VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA

STRUKOVNIH STUDIJANOVI SAD

SEMINARSKI RAD-Izgradnja regionalne sanitarne deponije-

PREDMET: STUDENT:UPRAVLJANJE OTPADOM Miloš Platiša ZZ 48/09

PROFESOR: OCENA: _________Dr. Delija Baloš DATUM: _________

0

OTPAD ZNAČI SVE MATERIJE ILI PREDMETE

KOJE VLASNIK ODLAŽE,NAMERAVA

ODLOŽITI ILI SE TRAŽI DA BUDU ODLOŽENE U

SKLADU SA JEDNOM OD KATEGORIJA

OTPADA!!!!!!!!!!!!!!

1

UVOD:

U procesu planiranja upravljanja otpadom , kao polazna osnova javlja se potreba za formiranjem pouzdane baze podataka o vrstama i izvorima otpada, postojećim količinama otpada, postojećem načinu upravljanja, načinu sakupljanja, tretmana i konačnog odlaganja. Prikupljanje pouzdanih podataka o otpadau predstavlja ekstezivan rad. Osnovni podaci o otpadu se baziraju na proceni količine otpada. Indentifikacijom "tokova otpada" mogu se dobiti informacije o količini i sastavu otpada , koje nadležnim organima u opštini mogu predstavljati osnovu za postavljanje strateških ciljeva za svaki tok otpada , kao i buduće opcije njegovog tretmana i neophodna postrojenja za tretman.

Prema mestu i izvoru nastanka, najčešće razlikujemo četiri tipa-vrste otpada:

Komunalni otpad

Industrijski otpad

Ostali otpad

Posebni tokovi otpada

Komunalni otpad:

Predstavlja otpad iz domaćinstava koji nastaje kao rezultat čovekovog življenja u kući, stambenim zgradama, službenim prostorijama, prodavnicama kao i sa javnih površina (delom organski zeleni otpad, otpaci bilja, kutije od cigareta, otpad od hrane ili životinjski ostaci). Ovaj otpad uglavnom najvećim delom predstavlja otpad od prerade i konzumiranja hrane kao i ostatke životinjskog i biljnog porekla. Osnovna (i najvažnija) karakteristika ovog otpada je da lako truli i da se brzo razgrađuje, posebno leti, pri visokim temperaturama okoline. Nastajanje i širenje neprijatnih mirisa je prateći proces truljenja otpada. Ostali kućni otpad sadrži sagorive (karton, papir, tekstil, plastika, guma, koža, nameštaj) i nesagorive komponente (staklo, konzerve, bela tehnika, porcelan i slično). Komunalni otpad je otpad iz domaćinstva, otpad iz proizvodne ili uslužne djelatnosti, a koji je po svojstvima sličan otpadu iz domaćinstva. U komunalni otpad spada i otpad dobijen u privrednim organizacijama, koji nije nastao u procesu proizvodnje. Veći dio ovog otpada lako truli i brzo se razgrađuje, naročito ljeti, pri visokim temperaturama vazduha. Nastajanje i širenje neprijatnih mirisa je prateći proces truljenja otpada.Komunalni otpad obuhvata otpad koji nastaje u okviru komunalne infrastrukture, u domaćinstvima, administrativnim i obrazovnim institucijama, turističkim objektima, trgovini, kao i otpad sa javnih površina (parkovi i gradjevinski otpad od rekonstrukcije stambenih objekata).

2

Opasni komunalni otpad:

Opasni komunalni otpad je otpad nastao kao rezultat aktivnosti u domaćinstvima i institucijama. Proizvođači opasnog komunalnog otpada su: hoteli, škole, poslovne zgrade, državne institucije i domaćinstva. Ova vrsta otpada zahtijeva pravilno upravljanje.

U tipičan opasni otpad iz domaćinstva ubrajaju se:

- sredstva za čišćenje (alkalna i kisjelinska) - ostaci boja i lakova, razni organski rastvarači, razređivači boja, sprejevi - razvijači i fiksatori rastvora, filmovi - aerosolne limene posude, kontaminirani ambalažni materijal - fungicidi, herbicidi, insekticidi, otrovi za miševe - fluorescentne tube za pakovanje, niskonaponske sijalice, termometri - tretirano drvo i sredstva za zaštitu drveta - farmaceutski proizvodi - prirodna i sintetička ulja i predmeti vezani za njih (filteri i sl.) - akumulatori iz automobila, živine baterije, litijumske baterije, ZnC alkalne baterije, - odbačena električna i elektronska oprema - ketridži, toneri - kontaminirani šut i sl.

Industrijski otpad:

Ovaj otpad nastaje u proizvodnim procesima i sastoji se od raznovrsnih stabilnih i nestabilnih elemenata organskog i neorganskog porekla. Pojedine vrste industrijskog otpada koji nastaje u procesu proizvodnje, mogu se ponovo koristiti u istom ili nekom drugom tehnološkom procesu kao sekundarne sirovine, ukoliko zadovoljavaju određene tehničke karakteristike i normative za njihovu primenu. Štetni i opasni otpad se ne sme odlagati zajedno sa komunalnim otpadom, već zahteva specijalan tretman koji se najčešće odvija u okviru industrijskog objekta. Industrijski otpad je svaki otpadni materijal koji nastaje u toku jednog industriskog procesa. Po svojim karakteristikama može biti inertan ili opasan (hazardni). Inertan industrijski se može u celini ili izdvajanjem pojedinih komponenata koje se koriste kao sekundarna sirovina bezbedno odlagati na sanitarnu deponiju komunalnog čvrstog otpada. Opasan industrijski otpad je otpadni materijal nastao u toku industrijskog procesa, koji po svojoj količini, koncentraciji, fizičkim, hemijskim ili inektivnim osobinama može predstavljati opasnost po život i zdravlje ljudi ili životnu sredinu ako se neadekvatno tretira, skladišti, transportuje ili se njim nepropisno upravlja. Opasne karakteristike otpada u Srbiji su indentifikovane u zakonskoj regulativi u skladu sa Bazelskom konvencijom, kao toksičnost, zapaljivost, ekotoksičnost, eksplozivnost itd. U skladu sa propisima Republike Srbije, svaki generator otpada je obavezan da izvrši karakterizaciju i kategorizaciju otpada kod nadležnih organizacija i da se u zavisnosti od njegove prirode sa njim i postupa u skladu sa zakonskim propisima. Opasan otpad se mora odlagati na

3

poseban način u skladu sa njegovim karakteristikama i ne sme se odlagati na deponiju komunalnog otpada.Ostali otpad:

To je otpad nastao kao rezultat različitih ljudskih delatnosti, kao na primer:

- vozila - sanitarni uređaji - automobilske gume - građevinski materijal - mulj iz kišnih kanala i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda - biohazardni otpad (medicinski otpad, otpad animalnog porekla, životinjski leševi i sl.)

Stara vozila:

Otpadna odnosno neupotrebljiva vozila su motorna vozila ili delovi vozila koja su otpad i koja vlasnik želi da odloži ili je njihov vlasnik nepoznat. U dosadašnjoj praksi stara vozila su sakupljana i prodavana kao "staro gvožđe", od 80 čega su prodavani samo metalni delovi, a ostali su odbacivani i odnošeni na deponiju. Veliki broj automobilskih školjki završio je na divljim deponijama u šumama, potocima i sl. Stoga je potrebno uspostaviti sistem za sakupljanje i prodaju ovih vozila radi reciklaže, tj. razdvajanja na delove koji se mogu reciklirati (plastika, metal, gume, tekstil, ulja). U Srbiji se poslednjih godina pojavilo nekoliko firmi koje se ovim specijalizovano bave.

Otpadne gume:

Otpadne gume su gume od motornih vozila ( autobusa, kamiona, motocikla i dr.) poljoprivrednih i građevinskih mašina, prikolica, vučnih mašina i sl., nakon 81 završetka životnog ciklusa proizvoda. Otpadne gume predstavljaju dragocenu sekundarnu sirovinu koja u Srbiji još uvek nema odgovarajući tretman. Stoga se one odlažu na najširem prostoru, od malih privremenih skladišta do bacanja u potoke, šume, po njivama itd. Kao otpad, stare gume imaju karakteristike opasnog otpada zbog mogućnosti zapaljenja, kada emituju velike količine štetnih materija u atmosferu (čađ, ugljen-monoksid, sumpor-dioksid). Takođe predstavljaju legla insekata i glodara, te i na taj nači štete zdravlju ljudi i životnoj sredini.

Organski otpad:

Izvori organskog otpada su različiti: od otpada od hrane, koji nastaje u domaćinstvima, ugostiteljskim objektima, menzama i sl. do otpada koji se javlja kao posledica uređenja parkovskih površina itd. Definitivno, organski otpad ima mogućnost jednostavnog tretmana kompostiranjem i primenu za širok spektar aktivnosti: kao prirodno đubrivo za cvetne kulture, travnjake itd. pa sve do remedijacije devastiranih površina, kao što je to slučaj sa površinama koje su devastirane plavljenjem rudničkom jalovinom.

4

Medicinski i farmaceutski otpad:

-Pod medicinskim otpadom se podrazumeva sav otpad nastao u zdravstveni ustanovama, bez obzara na njegov sastav, osobine i poreklo. To je heterogena mešavina klasičnog smeća, infektivnog, patološkog i laboratorijskog otpada, ambalaže, lekova i dugog hemijskog otpada.Sledeće grupe medicinskog otpada se smatraju infektivnim, odnosno opasnim otpadom:Krv, krvni derivati i produkti krvi Igle, špricevi, pipete, epruvete i laboratorijsko staklo Otpad sa hirurgije, kao i obdukcione sale Otpad sa infektivnih odeljenja i karantina Ljudska tkiva i organi koji sadrže patogene mikroorganizme Otpad koji nastaje pri hemodijalizi i tranfuziji krvi Tkiva, organi i životinje korišćenji za eksperimente Tretman medicinskog otpada po Nacionalnim propisima i direktivama EU, podrazumeva:

Prikupljanje medicinskog otpada vršiti u namenskim specijalnim kutijama, koje su otporne na kidanje i cepanje; Igle i ostali oštri predmeti se prvo stavljaju u kutije, a zatim se adekvatno odlažu u odgovarajuće kontejnere; Kontejneri treba da se nalaze na određenoj lokaciji sa potrebnom adekvatnom zaštitom (ogradom, pod ključem) u krugu zdravstvenih centara; Medicinski otpad se po uspostavljanju uslova transportuje na spaljivanje, tj. destrukciju Farmaceutski otpad podrazumeva otpad iz proizvodnje medikamenata, lekove kojima je prošao rok trajanja, kao i lekove koji se iz različitih razloga više ne koriste u svrhe lečenja. Pod farmaceutskim otpadom se podrazumeva i ambalaža u koju se pakuje i prodaje i sredstva kojima se dozira i primenjuje.Fitofarmaceutski otpad nastaje prilikom proizvodnje fitofarmaceutskih proizvoda - pesticida, koji se u fabrikama pesticida skuplja i odlaže na bezbedno mesto.Fitofarmaceutski otpad takođe može nastati kao posledica prekoračenja roka upotrebe pesticida u poljoprivrednim apotekama i u fabrikama za proizvodnju pesticida.

Klanični otpad:

Dosadašnja praksa odlaganja klaničnog otpada je široko rasprostranjena u Srbiji: odlaganje na zvanične i divlje deponije, zatrpavanje u njivama, bacanje u vodotok. Na deponiji komunalnog otpada zapažene su značajne količine ostataka klaničnog otpada.Inače, na gotovo svim divljim deponijama uočeni su ostaci uginulih i bačenih životinja i tragovi konfiskata od klanja stoke

Metode za tretman ovog otpada predviđaju:Izgradnju sabirnog punkta za uginule životinje i konfiskate Transport iz sabirnih stanica u postrojenje za tretman ovakve vrste otpada

5

Iako ne spada u klanični otpad, kao poseban otpad mora se izdvojiti otpad iz mlekare, zbog svojih mikrobioloških karakteristika. Ovaj otpad se mora izdvojiti, neutralizovati i posebno tretirati. Potrebne mere za tretman ovog otpada moraju se dati u okviru posebne studije - plana upravljanja industrijskim otpadom, nakon izvršenih detaljnih analiza.

Posebni tokovi otpada:

U skladu sa Nacionalnom strategijom upravljanja otpadom, kao posebni tokovi otpada se definišu:

- istrošene baterije i akumulatori

- otpadna ulja

- ambalažni otpad

- električni i elektronski proizvodi

- fluo-cevi

- PCB/PCT

- otpad koji sadrži azbest

- otpadna vozila i dr.

Strateški ciljevi upravljanja otpadom:

Određuju osnovnu orijentaciju upravljanja otpadom za naredni period, kao rezultat razvoja ekonomije, industrije i poljoprivrede; Određuju osnovnu orijentaciju upravljanja otpadom na bazi strateških planova EU; Određuju hijerarhiju mogućih opcija upravljanja otpadom; Usmerava aktivnosti u harmonizaciji zakonodavstva koja je, usled tržišnih zahteva, neizbežna u procesu približavanja zakonodavstvu EU; Identifikuje odgovornosti za otpad i značaj i ulogu vlasničkog usmeravanja kapitala; Uspostavlja ciljeve upravljanja otpadom za kratkoročni i dugoročni period; Određuje ulogu i zadatke pojedinim društvenim faktorima

6

Posebni ciljevi u upravljanju otpadom su:

-Racionalno korišćenje sirovina i energije i upotreba alternativnih goriva iz otpada; Smanjenje opasnosti od deponovanog otpada za buduće generacije; Angažovanje domaćeg znanja i domaćih ekonomskih potencijala u uspostavljanju sistema upravljanja otpadom; Implementacija efikasne administrativne i profesionalne organizacije; Osiguranje stabilnih finansijskih resursa i podsticajnih mehanizama za investiranje i sprovođenje aktivnosti prema principima zagađivač plaća i/ili korisnik plaća; Implementacija informacionog sistema koji pokriva sve tokove, količine i lokacije otpada, postrojenja za tretman, preradu i iskorišćenje materijala iz otpada i postrojenja za odlaganje otpada; Povećanje broja stanovnika obuhvaćenih sistemom sakupljanja komunalnog otpada; Uspostavljanje standarda za tretman otpada; Smanjenje, ponovno korišćenje, reciklaža i regeneracija otpada; Smanjenje opasnosti od otpada, primenom najboljih raspoloživih tehnika i supstitucijom hemikalija koji predstavljaju rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi; Razvijanje javne svesti na svim nivoima društva u odnosu na problematiku otpada; Održivo upravljanje otpadom.

Implementacijom strategije postiže se :

-Zaštita i unapređenje kvaliteta životne sredine u celini i stanja njenih činioca; -Zaštita zdravlja ljudi; -Zaštita izvorišta pitke vode; -Uspostavljanje principa održivog razvoja i dalja integracija brige o životnoj sredini u sektorske politike; -Poboljšanje obrazovanja o zaštiti životne sredine i razvijanje javne svesti; -Primena ekonomskih principa i razvoj ekonomskih pristupa u sve planove i ciljeve zaštite životne sredine

Ključni principi upravljanja otpadom:

-Prilikom uspostavljanja i implementacije strategije upravljanja otpadom moraju se uzeti u obzir ključni principi. To su: -Princip održivog razvoja -Princip blizine i regionalni pristup upravljanju otpadom

7

-Princip predostrožnosti -Princip zagađivač plaća -Princip hijerarhije u upravljanju otpadom -Princip primene najpraktičnijih opcija za životnu sredinu -Princip odgovornosti proizvođača

Princip održivog razvoja:

- Termin održivi razvoj je razvoj koji se odvija na način da ispunjava potrebe sadašnjih generacija bez ugrožavanja mogućnosti budućih generacija da ostvaruju svoje sopstvene potrebe. Jedan od osnova održivog upravljanja prirodnim vrednostima i zaštite i unapređivanja životne sredine je smanjenje, ponovno korišćenje, reciklaža i regeneracija otpada. Održivo upravljanje otpadom znači efikasnije korišćenje resursa, smanjenje količine proizvedenog otpada i kada je otpad već proizveden, postupanje sa njim na takav način da to doprinese ciljevima održivog razvoja

Princip blizine i regionalni pristup upravljanju otpadom:

- Princip blizine znači da otpad treba tretirati ili odložiti što je moguće bliže tački njegovog nastajanja. Prilikom izbora lokacija postrojenja za tretman i lokacije za odlaganje, treba poštovati princip blizine u cilju sprečavanja neželjenog uticaja transporta otpada na životnu sredinu. Regionalno upravljanje otpadom podrazumeva da određene regije treba da razviju svoje strateške planove za upravljanje otpadom, uzimajući u obzir zakonodavstvo EU, na bazi politike i principa upravljanja otpadom na nacionalnom nivou. Važno je istaći da region u ovom kontekstu ne označava administrativnu celinu, već interesno povezanu grupu opština koje u rešavanju problema upravljanja otpadom pronalaze zajedničke ciljeve dugoročne saradnje

Princip predostrožnosti:

-Princip predostrožnosti znači da “ukoliko postoji mogućnost ozbiljne ili nepovratne štete, nedostatak pune naučne pouzdanosti ne može biti razlog za nepreduzimanje mera za sprečavanje degradacije životne sredine

Princip zagađivač plaća:

-Princip zagađivač plaća znači da zagađivač mora da snosi pune troškove posledica svojih akcija. Potencijalni troškovi tretmana i odlaganja otpada se moraju reflektovati u ceni proizvoda i naplatama vezanim za upravljanje otpada

Princip hijerarhije upravljanja otpadom:

-Hijerarhija upravljanja otpadom predstavlja redosled prioriteta u praksi upravljanja otpadom:

8

Prevencija stvaranja otpada i redukcija - minimizacija korišćenja resursa i smanjenje količina i/ili opasnih karakteristika generisanog otpada Ponovna upotreba - ponovno korišćenje proizvoda za istu ili drugu namenu Reciklaža - ponovni tretman otpada radi korišćenja kao sirovine u proizvodnji istog ili različitog proizvoda Iskorišćenje - iskorišćenje vrednosti otpada kroz kompostiranje, proizvodnju/povrat energije i druge tehnologije Odlaganje otpada - ukoliko ne postoji drugo odgovarajuće rešenje, odlaganje otpada deponovanjem ili spaljivanjem bez iskorišćenja energije.

Principe treba razmatrati povezano sa drugim principima, kao što je princip najpraktičnijih opcija za životnu sredinu.

Ostali principi:

- Pored navedenih principa, za razvoj i implementaciju ove strategije, neophodno je uzeti u obzir sledeće: Princip primene najpraktičnijih opcija za životnu sredinu Princip odgovornosti proizvođača Postizanje i održavanje efektivne ravnoteže između ekonomskog razvoja i zaštite životne sredine Stvaranje otvorenog i fleksibilnog tržišta za usluge upravljanja otpadom Obezbeđenje implementacije strategije Uvek kad je moguće, koristiti ekonomske instrumente, pre nego pravne, u cilju iniciranja i podsticanja promena koje su u skladu sa ovim strateškim ciljevima

Opcije upravljanja otpadom:

Koncept hijerarhije upravljanja otpadom ukazuje da je najefektivnije rešenje za životnu sredinu smanjenje stvaranja otpada. Međutim, tamo gde dalje smanjenje nije praktično primenljivo, proizvodi i materijali mogu biti iskorišćeni ponovo, bilo za istu ili drugu namenu. Ukoliko ta mogućnost ne postoji, otpad se dalje može iskoristiti kroz reciklažu ili kompostiranje, ili kroz dobijanje energije. Samo ako ni jedna od prethodnih opcija ne daje odgovarajuće rešenje otpad treba odložiti na deponiju.

Smanjenje otpada na izvoru:

Smanjenje otpada tj. redukcija na izvoru mora biti osmišljena u fazi projektovanja, preko izrade, pakovanja, do transporta i plasmana proizvoda. Potrošači takođe treba da aktivno učestvuju u redukciji otpada kupovinom proizvoda sa manje ambalaže. Vlada treba da bude nosilac politike redukcije otpada.

Neki proizvodi su specifično dizajnirani da budu korišćeni više puta. Uvođenjem propisa o ambalaži u EU, postoji podsticaj proizvođačima da razmotre primenu ambalaže za

9

višestruku upotrebu. Ponovnim korišćenjem proizvoda smanjuju se troškovi za proizvođače i potrošače, štedi se energija i sirovine i smanjuju troškovi odlaganja. Veoma je važan broj ponovnih upotreba, odnosno ocena životnog ciklusa proizvoda.

Ponovna upotreba:

Neki proizvodi su specifično dizajnirani da budu korišćeni više puta. Uvođenjem propisa o ambalaži u EU, postoji podsticaj proizvođačima da razmotre primenu ambalaže za višestruku upotrebu. U drugim slučajevima, proizvodi se mogu preraditi za iste ili slične namene. Postoje dobri razlozi za ponovnu upotrebu proizvoda, s obzirom da se time postiže:- smanjenje troškova za proizvođače i potrošače;- uštede u energiji i sirovinama;- smanjenje troškova odlaganja.

Reciklaža:

-Reciklažom se ostvaruju izuzetno značajni tehnički, ekološki i ekonomski efekti: smanjenje količina industrijskog i komunalnog otpada koji se mora odložiti na deponije, smanjenje utroška baznih sirovina, ušteda energije, produženje veka korišćenja postojećih deponija, značajno usporavanje procesa iscrpljivanja prirodnih resursa itd. Razlozi za potrebu povećanog iskorišćavanja otpada su višestruki:- saznanje o ograničenim prirodnim resursima i potrebi racionalnog korišćenja onoga čime se raspolaže;- propisi o zaštiti životne sredine definišu strožije uslove za odlaganje otpada, pa je neophodno da se reciklažom smanji obim otpada koji se odlaže na deponiju;- teškoće pri obezbeđenju lokacija za nove deponije ukazuju na reciklažu kao jednu od mogućnosti smanjivanja potreba za novim deponijama.Tipične komponente sistema reciklaže otpada u cilju iskorišćenja materijala i izdvajanja korisnog otpada su:- izdvajanje različitih komponenti na izvoru nastajanja otpada – iz domaćinstva, radnji, institucija, sakupljanje na ulici ili u centrima gde se sakuplja reciklabilan otpad (primarna reciklaža);- izdvajanje reciklabilnih materijala iz ukupne mase otpada u postrojenjima za separaciju reciklabilnog otpada;- priprema izdvojenih reciklabilnih materijala na linijama za baliranje (papir, plastika), presovanje (metal), mlevenje (staklo).Prednosti korišćenja reciklaže kao tretmana za preradu komunalnog otpada su : Reciklaža je jedna od osnovnih strategija upravljanja otpadom, -Smanjuje se količina komunalnog otpada koji treba odložiti na deponiju, -Mogućnost izdvajanja korisnih komponenata kao sekundarne sirovine za proizvodnju, -Ostvaruje se ekonomska dobit (direktnom prodajom ili učešćem u proizvodnji),

10

-Recikliranim komponentama se smanjuju potrebe za uvozom, -Smanjuje se eksploatacija prirodnih resursa ( drveta, ruda...), -Štedi se energija u industrijskoj proizvodnji, -Smanjuju se troškovi proizvodnje i prerade sirovina, postiže se zaštita životne sredine.

Kompostiranje:

- Kompostiranje je brzo, ali delimično, razlaganje vlažne, čvrste organske materije, otpada od hrane, baštenskog otpada, papira, kartona, pomoću aerobnih mikroorganizama i pod kontrolisanim uslovima. Kao proizvod dobija se koristan materijal, sličan humusu, koji nema neprijatan miris i koji se može koristiti kao sredstvo za kondicioniranje zemljišta ili kao đubrivo. Teorijski gledano, prednosti su sledeće: krajnji proizvod ima izvesnu tržišnu vrednost, koja treba da rezultira u vraćanju izvesnog dela uloženih sredstava ; prostor koji je potreban za lokaciju postrojenja je relativno mali i cene transporta nisu tako velike. Sa druge strane, ovakva postrojenja mogu zahtevati i velika kapitalna ulaganja. Tržište za dobijeni proizvod nije uvek osigurano, a i skladištenje krajnjeg proizvoda može biti problem za sve. Obzirom na Direktivu o deponijama EU i zabranu odlaganja biodegradabilnog otpada na deponije, kompostiranje je dobilo na značaju kao alternativna opcija tretmana biodegradabilnog otpada. Kompostiranje ima važnu ulogu u Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom. U kratkoročnom periodu, najveća zapremina kompostiranja biće od mešanog otpada, bilo kao metod predtretmana otpada radi smanjenja organske komponente u otpadu pre deponovanja, ili kao metod proizvodnje korisnog materijala. Proizvodi kompostiranja mešanog otpada mogu imati brojne korisne primene, iako se oni sada tretiraju kao otpad. Razdvajanje otpada na izvoru će omogućiti proizvodnju visoko kvalitetnih proizvoda od komposta. Postrojenja za kompostiranje treba da budu projektovana u skladu sa standardima. Kompostiranje biodegradabilnog materijala može proizvesti vredan kondicioner za zemljište kao zamenu za prirodne materijale. Kvalitet komposta zavisi od kvaliteta punjenja i kontrole primenjene u upravljanju procesom kompostiranja. Standardi kvaliteta su raspoloživi za kompost kao proizvod, projektovani da obezbede da nema negativnog uticaja na životnu sredinu, zdravlje ljudi ili životinja. Ovi standardi su napravljeni za kompost proizveden iz otpada razdvojenog na izvoru, dok za kompost proizveden od mešanog otpada ne postoje ekvivalentni standardi.

Anaerobna digestija:

-Razlaganje organskog dela čvrstog otpada u gasove sa visokim udelom metana može se ostvariti putem anaerobnog razlaganja ili anaerobne fermentacije. Procesom razlaganja nastaju biogas, kompost i voda. Razlaganje organskog dela čvrstog otpada u gasove sa velikim udelom metana može se ostvariti putem anaerobnog razlaganja ili anaerobne fermentacije. Posle fermentacije organskog otpada izdvojenog na izvoru, ostatak fermentacije se normalno tretira aerobno do komposta. Na taj način je konačni rezultat fermentacije otpada u većini slučajeva sličan aerobnom kompostiranju. Procesom razlaganja nastaju metan, kompost i voda. Metan je gas koji se može koristiti

11

kao gorivo za rad postrojenja ili za potrebe lokalnog stanovništva. Kompost se može koristiti za kondicioniranje zemljišta. Postrojenje za anaerobnu digestiju postoji na farmi svinja u Kobišnici, a koja trenutno ne radi, te je potrebno sagledati mogućnost za njegovo aktiviranje. Radom postrojenja bi se smanjilo zagađenje okoline od organskog otpada koje nastaje na farmi svinja. Nacionalna strategija upravljanja otpadom je identifikovala anaerobnu digestiju kao jednu od mogućih opcija tretmana otpada.

Ostali sistemi tretmana otpada:

-Nacionalnom strategijom upravljanja otpadom sagledane su i druge opcije tretmana otpada iz reda novih tehnologija i to: insineracija, piroliza, gasifikacija, plazma proces itd.

Otpad kao gorivo:

Insineracija otpada se primenjuje u cilju smanjivanja njegove količine i iskorišćenja dobijene energije. Insineracija je značajan i koristan način redukcije otpada. Međutim, investicioni i operativni troškovi insineratora u skladu sa propisima EU su visoki, generalno mnogo viši od troškova odlaganja otpada na sanitarne deponije. Ukoliko se želi održivi sistem upravljanja otpadom, tada insineracija sa iskorišćenjem energije treba da bude potpuni i integralni deo lokalnih i regionalnih rešenja koja treba razviti u sledećih nekoliko godina. Insineracija otpada sa iskorišnjem energije mora biti razmatrana u kontekstu integralnog pristupa upravljanju otpadom koji znači redukciju, ponovnu upotrebu i reciklažu. Kada je insineracija sa iskorišćenjem energije najpraktičnija opcija za životnu sredinu, neophodno je razmotriti mogućnost kombinovanog dobijanja toplote i energije u cilju povećanja efikasnosti procesa. Neki industrijski procesi i postrojenja za proizvodnju energije rade pod uslovima koji dozvoljavaju korišćenje otpada visoke toplotne moći umesto konvencionalnog goriva. Najčešći primer je proizvodnja cementa, gde visoke temperature i dugo vreme zadržavanja obezbeđuju potpuno sagorevanje otpada. Tipični otpad koji se spaljuje u ovim procesima uključuje opštinski otpad, gume i utrošene rastvarače. Integralna prevencija i kontrola zagađenja daje granice do kojih se u procesu primarno gorivo može zameniti otpadom. Direktiva EU o spaljivanju otpada takođe propisuje dozvoljene granične vrednosti emisije za postrojenja koja koriste alternativna goriva.

Piroliza:

Piroliza je proces tokom kojeg dolazi do razlaganja organskog otpada pri povišenoj temperaturi i u odsustvu vazduha. Tokom procesa dolazi do termičkog razlaganja organskih materija u otpadu, pri čemu nastaju pirolitički gas, ulje i čvrsta faza bogata ugljenikom. Prema rasponu temperatura pri kojima se odvijaju, mogu se razlikovati tri varijantepirolize:- niskotemperaturna do 500°C;- srednjetemperaturna od 500°C do 800°C;- visokotemperaturna viša od 800°C.

12

Povećanjem temperature reakcije povećava se i udeo pirolitičkog plina u produktima reakcije, a smanjuje se udeo čvrste i tečne faze. Pirolitički plin se obično spaljuje. Dimni gasovi se koriste za grejanje ili dobijanje električne energije.

Gasifikacija:

Gasifikacija je visokotemperaturni proces tretmana otpada u prisustvu vazduha ili vodene pare u cilju dobijanja gorivih gasova. Tehnologija je zasnovana na poznatom procesu proizvodnje gasa iz uglja. Proizvod reakcije je mešavina gasova. Gas dobijen na ovaj način se može spaljivati ili iskoristiti u postrojenjima za kogeneraciju. Zbog visoke temperature procesa dolazi do vitrifikacije šljake nastale u procesu. Gasifikacija još nije raširen postupak tretmana otpada, iz razloga što gorivo mora biti relativno homogenog sastava, što znači da je za komunalni otpad potreban predtretman.

Plazma proces:

Razvijeni su alternativni sistemi tretmana, kao što je plazma process (energija oslobođenja električnim pražnjenjem u inertnoj atmosferi). Ovim procesom postižu se temperature 5.000°C do 15.000°C. Usled visoke temperature dolazi do razlaganja organskih materija iz otpada i topljenja neorganskih materija. U gasovitoj fazi dolazi do intenzivnog razlaganjaorganskih molekula, što gotovo u potpunosti eliminiše štetne emisije. To je ujedno i glavna prednost plazma postupka. Neorganske materije se nakon topljenja vitrifikuju, tako da se mogu upotrebiti kao dodatak građevinskom materijalu ili se mogu bezbedno odložiti. Ovakav sistem je izuzetno skup i još uvek je vrlo malo u primeni.

Fizičko-hemijski tretman otpada:

Fizičko-hemijski tretman otpada obuhvata: neutralizaciju, mineralizaciju, solidifikaciju, oksidaciju, redukciju, adsorpciju, destilaciju, jonske izmene, reversne osmoze i druge fizičko-hemijske i hemijske procese kojima se smanjuju opasne karakteristike otpada. Solidifikacija je termin koji se koristi za širok opseg tretmana koji menjaju fizičko-hemijske osobine otpada sa ciljem da se učine pogodnim za odlaganje na deponiju. Solidifikacija se primenjuje za tretman tečnog otpada i muljeva koji sadrže teške metale i opasan otpad. Cilj solidifikacije je da se otpad konvertuje u oblik u kome se njegovi konstituenti imobilišu tako da ne mogubiti izluženi u okolinu.

Odlaganje otpada na deponije:

Sanitarne deponije predstavljaju sanitarno-tehnički uređen prostor za odlaganje otpada gde se određenim tehnološkim postupcima otpad kompaktira do najmanje praktične zapremine i pokriva slojem inertnog materijala. Deponovanje otpada na sanitarnoj deponiji uključuje niz različitih postupaka i aktivnosti tj. na deponiji mora da postoji vaga za merenje količine otpada, laboratotija sa osnovnom opremom, drenažni sistem za prikupljanje, kontrolu i tretman procednih voda, sistem sakupljanja i tretman deponijskog gasa, odgovarajuća podloga i dr. Na deponiji se odlaže otpad koji nastaje na javnim

13

površinama, u domaćinstvima, u procesu proizvodnje, u prometu ili upotrebi, a koji nema svojstva opasnih materija i ne može se racionalno koristiti kao industrijska sirovina ili energetsko gorivo

Sistem sakupljanja otpada:

Sistem sakupljanja obuhvata kontejnere za otpad, opremu i vozila za primarno i sekundarno sakupljanje, organizaciju i stvaranje timova radnika za sakupljanje.

Transfer stanice:

Izgradnjom regionalnih sanitarnih deponija i postrojenja za tretman otpada, javlja se i potreba za transfer stanicama koje će omogućiti ekonomičan prevoz otpada na većim udaljenostima, od lokacije stvaranja do destinacije odlaganja. Najpodesnije lokacije za gradnju transfer stanica mogu biti službene deponije, zatvorena smetlišta i sl., s obzirom da transportne rute već postoje i da za njih postoje urbanističke i građevinske dozvole koje se odnose na upravljanje otpadom. Reciklažni centri:

Uspostavljanje sistema reciklaže u Srbiji će se bazirati na stvaranju centara za reciklažu. Uvođenjem integralnog upravljanja opštinskim otpadom u Srbiji, mnogobrojne opštine će naći interes u izgradnji regionalnog sistema upravljanja otpadom i uspostavljanju regionalnih organizacija za upravljanje otpadom. Intencija je da će regionalne organizacije za upravljanje otpadom uspostaviti šeme za razdvajanje na mestu nastajanja i razdvojeno sakupljanje reciklabilnih komponenti.

Regioni za upravljanje otpadom:

Metod konačnog odlaganja nekorisnog i neopasnog čvrstog komunalnog otpada je odlaganje na regionalne sanitarne deponije u kombinaciji sa transfer stanicama i reciklažnim centrima. Formiranje regiona u funkciji izgradnje regionalnih deponija i mreže transfer stanica zavisi od više faktora, u prvom redu od veličine i strukture opština i od saobraćajne povezanosti unutar regiona, kao hipotetičke osnove za ispitivanje ostalih karakteristika i parametara koji su od značaja za vrednovanje povoljnosti određenih prostora za lociranje regionalnih deponija i ustanovljavanje komplementarnih sadržaja

Regionalne sanitarne deponije:

Rezultati dosadašnjih analiza prostora Srbije, polazeći od postavljenih regiona i analize ključnih karakteristika prostora Srbije, pokazuju da je moguće izgradnjom 29 regionalnih deponija i 44 transfer stanica formirati racionalnu mrežu za sakupljanje, transport i odlaganje opštinskog čvrstog otpada. Analiza funkcionalno-prostornih i drugih karakteristika prostora vršena je kroz sedam grupa karakteristika: naselja i saobraćajna mreža, zaštićena područja, podaci o vodama, podaci o reljefu, pedološke karakteristike i razmeštaj šuma, podaci o geologiji, geomorfologiji i inženjersko-geološki podaci,

14

klimatske karakteristike i posebne karakteristike (do sada preduzete aktivnosti na izgradnji sanitarne deponije, postojanje degradiranih terena i postojanje raspoloživog prostora).

Kategorizacija lokacija deponovanja:

K 1 Velike sanitarne deponije sa potpunom opremom (drenažni sistemi i podloga sa folijom, sistemi za monitoring i kontrolu filtrata i gasa na deponiji) Novi Pazar (nije dovršena), Smederevska Palanka sa Velikom Planom (započeta izgradnja, ali nije dovršena), Vranje ( izgrađena ali nema Analizu uticaja na životnu sredinu), Aranđelovac (započeta izgradnja, ali nije dovršena), Sremska Mitrovica (u izgradnji), Kragujevac (započeti radovi)

K 2 Zvanične deponije koje se mogu koristiti u dužem vremenskom periodu pod uslovom da se izvrši sanacija i uređenje deponije prema EU standardima Beograd, Subotica, Zrenjanin, Trstenik, Kruševac, Sombor, Novi Sad Neke od ovih lokacija imaju neke karakteristike deponija EU (npr. drenažni sistem, razuman pristupni put, kapija i prijemni objekat itd.)

K 3 Zvanične deponije - smetlišta koje se još mogu koristiti u periodu do 5 godina, pod uslovom da se prethodno izvrši sanacija sa minimalnim merama zaštite Mladenovac, Lazarevac, Bačka Topola, Nova Crnja, Novi Bečej, Sečanj, Ada, Kanjiža, Novi

15

Kneževac, Apatin, Kula, Odžaci, Bački Petrovac, Beočin, Vrbas, Plandište, Žabalj, Inđija, Stara Pazova, Šid, Vladimirci, Krupanj, Loznica, Ljig, Velika Plana, Veliko Gradište, Žagubica, Petrovac, Požarevac, Aranđelovac, Kragujevac, Lapovo, Rača, Topola, Despotovac, Jagodina, Rekovac, Svilajnac, Bor, Negotin, Zaječar, Aleksandrovac, Brus, Varvarin, Ćićevac, Babušnica, Dimitrovgrad, Priboj, Raška, Surdulica, Niš

K 4 Zvanične deponije - smetlišta koje ne ispunjavaju ni minimalne mere zaštite, koje su popunjene i koje odmah treba sanirati, zatvoriti i rekultivisati Barajevo, Sopot, Obrenovac, Žitište, Senta, Kovin, Kikinda, Pančevo, Bela Crkva, Vršac, Alibunar, Kovačica, Opovo, Bačka Palanka, Bečej, Čurug (opština Žabalj), Đurđevo (opština Žabalj), Srbobran, Temerin, Titel, Irig, Vrdnik (opština Irig), Pećinci, Ruma, Sremska Mitrovica, Bogatić, Koceljeva, Ljubovija, Šabac, Mali Zvornik, Valjevo, Lajkovac, Osečina, Ub, Smederevo, Smederevska Palanka, Golubac, Kučevo, Batočina, Ćuprija, Paraćin, Kladovo, Majdanpek, Donji Milanovac (opština Majdanpek), Boljevac, Knjaževac, Soko Banja, Aleksinac, Doljevac, Ražanj, Svrljig, Blace, Kuršumlija, Prokuplje, Bela Palanka, Pirot, Vlasotince, Lebane, Medveđa, Bosilegrad, Bujanovac, Vladičin Han, Preševo, Surdulica, Trgovište, Arilje, Bajina Bašta, Požega, Sjenica, Užice, Čajetina, Gornji Milanovac, Lučani, Čačak, Ivanjica, Tutin, Kraljevo.

16

Mreža regionalnih deponija:

Broj regiona Obuhvaćene opštine

Broj stanov. Otpad tona/dan

1 Sombor, Apatin, Kula, Odžaci

213.420 136,59

2 Subotica, B.Topola, Mali Iđoš, Srbobran, Vrbas

248.038 158,75

3 Kikinda, Kanjiža, N.Kneževac, Čoka, Senta, Ada, Bečej, N.Bečej, Nova Crnja

246.037 157,46

4 Novi Sad, Temerin, Žabalj, S.Karlovci, Beočin, B.Petrovac, B.Palanka, Bač

470.314 301,00

5 Zrenjanin, Žitište, Sečanj, Kovačica, Opovo, Titel

241.720 154,70

6 S.Mitrovica, Šid, Irig, Ruma, Pećinci

218.150 139,61

7 Zemun, N.Beograd, S.Pazova, Inđija

526.172 336,75

8 Pančevo, Palilula, Stari Grad, Vračar, Savski Venac

437.602 280,06

9 Vršac, Plandište, Alibunar, Bela Crkva

110.246 70,56

10 Šabac, Bogatić, Vladimirci, Loznica, Krupanj, M.Zvornik

295.829 189,33

11 Zvezdara, Voždovac, Rakovica, Čukarica, Grocka

551.389 352,89

12 Smederevo, Požarevac, Kovin, V.Gradište, Golubac, M.Crniće, Petrovac, Žabari

278.509 178,25

17

13 Valjevo, Kosjerić, Mionica, Ub, Koceljeva, Osečina, Ljubovija

206.484 132,15

14 Lazarevac, Ljig, Aranđelovac, Barajevo, Obrenovac, Lajkovac

233.547 149,47

15 S.Palanka, Rača, V.Plana, Svilajnac, Mladenovac, Sopot

210.323 134,60

16 , Majdanpek, Kladovo, Kučevo

109.283 69,94

17 Užice, Bajina Bašta, Požega, Arilje, Ivanjica, Čajetina

215.177 137,70

18 Čačak, Kraljevo, G.Milanovac, Lučani

311.029 199,06

19 Kragujevac, Topola, Knić, Rekovac

229.887 147,13

20 Jagodina, Ćuprija, Parćin, Ražanj, Despotovac

220.951 141,41

21 Bor, Zaječar, Žagubica, Boljevac, Sokobanja, Knjaževac

207.486 132,79

22 Priboj, Prijepolje, N.Varoš

91.138 58,33

23 Kruševac, Ćićevac, Varvarin, Trstenik, Vrnjačka Banja, Brus, Aleksandrovac

285.428 182,67

24 Niš, Gadžin Han, Svrljig, Aleksinac, Merošina, Doljevac

384.106 245,83

25 Novi Pazar, Raška, Tutin, Sjenica

229.887 147,13

26 Prokuplje, Žitorađa, Kuršumlija, Blace

109.948 70,37

27 Pirot, Dimitrovgrad Bela palanka,

105.938 67,80

18

Babušnica 28 Leskovac, Lebane,

Bojnik, Medveđa, Vlasotince, Crna Trava

240.472 153,90

29 Vranje, Vladičin Han, Surdulica, Bosilegrad, Trgovište, Bujanovac, Preševo

227.693 145,72

Mreža transfer stanica:

Broj regiona Obuhvaćene opštine

Broj stanovn. Otpad tona/dan

1 Kula Odžaci 48.306 35.474 30,92 22,70 2 B.Topola, Mali Iđoš

Srbobran, Vrbas 51.655 63.625 33,06 40,72

3 Kanjiža, N.Kneževac, Čoka, Senta Bečej, N.Bečej Nova Crnja

79.846 67.758 12.661

51,10 43,36 8,10

4 B.Palanka, Bač 77.039 49,30 5 Kovačica, Opovo

Titel 38.824 16.936 24,85 10,84

6 Šid Pećinci 38.921 21.472 24,91 13,74 7 S.Pazova, Inđija 117.054 74,91 9 Bela Crkva 20.275 12,98 10 Loznica, Krupanj,

M.Zvornik 120.298 76,99

12 V.Gradište, Golubac, M.Crniće Petrovac, Žabari

44.112 47.353 28,23 30,31

13 Kosjerić Ub Koceljeva Osečina Ljubovija

13.975 31.924 15.556 15.109 16.994

8,94 20,43 9,96 9,67 10,88

14 Ljig Aranđelovac Obrenovac

14.580 48.071 79.970

9,33 30,76 45,42

16 Majdanpek, Kučevo Kladovo

42.110 23.622 26,95 15,12

17 Bajina Bašta Ivanjica

29.049 35.297 18,59 22,59

18 G.Milanovac 47.588 30,48 19 Topola 25.173 16,11 21 Žagubica Boljevac,

Sokobanja 14.752 34.142 37.015

9,44 21,85 23,69

19

Knjaževac 23 Brus,

Aleksandrovac 48.168 30,83

25 Raška Sjenica 26.891 27.857 17,21 17,83 27 Dimitrovgrad 11.722 7,50 28 Lebane, Bojnik

Medveđa Crna Trava

37.936 10.847 2.569

24,28 6,94 1,64

29 Bosilegrad Trgovište Bujanovac, Preševo

9.850 6.354 78.612 6,30 4,07 50,31

Mreža reciklažnih centara:

Broj regiona Obuhvaćene opštine

Broj stanovn. Otpad tona/dan

REC 1 Sombor, Apatin, Kula, Odžaci, Subotica, B.Topola, Mali Iđoš, Srbobran, Vrbas

461.458 295.34

REC 2 Kikinda, Kanjiža, N.Kneževac, Čoka, Senta, Ada, Bečej, N.Bečej, Nova Crnja

246.037 157,46

REC 3 Novi Sad, Temerin, Žabalj, S.Karlovci, Beočin, B.Petrovac, B.Palanka, Bač

470.314 301,00

REC 4 Zrenjanin, Žitište, Sečanj, Kovačica, Opovo, Titel

241.720 154,70

REC 5 S.Mitrovica, Šid, Irig, Ruma, Pećinci, Šabac, Bogatić, Vladimirci, Loznica, Krupanj, M.Zvornik

531.927 328,94

REC 6 Zemun, N.Beograd, S.Pazova, Inđija, Zvezdara, Voždovac, Rakovica, Čukarica, Grocka

1.077.561 689,64

REC 7 Pančevo, Palilula, Stari Grad, Vračar,

547.848 350,62

20

Savski Venac, Vršac, Plandište, Alibunar, Bela Crkva

REC 8 Smederevo, Požarevac, Kovin, V.Gradište, Golubac, M.Crniće, Petrovac, Žabari, S.Palanka, Rača, V.Plana, Svilajnac, Mladenovac, Sopot

488.832 312,75

REC 9 Valjevo, Kosjerić, Mionica, Ub, Koceljeva, Osečina, Ljubovija, Lazarevac, Ljig, Aranđelovac, Barajevo, Obrenovac, Lajkovac

440.058 281,62

REC 10 Negotin, Majdanpek, Kladovo, Kučevo, Bor, , Žagubica, Boljevac, Sokobanja, Knjaževac

316.769 202,73

REC 11 Užice, Bajina Bašta, Požega, Arilje, Ivanjica, Čajetina, Čačak, Kraljevo, G.Milanovac, Lučani

526.206 336,76

REC 12 Kragujevac, Topola, Knić, Rekovac, Jagodina, Ćuprija, Paraćin, Ražanj, Despotovac

450.838 288,54

REC 13 Priboj, Prijepolje, N.Varoš, Novi Pazar, Raška, Tutin, Sjenica

321.025 205,46

REC 14 Kruševac, Ćićevac, Varvarin, Trstenik,

285.428 182,67

21

Vrnjačka Banja, Brus, Aleksandrovac

REC 15 Niš, Gadžin Han, Svrljig, Aleksinac, Merošina, Doljevac, Prokuplje, Žitorađa, Kuršumlija, Blace

494.054 316,20

REC 16 Pirot, Dimitrovgrad, Bela Palanka, Babušnica

105.938 67,80

REC 17 Leskovac, Lebane, Bojnik, Medveđa, Vlasotince, Crna Trava, Vranje, Vladičin Han, Surdulica, Bosilegrad, Trgovište, Bujanovac, Preševo

468.165 299,62

Odgovornosti u upravljanju otpadom:

Odgovornosti i nadležnosti u upravljanju komunalnim otpadom podeljene su između Republike, pokrajine i lokalne samouprave,s tim što je Republika odgovorna za donošenje zakona i podzakonskih propisa, a lokalna samouprava je odgovorna za sprovođenje zakona i uređuje i obezbeđuje uslove za obavljanje i razvoj delatnosti upravljanja komunalnim otpadom. Učesnici u donošenju i sprovođenju zakona i drugih propisa su: -Vlada Republike Srbije; -Ministarstva; -Autonomna pokrajina; -Republička Agencija za reciklažu; -Jedinica lokalne samouprave; -Ovlašćena laboratorija za karakterizaciju otpada.

1. Vlada Republike Srbije odgovorna je za: Vođenje politike Republike Srbije, izvršavanje zakona, drugih propisa i opštih akata koje donosi Narodna skupština; Donošenje uredbi, odluka i ostalih akata neophodnih za primenjivanje zakona; Predlaganje razvojnog plana, prostornog plana, budžeta i godišnjeg bilansa; Predlaganje zakona, drugih propisa i opštih akata; Određivanje principa unutrašnje organizacije ministarstava, agencija i posebnih upravnih organizacija.

22

2. Ministarstva Republike Srbije odgovorna su za: Pripremu zakona i drugih propisa; Planove i programe iz okvira prava i dužnosti Republike; Izvršavanje zakona i drugih propisa,njihovo sprovođenje, staranje o razvoju i primeni programa i planova; Odlučivanje i rešavanje o pitanjima iz oblasti za koju su nadležni (dozvole, odobrenja, saglasnosti,mišljenja).

-Ministarstvo zaštite životne sredine: Razvija i predlaže Strategiju upravljanja otpadom Vladi Republike Srbije; Priprema propise i tehničke standarde; Izdaje dozvole propisane zakonom i vodi odgovarajuće registre; koordinira poslove upravljanja otpadom od značaja za Republiku i prati stanje; Usvaja planove upravljanja otpadom za više opština; Vrši funkcije u skladu sa međunarodnim ugovorima i sporazumima; Izdaje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit otpada

-Uprava za zaštitu životne sredine u sastavu Ministarstva zaštite životne sredine je odgovorna za: Obezbeđenje sprovođenja sistema i osnova zaštite i unapređivanja životne sredine i održivo korišćenje prirodnih bogatstava; Pripremanje strateških dokumenata, planova i programa,upravljanje hemikalijama,opasnim i štetnim materijama i otpadom, uključujući proizvodnju i promet otrova i prekogranično kretanje otpada; Uspostavljanje i razvoj informacionog sistema, kao i inspekcijski nadzor

3. Autonomna pokrajina je, u skladu sa Zakonom o utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne pokrajine Vojvodine, nadležna da u oblasti zaštite i unapređenja životne sredine: Donosi program zaštite i razvoja životne sredine na teritoriji autonomne pokrajine i utvrđuje mere za njegovo sprovođenje u saglasnosti sa osnovnim ciljevima određenim na republičkom nivou; Uređuje pojedina pitanja zaštite, unapređivanja životne sredine od interesa za autonomnu pokrajinu; Obezbeđuje praćenje stanja činilaca životne sredine i ovlašćuje stručne organizacije za obavljanje tih poslova na teritoriji autonomne pokrajine; Daje saglasnost na analizu uticaja radova i objekata na životnu sredinu, za objekte i radove za koje građevinsku dozvolu izdaje nadležni organ autonomne pokrajine; Obrazuje informacioni podsistem za zaštitu i unapređenje životne sredine,kao deo jedinstvenog informacionog sistema Republike Srbije;

23

Vrši upravni nadzor u svim oblastima zaštite životne sredine, osim u oblastima opasnih materija i očuvanja biodiverziteta i preduzima mere

4. Agencija za reciklažu u oblasti upravljanja otpadom obavlja sledeće poslove: Praćenje stanja i kontrolu korišćenja sekundarnih sirovina; Istraživanje tržišta sekundarnih sirovina; Vođenje podataka o raspoloživim i potrebnim količinama sekundarnih sirovina i baze podataka o sekundarnim sirovinama; Obezbeđuje programe, studije i analize tehničko tehnoloških mogućnosti korišćenja sekundarnih sirovina, mogućnosti za lociranje objekata za deponovanje, skladištenje i reciklažu; Karakterizaciju i kategorizaciju otpadaka; Davanje mišljenja o načinu kategorizacije otpadaka na sekundarne sirovine i komunalni otpad; Uvođenje novih tehnologija i postupaka za reciklažu Sprovodi edukaciju stanovništva o mogućnostima i načinu recikliranja otpadaka; Ostvaruje saradnju sa domaćim i međunarodnim stručnim organizacijama i ekspertima, kao i specijalizovanim agencijama

5. Jedinica lokalne samouprave je nadležna da u oblasti upravljanja otpadom i zaštite životne sredine: Razvija i donosi lokalni plan upravljanja otpadom; Uređuje, obezbeđuje, organizuje i sprovodi upravljanje komunalnim otpadom na svojoj teritoriji; Uređuje postupak naplate usluga u oblasti upravljanja komunalnim otpadom; Daje mišljenja u postupku izdavanja dozvola u skladu sa propisima; Učestvuje u donošenju odluka za izgradnju postrojenja za tretman i konačno odlaganje opasnog otpada; Vrši i druge poslove utvrđene posebnim zakonom.

Dve ili više opština mogu zajednički obezbediti i sporovoditi upravljanje otpadom ukoliko je to njihov zajednički interes.6. Ovlašćena laboratorija za karakterizaciju otpada, kao posebna stručna, služba odgovorna je za uzorkovanje, ispitivanje i analizu sastava otpada i utvrđivanje karakteristika otpada (opasni/neopasni).

24

Opšti propisi:

1. Ustav Republike Srbije (“Službeni glasnik RS”, broj 98/06). Članom 74. Ustava definisano je da svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju. Svako je dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu.2. Zakon o zaštiti životne sredine (“Službeni glasnik RS”, broj 135/04). Ovim zakonom uređuje se integralni sistem zaštite životne sredine kojim se obezbeđuje ostvarivanje prava čoveka na život i razvoj u zdravoj životnoj sredini uravnotežen odnos privrednog razvoja i životne sredine u Republici3. Uredba o vrstama zagađivanja, kriterijumima za obračun naknade za zagađivanje životne sredine i obveznicima, visini i načinu obračunavanja i plaćanja naknade ("Službeni glasnik RS", broj 113/05).4. Uredba o merilima i kriterijumima za povraćaj, oslobađanje i smanjenje plaćanja naknade za zagađivanje životne sredine ("Službeni glasnik RS",broj 113/05).5. Pravilnik o metodologiji za izradu integralnog katastra zagađivača (“Službeni glasnik RS”, broj 94/07), kojim se propisuje metodologija za izradu integralnog katastra zagađivača, kao i vrsta, način, klasifikacija i rokovi dostavljanja podatka.6. Zakon o strateškoj proceni uticaja (“Službeni glasnik RS”, broj 135/04). Ovim zakonom uređuju se uslovi način i postupak vršenja procene uticaja određenih planova i programa na životnu sredinu radi obezbeđivanja zaštite životne sredine i unapređenja održivog razvoja integrisanjem osnovnih načela zaštite životne sredine u postupak pripreme i usvajanja planova i programa, prekogranično obaveštavanje za projekte koji mogu imati značajne uticaje na životnu sredinu druge države, nadzor i druga pitanja od značaja za procenu uticaja na životnu sredinu.

Procena uticaja na životnu sredinu:

1. Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu (“Službeni glasnik RS”, broj 135/04). Ovim zakonom uređuje se postupak procene uticaja na životnu sredinu, sadržaj studije o proceni uticaja na životnu sredinu, učešće zainteresovanih organa i organizacija i javnosti2. Uredba o utvrđivanju projekata za koje je obavezna procena uticaja i liste projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS“, broj 84/05);3. Pravilnik o sadržini zahteva za odlučivanje o potrebi izrade studije uticaja i sadržaju zahteva za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS“, broj 69/05);4. Pravilnik o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS“, broj 69/05), kojim se bliže propisuje sadržina studije o proceni uticaja na životnu sredinu.

25

Integrisano sprečavanje i kontrola zagađenja:

1. Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine (“Službeni glasnik RS”, broj 135/04). Ovim zakonom uređuju se uslovi i postupak izdavanja integrisane dozvole za postrojenja i aktivnosti koja mogu imati negativne uticaje na zdravlje ljudi, životnu sredinu ili materjalna dobra, vrste aktivnosti i postrojenja, nadzor i druga pitanja od značaja za sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine.2. Uredba o vrstama aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola ("Službeni glasnik RS", broj 84/05).3. Uredba o sadržini programa mera prilagođavanja rada postojećeg postrojenja ili aktivnosti propisanim uslovima ("Službeni glasnik RS", broj 84/05)4. Uredba o kriterijumima za određivanje najboljih dostupnih tehnika, za primenu standarda kvaliteta, kao i za određivanje graničnih vrednosti emisija u integrisanoj dozvoli ("Službeni glasnik RS", broj 84/05).

Opasne materije i otpad:

1. Zakon o prevozu opasnih materija ("Službeni list SFRJ", broj 27/90, 45/90, Sl. list. SRJ, broj 24/94, 28/96, 21/99, 44/99) kojim se uređuju uslovi pod kojima se vrši prevoz opasnih materija i radnje koje su u vezi sa tim prevozom.2. Zakon o prometu eksplozivnih materija (“Službeni list SFRJ“, broj 30/85, 6/89, 53/91, “Službeni list SRJ”, broj 24/94).3. Zakon o proizvodnji i prometu otrovnih materija (“Službeni list SRJ”, broj 15/95, 28/96, 37/02 ).4. Zakon o eksplozivnim materijama, zapaljivim tečnostima i gasovima (“Službeni glasnik SRS“, broj 44/77, 45/85, 18/89, “Službeni glasnik RS”, broj 53/93, 67/93, 48/94).5. Zakon o postupanju sa otpadnim materijama (“Službeni glasnik RS”, broj 25/96). Zakon daje osnovu za postupanje sa otpadnim matrijama . Definiše otpadne materije kao materijale koji nastaju u obavljanju prizvodnje, uslužne ili druge delatnosti, predmete isključene iz upotrebe i materije koje nastaju u potrošnji a mogu se ili neposredno ili uz odgovarajuću doradu ili preradu upotrebljavati kao sekundarne sirovine6. Pravilnik o dokumentaciji koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit otpada (“Službeni list SRJ”, broj 69/99).7. Pravilnik o kriterijumima za određivanje lokacije i uređenja deponija otpadnih materija (“Službeni glasnik RS”, broj 54/92).8. Pravilnik o uslovima i načinu razvrstavanja, pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina (“Službeni. glasnik RS”, broj 55/01).9. Uredba o prevozu opasnih materija u drumskom i železničkom saobraćaju (“Službeni. glasnik RS“, broj 53/200210. Pravilnik o načinu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija (“Službeni glasnik RS”, broj 12/95).

26

11. Pravilnik o dozvoljenim količinama opasnih i štetnih materija u zemljištu i vodi za navodnjavanje i metodama njihovog ispitivanja (“Službeni glasnik RS”, broj 23/94).

Zaštita vazduha:

1. Pravilnik o graničnim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijumima za uspostavljanje mernih mesta i evidenciji podataka (“Sužbeni.glasnik RS“, broj 54/92, 30/99).2. Pravilnik o graničnim vrednostima emisija, načinu i rokovima merenja i evidentiranja podataka (“Službeni glasnik RS“, broj 30/97, 35/97)3.Pravilnik o bližim uslovima koje moraju da ispunjavaju stručne rganizacije koje vrše merenja emisije i imisije (“Službeni. glasnik RS“, broj 5/02).

Zaštita od udesa:

1. Pravilnik o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od zagađivanja životne sredine, merama pripreme i merama za otklanjanje posledica (“Službeni glasnik RS“, broj 60/94).

Zaštita prirode:

1. Zakon o nacionalnim parkovima (“Službeni glasnik RS”, broj 39/93, 44/93, 53/93, 67/93, 48/94).

Osnovne Direktive Evropskog zakonodavstva koje treba preneti u nacionalno zakonodavstvo:

Direktiva Saveta 75/442/EEZ o otpadu (Okvirna direktiva) Direktiva predstavlja osnovni pravni akt koji reguliše upravljanje otpadom u EU i uvodi jedinstven pristup upravljanju otpadom u EU. Osnova za ovu Direktivu je Strategija EU o otpadu. Od zemalja članica se zahteva da ustanove integralnu i adekvatnu mrežu postrojenja za odlaganje, uzimajući u obzir najbolje raspoložive tehnologije koje ne uključuju prevelike troškove u skladu sa specifičnim ciljevima. Zemlje članice treba da izrade planove za upravljanje koji pokrivaju posebno vrste, količine i poreklo otpada koji treba tretirati ili odložiti, opšte tehničke zahteve, sve specijalne aranžmane koji se odnose na sve specifične otpade, i odgovarajuće lokacije i postrojenja za odlaganje. Kompanije ili ustanove koje tretiraju, skladište ili odlažu otpad za drugo lice, moraju obezbediti ovlašćenje od nadležnih organa koje se odnosi posebno na vrste i količine otpada koji treba da bude tretiran, opštetehničke zahteve i predostrožnosti koje treba da budu preduzete. Princip "zagađivač plaća" se primenjuje na odlaganje otpada da bi se osiguralo da su troškovi odlaganja otpada, stvoreni od proizvođ ača otpada ili od vlasnika otpada, koji otpad nosi na

27

sakupljanje ili odlaganje. Sistemi za beleženje podataka i izveštavanje moraju biti ustanovljeni za praćenje mera koje su preduzete radi sprovođenja Direktive, a posebno hijerarhije otpada i nacionalnih planova za upravljanje otpadom i da se obezbedi da su prikupljeni podaci o nazivu, adresi, vrsti i količini otpada kojim se rukuje za svako postrojenje za odlaganje opasnog otpada.Direktiva Saveta 99/31/EZ o deponijama otpada:Direktiva propisuje mere, procedure i smernice za smanjivanje negativnih efekata na životnu sredinu i rizika po ljudsko zdravlje koji nastaju usled odlaganja otpada. Direktivom se uvodi klasifikacija deponija, prema vrsti otpada za koju je namenjena na deponije za opasan , neopasan i inertan otpad, zabranjuje se deponovanje pojedinih vrsta opasnog otpada, tečnih otpada i guma, zahteva obaveza pretretmana otpada pre deponovanja.

Direktiva Saveta 2000/76/EEZ o sagorevanju otpada: Direktiva propisuje granične uslove emisije zagađujućih materija u vazduh, vodi i na zemljište iz postrojenja za uklanjanje svih tipova otpadnog materijala sagorevanjem ili ko-sagorevanjem. Direktiva ima poseban značaj za otvaranje mogućnosti korišćenja otpadnih materija u različitim postrojenjima kao energenata, tj. u slučajevima ko-sagorevanja otpadnih materija ( cementare, energene).

Direktiva Saveta 94/62/EZ o ambalaži i ambalažnom otpadu: Direktiva 94/62/EZ implementira strategiju EU o otpadu od ambalaže. Ona ima za cilj da harmonizuje nacionalne mere za upravljanje otpadom od ambalaže, da minimizira uticaje otpada od ambalaže na životnu sredinu. Direktiva: - Propisuje da se sprečava stvaranje ambalažnog otpada, ponovno upotrebljava ambalaža i minimizira krajnje odlaganje takvog otpada; - Propisuje da se vrši prerada, reciklaža i energetsko spaljivanje kao i organska reciklaža i odlaganje; - Propisuje da se ustanovi sistem garancija za povraćaj upotrebljene ambalaže i/ili ambalažnog papira; - Direktiva zahteva od zemalja članica da uspostave sisteme za vraćanje, prikupljanje i korišćenje ambalaže. Uspostavljeni nacionalni sistemi moraju da omoguće svakoj zemlji da ispuni zacrtane ciljeve od 50-65% iskorišćenja celokupne mase otpada od ambalaže. Direktivom se ustanovljava minimalni stepen reciklaže za ambalažu od 15%. Ustanovljeni ciljevi kao što su iskorišćenje i reciklaža treba da budu dostignuti u roku od pet godina od usvajanja i implementacije zakonodavstva zemalja članica. Jedan od bitnijih elemenata ove Direktive je promovisanje "odgovornosti proizvođača".

Direktiva Saveta 91/157/EEZ o baterijama i akumulatorima koji sadrže opasne supstance:Direktiva je rezultat napora EU da smanji zagađenja teškim metalima koji se koriste u proizvodnji baterija i akumulatora. Direktiva nalaže iskorišćenje i kontrolisano odlaganje utrošenih baterija i akumulatora koji sadrže određene količine žive, kadmijuma i olova, i propisuje da se uvedu mere za kontrolu odlaganja potrošenih baterija i akumulatora koji sadrže opasne supstance i da se uvedu zabrane plasiranja na tržište određenih vrsta baterija i akumulatora. Direktiva se odnosi na baterije i akumulatore koji sadrže: - više od 25 mg žive po ćeliji, osim alkalnih magnezijumskih baterija (ovo se odnosi na baterije sa oksidima žive za slušne aparate, pejsmejkere i fotografsku opremu), - više od

28

0,025% kadmijuma po masi, kao što su baterije za višekratno punjenje (nikl kadmijumske), - više od 0,4% olova po masi (uglavnom automobilski olovni akumulatori) alkalne magnezijumske baterije koje sadrže više od 0,025% žive po masi (baterije za opštu upotrebu kao što su dugotrajne Duracell, BATA itd).

Direktiva Saveta 75/439/EEZ o odlaganju otpadnih ulja:Direktiva ima za cilj uspostavljanje harmonizovanog sistema sakupljanja, tretmana, skladištenja i odlaganja otpadnih ulja, bez štetnosti po životnu sredinu tako što se: - zabranjuje postupanje sa upotrebljenim uljima koje izaziva zagađivanje atmosfere iznad granice utvrđene propisima; - zahteva obezbeđivanje sigurnog i efikasnog sistema prikupljanja, tretmana, skladištenja i odlaganja otpadnog ulja; - zabranjuje bacanje upotrebljenih ulja u sve površinske i podzemne vode i kanalizaciju, sisteme za drenažu; - zabranjuje odlaganje/i/ili bacanje upotrebljenih ulja čije je dejstvo štetno za zemljište, i svako nekontrolisano bacanje otpada (taloga) koji nastaje u postupku obrade upotrebljenih ulja (za ponovno korišćenje, regeneraciju, spaljivanje); - uspostavlja sistem dozvola za postrojenja koja vrše tretman i odlaganje otpadnih ulja koje izdaju nadležni nacionalni organi u Zemljama članica; - najviši prioritet se daje regeneraciji otpadnih ulja (gde tehnički, ekonomski, i organizacioni uslovi dopuštaju), zatim spaljivanju uz iskorišćenje energije, a najmanji njihovoj destrukciji ili kontrolisanom skladištenju, koje se mogu primeniti samo u ekstremnim slučajevima. Regenerisana ulja ne smeju da sadrže više od 50 ppm PCB/PCT.

Direktiva Saveta 2000/53/EZ o istrošenim vozilima:Cilj Direktive je definisanje načina postupanja sa starim i isluženim vozilima i gornje starosne granice vozila. U skladu sa ovom Direktivom, zahteva se da se: - uspostavi sistem vođenja podataka o nabavkama novih vozila i broju, vrsti postojećih vozila - uspostavi sistem sakupljanja vozila koja su predviđena za otpis, kao i delova vozila koja se zamenjuju, a prema vrsti materijala od kojih su ti delovi izrađeni, - obezbedi sistem za razgradnju vozila u cilju sakupljanja reciklabilnih materijala, ili ako to nije u mogućnosti da obezbedi sistem za odnošenje i pravilno uklanjanje ove vrste otpada, - po uspostavljanju tržišta sekundarnih sirovina obezbedi službu koja bi vršila njihovu prodaju, - obezbedi da rukovanje delovima vozila koji spadaju u grupu opasnog otpada bude u skladu sa domaćim i inostranim propisima vezanim za upravljanje opasnim otpadom, - podatke o sakupljenim vozuilima, reciklabilnim materijalima i opasnom otpadu iz tih vozila redovno dostavlja nadležnim institucijama

Direktiva 91/689/EEZ o opasnom otpadu koja zamenjuje 78/319/EEZ o otrovnim i opasnim otpadima:Direktiva o opasnom otpadu dopunjuje osnovnu direktivu i formuliše jedinstvenu definiciju opasnog otpada, propisuje stroge zahteve za rukovanje i deponovanje opasnog otpada, uzimajući u obzir posebnu prirodu takvog otpada . Direktivom je zakonski regulisano tretiranje opasnog otpada kojim se određuje Nadležni organ, propisuju sve potrebne mere za rukovanje opasnim otpadom koje

29

podrazumevaju akciju povraćaja, reciklaže, tretmana odlaganja i transporta kako bi se zabranilo nekontrolisano, odbacivanje ili odlaganje opasnog otpada i njihov nekontrolisan prevoz. Ovom direktivom obezbeđuje se da je opasan otpad indentifikovan i klasifikovan u skladu sa Listom (94/904/EEZ), takođe se osigurava da ne dođe do mešanja različitih kategorija opasnog otpada i da opasan otpad ne bude pomešan sa neopasnim otpadom, da se prate neophodne mere za očuvanje zdravlja ljudi i životne sredine. Svaka institucija ili izvođač koji sprovodi 26 operaciju odlaganja mora obezbediti dozvolu. Ovo se primenjuje takođe i u slučaju rada koji može voditi i iskorišćenju otpada. Međutim, zahtev za dozvolu može biti izbegnut ukoliko je metod iskorišćenja takav da ne postoji opasnost po zdravlje ljudi i životnu sredinu ili ukoliko je zemlja članica usvojila opšte mere koje postavljaju uslove za razne metode iskorišćenja. Institucije koje sprovode operacije odlaganja ili ponovnog korišćenja opasnog otpada su predmet periodičnih inspekcija. Transporteri, proizvođači i institucije čuvaju izveštaje o svojim aktivnostima i obezbeđuju da su te informacije raspoložive za nadležne organe koje određuje svaka država. Zemlje članice izrađuju i objavljuju planove za upravljanje opasnim otpadom i izveštavaju Komisiju EU o merama koje preduzimaju za sprovođenje Direktive.

Direktiva 84/631/EEZ o nadzoru i kontroli u zajednici prekograničnog prenosa opasnih otpada: Ovom Direktivom se zahteva : - podešavanje primenjenih postupaka koji se odnose na slanje notifikacije u slučaju da vlasnik opasnog otpada namerava da ga transportuje preko granice u drugu državu; - da se mora sprovesti revizija sadržaja propisanog pratećeg dokumenta; - obezbeđenje posebnih uslova koji se odnose na pakovanje i označavanje; - propisivanje uputstava koja treba da budu primenjena u slučaju bilo koje opasnosti ili akcidenta.

Direktiva 89/369/EEZ o redukciji zagađenja iz novih gradskih postrojenja za spaljivanje otpada i 89/429/EEZ o redukciji zagađenja iz postojećih gradskih postrojenja za spaljivanje otpada:Ovom Direktivom se zahteva primena graničnih vrednosti emisije za posebne vrste zagađujućih materija i ispunjenje zahteva za insineraciju regulisanih ovom direktivom.

Direktiva 2002/96 o otpadu od električne i elektronske opreme: Cilj Direktive (2000/96/EZ) koja tretira elektronsku i električnu opremu je da promoviše ponovno korišćenje, reciklažu i druge forme povraćaja elektronskog i električnog otpada u cilju redukovanja količine ovog otpada i zaštite životne sredine. Direktivom se zahteva da se: - Utvrdi način sakupljanja i tretmana elektronske i električne opreme - Utvrdi alternativan tretman za velike količine reciklabilnog materijala iz tretmana ove opreme Direktiva se odnosi na sledeće kategorije električnih i elektronskih uređaja: -Kućni uređaji, elektronska i telekomunikaciona oprema, potrošačka oprema -Oprema za osvetljenje, fluorescentne lampe -Električni i elektronski alat -Igračke -Medicinska oprema -Istrumenti za monitoring i kontrolu; -Automatski raspršivači. Direktivom se zahteva da se moraju uspostaviti sistemi za sakupljanje odnosno da distributeri i imaoci električne i elektronske opreme treba da preuzmu ovakvu opremu od domaćinstava bez traženja naknade. Članice EU moraju da obezbede da distributeri koji dostavljaju nove proizvode, u svojoj ponudi novog proizvoda nude opremu koja je bez

30

kontaminanata. Članice takođe moraju obezbediti da je otpadna električna i elektronska oprema transportovana u registrovano postrojenje za tretman. Takođe ovom direktivom se definišu uslovi za postupanje sa 27 fluorescentnim lampama koje sadrže živu i metodologija za postupanje sa njima s obzirom da se one tretiraju kao opasan otpad.

Direktiva 96/59/EZ o odlaganju PCB I PCT:Direktiva Saveta 96/59/EZ ima za cilj da definiše način postupanja i eliminacije polihlorovanih bifenila (PCB) i polihlorovanih terfenila (PCT) i dekontaminaciju opreme u kojoj su se nalazili kao i način odlaganja opreme koja je zagađena sa PCB a nije izvršena njena dekontaminacija. Direktiva definiše: Pod PCB se podrazumevaju: polihlorovani bifenili, polihlorovani terfenili, monometil-tetrahlor-difenil-metan, monometil-dihlor-difenil-metan, monometil-dibrom-difenil-metan. Pod opremom se podrazumeva sva oprema koja sadrži PCB ili je kontaminirana PCB -om, a nije izvršena njena dekontaminicija. i ova oprema se smatra opasnim otpadom koji je zagađen sa PCB te se mora konačno odložiti ili tretirati pod posebnim režimom u licenciranim postrojenjjima Konačan tretman i odlaganje opreme i materija sa PCB se mora vršiti pod nadzorom nadležnih organa. Krajnji rok da se prestane sa korišćenjem opreme sa PCB je 2010. godina Nadležni organ propisuje uslove i izdaje posebne dozvole za postrojenja koja služe za tretman ili odlaganje ili privremeno skladištenje materija i opreme zagađene PCB Zamenjeni PCB se mora odložiti ili podvrgnuti nekom tretmanu.

Direktiva 96/61/EEZ o integralnoj prevenciji i kontroli zagađenja: Direktiva 96/61/EEZ o integralnoj prevenciji i kontroli zagađivanja (Integrated Pollution Prevention and Control - IPPC) primenjuje se na industrijska i druga postrojenja i aktivnosti koje su klasifikovane prema nivou zagađivanja i riziku koji te aktivnosti mogu imati po zdravlje ljudi i životnu sredinu. U oblasti upravljanja otpadom to su: - postrojenja namenjena za odlaganje ili ponovno iskorišćenje opasnog otpada, uključujući i otpadno ulje, sa kapacitetom koji prelazi 10 tona dnevno; - postrojenja za spaljivanje komunalnog otpada, čiji kapacitet prelazi 3 tone na sat; - postrojenja za odlaganje neopasnog otpada, kapaciteta preko 50 tona na dan; - deponije koje primaju više od 10 tona otpada na dan ili ukupnog kapaciteta koji prelazi 25.000 tona, isključujući deponije inertnog otpada. Obaveze koje proizilaze iz ove direktive odnose se na obaveze postrojenja da funkcionišu na takav način da: - prethodno preduzmu sve zaštitne mere protiv zagađenja, a naročito putem primene najboljih dostupnih tehnika - ne prouzrokuju bilo kakvo znatno zagađenje; - izbegne nastajanje otpada; - energija koristi efikasno; - preduzmu mere za sprečavanje udesa i njihovih posledica; - posle prestanka aktivnosti preduzmu mere za vraćanje lokacije u zadovoljavajuće stanje životne sredine. Takođe, utvrđene su i obaveze nadležnih organa koji preduzimaju mere da: - nijedno novo postrojenje ne počne sa radom ako ne dobije dozvolu; - postojeća postrojenja dobiju dozvolu tako što će obezbediti usklađivanje svog rada sa propisanim zahtevima; - imaju efikasan i integrisan pristup postupku izdavanja dozvola kada je u postupak uključen veći broj nadležnih organa; - dozvolom za rad postrojenja utvrde uslove čije ispunjenje garantuje primenu propisanih zahteva; - prati razvoj najboljih dostupnih tehnika i monitoringa; - učine dostupnim javnosti sve podatke i rezultate kojima raspolažu.

31

Direktiva 97/11/EZ kojom se menja i dopunjuje Direktiva 87/337/EEZ o proceni uticaja određenih javnih i privatnih projekata na životnu sredinu: Ova Direktiva primenjuje se na procenu uticaja na životnu sredinu onih javnih i privatnih projekata koji mogu imati značajne posledice po životnu sredinu. Procenom uticaja na životnu sredinu na odgovarajući način se identifikuju, opisuju i procenjuju, u okolnostima svakog pojedinog slučaja i neposredne i posredne posledice nekog projekta na: ljudska bića, faunu i floru; zemljište, vodu, vazduh, klimu i pejzaž; materijalna dobra i kulturno nasleđe; uzajamno delovanje navedenih činilaca. U Direktivi je data Lista projekata od kojih se zahteva procena uticaja na životnu sredinu.

Direktiva 2001/42/EZ o proceni uticaja određenih planova i programa na životnu sredinu: Cilj ove Direktive je postizanje visokog nivoa zaštite životne sredine i doprinos uključivanju faktora bitnih za životnu sredinu u proces pripreme i usvajanja planova i programa, radi unapređenja održivog razvoja putem obezbeđenja da se, u skladu sa ovom Direktivom, procena uticaja na životnu sredinu obavlja povodom donošenja određenih planova i programa kod kojih postoji mogućnost značajnog uticanja na životnu sredinu. Procena uticaja na životnu sredinu vrši se u slučaju donošenja planova i programa, kad postoji mogućnost da njihova implementacija izazove znatne posledice po životnu sredinu. Pod navedenim uslovima, procena uticaja vrši se za sve planove i programe: - koji se pripremaju za poljoprivredu, šumarstvo, ribarstvo, energetiku, industriju, saobraćaj, upravljanje odlaganjem otpada, upravljanje vodama, telekomunikacije, turizam, urbanizam ili korišćenje zemljišta, kojima se uspostavlja okvir za davanje dozvola za projekte budućeg razvoja, navedene u Aneksu I i Aneksu II uz Direktivu 85/337/EEZ ili za koje je, s obzirom na mogućnost uticaja u sredini u kojoj se realizuju, određeno da podležu proceni iz Direktive 92/43/EEZ. Procena uticaja na životnu sredinu vrši se u toku pripreme plana ili programa, pre njegovog usvajanja ili podnošenja na usvajanje u propisanom postupku. Uslovi sadržani u ovoj Direktivi će se ili uklopiti u postojeće postupke u državama članicama koji se odnose na postupak usvajanja planova i programa, ili će se uključiti u postupke predviđene u cilju primene ove Direktive. Ukoliko pojedini planovi i programi predstavljaju deo šireg hijerarhijskog okvira, države članice su dužne, uzimajući u obzir potrebu izbegavanja dvostrukog regulisanja materije procene, da povedu računa o činjenici da se procena ima obaviti, u skladu sa ovom Direktivom, na različitim hijerarhijskim nivoima.

PLAN UPRAVLJANJA OTPADOM:

Institucionalne promjene:

32

S obzirom da institucionalni okvir, struktura, organizacija i kapacitet odgovornih struktura čine uslov za razvoj sistema upravljanja otpadom i efikasno sprovođenje zakona, iste se odnose na:

- podjelu funkcija i odgovornosti između lokalnih (opštinskih), regionalnih (međuopštinskih) i državnih organa i organizacija- usklađenu organizaciju i povezanost institucija odgovornih za upravljanje otpadom, njihovu koordinaciju i povezanost sa drugim sektorima, kao i jačanje njihovih kadrovskih i tehničkih kapaciteta- planiranje upravljanja otpadom i finansijsko upravljanje- uključivanje privatnog sektora u organizacionu strukturu upravljanja otpadom i mogući oblici partnerstva

Upravljanje otpadom:

U cilju uspostavljanja odgovarajućeg sistema upravljanja otpadom, neopasni komunalni otpad se mora odvojiti od ostalih vrsta otpada kao što je medicinski i industrijski kako bi se dobila ekonomska cijena tretmana neopasnog komunalnog otpada. Samu selekciju otpada moraće da vrše i proizvodjači medicinskog ili industrijskog otpada.

Radi efikasnog sakupljanja i odlaganja otpada iz seoskih domaćinstava potrebno je najprije riješiti problem otpada na nelegalnim smetlištima i uvodjenje kontejnera zapremine 1,1 m3 na odgovarajućim lokacijama.

Ovim aktivnostima bi se smanjio negativan uticaj odlaganja otpada na nelegalnim smetlištima. Kabasti otpad će biti odvožen i odlagan na transfer stanicu odakle će se po sakupljanju odredjene količine odvoziti i odlagati na reciklažno dvorište

Plan upravljanja komunalnim otpadom:

Komunalni otpad, odnosno otpad iz domaćinstva predstavlja najveću količinu sakupljenog i deponovanog otpada. S tim u vezi je potrebno obratiti pažnju na ovu vrstu otpada i izvršiti adekvatan tretman istog.

Da bi se navedeno realizovalo potrebno je sprovodjenje odredjenih mjera:

- izdvajanje opasnog i neopasnog otpada - odlaganje kabastog komunalnog otpada na lokaciji utvrdjenoj za tu vrstu otpada

33

- presovanje selektiranog komunalnog otpada prije njegovog odlaganja- edukacija stanovništva po svim pitanjima vezanim za zbrinjavanje komunalnog otpada- voditi evidenciju o količinama komunalnog i drugih vrsta otpada- sprečavanje i eliminisanje divljih smetlišta iz užeg reona grada i iz seoskih područja

FINANSIJSKA ANALIZA:

Pregled opreme i neophodna sredstva za realizaciju plana:

O P R E M A KOMADA VRIJEDNOST ULAGANJA

Vozilo za pranje ulica 1 100 000Kamion sa grejferom (8 t) 1 100 000Kamion za selektivni otpad (Autosmećar 16 m³)

1 135 000

Autočistač-tipa usisivač 1 130 000Vozilo za crpljenje septičkih jama (8 m³)

1 130 000

Kontejneri za sakupljanje neselektivnog komunalnog otpada (1,1m³)

100 35 000

Kontejneri za sakupljanje selektivnog komunalnog otpada (1,1m³)

60 27 000

Kontejneri za komunalni otpad (5m³)

10 12 000

Izgradnja soški za kontejnere 30 21 000Pokretni šreder 1 25 000Kombinirka 1 100 000Reciklažno dvorište 1 160 000Transfer stanica 1 150 000Univerzalna presa za papir i plastiku

1 20 000

UKUPNO: 1 145 000 €

-Finansijka analiza obuhvatala je:◦ investicione troškove (deponije, transfer stanica...)◦ operacione troškove (deponije, transfer stanica...)◦ troškove sanacije smetlišta◦ procenu ukupnih prihoda◦ finansiranje projekta◦ novčani tok projekta◦ ocenu rentabilnosti projekta◦ analizu osetljivosti projekta

34

◦ procenu naplate troškova

SANITARNA DEPONIJA SUBOTICA:

-Smara se da grad Subotica sa opstinama Backa Topola,Kanjiza,Senta,Mali Idjos i Coka imaju oko 350 000 stanovnika.Po osobi se dnevno napravi oko 1kg otpada sto znaci da se svakog dana stvori oko 350t otpada,sto dalje znaci da je ta kolicina na godisnjem nivou oko 127 750t otpada,tako da bi za nasu deponiju koja bi radila oko 25 god,trebalo na nju smestiti oko 3 193 750t otpada.

1.projektovanje i izgradnja sa kompletnom izolacijom:-plan za izgradnju:

Kako bi se dugoročno rešio problem otpada u regionu, grad Subotica i opštine Bačka Topola, Kanjiža, Senta, Mali Iđoš i Čoka su za svoj region osnovale zajedničko preduzeće „Regionalna deponija“ d.o.o. Subotica čiji je zadatak da izgradi nov, savremeni regionalni sistem za upravljanje otpadom u skladu sa evropskim standardima.

Regionalni sistem za upravljanje otpadom čine više elemenata, a to su:

1. Sanitarna deponija

2. Postrojenje za razdvajanje sekundarnih sirovina

3. Kompostirnice

4. Sabirni centri

5. Transfer stanice

- Pored sanitarne deponije će se izgraditi postrojenje za razdvajanje sekundarnih sirovina. U ovom postrojenju se razdvaja otpad po vrstama i svojstvima, i na ovaj način dobijamo sekundarne sirovine spremne za presovanje, baliranje i odlaganje u prostor za smeštaj, gde se sirovine odlažu do daljeg slanja u reciklažne centre. Suština postrojenja je da se izdvoji sav otpad koji ne može da se reciklira, kako bi do tela deponije dospeo samo onaj deo otpada, koji ne može ni za šta drugo da se iskoristi.

- Telo sanitarne deponije ima nepropusnu podlogu i na ovaj način se sprečava protok procednih voda u zemlju i u podzemne vode. Procedne vode se prikupljaju posebnim drenažnim sistemom i ponovo se koriste za regulaciju vlage same deponije, ovim sistemom se takođe vrši monitoring zagađenja. Eventualni viškovi vode se prerađuju u postrojenju za prečišćavanje otpadnih vode i koriste za popunjavanje bazena za protivpožarnu upotrebu, za pranje vozila, za potrebe kompostera i slično.

35

- Telo deponije sadrži i sistem za sakupljanje deponijskih gasova (metana) radi sprečavanja negativnih uticaja njihove emisije, koji se može koristiti i za dobijanje električne energije za potrebu centra.

- U telo sanitarne deponije se odlaže samo OTPAD KOJI NE MOŽE DA SE RECIKLIRA ILI KOMPOSTIRA. Zajedničko odlaganje opasnog otpada sa drugim vrstama otpada na istoj lokaciji nije dozvoljeno.

- Sanitarna deponija nije izvor neprijatnih mirisa jer se većinski deo organskog otpada kompostira, a ostatak koji se odlaže u telo deponije se prekriva inertnim materijalom svakih 24 sata. Zbog istog razloga ni vetar ne može da raznosi gornji sloj otpada sa deponije.

Suštinsko rešenje pri projektovanju I izgradnji sanitarnih deponija sastoji se u sprečavanju prodiranja procednih voda iz tela deponije u okolno zemljište odnosno u podzemne i površinske vode putem ugradnje nepropusnih slojeva po dnu i obodu deponije. Preko nepropusne podloge se ugrađuje cevna drenaža za sakupljanje procednih voda i njihovo odvođenje do sistema za prečišćavanje.

Materjali koji se koriste pri izradi nepropusnih slojeva I odvodnih sistema mogu biti ″prirodni″ ili ″sintetički″. Sintetički materijali uključuju najčešće geomembrane od polietilena a mogu biti i neki drugi slični proizvodi. Za izradu prirodnih zaptivnih slojeva najčešće se koriste glina i bentonit, dok se za izradu odvodnih slojeva najčešće koriste pesak i šljunak.

Pokazalo se da su neki sintetički materjali otporniji na hemijski uticaj od prirodnih materjala, ali njihova dugoročna izdržljivost još nije u potpunosti dokazana.

Prikupljene procedne vode potrebno je odgovarajućim tretmanima prečistiti da bi se mogle bezbedno ispustit u vodotoke.

Metode za tretman procednih voda uključuju korišćenje aerisanih laguna, isparavanje, reverznu osmozu, flokulaciju, adsorpciju i anaerobnu digestiju Uglavnom jedan od ovih postupaka sam nije dovoljno efikasan za dostizanje potrebnih standarda kvaliteta voda, zbog čega se koristi kombinovanje navedenih metoda.

Mnoge od ovih metoda su skupe, tako da je veoma korisna primena metoda za smanjenja količina procednih voda. Iz tog razloga, veoma je korisno i rešenje sa odvođenjem prikupljenih procednih voda na gradski sistem za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda, ili ubrzavanje reakcija unutar deponija u cilju dostizanja metanogenih uslova ubrzanja razgradnje zagađenja.

Metode za ubrzavanje reakcija su: dodavanje bakterija ubrizgavanjem otpadnog mulja ; dodavanje rastvora za razblaživanje radi podizanja nivoa pH vrednosti, i stvaranja uslova pogodnih za razvoj metanogenih bakterija; povećanje vlažnosti unutar otpada; smanjenje kompaktnosti otpada; uključenje delimično kompostiranih slojeva; dodatak hranljivih materija; i recirkulacija procednih voda

36

Upotreba recirkulacije procednih voda pokazala je prednosti u pogledu razvijanja metanogenih uslova i ubrzanja razgradnje zagađenja.

Kao I kod prethodnog rešenja I u ovom slučaju se projektuju I grade nepropusni slojevi za sprečavanje prodiranja procednih voda u okolni teren, međutim obavezno se u toku eksploatacije svakodnevo obavlja prekrivanje deponovanog smeća inertnim materijalom a na kraju se deponija prekriva nepropusnim slojem (nepropusnom geomembranom) preko koga se nanosi inertni a zatim i humusni materijal cela deponija zatravljuje.

Prekrivanjem deponija u toku eksploatacije koristi se primarno zaustavljanje emisija gasova, ispiranja ili razbacivanja otpada sa lokacije, i za sprečavanja pojave ptica, insekata ili sisara, kao mogućih uzročnika zaraze. Pokrivanje može biti korisno i za kontrolu količine vode koja ulazi na deponiju, i time, količine stvorenih procednih voda.

Nagib pokrivanja, vrsta i gustina zemljišta utiče na količinu voda koja ulazi unutar otpada. Voda se delimično zadražava unutar pokrivnog sloja inertnog materijala i postepeno isparava – tako da debljina sloja pokrivke utiče na količine voda koja eventualno dopre do otpada i formirale procedne zagađene vode.

Proceđene zagađene vode kod ovog rešenja se ne odvode na system za prečišćavanje već se u toku eksploatacije pre konačnog zatvaranja drenažnim sistemom dovode do šahte iz koje se prepumpavaju na deponiju što ubrzava razgradnju zagađenja, kako je to napred navedeno. Kada se deponija konačno prekrije nepropusnim slojem i smeće potpuno izoluje tada se procedne vode na ovim deponijama ne mogu formirati jer je deponovano smeće potpuno izolovano.

Pošto process razgradnje deponovanog smeća nije kompletno završen pre konačnog prekrivanja i izolacije smeća kod ovog rešenja neophodnna je ugradnja biotrnova za evakuaciju gasova koji se pojavljuju pri razgradnji smeća, kako je to napred opisano. Kod većih deponija gde se očekuje velika količina emisije gasova često se ide na rešenje sa kontrolisanim postupkom prikupljanja gasova i njihovo korišćenje za proizvodnju energije.

2.Izbor lokacije za deponiju:Ako pravimo sanitarnu deponiju onda moramo planirati da nam ta deponija ima

životni vek minimum 20 godina.Moramo odabrati pogodno mesto za izgradnju deponije, i da regulišemo sve propise.

- Moramo nabaviti urbanističku dokumentaciju za izgradnju deponije- Deponija mora da bude locirana u uvalama, ili ravnim terenima koji su bez

tekućih i stagnirajućih voda.- Deponije se mogu locirati i na terenima sa klizištima pod uslovom da se

preduzmu sve mere sanacije klizišta

37

- I jedan od najvažnijih fatora kod lokacije deponije jested a ona bude locirana na vodonepropusnom sloju, koja se osigurava sa višeslojnom vodoizolacionom oblogom, radi zaštite životne sredine.

Lokacija deponije treba biti dovoljno udaljena i to:- više od 1,5 km od ušorenog naselja i naselja zbijenog tipa ili- više od 400 m od naselja, ako je to naselje zaštićeno geomorfološkim tvorevinama ili veštačkim zaklonom

U vezi putne infrastrukture, lokacija deponije i pristupni put moraju da zadovolje sledeće:

• Da se lokacija deponije planira izvan zaštitnog pojasa javnih puteva (magistralni i regionalni) na rastojanju od najmanje 40 m,

• Da se povezivanje deponije sa javnim putem planira uz maksimalno korišćenje šumskih puteva i da se priključci tih puteva na javne puteve urede u saglasnosti sa kategorijom puta,

• Da se svi ostali šumski putevi preusmere na predviđeni priključak.

- Studijom prostornog razmeštaja regionalnih deponija i transfer stanica na području AP Vojvodine koja je izrađena od strane JP “Zavod za urbanizam Vojvodine” u saradnji sa Fakultetom tehničkih nauka iz Novog Sada i Pokrajinskim Sekretarijatom za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo, kao potencijalne makrolokacije regionalne deponije u zoni Suboticepredviđene su sledeće lokacije:

1a – međunarodni magistralni put E -75- državni put I reda br.22 (makrolokacija između naselja Bikovo, Orom i Novo Selo)

1b – magistralni pravac Subotica-Bačka Topola-državni put I reda br.22.1 (između naselja Mala Bosna, Jožino Selo, Stari Žednik i Bikovo)

1v- regionalni pravac Bačka Topola-Senta-državni put II reda br.119 (između naselja Bačka Topola, Novo Orahovo i Kočićevo).

JP Zavod za urbanizam je uporedno vrednovao sledeće mikrolokacije koje se nalaze u krugu navedenih makrolokacija: k.p.-103 K.O. Bikovo, k.p.-2635 K.O. Bikovo, k.p. 38192 K.O. Donji Grad, k.p.-456 K.O. Žednik.Uporednim vrednovanjem mikrolokacija kroz gore navedene kriterijume, JP „Zavod za urbanizam Opštine Subotica“ je predložilo mikrolokaciju k.p.-103 K.O. Bikovo za privođenje nameni regionalne sanitarne deponije, dok mikrolokacija k.p. 2635 K.O. Bikovo odgovara kriterijumima određenih Pravilnikom o kriterijumima za određivanje lokacije i uređenje deponija otpadnih materija i smernicama predviđenih Studijom prostornih razmeštaja regionalnih deponija i transfer stanica na području AP Vojvodine.

„Regionalna deponija“ d.o.o. Subotica je detaljnije analizirala potencijalne lokacije, naručena je procena vrednosti k.p. 103 K.O. Bikovo i k.p. 2635 K.O. Bikovo i zatražene su ponude za obezbeđivanje potrebne infrastrukture, kako bi se i sa ekonomske strane uporedile potencijalne lokacije.

38

Mikrolokacija k.p. 103 K.O. Bikovo se nalazi u privatnom vlasništvu. Sudski veštak angažovan od strane vlasnika nevedene parcele je procenio da je vrednost 35 hektara južnog dela navedene pracele 5.200.000,00 EVRA, šta je neprihvatljivo za Društvo.

Mikrolokacija k.p. 2635 K.O. Bikovo se nalazi u državnoj svojini, odgovara kriterijumima predviđenih Pravilnikom o kriterijumima za određivanje lokacije i uređenje deponija otpadnih materija, kao i smernicama predviđenih Studijom prostornog razmeštaja regionalnih deponija i transfer stanica na području AP Vojvodine.

Stručnim vrednovanjem lokacija u Generalnom projekatu sa prethodnom studijom opravdanosti došlo se do zaključka da je lokacija na k.p. 2635 K.O. Bikovo povoljnija, osnovni razlog za ovaj zaključak je što je lokacija k.p. 103 K.O. Bikovo u blizini vodotoka Čiker i kanala za odvođenje otpadnih voda iz fabrike đubriva „Azotara“, a zemljište je u privatnom vlasništvu, dok je na k.p. 2635 K.O. Bikovo površina za deponiju 50% veća, što omogućava duži ekploatacioni vek.Reviziona komisija za kontrolu tehničke dokumentacije, imenovana od strane nadležnog Ministra zaključila je da se navedena tehnička dokumentacija prihvata i predlaže da se Idejni projekat sa studijom opravdanosti izradi za k.p. 2635 K.O. Bikovo.

3.Potrebna površina zemljišta

Veličina površine zemljišta za deponiju definiše se u skladu sa postojećim propisima, a zavisi od karakteristika i količine čvrstih otpadaka koje produkuje određeni grad i koje je potrebno deponovati. Potreban kapacitet deponije određuje i moguća gustina sabijanja otpada, odnosno gustina sabijenog otpada i prekrivnog materijala, debljina slojeva prekrivnog materijala i planski (ili minimalni, zakonski definisan) period eksploatacije deponije. Prema dosadašnjim iskustvima računa se da je za 1000 t otpada godišnje , potrebna površina prostora od 0,02 - 0,05 h a . Za lokaciju deponije poželjno je izabrati takvu, kod koje će se na što manjoj površini kompleksa postići što veći kapacitet, odnosno duži vek eksploatacije.

Za proračun potrebne površine zemljišta imamo odgovarajuće formule.

Vdep - potrebna zapremina za odlaganje čvrstog otpada (m3)Gko - težina komunalnih čvrstih otpadaka (t)Gpm - težina prekrivnog materijala (t)

39

ρ

G+

ρ

G=V

pm

pm

ko

kodep

ρko - srednja gustina sabijenih komunalnih čvrstih otpadaka (t/m3)ρpm - gustina zbijenog prekrivnog materijala (t/m3).

Vdep= (Gko/ρko + Gpm/ρpm) + (Gio/ρio + Gpm/ρpm)

Vdep - potrebna zapremina za sanitarno deponovanje čvrstog otpada (m3)Gko - težina komunalnih čvrstih otpadaka (t)Gio - težina inertnih industrijskih čvrstih otpadaka (t)Gpm - težina prekrivnog materijala (t)ρko - srednja gustina sabijenih komunalnoh čvrstih otpadaka (t/m3) = 0,6 t/m3ρio - srednja gustina sabijenih inertnih industrijskih čvrstih otpadaka (t/m3) = 0,6 t/m3ρpm - gustina zbijenog prekrivnog materijala (t/m3) = 1,67 (t/m3)

Dnevna količina komunalnog čvrstog otpada koja se u proseku sakupi na podučju opština Subotica,Backa Topola,Kanjiza,Senta,Mali Idjos i Coka je usvojena 127 750 ton/god, ili 350 tone dnevno komunalnog otpada i sličnog industrijskog (generisanje komunalnog otpada je svaki dan tj 366 dana, ali skupljanje otpada je prosečno 255 radnih dana jer komunalna preduzeće i deponija ne rade subotom i nedeljom, praznicima ili u tim danima rade sa jako smanjenim intezitetom.

Kako je dnevna količina otpada 350 t/dan što čini 1167 m3 nesabijenog odnosno 437,5 m3 sabijenog otpada kompaktorom dnevno.

Na godišnjem nivou 255 x 437,5 m3 = 111562,5m3Potrebna količina inertnog materijala je ako se uzima standardno od 0,2 m i

gustina 0,7 (t/m3) nesabijen i sabijen 1,67 (t/m3). Za dnevno prekrivanje je potrebno 12 m3 inertnog materijala. Godišnje je 255 dana x 12 m3 = 3060 m3 sabijenog inertnog materijala godišnje, odnosno 5 m3 rasute zemlje dnevno odnosno 1275 m3.

-OVA DEPONIJA TREBA DA IMA POTREBNU ZAPREMINU NA GODISNJEM NIVOU ZA ODLAGANJE CVRSTOG OTPADA OD 186 700m3!!!!!!

4.SASTAV OTPADA:

Vrsta otpada Trenutno stanje (%) Stanje za 25 god (%)Papir 22 23Metal 6 6.2Staklo 10 10.1Plastika 15 16PET boce 5 6

40

Drvo 13 12Guma 6 6.1Tekstil 8 7Biomasa 10 10.7Drugo 5 2.9

5.FINANSIJSKI I UPRAVLJACKI TOKOVI:

-u ukupne prihode od skuplanja cvrstog otpada spadaju: -prihodi od skupljanja iz domacinstva -prihodi od skupljanja iz poslovnih prostora -druge prihode

41

-struktura cena radova u vezi sa cvrstim otpadom u JK preduzecima:Vrste troskova Miliona dinara %

1.troskovi radne snage 90 49

2.materijalni troskovi 11 6

3.odrzavanje 18 9

4.amortizacija 10 5.5

5.finansijski troskovi 5 3

6.rezijski troskovi 25 14

7.drugo 24 13.5

UKUPNO 183 100

-troskovi u vezi sa zaposlenima cine skoro 50% od ukupnih troskova dok je amortizacija samo 5.5%,to potvrdjuje da je sakupljanje otpada intezivno.niska cena amortizacije nam govori da je veliki deo vozila za sakupljanje otpada star!-cena za nabavku novih transportnih vozila: -uzmimo da jedan kamion prevozi 2 tone smeca u jednoj turi,u toku dana nek napravi 10 tura to znaci da taj kamion u toku dana moze da preveze oko 20 tona smeca.dalje nam to znaci da za nasih 350 tona smeca ce nam trebati da dnevno radi oko 18 kamiona.neka svaki kosta priblizno 70000 evra to znaci nam treba oko 1 260 000 evra za novi vozni park.

-indikatori efikasnosti radova u vezi sa cvrstim otpadom:Broj zaposlenih Broj zaposlenih na

1000 korisnikaPrikupljeno smece po zaposlenom u (m3)

Prikupljeno smece po zaposlenom u (t)

350 1 800 200

42

-prosecna cena za sakupljanje cvrstog otpada dostize 3000din/t,razlike izmedju JK preduzeca su velike i mogu varirati od 1200 do 8300din/t,verovatno zbog neadekvatnog saopstavanja rezijskih troskova.medjutim ono sto nije iznenadjujuce je da JK preduzeca sa najvecim brojem zaposlenih po toni sakupljenog otpada,takodje imaju najvecu jedinicnu cenu.6. Uslovi priključenja deponije na saobraćajnu mrežu

Deponija otpadnih materijala kao sanitarno-tehnički uređeni prostor, na kome se odlaže čvrst gradski otpad pre početka eksploatacije, odnosno deponovanja smeća, mora se povezati sa gradskim prostorom odgovarajućom drumskom saobraćajnicom.

U tom smislu, zavisno od položaja lokacije u odnosu na putnu mrežu područja, mogu se koristiti postojeći putevi i/ilii dograditi pristupni putevi do lokacije.

Elementi pristupnog puta u horizontalnom planu, vertikalnom planu i poprečnom profilu, određuju se u skladu sa obimom rada na deponiji tj. brojem, veličinom i težinom vozila koja se koriste za manipulaciju sa otpadom.

Prohodnost pristupnog puta mora biti obezbeđena u svim vremenskim uslovima.7. Izgradnja infrastructure koja je potrebna za rad deponije!

Portirnice i kolska vaga Dezobarijere-kade za dezinfekciju Upravne zgrade, prostor za smeštaj radnika, specijalizovane radionice,

prijemni objekat, laboratorije, ostave alata, vatrogasno spremište Trafostanica Plato za razvrstavanje dopremljenog otpada Otkriveni plato za privremeno odlaganje baliranog korisnog smeća Plato za građevinski otpad Plato za privremeno odlaganje, razvrstavanje i sladištenje kabastog kućnog

otpada Plato za privremeno odlaganje, razvrstavanje i sladištenje saobraćajnih

sredstava Površine za privremeno odlaganje, usitnjavanje i kompostiranje

biorazgradljivog otpada i privremeno skladištenje komposta

Raznim metodama otpad se sortira i deponuje na određena mesta koja su za to predvidjena na deponijam.Materjali koji mogu da se recikliraju one se pakuju i odnose na reciklžu.A materije koje se mogu kompostirati one se odnose u kompostane i tamo se priprema kompost koji se kasnije moze koristiti za prihranjivanje biljki umesto korisćenja mineralnih đubriva.

Metalni otpad koji se moze reciklirati i dalje upotrebljavati on se odlaže isto na posebno određeno mesto odakle se prenosi u topionice ili u druga preduzeća koja se bave reciklžom te vrste materjala.

Organsko smeće koje se ne može dalje upotrebljavati ide na trajno odlaganje na deponiju, gde se kompaktiranjem odlaže radi produćenja veka trajanja deponije.

Kada se nakupi odredjena količina otpada onda se ugradjuju biotrnovi koji služe za odvođenje deponijskih gasova za dalju upotrebu .Dali će se gas koristiti za

43

proizvodnju električne energije ili za grejanje staklenika ili domaćinstava to je već odluka uprave deponije.i koju opremu nabavljaju.

Imamo metode inseneracije to je spaljivanje otpada na veoma visokim temperaturama ali metoda bas i nije toliko preporučljiva jel ima veoma veliku zagađujuću moć Životne sredine jer se spaljivanjem materija dolazi do stvaranjavelike količine ugljen dioksida (CO2) koji je glavni uzročnik stvaranja efekta staklene bašte na nasoj planeti.8. . Zatvaranje deponije

Popunjena deponija se mora rekultivisati i uklopiti u postojeću konfiguraciju okolnog terena, tako da dobijena površina odgovara prethodnoj nameni okolnog prostora (šume, njive i sl.) ili da se izvrši namena u druge svrhe (koristi kao parkovska površina ili površina za sportske aktivnosti).

9. Rekultivacija deponije Odredi Se namena depoije kada se zatvara Napravi se projektna dokumentacja za rekultivaciju, sa hortikulturom u skladu sa ambijentalnim pejzażom i pretežno sa autohtonim biljnim kulturama.

10. SANACIJA DEPONIJE:

- Uvod:

JedanodnajprikladnijihinajefikasnijihnačinazatretmankonunalnogičvrstogotpadajeMehanički biološki tretman (MBT). Ovaj metod ne znači da su potrebni ogromnikompleksisazgradamaisloženomvisoko–tehničkomopremom.Helsasorb eko sistemjejedanodnajsavremenijihMBTtretmanapostojećegčvrstogkomunalnogotpada.Ovajsistemprerañivanjasmeća,gdeaktivniugaljnajnovijiizumizaštićenpatent,predstavljasa aspekta tehničkog, ekonomskog i ekološkog gledišta jedan od najnovijih medoa uprocesupreradeotpada.Ovom tehnilogijom saniran je veliki broj deponija u Italiji, Francuskoj,Nemačkoj i udrugimzemljamaEvrope(uprilogureference)

- Tehničko rešenje–opšti deo:

Helsasorb-eco systemseradiukooperacijisakompanijama„Helsatech“Gmbhi„BenUmwelt“GmbhizNemačke,akojevećdužinizgodinabaveprojektimaizoblastizaštiteživotnesredine.-Ovaj sistem spada u najjednostavniji i najsigurniji način tretmana otpada, kojim sepostižusledećiefekti: -Razlaganjeistabilizacijaorganskogdelaotpada, -Higijenizacijaotpada -Smanjenjeemisijeneprijatnogmirisadonule, -Smanjenjeotpadanadeponiji(do40%) -Malainvesticionacena; -Izvanrednavrednostuloženognovca; -Kratakperiodtretmanaotpada

44

-Stvaranjeuslovazaselekcijuotpadanakontretmana-Utokupripremezatretmanneophodnojeangažovanjeiklijenta(komunalnopreduzeće)sapostojećommehanizacijomifizičkomradnomsnagomkojaseujednoobučavazadaljiradnaprimeniovogsistema.- Helsasorb eko sistem semože ibezovihmašinaefikasnoupotrebiti, takodaseposle tretmanasmeća injegovogprosejavanja dobijaju dve grupe: organski stabilanmaterijal blizak kompostu i koji semože odvesti sa deponije na neko degradirano zemljište (ciglane itd) u cilju njegovesanacije ili pakmože se razastrati po površini očišćene deponije; druga gomila sadržineorganski otpad koji se posle dodatnog selektiranja može predati na reciklažu. To praktično znači: da se prostor apsolutno čisti a dobija se čist higijeniziran prostorpogodanzapoljoprivreduilizaprostorodlagališta.Zatoštonemamodrobilicuneophodnojedanaformiranjugomilaučestvujevišeradnikakojiće:icepatiplastičnekeseukojeseponaviciodlažesmeće,i odvajati veće komade smeća – furune, peći i frižidere i predavati ih preduzećuzaduženomzasekundarnesirovine,i odvojitiukolikouočenekiopasanotpadakumulator,gume,televizor,kantesaugljemipesticidima.Vremetrajanjaformiranjejednegomilejemax5dana iposletogapojedančovekdežurapo8satiu3smene.Posleminimum4imax6nedeljagomilaseotkriva i tada jeopetpotrebnovišeradnikakako bi se prosijavanjem odvojio organski od neorganskogotpada.Tajpostupakzajednugomilunetrajedužeod7dana.

- Faze tretmana otpada:-Kompletan postupak tretmana komunalnog otpadaHelsasorb eco-Sistemom odvija se kroztrifaze:-IFaza:Pripremaotpadaiprostorazatretman-IIFaza:Tretmankomunalnogotpada-IIIFaza:Selektiranje/razdvajanjeotpada-Sve tri fazeodvijaju seukontinuitetu.Dok traje tretmanprvegomile,vrši sepripremadrugegomile,nakonzavršetka tretmanaprvegomilepočinje treća faza,aprva idrugafazasuvećurealizacijizaostalegomile.

-Posebnonapominjemosledeće:

1.Pripremazatretmantraje3-5(max7)dana,2.Tretmantraje od 4 do 6nedeljauzavisnostioduslova(temperatura,vlažnostidr.)3.Svaulaganja(osimfolijeibiosupstrata)sujednokratna4.Folija(ukolikosefizičkineošteti)možeseupotrebitido6tretmana.5.Biosupbstrat0,1l/tonismeća.

- ZAKLJUČAK:

45

-Plan upravljanja komunalnim otpadom je osnovni okvir i bazni dokument za izradu pojedinačnih akcionih planova koji se mogu koncipirati i na kraće vremenske periode. On takođe predstavlja izvorni dokument, zajedno sa planovima drugih opština, za izradu Regionalnog plana upravljanja komunalnim otpadom.- Da bi se sa mrtve tačke pokrenuli procesi poboljšanja u upravljanju komunalnim otpadom i zaštiti životne sredine, treba da se preduzmu sledeće aktivnosti koje imaju karakter urgentnosti:- Izrada plana , postavljanja kontejnera i kanti za otpad u seoskim mesnim zajednicama.- Ažuriranje katastra divljih deponija- Apliciranje po Javnom pozivu i realizacija projekta uklanjanja divljih deponija na teritoriji opštine u okviru projekta Javnih radova od interesa za Republiku Srbiju .- Povećanje broja reciklabilnih komponenata koje će se primarnom selekcijom odlagati u namenske kontejnere .- Realizacija celogodišnje edukativne akcije upoznavanja pojedinaca i svih sektora lokalnog društva sa domaćom zakonskom regulativom i direktivama EU o potrebi primene mera za poboljšanje upravljanja otpadom i postupanja u skladu sa smernicama ovog Plana.

46