Срђан Шаркић

ИСТОРИЈА ДРЖАВЕ И ПРАВА I

ОСНОВИ СВЕТСКЕ ПРАВНЕ ИСТОРИЈЕ

Појам историје као науке

• Познавање и излагање догађаја из прошлости

• Херодот (оно што је видео; оно што је чуо; оно што је од других распитивањем дознао и оно што је по свом суду сматрао за истинито).

Дефиниција: Историја је наука која у просторном и време-нском оквиру истражује развој људског друштва у про-шлости, тражи његове узроке и истражује законитости одређеног друштвено-економског поретка.

Историја има два основна значења:1) сав историјски развој људског друштва;2) наука о том развоју.Историја не проучава све догађаје у прошлости.

Питање узрочности: шта узрокује историјске догађаје?

• Временска подела или периодизација треба да пронађе и издвоји посебне периоде унутар којих историјски развој има извесне карактеристике које га одвајају од предходног и од наредног периода.

Најважније поделе:

• античка подела, • доминација 4 царства: асирско, персијско, грчко-

македонско, римско

Подела историје

1) од Адама дo Ноја,

2) од Ноја дo Аврама,

3) од Аврама дo Давида,

4) oд Давида дo Вавилонског ропства,

5) oд Вавилонског ропства дo Исусовог рођења, и

6) oд Исуса дo краја света.

• Аурелије Августин:

• Макијавели ( »Историја Фиренце« ): стари, средњи, и нови век

• Карл Маркс, подела на друштвено-економске формације: првобитна заједница, робовласничко, феудално, капиталистичко и комунистичко (социјалистичко).

- тешкоћу увек стварају датуми који одвајају периоде.

Историјски извори

• Предмети су остаци материјалне културе. Дају поузда-не али шкрте податке.

• Чињенице дају такође шкрте податке.• Текстови или писани извори су најважнији. Деле се на

1) Правноисторијске изворе или правне споменике, и2) Историографске изворе.

ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ СУ ТЕКСТОВИ, ПРЕДМЕТИ ИЛИ ЧИЊЕНИЦЕ ИЗ КОЈИХ МОЖЕМО ЦРПИТИ САЗНАЊА О ПРОШЛОСТИ.

1) закони (настају законодавном делатношћу највише држа-вне власти – владара);

2) законици или кодификације (кад регулишу једну широку правну област);

3) устави или конституције (највиши правни акти, од XVIII века);

4) статути (аутономна организација за територију или за чла-нове);

5) урбари (односи кметова и феудалаца);

6) повеље (настају из пословних односа, најчешће су даро-внице).

Правноисторијски извори представљају документе који са-држе правне прописе. То су:

1) Историје (приповедање догађаја из прошлости са уметни-чком тенденцијом);

2) Анали или летописи (записивање догађаја по годинама);3) Хронике (од стварања света); 4) Биографије или животописи (аутобиографије и хагиогра-

фије или житија);5) Дневници (постепено записивање догађаја, из дана у дан);6) Мемоари (ауторово сећање на догађаје из прошлости);Проблеми који се срећу у раду са текстовима:1) Дешифровати или прочитати неки текст (»мртви језици«,

оштећење текста):2) Фалсификат (кривотворење историјске истине – аутентичан

текст);3) Интерполација (уметање фалсификоване садржине у ауте-

нтичан текст);4) Заблуда;5) Субјективност.

• Историографски извори су:

ПОМОЋНЕ ИСТОРИЈСКЕ НАУКЕ

Полеографија (изучавање старих писама) -Хронологија (начини рачунања времена). Разликујемо мате-матичко-астрономску и историјску-Хришћански начин рачунања времена од Исусовог рођења-Грци од прве Олимпијаде (776. пне);-Римљани од настанка града Рима (21. април 753. пне); година почињала 1. марта до 153. године пне (септембар, октобар, новембар, децембар);-Византија и Јевреји од »настанка света« (5508. и 3760. пне);-Муслимани од хиџре (16. јули 622. не); месечева година краћа 12-13 дана;-Француска револуција: година прва 21.IX 1792–21.IX 1793, итд. (до 1806).

Сфрагистика или Сигилографија (проучава печате);

Дипломатика (аутентичност средњовековних повеља или диплома);

Нумизматика (изучава новац);

Метрологија (системи мера кроз историју);

Историјска топографија или географија (утврђује смештање географских области и места у историјским изворима).

Хералдика (проучавање грбова);

Pojam i struktura prava

• Celz: ius est ars boni et aequi (pravo je veština dobrog i jednakog)

• Savremana nauka: skup pravila o ponašanju ljudi koja vrede u državi i kojima država osigurava primenu

• Ko stvara pravo: narod, vladar, izabrana narodna predstavništva

• Pravo se sastoji iz pravnih ustanova ili pravnih instituta

• Pravna ustanova predstavlja skup svih pravnih pravila koja se primenjuju na jedan isti društveni odnos (brak, svojina, testament, ugovor, delikt)

• Pravne grane (građansko, krivično, ustavno, radno) – pravni sistem

Podela prava

a) Javno i privatno pravo

• Ulpijan: Publicum ius est quod ad statum rei Romanae spectat, privatum quod ad singularum utilitatem. Sunt enim quaedam publicae utilia, quedam privatim (javno pravo je ono koje se odnosi na položaj rimske države, a privatno na korist pojedinaca; jer nešto je korisno za državu, nešto za privatna lica).

Savremena pravna nauka: javno pravo je skup grana prava koje regulišu odnose u kojima je bar jedna strana nosilac javne vlasti (državni organ), za razliku od privatnog prava gde obe strane nemaju to svojstvo.

Privatno pravo reguliše pre svega imovinsko-pravne odnose za koje je zainteresovano privatno lice, a ne nosilac javne vlasti (državni organ)

Primeri: dug – ubistvo

Privatno ili imovinsko ili građansko pravo:

1) Stvarno pravo reguliše odnose između ljudi a povodom stvari

Stvari su deo prirode dostupan čoveku, kojim on zadovoljava neki pojedinačni ili kolektivni interes – IMOVINA – POKRETNE I NEPOKRETNE STVARI

SVOJINA – PRIVATNA SVOJINA: potpuna vlast nad stvarima

USUS, FRUCTUS, ABUSUS

DRŽAVINA, ZALOGA

STVARNA PRAVA DELUJU PREMA SVIMA (Erga omnes)

2) Obligaciono pravo: poverilac – dužnik (obligare = obavezati)

UGOVOR (kupoprodaja, zajam, zakup, ortakluk, najam, ostava, ortakluk); DELIKT; inter partes.

3) Nasledno pravoZakonsko ili intestatsko (intestatus = bez

testamenta); nasledni redoviTestamentalno nasleđivanje menja zakonom

utvrđeni red nasleđivanjaModestin: Testamentum est voluntatis nostrae iusta

sententia de eo, quod quis post mortem suam fieri velit (testament je valjana izjava naše volje o onome šta treba da bude učinjeno posle naše smrti).

4) Porodično pravo – pravni odnosi u porodici: odnosi između bračnih drugova i ostalih članova porodice (roditelji i deca)

PORODICA, BRAK , SRODSTVO

- Porodica je društvena skupina koja se temelji na braku i odnosima krvnog srodstva

- MODESTIN: Nuptiae sunt coniuctio maris et feminae et consortium omnis vitae, divini et humani iuris communicatio (Brak je veza muža i žene, zajednica za ceo život, ustanova božanskog i ljudskog prava)

- SAVREMENA DEFINICIJA: Brak je zakonom uređena zajednica između muškarca i žene.

- Krvno srodstvo: prava linija i pobočna linija; bračno i vanbračno; punorodno i polurodno (consanguinei – uterini)

KOLIKO ROĐENJA TOLIKO STEPENI ● C

│↑

● B

│↑

● A

│↓

● E

│↓

● F

● B

● C ●A

• Agnatsko srodstvo

• Srodstvo po tazbini

• Srodstvo po usvojenju (poočim i pomajka – posinak i poćerka)

• Duhovno srodstvo – religija i običaji (kum, pobratim, posestrima)

• Srodstvo po mleku

Javno pravo – USTAVNO – KRIVIČNO

1) Ustavno pravo: osnovi državnog i društvenog uređenja; državno pravo

• DRŽAVNO UREĐENJE: skup pravnih pravila o organizaciji vlasti u vreme kada ustavi nisu postojali;

• Stari Grci: demokratija (vladavina naroda), oligarhija (vladavina nekolicine), monarhija (vladavina jednoga). Herodot, Platon, Aristotel

• OBLICI VLADAVINE:• Monarhija – vladavina jednoga (kralj, car, sultan,

šah, knez, vojvoda);• Republika – oblik vladavine u kojem se vrhovni

organ vlasti biraju na određeno vreme i u kojem je ili jedno ili kolegijum lica šef države;

• OBLICI DRŽAVNOG UREĐENJA:• Složene države: savez država

(konfederacija) i savezna država (federacija);

• Unitarne države: administrativno i teritorijalno jedinstvene

STATUSNO PRAVO: ukupni čovekov položaj u pravu (pravna i poslovna sposobnost) – PRAVNI POLOŽAJ STANOVNIŠTVA

2) Krivično pravo reguliše protivpravne, društveno opasne radnje u jednom društvu. Ono propisuje opšte uslove krivične odgovornosti, predviđa krivična dela, kao i kazne za ova dela.

Bez uračunljivosti i vinosti nema krivične odgovornosti;Vinost: umišljaj, nehat, slučaj

• NAČELO LEGALITETA: NULLUM CRIMEN SINE LEGE; NULLA POENA SINE LEGE

• KAZNE: brutalne, izvršavale se javno; humanizacija kazni; telesne ukinute; smrtna

b) Materijalno i formalno pravoMaterijalo pravo izlaže pravne propise u njihovoj statici, dok

formalno pravo sadrži pravila o sudskoj zaštiti tih istih propisa.

SUDSKI POSTUPAK; Ius quod ad actiones pertinet; PROCESNO PRAVO

• GRAĐANSKI POSTUPAK je zbir pravila koja se primenjuju u imovinsko-pravnim stvarima: parnični i vanparnični

• Načela građanskog postupka:• dispozitivnosti (pokretanje postupka je prepušteno

inicijativi stranaka)• kontradiktornosti (predlozi i protivpredlozi)• formalne istine ( javan – advokati)

• KRIVIČNI POSTUPAK je skup pravila koja se primenjuju u slučaju verovatnoće da je učinjeno krivično delo, da bi se ustanovilo da li je krivično delo učinjeno i ko ga je počinio;

• Prezumpcija nevinosti; princip materijalne istine; pokreću ga uglavnom državni organi (može i po privatnoj tužbi);

• UPRAVNI POSTUPAK

• DOKAZNA SREDSTVA: stvari i lica koja sudu omogućuju da čulnim opažanjem dođe do saznanja o činjenici koja je predmet dokazivanja. IRACIONALNA I RACIONALNA

c) Unutrašnje i međunarodno pravo MEĐUNARODNO JAVNO i MEĐUNARODNO

PRIVATNO PRAVO

Оснивачи: француски правници Кижас (Cuiacius) и Доно (Donellus);

Циљ: доћи до изворног римског текста (отклонити интерпо-лације);

ЈУСТИНИЈАНОВА КОДИФИКАЦИЈА НИЈЕ ОБИЧАН ЗАКО-НИК, ВЕЋ ЗБОРНИК ВЕКОВИМА СТВАРАНОГ ПРАВА

ПРАВО ПО ПРВИ ПУТ У ИСТОРИЈИ ПОСМАТРАНО ИСТО-РИЈСКИ (HISTORIA IURIS SEU LEGUM)

Елегантни метод; Правне старине (Antiquitates iuris); Проучава-ње националног права;

НАСТАНАК ПРАВНЕ ИСТОРИЈЕ

Грађански законик 1804, »писани разум«; примењиван у Немачкој до 1814.

Тибо, О потреби општег грађанског права за Немачку Савињи, О позиву нашег времена у погледу законодавства и

правне науке.

Три фазе у развоју права: 1) природно народно право (има специфичан карактер

својствен сваком народу, попут језика, књижевности, музике, фолклора);

2) научно право (стручни правници формулишу правне норме);

3) стадијум кодификације.

Велики значај у проучавању и издавању извораПристалице: Маћејовски, Тарановски, Соловјев, Богишић.

Појам и извори

Разлози проучавања: а) створени друштвени органи који ће постати државни; б) обичаји и религијске забране као основ обичајног права;в) у првим државама срећемо велики број установа из прво-битне заједнице

Извори:а) споменици материјалне културе; б) митови и легенде; в) списи цивилизованих народа о примитивним; г) проучавање и упоређивање живота примитивних народа.

Луис Морган, Дрeвно друштво (1877).

ПРВОБИТНА ЗАЈЕДНИЦА

Homo sapiens (40 000 – 10 000 г. пне)1) Дивљаштво

-нижи ступањ: плодови, артикулисан говор-средњи ступањ: ватра, месо и риба, оружје од камена-виши ступањ: лук и стрела, стално насељавање, дрвено посуђе, ткање, чамци

2) Варварство-нижи ступањ: грнчарство, сточарство – земљорадња, неравномерни развој две земљине полулопте-средњи ступањ: исток, припитомљавање животиња; запад, развој земљорадње наводњавањем и употреба цигле (бакар, бронза)-виши ступањ: гвоздена руда

3) Цивилизација: писмо

Периодизација првобитне заједнице

Хорда: нема полних забрана

Крвносродничка породица: 1) старци и старице; 2) мушкарци способни за рад и жене способне за рађање; 3) девојчице и дечаци. Брак је ЕНДОГАМИ

Породица пуналуа: »добри другови«, ЕГЗОГАМИЈА, МА-ТРИЛИНЕАЛНОСТПОЛИГАМИЈА: 1) Полигинија и

2) Полиандрија

Синдијазмичка породица = брак пароваПатријархална породица – ПАТРИЛИНЕАЛНОСТ, породи-чна задругаИнокосна породица = моногамни брак

Брак породица и сродство у првобитној заједници

Род (генс, клан), Заједничка прамајка - МАТРИЈАРХАТ; Бахофен, Материнско право, ГИНЕКОКРАТИЈА

Патријархални род, БРАТСТВО (ФРАТРИЈА), ПЛЕМЕ, САВЕЗ ПЛЕМЕНА

НАРОДНА СУПШТИНА, ВЕЋЕ СТАРЕШИНА, ПЛЕМЕ-НСКИ СТАРЕШИНА

ВОЈНА ДЕМОКРАТИЈА (ЕНГЕЛС).

Организација друштва у првобитној заједници

Обичаји: дуготрајно понављање одређених радњи и поступака

Правила унутар групе: табу – забрана (Џемс Кук); санкције религијског карактера изричу свештеници (жртвовање животиње, проклетство); ПРОГОНСТВО

Правила у односима између група:-крвна освета: тотална, ТАЛИОН -КОМПОЗИЦИЈА:

1) добровољна или договорна,2) легална

Друштвена правила у првобитној заједници

ДУХОВНА ТВОРЕВИНА КОЈА ОБЈАШЊАВА СВЕТ ВАНИСКУСТВЕНИМ ЧИЊЕНИЦАМА

Анимизам (animus=душа): религија страха, МАГИЈА

Тотемизам (ототеман = родбина, клан, Оџибва)

Антропоморфизам, многобоштво или политеизам

Монотеизам

Религија у првобитној заједници

Периодизација: IV мил. пне – 476. не1) Источне деспотије,2) Античке државе

Ропство – робовласничко друштво, робови су ствари које говоре (Варон); господари имају право живота и смрти (ius vitae ac necis); постоје разлике у положају робова од државе до државе

-нису носиоци основног начина производње,-нису потпуно обесправљени,-ослобађање робова.

СТАРИ ВЕКОПШТА ОБЕЛЕЖЈА ДРЖАВА И ПРАВА СТАРОГ ВЕКА

ПРАВО

прожето религијом, временом се лаицизиранеједнакостобичајно право, државно законодавство

КАЗУИСТИЧНОСТ – правна правила су регулисана с обзиром на поједини случај

ФОРМАЛИЗАМ – строго утврђен поступак уз изговарање строго утврђених речи

АПСТРАКТНОСТ – за правне послове није битна кауза (правни основ, циљ правног посла) већ је он производио дејство самим обављањем поступка, без обзира на садржину и суштину

ВАВИЛОН

Извори: Херодот, Страбонклинасто писмо: Гротефенд, Хинкс и Роулинсон 1) Законик Ур-Намуа, око 2000, плочица 20x20cm, пролог и 20

чланова (Истанбул, Музеј Старог Истока)

2) Законик Билаламе из Ешнуне (1950-1900), пролог и 58 чланова (Багдад)

• 3) Законик Липит-Иштара из Исина (1875), пролог и 40 чланова (Филаделфија, САД)

• 4) Хамурабијев законик. 1902, Суза, Шутрук Нахунт, стела од црног диорита 2,62м, Лувр, Париз.

ХАМУРАБИЈЕВ ЗАКОНИК. Слика, пролог, 282 члана, епилог. Нема религијских санкција. Акт једне империје. Казуистичан. Нема система. Регулише оно што није било предвиђено обичајним правом.

 Државно уређењеПатеси, енси, лугалО положају владара само у прологунубанда (управник двора), ишаку (управа, судство и војска)

Право у Вавилону

Статусно праводворски чиновници и свештенство1) Авилум (слободни људи): сељаци, занатлије, трговци. Лока-лна власт2) Мушкенум (међуслој): није јасан положај; телесне повреде, талион ако је жртва авилум: новчана казна мушкенум. Лекарске услуге мушкенум плаћа мање.3) Вардум (робови). Извори: ратови, рођење од родитеља робо-ва, куповина, дужничко, осуда. Дете слободне жене и роба је слободно. Дете слободног човека и робиње је слободно после смрти оца. Абутум. Права роба (склапање брака и послова уз присуство сведода. Ослобођење роба: вољом господара, откуп, деца из брака слободног човека и робиње, дужнички роб након 3 године, роб откупљен у иностранству је слободан и у Вавилону

Стварно право

приватна својина постоји у пракси; не разликује се од државине; код отуђења ствари преноси се сама ствар, а не право на ствариИлкум – државина војникаКудуру – камен међаш ( права власника земље).  

Облигационо право

1) Купопродаја: воља странака у погледу права својине; симбо-личан пренос; скривени недостаци ствари; ЕВИКЦИЈА.

2) Закуп: земља, станови; 1 или 5 година; закупнина у плодовима (⅓, ½, ⅔);

3) Најам (цена и одговорност) и лични најам;

4) Зајам: дужничко ропство 3 године; самовољно плењење имовине; ако дужник умре убиће се повериочев син; елементарне непогоде; камата трећина за жито, петина за новац;

5) остава (двострука надокнада)

6) дамкари и шамалу

 Породично право:

Брак моногаман (шугетум). Брачне забране: отац кћи, мајка син, маћеха пасторакМладожења и отац невесте. »Човек свога срца«Тирхату, Нудуну, ШериктуЖена тражи гаранцију да неће бити продатаБрак престаје смрћу и разводомЖена ратног заробљеникаМуж не може отерати жену без разлогаЖена не сме да напусти мужа без судске одлукеПрељуба; Усвојење;

Наследно право: наслеђују синови; свештенице; удовица не наслеђује; кћери конкубине, право на мираз; синови робиње, ако их отац позакони; нема тестамента.

Кривично право:

Велики казнени законикТалион (објективна одговорност), правна неједнакост; случај – трошкови лечења; Билалама – висока имовинска казна;Смртна казна, сакаћење, новчане казне (нема затвора ни при-нудног рада)Не дозвољава судији да одмери казну; убиће се лопов који није у стању да украдено надокнади (остатак легалне композиције);Недостају многа кривична дела

Судови и судски поступакСвештеници, DAIJANUM, управни органи и владарДоказна средства: сведоци, заклетве, писмене исправе и ОРДАЛИЈЕ.

ГРЧКИ ПОЛИСИ

Извори

Историчари:

1)      Херодот, Историја2)      Тукидид, Историја Пелопонеског рата3)      Ксенофонт, Грчка историја4)      Полибије, Историје5)      Плутарх, Упоредне биографијеЗакони: Ликург, Дракон, Солон, ГОРТИНСКИ ЗАКОН

• ГОРТИНСКИ ЗАКОН: Исписан на каменим блоковима наслаганим у четири реда до

1,75 м висине; 12 колумни – стубаца са по 50 редова; „бустрофедон“:

• Јавна грађевина: Одеон; Хaлбхер 1884:• 1. судски поступак; 2. кривичноправни

прописи; 3-9. имовинско, породично и наследно право; 10-12. јемство, залога, ортаклук, поклон и усвојење

Грчка књижевност: Илијада, Одисеја, АристофанБеседници: Демостен, Исократ, Лисија, Есхин, Хиперид, ИСЕЈФилозофи: Аристотел, Устав атински ; Платон, ДржаваЕПИГРАФСКИ СПОМЕНИЦИ

Историјски преглед

Пелазги или Пеласти (Палестина, Филистејци)

Ахајци: Критско-микенска цивилизација (Шлиман и Еванс);

Линеарно писмо Б (Вентрис и Чедвик)

Дорци, Јонци и Еолци: ПОЛИС, КЛЕРУХИЈА или АПОИКИЈА

Олимпијске игре 776. језик, вера, свест о заједничком пореклу

492-479: Грчко-персијски ратови479-431: Пентаконтаетија431-404: Пелопонески рат404-362: Тебанска доминација362-336: Време хаоса и локалних сукоба336-323: Македонска власт323-146: Македонска доминација, стварање савеза полиса и пад под римску власт

Атина и Спарта

АТИНА

Постанак и образовање демократије 

Тезеј, синојкизам 1235: 4 филе, свака фила по 3 фратрије, сва-ка фратрија по 30 генеЕупатриди, Геомори, ДемијурзиБазилеус: од 752. на 10 г.; од 712 свим еупатридима; 683 се укида9 архоната: Ареопаг1)      епоним2)      базилеус3)      полемарх4)      6 тесмотета  Дракон 624 објавио попис закона чувених по строгостиСолонове реформе: СИСАХТИЈА (594пне)

1) Пентакосиомедимни (више од 500 медимни); 1 медимна = 51,84 лит.2)  Хипеи (коњаници), од 300-500 мед.3)  Зеугити (јармаши), од 200-300 мед.4)  Тети (надничари), испод 200 мед. 1)  Еклезија (сви атински грађани)2)  Буле (400 чланова)3)  Хелиеја (6000 чланова) 

Умерена демократија; стари органи нису укинутиКлистенова реформа (509пне): 10 територијалних фила; три-тије, деме; остракизамБуле има 500 чланова; Еклезија добија законодавну властКолегија од 10 стратега; Аристид, Ефијалт, Перикле

Државно уређење Атине у време демократије

Траје од 509-322; прекиди 411-410 (веће 400) и 404-403 (веће 30)Принципи: ELEYTHERIA и ISONOMIA1) Буле: 500 чланова; свака фила по 50; докимасија; 1 година; 1 драхма дневно; припремање законских предлога, извршење одлука еклезије; притани, пританија2) Еклезија: сви атински грађани; 1 пут у току пританије (од IV века 4 пута); редовне и ванредне седнице; демагози; 1 па 3 обо-ла: Гласање: HEIROTONIA (јавно) и тајно (црепом или бобом).3) Стратези (10): равноправни, бирани више пута за редом; во-јска и управа4) Архонти су изгубили значај. Епоним решавао спорове из по-родичног права, надзор над сиротињом, организовање светкови-на. Базилеус остао првосвештеник. Полемарх решавао спорове атинских грађана и метека. Тесмотети судски функционери, испитивали важеће законе.5) Ареопаг6) Хелиеја, 6000 чланова, по 600 из сваке филе; ДИКАСТЕРИЈЕ

Атинско право

Правни положај становништва:

1) Демоте: списак дема са 18 год; право жалбе, ропство; ТИМЕ и АТИМИЈА; војна обавеза, порез, ЛИТУРГИЈА (тријерархија)

2) Метеци (око 10000); без политичких права; метекион; про-стат; проксени

3) Робови (дулои), око 400 000 наспрам 120 000 демота. Држа-вне службе. Ослобођеник = метек 

Судови и судски поступак: судови колегијални 1) Ареопаг: убиство с предумишљајем, тровања,

паљевине; базилеус; под ведрим небом; камен греха и непраштања; прого-нство; гласање без договарања; при једнаким гласовима ослобађан.

2) Суд ефета (нехатна убиства, подстрекавање, телесне повре-де, убиство метека)

3) Суд једанаесторице (разбојништва, ноћне крађе, џепарење, отмице)

4) Суд четрдесеторице мужева (до 10 драхми) и суд диетета (веће)

5) Хелиеја 

Судски поступак:1) DIKE: заинтересовано лице; 2) GRAPHE (сваки атински гра-ђанин).

Сикофанти.Позивање на суд (оштећена странка пред

сведоцима); ANAKRISIS – утврђивање материјане истине;

приговори и противтужбе (параграфе) главни претрес ; доношење пресуде и расправа о казни. Право на жалбуАдвокати (логографи и синегори)