo i koje treba da poslui u izleenju slinih nevolja utuim srcima zlo ivota lei u njegovoj nepotpunosti. Ali ipak,poslednje elegije su pune nade i utehe, toni poruka se menjaju.Oseanje ispraznosti zamenjuje afirmacija Divno je biti na zemlji. U devetoj elegijiraspoloenje samopouzdanja zavrava se tonom velike nade, a u desetoj se nudi konano reenjeproblema i paradoksa.Od ironije, poraza, oajanja pesnik se okree veselom poverenju.ovek je zaistastvorenje krajnosti, rastrzano izmeu protivnih sudbina, i iz toga proizilazi veliki deo njegovebesplodnosti. Ali iza toga postoji razum. U univerzumu je sve ispravno, i oni koji dovoljno misle jasno e

to shvatiti.Reenje koje Rilke predlae obraa se i srcu i intelektu, a odnosi se na Preobraenje i smrt.Duh preobraava ono to mu je dao spoljanji svet i ini ga mnogo vrednijim u unutranjem duhovnomsvetu.Za Rilkea je vaan unutranji svet, i on pretpostavlja da njega moe svako imati. Svojoj koncepcijipreobraenja on je dodao koncepciju smrti. Deseta elegija, u svoj svojoj alegorijskoj sloenosti,prihvatamnoge ranije motive i prua Jevanelje smrti. Smrt nije unitenje, ve samoprevazilaenje, nain da seupozna iva, podsticajna snaga bola, mrtvi nisu umrli, nego su samo preli u ire sfere ivota, u nova ibogatija iskustva.Rilke je slavio jer je verovao da e u njoj pronai ono to je propustio u ivotu i da emu podrku pruiti sile koje su mu se dotad javljale na mahove i iji je dolazak bio neizvestan.Zbirka Soneti Orfejunastala je u neverovatnoj i inspirativnojbujici Rilkeovoj, kada je zavravaoposlednje elegije. U sloenom rasporedu rima, bogatstvu melodije, nepogreivoj ivahnosti i sjaju ovisoneti predstavljaju pravu antitezu elegijama. Nije udo to je Rilke kasnije zahtevao da se te dve knjige

moraju uzimati zajedno, poto daju njegovu dvostruku viziju ivota.Elegije govore otuzi i smrti, soneti oradosti, ton elegije je tualjka, a ton soneta-slavljenje. Soneti su pesme o pesmi i duhu pesme. Dok su seelegije od misli o pesnikovoj inspiraciji pribliavale kultu smrti, sonete je jedna smrt inspirisala na kultpesme. Soneti su napisani u spomen devojke kojoj se Rilke duboko divi i od misli o njenoj smrti kreu seka potovanju ivota, svega onog to je ispoljavala kad je bila iva. U Orfeju, pevau koji uzaludpokuava da svoju draganu dozove iz mrtvih, Rilke je naao simbol za sebe. Ali ono to njega zanimanije pokuaj da vrati Edridiku, nego nosilaka uloga velikog pesnika u kome izgleda, govori samaPriroda. Duh pesme prisutan je i u Orfeju i u pesniku, ima korene iu ivotu i usmrti. Pesma je vana, jere trajna sila usvetu promenljivih pojava. Ona nije ni elja niti traenje neega to se konano dobije,

nego prosto Postojanje. Trajnost koju umetnik prua, snaga sa kojom dolazi inspiracija, obogaenjelinosti koje ona donosi dokaz su da pesma nije nita drugo do stvarnost, jedino pravo postojanje, ono

to daje bog. Pesma je tiha, i tajanstvena, ona je apsolutna i postoji sama po sebi, ne moe se objasniti jere boanska. Duh soneta je radost preobraenja,preobraenje je pesnikov zadatak. Ono to pesnikpreobrazi dobija novi metofiziki ivot, a mitinacija je tako snana da ona moe ne samo obogaivati,nego ak stvarati ni iz ega. U sonetima Rilke pokazuje ta mu je znaila poezija, ta je dobio od nje iemu se nadao za nju. Dominantno raspoloenje je radost. Ono dopunjava bol i strah elegija dok elegijeotkrivaju njegove muke i borbe kad nije stvarao poeziju, soneti govore o njegovoj radosti kad jeste. Usonetima je njegovo verovanje u prostraniji svet smrti ustupilo mesto neem jo prostranijem, shemi kojaobuhvata i ivot i smrt jer sve to je vano jeste duh pesme koji pripada oboma. Kao Valeri, Rilke je ustvaralakoj radosti poezije otkrio neto udesno i jednstveno. Ali, za raliku od Valerija, on ju je digao doizuzetnog i sredinjeg mesta, njome tumaio ivot i smatrao da samo ona daje vanost svemu. Za njegapoezija nije bila jedna meu ostalim aktivnostima nego sutinska sila. Pesma je bila koren njegovog bia,

sredstvo njegovih mistikih uzbuenja, osnova njegove filozofije. Ono to je otkrivao usebi primenjivaoe i na duge.On je oliavao ideal poezije koja oivljuje i uva od propasti.

*Eva (iz zbirke Nove pesme)

Eva je zapravo statua u artru, prema kojoj je pesnik pun potovanja i divljenja. Lepota statue je oaralapesnika i on opisuje ono to vidi. Svoje radosno uivanje u statun pesnik prevazilazi zapaanjemraspoloenja koje je skultpora inspirisala za tako velianstveno delo. Putem svog pesnikog sagledavanja,pesnik ulazi u srednjoekovni svet i na njegovom temelju stvara neto potpuno novo. Njegovim


11/42

11

tumaenjem Eva postaje olienje nevinosti i ljupkosti, materinstva i supruanstva, olienje koje delujedirektno na oseanja. Ona je moda bila takva za srednji vek. Rilke je bar tako vidi i prikazuje.Trea elegija (iz zbirke Devinske elegije)Ljubavnici se posmaraju sa sumnjom i podozrevanjem. Pesma ima psihoonalitiki karakter glavna temae da se u mladiu, kad se zaljubi, bude mrne predake elje. Njegova drgana mora da se bori protiv ovih

sila,zla, koje su oduvek postojale u dui njegovog ljubavnika, a koje su sa dolaskom ljubavi njimepotpuno zavladale. Pesnik pokazuje kako je sloeno uenje ljubavi. Ono to lii na ljubav prema jednoj

eni u stvari je buenje nepoznatih udnji u krvi. Zadatak ene je da zatiti svog ljubavnika od njih, da gavodi neno i pouzdano. Rilke pokazuje koliko je, u stvari, ljubav daleko od idealnog, anelskog stanja.Ona izgleda samodovoljna i potpuna, ali je nesigurna i zasnovana na osnovama o kojima nita ne znamo.

*Jednorog (iz zbirke Soneti Orfeju)Pesnik je oaran pojavom legendarnog jednoroga, slika njegovog susreta jednim svecem. Mada pesnikzna da je ova ivotinja samo stvar imaginacije, on ipak slikovito opisuje njen fiziki izgled iiznenaenost sveca kad je ugleda (rog od bele kosti, blistavo krzno, ruiasta gubica, beli zubi).Svetacnestaje, a jednorog ostaje kao primer ta moe da uini verovanje. Jednorog je stvorenje ljubavi i vere.Ali ovako pesniki stvoren, postaje deo unutranjeg ivota, simbolita poezija moe da ini.

Breton Manifest nadrealizma

Mnogi autori smatraju nadrealizam najobuhvatnijom estetskom revolucijom XX veka. i zaista, bilo je toponovno dovoenje, mate na prestoneka vrsta, posle i svetskog rata, ogromnog, dijalektikog vraanjaromantizmu. Meutim, zahtevi nadrealizma bili su mnogo iri od svake estetske preorjentacije: kad sespozna irina njegovog prodora u sve kutove individualnog i drutvenog ivota oveka, onda je

nadrealizam najbolje nazvati kulturnom revolucijom.Nadrealizam je ono jedno stanje duha u revoltu, opseno i radikalno odbacivanje dotadanjihcivilizacijskih obkika i sadrina, naina ivota i umetnikog stvaranja, dotadnjih ideala, koji su u ratupokazali svu dotrajalost i ispraznost. Nadrealizam je predstavljao krah reima koji mu je u stanju da svojusnagu obuzdava drugaije nego time da se njom slui za unitavanje oveka, to je i krah elite koja je usvim zemljama odobravala sveopti pokolj i dovijala se kako da ga uini trajnijim, krah umetnosti, kojapostaje pogodna samo za pruanje komuflae, i knjievnosti pretvorene u obian dodatak izvetajuratita. Sve opti krah civilizacije koja se okrenula protiv same sebe. Na piscima toga doba rat je ostaviodubok trag, iz njega su izlazili zgaeni, nisu hteli da imaju vie ita zajedniko sa civilizacijom koja jeizgubila smisao postojanja, a raddikalni nihilizam kojim su nadahnuti ne prostire se samo na umetnost,nego i na sve manifestacije te civilizacije.

Nadrealizam se nastavio na dodaizam, koji je bio svetski pokretan roen za vreme rata u vajcarskoj, kaopokuaj negacije njegovih pokretakih snaga i ideala, a sam se mono proirio po Evropi i imao ogranke iuticaje skoro na svim kontinentima . Dadaizam je bio besprimeran pokuaj ruenjasvih tradicionalnihvrednosti. No i pored sprega sa dodaizam, nadrealizam se u Francuskoj nadovezuje na odreenimprednadrealizam i nastavlja kao novu konstrukciju posle sverazorne dodaistike destrukcije i doslednogsamounitenja.Prednadrealizam (1919-1924), ma kako u izrazu nov pokret, razliit od prethodnih, nije samorodan, negose u povoljnoj izmenjenoj drutvenoj klimi posle rata razvio kao naslednik skrivenihili odbacivanihtokova francuske i evropske misli i umetnikog izraza. Meu nadrealistikim preteama nalaze se neki


12/42

12

predstavnici engleskog predramatizma, nemaki romantizam, odreeni vidovi i linosti francuskogromantizma (manje poznatiromantiari, akultizam Igoove poezije). Direktnog uticaja napokret ali suRembo, kao i Latreamon, ije delo i adrealizam pronalazi 1918.god.spoznavi u njemu velikideo svojihambicija. Rembova vizuelna halucinacija, deregulisanje svih ula (sinestezija), interesovanje zaneispitane delove svesti, drutveni nekonfornizam i neobinost ivota, Lotreomanova zagonetost, lirskasilovitost neobinim termini crni humor, zahteva da poeziju ubudue, stvaraju svi a ne jedan bili supreodreeni da se upletu u niti nove poetske teorije. Markis de sad je sredinja figura nadrealistikog

interesovanja (uzdizanje elje i apsolutnim drutvenim antikonformizam zahtev da se potpuno raskinulanci koje nameu porodica, moral, religija).Bodlerovsko zlo kao dijalektiki pokreta oseajnosti,saglasja umetnosti i sveta, apolineravsko svoenje umetnosti na svakodnevnicu tabula rasa dodaizma ioktobarska revolucija, kao simbol unitavanja dotadanjeg drutva i oveka, odbacivanje ranijeg nainaivota i miljenja, i destrukcija izraza doveli su do posleratne nadrealistike eksplozije, a ondapostepenog prodora pokreta u mnoge sfere ovekovog ivota i stvaranja.Marksov zahtev za izmenom sveta i Rembov za izmenom ivota nadrealizam je pokuao uiniti svojimai boriti se za njihova ostvarenje pararelno, ne izneveravajui nijedan. Zahtev za izmenom ivota vodioe do novih shvatanja individue. Na planu nadrealizam se vezuje za psihoanalizu i Frojda proirujui

svoja saznanja o psihi oveka i kompleksnosti ovekovog bia, te zasnivajui na tome nove ivotnestavove, nadrealizam je posebno iskoristio pojam podsvesnog, shvativi svaki automatizam te pojave, kao

i prepriavanje i spoznavanje sadrine i poruke snova, kao i nain iskazivanja i osloboenja podsvesnog.Glavni nosioci pokreta (1924.) bili su teoretiar pokreta pesnik i prozni pisac Andre Breton, psenik noveljubavi Pol Elijar prozni pisac, pesnik, teoretiar i kasnije romanopisac Luj Aroge Filip Supo, RobertDesnos, otac dodaizma Tristan Cara,ak Prever i mnogi drugi koji su uestvovali u intenzivnomkolektivnom istraivakom ivotu ovog pokreta. Uz njih treba pomenuti vei broj slikara, od kojih su semnogi oprobali i kao pisci, kao to su i pesnici izraavali svoju podsvest i vizuelnim iskazima AndreMason, Savlador Dali, Luis Bunjuel.U skladu sa meunarodnim kretanjima posle i svetskog rata, pokret se vrlo brzo drutveno opredelio(Marakanska kriza 1925. traktat Revolucija presvega i uvek), smatrajui se i drutvenorevolucionarnim. Glavne krize pokreta deavae se ba zbog te dileme mogu li se i na koji nain uskladitipoetski i drutveni aktivitet, promena individue i transformacija drutva, razliiti, mada paralelni tokovi

nadrealistikog angaovanja.Preonadrealistika delatnost pokreta u velikoj meri se odrava u asopisu. Literaturakoji izlazi sazastojima od 1919. do 1924. Bretenovi teorijski lanci objavljenu literaturom direktno pripremajumanifest pokreta.Bretonov, Manifest nadrealizma pojavljuje se oktobra 1924.godine nadreolisti se tada i zvaninokonstituiu u pokret, preuzevi kao ime Apolinerov termin iz predgovora pozorinom komaduTirezijasova dojka. Manifest definie nadrealistiku delatnost kao ist psihiki automatizam kojim sepokuava izraziti, bilo pismeno, bilo usmeno, ili nama koji drugi nain, stvarno funkcionisanje misli.Diktat misli u odsustvu svake kontrole razuma, izvan svake estetske ili moralne preokupacije.Nadrealizam poiva na verovanju u vie stvarnost izvesnih oblika asocijacija, u svemoena u slobodnuigru misli. Grupa nadrealista otvara Biro za nadrealistika istraivanja i zapoinje objavljivanje asopisa

Nadrealisti;ka revolucija(11924-1929). Mladi buntovnici, pesnici, i slikari kosmopolitikogopredeljenja zapoinju veoma plodnu, zanimljivu i neobinu, eksperimentalnu, ludu i mladalakuaktivnost, iji je cilj ispitivanje mogunosti oveka,traganje za njegovim primerenijim, osloboenimlikom, a nikako stvaranje jedne nove umetnosti. No, krajnji rezultat pobune ove intelektualne graanskeomladine bie ipak umetniki, ali tek u vreme kad i istorija napravi svoj zaokret i dovede na scenuapasnost od novog rata i sam svetski sukob.Nadrealistika revolucija jedan je od najmarkantnijih poetskih intelektualnih ia kolektivnogstvaralatva francuske knjievnosti izmeu dva rata, a najpresudnija u istoriji nadrealistikog pokreta.Breton e u njemu objavljivati Nadrealizam i slikarstvo,delove Nae, Aragon znaajni Traktat o


13/42

13

stiluElijar, Desios i mnogi drugi, beleenje snova, poeme, vane interne i javne ankete o samoubistvu, oseksualnosti, o ljubavi. Sveske su protkane nadrealistikim izjavama, traktatima, stavovima povodomdrutvenih politikih dogaaja, izjavama, obraunima sa neprihvatljivim dranjem pojedinaca i grupa.Ispunjavajui herojski period nadrealizma. Nadrealistike revolucije jedna je od njegovih odrednica inajbolje slui njegovom definisanju. Ona izraava jedan pokret baziran na eksperimentu, antidigonatski,antikulturni, aantiracionalni,antiumetniki i koji je svoje snage upotrebio za obradu senzibiliteta jednognovog od predratnog razdoblja suprotnog vremena.

Aktivnost asopisa, meutim, puna je dilema. Najvanije je pitanje ta je bitno u aktivnosti koja se vodi,kakav je odnos nadrealizma i drutvene revolucije, ta nadrealiti kao intelektualci mogu uiniti zarevoluciju. Odgovor donosi sledei asopis pokreta.Nadrealizam uslubi revolucije (1930-1933). Ve poslednji broj Nadrealistike revolucije(1929)donosi. Drugi manifest nadrealizma ija je glavna preokupacija pokuaj konkretnog usklaenjanadrealizma i zahteva njegovog drutvenog angaovanja,kao i njegovo postavljanje na baze dijalektikogmaterijalizma. Pokret je smatrao da time doprinosi svom pravilnijem odreivanju u vremenu krizekapitalistikog sistema i drugaije malorizacije drutvenih snaga Drugi manifest nadrealizmarazraunao se sa onim lanovima koji vie nisu bili za kolektivnu aktivnost i disciplinu pokreta. Sa svojestrane,ali izuzetno otro napadaju Bretona, krajem 1932.pokret nputa jedna od njegovih glavnih linosti.Luj Argon,koji se opredeljuje za ostanak u Komunistikoj partiji Francuske, pada staljinistike

orijentacije, i za socijalistiki realizam u svom knjievnom delu 1938.godine to ini i Pol Elijar.Drutvena aktivnost nadrealizma tada nije vie obavezno povezana sa dijalektikom sutinom njegovogstava i njegovim umetnikim ispoljenjem, poezija i politika razdvolili su se.

Sledei asopis u kome e se nadrealisti izraavati, koji nee vie bitisamo njihov,poznati luksuzni Minataur (1933.-11938) nee, kao izrazito i samo umetniki, donositinadrealistike drutvene traktate i stavove, i gajie samo jednu putanju nadrealizma. Pokret e se od tadasve vie obavljati sam sobom, u vremenu pribliavanja naovog rata knjievnost, prevenstveno prozna,poee da izraava drugaije direktnije angaovane stavove.Na asopis. Nadrealizam u slubi revolucije do 1933.god. odigrao je svoju ulogu. U njemu je Dalirazradio novi metod i racionalne spoznaje,paranaiko-kritiku metodu koja je dala nova obelejanadrealistikom slikarstvu. Taj period karakterie znaajna poetska saradnja Bretona i Elujasana

simulaciji osnovnih stanja poremeene svesti, Breton tada objavljuje veinu svojih proznih dela.Nadrealizam zavrava svoju meuratnu kolektivnu delatnost u punom sjaju nadrealistike izlobe1938.godine u Parizu. Breton za vreme rata odlazi u SAD, gde nastavlja svoju nadrealistikuaktivnost iobjavljuje. Prolegamene za trei manifest nadrealizma ili ne 1942.godine. Posle rata situacija uFrancuskoj se bitno menja, nadrealistiki pokret se, istina, obnavlja, ali nema vie presudnog uticaja nafrancusku knjievnost. Njegovi intelektualni stavovi ponovo su se uli tek posle egzistencijalizma, posleratnog doba i doba hladnog rata, u nekim aspektima novog romana, novog pozorita strukturalizma, ulikovvnom izrazu postiodealizma iji su predstavnici postali svetski poznati.Nadrealizam je pokazao mogunost zajednikog stvaranja i vanosti jedne drutvene atmosfere postvaralatvo. Razradio je poeziju grada (i u poeziji i u prozi) i njegovih neobinosti, neobinih sluajnostikoje su se uplele u moderan ivot, opevao je jedinstvom i meuzavisnost telesne i duhovne ljubavi na

dotad nepoznat nain. Pevao je enskim vrednostima univerzuma, izmeao je knjievne anrove, uveopoezijuu sve postojee, bez tematske i jezike diskriminacije na poetsko i nepoetsko, doprineo usponueklektinog eseja kao anra karakteristinog za XX vek.Stvorio je novu estetiku, koja je pokuala daintegralnije izrazi oveka i njegovu, na nov nain osvetljenu, psihu. Bio je to spoj racionalnog iiracionalnog, sa stalnim zahtevom za njihovim ukljuenjem u dijalektiki materijalizam. Hrabro jepokuao da fantastino i nemogue odvede u dijalektiki mogue, i pri tome se ostvrtao premaodreenom ezaterizmu, elhemiji, akultizmu, privuen ivopisnou njihovog duha i metoda, ali ipakodbacujui do kraja njihovu ideologijui filozofiju.


14/42

14

U psihologiji, poavi od Frojda, nadrealizam je nastojao da ide dalje od njega, pribliavajui semodernoj parapsihologiji (svemo elje,tajne i nepoznanice koje ova nauka istrauje). U knjievnosti, onsvoje glavne rezultate ostvaruje u promeni jezika u smislu ruenja rigidnih formi prethodnih epoha. Davisvu vanost rei, oslobodivi govor u slobodnoj igri rei i reeninih sklopova, on je jezik pripremio zamodernu lingvistiku revolizaciju, u kojoj je jezik postao izraz svih znaenjskih sistema, svih mogunostikomunikacije i emitovanja smislenih znakova.U slikarstvu, kinematografiji, novom pozorinom izrazu, primenjenim umetnostima, svakodnevnom

ivotu (oblik izloga, plakata, postera, dizajn), nainu ivljenju ljudskih odnosa, oblicima ponaanja ioblaenja imaoje svoje uticaje, neposredne i posredne produetke. Moderna poezija i moderni likoviduguju mu neke od svojih bitnih odrednica.Moda od svega najtrajnije ostaje da zrai stav optimistikog pokuaja premoavanja traginog ponoraizmeu oveka i kosmosa,na bazi date, pa ipak nedovoljno poznate ovekove sudbine, ali moda i utraganju za mogunostima prekoraenja nekih od tih datosti, koje se nekad, u budunosti, moguispostaviti i kao nesudbinske.Godine 1916. uesnikik i svetskog rata, 20-godinji vojnik, inae student medicine, Andre Bretonpremeten je na svoj zahtev u Francuski vojni neuropsihijatrijski centar u Sen Dizjeu, gde se susree saporemeajima psihe, sa ludilom, a onda i sa praksom i teorijom tadanje psihijatrije i psihologije, kojimase oduevljava. Iz knjiga poznatog neuropsihijatra, doktora Babinskog, Breton se posredno upoznaje sa

Frajdovom psihoanalizom, iji metod slobodnih asocijacija pokuava da primeni na obolelimvojnicima. Neto kasnije premestie se u drugu bolnicu, u servis doktora Babinskog, tvorca sindromaBabinski, iji trenutak nastajanja opisuje kraj prvog Manifesta nadrealizma.Dotle mladi ovek, koji je pokuao da pie stihove, pa onda bio zahvaen ratom, u vojnoj bolnici u Natuve bio doiveo najpresudnije prijateljstvo svog ivota, susret sa akom Vaeom, mladiem koji enestati odmah posle rata, verovatno u samoubistvu, jednom iz serije koji e obeleiti nadealizam.Naplanu ivotnih stavova, bespotednih i destruktivnih kriterijuma svih vrednosti, koje e Breton preneti unadrealizam. Vaeov uticaj pokazae se kao odluujui. Ona beskorisnost svega, teatralna i bez radosti,ono posirdno isticanje humora kao mistrumentoza nuno suzbijanje graanskog, duha ozbiljnostidovoenje u pitanje knjievnosti i umetnosti i negativan odgovor na sve dotadanje oblike, ak i zaRemboa, sve je to Vae ovo. On je taj koji je zamislio najjednostavniji ndrealistiki in kao izlaenje

na ulicu sa revolverom u ruci i pucanje u gomilu, to e Breton sshvatiti kao simbol neprihvatanjadrutva. Dotadanji pesniki oetnik pod uticajem simbolizma. Malarnea i Valerija, Breton Vaeuduguje to nije postao preozbiljan i pomtezni umetnik rei.Govorei o udesnim susretima svog ivota (Nai) Breton poinje i svoj susret Remboovom poezijom,do kojeg je dolo jo 1914.god. Ba zahvaljujui koordinaciji koja se uspostavila izmeu trostrukogpresudnog susreta sa linou aka Vaea, poezijom Remboa i Frojdovom psihoanalizom Bretonpostaje pesnik rata i smrti.Ludila i crne poezije. U njegovom formiranju naroito na ideju o automatizmupodsvesti, uestvuju i velika prijateljstva (sa Latreamonom i njegovim zahtevom za kolektivnompristupanou poezije poeziju e stvarti svi, a ne jedansa Apalinerom,Supoom, Aragonom iElijarom).Breton sudelujeu dodaistikom pokretu kada se ovaj 1920 god., sa Tristanom Carom na elu, doseljava u

Pariz. Pre toga osnovao je Literaturu, koja postaje organ dodaizma pa ga se onda odrie i nastavljaprednadrealistiku delatnost Breton uspeva da oko sebe okupi mlade istomiljenike i organizuje seanseautomatskog govorenja, budnih snova, medijuma za istraivanje podsvesnog. Od samog oetka, on vodipesnike i slikare u traganju za novim izrazom. Breton se pokazuje kao jedan od intelektualnih magnetasvoga vremena preuzee voenje asopisa Nadealistika revolucija revolucija kad mu se uini dastvarima treba dati vrst tok, prvi spoznaje materiju paralelnog drutvenog angaovanja, iz prkosaburoaziji, upisuje se u Komunistiku partiju Francuske.Breton paralelno vodi mnoge aktivnosti, individualne i kolektivne, koje se uzajamno odreuju. Trudio seda sam sebe to bolje upozna i zato je tumaio ta mu se deava, privuen susretima, komicidencijama


15/42

15

ivota, objektivnim sluajem udesnimm. A to, udesno je najee vezano za ljubav. Breton jeovekudesnog susreta, strasti, ljubavi, lude ljubavi.On razrauje pojam udesnog, koji energino odbacujesvaku religijsku uslovljenost, i najee ga na ivotnom planu, dovodi u vezu sa objektivnim sluajemizrazom nunog susreta i unutranje, podsvesne elje, zapravo susretom i ukrtanjem subjektivnog iobjektivnog. udesno ima posebnu ulugu na estetskom planu: sve to je udesno lepo je i samo jeudesno lepo.Knjievni anrovi su izmeani, ponekad je teko razdvojiti pojedine delatnosti. Ipak Bretonovu

poetskudelatnost predstavljaju Magnetna polja, izraz otlrivanja automatizma, iza koga dolazi epohasnova i teorijska razgrada pred nadrealizma, objavljena u asopisu Literatura, a skupljena u knjiziIzgubljeni koraci. Tu se svojim dogaanjima upliu pesme izzbirke Svetle zemlje. Breton je ovekzemlje svetlosti zemljeudesno treba otkrivati uzemaljskom ivotu.Manifest nadrealizma (1924) predstavlja zbir celokupnog Bretonovog teorijskog grada, deliminopoetskog i ivotnog iskustva. ivotni dogaaji i zakljuci koji su u narednom periodu iz njih proizali nalinom planu, izraeni su od Nai (1928), Ludoj ljubavi(1937), Arkanu 17, Spojeni sudovi uskladu sa Drugim manifestom nadrealizma pokuali su da na svim planovima to tenje uskladenadrealizam sa dijalektikim materijalizmom, traei komunikaciju izmeu sna, ljubavi i revolucije.Teoriju nadrealizma na drugoj strani, predstavlja praenje slikarstva od samog poetka, od Izgubljenihkoraka, preko manifesta,Nadrealizam i slikarstvo, likovne geneze i perspektive nadrealizma, i brojinih

napisa do kraja ivota.Do smrtiBreton, i posle raspada prvobitnog nadrealistikog jezgra, uvek dri na okupu neku grupumladih koji se pozivaju na nadrealistiku teoriju. U samoj je prirodi nadrealistikog nadahnua da pokuada bude kolektivno ostvarivano. U velikom broju dela Breton opisuje imaginarni zamak mentalnomesto u kome se, izdvojeno od uticaja, odvija eksperiment kolektivnog duhovnog stvaralatva.Poten, nepotkupljiv, nepokolebljiv do opsesije, samostalan i siromaan do kraja ivota, Breton je ovekvernosti, ushienja, psihe, koncentracije snaga, udnje za totalnou, beskonanog prihvatanja onoga toga je jednom privuklo. Dubok ali i naivan u svojoj veri,dogmatian kad treba da dokae vlastitaneoboriva uverenja, Breton je uvek bio onajkoji je ukazivao na tei put, na ua vrata, nelagodniji prolaz,iza koga su se otvarali pejzai srca i uma, psihe i kosmosa,udesnog kao oveku dostupnog, koji vraajuveru u oveka, u mogunosti knjievnosti kao njegovog takvog izraza i trajno o opinjavaju i zrae.

Manifest nadrealizma

Ovo Bretonovo teorijsko delo definie nadrealistiku delatnost kao podsticanje istog psihikogautomatizma ija je ambicija da izrazi pravu misao, izvan estetske ili moralne kontrole, a preko pisanog,usmenog ili bilo kog drugog tehnikog iskaza. Manifest izraava veru u viu stvarnost asocijativnihoblika ivota prevazila-enje suprotnosti kao spojenih sudova realisti, kao krajnosti koje se dodiruju. Asocijativna vezivanja unadrealistikoj slici vode ka univerzalnim analogijama (ukidanje prostorne i vremenske dimenzije).oveku su na raspolaganju mogunosti za njegovu sutinsku spoznaju Manifest tu u prvom redu, istiedetinjstvo inagmaciju, slobodu duha, ludilo, san, ljubav, poeziju (poeziju svih vrsta izraza, tako da se

moe govoriti, na primer o likovnoj poeziji). Sva stanja, doba, mogunosti psihe, izabrana su u funkciji tesamospoznaje, kao sredstvo za borbru sa buroaskom stvarnou koja redukuje oveka, sa njenimzapadnjakim racionalizom i pozitivizmom, koji su uinili da oveku svedenom na drutveni modelostanu samo njegove prizemne mogunosti, bez iega udesnog. Breton, osuuje realizam, koji jeneprijateljski prema svakom duhovnom i moralnom poletu i koji je sainjen samo od osrednjosti, mrnjei plitke samodovoljnosti. Sugerie se vanost ideje o privremeno nemoguem, koja je uslov svihovekovih osvojenja. Drutvo sve ini da sputa oveka, da ovaj izgubi udesne mogunosti s kojima jeroen i kojega, po Bretanu, i odreuju kao oveka. ovek treba sve da uini da antenama svoga duhauhvati udesno. A udesno je sve ono to izgleda nemogue, na ivotnom ili estetskom planu, a ipak se


16/42

16

deava uprkos nemogunosti, i izraz je svega to negira pozitivistiki svedene, ukalupljene, uaurenegraanske mogunosti individue.Iz knjievnosti koja je u oasnosti da bude takav svedeni izraz oveka, Breton, iznad svihradova i nainaiskaza, uzuzima poeziju. Pre prosuivanja dela, treba prosuditi oveka, od njega, od njegovog osnovnogizbora i odabira samog sebe sve zavisi. udesno trai fundamentalni optimizam, mada on u nadrealizmuide paralelno sa odreenim pesmizmom, to proizilazi iz prevelikih zahteva koji stoje pred individuom.Prihvativi poeziju, Breton se posebno ustreljuje na roman, osnovni produkt realizma, kao neautentian,

kao falsifikovanje ivota. Roman je postao privilegovan knjievni oblik na ijim se stranicama, porednitavnosti sitniavih opisa,nestavlja na kocku, ili smo pak prema ulogu ravnoduni, jer se izbegava da seovek I njegova sudbina doveduu pitanje. U principu je Breton protiv svog anegdotskog pripovedanja,kome suprotstavlja poviene, znaenjske, autetine trenutke. Postoji samo jedan nain da se spasi roman,edan uslov, a to je da je roman izrazio udesno (a primeri za to mogu se nai u crnom romanu

engleskog predromantizma)1919.godine Breton je doao na ideju da na sebe pokua primeniti psihoanalitiki nauk iz Sen Dizjea itako ostvariti automatski govor monolog kazivanja onoliko brzog koliko je to mogue, o komekritiki duh subjekta ne donosi nikakav sud, koji se, prema tome, ne optereuje nikakvim uzdravanjem ikoji bi bio onoliko tano koliko je to mogue govorena misao. Terapeutski Frajdov postupak postao jetako mladom pesniku razoaranom u dotadanje pesnike postupke, granice i pravila novi udesan

nain pisanja.Ali poto nije bilo bitno da bi samo sebi postalo cilj, onda je cilj naen u izuavanju sebe isvoje podsvesti, kao najbliih i na uvid datih uzoraka psihe i podsvesti oveka dopie. Cilj je postaoiskazati se, izraziti se, dozvoliti oveku da izae iz svoje koljke.Breton je odmah bio privuenneobinou otkrivenog verbalnog tako i iz njega poinje graditi svoju novu estetiku. Izuavalacovekovih dubina, traie u tom izrazu odgovore svih njegovih tajni i priloge novoj nadrealistikojantrapologiji.Recept automatskog pisanja Breton predlae svima koji hoe nadrealistiki da stvaraju da zaboravevlastite i tue obdarenosti, inspiracije i sve to su nauili da pristanu da budu obini aparatieksperimenta, da se izoluju od spoljanjih uticaja i opuste poput psihoanalitikih pacijenata, da se poveretoku koji e obavezno poeti iz njih da izbija i da te misli brzo zabelee. Jedina mogua greka je grekapanje, tj. ukljuivanje svesti i panje prema onome to je ve napisano ili prema spoljanjim iniocima.

U automatski tekst Breton, meutim, unosi interpukciju, a sinpaksu smatra prirodnom osobinom iobelejem govorne misli, zapravo izraza podsvesti.Tematski deo o nadrealistikoj slici jedan je od najvanijih u Manifestu. Upotrebljavajui, kao i drugde,renik elektromagnetizma i beinog prenosa poruka, kao izuma vremena koji ga fasciniraju (a odravajuBretonove uverenje da postoje odreena elektromagnetska polja oveka).Breton definie nadrealistikusliku kao nepripremljeno, sluajno pribliavanje dva udaljena termina, koja u susretu stvaraju ok,iznenaenje, elektrine varnice. to su termini u svakodnevnim govornim asocijacijama udaljeniji,emacionaciji, intelektualni, estetski udar izazvan pribliavanjem i izjednaavanjem je vei, uinaksnaniji, a zadovoljstvo intenzivnije, nadrealistika slika nezaboravnija, udesnost ispoljenija. Slika jelepa to je vie vremena potrebno da se prevede na svakodnevni jezik, zapravo to se due opireuvrivanju u postojee.

Mogunosti slika i kombinacija su nenadmane, pa se tako nadrealistika slika na planu jezikaisspostavlja, kao oblik one imaginacije koju svako nosi u sebi kao krajnji oblik komparacije, pa metafore,da bi se ulila u beskonanost analogije.Zbog naina na koji je automatski tekst dobijen, on stvaraocu ni8im ne izgleda blizak, nego podjednakostran kao i svakom drugom,pa ak izaziva podozrenje. Glavna mu je odluka visok stepen, neposredneapsurdnosti, koja kad se u nju udubi, koja, kad se u nju udubi, kad joj se italac, u ponovljenim navratimaobraa, prestaje da bude apsurdnost i polako se pretvara u , neto prihvatljivije na svetu.Nemogunostse pribliava oveku i postaje moguna, kao slika koja itaoca obogauje i neto mu ukazuje o novimvizijama oveka.


17/42

17

Tako se stvara i proiruje i izvestan broj injenica nita manje objektivnih od onih koje je stvarno razumili priroda. Usvajanje ili tumaenje teksta ispostavlja se tako kod Bretona kao proces do koga se dolazinaknadno, kod lucidnosti stupa na scenu i ima svoj trenutak, znaajan ali ne neposredno stvaralaki. Joe Rembo pisao da rasvetljenje dolazi kanije.

Tako je Breton, sa svoje strane, dospeo do osnovnog zahteva moderne umetnosti za rivalskim stvaranjemnaporednog sveta, za unutranjim modelom umetnikog dela, za samo ovekovim rezervatom duha.

Eliot Pusta zemlja

Prvi pesnik Amerike iEngleske u razdoblju izmeu dva rata, Eliot je u svojoj poeziji sjedinio specifinuinterpretaciju evropske pesnike tradicije (Dante, engleski metafiziari, francuski simbolisti), mitsku ihriansku viziju, intelektualnu strast i modernistiki senzibilitet. Poput Dojsovog. Uliksa, njegova jePusta zemlja postala sredinji knjievni spomenik cele jedne ere.Kad je 1910. godine magistrirao filozofiju na Harvardu, inilo se da je mladi Eliot predodreen za sjajnuakademsku karijeru. Usledila je godina specijalizacije na Sorboni, asistentura na Harvardu i 1914studentski boravak u Nemakoj koji je prekinuo Prvi svetski rat. Sklonivi se u Englesku, Elnot odluujeda napusti filozofiju i posveti se poeziji 1927.godine i ostao je britanski dravljanin i lan engleske crkveto je za njega bio sudbonosan prelaz s protestantske na anglo-kotaliku veru. U poetku knjievne

karijere radio je osam godina kao inovnik u jednoj Londonskoj banci, sve do 1925.godine kad sezaposlio kao urednik u jednoj izdavakoj kui. Eliot je zabranio da mu se pie biografija, pa su nekepojedinosti iz njegovog privatno ivota ostale nerazjanjene ili nepotvrene. Kritiari meutim veruju daPusta zemlja, koju je objavio 1922.godine sadri mnoge aluzije na njegov privatni ivot, brana kriza1921.godine, enina bolest nerava, nervni slom od koga se leio. Iste godine kad je objavio. PustuzemljuEliot je osnovao kasnije vrlo uticajnu knjievnu reviju Kriterijum,koju je ureivao sve dok nijeprestala izlaziti jo Drugog svetskog rata. Tu je objavljivao svoje slavne eseje koji su mu donelireputaciju jednog od vodeih modernih kritiara. 30-ih i 40-ih godina. Eliot je bio na vrhuncu slaveneprikosnoven je kao pesnik i kritiar, prevoen na sve jezike sveta, popularan kao pozorini autor,preplavljen poasnim doktoratima vodeih svetskih univerziteta. Godine 1948. dodeljena mu je Nobelovanagrada za knjievnost.

Prvo delo mu je zbirka Prjfrok druge opservacije(1917). Pusta zemlja(1922) kulminacija je prve,velike, crne i eruditske faze.Na putu prema konanom smirivanju u verskoj spoznaji i simbolistikojsintezi pesnikih elemenata najvanija su dela.Pepelica(1930)i etri kvarteta(1943). Osim brojnihknjiga kritikih eseja, znaajni su i pesnike pesnike drame Ubistvo u katedrali(1935). Porodinisastanak (1939) i Poziv na koktel(1950).U svom pesnitvu Eliot je spojio tradiciju engleskih pesnika XVI veka i francuskih simbolista XIX veka.On vodi poreklo od drugog ogranka simbolizna nego to je, npr.simbolizam stefana Malariea potie preod razgovorno-ironinog nego ozbiljno-estetskog smera simbolizma (uzori Korbijer i Laforg, autoriuzbudljivo-ironine, naivno-raskalane poezije). Eliotova poezija sadri i mnoga shvatanja koja je usvojoj prozi zastupao Flober (okretanje prolosti i infernornost prema sadanjosti, oivljavanje varvarstvapaganskog sveta i herojske pobonosti ranog hrianina, karikiranje kukaviluka i mediokretetta

savremene francuske buroazije). Eliot, kao i Flober, na svakom koraku osea da je ljudski ivot sadapadao na prljav, i njega uznemiruje i ui saznanje da je nekada bilo drugaije. Najpotpuniji izraz teEliotove teme, emocionalne izgladnelosti nalazi se u njegovoj kasnijoj i odranoj pesmi nazvanoj Pustazemlja(1922),ije se objavljivanje posmatra kao granini kamen u modernoj engleskoj poeziji.

Pusta zemlja

Ova pesma je na itaoce uinila dvostruki utisak-jezikom i postupkom. Eliotov jezik je neverovatnoprecizan i ist, a govor istovremeno iv i savremen. Na svoj nain ovaj je pesnik bio znaajan jeziki


18/42

18

revolucionar Vastitan na delima velikih uitelja da bude krajnje paljiv prema tanom znaenju i munokritian u izboru rei, on je stvarno stil koji je potpuno njegov i koji nikada ne prestaje da bude smisaon iiv. Kao svi novi pesniki stilovi, i njegov stil eksperimentie zvukom jer autor specijalno bira rei ije jeznaenje vezano za njihov jasan i ist zvuk.Elliot se svojim reima sluio kao majstor sa potpunimoseanjem za njihovu zvunost i vrednost kojuimaju za pesniki efekat.Eliot je razradio novu tehniku uisto vreme lakonsku brzu i preciznu, da izrazi prelaenje misli u misao, preplitanje percepcije i refleksije.Njegove se misli kreu vrlo brzo i neverovatnim preicama ne idu logikim fazama, ve onako kao to se

ive misli kreu ivim mozgovima.Eliot je odgovarao duhu vremena i potome to je pisao poeziju izjavljenosti i nereda sumnje i mrnje.Duh njegove,Puste zemlje ,njena dominantna misao, ton i raspoloenje koji njome vladaju proizvodsu nezadovoljstva postojeim uslovima i saznanja o njihovoj patentinoj oskudnosti.Eliot je deliouverenje svojih savremenika da sa civilizacijom neto duboko nije u redu i da je ivot izgubio svoje starodostojanstvo i dra. Na istorijskom planu, pesma predstavlja reakciju na saznanje da novi svet verovatnonee doneti poboljanje stvari, i da je rat u mnogim zemljama i delovima drutva stvorio nepopravljivupusto.Pesma je posveena Ezri Paundu, kome Eliot u posvesti priznaje svoj dug i ispoljava svoju naklonostprema novom postupku koji je otkrio kod Paunda. Paund je bio jedan od prvih pesnika engleskog jezikaija je poezija, s jedne strane, nastojala da izrazi svest modernog oveka, a s druge strane da unese odjeke

iz prolosti, esto putem citata i tako naglasi suprotnost sa sumornom sadanou. Kad je u Pustojzemljinaumio da napie pesmu o nemoi i nedovoljnosti modernog sveta, Eliot je reio da mu jepotreban Paundov metod (fragmentarnost, nabijenost knjievnim citatima i aluzijama). Pusta zemlja jeteka pesma, iji predmet i glavnu nit nije lako odrediti, u njoj se upotrebljavaju novi raznovstni simboli iona je potpuno simbolina. Eliot je od Paunda preduzeo kroenje tuih citata, on aludira na 35 raznihpisaca i prilagoava ih svojim potrebama i navodi pasae na est stranih jezika, ukljuujui i sanskrit.OdPaunda je preuzeo i isprekidani razvojni postupak u kome nema jedinstvene motivacije nego je vaanemocionalni niz, dejstvo koje ssimboli vre na itaoce oni redom kojim se pojavljuju. Neprekidninizprizora i slika, koji se meusobno stapaju i prividno nemaju logine veze, nosi nas iz jednog stanja udrugo i pobuuje razliite emocije. Simboli u pesmi stvaraju duovna i oseajna stanja koja nisu jasna, ikoja bi izgubila svoj sutinski karakter da su odreenije prikazana. Eliotova snaga je takva da njegove

slike, skupljene sa tolikih izvora ive skoro potpuno nezavisnim ivotom i deluju i na one koji ne znajunjihovo poreklo ili prvobitno znaenje.Pusta zemlja ove pesme je simbol uzet iz lista o svetom Gralu to je pusta i nerodna zemlja kojom vladatotentini kralj, u kojoj ne samo da usevi i nedozrevaju i ivotinje se ne mnoe, ve su i sami stanovniciizgubili mo da raaju decu. To stanje se moe popraviti jedino odgovarajuim arobnim inom, kojiobino izvodi neko ko seksualnim odnosom prekida tu kobnu sterilnost. Eliotova pesma govori osprenoj zemlji kojoj je potrebno osveenje i novi ivot. Njena sterilnost, razume se, nije fizika negoduhovna i njeno oseanje nemoi je kobna bolest due. Kroz celu pesmu prisutan je pesnikov uas odvulgarnosti i stidljiva situacija prema obinom ivotu,, asketsko uzimanje pred seksualnim doivljajem ioaj pri isuivanju izvora seksualne emocije, i posezanje za religioznom emocijom koja bi mogla da jezameni.

e puste zemlje prikazana je preko raznih ambijenata i linosti. Jedan prizor nestaje u drugom prizoru,edna linost nestaje u drugoj, da bi najzad ostao samo jedan prizor i ne vie od tri linosti. Ambijenti ilinosti postoje u nekom duhovnom i imaginativnom stanju koje nije svojstveno svakodnevnom prostorui koje se moe odrediti jedino putem svoje sutinske prirode. Pesnik pola vremena provodi u stvarnomsvetu savremenog Londona, a pola vremena u divljini srednjovekovne legende. Strana sumornost velikihmodernih gradova, to je atmosfera u kojoj se Pusta zemlja deava. Tu se svuda osea prisustvobezimenih miliona koji vre uzaludne rutinske postupke na svojim radnim mestima, koji trae svoje dueu beskrajnom radu iji mi proizvodi nikada nee doneti profita ljudi ija su zadovoljstva tako prljava itako slabana da izgledaju skoro alosnija od njihovih bolova. Ta pusta zemlja je mesto ne samo pustoi,


19/42

19

ve i anarhije i sumnje.Prva scena pesme potie iz jednog legendarnog grada. Jezekilja, da bi se uskoropretvorila u ogroman moderan grad (slika enske spavae sobe, gde vetar zvidi ispod vrata, pusssta

esenja Teizma, kanal iza plinare, prljavi daktilografski stan), a zatim se vraa svom prvobitnom obliku,gde se tema bezvodne zemlje ponavlja i proiruje. Voda za kojom pesnik ezne u sumranoj pustinjisvoje mate treba da utoli duhovnu e koja ga mui u londonskom sutonu. Sve te naizgled razliitescene u pesmi vidovi su iste jalovosti i osujeenosti, i to je osnovni motiv pesme.U razliitimraspoloenjima pesnik prikazuje tu osnovnu situaciju, ponekad sa ironijom, ponekad sa dramskom

napetou, ponekad sa trapinom preneraenou i histerinom uasnutou.Takva raznolikostraspoloenja u velikoj meri poveava znaaj i istinitost pesme.Linosti se, kao i prizori, stapaju jedna u drugu. Iza njihovih razliitih pojava nalaze se glavne linostiGralovog rituala: Kralj ribara (simbol sterilnosti Zemlje). Spasilac (njegova je dunost da prekineprokletstvo) i ena (sa njom Spasilac treba da prekine prokletstvo) Kralj ribara je toteitni posmatra, timoveka koji zna ta se deava, ali je nemoan da uini bilo ta to bi izmenilo situaciju. U vremenu krizeon samo sedi peca. Tokom itave pesme on se dri svoje uloge bespomonog oveka (u prvom delu vidigomislu mrtvaca koja prolazi Londonskim mostom i udi se njihovom broju u treem delu preuzimaznaajnu ulogu proroka Tiresije i sjedinjuje svojstva mukaraca i ena; u petom delu opet se zabavljasvojom starom razonodom pecanjem). On je pasivna svest, koja sve razme i zna, ali je nesposobna dauini bilo ta vano.Njegova kriza je, po Eliotu, kriza moderne due. Njegov ivot, koji je istovremeno i

ivot njegovog naroda, uasno je osiromaen, i potreban mu je izuzetan in koji e povratiti i njega injih.To obnavljanje je zadatak Spasioca, koji je u legendi o Pralu obino neki vitez, a kod Eliota ondobija nova i neoekivana oblija. Njegovi likovi Spacioca simboli su razliitih postupaka i ideja pomoukojih ljudi nastaje da obogate svoj ivot. U prvom delu njega vraara Clairvoyante upozorava na smrt odvode. U drugom delu se javlja kao vojnik koji je neodreeno veran svojoj eni poto ga, ona vie uoptene privlai. Vien njenim oima i oima njene prijateljice, on predstavlja duboko nezadovoljstvo inedovoljnost i tipina je rtva sistema u kome je svetost braka izgubljena, a nije naeno nita drugo to biga zamenilo. U treem delu Spasilac se javlja u novom obliku, kao bogati trgovac iz Smirne, a odmahzatim prelazi u lik mladog inovnika, koji iz navike vodi ljubav sa daktilografkinjom i zadovoljava enjenim mehanikim reagovanjem.U ovim Spasioevim likovima Eliot izraava dve vane preokupacijesvakodnevnog ivota, zaraivanje novca i voenje ljubavi, i pokazuje kako su obe prazne i

nezadovoljavajue.Meutim, postoji i drukiji Spasilac, Kraljuribara, kome je potreban, on se predstavljau privlanijem obliku kao Ferdinand, napuljski kraljevi iz ekspirove Bure.On je tuan mladi obuzetmilju o velikom gubitku; u treem delu alosti zbog oeve smrti sputava njegovu aktivnost i skoro gapoistoveuje sa Kraljem ribara u njegovoj totentnoj dokonosti. Ali snovi koji mu ne daju mira preteu, ion postaje simbol sanjalake nostalgije mladosti, enje za nein drugaijim od obinog ivota, iliseanje na arobne trenutke koji su u bolnom neskladu sa svakodenvnim navikama. Takav Spasilac jesasvim drugaiji od trgovca ili bankovnog inovnika.On doivljava trenutke imaginacije, estetskoguivanja. Ali je ipak nesposoban za istinski napor obnove, jer je odseen od ivota i ivi meu snovima ieljama. Spasilac ne uspeva i u etvrtom delu po njega dolazi ssmrt (Clairvoyante mu je rekla:Plaite sesmrti od vode, i proroanstvo se ispunilo).Trgovci i Ferdinand se stapaju u linost Feniana Flebasa,koji je preokupiran novcem kao prvi i ima raomantinu mladost drugog. U slici mladia koji se udavio u

moru Eliot prikazuje onu krajnju taku do koje moe da doe dua izgubljena u praktinim ineimaginativnim eljama. Flebasovo rukovodee naelo je dobitak i gubitak i ono ga unitava. Nijesluajno to on strada ba od vode Pustoj zemlji je potrebna voda (simbol slobode, plodnosti i cvetanjadue), njoj je potrebno stvarno osveenje, a ne aktivnosti to gutaju one koji se njima bave. U Flebasovojsmrti pokazana je nedovoljnost lanih spasilakih napora. Ni novac, ni obezvreena ljubav, niti kajanjane podiu vrednost ivota. Tu lekovi su bezuspeni, i u petom delu postaje jasno da Spasilac nije uspeo ida posle njegove smrti situacija postaje jo gora. Pusta zemlja je i dalje pusta, i nije se dogodilo nita tobi je izbavilo.


20/42

20

Na kraju postoje i ene, ili tanije reeno jedna ena koja poprima razna oblija zavisno od potrebapesme i poloaja Spasioca.U prvom delu nagovetava se ta bi ona mogla biti, predmet gotovo idealneljubavi (kao Izolda iz Vangerove Tristan i Izolda- devojka sa yumbulima kao simbol povratka bogaplodnosi iji e kult spasti beskinu zemlju od sue). Ovom idealu Eliot suprotstavlja injenice kakve vidiu razliitim vrstama ena. U drugom delu ena je Kleopatra ili Didona, koja ivi u sjaju meu dragimkamenjem i mirisima i neprimetno se preobraava u neurotinu modernu enu koja u buci ispod vratauje nagovetaje zla. Zatim ona postaje ena iz radnike klase iji se mu vratio iz rata koja je toliko

zaokupljena svojim trivijalnim preokupacijama da potpuno prekida vezu s njim, pa njen ivot gubi svakismisao. Iz nje se pretvara u daktilografkinju koja zadovoljava poudu bankovnog inovnika i u tomeskoro i ne uiva.Ton pesme se zatim produbljuje Pesma triju Teiznih keri sastoji se od tri pesme od kojih svaka imaneta gorko, skoro tragino u svom nagovetavanju trulei , neuspeha i krivice. Prva tema je tunamoderna pria o izgubljenoj nevinosti; druga prikazuje kako je ena neosetljiva na emocionalne reakcijemukarca; trea je najsumornija, izraava oseanje poraza koje prati ravnodunu ljubav, novu vrstuponienja koje prihvata gubitak vrline, unienost ljudske sudbine.Te razliite ene su vidovi jedne ene koja treba da pomogne Spaciocu da u pustoj zemlji prekineprokletstvo impotencije.Ali njeni odnosi s njim uvek su promaaji, histerini, izjalovljeni, povrni ilioptereeni grehom. Udaljenost civilizacije slavljene u Pustoj zemlji od prirodnih ritmova prikazana je u

mranom kontrastu pomou antropoloke teme Vegetativni kultovi, sveanosti plodnosti sodgovarajuom magijom predstavljaju usklaenost ljudske kulture s prirodnim okruenjem i izraavajuizuzetan oseaj jedinstva ivota. U modernoj Pustoj zemlji, ljubavni in ne moe da donese duhovnuobnovu seks je ovde sterilan ne stvara ivot i ispunjenje ve gaenje,duhovnu tromost i pitanja bezodgovora. enja za vodom prisutna je u celoj pesmi (naroito se esto pominje reka.Temza) i mnogoputa se nagovetava da je voda tu, ali oni kojima je potrebna ne uspevaju da vide koliko im je blizu.Tonagovetava da je preporod koji je svetu potreban blizak i moguan, ali je upotrebljen u pogrenom ciljuili se preduzima u pogrenom duhu. Kao to Spasilac i ena uspevaju svom zadatku, tako i voda, koja bitrebalo da tee i oivi pustuzemlju, igra drugaiju ulogu idobija Flebasa.U poslednjem delu Eliot se vraa poetnoj temi i pria o suvoj zemlji koja je postala jo surovija i jopodrugljivija. Dok vazduh postaje sve suvlji i okrutniji, drazd svojom pesmom ismejava enju za

vodom. Meutim, ipak postoji predznak oluke suv jalov grom zvui kao rei daj saoseaj,upravljaj.Ako seto poslua, ako ljudi pokau vie velikodunosti, saoseanja i samokontrole, pusta zemlja se jomoe spasiti. Ali te rei ipak ne deluju, jer njih sluaju obini ljudi i ene, zaokupljeni sobom i svojimposlovima, koji su izgiboo naviku da sudu predostroim i koji se boje da se izlau opasnosti. Svako odnjih ivi u sobi kao uzakljuanoj tamnici i ne moe da pobegne iz privatnog, posebnog sveta sopstvenedue. Radije bi sluali druge nego da upravljaju svojom sudbinom. Takoporuka ne uspeva i pesma sezavrava sa Kraljem ribara koji sedi na obali i pita kad e doekati novi ivot.Razliiti napori zavrili suse porazom i neuspehom, i sve se nastavlja kao pre.Pesma je sastavljena od pet delova ili stavova i svaki od njih ima odreeni karakter. Prvi se zoveSahranjivanje mrtvih i na samom poetku izlae situaciju. Antropoloki, pesma poinje godinjimdobom kad je Bog plodnosti mrtav i kad je Kralj ribara jalov, pesniki, ona izraava besplodnost koja je

ravna duhovnoj smrti.U takvoj atmosferi Eliot uvodi vraaru sa pilom kartama koja predkazujebudunost i izrie upozorenja. Njen savet je potreban, poto je situacija zaista teka. U prizoru zakrenoggradskog ivota Eliot vidi trijumf smrti, i njegova slika mrtvaca koji prelaze Londonski most pokazujeobim te uasne jednolikosti i otupelosti.Drugi deo zove se Partija aha.Tu se podvai neodlonost situacije i nagovetava potreba da se netoodmah uini. Podeljen je na dvoje.Prva polovina izraava bol ljudske due u njenoj neizvesnosti i odsustava cilja, njene pretenzije istrahove, dok druga prenosi taj duh u nie drutvene slojeve, da bi sepokazalo kako je on svakodnevan i iroko rasprostranjen. Metafora partije aha ukazuje kako se predlicem sudbine ljudi i ene bave beskorisnim poslovima kojima su toliko obuzeti da ne uspevaju da vide


21/42

21

ta ih eka. Ovde su ena iz visokog drutva i ena iz naroda potpuno zabavljene svaka svojim ivotom,zamrenim, besmislenim i besciljanim. Kao to bogata ena uje glasove koji je plae i nagovetavaju dae njen ivot varka, tako i avrljanje siromane ene povremeno preseca pretnja vremena kojeuri.(Pourite molim vas, vreme je). Zatvaranje krme, hitno i urno, simbol je nekih mnogo znaajnih

promena, kada e beznaajne aktivnosti iznenada prestati.Realistiki se doarava vreme zatvaranja javnekue, a zatim se stihovima koji predstavljaju Ofelijine rei izgovorene u dinoj poremeenosti,nagovetava da duboko u linostima lei neto to se granii sa ludilom.

Trei deo se zove Propoved vatre po delu pripisivanom Budi koje opisuje putene poude i njihovarazorna dejstva na ljudsku duu. Vatra je vatra poude koja unitava ljude, to se pesma dalje razvija, svese bolje vidi kako su oni neobuzdani i neostetljiv (epizoda sa inovnikom i daktilografkinjom i pesmeTemzinih keri). Stihovima iz Ispovesti sv.Adgustina opisuje se odlazak u ivot seksualne razuzdanosti io slabljenju morala koji takav ivot neminovno donosi. Duuunitava pouda, ali za nju, prema Budi,ipak ima spasa (Eliot koristi isprekidane reenice i ostavlja nas u neizvesnosti kako se stie do spasenja).Posle kratnog etvrtog dela, Smrt od vode koji govori o Spasioevom kraju i uzaludnosti njegovihnapora, peti deo se zove. ta je rekao gromTom je tu manje ironian i manje realistian nego uprethodnim delovima Eliot se vie ne bavi predvianjima i pretnjama nego ispunjenim strahovanjima iuasnom dezintegracijom koja je poela u dui. Ona ne samo da je rtva iluzija i lanih nada u njoj vladastrani nered koji lii na nered u gladnim evropskim zemljama u posleratnim godinama.Obuzimaju je

lude halucinacije gladi i ei, koje su ak snanije u duhu nego u telu. Postojani zemaljski gradovi vienisu postojani. ini se da se rui itav prirodni poredak, i neobini zvuci i prizori potvruju opteraspadanje. U toj histeriji i pometnji dolazi do glasa Groma, koji pokazuje koliko je velika potrebazaozdravljenjem, ali isto tako kako ga je teko postii. Stvari su otile daleko da se zahtevima Gromovaedva moe udovoljiti.

Pusta zemljase, dakle, bavi boleu inedovoljnou ljudske due. Pesma se razvija po planu koji najpreizlae situaciju u njenim mnogobrojnim implikacijama, a zatim pokazuje kako za nju nema leka.Npr.Eliots vremena na vreme koristi temu slavuja(slavuj se uvek dovodi u vezu sa enom koja je prevarena,razoarana ili vulgarna npr. u drugom delu soba bogataice je ukraena raznim slikama i posebna panjase obraa na onu na kojoj je silovana i obeaena Filomena, gde uporedo s njenim plaem odjekujeironina pesma slavuja).Umetnost kontrasta primenjena je i na drugim mestima npr.simbol crvene stene

koji nagovetava da ak i u pustoj zemlji postoji nada za spas i da jedino u strahu i samoponienju ovekmoda moe da vidi put spasenja. Snaan kontrast prisutan je i u onom delu kada Eliot pre alosnihpesama triju Temzinih keri unosi vesele i ivahne strofe koje priaju o Elizabeti i Lesteru na Tenzi. To

e onaj trenutak kada je dolo skoro do venanja i kada se daje skica o ljubavi dve velike linosti kojevode ljubav u visokom stilu. Ova slika prua kontrast onome to sledi prljavoj ljubavnoj igri izmeumodernih ljubavnika i podsmeh njihovim praznim srcima i njihovom pretvaranju.U poslednjem delu, pre nego to progovori Grom, Eliot unosi naroite simbole da bi pokazao od kakveiluzije pati moderni svet, e i glad izazivaju halucinacije, i jedna je izuzetno prirodna.Eliot najprepodsea na uenike koji su na putu u Emaus sreli vaskrslog Hrista, a zatim na neke istraivae Antorktikakoji su na izmaku svojih snaga, imali konstantnu iluziju da je sa njima bio jedan ovek vie nego to jestvrno bilo izbrojano. Ova dva elementa stopila su se u jedinstveno iskustvo u kome prilika koju vide

uenici postaje iluija iscrpljenih ljudi, a oseanje Hristovog prisustva opsena. Mnogi ljudi i ene prestalisu da veruju u rista,ali se nisu u potpunosti osobodili svesti o njemu. Njegovo prisustvo ih na neki nainprogoni i u slomu njihovog samopouzdanja i u oseanju nedovoljnosti to prisustvo postaje jo upadljivije.Da mogu iskreno verovati u njega, njihovi ivoti bi moda bili spaseni, jer bi Hrist na sebe preuzeo tuegrehe i patio zbog njih. Ali upustoj zemlji takvo spasenje postoji, i Hristova prilika je obino privienje.Pusta zemlja ocenjuje stvarni svet prema visokim merilima koje Eliot izraava i posebnim korienjemi prilagoavanjem navoda iz drugih pisaca. On se toj tehnici nauio od Pounda, koji je koristi da biizrazio odvratnost prema sadanjosti implicintno joj suprotstavljajui plemenitu prolost Eliotprilagoava navode drugih pisaca, da bi pokazao jaz izmeu duhovnog nivoa na kome bi ovek trebalo


22/42

22

da ivi i stvarnog nivoa na kome ivi. Njima se izraava suprotnost izmeu idealnog i stvarnog i u jednuedinu reenicu unosi sloena emocija u kojoj se potovanje za visoka merila i svet o njihovoj odsutnosti

stapaju u jedinstven mrani rezultat. Eliot sadanju situaciju povezuje sa nekim visokim primerom izprolosti i jaz izmeu njih ini vie nego oiglednim. U svojoj pesmi Eliot u potpunosti koristi modernupesniku tehniku koju je razvio Paund. Ona istovremeno tei tome i da bude poezija i da bude realistinai savremena Eliot stvara osobenu poezijuak i onda kada je ona smiljena kao posledica svakodnevnoggovora npr. ena iz radnike klase u drugom delugovori svojimdijalektom, i mada je u pitanju obina

konverzacija, ona ipak ima sopstvenu dramsku snagu. Tupe, otrcane rei odjekuju tako istinito da postiudejstvo drame, a njihova jezgrovitost i praktinost imaju svoju privlanost. U pesmi postoji znatanelemenat drame, i on objanjava raznolikost stila.Eliot ne ide za tim da stvori jedinstven , harmonianezik i upravo zbog toga njegova je pesmasvojevrsno bogata poto svoje teme prikazuje iz razliitih

uglova razliitim glasovima. Stil pesme u potpunosti odgovara predmetu onako kak

Documents

OPSTA KNJ. - 20. Vek Skripta