UNIVERZITET U BEOGRADU- UNION NIKOLA TESLA

Oksidativni stres i suplementacija u oksidativnom stresu Ivan Hri

UNIVERZITET U BEOGRADU- UNION NIKOLA TESLA

FAKULTET ZA SPORT

OKSIDATIVNI STRES I SUPLEMENTACIJA U OKSIDATIVNOM STRESUSeminarski rad- Higijena i ishrana sportista

Mentor: Student

Dr Nikola ikirizIvan Hrzic, 61/2013

Sportski trener, ah

Beograd, 2014.

Sadraj1. UVOD 3

2. POJAM TERMINA OKSIDATIVNI STRES ..4

3. SLOBODNI RADIKALI .5

4. SUPLEMENTACIJA U OKSIDATIVNOM STRESU..6

5. ZAKLJUAK ...7

6. LITERATURA8

1. UVOD

Cilj seminarskog rada je definisanje pojma oksidativnog stresa, upoznavanje sa simptomima i posledicama, kao i mere koje treba preduzeti radi prevencije. Poto je fenomen oksidativnog stresa prisutan i kod zdravih osoba, vano je znati da je usko povezan sa starenjem. Prve naznake da fizika aktivnost rezultuje i oteenjima na tkivima, posredstvom slobodnih radikala, pojavile su se 1978. godine. Od tada naunike brine pitanje da li preveliki dotok kiseonika usled fizike aktivnosti moe izazvati oksidativni stres i rizike po bioloki sistem.

Anaerobna fizika aktivnost i oksidativni stres meusobno su povezani jer intenzivna anaerobna aktivnost vodi ka oteenjima proteina, lipida i nukleinskih kiselina u miiima elija i krvi. Osobe koje ne treniraju, za razliku od onih koje treniraju podlonije su veim promenama u organizmu uzrokovanim oksidativnim stresom pri fizikoj aktivnosti. Tana lokacija stresa, pri fizikoj aktivnosti jo nije utvrena, uprkos brojnim istraivanjima.2. POJAM TERMINA OKSIDATIVNI STRES

Oksidativni stres je stanje u organizmu, koje se javlja kada prooksidansi (slobodni radikali) nadvladaju mehanizme antioksidativne zatite organizma. Proces oksidacije je deo regulatornog biohemijskog funkcionisanja naih tela u procesu stvaranja energije, koja nam je neophodna za ivot. Tokom ovih procesa stvaraju se slobodni radikali. Problem nastaje kada se poremeti fina ravnotea i kada otkau prirodni mehanizmi odbrane, pa nivo slobodnih radikala pone da prevazilazi kapacitet organizma da ih neutralie. Tada telo ulazi u zonu poveanog oksidativnog stresa, ili stanje poveanog rizika za nastajanje razliitih poremeaja i bolesti. Dejstvo slobodnih radikala se tumai kao akutni ili hronini zapaljenski procesi.

Moe doi do kardiovaskularnih poremeaja, fibroze plua ili malignih bolesti. Zato se takva situacija tela naziva i prerano starenje.

Dejstvo slobodnih radikala ROS oteenje elija Belanevine imaju mnogo reaktivnih mesta gde mogu biti oteeni u toku oksidativnog stresa. Agresivni radikali mogu da razgrade belanevinu u plazmi. Belanevine mogu sadrati mesta sa vezanim metalom, koja su posebno osetljiva na oksidativne procese. Osnova merenja oksidativnog stresa je merenje nivoa peroksidacije lipida. Lipidi stupaju u reakciju sa hidroksilnim radikalom, pri emu se izdvaja voda i nastaje lipidni radikal. Oksidativni stres je iroko rasprostranjen u elijama tumora, koje su iz raznih tkiva. Reaktivne vrste kiseonika (ROS), se ire u eliji, pod uticajem stresa i smatraju se odgovornim za razvoj tumora. ROS moe da izazove i oteenje DNK, to dovodi do njene mutacije. Autoimuna oboljenja imaju za uzronika oksidativni stres. Na njih utiu kako genetski faktori tako i uslovi spoljne sredine. Oksidativni stres aktivira i programiranu elijsku smrt (apoptoza), kao posledicu UV zraenja, tumora i virusnih infekcija.3. SLOBODNI RADIKALI Slobodni radikali su nestabilni molekuli, ili joni velike reaktivnosti, koji u organizmu stupaju u hemijske reakcije sa delovima elije (proteinima, lipidima, ugljenim hidratima, molekulima DNK), pri emu dovode do biohemijskih, strukturnih i funkcionalnih poremeaja. U normalnom molekulu, jezgro je okrueno parom negativno naelektrisanih elektrona. Uklanjanjem jednog elektrona iz para, procesom oksidacije, molekul postaje nestabilan i destruktivan i napada susedne biomolekule u sredini u kojoj se nae. Slobodni radikali se stvaraju prvenstveno tokom procesa oksidativne fosforizacije u mitohondrijama. Slobodni radikali mogu da budu pozitivni, negativni ili bez naelektrisanja.Antioksidant i slobodni radikalIzvori radikala mogu biti unutranji (endogeni) i spoljanji (egzogeni). Unutranji uticaji stvaranja slobodnih radikala su: stres, imuna odbrana, povreda Spoljanji uticaji su: duvanski dim, lekovi, nain ishrane 4. SUPLEMENTACIJA U OKSIDATIVNOM STRESU

Najefikasniji u borbi protiv oksidativnog stresa pokazao se E vitamin. I neki minerali uestvuju, kao antioksidansi, u borbi protiv slobodnih radikala. To su selen i bakar, koji su uglavnom zastupljeni u ishrani u dovoljnoj koliini, a nije zdravo unositi veliku dozu minerala u telo. Hemijsko ime aktivnog oblika vitamina E je alfa-tokoferol, naziv koji je kovanica grkih rei tokos (potomak, plod) i phero (nositi) to jasno ukazuje na prvobitno otkrivenu funkciju. Kada se analiziraju blagotvorni efekti upotrebe, vitamin E pre svega deluje kao snani antioksidans u zatiti od hemijskog oteenja elijske membrane, posebno neurona i miinih vlakana. Shodno injenici da je vitamin E inkorporiran u lipidni deo elijske membrane, njegovo antioksidantno dejstvo odvija se na mestu komunikacije elije sa spoljanjom sredinom. Vitamin E stabilizuje i titi elijsku membranu, spreavajui delovanje tekih metala kao to su iva ili olovo, toksinih sastojaka kakvi su benzen, metaboliti lekova ili radioaktivni agensi. Poto poseduje multipotentne zatitne efekte, vitamin E postao je esto prisutan na tritu suplemenata kao univezalno protektivno sredstvo. Vitamin E znaajan je agens u normalnom funkcionisanju imunog sistema zatita belih krvnih elija i balansiranje funkcije timusa imaju vanu ulogu kod bolesnika koji pate od hroninih virusnih infekcija kao to su AIDS ili hepatitis. Nekoliko velikih studija pokazalo je da su sniene vrednosti vitamina E u krvi bolji pokazatelj rizika od infarkta miokarda od vrednosti holesterola. Sa druge strane, dokazano je da doze od 400 do 800 IJ pruaju snaan zatitni efekat od infarkta miokarda posebno kod puaa i osoba izloenih intenzivnom oksidativnom stresu. Jedna od najee citiranih studija, pokazala je da je kod vie od 87000 ena, rizik od sranih oboljenja smanjen za vie od 40%, ukoliko su uzimale 100 IJ vitamina E dnevno tokom dve godine. Posebnu korist od unosa vitamina E imaju dijabetiari, jer unos vitamina E poveava metabolizam glukoze i smanjuje potrebe za insulinom. Nakon suplementacije od 1350 IJ/dan vitamina E, pored redukcije koncentracije eera u krvi za 20%, smanjili su se i nivoi triglicerida i LDL holestrola za 25%. Efekti vitamina E istraivani su i kod tretmana menopauzalnih tegoba pa veliki broj lekara preporuuje unos 800 IJ u cilju redukcije nonog znojenja, navala toplote i menopauzalnih vaginalnih smetnji. Izgleda da vitamin E moe imati i odreene korisne efekte u prostoru sporta i fitnesa ini se da osobe koje unose vitamin E imaju bolji oporavak nakon napornog miinog rada i unapreen kapacitet za specifine fizike aktivnosti. 5. ZAKLJUAK Oksidativni stres je sve vei problem savremenog oveka. Nije mogue spreiti nastanak slobodnih radikala, ali je mogue uticati na ishranu. Ako ne jedemo hranu prenu na ulju, jedemo dosta sveeg voa i povra, uiniemo mali korak u odranju zdravlja. Posebno je opasno izlaganje UV zracima. Ali ne moemo u potpunosti uticati na oteenje DNK ili aktivnost slobodnih radikala. 6. LITERATURA

http://www.fitnesmagazin.rs/sportska-suplementacija/item/44-vitamin-e-od-laboratorije-do-nocnog-stocicahttp://www.sportlogia.com/no5/srp1.pdf

PAGE 2