Ohridski prolog za novembar

Охридски

пролог

ВЛАДИКА НИКОЛАЈ ВЕЛИМИРОВИЋ

за новембар

НОВЕМБАР 2008 (Нови каленадр )

Н П У С Ч П С

1

2 3 4 5 6 7 8

9 10 11 12 13 14 15

16 17 18 19 20 21 22

23 24 25 26 27 28 29

30

Посни дани

Почетак божићног поста - 28. новембар

1. новембар

1.1.1.СССВВВ. К. К. КОЗМАОЗМАОЗМА ИИИ Д Д ДАМЈАНАМЈАНАМЈАН... Бесребреници и чудотворци. Браћа по телу и по духу, родом негде из Азије, од оца незнабошца и мајке хришћанке. По смрти оца њихова мајка, Теодотија, посвети све време и труд, да синове своје васпита и подигне као истините хришћане. И Бог јој поможе, те синови њени израстоше као две слатке воћке, и као два светилника света. Беху научени лекарској вештини, и бесплатно помагаху болесним не толико лекаријама колико именом Господа Исуса Христа. И беху прозвати безмездним врачима, тј. Бесплатним лекарима, јер бесплатно лечише и тако испунише Христову заповест: бадава примисте, бадава дајите (Мат. 10, 8). Толико беху опрезни у бесплатном лечењу људи, да се Козма истински наљути на брата свог Дамјана, што овај узе три јајца од неке жене Паладије, и нареди Козма, да после смрти његове не сахране га до брата му Дамјана. У ствари Дамјан свети не узе та три јајца као награду за то што он исцели болесну Паладију, него што га ова закле Пресветом Тројицом, да узме та три јајца. Ипак по смрти њиховој, у месту Фереману, беху заједно сахрањени сходно откровењу Божјем. Беху ова браћа света чудотворци велики и за живота и после смрти. Некоме тежаку при спавању увуче се змија кроз уста у стомак, и имаше бедни човек у највећим мукама издахнути, да у последњем часу не призва у помоћ св. Козму и Дамјана. И тако прослави Господ за увек чудотворством оне који Њега прославише на земљи вером, чистотом и милошћу. 2.2.2.СССВВВ. . . МУЧМУЧМУЧ. Е. Е. ЕРМИНИГЕЛДРМИНИГЕЛДРМИНИГЕЛД ЦАРЕВИЋЦАРЕВИЋЦАРЕВИЋ. Син цара Готског Лувигелда, који се држаше Аријеве јереси. Но Ерминигелд не одступи од Православља поред свих ласки и претњи свога суровог оца јеретика. Отац га баци у тамницу, и на Ускрс рано посла неког епископа јеретика, да га причести. Али угодник Божји не хте примити причешће из руку јеретика, о чему овај извести цара. Цар се наљути и нареди, те Ерминигелду џелати одсекоше чесну главу, 586. год. Доцније се Лувигелд покаја, што уби сина, одрече се јереси и врати у Православље.

3. 3. 3. ПППРЕПРЕПРЕП. . . МУЧМУЧМУЧ. Ј. Ј. ЈАКОВАКОВАКОВ САСАСА УЧЕНИЦИМАУЧЕНИЦИМАУЧЕНИЦИМА Ј Ј ЈАКОВОМАКОВОМАКОВОМ ИИИ ДДДИОНИСИЈЕМИОНИСИЈЕМИОНИСИЈЕМ... Рођен у епархији Костурској од родитеља Мартина и Параскеве. Радећи с овцама Јаков се обогати, и тиме изазове завист свога брата, који га оклевета код Турака као да је нашао неко благо у земљи. Јаков побегне у Цариград, где се опет врло разбогати. Једном би Јаков гост код неког турског бега. Турци јеђаху месо, а Јаков посташе. Тада рече онај бег: „велика је ваша вера хришћанска!” И исприча, како је његова жена била умоболна, и како ју је он, после свих лекара и лечења, одвео патријарху да јој чита молитву. Чим је патријарх отворио књигу да чита сину нека небеска светлост по храму. По свршетку молитве жена његова оздрави. Чувши Јаков Турчина како хвали веру хришћанску, раздаде све своје имање и оде у Св. Гору, где се замонаши у манастиру Иверу. Подвизавао се у Св. Гори, а пострадао за веру од Турака у Једрену 1. нов. 1520. год. Мошти његове чудотворне као и његових ученика почивају у ман. св. Анастасије у Галачисту близу Солуна. Црква слави чудотворне Враче, Сјајне звезде што Господом зраче, Светог Козму и светог Дамјана, Два хришћанска дивна великана, Тодотију мајку уз синове, Што одхрани оваке дивове. Славна браћа закон испунише И милошћу Христу угодише, Угодише Христу милосноме Највећему Врачу безмездноме. Дар примише, лекари посташе, Дар примише, ал’ га не продаше Даре Божје бедним дариваху, Именом их Христовим цељаху. Време свеце тамом не покрива, Тако било – тако и сад бива, Нити покри чудотворне Враче, Они данас к’о и некад зраче, И помажу болним и невољним Молитвама моћним, добровољним, Пред Христовим престолом небесним. Част и слава Врачима чудесним!

Охридски

пролог 1/14. новембар

ОХРИДСКИ ПРОЛОГ— новемБАР 1/14 Страна 4

БЕСЕДАБЕСЕДАБЕСЕДА

ООО ПОЗИВУПОЗИВУПОЗИВУ СВИХСВИХСВИХ ХРИШЋАНАХРИШЋАНАХРИШЋАНА ДАДАДА БУДУБУДУБУДУ СВЕТИСВЕТИСВЕТИ Светима назива апостол хришћане у Ефесу. Не назива он светим једног или двојицу од њих или један део њих него све. Није ли то дивно чудо Божје, да људи не у пустињи него у граду, и то у једном идолском и поквареном граду, буду свети? И да буду свети људи жењени, који децу рађају, који тргују и послују! Такви су ваистину били први хришћани. Њихова преданост и верност и ревност у вери, као и светост и чистота живота, потпуно је оправдала назвање светима. Ако су у последња времена свети постали изузетак, у она прва времена несвети били су изузетак. Свети су били правило. У осталом не треба се чудити што апостол назива све крштене душе у Ефесу светим још и због тога, што он има један још узвишенији назив за све хришћане, на име синови, синови Божји (Гал. 4, 6). Право да се тако називамо дао нам је и сам Христос Господ, када нас је научио, да ословљавамо Бога: Оче наш! О браћо моја, не говоримо ли ми Богу сваки дан: свјати Боже? Не називамо ли ангеле светим? Не називамо ли Мајку Божју светом? И пророке, и апостоле, и мученике, и праведнике? Не називамо ли небо светим, и царство небеско светим? Ко се, дакле, може уселити у царство свето осим светих? Ако имамо наду на спасење, имамо наду и на светост. О Боже Свети, који у светињи живиш и међу светима почиваш, и свете к Себи призиваш и милујеш, помози и нама, да се осветимо, – у речима и у мислима и у делима. На славу Твоју и на спасење наше. Теби слава и хвала вавек. Амин.

РАСУЂИВАЊЕРАСУЂИВАЊЕРАСУЂИВАЊЕ

Св. Иларион Мегленски водио је велику борбу против богумила. Једанпут се прваци богумилски скупе код Илариона и отпочну с њим препирку о вери. Богумили учаху, да је Бог створио духовни свет а ђаво материјални. На то им одговори Ила-рион, да у Св. Писму пише: Бог је цар од све земље (Пс. 46, 7), и још: Господња је земља и све што је на њој (Пс. 23, 1). Богумили тврђаху, да је Стари Завет од ђавола. На то им светитељ одговори: „кад би Стари Завет заиста происходио од ђавола, зар би Христос рекао: испитајте писанија.... и она свједоче за мене (Јов. 5, 39)? И зар би Он признао за највише заповести оне о љубави према Богу и ближњему, које су некад биле дате Мојсеју?” Богумили још тврђаху, да је тело Христово донесено с неба. На то им рече св. Иларион, да кад би тако било, онда тело Христово не би осећало ни глади, ни жеђи, ни умора, ни страдања, нити би подлежало смрти. Богумили тада изјавише негодовање своје према крсном знаку, који хришћани православни употребљавају. На то им одговори светитељ: „а шта ћете чинити, када се јави на небу знамење Сина Човечјег, Крст Његов, и када се заплачу сва племе-на земна, која нису веровала Крсту?” И још им рече: „како говорите, да је све зло од материје зле, а међутим нећете да се поклоните ономе Дрвету којим је освећен сав материјални свет?”

СОЗЕРЦАЊЕСОЗЕРЦАЊЕСОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам чудесну силу апостолске речи (Дела Ап. 16), и то:

1. како Павле и Сила говораху скупљеним же-нама крај воде у Филиби:

2. како Господ отвори срце жене Лидије, те се крсти она и дом њен.

Светима који су у Ефесу (Еф. 1, 1).

2. новембар 1. 1. 1. СССВВВ. . . МУЧМУЧМУЧ. А. А. АКИНДИНКИНДИНКИНДИН, П, П, ПИГАСИЈЕИГАСИЈЕИГАСИЈЕ, А, А, АНЕМПОДИСТНЕМПОДИСТНЕМПОДИСТ, , , АААФТОНИЈЕФТОНИЈЕФТОНИЈЕ, Е, Е, ЕЛПИДИФОРЛПИДИФОРЛПИДИФОР ИИИ ДРУГИДРУГИДРУГИ ССС ЊИМАЊИМАЊИМА. Хришћани из Персије; пострадали у време цара Сапора (Саворија), 355. год. Прва тројица беху слуге на двору истога цара, но тајно служаху Христу Господу своме. Када бише оптужени и на суд пред цара изведени, упита их цар, од куда су? На то они одговорише: „отечество наше и живот наш јесте Пресвета Тројица, јединосуштна и неразделна, Отац и Син и Дух Свети, један Бог”. Цар их удари на велике муке, но они све јуначки отрпеше са псалмопјенијем и молитвом на устима. За време мучења и тамновања јављали им се ангели Божји више пута, а једном и сам Господ Христос као човек „са лицем светлим као сунце”. Када један од мучитеља, Афтоније, виде чудо, како олово кипеће не нашкоди мученицима поверова у Христа и узвикну: „велики је Бог хришћански!” За то одмах би посечен. И многи други видеше и вероваше. Тада цар нареди, те зашише у кожане мехове Акиндина, Пигасија и Анемпо-диста, и вргоше их у море. Но јави се из онога света св. Афтоније са три светла ангела, изведе св. мученике на сухо и ослободи их. Елпидифор беше царев велмож. Када изјави да је хришћанин и изобличи цара за убијање невиних хришћана, цар га осуди на смрт. И би посечен Елпидифор и око 7000 других хришћа-на с њим. А она тројица првих мученика бише најзад бачени у пећ, огњену, са 28 војника и са мајком царевом, пошто и ови вероваше у Христа; – и тако у пламену предадоше душе своје праведне у руке Господа свога. 2. 2. 2. ПППРЕПРЕПРЕП. М. М. МАРКИЈАНАРКИЈАНАРКИЈАН К К КИРСКИИРСКИИРСКИ. Из града Кира у Сирији. Одликовао се како благородством порекла тако и красотом тела. Оставио све

Христа ради, и повукао се у пустињу Халкидску на подвиг отшелнички. Савременик патријарха Флавијана Антиохијског и царева: Констанција и Валента. У његовој келији ноћу светлила светлост божанска, према којој је читао Св. Писмо, и није имао никад потребу у другој светлости. Чудотворац велики за живота и по смрти. Пред смрт наредио своме ученику Јевсевију да сакрије тело његово и потајно га сахрани, због многих обожаватеља. Упокојио се у Господу 387. год.

3. 3. 3. СССВЕШТВЕШТВЕШТ. . . МУЧМУЧМУЧ. В. В. ВИКТОРИНИКТОРИНИКТОРИН ЕПЕПЕП. П. П. ПАТАВСКИАТАВСКИАТАВСКИ... Многи држе, да је био Словенац по пореклу. Блажени Јероним истиче га као мужа учена и благоче-стива. Знао је боље грчки него латински. Писао тумачења неколиких књига Старог и Новог 3а-вета. Пострадао за веру Христову око 303. год.

Мученик Акиндин и с њим Пигасије, Храбри Анемподист, и с њим Афтоније, И велможа царски Елпидифор нежни — Сви – жртвени јањци, јањци белоснежни. Казаше се слуге Пресвете Тројице И јавише Христа Сапору у лице. Мучеништво за њих беше као славље, Милији им Христос но младост и здравље, Милији им Христос но све дворске сласти, Милији им Христос но царске почасти. Све што свет им даде за Христа дадоше, Благородне жртве за Христа падоше, Падоше у сраму, усташе у сјају, Падоше на земљу, усташе у Рају. За цркву на земљи крв своју просуше, У цркву на небу узидаше душе. Препуни љубави к роду хришћанскоме Сад се они моле Христу васкрсломе, Да сачува Цркву на земљи од беде, и да је доведе до крајње победе.

Охридски



Како ће се узвисити до љубави према непријате-љима својим онај ко прекрши љубав према родите-љима својим? Љубав према родитељима то је главна и основна школа љубави. Без те школе не иде се даље. Краљ српски Драгутин устаде с војском против оца свога, да би сео на престо очев. Но догоди му се по том да сломи ногу, и то пробуди у њему савест, која га грижом својом до смрти не остави на миру. Драгутин се повуче с престола и уступи власт своме млађем брату, Милутину, поче широко делити милостињу, зидати цркве, и чинити друга добра дела. Уз то се још и тврдо подвизаваше у тајности. Опасан беше трском по нагом телу, одевен у грубо вретишче, мољаше се по ноћи Богу у једном тајно ископаном гробу. И све то чињаше овај покајани краљ само да би му Бог опростио грех нељубави према родитељу његовом. И Бог му је опростио. Многи св. мученици примали су радосно своје џелате, који су их тражили, и гостили их у својој кући, док се они не би приготовили за смрт. Гостити своје крвнике, није ли то израз велике љубави према непријатељима својим? Када цар Сапор мучаше љуто св. Акиндина, Пигасија и остале с њима, наједанпут се он разбеси и онеми, и не могаше говорити, и трзаше себе по лицу од јарости велике. Видећи свога мучитеља у таквом очајању св. Акиндин се заплака, помоли се Богу за цара и рече: „у име Исуса Христа Господа нашег, проговори!” И одреши се цару језик, и поче говорити. Ево примера и истинске љубави према непријатељу своме!


Да созерцавам чудесну силу апостолске речи (Дела Ап. 16), и то:

1.како једна робиња са нечистим духом врачар-ским викаше за Павлом и Силом;

2. како се Павле окрете и рече духу: заповједам ти именом Исуса Христа, изиђи из ње!;

3. како нечисти дух у тај час изађе из робиње.

БЕСЕДА БЕСЕДА БЕСЕДА

ООО ВОЉИВОЉИВОЉИ Б Б БОЖЈОЈОЖЈОЈОЖЈОЈ, , , ДАДАДА СВИСВИСВИ ХРИШЋАНИХРИШЋАНИХРИШЋАНИ БУДУБУДУБУДУ СВЕТИСВЕТИСВЕТИ

Једина црква учи, и показује, да је најпре био план света, па је онда створен свет. Тај план је био у мудрости и вољи и сили Божјој. У томе смо плану и ми хришћани као Црква Божја. Бог нас, према томе плану, изабра прије постања свијета на светост и правду у љубави. Изабра нас Бог унапред и посини кроз Њега, –кроз кога? Кроз Господа Исуса Христа. Јер све што смо ми Богу, све смо Му то кроз Исуса Христа. И мимо Исуса Христа човек нема никакве везе, никаква односа, никаква сродства с Богом. И наше избрање и посиновљење, дакле, било је кроз Господа нашег Исуса Христа. Изабра нас. Цркву Своју свету, по угодности воље Своје, као што некада изабра Израиља између свих народа на земљи. Нека нико не каже: ово избрање Божје уништава слободну вољу човекову, те нити хришћанин има заслуге што је хришћанин нити је незнабожац за осуду што је незнабожац. Не; то је сасвим погрешно тумачење. Јер изабра Бог и Израиља некада, па неки у Израиљу пропадоше а неки се спасоше. Изабра Он и Цркву Своју свету, позивајући у Њу све народе и све људе. Но да ли ће се и који ће се од изабраних и призваних спасти то не зависи само од Божјег избора но и од човечје воље и труда.

О Боже вечни, Створитељу наш, који си нас изабрао на спасење пре него си нас створио био, помилуј нас и спаси нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.


Као што нас изабра кроз Њега прије постања свијета, да будемо свети и

праведни пред њим у љубави (Еф. 1, 4).

3. новембар 1. 1. 1. СССВЕШТВЕШТВЕШТ. . . МУЧМУЧМУЧ. А. А. АКЕПСИМКЕПСИМКЕПСИМ ЕПЕПЕП. Н. Н. НАЕСОНСКИАЕСОНСКИАЕСОНСКИ и други с њим. Осамдесетогодишњи старац Акепсим, испуњен сваком врлином хришћанском, сеђаше једнога дана у дому своме са гостима својим. У том дете неко испуњено благодаћу Духа Божјег притрча старом епископу, целива га у главу и рече: „благо овој глави, јер ће за Христа примити мучење!” Ово пророчанство ускоро се обистини. Цар Саворије подиже љуто гоњење хришћана по свој Персији, те и св. Акепсим би ухваћен и изведен пред некога кнеза жречевског. Ухваћеном и везаном епископу приступи неко од његових домаћих и упита, шта заповеда у погледу дома. Светитељ му одговори: „то више није дом мој, ја бесповратно одлазим у дом вишњи.” После великих истјазања буде бачен у тамницу, где сутрадан буду доведени и Јосиф, презвитер и старац од 70 год, и Аитал ђакон. После трогодишњег тамновања и многих мука Акепсиму одсекоше главу, а Јосифа и Аитала укопаше до бедара у земљу, и наредише бездушници хришћанима, да их ударају камењем. Тела Јосифова Промислом Божјим нестаде те ноћи, а над телом Аиталовим израсте дрво „марсина”, које исцељиваше сваку болест и сваку муку на људима. И тако трајаше 5 година, па онда злобни и завидљиви незнабошци посекоше то дрво. Пострадаше ови Христови војници у IV веку, у Персији, а за време незнабожног цара Саворија. . . 2. 2. 2. СССВВВ. . . ВЕЛИКОМУЧВЕЛИКОМУЧВЕЛИКОМУЧ. Г. Г. ГЕОРГИЈЕЕОРГИЈЕЕОРГИЈЕ... Овога дана празнује се пренос моштију св. Георгија из Никомидије у град Лиду Палестинску, где пострада у време цара Диоклецијана. Страдање овога дивног светитеља описано је под 23. априлом. Пред смрт своју умоли св. Георгије слугу свога, да му узме тело по смрти и пренесе у Палестину, одакле му и мајка родом беше, и где имаше велико имање, које раздаде сиромасима. Слуга тако и учини. У време цара Константина буде сазидан у Лиди красан храм св. Георгија од стране побожних

хришћана, па приликом освећења тога храма пренесу се у њ мошти светитељеве, и ту сахране. Безбројна чудеса догодила су се од чудотворних моштију св. Георгија, великомученика Христова. 3. 3. 3. ПППРЕПРЕПРЕП. И. И. ИЛИЈАЛИЈАЛИЈА Е Е ЕГИПАТСКИГИПАТСКИГИПАТСКИ... Подвизавао се близу Антипоа, главног града Тиваиде. 70 година проживео у суровим и неприступним стенама пустињским. Хранио се само хлебом и урмом, а у младости постио по читаве недеље. Исцељивао све муке и недуге на људима. Сав је дрхтао од старости. Упокојио се у 110 години живота и преселио у радост Господа својега. „Чувајте ум ваш од рђавих мишљења о ближњим знајући да њих убацују демони с циљем, да би удаљили ум од виђења својих грехова и од устремљења ка Богу”.

Георгије мучениче, Георгије победниче: О смилуј се сада нама, Заштити нас молитвама Пред престолом Христа Бога, Нашег Спаса свемоћнога: Да се муке не страшимо, Да трпљењем победимо! Георгије мучениче, Георгије победниче: Кроз муке си победио, И кроз смрт се прославио, Све си држ’о јевтиније Од истине, Георгије, Власт и част си земну дао, Уз живог си Христа стао. Георгије мучениче. Георгије победниче, Трвен, ломљен, страшном муком Ти си држан Божјом руком, Све ти муке беху лаке — Због Божије руке јаке. Сви се теби поклањамо, Твоје име прослављамо.

Охридски



Између многобројних чудеса св. Георгија прича се једно овако: на острву Митилени беше црква св. Георгија великомученика и победоносца. Житељи целог тог острва стицаху се тој цркви о годишњем празнику свечевоме. Сазнавши за ово Сарацени са Крита, ударе једне године о празнику на то острво, те поплене и поробе, па се врате на Крит. Том приликом би заробљен и један красан младић, кога пирати дароваше кнезу своме на Криту. Кнез га прими и постави за свога трпезара. Родитељи младићеви беху у превеликој тузи за сином својим. Када прође година, и опет дође дан св. Георгија, тада тужни родитељи, сходно обичају староме, постављаху трпезу и гошћаху многе госте. Сетивши се сина свога мајка бедна оде пред икону свечеву, паде по земљи и поче молити св. Георгија, да јој како зна избави сина из ропства. Па се врати мајка гостима за трпезом. Тада домаћин диже чашу и напи у славу св. Георгија. У том тренутку обрете се син њихов међу њима држећи у руци једно стакленце с вином. Када га сви питаху с изненађењем и страхом, одкуда и како се обрете он ту? младић одговори, да баш кад је хтео наслужити вино своме господару на Криту, појави се пред њим неки витез на коњу, узе га к себи на коња, и пренесе га тренутно у дом родитеља његових. Сви се удивише и Прославише Бога и дивнога светитеља Његова Георгија војводу и победоносца.


Да созерцавам чудесно избављење Павла и Силе из тамнице (Дела Ап. 16), и то: 1. како ови апостоли свети беху бачени у најдоњу тамницу и ноге им метнуте у кладе; 2. како у поноћи они беху на молитви хвалећи Бога; 3. како се земља затресе, окови окованим спадоше, и тамничка се врата отворише.


ООО Х Х ХРИСТУРИСТУРИСТУ КАОКАОКАО ГЛАВИГЛАВИГЛАВИ СВИХСВИХСВИХ СВЕТИХСВЕТИХСВЕТИХ

Грех обезумљује, грех обезглављује. Човек потонуо у грехе и пороке сличан је кокоши, којој је глава одсечена, те се умирући грчевито копрца и скаче тамо и амо. Цео незнабожни свет пре Христа Господа представља обезглављену масу, која у грчевима умире. Христос је саставио одсечену главу са тамном трупином, и оживео тело рода човечјег. Он је глава небеског воинства, и Он то никад није престајао бити. А као Творачко Слово Божје Он је био изнајпре глава и свега створеног видљивог света, нарочито рода човечјег. Но грехом као мачем одвојио је грешни Адам трупину од главе. Ваплотивши се на земљи Господ је измирио небо и земљу, спустивши небо к земљи и уздигнувши земљу к небу, и све ставивши под Свој ум, под Своју главу. Кроз Христа ми смо измирени са Светом Тројицом, и са ангелима Божјим, и друг с другом, и са створеном природом око себе. Нађена је изгубљена глава и све се хармонично устројило под њом. Ми ум Христов имамо, вели апостол. Што је глава на телесном човеку, то је ум на човеку духовном, унутарњем. Ако смо Христови, дакле, треба Христом као главом да мислимо и судимо – о свему само Њиме и кроз Њега да мислимо и судимо. А Њиме мислећи и судећи ми ћемо се осетити као органи једнога тела са осталим људима и са ангелима, једнога тела, коме је глава Христос. Отуда се разгорева љубав наша по Богу и усиљава вера наша и осветљава нада наша. Само заспало тело не осећа везу са главом својом. Пробудимо се браћо моја, пробудимо се за времена.

Господе Исусе Христе. Главо наша Свеумна, сједини нас са Собом. Теби слава и хвала вавек. Амин.


Да се све овозглави у Христу што је на небесима и на земљи! (Еф. 1, 10)

4. новембар 1.1.1. П П ПРЕПРЕПРЕП. Ј. Ј. ЈОАНИКИЈЕОАНИКИЈЕОАНИКИЈЕ В В ВЕЛИКИЕЛИКИЕЛИКИ... Ово велико светило духовно роди се у селу Марикати у области Витинијској, од оца Миритрикија и мајке Анастасије. Као дечко беше чобанин оваца. Пасући овце он се често повлачио у самоћу и по ваздан остајао на молитви оградивши стадо своје крсним знамењем, да се не би удаљавало и разилазило. По том буде узет у војску, где показа чудо од храбрости, нарочито у ратовима против Бугара. После војничке службе Јоаникије се повуче на Олимп Азијски, где се замонаши и сав предаде подвигу, од кога не одступаше до дубоке старости и своје смрти. Подвизавао се преко 50 година, и то на разним местима. Имао од Бога врло обилат дар чудотворства: лечио све болести и муке, изгонио демоне, укроћавао зверове, нарочито имао власт над змијама, прелазио је преко воде као по суху, бивао невидљив за људе када је то пожелео, прорицао будуће догађаје. Одликовао се превеликим смирењем и кротошћу. По спољашњем изгледу беше као див, крупан и силан. Узимао је жива учешћа у судби цркве Божје. У време иконо-борства најпре се и он био преластио, но после тргао и постао ватрен поборник поштовања икона. Имао је велико пријатељство са Методи-јем патријархом Цариградским. Поживе Јоаникије 94 године и упокоји се мирно у Господу, 846. год. Пре и после смрти велик чудотворац.

2. 2. 2. СССВЕШТВЕШТВЕШТ. . . МУЧМУЧМУЧ. Н. Н. НИКАНДРИКАНДРИКАНДР ЕПЕПЕП. М. М. МИРСКИИРСКИИРСКИ ИИИ Е Е ЕРМЕЈРМЕЈРМЕЈ ПРЕЗВИТЕРПРЕЗВИТЕРПРЕЗВИТЕР. Обојица рукоположени од апостола Тита. Одликоваху се великом ревношћу у вери и великим трудољубљем у придобивању

незнабожаца за Христа Господа. Због тога беху оптужени некоме судији Ливанију, који их стави на љута истјазања. Беху бијени камењем и вучени по камењу; тамноваху и гладоваху, и друге многе муке претрпеше, које смртан човек ниједан не би могао претрпети без нарочите Божје помоћи. А њима се Господ јављаше на разне начине, и посла им ангела Свога, када беху бачени у пећ огњену, те им ангел расхлади огањ. Најзад беху од бездушних мучитеља живи у гробове сахрањени и земљом затрпани. Но узалуд људи убијају, кад Господ оживљује: и узалуд бешчесте, кога Господ прославља.

О светче Божји, Јоаникије, Милост си наш’о у Христа Бога, Милост и за нас испроси грешне, Благодат свету Духа Светога. Послужи народ Јоаникије, Народ и књаза са много жара Па се повуче од свега, свега, Да служи слави небесног Цара. Велики војник Јоаникије За веру свету, за правду чисту, С плачем и трудом пола столећа Он се мољаше, мољаше Христу. Богаташ славни Јоаникије, Богат пребогат силом небесном, Борбу вођаше, псалме појући. Са сваком силом мрачном, прелесном. Чудесан светац Јоаникије, Чудеса многа дивна сотвори. Именом Христа и силом крста Демонске сплетке моћно разори.

Охридски



Милост је плод вере. Тамо где има праве вере, има и праве милости; Св. Јоаникије прохођаше једном поред неког женског манастира, у коме међу многим монахињама беху и нека мати и кћи. Навалише зли дуси с телесним искушењем на младу кћер, и распламтеше блудну похот у њој у толикој мери да она хтеде отићи из манастира, да се удаје. Узалуд је мајка саветоваше да остане. Не хте ћерка ни да чује. Када мајка виде св. Јоаникија, она га умоли, да и он саветује ћерку њену, да не иде из манастира и не излаже душу своју погибељи. Јоаникије призва девицу и рече јој: „кћери, положи руку твоју на моје раме!” Девица тако учини. Тада се светитељ милосрдни помоли Богу у срцу, да Бог избави девицу од искушења, и да њена телесна страст пређе на њега. Тако се и догоди. Девица се смири потпуно, и остаде у манастиру, а светитељ Божји оде својим путем. Но идући распали се у њему страсна похот и сва му крв закипи као у огњу. Он пожели пре умрети него ли дати страсти на вољу. Па угледав некакву велику змијурину, притрча јој, да би био уједен од ње и умртвљен. Но змија га не хте ујести. Он је поче дражити, да би га ујела, но чим се дохвати до ње, змија црче. У том часу и пламен похоте ишчезе из Јоаникија.


Да созерцавам јављање Господа Павлу у ноћној утвари (Дела Ап. 18), и то:

1. како се Господ јави Павлу у Коринту у ноћној утвари;

2. како му рече, да се не боји но да проповеда јер, вели, имам велики народ у овоме граду;

3. како Павле послуша и оста ту годину и по.


ООО НАСЛЕДНИЦИМАНАСЛЕДНИЦИМАНАСЛЕДНИЦИМА ЦАРСТВАЦАРСТВАЦАРСТВА КРОЗКРОЗКРОЗ Х Х ХРИСТАРИСТАРИСТА Г Г ГОСПОДАОСПОДАОСПОДА

Све од Господа Исуса Христа, све кроз Господа Исуса Христа, све Господу Исусу Христу. Мимо Њега ми немамо правилне везе ни нормалног општења ни с Богом, ни с људима, ни с другим створењима. Он је глава наша, Он ум наш. Кроз Њега и нашљедници постасмо. Чега наследници? Царства Божјега. Зашто се хришћани често у Новом Завету називају наследницима? Наслеђе је скопчано увек са нечијом смрћу. Треба један да умре, да би га други наследио. Хришћани још у овом животу постају наследници, јер умире у њима стари човек, а на његово место долази као наследник нови човек. Онај ко надживљује, онај и наслеђује. Када тело умре, душа га надживљује; душа, дакле, и наслеђује све оно што је човек у телу сабрао, било добра дела за спасење било зла дела за осуду. Кроз Господа Исуса Христа нама се још отвори и оно наслеђе које сам Господ ужива, т.ј. бесмртно царство Божје. То царство наследићемо онда када оставимо царство земно; када умремо за земљу наследићемо небо; када раскинемо савез са сатаном бићемо санаследници Христови. О браћо моја, помислите, какво нас богато наслеђе чека! Да га само не продамо онако јевтино као Исав своје старешинство!

О Господе Исусе Христе, Боже наш и Спаситељу наш, смилуј се на нас до краја и спаси нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.


Кроз којега и нашљедници постасмо (Ефес. 1, 11).

5. новембар 1.1.1. ПППРЕПРЕПРЕП. . . МУЧМУЧМУЧ. Г. Г. ГАЛАКТИОНАЛАКТИОНАЛАКТИОН ИИИ Е Е ЕПИСТИМАПИСТИМАПИСТИМА... Родом из града Едесе у Финикији, обоје од родитеља незнабожачких. Мати Галактионова беше нероткиња све док не би крштена. По том приведе она и мужа свога к вери правој, и крсти и васпита у вери хришћанској сина свога Галактиона. Када Галактион приспе за женидбу, упокоји му се добра мајка Левкипија, а отац обручи за њ неку девицу Епистиму. Галактион не хтеде нипошто ступати у брак, те најпре усаветова Епистиму да се крсти а по том и да се замонаши истовремено са њим. Удаљише се обоје на гору Пуплион, Галактион у мушки а Епистима у женски манастир. И свако од њих двоје показа се у свом манастиру право светило. Први на труду, први на молитви, први у смирености и послушности, први у љубави. Из манастира не излажаху, нити једно друго видеше више осим пред смрт. Наста љуто гоњење, и њих двоје беху изведени на суд. И када Галактиона немилосрдно шибаху, Епистима плакаше. Тада и њу шибаше. По том одсекоше им руке, па ноге, па најзад и главе. Њихова тела узе Евтолије и чесно сахрани. А тај Евтолије беше најпре роб Епистиминих родитеља, а после монах заједно са Галактионом. Он и написа житије ових дивних Христових мученика, који пострадаше и венце на небу примише 253. год.

2. 2. 2. СССВВВ. . . АПОСТОЛИАПОСТОЛИАПОСТОЛИ: П: П: ПАТРОВАТРОВАТРОВ, Е, Е, ЕРМАРМАРМА, Л, Л, ЛИНИНИН, Г, Г, ГАЈАЈАЈ ИИИ Ф Ф ФИЛОЛОГИЛОЛОГИЛОЛОГ... Беху из седамдесет апостола. Патров био епископом у Неапољу; Ерма у Филипопољу (Рим. 14, 16); Лин у Риму (II Тим. 4, 21), Гај у Ефесу (Рим. 16, 23), Филолог у Синопи (Рим. 15, 16). Сви с љубављу испунише закон Христов и преселише се у царство Христово.

3. 3. 3. СССВВВ. Ј. Ј. ЈОНАОНАОНА АРХИЕПИСКОПАРХИЕПИСКОПАРХИЕПИСКОП Н Н НОВГОРОДСКИОВГОРОДСКИОВГОРОДСКИ. . . Рођен у Новгороду и рано остао сироче. Нека богобојажљива удовица узме га и васпита. Видећи га као дечка Михаил, јуродиви Клопски, рече му пророчки: „Иванушка, учи се приљежно, јер ћеш бити архиепископ у овоме великом Новгороду”. И заиста доцније по смрти архиеп. Јевтимија би овај Јона изабран и посвећен на његово место. Беше Јона благочестив и милостив као ретко који смртан човек. Подизаше цркве и манастире и пастирствоваше као прави пастир добри. Би му понуђена столица митрополита Московског. Но он одби изговарајући се старошћу. Упокоји се мирно 5. нов. 1570. год, и пресели се у радосне небеске обитељи. Сто година по његовој смрти би велики пожар у Новгороду. Усред пожара мошти овога светитеља не сагореше, него напротив, почеше после тога пројављивати целебну силу и испуштати дивно благоуханије.

Галактион и с њим Епистима Оставише свет пролазног дима, Тела своја страстима распеше, А духом се у небо узнеше. Срца бију и Христа спомињу, Љубављу се за Христом распињу; Ал’ дођоше мучитељске чете, Галактион на муке се крете, Епистима за њиме појури: – Лакше, брате, рече му, не жури! Крштена сам ја од твоје руке, Па ме узми са собом на муке! И ако сам, брате, недостојна, За свог Христа умрети сам вољна. — Галактион и с њим Епистима Објавише Христа невернима, У мукама љутим издахнуше, Христу своме предадоше душе. Сад у Рају живе с ангелима — Галактион и с њим Епистима.

Охридски



Што је сенка према стварности, и још мање, то је телесна љубав према духовној љубави. Братство и сестринство по крви и телу није ништа кад се сравни са братством и сестринством по духу. Галактиона отац беше обручио са девицом Епистимом. Галактион крсти Епистиму, и после тога обоје се замонашише. Телесну љубав код њих заменила је духовна љубав, јака као смрт. Толика беше Галактионова љубав духовна према Епистими, да он не жељаше никада да је види телесним очима. Јер за духовну љубав није потребно ни тело, ни сусрет. Толика пак би љубав духовна Епистимина према Галактиону, да када Епистима чу, да Галактиона одведоше на мучење, и сама потрча за њим молећи га, да је не одбацује него као духовни отац и брат да је прими на заједничко мучење. И када Галактиона светога бездушни мучитељи немилосрдно шибаху по нагоме телу Епистима света плакаше. Када им пак одсецаху руке и ноге за Христа, обоје се радоваху и Бога прослављаху. Толика беше сила љубави њихове према Христу Господу, и толика њихова међусобна духовна љубав којом се љубљаху. Ваистину телесна љубав је као шарен лептир који брзо пролази, а духовна је љубав трајна.


Да созерцавам чудесно дејство Духа Светога на крштенима (Дела Ап. 19), и то:

1. како Павле дошав у Ефес виде људе крштене крштењем Јовановим на покајање;

2. како он метну руке на њих, и Дух Свети сиђе на њих:

3. како се испунише силе и говораху језике и прорицаху.


ООО УЗВИШЕЊУУЗВИШЕЊУУЗВИШЕЊУ ЧОВЕКАЧОВЕКАЧОВЕКА КРОЗКРОЗКРОЗ Х Х ХРИСТАРИСТАРИСТА ВАСКРСЛОГВАСКРСЛОГВАСКРСЛОГ

Ево висине до које Бог узвиси биће човечје! Јер овде није реч о божанској природи Христовој него о човечанској, није реч о вечном Слову Божјем него о Човеку Исусу, кога Бог васкрсе из мртвих и уздиже не само над свим овим видљивим и смртним светом него и над невидљивим и бесмртним, превише свих ангелских чинова и небеских власти, превише свуколике јављене и нејављене чудесне јерархије небеске, превише сваког бића створенога, знаног и незнаног, и превише сваког имена у оба света, у материјалном и духовном. Видите ли, браћо, како преславни Творац наш испуни Своје обећање дато Адаму, изгнаном из Раја, и још јасније поновљено Авраму, и још много јасније поновљено кроз пророке и Давида! Видите ли, како Господ Саваот поче прослављати род људски прославивши човека Исуса, у коме беше ваплоћено божанство Бога Сина Божјега? Као првенца славе прво Њега прослави, па онда редом све оне који се у Његове убројаше и благодаћу Духа Светога за вечну славу назнаменоваше, и у Књигу Живота уписаше. Не пева Црква узалуд Матери Божјој: „Чеснију од херувима и славнију од серафима”. Тамо где се Васкрсли Господ узвиси, тамо се узвиси и Његова Пресвета Богоматер, као и апостоли Његови свети, по речи Његовој Оцу Свом небеском: Оче хоћу да и они које си ми дао буду са мном гдје сам ја (Јов. 17, 24). Таква је недогледна последица силаска Бога на земљу. Такав је неисказан плод страдања Његових. О Господе Исусе Христе, Спаситељу наш, раван само Оцу Свом и Духу Светом, помози нам до краја извући се из преисподње смрадних греха и безумља чулнога. Теби слава и хвала вавек. Амин.


Превише свих поглаварства и власти, и сила, и господарства, и свакога имена

што се може именовати не само у времену садашњем него и у будућем. И све покори под ноге Његове (Еф. 1, 21).

6. новембар 1.1.1. СССВВВ. П. П. ПАВЛЕАВЛЕАВЛЕ И И ИСПОВЕДНИКСПОВЕДНИКСПОВЕДНИК ПАТРИЈАРХПАТРИЈАРХПАТРИЈАРХ Ц Ц ЦАРИГРАДСКИАРИГРАДСКИАРИГРАДСКИ... Када блажени Александар патријарх лежаше на самртној постељи, питаху га ожалошћени верни, кога оставља после себе за архипастира стаду словесном Христовом? Тада им болесни патријарх рече: „ако желите имати пастира, који ће вас учити и који ће вам врлинама сијати, изаберите Павла; ако ли желите имати само личита човека и споља украшена, изберите Македонија”. Народ изабра Павла. Но то не би право јеретицима аријевцима, и не би право цару Констанцију, који у то време беше у Антиохији. И ускоро Павле би низложен, и заједно са св. Атанасијем Великим избеже у Рим, где их обојицу папа Јулије и цар Констанс лепо примише и у њиховој православној вери подржаше. По писму цара Констанса и папе би Павле враћен на свој престо, али кад умре цар Констанс, аријевци дигоше главу, и протераше патријарха православног у Кукуз у Јерменији. У прогонству св. Павле служећи једанпут св. литургију би нападнут од аријеваца и удављен омофором, 351. год. У време цара Теодосија 381. год. мошти његове пренесене у Цариград, а 1236. год. у Венецију, где се и сад налазе. Његови љубљени клирици и секретари Маркијан и Мартирије пострадаше ускоро после свога патријарха (в. 25. окт.).

2. 2. 2. ПППРЕПРЕПРЕП. В. В. ВАРЛАМАРЛАМАРЛАМ Х Х ХУТИНСКИУТИНСКИУТИНСКИ ЧУДОТВОРАЦЧУДОТВОРАЦЧУДОТВОРАЦ... Рођен и васпитан као хришћанин у великом Новгороду. По смрти својих родитеља замонаши се и предаде тешком подвигу. Основа манастир на обали реке Волхове, на месту где му се показа светлост небеска. За живота и по смрти велики чудотворац, прозирући у тајне људске, изгонећи духове нечисте, и лечећи све болести на људима. Слуга кнеза Василија Васиље-вича беше тешко болестан, те умоли да га однесу на

гроб св. Варлама. Још нареди, да ако би уз пут и скончао, да га мртва носе к светитељу. Тако се и догоди. Он умре на путу, и однеше га мртва у манастир, где оживе, и устаде, и поклони се гробу светитеља. 1471. год. цар Иван Грозни нареди, да откопају гроб светитеља. Тек што су почели откривати, дигне се пламен из гроба и букне уза дуварове цркве. Цар се толико уплаши, да побегне из храма, и у хитњи заборави свој штап, који се и до дан данас чува крај гроба светитељева. У спомен овога чуда празнује се св. Варлам поново у петак после Недеље Свих Светих.

3. 3. 3. СССПОМЕНПОМЕНПОМЕН ПАДАЊАПАДАЊАПАДАЊА ПЕПЕЛАПЕПЕЛАПЕПЕЛА ИЗИЗИЗ ВАЗДУХАВАЗДУХАВАЗДУХА. . . Ово се догоди у Цариграду 472. год. за време цара Лава Великог и патријарха Генадија.

Господ наш је милост и доброта сушта, Но због греха људских страдања попушта: Поплаве, болести, потресе и суше, Страхоте и муке на тела и душе. Ко не види Оца када даре нуди Нек Судију види кад праведно суди. У Судије страшног много слугу има, За људско спасење Он се служи свима, Земља даје трње, змије и зверове, А небо поплаве, муње и громове, Зли ветрови болест, сунце жар и таму, Њива – или жито или празну сламу. Колико дарова за верне спремљених Толико бичева за злобне сплетених. Адамова поља блага роса роси А Содом и Гомор мач пламени коси. Изнад других твари Бог љуби човека, Зато много прашта, зато дуго чека. Но кад се и Божје стрпљење преврши Место росе тада огањ своје врши.

Охридски



Кад Бог може извести воду из камена ради утехе људима, може и огањ с неба пустити ради казне. Судба Содома и Гомора представља класичан пример казне Божје над окорелим грешницима. Да Бог може ову казну поновити и на другом месту показао је Он над Цариградом у време цара Лава Великог и патријарха Генадија 472. године. Те године 6. новембра у подне наједанпут се помрачи небо од густих и црних облака, од којих паде мрак и на земљу. Ти облаци овда онда беху као огњем зажарени, па се опет помрачаваху. Ова појава трајаше над Цариградом читавих 40 дана. Устрашени народ прибеже покајању и молитви, и заједно са царем и патријархом иђаше у литији кроз улице из цркве у цркву и с плачем и вапајем мољаше се Богу. Последњег дана поче из облака падати врућ и црн пепео, и падаше као киша од вечера па до поноћи, после преста. Сутрадан освану чист и ведар дан, али гарав пепео лежаше на земљи с педао висине. С трудом великим људи очистише домове своје и улице од тог гаравог пепела, али сви усеви на њивама пропадоше бесповратно. И свак ко је разума имао разумео је и осетио је ту појаву као казну Божју, и то као ублажену казну Божју, због хитног народног покајања пред Господом Богом. А да није било тога хитног народног покајања за грехе своје велике и нагомилане, ко зна, шта би се у те дане догодило са Цариградом? Но дошло је благовремено покајање грешничко и дошле су молитве Пресвете Богородице и многобројних светитеља и мученика Цариградских, те је казна врло ублажена.


Да созерцавам чудесну силу исцелења која исхођаше из апостола Павла (Дела ап. 19), и то:

1. како су људи носили његове чалме и убрусе и стављали на болеснике;

2. како су болесници сви оздрављали, и зли духови из лудих бегали;

3. како се обистинила реч Спаситеља, да ће онај ко у Њега верује чинити и већа чудеса од Њега (Јов. 14, 12).


ООО ГЛАВИГЛАВИГЛАВИ ЦРКВЕЦРКВЕЦРКВЕ ИИИ ТЕЛУТЕЛУТЕЛУ Х Х ХРИСТОВОМРИСТОВОМРИСТОВОМ

Обезглављено човечанство овозглави се Господом Исусом васкрслим из мртвих. Одвојено тело од главе поче се припијати уз главу своју, део по део, члан по члан. Нису сви људи тело него само верујући у Христа Господа; сви су позвани, али се само одазвани примају под Главу. Одазвани сачињавају тело, које се зове Црква, и којој је Господ глава. Па као што се васкрсли и прослављени Човек Исус уздиже од стране Свете Тројице изнад свих и свега на земљи и на небу, тако ће и Црква Његова, тело Његово бити уздигнуто до Главе своје, тј. изнад свих и свега. Цела Црква заједно с Главом својом стајаће с десне стране Свете Тројице, јер где је глава ту је и тело. До такве висине, величине и славе, уздићиће се искупљени и покајани грешници, негда непријатељи Божји, заблудели као блудни син и обезглављени као умртвљена телесина, а сада усиновљени кроз Христа и због Христа, и обучени у красоту божанскога живота и сјаја. Јер је велика ствар, браћо, ваплоћење Сина Божјег на земљи, и Његово страдање на крсту, и смрт нас ради. Његова посета земљи донела је огромну промену у судби људи и у смислу свих твари. Он је све променио и све учинио новим. Зато, браћо, да не живимо и не владамо се као стари човек него као нови, да не живимо греху но правди, да се не владамо по телу него по духу. Да би се тако удостојили оне висине, величине и славе, на коју смо Главом нашом призвани.

О Господе Исусе, Главо Света Цркве свете, удостој нас вечно бити члановима тела Твога пречистога. Теби слава и хвала вавек. Амин.


И Њега даде изнад свију за главу Цркви, која је тијело његово (Еф. 1, 22–23)

7. новембар 1.1.1. С С СВВВ. . . МУЧМУЧМУЧ. Ј. Ј. ЈЕРОНЕРОНЕРОН ССС ДРУЖИНОМДРУЖИНОМДРУЖИНОМ... Рођен у граду Тијани кападокијској од добре и благочестиве мајке Стратонике, која беше слепа. Беше Јерон врло ревносан хришћанин и са великом синовском љубављу служаше слепој мајци својој Стратоники. Из та два разлога не хтеде ићи у војску, него истуче и отера оне, који беху послати да га узму. Јер жао беше Јерону оставити своју беспомоћну слепу мајку, и јер тешко му беше и помислити, да ће као војник бити принуђен, да се клања и жртвоприноси идолима. Најзад би Јерон ухваћен и са још неким хришћанима одведен пред кнеза у град Мелитину. Када беху на путу, једне ноћи јави се неко Јерону у белом оделу и рече му: „ево, Јероне, јављам ти спасење: нећеш војевати за цара земаљскога, него ћеш за Цара небесног подвиг свршити и скоро к Њему прећи да примиш од Њега чест и славу.” И од те вести испуни се срце Јероново радости неисказане. Кад стигоше у Мелитину, беху сви бачени у тамницу. Ту Јерон с великим жаром утврђиваше у вери све затворене, молећи их да нико не отпадне но сви да драговољно предаду телеса своја на муке и смрт за Христа. Пред кнезом сви једногласно изјавише веру у Христа Господа, само један рођак Јеронов, по имену Виктор, отпаде од вере. Јерону би одсечена рука, по том би шибан и различно мучен, док најзад не би, заједно са осталима, мачем посечен. Идући на губилиште њих 33 мученика певаху псалам: Блажени непорочни на путу ходећи по закону Господњем. Да споменемо и по имену ове чесне мученике, чија су имена уписана у Књигу Живота: Исихије, Никандр, Атанасије, Мамант, Варахије, Калиник, Теоген, Никон, Лонгин, Теодор, Валерије, Ксант, Теодул, Калимах, Евгеније, Теодот, Острихије, Епифаније, Максимијан, Дулкитије, Клавдијан, Теофил, Гигантије, Доротеј, Теодор, Кастрихије, Аникит, Темелије, Евтихије, Иларион, Лиодот и Амонит. Неки Хрисант откупи одсечену главу Јеронову и чесно је сахрани, а доцније над њом подиже цркву у име св. Јерона. А одсечена рука мученикова би однесена његовој слепој мајци. Пострада св. Јерон са дружином 298. год., и пређе у славу Христову.

2.2.2. СССВВВ. . . МУЧМУЧМУЧ. Т. Т. ТЕСАЛОНИКИЈАЕСАЛОНИКИЈАЕСАЛОНИКИЈА САСАСА А А АВКТОМВКТОМВКТОМ ИИИ Т Т ТАВРИОНОМАВРИОНОМАВРИОНОМ... Ова девица беше кћи некога жреца идолског Клеона, човека богата и охола. Због вере у Христа отац је истера из куће и из града. Два чесна грађанина, Авкт и Таврион, укореше Клеона због нечовечног понашања према кћери, због чега их Клеон оптужи као хришћане. И бише љуто му-чени и за Христа посечени. По том Тесалоникија би му-чена и убијена. Пострадаше у Македонском граду Амфи-пољу, према садашњој Кавали. И тако се ови мученици удостојише царства бесмртнога чесним страдањем својим. 3.3.3. ПППРЕПРЕПРЕП. Л. Л. ЛАЗАРАЗАРАЗАР Г Г ГАЛАСИЈСКИАЛАСИЈСКИАЛАСИЈСКИ... Стуб од светлости јавио се над кућом, где се он родно. Из свог села Магнезије отишао у Јерусалим на поклоњење светињама, и тамо се замонашио у манастиру св. Саве Освештаног. После 10 година настанио се на гори Галасијској, и подвизавао се на столпу као столпник: Чудотворац за живота и по смрти. Велико уважење према њему имао цар Константин Мономах. У старости преселио се Лазар свети у вечност, крајем XI столећа. Тамнице су необични двори, У тамници свети Јерон збори: – Браћо моја, тридесет другова, Држите се Божијега слова, Божијега слова и закона; Гле, змија се подигла искона, Да вас својим обаја погледом! Да јој у ад следујете следом. Не дајте се, браћо правоверна, О почујте ви Јерона смерна! Све што змија вама обећава, Пролазно је к’о зелена трава. Поднесите муке мужествено, Не дајите вечно за времено, Данас, сутра, па ће и смрт стићи, На Суд Божји сваком ваља ићи. Благо оном ко се не постиди, Кад пред собом свог Судију види, А још више ко покаже Њему Крв за Њега своју проливену, Ране своје за Његово име — Тај ће вечно царовати с Њиме.

Охридски



Има у животу тренутака одлучних, од којих човеку зависи вечни живот или вечна смрт. Ми не знамо, кад је за нас тај одлучни тренутак дошао – можда је он већ данас приспео – због чега морамо стражити непрестано. Са св. Јероном беше ухапшен и неки његов рођак Виктор. Уочи дана мучења убоја се Виктор предстојећих мука, па оде надзорнику тамничком, и умоли га да избрише његово име из списка оптужених, и да га пусти, обећавши му за то дати земљу своју. Надзорник га избриса и пусти. Но враћајући се дома Виктор изненадно умре, – умре природном смрћу истовремено кад и св. Јерон са дружином на мукама за Христа. И тако Виктор пропусти улудо одлучан тренутак, изгуби земљу своју, изгуби пријатеље своје, и изгуби оба живота, земаљски и небески. А Јерон у том одлучном тренутку доби све. – О тело Викторово нико се није грабио, док су се о тело Јероново многи грабили. Када хришћани потражише од кнеза главу Јеронову, кнез потражи за њу онолико злата, колико је тешка. Хрисантије неки, богат и благочестив, плати толико злата за чесну главу мученикову. Антоније и Матронијан пак скрише од кнеза одсечену руку Јерона светога и однеше је Јероновој слепој мајци Стратоники. Узе мајка руку сина свога и горко ридаше: „о љубезни сине мој, ја те родих цела, а сад само један део тебе имам!”


Да созерцавам опаку силу духа злог над оним који Њему служе (Дела Ап. 19), и то: 1. како седам Јевреја покушаше да и они, слично Павлу изгоне духове из људи за добит; 2. како им зли дух одговори: Исуса познајем, и Павла знам, али ви ко сте? 3. како човек са злим духом скочи на њих и хтеде их удавити.


ООО ТАМНИМТАМНИМТАМНИМ ПУТОВИМАПУТОВИМАПУТОВИМА ЧОВЕЧАНСТВАЧОВЕЧАНСТВАЧОВЕЧАНСТВА ПРЕПРЕПРЕ ИИИ МИМОМИМОМИМО Х Х ХРИСТАРИСТАРИСТА

То је све један исти пут – пут у пропаст. По вијеку овога свијета значи по стремљењу греховном; и о књазу власти ваздушне значи по вољи старешине оних демона, који у ваздуху обитавају: по духу који сад дејствује у синовима противљења значи, да тако како сад живе богопротивници и богоборци живљаху сви људи пре Христовог доласка, па и они којима апостол пише посланицу. Каква је то власт ваздушна, браћо? То је чин злих духова, који се налазе у непрестаном колебању у ваздуху. Они чине ваздух тлетворним, и они заустављају душе умрлих које узлазе к небу. Они саблажњавају дух човеков на свако зло; они га драже на сваки грех; не приморавају јер на то немају силе – него само саблажњавају и драже. На незнабошце они су дејствовали јаче и непосредније него на народ Израиљски. На незнабошце пали су били као рој мува на лешину, а на Израиљ дејствовали су издалека саблажњавајући и дражећи. Јер су стајали даље од Израиља због имена Божјег, које је ту чувано и изговарано. Христос Господ их је све разбио, и ишчупао им отровну жаоку, тако да су они остали само као празна страшила, као бедне непостојане сенке, које ишчезавају намах при помену имена Христова или при знамењу крста Христова.

О Господе Исусе, војводо наш и ослободитељу наш, помози нам живети у слободи Твојој. Теби слава и хвала вавек. Амин.


Негда ходисте по вијеку овога свијета, по књазу власти ваздушне,

по духу који сад дејствује у синовима противљења (Еф. 2, 2)

8. новембар 1.1.1. С С СВВВ. А. А. АРХИСТРАТИГРХИСТРАТИГРХИСТРАТИГ М М МИХАИЛИХАИЛИХАИЛ ИИИ ОСТАЛЕОСТАЛЕОСТАЛЕ С С СИЛЕИЛЕИЛЕ НЕБЕСНЕНЕБЕСНЕНЕБЕСНЕ БЕЗТЕЛЕСНЕБЕЗТЕЛЕСНЕБЕЗТЕЛЕСНЕ... Ангели Божји били су празновани од људи још из дубоке старине. Но то празновање често се изметало у обожавање ангела (IV Цар. 23, 5). Јеретици су свашта баснословили о ангелима. Неки су од тих гледали у ангелима богове; други и ако их не сматраху боговима називаху створитељима васцелог видљивог света. Лаодикајски помесни сабор који беше на 4 или 5 година пре I Васељ. Сабора, својим 35. правилом одбаци поклоњење ангелима као боговима и установи правилно поштовање ангела. У време пак Силвестра папе римског и Александра патријарха александријског (из IV в.) би установљен овај празник Архистратига Михаила и прочих Сила небесних у месецу Новембру. Зашто баш у Новембру? зато што Новембар представља девети месец после месеца Марта. У месецу Марту сматра се да је било створење света. А девети месец после Марта узет је због 9 чинова ангелских, који су најпре створени. Св. Дионисије Ареопагит, ученик апостола Павла, онога апостола, који се уздигао до у треће небо, описао је ових 9 чинова у књизи „О небесној Јерархији”. Ти чинови су следећи: шестокрили Серафими, многоочити Херувими и богоносни Престоли, Господства, Силе и Власти, Начала, Архангели и Ангели. Војвода целе војске ангелске јесте архистратиг Михаил. Када је сатана, Луцифер, отпао од Бога, и повукао собом у пропаст један део ангела, тада је Михаил устао и узвикнуо пред неотпалим ангелима: вонмемъ! станемъ добрэ, станемъ со страхомъ! И све небесне војске верних ангела громовито су запојале: свјат, свјат, свјат Господ Саваотъ исполнъ небо и земля славы твојеја!! (Види о архангелу Михаилу Ис. Навина 5, 13–15; св. Јуде 9.) Међу ангелима влада савршено једномислије, једнодушност и љубав, а уз то још и потпуна послушност нижих чинова вишим чиновима, и свих укупно светој вољи Божјој. Сваки

народ има свога ангела хранитеља, а осим тога и сваки хришћанин има свога ангела хранитеља. Треба се увек сећати да ма шта ми чинили, јавно или тајно, чинимо у присуству свога ангела хранитеља. А на дан Страшнога Суда сабраће се све огромно мноштво ангела небесних светих око престола Христова, и пред свима њима објавиће се дела, речи и помисли свакога човека. Нека би нас Бог помиловао и спасао молитвама св. архистратига Михаила и прочих небесних сила безтелесних. Амин.

Небесни архистратизи, Што гледате нас у бризи, Крилима нас закрилите, Силом својом оградите. Божјом силом оружани, Божјом славом увенчани, Ви пламени мач носите, Зле демоне да косите. Хитро, хитро као зраци, Ви летите на облаци, На облаци материје, Где се бој за Бога бије. Без умора и без санка Ви лебдите без престанка Над људима и тварима, Над безбројним мировима. За вама су војске силне, Војске чедне и умилне. Ангели су војска ваша И по Творцу браћа наша. Војсковође моћног неба, Водите нас куда треба — Ка престолу Свевишњега Што нас створи из ничега.

Охридски



Да ангели Божји непрекидно опште са овим светом о томе сведочи Св. Писмо јасно и непобитно. Које из Светога Писма које из Св. Предања црква православна дознала је имена седморице началника ангелских сила, и то: Михаила, Гаврила, Рафаила, Урила, Салатила, Јегудила, Варахила (уз то неки спомињу и осмог – Јеремила). Михаил на јеврејском језику значи: ко је као Бог или ко је раван Богу? Св. Михаил изображава се још од првих времена хришћанских као војвода, који у десној руци држи копље, којим попире Луцифера, сатану, а у левој палмову зелену гранчицу. На врх копља има платнену пантљику са црвеним крстом. Архангел Михаил сматра се нарочито чуварем вере православне и борцем против јереси верских. Св. Гаврил значи – муж Божји, или крепост Божја. Он је благовеститељ тајни Божјих, нарочито тајне боговаплоћења, и свих осталих тајни, које с оном стоје у вези. Изображава се: у десној руци држи фењер са запаљеном свећом унутра, а у левој огледало од зеленог камена јасписа. Огледало означава премудрост Божју, као тајну скривену. Св. Рафаил значи – исцелење Божје, или Бог исцелитељ (Тов. 3, 17; 12, 15.). Изображава се: десном руком води Товију, који носи рибу ухваћену у Тигру, а у левој држи алабастар лекарски. Св. Урил – огањ или светлост Божја (III Јездра 3, 1; 5, 20). Изображава се: десном руком држи мач против Персијанца, а у левој пламен огњени. Св. Салатил значи молитвеник Божји (III Јездра 5, 16). Изображава се са лицем и очима погнутим, а руке држећи на прсима као на молитви. Св. Јегудил – славитељ Бога. Изображава се: у десној руци држи венац златан, а у левој трострук бич. Св. Варахил – благослов Божји. Изображава се: носи у недрима руже беле. Јеремил – узвишење Божје (III Јездра 4, 36). Поштује се као внушитељ и побудитељ узвишених помисли, које човека уздижу к Богу.


Да созерцавам чудесно оживљење Евтиха апостолом Павлом (Дела Ап. 20), и то: 1. како Павле ноћу проповедаше у једној кући у Троади; 2. како момче Евтих задрема и паде с прозора трећега боја, и беше мртав; 3. како Павле сиђе, загрли га и поврати му живот


ООО ТОМЕТОМЕТОМЕ КАКОКАКОКАКО Х Х ХРИСТОСРИСТОСРИСТОС ОЖИВЕОЖИВЕОЖИВЕ ЉУДЕЉУДЕЉУДЕ ГРЕХОМГРЕХОМГРЕХОМ УМРТВЉЕНЕУМРТВЉЕНЕУМРТВЉЕНЕ

Бог прво Христа оживе, прво Њега као човека подиже из гроба. А Христос је глава наша. Да би васкрсао цео род верних, требало је прво да васкрсне глава. Када је васкрсла глава, тада је осигурано васкрсење и целога тела заједно са свима органима тела. Апостол Павле говори стога о нашем васкрсењу и прослављењу као о свршеној ствари. Бог и нас и њих васкрсе и посади на небесима у Христу Исусу. С Христом заједно као човеком Бог васкрсе и нас, који пре бијасмо мртви од грехова, умртвљени гресима. И не само да нас удостоји васкрсења заједно са Христом Господом него још и више: Он нас посади на равно са васкрслим Христом на висинама небеским, изнад целокупног света безтелесних духова. Није, браћо, Бог се јавио на земљи због неке обичне и малене ствари, него због једне сасвим необичне и велике превелике. Кад цар неки земаљски учини посету једном месту у својој држави, благодет његове посете дуго се осећа у том месту. Цар Господ посетио је земљу и род људски на земљи. И благодет те посете осећаће се до краја времена. Та посета за нас је значила живот место смрти, славу место срама, приближеност Богу место удаљености, благослов место проклетства. Једном речју: васкрсење из мртвих – вечно царовање са Христом на небесима.

О Господе, хвала Ти, о Господе слава Ти. Теби слава и хвала вавек. Амин.


И нас који бијасмо мртви од грехова

оживље с Христом (Еф. 2, 5).

9. новембар 1. 1. 1. СССВВВ. М. М. МУЧУЧУЧ. О. О. ОНИСИФОРНИСИФОРНИСИФОР ИИИ П П ПОРФИРИЈЕОРФИРИЈЕОРФИРИЈЕ. . . Ова два дивна мужа беху мучена за име Христово у време цара Диоклецијана. Беху бијени веома, а затим жежени на леси железној, па онда везани коњима за репове и вучени по камењу и трњу. Тако бише растргнути на комаде, и предаше душе своје свете Богу. Мошти им сахрањене у Пентапољу. 2. 2. 2. ПППРЕПРЕПРЕП. Ј. Ј. ЈОВАНОВАНОВАН К К КОЛОВОЛОВОЛОВ... Убраја се међу највеће подвижнике Мисирске. Колов – означава Мали, јер беше малена раста. У Скит дошао заједно са својим братом Данилом, и са превеликом ревношћу предавао се подвигу, тако да га је брат му Данило морао умеравати. Био је ученик св. Памва а доцније учитељ св. Арсенију Великом. Његов саученик у св. Памва био и св. Пајсије Велики. Једном кад су се он и Пајсије разговарали, какав начин подвига да предузму, јави им се ангел Божји, и нареди Јовану да остане на свом месту и поучава друге а Пајсију да иде у пустињу и живи као отшелник. Да би пробао послушност Јованову св. Памво му нареди, да залева једну суву мотку, забодену у земљу, све докле не озелени. Без размишљања и сумње залевао је Јован ово суво дрво три пуне године, из дана у дан, док заиста, по Божјој сили, озелени оно дрво и плод донесе. Тада Памво набра плодове с тога дрвета, однесе у цркву и раздели братији говорећи: „приступите и окусите од плода послушности!” Јован Колов имао је мноштво ученика. Неке од његових мудрих изрека сачуване су. Упокојио се мирно и преселио у радост Господа свога. 3. 3. 3. ПППРЕПРЕПРЕП. М. М. МАТРОНААТРОНААТРОНА Ц Ц ЦАРИГРАДСКААРИГРАДСКААРИГРАДСКА. . . Из Пергије Пам-филијске. Брзо јој дотужа брак са неким Цариградским велможом Дометијаном, те одбегне, преруши се у мушко одело и под именом Вавиле ступи у манастир св. Васијана у Цариграду. Но како је муж њен непрестано трагао за њом, то је она била принуђена да промени многа места, као Емесу, Сипај, Јерусалим, Бејрут, и најзад опет дошла у Цариград. Замонашила се у 25. години и подвизавала се 75 год. Живела свега 100 година, и као игуманија једног манастира у Цариграду мирно скончала и преселила се у радост Господа свога, 492. године. 4. 4. 4. ПППРЕПРЕПРЕП. Ј. Ј. ЈЕВТИМИЈЕЕВТИМИЈЕЕВТИМИЈЕ Д Д ДОХИЈАРСКИОХИЈАРСКИОХИЈАРСКИ ИИИ УЧЕНИКУЧЕНИКУЧЕНИК МУМУМУ Н Н НЕОФИТЕОФИТЕОФИТ. . . Срби по происхођењу, и сродници високих аристократа Византијских. Јевтимије, најпре друг св. Атанасија и

економ његове Лавре, а по том оснивач манастира Дохијара. Упокојио се мирно 990. год. Његов синовац Неофит наследио свога стрица као игуман Дохијара, умножио братство и саградио велику цркву. Упокојио се почетком XI столећа. 5. 5. 5. СССВВВ. С. С. СИМЕОНИМЕОНИМЕОН М М МЕТАФРАСТЕТАФРАСТЕТАФРАСТ. . . Даровити Цариграђанин. Имао светско и духовно образовање. Постао царским логотетом и првим великашем на двору. Но живео чисто и непорочно као истински аскет. Одликовао се и великом храброшћу војничком и мудрошћу државничком. Због тога га је цар Лав Мудри веома ценио и једном га слао на Крит да преговара о миру с Арапима, који у то време беху заузели ово острво. Свршивши успешно ову своју мисију, он се врати у Цариград, и ускоро повуче од света и светских послова. Писао житија светитеља, и то саставио нових 122 животописа и исправио 539 животописа. Упокојио се око 960. год. Из тела његовог потекло благоухано и целебно миро. 6. 6. 6. ПППРЕПРЕПРЕП. Т. Т. ТЕОКТИСАЕОКТИСАЕОКТИСА П П ПАРОСКААРОСКААРОСКА. . . Рођена на острву Лесбосу она се замонашила у својој 17. години. Дивљи Сарацени ударе на то острво и заробе све што им дође под руку, па и Теоктису са сестром јој. Када Сарацени изведу робље на пазар на острву Паросу Теоктиса побегне из гомиле и сакрије се. Сакрије се усред острва у неки запуштени храм, где се подвизавала 35 година. Упокојила се мирно 881. год. Светитељ Симеон, Метафраст прозвани, Он посвети цркви талант богодани, Он љубљаше свеце, Божије другове, И описа дивно подвиге њихове, Подвиге у духу, подвиге у телу. Подвиг мисаони и подвиг на делу. Он друг веран беше другова Божијих, Од свих људи у свету Богу најмилијих. Он љубљаше оне које и Бог љуби. Кроз то љубав своју ка Богу удуби. Од љубави к Богу Симеон засија, И к’о ћилим везен исписа Житија, Поколења нова на све четир’ стране Душе своје дивним витештвом да хране, Гледећи примере витештва светачког Следећи стопама учења отачког. О диван је Бог наш посред светитеља, О диван је Господ – Створитељ ангела.

Охридски



После дугог растанка са својим другом Пајсијем посети овога Јован Колов и ступи с њим у разговор. Питаху један другог, какву је ко врлину за толико време обрео. Рече Пајсије: „никад ме сунце не виде да једем”. Рече пак Јован Колов: „а мене никад не виде да се гневим”. Учећи братију у Скиту св. Јован употребљавао је ову причу о покајаној души човечјој: „у неком граду живела лепотица жена, но блудница, која имаше много љубавника. Кнез неки предложи тој жени, да ће је узети себи за жену, ако му се обећа, да ће живети чесно и верно у браку. Она се обећа. Кнез је узме у свој двор и венча се с њом. Сазнавши за ово њени пређашњи љубавници реше се, да је некако врате к себи на стари пут. Но нису смели ићи на очи кнезу, него пођоше позади двора и почеше звиждати. Чу жена звиждање и познаде. Па брзо запуши уши своје и склони се у унутрашњу одају двора, и закључа врата за собом. Тако се избави нових искушења.” Св. Јован објашњавао је ову причу овако: жена блудница то је душа, њени љубавници – страсти, кнез – Христос, унутрашња одаја – небеска обитељ, љубавници што звижде и маме – демони. Ако душа буде непрестано окретала се од страсти својих и прибегавала Богу, то ће се и страсти и демони устрашити и побећи од ње.


Да созерцавам појаву ангела Павлу у ноћи на бури (Дела Ап. 27), и то:

1. како се ноћу јави ангел Божји Павлу и рече му, да се не боји јер ће бити спасен и он и сви с њим;

2. како Павле саопшти то људима на лађи и много их охрабри.


ООО СПАСАВАЈУЋОЈСПАСАВАЈУЋОЈСПАСАВАЈУЋОЈ БЛАГОДАТИБЛАГОДАТИБЛАГОДАТИ

Ко може појмити и признати, да смо ми благодаћу спасени? Да смо спасени не нашим заслугама и делима него благодаћу – Божјом ко то може појмити и признати? То може појмити и признати само онај, ко је појмио и видео с једне стране бездну смрти и трулежи, у коју је човек грехом био низвргнут, и с друге стране висину части и славе, на коју је човек уздигнут у царству небеском, у свету бесмртном, у дому Бога живога – само онај може то и појмити и признати. Неко дете путоваше по ноћи, и спотицаше се и падаше из рупе у рупу, из јаме у јаму, док најзад, не паде у једну предубоку јаму, из које ни на који начин само не могаше изаћи. И кад се дете предаде у руке својој судбини и мишљаше, да му је ту крај, наједанпут неко стаде више јаме, пусти дуг конопац детету и викну му, да се ухвати и држи чврсто за конопац. То беше неки царски син, који узе дете, опра га и одену га, и одведе га у свој двор, и постави га поред себе? Да ли се ово дете својом заслугом и својим делом спасе? Никад и никако. Његова је сва заслуга што се ухватило за дотурени му крај конопа, и што се држало за коноп. Чиме је, дакле, дете спасено? Милошћу сина царевога. У односу Бога према људима та милост се назива благодат. Благодаћу сте спасени. Ове речи понавља апостол Павле два пута у кратком размаку, да би верни знали и запамтили. Знајмо и ми, браћо, и памтимо, да смо благодаћу спасени кроз Господа Исуса Христа. Били смо у чељустима смрти, и дарован нам је живот у двору Бога нашега.

О Господе Исусе Христе, Спаситељу наш, Тобом смо спасени. Теби слава и хвала вавек. Амин.


Благодаћу сте спасени (Еф. 2, 5–8)

10. новембар 1.1.1. СССВВВ. . . АПОСТОЛИАПОСТОЛИАПОСТОЛИ О О ОЛИМПЛИМПЛИМП, Е, Е, ЕРАСТРАСТРАСТ, К, К, КВАРТВАРТВАРТ, Р, Р, РОДИОНОДИОНОДИОН, , , СССОСИПАТЕРОСИПАТЕРОСИПАТЕР ИИИ Т Т ТЕРЦИЈЕЕРЦИЈЕЕРЦИЈЕ. . . Беху сви из Седамдесет апостола. Последња тројица спомињу се још и на другом месту, и то: Родион 8. априла, Сосипатер 28. априла а Терције 30. октобра. Св. Олимп и Родион беху следбеници апостола Петра; и када Петар пострада, пострадаше и они, јер по заповести Нероновој бише обезглављени. Ераст био најпре економ цркве Јерусалимске, а по том епископ у Панеади Палестинској. Кварт био епископ у Бејруту; много је страдао но многе је и привео вери Христовој. Сосипатер био епископ у Иконији; а Терције био другим епископом у истој тој Иконији. Духовно војеваше, победници бише, и венцима се славе увенчаше.

2.2.2.СССВВВ. . . МУЧМУЧМУЧ. О. О. ОРЕСТРЕСТРЕСТ. . . Из града Тијане у Кападокији. Св. Орест беше хришћанин од рођења и лекар по занимању. Би истјазаван сурово неким опаким кнезом Максимином у време царовања Диоклецијанова. Када га кнез најпре саветоваше, да се одрекне Христа и поклони идолима, одговори Орест: „кад би ти познавао силу Распетога, ти би одбацио лаж идолску и поклонио би се Богу истинитоме”. За то би бијен много, па струган и трзан, па опаљиван врелим гвожђем, па најзад бачен у тамницу, да умре од глади. Седам дана проведе Орест млади без хлеба и воде. Осмог дана поново би изведен пред кнеза, који му поче страшно претити мукама. На то му Орест одговори: „готов сам сваке муке претрпети имајући знамење Господа мога Исуса Христа изображено на срцу моме.” Тада нареди кнез, те му ударише у ноге 20 клинаца гвоздених, па везаше за коња и најурише по трњу и камењу, докле мученик Божји не издахну. На том месту

где беше тело Орестово бачено јави се неки човек светао као сунце, па сабра све кости Орестове и пренесе их на једно брдо близу града Тијане, и ту чесно сахрани. Овај дивни светитељ Орест јавио се св. Димитрију Ростовском и показао му све своје ране на телу.

3. 3. 3. СССВВВ. Н. Н. НОНОНОН ЕПЕПЕП. И. И. ИЛИОПОЉСКИЛИОПОЉСКИЛИОПОЉСКИ. . . Беше се прочуо као велики подвижник у Тавенском манастиру у Мисиру, због чега би изабран за епископа 448. год. на епархију Едеску. Доцније пређе на епархију Илиопољску. Овде он обрати 30000 Арапа у веру Христову. По смрти еп. Ива св. Нон поново се врати у Едесу, где остане до смрти, наиме до 471. год. када се и упокоји. По његовим молитвама обраћена у веру Христову знаменита грешница Пелагија, која се после прославила светошћу живота свога (Види 8. октобар).

Млади Орест младост не пожали, Пред судијом Христом се похвали, Живим Богом, јединим и светим, За род људски на Крсту Распетим. Орест свети, шибан по плећима, Наруга се мртвим идолима; Орест дивни на огњу спаљиван, Росом Духа Божјег прохлађиван. У ноге му чавле ударише, Све му тело ранама покрише; Духом силан Орест се мољаше. Благодарност Богу одаваше, Што га мука таквих удостоји, Што га себи за сина посвоји. О Оресте, Божји угодниче, И за Христа храбри мучениче, Помози нам до последњих дана, Помози нам твојим молитвама, И ми чесно живот да кончимо, Раја с тобом да с’ удостојимо.

Охридски



Пречудни путеви Божјег Промисла показали су се у једном изузетном и чудесном догађају у манастиру Дохијару у време блаженог Неофита, синовца св. Јевтимија. Када по смрти Јевтимијевој Неофит отпоче зидати нову и већу цркву св. Николају чудотворцу, нестаде му средстава, и он се поче молити Богу за помоћ. И Бог му поможе на један чудесан начин. Према Дохијарском манастиру лежи полуострво Лонгос или Сика. На том острву имаше Неофит један омањи метох, близу кога налазио се један кип човечји од камена. На том кипу стајало је написано: „ко мене удари у главу, наћиће много злата”. Многи су ударали кип у главу, но нису ништа нашли. Пошље Неофит неким послом манастирског послушника Василија. Овај Василије једног дана стајао пред статуом и чудио се тајанствености онога натписа. У том сунце се роди; и статуа баци своју сенку према западу. Василије узе камен и удари главу сенке, и ту поче копати, и нађе котао пун златних новаца. Одмах отрчи и јави игуману Неофиту. Игуман одреди тројицу чесних монаха, да иду с Василијем на манастирској лађици и донесу злато. Оду, дакле, ови монаси, натоваре злато на лађицу и пођу обратно. Но кад су били на мору, ђаво им утисне у главу мисао, да се дочепају тог злата сами за себе. И она тројица чесних монаха, прелештени ђаволом, вежу Василија конопом, обесе му камен о врат, и баце га у море. Кад је Василије пао на дно мора, на једанпут му се јаве архангели Михаил и Гаврил као два светла младића, узму га, пренесу у Дохијарску цркву и метну у га у закључану цркву пред царске двери. Сутрадан када монаси уђоше у цркву, нађоше Василија везана где лежи пред олтаром. Игуман га испита и сазна чудесан догађај са њим. У том стигоше и она три монаха, који видевши Василија жива беху као громом поражени. Њих игуман достојно казни, а злато узе и доврши цркву, но не посвети је св. Николи него св. архангелима Михаилу и Гаврилу. Ето зашто се стара Јевтимијева црква у Дохијару назива црква св. Николе, а нова пак св. архангела Михаила и Гаврила.

СОЗЕРЦАЊЕСОЗЕРЦАЊЕСОЗЕРЦАЊЕ Да созерцавам чудесно спасење Павлово од змије (Дела Ап. 27), и то: 1. како Павле зграби грања и баци на огањ; 2. како отровна змија искочи из огња и ухвати му се за руку; 3. како он отресе змију и не би му ништа.


ООО Ј Ј ЈЕДИНОМЕДИНОМЕДИНОМ МИРУМИРУМИРУ ИИИ ИЗМИРИТЕЉУИЗМИРИТЕЉУИЗМИРИТЕЉУ

Између Израиљаца и незнабожаца зјапио је бездан, који нико од смртних није могао испунити и поравнати. Господ Христос једини могао је то учинити, и Он је то учинио. Оно што је било удаљено Он је приближио и спојио. Чиме? Крвљу Својом. Наиме Својом жртвом Он је заменио све остале жртве. Тиме је Он искупио и Собом заменио сву природу, од које су људи узимали и Богу (односно боговима) на жртву приносили. Једна је жртва довољна и за Израиљце и за незнабошце – то је жртва Христова. Даље, крв животињска делила је Израиљце и незнабошце, и по месту где је приношена, и по божанству коме је приношена, и по врсти животиње која је приношена, и по начину како је приношена. Сада је крв Христова пречиста дошла на место све оне крви, и ова крв Христова уједињава, збратимљава Израиљце и незнабошце. И једни и други постају крвна браћа, као што смо и ми сви верни крвна браћа, због крви Христове, којом се искуписмо од клетве и којом се и сада хранимо. Међустење ограде, која је делила и растављала, Он разори, и састави руке и срца Израиљаца и незнабожаца. Чиме? Тијелом Својијем. То јест: живом истином, ваплоћеном истином у Себи. Сен законска замењивала је истину код Израиљаца а басне код незнабожаца. Обоје то Он удаљи и показа живу истину у телу. И свет виде и обрадова се.

О Господе Исусе Христе, преблаги Искупитељу наш, уједини срца нас верних Твојих. Теби слава а хвала вавек. Амин.


Јер је он мир наш који обоје састави

уједно (Еф. 2, 14)

11. новембар 1. 1. 1. СССВВВ. . . ВЕЛВЕЛВЕЛ. . . МУЧМУЧМУЧ. М. М. МИНАИНАИНА. . . Мисирац по пореклу и војник по занимању св. Мина, као истинити хришћанин, не могаше гледати одвратно жртвоприношење идолима, те напусти и војску, и град, и људе, и све, па оде у пусту планину. Јер лакше беше св. Мини живети с дивљим зверовима него ли с људима незнабожним. Једног дана прозре св. Мина из даљине незнабожачко празновање у граду Катуанији, па се спусти у град, и пред свима објави своју веру у Христа Бога живога а изобличи идолопоклонство и незнабоштво као лаж и мрак. Кнез града тога, неки Пирос, упита Мину ко је и шта је. Одговори му светитељ: „Отаџбина ми је Мисир, име ми је Мина, био сам официр, но видећи идолопоклонство одрекох се ваших почасти. Сад дођох да пред свима објавим Христа мога као Бога истинитога, да би и Овај мене објавио као слугу Свога у царству небеском.” Чувши ово Пирос стави Мину светога на велике муке. Шибаху га, стругаху гвозденим четкама, опаљиваху свећама, и мучаху разним другим мукама, па га најзад мачем посекоше. Тело му бацише у огањ, да га не би хришћани узели, но хришћани ипак спасоше од огња неке делове. Те остатке они чесно сахранише, а доцније они бише пренети у Александрију и тамо сахрањени, и над њима црква саграђена. Пострада св. Мина око 304. год. и пресели се у царство Христово. Но би и оста велики чудотворац у обадва живота, и на земљи и на небу. Ко год је св. Мину славио и на невољи у помоћ га са вером призивао, томе је он помагао. Више пута јављао се као ратник на коњу, да помогне вернима или да казни неверне. 2. 2. 2. СССВВВ. . . МУЧМУЧМУЧ. С. С. СТЕФАНТЕФАНТЕФАН Д Д ДЕЧАНСКИЕЧАНСКИЕЧАНСКИ КРАЉКРАЉКРАЉ С С СРПСКИРПСКИРПСКИ. . . Син краља Милутина и отац цара Душана. По наређењу необаве-штеног оца био ослепљен, а по наређењу лакомисленог сина био у старости удављен. При ослепљењу јавио му се св. Никола у храму на Овчем пољу, и показао му његове очи рекавши: „Стефане, не бој се, ево твојих очију на моме длану, у своје време ја ћу ти их вратити”. Пет година провео у Цариграду као заточеник у манастиру Сведржитеља (Пантократора). Својом мудрошћу и подвигом, кротошћу и благочешћем, трпељивошћу и благодушношћу прева-сходио је Стефан не само све монахе у манастиру него и сав Цариград. Када се наврши 5 година јави му се опет св. Никола и рече му: „дошао сам да испуним своје обећање”. И осени слепог краља крсним знамењем, и краљ прогледа. Из благодарности Богу саградио храм Дечански, једно од

ретко дивних дела византијске уметности и један од најзнаменитијих споменика негдашњег српског благо-чешћа. Св. краљ Стефан са св. Савом и св. кнезом Лазаром чини једну прекрасну триаду од светости, благо-родства и самопожртвовања, које је народ српски дао. Као мученик проживео свој земни век, и као мученик скончао 1336. год. примивши венац бесмртне славе од Сведржи-теља, коме је верно послужио. 3. 3. 3. СССВВВ. . . МУЧМУЧМУЧ. В. В. ВИКТОРИКТОРИКТОР ИИИ С С СТЕФАНИДАТЕФАНИДАТЕФАНИДА. . . Виктор беше родом Римљанин и војник по занимању. Мучен за Христа у време цара Антонина. За време његова мучења нека млада жена Стефанида изјави, да је и она хришћанка. Виктор би посечен а Стефанида растргнута будући везана једном ногом за врх једне палме; и другом за врх друге палме. 4. 4. 4. СССВВВ. . . МУЧМУЧМУЧ. В. В. ВИКЕНТИЈЕИКЕНТИЈЕИКЕНТИЈЕ ЂАКОНЂАКОНЂАКОН. . . Из Сарагоске епархије у Шпанији. Страшно намучен за Христа Господа, и најзад испечен на гвозденој решетци. Предао дух свој Богу 304. год. Тело му почива у Риму у цркви његовог имена. 5. 5. 5. ПППРЕПРЕПРЕП. Т. Т. ТЕОДОРЕОДОРЕОДОР С С СТУДИТТУДИТТУДИТ. . . Знаменити игуман Студијског манастира, велики страдалник за иконе, мудри устројитељ манастирског живота, богодухновени учитељ Православља и чудесни подвижник. Упокојио се у Цариграду 826. год. у 68. год. старости своје. 6. 6. 6. СССВВВ. У. У. УРОШИЦАРОШИЦАРОШИЦА КНЕЗКНЕЗКНЕЗ С С СРПСКИРПСКИРПСКИ. . . Син краља Драгутина. И у браку очувао чистоту и целомудреност. Из гроба му миро потекло. Мучен и прогоњен свети краљ Дечански Муке и гоњења поднесе хришћански, И кад се чињаше од свију побеђен Он победник беше, силан, неповређен. Свог оца победи дугом трпљивошћу, А Кантакузена дубоком мудрошћу. Симониду јетку победи ћутањем, А Шишмана цара богопоуздањем. Од свог Силног сина он силнији беше — Увек су силнији они што не греше. Земаљска се сила свршава без сјаја, А небеској сили нигде нема краја. Стефан краљ Дечански, кротак и умилан, Од небеске силе он бејаше силан, Од Христа му беше и сила и слава, Од Христа му живот, престо и држава. То увиде Стефан, и то исповеди, Зато све душмане на крају победи. Помоли се за нас, о чудесни краље, Да нам Бог спасење и милост пошаље.

Охридски



Ако је икад седео на престолу земаљскога царства цар светитељ, то је био свети краљ Стефан Дечански. Грци, који су Словене иначе сматрали варварима, дивили су се красоти душе св. Стефана као једном најређем чуду тога времена. Када цар Кантакузен посла к Милутину неким државним послом игумана манастира Пантократорова, између осталога упита краљ Милутин и о своме сину Стефану. „Питаш ме, краљу, о другом Јову? рече му игуман, буди уверен, да његова убогост стоји више твоје краљевске величине”. Цар грчки најпре је поступао са слепим Стефаном врло сурово: прво га затвори у једно оделење дворца, и забранио свакоме приступ к њему; а по том га предао у манастир Пантократор с тим, да би тамо под тешким подвигом монашким ослабио и пропао. Но блаженог Стефана Бог је чувао, и он је подносио подвиге поста и молитве као најбољи монах. О мудрости његовој почело се говорити по целом Цариграду. И цар га је почео уважавати и чешће од њега савете тражити. Тако на пример св. Стефан је допринео да се сруши чувена јерес Варламова, против које се борио св. Григорије Палама (види Синаксар II недеље часног поста). Варлам се у то време налазио у Цариграду, и вештом сплетком био је задобио за своје мишљење многе великаше у цркви и на двору. У недоумици цар призва Стефана и упита шта да ради са Варламом? Мудри Стефан му одговори речима Псалмиста: омрзох, Господе, оне који тебе мрзе! И још рече: „Опасне људе треба изгонити из друштва”. Чувши ово цар Кантакузен одмах протера Варлама с бешчешћем из престонице.


Да созерцавам чудесну моћ исцелења у апостола Павла (Дела Ап. 28) и то:

1. како Павле помоли се и метну руке на оца Поплијева, и исцели га од срдобоље;

2. како и многе друге у том месту тако исцели.


ООО Т Т ТВОРЦУВОРЦУВОРЦУ НОВОГНОВОГНОВОГ ЧОВЕКАЧОВЕКАЧОВЕКА

Дошавши на земљу човекољубиви Господ дошао је свима људима а не само некима. Јевреји су очекивали Месију, Он је дошао као Месија. Незнабошци су очекивали Искупитеља, Он је дошао као Искупитељ. Он је дошао с подједнаком љубављу и Јеврејима и незнабошцима. Трећега није никога ни било на земљи осим Јевреја и незнабожаца. Јевреји су једини у свету веровали у једнога Бога; незнабошци су се клањали идолима. Но и Јевреји су били помрачили веру своју безакоњима својим, те нису знали ништа. И тако по незнању били су се изједначили и Јевреји и незнабошци. А по готову и по греховном проклетству, које је од Адама бременило црну земљу. Као што стари Адам није припадао само Јеврејима него и незнабошцима, јер су и једни и други произашли из њега, тако ни Нови Адам није припадао само једнима од њих него обојима, јер је спасао обоје. Господ Исус није се могао приволети ни царству Јеврејском, тј. царству празног законског формализма, нити пак царству Јелинском (односно незнабожачком уопште), тј. царству натуралистичких басни и демонских бајања и врачања. Но Он је узео оба болесника, и оба исцелио. Оба је исцелио и сазидао у новог човека. А то је Црква Божја. Тако је Господ упразнио и одбацио и Јеврејство и Јелинство, и саздао Цркву Своју свету.

О Господе Исусе, свеблаги и свемудри, све је добро и све је мудро изнад речи што си учинио. Теби слава и хвала вавек. Амин.


Да оба сазида собом у једног новог

човека творећи мир (Еф. 2, 15)

12. новембар 1. 1. 1. СССВВВ. Ј. Ј. ЈОВАНОВАНОВАН М М МИЛОСТИВИИЛОСТИВИИЛОСТИВИ. . . Патријарх Александријски. Ро-ђен на острву Кипру у кнежевској фамилији. Отац му беше кнез Епифаније. Васпитан од детињства као прави хри-шћанин. На наваљивање родитеља он се ожени и имаде деце. Но по Божјем Промислу преселише се из овог жи-вота у онај и деца му и жена. Чувен због милосрђа и благо-чешћа Јован би изабран за патријарха Александријског у време цара Ираклија. Десет година управљао црквом Александријском као истински пастир, чувајући је од незна-божаца и јеретика. Био је узор кротости, милосрђа и чове-кољубља. „Ако желиш благородства, говорио је он, не тражи га у крви него у добродетељи, јер то је право благородство.” Сви свети одликовали су се милосрђем, али св. Јован беше се сав предао овој дивној добродетељи. Литургишући једном сети се патријарх речи Христове: ако принесеш дар свој к олтару и онде се опоменеш да брат твој има нешто на те (Мат. 5, 23–24) и сети се да један од клирика ту у цркви има злу вољу на њега; он брзо остави свете дарове, приђе томе клирику, паде му пред ноге и замоли за опроштај. И тек када се измири с тим човеком, врати се ка жртвенику. Једном опет идући цркви св. Кира и Јована догоди се да га срете нека бедна удовица и поче му говорити о беди својој. Пратиоци патријархови осетише досаду од дуга жалбовања женина, па ће рећи владици, да пожури у цркву на службу, и после службе може чути ту жену. Одговори им св. Јован: „а како ће сад Бог мене послушати, ако ја њу не послушам?” И не хте се кренути с места док не чу удовичину жалбу до краја. Када Персијанци ударише на Мисир патријарх Јован седе у лађу да се удаљи од напасти. Уз пут се разболи и стигавши на Кипар умре у своме месту рођења, 620. год., и пређе у царство бесмртно Господа свога. Мошти његове чудотворне пренете најпре у Цариград, по том у Буда Пешту и најзад у Пресбург. 2. 2. 2. СССВВВ. . . ПРОРОКПРОРОКПРОРОК А А АХИЈАХИЈАХИЈА. . . Из Силома. Пророковао на 1000 годи-на пре Христа. Прорекао Јеровоаму слуги Соломо-новом, да ће се зацарити над 10 колена Израиљевих (I Цар. 11, 29). 3. 3. 3. ПППРЕПРЕПРЕП. Н. Н. НИЛИЛИЛ С С СИНАЈСКИИНАЈСКИИНАЈСКИ. . . Био најпре префект у престоници, Цариграду. Као жењен човек имао једног сина и једну ћерку. Видећи порочан живот престонички он се договори

са женом, да се удаље из света. Тако и учине. Жена са ћерком оде у неки женски манастир у Мисир, а Нил са сином Теодулом на гору Синајску. Пуних 60 година подвизавао се св. Нил на Синају. Написао прекрасне књиге о духовном животу. Упокојио се мирно око 450. год. у 80. години живота земаљског и преселио се у блажени живот небески. Његова је света реч: „Телесне страсти воде своје порекло од телесних потреба: и против њих је нужна уздржљивост; а страсти душевне рађају се од потреба душевних, и против њих је нужна молитва”. 4. 4. 4. ПППРЕПРЕПРЕП. Н. Н. НИЛИЛИЛ М М МИРОТОЧИВИИРОТОЧИВИИРОТОЧИВИ. . . Родом из Мореје. Као јеромонах дошао са својим стрицем у Свету Гору. Подвизавао се као отшелник у пустом месту званом Свети Камени. Када се упокојио из њега потекло миро у таквом обиљу, да се са врха горе сливало у море. То чудотворно миро привлачило је болесне људе са свих страна. Ученик св. Нила осети досаду од множине посетилаца, те се у молитви пожали на свога духовног оца, св. Нила. И мироточење на једном се пресече. Св. Нил се подвизавао у пуном смислу као древни светитељи. Упокојио се у 17. столећу. Свети Нил Синајски монасима збори: – Исусово име у срцу говори! Срце своје вежбај у незлобивости, Тело у чистоти и уздржљивости. Ако си увређен, претрпи увреду, Тако ће увређач осетит’ позледу. Плачи за грешником и кад напредује: Он у сусрет правди вечитој путује. Ако трпиш беде, оне теби служе. Та беде су трње, на ком расту руже. Кад се Богу молиш, пријатност не проси, Но проси што души користи доноси. Смрти се не плаши, ал’ чекај смрт тела; Пре стида од људи стиди с’ од ангела. Клони с’ искушења и сам га не тражи, Но кад само дође, јунак се покажи; Ко се благим Христом често причешћује, Христос к’о у храму у њему станује, Са људима мало и ретко говори А са Богом често, и све чешће збори. Тако Нил Синајски монахе учаше, И све речи своје делом сведочаше.

Охридски



Многим светим људима и женама откривено је раније, кад ће умрети и променити животом. То је велики дар неба. Но не чекајући овај дар ми недостојни треба сваки дан покајањем да се готовимо за исход. Од људи се може и побећи а од Бога никад. Када св. Јован Милостиви бегаше од Персијанаца из Мисира, јави му се на лађи неки светао муж са златним скиптром у руци и рече му: „Цар царева призива те к Себи”. Јован разумеде ове речи и поче се приготовљавати за смрт, која ускоро и наступи. Св. краљу Стефану Дечанском јављао се чешће омиљени му светитељ Николај, па му се он јавио и пред смрт и рекао му: „Стефане, приготови се за свој исход, скоро ћеш предстати Господу”. По милосрђу ова два светитеља били су врло слични. Од неизмерног блага, којим је Јован располагао као патријарх при цркви Александриској он је на самрти имао само трећину једног динара, и то је наредио да се да сиромасима. А када Дечански беше у манастиру Пантократору у Цариграду, посла му тајом неки милостиви великаш српски знатну суму новаца: „благодарим добром господину за љубав, одговори Стефан доносиоцу, но учиниће ми већу радост, ако новац, намењен мени, буде он раздавао сиромасима”.


Да созерцавам храброст апостола Павла (Дела Ап. 28.), и то:

1. како он две године сеђаше у оковима у Риму;

2. како слободно проповедаше Јеванђеље незнабошцима и Јеврејима не бојећи се никога;

3. како га од проповедања Христа не може одвратити ни оков, ни тамница, ни сама смрт.


ООО ТОМЕТОМЕТОМЕ КАКОКАКОКАКО ТУЂИНЦИТУЂИНЦИТУЂИНЦИ ПОСТАШЕПОСТАШЕПОСТАШЕ ЧЕЉАДЧЕЉАДЧЕЉАД УУУ ДОМУДОМУДОМУ

Пре доласка Христа Господа изгледало је, да су само Јевреји блиски Богу а незнабошци даљни. У самој ствари и Јевреји и незнабошци подједнако су били удаљени од Бога и од истинског богопоштовања. Тада дође Он, Христос Спаситељ, и благовести мир вама, даљнима и блискима, и још кроз то приведе обоје, тј и Јевреје и незнабошце, у једноме духу ка Оцу. У новој твари, или новом човеку, или цркви Божјој, један је дух; и свак ко ступа у цркву Божју прима тога духа, тако да ма колико да се повећава број чланова цркве, увек остаје исти један дух Божји; и ма колико народа и племена и раса да ступе у цркву Божју, дух се не мења, но остаје вазда за вазда један и исти дух. Ето зашто ви незнабошци нисте туђи и дошљаци у цркви, ко као и сви остали чланови цркве сажитељи светитеља и домаћи Богу. Јер црква је на светости заснована, и њен камен темељац јесте Светац над светцима, и према плану сви чланови њени треба да су свети. Светима се називају и сви они, који живеше пре Христа но очекиваше Христа и надаше се у Њ, као и они који живеше после Христа признавајући Христа као Господа Сина Божјег, као Спаситеља, Искупитеља, Васркрситеља и Судију. Грех дели и отуђује од Бога. Но кроз Христа Господа деоба и отуђеност ишчезе, и сви верни били они пређашњи Јевреји или незнабошци посташе домаћи Богу. Све због и кроз Господа Исуса Христа. О браћо моја, Господ Христос нам је даровао нешто више и драгоценије од овог живота – даровао нам је мир и пријатељство с Богом. А ово је веће и драгоценије од живота у отуђености од Бога.

О Господе Исусе Христе, Миротворче и Миродавче, одржи нас до краја у миру с Богом. Теби слава и хвала вавек. Амин.


Тако дакле више нијесте туђи и дошљаци него сажитељи светитеља и

домаћи Богу (Еф. 2, 19).

13. новембар 1. 1. 1. СССВВВ. Ј. Ј. ЈОВАНОВАНОВАН З З ЗЛАТОУСТЛАТОУСТЛАТОУСТ. . . Патријарх Цариградски. Рођен у Антиохији 354. год. од оца Секунда војводе и матере Антусе. Учећи грчку филозофију Јован се згнуша на грчко незнабоштво и усвоји веру хришћанску као једину и свецелу истину. Би Јован крштен од Мелетија патријарха Антиохијског, а по том и његови родитељи примише крштење. По смрти родитеља замонаши се Јован и поче се строго подвизавати. Тада написа књигу „О свештенству”, и тада му се јавише св. апостоли Јован и Петар проричући му велику службу, велику благодат али и велико страдање. Када је требао бити посвећен за свештеника јави се ангел Божји истовремено и патријарху Флавијану (после Мелетија) и самом Јовану. А када га патријарх рукополагаше, видеше сви бела светла голуба над главом Јовановом. Прослављен због мудрости, подвига и силе речи, би Јован изабран по жељи цара Аркадија, за патријарха Цариградског. Шест година управљаше црквом као патријарх са несравњивом ревношћу и мудрошћу. Посла мисионаре незнабожачким Келтима и Скитима; сузби симонију у цркви збацивши многе епископе – симонисте; рашири милосрдну делатност цркве; написа нарочити чин свете Литургије; постиди јеретике; изобличи царицу Евдоксију; растумачи Свето Писмо својим златним умом и језиком, и остави цркви многе драгоцене књиге својих беседа. Народ га прослави, завидљивци га омрзоше, царица га два пут посла у изгнанство. У изгнанству проведе 3 године, и сконча на Крстов дан 14. септембра 407. год. у месту Коману у Јерменији. Пред смрт опет му се јавише св. Апостоли Јован и Петар, као и св. муч. Василиск (22. маја), у чијој цркви прими последње причешће. „Слава Богу за све!” беху његове последње речи, и с тим речима душа се златоустог патријарха пренесе у Рај. Од моштију Златоустових глава му почива у Успенском храму у Москви, а тело у Ватикану у Риму. 2. 2. 2. СССВВВ. . . МУЧМУЧМУЧ. А. А. АНТОНИННТОНИННТОНИН, Н, Н, НИКИФОРИКИФОРИКИФОР, Г, Г, ГЕРМАНЕРМАНЕРМАН ИИИ М М МАНЕТААНЕТААНЕТА. . . Прва тројица видевши један пут, како незнабошци о неком свом празнику клањају идолима са виком и игром, изађоше неустрашиво пред гомилу и почеше проповедати јединог Бога у Тројици. Началник Кесарије

Палестинске, у којој се ово и догоди, Фирмилијан, толико се раздражи овим поступком тројице хришћана, да нареди одмах да им одсеку главе. Манета беше девица хришћанка. Она следоваше за мученицима, када их вођаху на губилиште. И она би ухваћена и после љутих истјазања на огњу спаљења. Пострадаше сви 308. год. и преселише се у радост вечну Бога вечнога. 3. 3. 3. ПППРЕПРЕПРЕП. . . МУЧМУЧМУЧ. Д. Д. ДАМАСКИНАМАСКИНАМАСКИН. . . Рођен у Галати у Цариграду, и најпре се звао Дијаманди. У младости живео неморално, тако да се и потурчио. Тад наста горко кајање код њега, и он оде у Св. Гору, где се као монах строго подвизаваше 12 година у Лаври св. Атанасија. Но жељан мучеништва, ради очишћења греха, он оде у Цариград и поче ићи по џамијама, крстити се и викати Турцима, како је њихова вера лажна, и како је Исус Христос Бог и Господ. Би посечен пред капијом Фанара 13. нов. 1681. године. Мошти му почивају на Халки у ман. св. Тројице.

Црква слави светога Јована, Златоуста Богом дарована, Христовога великог војника, Што је цркви и понос и дика. Дубокога и срца и ума, А на речи харфа златоструна, Он порони у дубине тајни, И улови бисер звездосјајни; Он се диже небу у висине, И објасни божанске истине; Историји сагледа дужину, Сву је даде Божијему Сину, Он нам откри греховне ужасе, И врлине што човека красе; Показа нам најмилије тајне, И све сласти Раја милобајне. Јеванђелист, тумач Јеванђеља, И носилац духовног весеља, К’о апостол ревнова за Христа. Ни уз какву неправду не приста; К’о мученик он прими мучење,— Мучење је залог за спасење — Христов слуга показа се прави, Зато црква Златоуста слави.

Охридски



Казна и награда! Ово обоје у Божјим је рукама. Но као што је овај живот земаљски само сенка правога живота на небесима, тако је казна и награда овде на земљи само сенка праве казне и награде у вечности. Главни гонитељи светитеља Божјег Златоуста били су: Теофил патријарх Александријски и царица Евдоксија. По мученичкој смрти Златоустовој обоје њих постиже љута казна. На име: Теофил полуди, а царицу Евдоксију истера из двора цар Аркадије. Евдоксија се ускоро разболи од неизлечиве болести, и ране се отворише по телу њеном и црви закипеше из рана. Такав смрад од ње се распростираше, да не беше лако човеку ни улицом проћи испред њеног дома. Лекари употребише све најбоље мирисе и аромате и кадила, само да колико толико сузбију смрад од скверне царице, али мало у том успеваху. Најзад умре царица у смраду и мукама. Али и по смрти Божја рука тежаше на њој. Ковчег с њеним телом тресао се дан и ноћ кроз читавих 34 године, све док цар Теодосије не пренесе мошти св. Златоуста у Цариград. А шта се догоди са Златоустом после смрти? Награда, – награда какву само Бог може дати. Аделтије, епископ Арабски, који прими Златоуста изгнаника у свој дом у Кукусу, по смрти Златоустовој мољаше Бога, да му јави, где се налази душа Јованова. Једном тако на молитви би Аделтије као ван себе, и виде јуношу светла, који га вођаше по небесима и показиваше му редом јерархе, пастире и учитеље цркве називајући сваког по имену. Но Јована ту не виде. И поведе га ангел Божји ка изласку из Раја, а Аделтије беше жалостан. Када га ангел упита за узрок његове жалости Аделтије одговори, да му је жао, што не виде љубимога му учитеља Јована Златоуста. Одговори му ангел: „тога не може видети човек док је у телу, јер он је код Божјег престола, заједно са Херувимима и Серафимима.”


Да созерцавам чудесно створење света (Постања 1.), и то: 1. како Бог у почетку створи небо и земљу; 2. како земља би без вида и устројства; 3. како се Дух Божји носаше над водом.


ООО ТЕМЕЉУТЕМЕЉУТЕМЕЉУ ИИИ ООО КАМЕНУКАМЕНУКАМЕНУ КРАЈЕУГОЛНОМКРАЈЕУГОЛНОМКРАЈЕУГОЛНОМ

Темељ апостола и пророка то је, браћо, живот и рад апостола и пророка. То је Стари и Нови Завет. Ко спаја апостоле и пророке? Христос Господ. Без Њега нити би пророк разумео апостола нити апостол пророка. Он је пак испуњење пророка и сведочанство апостола. Тако је Он угаони камен, који везује пророке и апостоле, и држи их уједно, као што угаони каменови држе уједно дуварове. И цео Стари и Нови Завет уједињује се у Њему, налазе смисао у Њему, окрећу се око Њега, надахњавају се Њиме, држе се Њиме – Господом Исусом Христом. Незнабошци и Јевреји где би се састали и где разумели ако не у Исусу Христу Господу? Нигде осим у Њему. У Њему и кроз Њега они се сједињују у једног Новог Човека, у једно бесмртно тело, у једну свету и саборну цркву. И тело и душа састају се у вишем, светом пријатељству само кроз Господа Исуса. Веза душе и тела је била непријатељска све до Његовог доласка у телу; и то непријатељство ишло је на пагубу душе. Он је измирио и осветио обоје. Тако је Он постао камен угаони сваког бесмртног и богоугодног зидања, тицало се то појединог човека, или породице, или народа, или свуколиког рода човечјег, или садашњости, или прошлости, или будућности, или старозаветног или новозаветног. Он је главна стена у сваком зидању, као што је Он глава у телу цркве Божје. О Господе Исусе Христе, стено спасења нашега, помилуј и спаси нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.


Назидани на темељу апостола и пророка, гдје је камен од угла сам Исус

Христос (Еф. 2, 20).

14. новембар

1. 1. 1. СССВВВ. . . АПОСТОЛАПОСТОЛАПОСТОЛ Ф Ф ФИЛИПИЛИПИЛИП. . . Родом из Витсаиде крај језера Галилејског, као и Петар и Андреја. Од малена научен Св. Писму Филип се одмах одазва позиву Господа Исуса и пође за Њим (Јов. 1, 43). По силаску Св. Духа Филип је ревносно проповедао Јеванђеље по многим странама Азије и по Грчкој. У Грчкој хтедоше га Јевреји убити, но Господ га спасе моћним чудесима својим. Тако архијереј јеврејски, који се устреми на Филипа да га бије, наједанпут ослепи и сав поцрни. И би земљотрес велики, и земља се раступи и прогута злобне гонитеље Филипове. И друга многа чудеса збише се, нарочито исцелења болних, због којих многи незнабошци повероваше у Христа. У граду Фригијском Јерапољу св. Филип се нашао на заједничком послу јеванђелском са Јованом Богословом, својом сестром Маријамном и Вартоломејом апостолом. Туде би нека опасна змијурина, коју незнабошци храњаху брижљиво и клањаху јој се као Богу. Апостоли Божји молитвом као копљем умртвише ту змијурину. Тиме навукоше гнев помрачених људи. И озлобљени незнабошци ухватише Филипа и распеше га наопако на дрвету, по том распеше и Вартоломеја. У том се земља раступи и прогута судију и многе друге са њим. У великом страху потрчаше људи да скину распете апостоле. Но успеше само Вартоломеја да скину жива; Филип пак беше издахнуо. Вартоломеј постави крштенима за епископа Стахија, кога пре тога он и Филип беху исцелили од слепила и крстили. Беше Стахије 40 година слеп. Мошти св. Филипа пренете су доцније у Рим. Пострада овај дивни апостол 86. год. у време цара Дометијана. 2. 2. 2. СССВВВ. Г. Г. ГРИГОРИЈЕРИГОРИЈЕРИГОРИЈЕ П П ПАЛАМААЛАМААЛАМА АРХИЕПИСКОПАРХИЕПИСКОПАРХИЕПИСКОП С С СОЛУНСКИОЛУНСКИОЛУНСКИ. . . Отац Григоријев био знатан чиновник на двору цара Андроника II Палеолога. Даровити Григорије свршивши светске науке не хте поћи на дворску службу него се удаљи у Свету Гору и замонаши. Подвизавао се у Ватопеду и Лаври. Водио борбу са јеретиком Варламом и најзад га победио. Посвећен за митрополита Солунског 1347. год. Прослављен и као подвижник, и као богослов, и као јерарх, и као чудотворац. Јављали му се наизменично: Пресвета Богородица, св. Јован Богослов, св. Димитрије, св. Антоније Велики, св. Златоуст, ангели Божји. Управљао црквом Солунском 13 година, од којих једну годину провео у ропству код Сарацена у Азији. Упокојио се мирно 1360. год. и

преселио у царство Христово. Мошти му почивају у Солуну, где се налази и красна црква његовог имена. 3. 3. 3. СССВВВ. Ј. Ј. ЈУСТИНИЈАНУСТИНИЈАНУСТИНИЈАН ЦАРЦАРЦАР В В ВИЗАНТИЈСКИИЗАНТИЈСКИИЗАНТИЈСКИ. . . Пореклом Слове-нин, вероватно Србин, из околине Скопља. Словенско му је име Управда. Наследио на престолу стрица свога Јустина. Свуколика величина овога цара везана је нера-зделно са његовим дубоким православним веровањем. Веровао је и живео је по вери. Уз Часни Пост није јео хлеб нити пио вино, но хранио се зељем и пио воду и то преко дана. Заратио против варвара Дунавских само за то што су ови шкопили заробљенике. То показује његов узвишен осећај човекољубља. Срећан и успешан и у ратовима и у радовима. Саградио је велики број прекра-сних храмова, од којих и најлепши од најлепших – Св. Софија у Цариграду. Сабрао и издао римске законе. Сам он издавао је многе строге законе против неморала и распутства. Саставио црквену песму „Јединородни Сине и Слове Божји” која се почела појати на литургији од 536. год. Сазвао Пети васељ. Сабор 553. Скончао мирно 14. нов. 565. год. у 80. години свога живота и преселио се у царство Цара небескога.

Јустинијан велики и славни, Витез крста и цар православни, Храм подиже Божије Мудрости Да потраје до прага вечности, Друго сунце – на земљи да сјаји, Да се њиме греју нараштаји, И клањају Ваплоћеном Слову, Да познаду красоту Христову, Царства Божјег безмерну висину, Уз висину безмерну дубину, Уз дубину безмерну ширину, Уз ширину безмерну дужину. Као сунце усред летњег дана Засја круна цар–Јустинијана, Засја круна слуге Божијега, По мудрости понајмудријега А по сили понајсилнијега, Још по вери понајвернијега. О велики православни царе, Твоје цркве никада не старе, Твоја вера још се светом блиста, То је блесак православног Христа, Свети царе Христу се помоли, Да та вера времену одоли.

Охридски



Св. Григорије Палама много је научио кроз небеска откровења. Када је он провео три године на безмолвију у једној келији Св. Лавре, требало је да изађе међу људе и користи људима својим сабраним знањем и искуством. То му Бог стави до знања кроз једно ванредно виђење. Једнога дана као у полусну виде Григорије самога себе где држи у рукама суд препун млека, но толико препун, да се преливаше, али постепено млеко се претвори у вино, које се такође преливало преко ивица суда и квасило његове руке и хаљине. Тада му се јави светли младић и рече му: „зашто не би дао и другима од тога дивног пића, које тако траћиш без пажње? Или ваљда не знаш, да је то дар Божје благодати?” На то Григорије одговори: „али ако у данашње време нема никога ко осећа потребу у таквом пићу – коме дати? Тада му младић рече, да било не било жедних за такво пиће, он је обвезан испунити свој дуг и не пренебрегавати даром Божјим. Млеко је протумачио Григорије као обичну поуку маси народној о моралном животу и владању, а вино као науку догматског карактера. – Други пут Григорије се затворио био у једном манастиру и ту писао своја Начела Православља. У очи дана св. Антонија Великог позову га монаси на бденије, но он остане при свом занимању у келији. Братија сва оду у цркву. На једанпут му се јави св. Антоније и рече: „добро је и савршено безмолвије, но понегда је неопходно и општење с братијом”. Убеђен од овог откровења Григорије се одмах упути у цркву на радост свих монаха.


Да созерцавам чудесно стварање светлости (Пост. 1), и то: 1. како над безобличном земљом, беше свуда тама; 2. како рече Бог да буде светлост, и би светлост; 3. како разлучи Бог светлост од таме, и би дан и би ноћ.


ООО П П ПАВЛУАВЛУАВЛУ СУЖЊУСУЖЊУСУЖЊУ

То апостол Христов, браћо назива себе сужњем Христовим. Како то да апостол буде сужањ? Није ли сужањ везан? Јесте: но и апостол је везан, везан љубављу Господа Исуса тако силно, да никакву другу везу на земљи не осећа као да је и нема. Везан је апостол и умом својим за Господа Исуса тако јако, да он ништа не може да мисли мимо Исуса Христа Господа. Везан је апостол и вољом својом за Господа Исуса тако чврсто, да управо и нема своје воље, него је своју вољу савршено потчинио вољи Господа Исуса. И тако он воли оно што Христос воли, мисли оно што Христос мисли, делује оно што Христос хоће. Зар то није сужанство? О блаженог сужанства, што није на срам но на славу, и није на пропаст но на спасеније! И тако Христос је потпуни господар живота апостола, како споља тако и унутра. Јер и споља и унутра Он попушта на њ искушења: споља и унутра му открива чудеса свога промисла: споља и унутра Он га руководи ка савршеном добру ради његовог спасења и ради спасења многих других. Предајмо се, браћо, и ми Господу Исусу Христу попут апостола Његових. И бићемо тад у најсигурнијим рукама и на најсигурнијем путу.

Господе, Исусе Христе, Господе велики и дивни, вежи нас уза Се, зароби нас Себи за увек – за увек и у оба света. Теби слава и хвала вавек. Амин.


Ја Павле сужањ Исуса Христа за вас

незнабошце (Еф. 3, 1).

15. новембар 1. 1. 1. СССВВВ. . . МУЧМУЧМУЧ. Г. Г. ГУРИЈЕУРИЈЕУРИЈЕ, С, С, САМОНАМОНАМОН ИИИ А А АВИВВИВВИВ. . . Гурије и Самон беху угледни грађани Едески. У време једног гоњења на хришћане они се склонише ван града и живљаху у посту и молитви храбрећи правоверне, који њима притицаху за савет. Но беху ухваћени и пред судију изведени. Судија им припрети смрћу, ако се не покоре наредби царској о поклоњењу идолима. Одговорише му свети мученици Христови: „ако се покоримо наредби царској, пропашћемо, ма нас ти и не убио.” После љутих мука беху бачени у тамницу, у којој осташе од 1. августа до 10. новембра трпећи глад, таму и тескобу. Тада поново бише изведени и мучени; па како осташе непоколебљиви у вери Христовој, бише на смрт осуђени и мачем посечени 322. год. при опаком цару Ликинију. Доцније и Авив ђакон Едески, прими муке за Христа Господа свога, и у пламену предаде дух свој Богу. Мајка његова извади из огња тело његово целосно и сахрани у гроб заједно са св. Гуријем и Самоном. Када преста гоњење, подигоше хришћани храм у част три мученика, Гурија, Самона и Авива, и положише њихове чудотворне мошти у један ковчег. Од многобројних чудеса тих дивних светитеља Божјих једно је нарочито знаменито. Нека удовица у Едеси имаше ћерку девојку, којом се ожени један Гот војник из грчке војске. Па како се мајка бојаше да дв своју ћерку у далеку земљу, то се Гот закле на гробу света три мученика, да никакво зло неће девојци учинити него да ће је узети за закониту жену, пошто је рече, нежењен. У ствари он беше жењен. И када одведе девојку на своју постојбину држаше је не као жену него као робињу, докле не умре његова законита жена. Тада он у договору са осталим сродници-ма својим закопа са мртвом женом и своју живу роби-њу. Робиња се с плачем мољаше св. мученицима, да је спасу. И они јој се јавише у гробу, узеше је и тренутно пренеше из Готске земље у Едесу, у своју цркву. Сутра-дан, када цркву отворише, нађоше девицу крај гроба све-титеља Божјих, и сазнаше о чудесном избављењу њеном.

2. 2. 2. СССВВВ. . . МУЧМУЧМУЧ. Е. Е. ЕЛПИДИЈЕЛПИДИЈЕЛПИДИЈЕ, М, М, МАРКЕЛАРКЕЛАРКЕЛ ИИИ Е Е ЕВСТОХИЈЕВСТОХИЈЕВСТОХИЈЕ. . . Пострадали за Христа у време Јулијана Одступника. Елпидије беше сенатор. Видећи муке и чудеса Елпидијева 6000 незнабожаца повероваше у Христа Господа 3. 3. 3. ПППРАЗНИКРАЗНИКРАЗНИК ИКОНЕИКОНЕИКОНЕ СВСВСВ. Б. Б. БОГОРОДИЦЕОГОРОДИЦЕОГОРОДИЦЕ „„„КККУПЈАТИЦКЕУПЈАТИЦКЕУПЈАТИЦКЕ”. ”. ”. Ова икона прво се јавила некој девојчици Ани, у селу Купјатичу у Минској губернији 1182. год. Чувајући стадо виде Ана неку светлост у шуми. Када се она приближи тој светлости, угледа на дрвету осредњи крст са ликом Пресвете Богородице. Узме Ана тај крст и однесе дома, па се опет врати своме стаду. Но на велико чудо њено она опет виде на истом месту исти крст о дрвету. Она га узе, метне себи у недра и однесе кући. Када хтеде показати крст оцу своме, завуче руку у недра, но крста ту не бејаше. Она исприча оцу све; па са оцем оде, видеше крст у шуми и пренесу га кући. Сутрадан крста опет није било у кући. Они узбуне цело село, и сви сељаци оду те виде крст и поклоне му се. Убрзо људи ту сазидају цркву. Многобројна чудеса пројавила су се од тога чудесног крста са изображењем Богоматере. Та икона сада се налази у цркви св. Софије у Кијеву. О Пресвета Божја Мати Богоневесто, Христу Богу ти си била телесни престо; Носила си Цара славе у телу своме, Родила си Живодавца свету мртвоме. Крвљу Својом, крвљу светом, Он свет избави, Тебе, Дево, и сам Себе, славно прослави. Но твоја се права слава на небу блиста, Где ти седиш с десне стране До Самог Христа. Ал’ се зраци твоје славе к земљи спуштају, И на путу путницима у ноћ сијају. Слава теби, Божја мати, у све векове, Први храме, дивни храме, славе Христове!

Охридски



Бог најчешће даје миротворцима победу у рату. Један је пример за то велики цар Јустинијан, а други св. краљ Стефан Дечански. По смрти свога оца краља Милутина Стефан скине повез са очију својих, и би с радошћу проглашен за краља и од властеле и од народа. Но Константин, Симонидин син, и млађи брат Стефанов по оцу диже војску против Стефана. Тада му Стефан написа овако: „Ти си чуо, шта се догодило са мном (тј. како сам прогледао) по Промислу Божјем, који строји све на добро. Помилован Богом ја сам наследио престо родитељски, да владам над људима са страхом Божјим и правдом, по примеру предака, одустани од свог предузећа, дођи да се видимо један с другим; прими друго место у држави као други син, и не устај с туђинима против свога отечества; наша пространа земља довољна је и за мене и за тебе. Ја нисам Каин братоубица но друг братољубивом Јосифу. Речима овог последњег и ја теби говорим: ја сам Божји; ви сте умишљали мени зло, а Бог устроји добро.” Тако је писао свети краљ. Но Константин не послуша. И би побеђен у рату од Стефана. Тако је побеђен био и Владислав, син Драгутинов, други претендент на престо српски! А најгоре је прошао Михаил Шишман цар бугарски. Њему Стефан писаше: „појми значење љубави хришћанске, умири гнев, допусти да буде љубав међу нама како је била и међу родитељима нашим. Престани пролевати хришћанску крв. Окрени оружје на непријатеље имена Христова а не на хришћане. Опомени се, како ће се тешко одговарати за невину крв. Знај и то, да ко отима туђе, губи и своје”. Михаил се наруга овом писму светога краља и би до ноге потучен на Велбужду. „Бог је са праведним а не са силним.”


Да созерцавам чудесно стварање света (Пост. 1), и то: 1. како Бог рече да буде свод између воде: 2. како растави воду под сводом од воде над сводом; 3. како свод назва небо.


ООО ОБЈАВИОБЈАВИОБЈАВИ ПРЕМУДРОСТИПРЕМУДРОСТИПРЕМУДРОСТИ Б Б БОЖЈЕОЖЈЕОЖЈЕ СИЛАМАСИЛАМАСИЛАМА НЕБЕСКИМНЕБЕСКИМНЕБЕСКИМ

Јесу ли ангели, браћо, свезнајући? Нису; јер да су свезнајући, били би богови. Један је Бог, браћо, а ангели су прекрасне слуге Божје. Тајна Ваплоћења није била позната ангелима пре него се збила. И све остале тајне, у вези са тајном Ваплоћења, биле су непознате ангелима све док их нису видели објављене у Цркви. Црква је, дакле, ново откровење и за саме ангеле свете. Црква је с једне стране нова пројава мудрости, силе и човекољубља Божјег, а с друге стране нова пројава богољубља и подвига човекова. Ни сами ангели нису раније знали, колико се Бог дв снизити нити колико се човек дв уздићи. То је у цркви показано, и кроз цркву ангелима обзнањено. О томе апостол говори Ефесцима наведеним речима. Началима и властима, тј. ни врховима ангелским није унапред било све познато. Многоразлична премудрост Божја, т.ј. премудрост раније непројављена, и ангелима непозната, а сада у цркви показана у безбројним облицима и приликама и случајевима.

О браћо моја, два највећа дела Божја, до сад пројављена, јесу стварање света и стварање цркве. И у једном и у другом делу човек је, браћо, главни предмет Божје љубави. Да будемо благодарни, сваким дахом својим благодарни преблагодарни Богу.

О Боже благи, Боже милосрдни. Теби слава и хвала вавек. Амин.


Да се кроз цркву сад обзнани началима и властима на небесима многоразлична

премудрост Божија (Еф. 3, 10).

16. новембар 1. 1. 1. СССВВВ. . . АПОСТОЛАПОСТОЛАПОСТОЛ М М МАТЕЈАТЕЈАТЕЈ Ј Ј ЈЕВАНЂЕЛИСТЕВАНЂЕЛИСТЕВАНЂЕЛИСТ. . . Беше Матеј, син Алфејев, најпре цариник (тј. закупац и скупљач пореза, или митар), и као таквога виде га Господ у Капернауму и позва: хајде за мном. И уставши отиде за њим (Мат. 9, 9). По том Матеј приреди дочек Господу у својој кући и ту даде повод, да Господ искаже неколике велике истине о своме доласку на земљу. По пријему Св. Духа Матеј свети пропо-ведаше Јеванђеље у Партији, Мидији и Етиопији, земљи црначкој. У Етиопији постави за епископа некога Платона, следбеника свога, а он се повуче у молитвену самоћу у гору, где му се Господ јави. Крсти жену и сина кнеза те земље, због чега се кнез веома расрди, и посла једну стражу да доведе Матеја к њему на суд. Војници одоше и вратише се кнезу говорећи, да чуше глас Матејев али га никако не могоше очима видети. Тада кнез посла другу стражу. Када се и ова стража приближи апостолу, овога облиста светлост небеска, тако силна, да војници не могоше у њега гледати, но испуњени страхом бацише оружје и вратише се. Тада кнез сам пође. Приближивши се св. Матеју, засија од овога такав блесак, да кнез на једанпут ослепи. Но апостол свети беше милостива срца: он се помоли Богу, и кнез прогледа, – нажалост, прогледа само телесним очима али не и духовним. Он ухвати св. Матеја и стави га на љуте муке. Наиме, у два маха ложаше велики огањ на прсима његовим. Но сила Господња сачува га жива и неповређена. Тада се апостол помоли Богу и предаде дух свој Богу. Кнез нареди те и тело мучениково положише у оловни сандук и бацише у море. Светитељ се јави епископу Платону и рече му о своме телу и сандуку, где се налази. Епископ оде и изнесе сандук са телом Матејевим. Видевши ово ново чудо кнез се крсти и прими име Матеја. Затим остави кнез сву сујету светску и прими чин презвитерски, и богоугодно послужи цркви. Када

умре Платон, јави се овоме Матеју апостол Матеј и усаветова га да се прими епископства. И тако он се прими епископства и би пастир добри многе године, док га Господ не позва у царство Своје бесмртно. Св. Матеј апостол написао је Јеванђеље на јеврејском језику, које је убрзо преведено на грчки, и на грчком до нас дошло, док се оно на јеврејском изгубило. За овога Јеванђелиста каже се, да никада није јео месо, него се хранио поврћем и воћем 2. Преп. Сергије Малопинежски. Руски парохијски свештеник. Као свештеник богоугодно живео и служио пуне 22 године у Вологодској губернији. Упокојио се мирно у Господу 16. новем-бра 1585. год. у старости од 92 године. Апостолу своме, Матеју светоме, Сам се Господ јави у земљи црначкој, То утеха беше борцу мученоме, И велика сила души му јуначкој. Још му Господ даде штап из руке своје, Пред маленом црквом да га он посади Докле озелени с цветом разне боје И плод сладак роди, да се свако слади. Из корена доле извор ће потећи, Извор воде хладне, жедном ће да прија, А ко се умије хвалу ће изрећи, Лице ће му сјајем чудним да засија. Апостол учини како Господ рече, И пониче дрво, украси се цветом, И жива му вода из жила потече, Испуни се црква многобројним светом: Ко болестан беше исцељење прими, А ко здрав бејаше постаде здравији, Црнац црно лице прекрасним учини, Дивљи народ поста – виноград Божији. О чудесно дрво, да ли га је нама! Имамо га, браћо, сви га ми имамо, То је Христос Господ, Господ над војскама, Он – Дрво Живота – Њим се спасавамо.

Охридски



Ништа тако не ломи гордост људску као навикнута послушност према старијима. У старој Спарти послушност се сматрала великом врлином. Прича се како је један војник спартански у боју јурећи с обнаженим мачем, сустигао непријатеља, и таман кад је замахнуо да га посече, труба затруби за престанак боја, а он спусти мач у корице. Кад га је неко, ко је видео, упитао, зашто не посече непријатеља, он одговори: "Боље послушати војводу него посећи непријатеља!"

Послушност хришћанска разликује се од ове спартанске послушности по томе што је она драговољна и што има за циљ спасење душе, тј. није ради очувања царства земаљског него ради задобијања царства небеског. Св. Јован Колов почео је свој подвиг код некога старца Тивејског. Старац, да би научио ученика послушности, посади сухо дрво у земљу и нареди ученику, да сваки дан залева. Три године безропотно је Јован заливао сухо дрво, док ово најзад није озеленело и плод донело. То је плод безропотне послушности. Сам распети Господ послγшливъ быль дажε до смеρти (Фил. 2, 8).


Да созерцавам мир Господа Исуса и то:

1. мир који Он ношаше у души Својој — једини савршени Мироносац,

2. мир који Он ствараше међу људима — једини савршени Миротворац,

3. мир који Он даде ученицима Својим — једини савршени Миродавац.


ООО ТОМЕТОМЕТОМЕ КАКОКАКОКАКО СМОСМОСМО СВИСВИСВИ СЛОБОДНИСЛОБОДНИСЛОБОДНИ САМОСАМОСАМО КАОКАОКАО РОБОВИРОБОВИРОБОВИ Х Х ХРИСТОВИРИСТОВИРИСТОВИ

Велика новост, коју Хришћанство сваки дан јавља свету, јесте, да се ништа не цени пуном ценом по спољњем изгледу, него по суштини. Да се не цене ствари по боји и облику, него по значењу. Да се не цени човек по положају и имању, него по срцу — по срцу у коме се сједињује осећање, ум и воља. Према тој, за свет вазда новој науци, није роб онај ко је споља заробљен, нити је слободњак онај ко има спољну, телесну слободу. По световном поимању роб је онај ко што мање ужива од света, а слободњак је онај ко што више ужива од света. По хришћанском поимању роб је онај ко што мање ужива од живога и слаткога Христа, а слободњак је онај ко што више ужива од живога и слаткога Христа. И још по световном поимању роб је онај ко што мање твори вољу своју а што више вољу туђу, а слободњак је онај ко што више твори вољу своју а што мање вољу туђу. По хришћанском пак поимању роб је онај ко што више твори вољу своју а што мање вољу Божју, а слободњак је онај ко што више твори вољу Божју а што мање своју. Робовати Господу једина је права и човека достојна слобода, а робовати свету и себи, греху и пороку, једино је смртоносно робовање. Цареви на престолу — човек би помислио: има ли слободнијих људи на земљи? Па ипак многи од царева били су најнижи и најнедостојнији робови земље. Оковани хришћани у тамници — човек би помислио: има ли беднијих робова на земљи? Па ипак хришћански мученици у тамници осећали су се слободним људима, и испуњени духовном радошћу. певали су псалме и уздизали благодарне молитве Богу. Слобода, скопчана с тугом и жалошћу, није слобода но ропство. Само је слобода у Христу скопчана с радошћу неисказаном. А радост трајна знак је праве слободе. О Господе Исусе, једини Господару благи, који нам дајеш слободу кад нас што јаче вежеш за Себе, учини нас што пре робовима Твојим, да бисмо престали бити робовима љутих и немилосрдних госпо дара. Теби слава и хвала вавек. Амин.


Који је позват у Господу роб, слободњак је Господњи, тако и који је позват слободњак, роб је Христов

(I кор. 7, 22)

17. новембар 1. 1. 1. СССВВВ. Г. Г. ГРИГОРИЈЕРИГОРИЈЕРИГОРИЈЕ Ч Ч ЧУДОТВОРАЦУДОТВОРАЦУДОТВОРАЦ ЕПЕПЕП. Н. Н. НЕОКЕСАРИЈСКИЕОКЕСАРИЈСКИЕОКЕСАРИЈСКИ... Ево човека Божјега и силнога чудотворца, прозваног другим Мојсејем. Рођен од родитеља незнабожних но знатних и богатих Григорије најпре учи филозофију јелинску и ми-сирску, но познавши њену штурост и недовољ-ност обрати се учитељима хришћанским, а нарочито Оригену у Александрији, код кога се учаше неколико година и од кога прими крштење. Чист душом и телом он хтеде себе целога посветити само Христу Богу, због чега се удаљи у пустињу, где у мучним подвизима проведе дуго времена. Слава о њему пронесе се свуда, и Федим еп. Амасијски хтеде га посветити за епи-скопа Кесаријског. Прозорљиви Григорије опази намеру Федимову, па се кријаше по пустињи од изасланика његових, да га не би нашли. Најзад га Федим чудним начином посвети, и Григорије мо-раде се примити службе архипастирске. Јавила му се Пресвета Богородица са св. Јованом Богословом, и по наредби Богородице св. Јован му предао Символ Вере, познат под именом Григоријевим. Ко ће избројати сва чудеса овога другог Мојсеја? Заповедао је злим дусима, запо-ведао горама и водама, лечио све муке и боле-сти, пред гонитељима бивао невидљив, прозирао у даљини не само догађаје него и мисли људске. Скончао земни живот 270. год. у дубокој старости. Када је дошао за епископа у Кесарију затекао је сав град незнабожачки само са 17 хришћана, а када је одлазио из овог живота оставио је сав град хришћански само са 17 незнабожаца. Зато је при-мио венац славе од Господа свога у царству небеском

2. 2. 2. ПППРЕПРЕПРЕП. Н. Н. НИКОНИКОНИКОН Р Р РАДОНЕЖСКИАДОНЕЖСКИАДОНЕЖСКИ. . . Ученик и наследник у игуманству св. Сергија Радонежског. Када варвари нападоше на Русију он се мољаше Богу да отклони беду од руског народа. Тада му се јави св. Сергије са Петром и Алексијем, упокојеним митрополитима Московским, и рече му, да не тугује, јер та навала бива по попуштењу Божјем за неко добро, но да ће она проћи, и мир се опет зацарити. Обновио манастир св. Тројице и послужио многима примером подвижништва. Упокојио се 17. нов. 1426. год. 3. 3. 3. ПППРЕПРЕПРЕП. Г. Г. ГЕНАДИЈЕЕНАДИЈЕЕНАДИЈЕ В В ВАТОПЕДСКИАТОПЕДСКИАТОПЕДСКИ. . . Монах Вато-педски на дохијарској (економској) дужности. При њему се чудесним начином напунило зејтином испражњено буре. То чудо приписано је Пресве-тој Богородици, којој је манастир и посвећен, а понаособ икони њеној, која је стајала онде. Григорије свети, и свети и славни Сјајна звезда, цркве, јунак православни, Стазом врло уском Богу се уздиже, Кроз патње и сузе он блаженству стиже. Самог себе спасе, поможе многима, Примерним животом, речју и чудима, Неверним поможе да постану верни, А верним да буду чисти правоверни. Отворено небо за њега бејаше, И у тајне људи јасно проницаше; Он науку тајну са небеса прими, Срцем те науке Тројицу учини, Тројицу божанску, јединствену бићем, Христа – животворним и јелом и пићем. Ка’ што роса чиста сунце у се прима Тако чиста срца стан су небесима. Григорије свети, с Божијом помоћи, Одоли идолској безмесечној ноћи, Незнабожне крсти, крсти на хиљаде, И у покој оде, крај свог Цара стаде, Григорије свети у Бога измоли: Црква православна врагу да одоли!

Охридски



Следећи примери из живота св. Григорија нека покажу, како Бог чува и спасава праведника од напасти. Још док беше на философској школи у Александрији св. Григорије чуваше чистоту и своје душе и свога тела као што је чува и очува до краја свога живота. У томе он беше изузетак међу тадашњом распусном омладином. То изазва код његових другова и завист и мржњу. Да би понизили Григорија они нађу и пошаљу једну блудну жену, да изведе њихову злобну замисао. Једном када Григорије стајаше на неком тргу са најпознатијим учитељима и филозофима, приђе та скверна жена и поче с виком тражити од Григорија, да јој плати што јој је тобож остао дужан за нечисту везу с њом. Чувши ово присутни људи једни се саблазнише а други расрдише на бестидну жену и почеше је одгонити. Но она још јачим гласом поче викати и новац тражити. Григорије невини поцрвени као што би поцрвенило свако невино створење пред грубом клеветом, но не показа ни срџбе ни мржње, него рече једном другу до себе, да јој да онолико колико тражи, само да би се што пре уклонила. Друг послуша друга и предаде жени тражени новац. Но у том часу попусти Бог злог духа на жену, те она паде на земљу, поче се грчити и трзати, и зубима скрежетати, и пену на уста бацати. Видећи то сви се устрашише. А Григорије свети, незлобив као јагње, помоли се Богу за њу, и жена оздрави и устаде. И тако место понижења задоби Григорије још већу славу. – Други пример: када наста љуто гоњење хришћана, св. Григорије посаветова хришћанима да се скрију, а и он сам са ђаконом својим склони се на неко брдо. Но војници царски угледаше их и пођоше за њима. Када беху сасвим близу, помоли се Григорије Богу за помоћ, и Бог их на једанпут учини невидљивим за гонитеље њихове. Узалуд се војници окретаху у близини њиховој, не могоше их видети, те се најзад без њих вратише дома.


Да созерцавам створење света, и то:

1. како четвртог дана створи Бог видела велика и мала;

2. како створи сунце да светли дању, и месец и звезде да светле ноћу.


ООО ШИРИНИШИРИНИШИРИНИ ИИИ ДУЖИНИДУЖИНИДУЖИНИ ИИИ ДУБИНИДУБИНИДУБИНИ ИИИ ВИСИНИВИСИНИВИСИНИ

Ево плода вере и љубави! Ево дарова царских, које доноси Цар Христос кад се усели у срце човеково. Разумевање тајни спасоносних; разумевање свега онога што је за живот човеков важно. Но то разумевање није лично ни изузетно, није самолично и оригинално, него се оно поклапа са разумевањем свих светих. Јер ко су свети, ако не богаташи у вери и љубави? Њима се дарова разумевање тајни Божјих због њихове вере и љубави. Пробај, дакле, твоје разумевање на њиховом разумевању, па ако видиш разлику, знај да си ти у неправу. Ако ли се твоје разумевање поклапа с њиховим, значи достигао си њихову меру вере и љубави, и значи Христос се уселио у срце твоје. Тада ћеш разумети шта је ширина љубави Божје, којом обухвати у план спасења и Јевреје и незнабошце; и шта је дужина Промисла Божјег, којом од правремена спремаше план спасења, па редом кроз закон и пророке и чудеса многа; и шта је дубина смирења Христова, због кога се и у Ад спусти лично, да спасе душе праведника; и шта је висина славе Христове, коју као човек прими после свршетка Свога спасоносног дела на земљи. Као Крст Христов тако стоји ширина и дужина, и дубина и висина, све обухватајући, све објашњавајући, све призивајући, све милујући, све узвисујући.

О Господе Исусе, благи Господе наш, помилуј нас и спаси. Теби слава и хвала вавек. Амин.


Да бисте могли разумјети са свима светима, што је ширина и дужина и

дубина и висина (Еф. 3, 18).

18. новембар 1. 1. 1. СССВВВ. . . МУЧМУЧМУЧ. П. П. ПЛАТОНЛАТОНЛАТОН. . . Од града Анкире Галатијске; хришћанин по рођењу и васпитању. Још у младим годинама показивао велико савршенство у свима добродетељима. Платон не скриваше своју веру у Христа Господа, него јавно је проповедаше изобличавајућн идолопоклонике због клањања мртвим тварима место живоме Творцу. Због тога би изведен на суд пред началника Агрипина, и би много истјазаван и мучен од овога. Када га началник поче саветовати, да избегне смрт и сачува живот поклоњењем идолима, одговори му Платон: „две су смрти, једна времена а друга вечна, тако два су и живота, један маловремени а други бесконачни”. Тада Агрипин удари на њ страшне муке. Између осталога нареди, те му врелу гвоздену ђулад метаху на обнажено тело; по том од коже му кајише скрајаху. „Мучи ме још љуће, довикиваше мученик мучитељу, да се види јасно твоја безчовечност и моје трпљење”. Када мучитељ напомену мученику Платона филозофа као незнабожачког филозофа, рече му мученик: „нити сам ја сличан Платону ни Платон мени, осим једино по имену. Ја учим и учим се мудрости, која је Христова, а он је учитељ оне мудрости, која је лудост пред Богом.” По том би Платон бачен у тамницу, где проведе 18 дана без хране и воде. Када се стражари задивише, да Платон могаше живети гладујући тако дуго, он им рече: „ви се ситите месом а ја светим молитвама; вас весели вино а мене Христос, лоза истинита”. Би најзад посечен мачем око 266. год. и прими венац вечне славе ...2. 2. 2. СССВВВ. . . МУЧМУЧМУЧ. Р. Р. РОМАНОМАНОМАН ИИИ В В ВАРУЛАРУЛАРУЛ. . . Роман свети беше ђакон цркве Кесаријске. Једном он ревносно проповедаше Јеванђеље у Антиохији. Па када би неки идолски

празник и начелник Антиохијски Асклипијад хтеде ући у храм незнабожачки да принесе жртву, Роман стаде преда њ и рече му: „грешиш, начелниче, кад идеш идолима, нису идоли богови него је Христос једини истинити Бог”. Разјарени начелник стави Романа на муке, те св. Роман би бијен и струган без милости. У том часу виде св. Роман једно дете, по имену Варул, и рече Асклипијаду: „и ово мало дете разумније је од тебе маторога, јер оно зна Бога правога а ти не знаш”. Началник поче испитивати Варула о вери, и Варул изрече своју веру у Христа Господа као јединог истинитог Бога на супрот лажним идолима. Тада Асклипијад нареди те малога Варула мачем посекоше а св. Романа у тамници удавише 303. год. И тако оба ова мученика наследише царство Христово.

Виде Варул муке светога Романа, А Роман Варула тужно уплакана; У Варула душа детињски невина. У Варула срце чистије од крина, Па началник злобни Варула упита, – Хајде, дете, реци истину без мита: Да л’ је бољи Христос ил’ богови наши? – Бољи, бољи Христос од идола ваши’! – Да сам знао, дете, не бих те ни пит’о! Чим је Христос бољи? хајде реци и то. – Христос је Створитељ света створенога. Идоли су маште царства демонскога. — Началник се збеси па отрока бије, А отроку мило, па збори гласније: – Остав’те се, људи, демона проклети’, Бог је један Христос, Он људе просвети. — Крај Варула мајка – храбри свога сина: – Удостој се, сине, мученичког чина. Као јагње Варул под мач главу сави, И Христа, и себе, и мајку, прослави.

Охридски

пролог 18нов. /01. дец.


Ако те ко удари по десном твом образу, обрни му и други (Мат. 5, 39), заповедио је Господ. То је најкраћи и најјаснији израз науке о смирености. Ничега се зли демони не страше толико код човека као смиреног испуњавања заповести Господњих. У Александрији беше неки богаташ и велмож, па имаше ћерку младу, у коју уђе зли дух, и ћерка сиђе с ума. Рече неко очајноме оцу, да ћерку његову нико не може исцелити осим монаха отшелника, који живе у пустињи, и у Александрију долазе с времена на време ради продаје котарица, свога рукодеља; но и од њих нико неће хтети ући у кућу богаташа велможе, ако им каже због чега их зове. Него је најбоље да он купи у њих котарица, и позове их кући, да им плати, па кад буду ушли у кућу, тада замолите их, да се помоле Богу за сву чељад у кући, даако тако Бог помогне и исцели полуделу девојку. Послуша отац, оде на пазар у одређени дан, и нађе једног ученика св. Макарија, где продаје котарице. Он брзо купи котарице, и позва монаха кући својој, да му плати. Када монах уђе у кућу, луда ћерка изненадно искочи пред монаха и снажно га удари руком по једном образу. Ћутке монах брзо окрете и други образ. У том зли дух завапи горко и побеже из девојке. И девојка постаде потпуно мирна и разумна. Када се монах врати у пустињу исприча старцима, шта се случи. И они сви прославише Бога што дарова толику силу ономе ко испуњава заповести Његове.


Да созерцавам чудесно створење света, и то:

1. како петога дана Бог створи животиње што живе у води, и птице небеске у ваздуху;

2. како их благослови Бог, да се рађају и множе.


ООО ЉУБАВИЉУБАВИЉУБАВИ ПРЕТЕЖНИЈОЈПРЕТЕЖНИЈОЈПРЕТЕЖНИЈОЈ ОДОДОД РАЗУМАРАЗУМАРАЗУМА

Љубав која претеже разум, превазилази наше појимање, то је љубав Христова. Нико не може ни наслутити ни каквоћу ни величину те љубави док се Христос у њ не усели. Може ли ико наслутити укус меда, ако никад није устима својим окусио мед? Тек кад вером уђе Христос у срце човеку, човек осети неисказани укус љубави Христове, сладосни и опојни мирис њен, и недосежну свеобухватљивост њену. Као што човек имајући Христа у срцу додирује ширину и дужину и дубину и висину познања мудрости божанске, тако исто имајући Христа у срцу човек додирује бескрајну пучину божанске љубави Христове. О браћо моја, како су речи бледе, кад треба говорити о љубави Христовој, – никад и нигде нису блеђе и немоћније него ту. Ваистину шта се може говорити пред таквим изненађујућим доказима љубави Његове: створи нас из љубави, ваплоти се из љубави, из љубави прими поругу и смрт нас ради из љубави отвори нам небо и објави приготовљену нам славу бесмртну! Но и ово што смо набројали само је нешто од свега онога неисцрпног богатства, славе, красоте и животворне хране, што се назива љубав Христова. О кад би се само удостојили вером да се Господ Исус усели у срца наша, да би могли окусити љубав Његову неописану!

О Господе Исусе Христе, животе наш, мудрости наша и љубави наша, очисти нас и усели се у нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.

ОХРИДСКИ ПРОЛОГ— 18 новембар /01 децембар Страна 38

Познати претежнију од разума љубав Христову (Еф. 3, 19).

19. новембар

1. 1. 1. СССВВВ. П. П. ПРОРОКРОРОКРОРОК А А АВДИЈАВДИЈАВДИЈА. . . Родом из села Витахарамска од предела Сихемских. Живео на двору цара Ахава; али када цар одступи од правог богопоштовања и поклони се идолима, Авдије не последова примеру царевом, него продужи служити Богу јединоме истиноме. А када опака царица Језавеља због Илије диже хајку на све пророке Божје, Авдија сабра стотину њих, сакри их у две пештере и храњаше их до краја (I. Цар. 18, 4). Савременик великог пророка Илије Авдија поштоваше Илију веома и слушаше га у свему као следбеник и ученик његов. Живео на 900 година пре Христа и упокојио се мирно. 2. 2. 2. СССВВВ. . . МУЧМУЧМУЧ. В. В. ВАРЛАМАРЛАМАРЛАМ. . . Родом из Антиохије. Због вере у Христа Господа много истјазаван од нечестивог судије. Најзад помисли судија да му се наруга и да га силом околности примора да принесе жртву идолима, због чега уведе га у храм идолски, и стави му огањ на длан и тамјан на огањ мислећи, да ће мученик морати због бола да баци огањ с тамјаном из руке пред идоле, и да их тако и нехотично окади. Но херојски војник Христов држаше огањ на длану своме и без помисли да га баци пред идоле, све док прсти не изгореше и отпадоше и док длан не прегоре. И тако са огњем падоше на земљу и прсти мученикови. „Десницу имаше јачу од огња, говори св. Василије Велики.... јер ако пламен руку и опали, ипак рука држаше огањ као пепео.” А Златоуст пише: „Гледали су с висине ангели, посматрали архангели, сцена је била величанствена превазилазећи у истини природу човечју. Гле, ко не би пожелео видети човека, који се подвизавао а није осећао што је људима својствено, човека који је сам био и жртвеником, и жртвом, и жрецом?” Када му сагори рука, и тело цело старца Варлама сруши се на земљу мртво, а душа му оде у вечни покој Господа Спаситеља. Пострада овај преславни старац јунак 304. год. 3. 3. 3. ПППРЕПРЕПРЕП. В. В. ВАРЛАМАРЛАМАРЛАМ ИИИ Ј Ј ЈОАСАФОАСАФОАСАФ ЦАРЕВИЋЦАРЕВИЋЦАРЕВИЋ. . . Подвижници Индијски. Јоасаф беше царевић, син цара Авенира. Божјим Промислом посети га старац Варлам, научи га вери Христовој и крсти. По томе се старац удаљи у планину на подвиг а Јоасаф оста, да се бори са многим искушењима у свету и да их благодаћу Божјом побеђује.

Најзад успе Јоасаф, да приведе ка Христу и свога оца. Пошто се крсти цар Авенир поживе 4 године у великом покајању – јер и грехе велике беше починио гонећи хришћане – па онда оконча свој земни живот и пређе у бољи. Млади Јоасаф предаде царство своме другу Варахији, а он оде у пустињу, да се подвизава Христа ради. Једина му жеља беше на земљи, да се још једном види са својим духовним оцем, старцем Варламом. И Бог милостиви испуни му ту жељу, те једнога дана Јоасаф стаде пред пећину Варламову и узвикну: Благослови оче! Старац Варлам подвизаваше се у пустињи 70 година, а свега поживе 100 година. Св. Јоасаф у 25. години остави царство и оде у пустињу, где поживе 35 година. Обојица имађаху велику љубав ка Господу Исусу; преведоше многе у веру истиниту, и преселише се у вечну радост Господа свога. 4. 4. 4. СССВВВ. . . МУЧМУЧМУЧ. И. И. ИЛИОДОРЛИОДОРЛИОДОР. . . Из града Магида у Памфилији. Мучен за веру Христову у време цара Аврелијана. При тешким мукама чуо глас с неба: „Не бој се, ја сам с тобом!” Бачен у усијаног бакарног вола, он се приљежно Богу мољаше. И Бог га спасе. Усијани во на једном се охлади, и Илиодор изађе жив. Судија му довикну, да он чини неке мађије. На то мученик рече: „мађије су моје Христос!” Би посечен и оде ка Господу. Болест, старост и смрт Јоасаф кад виде, Овог се живота искрено застиде. – Гле, па и ја могу тако болан бити, И мене ће старост тако погрбити, А смрт може доћи кад јој се не надам! У страдању туђем и ја љуто страдам. Има л’ кога живог ко ће тајну знати, Ко би мог’о бољи живот показати? — Из планине густе тад се Варлам спусти, Царевићу младом истину изусти. И каза му старац о Богу једином. О Оцу што с Духом царује и Сином, О створењу света, о прекрасном Рају, О Адаму првом у рајскоме сјају, О проклетом греху што нам смрт донесе, О Христу што за нас тежак крст понесе, О вечном животу бољем од овога. О бескрајној слави царства Христовога. Кад Јоасаф зачу премудрог Варлама — Дан му бели грану, – прође ноћна тама.

Охридски

пролог 19 нов. /02. дец.


Прича старца Варлама Јоасафу. Човек неки бегаше испред страшног једнорога. Бежећи тако паде у неки ров и ухвати се за једно дрво. И баш кад помисли, да је ван опасности, он погледа доле низ дрво и угледа два миша, једног белог а другог црног, који наизменично но непрекидно глодаху корен дрвета, да би га прегризли и оборили. Погледавши још дубље виде велику и страшну змију, која са разјапљеним устима чекаше да прогута човека, када дрво буде оборено. И још угледа до самих својих ногу четири мање отровнице змије. Погледавши навише уз дрво, виде човек на гранама мало меда, па заборави све опасности, које га окружаваху, пружи руке да дохвати то мало сласти с дрвета. Тумачење: једнорог представља смрт, која од Адама до данас гони свакога човека да умртви; ров испуњен свима опасностима јесте овај свет, дрво – пут нашег живота; бели и црни мишеви – дани и ноћи, што се наизменично ређају и живот наш скраћују; велика и страшна змија – ад; четири змије отровнице – четири стихије, из којих је тело човечје састављено; мало меда на гранама дрвећа – то је мало сласти, које овај живот пружа човеку. О кад се људи не би занели овом ништавном слашћу и заборавили страшне опасности, које их окружавају и вуку у вечну пропаст!


Да созерцавам чудесно створење света, и то:

1. како Бог створи у шести дан стоку и ситне животиње и зверове по врстама њиховим;

2. како виде Бог, да је добро.


ООО ПРОСЛАВЉЕЊУПРОСЛАВЉЕЊУПРОСЛАВЉЕЊУ Б Б БОГАОГАОГА ЗБОГЗБОГЗБОГ Х Х ХРИСТАРИСТАРИСТА Г Г ГОСПОДАОСПОДАОСПОДА

Слава Богу! Слава Богу у цркви! Слава Му због Христа Исуса! Слава Му у све нараштаје! Слава Му ва вијек вијека! Никоме не приличи слава као Богу. Нити ико слави Бога као црква Божја. Христос је откровитељ Бога; отуда сва слава Богу мора ићи кроз Христа Господа. Црква ће трајати кроз све родове и нараштаје до краја времена; црква је најчистије тело Христово, испуњено силом, мудрошћу и чудотворством; отуда се слава Богу диже из цркве – из светиње Светоме, из чистоте Чистоме. Богу је најмилије славословије из цркве још и због тога што је у цркви много душа и много гласова, па ипак једнодушност и једногласност. Нека се нико, дакле, не издваја из општег слављења Бога; и нека нико и не помисли, да је његово слављење Бога, у одвојености и засебности, боље него ли слављење Бога у јединству и у целини свих верних. Није истина, да се један члан губи у множини, те се његов глас пред Богом не чује. Не ради ли рука своје дело најбоље кад је нераздвојно везана с телом? Тако и сваки члан тела? Исто је то и са сваким верним. Када се он моли у цркви и са црквом (ма и у пустињи био он се може молити са црквом и у цркви), не особећи себе од цркве, он се боље и чује и види пред Богом. Његова душа налази многократног одјека у душама осталих верних, те се он већма истиче и распознаје у својој молитви у вези са телом цркве него ли ван ове везе.

О Господе Исусе, само од Тебе, у Теби, и кроз Тебе ми можемо Бога славити. Теби слава и хвала вавек. Амин.


Ономе слава у цркви због Христа Исуса у све нараштаје ва вијек вијека.

Амин. (Еф. 3, 21)

20. новембар 1. 1. 1. ПППРЕПРЕПРЕП. Г. Г. ГРИГОРИЈЕРИГОРИЈЕРИГОРИЈЕ Д Д ДЕКАПОЛИТЕКАПОЛИТЕКАПОЛИТ. . . Рођен у Декапољу Исавријском од родитеља знаменитих и благочестивих, Сергија и Марије. Када сврши школе, хтедоше га родитељи оженити, но он одбеже у пустињу и замонаши се. Живео је на разним местима, као у Византији, у Риму, на гори Олимпиској. Где год је био, свуда је удивљавао људе својим подвизима и чудесима. Дешавало се да га је озаравала светлост небеска; да су му се ангели Божји јављали. Он је гледао красоту ангелску и слушао умилно појање њихово. Поживео дуго и богоугодно, и скончао мирно у IX столећу у Цариграду преселивши се душом у радост Господа свога. 2. 2. 2. СССВВВ. П. П. ПРОКЛРОКЛРОКЛ ПАТРИЈАРХПАТРИЈАРХПАТРИЈАРХ Ц Ц ЦАРИГРАДСКИАРИГРАДСКИАРИГРАДСКИ. . . Ученик св. Јована Златоустог. 426. год. посвећен за епископа Кизичког, а 435. год. изабран за патријарха Цариградског. Управљао је црквом Божјом као мудри архијереј. За његово време догодила су се два знаменита догађаја. Прво, пренете су мошти Св. Јована Златоуста из Комана у Цариград, по жељи цара и патријарха. А у то време цароваше цар Теодосије Млађи са сестром Пулхеријом. Друго, беше велики земљотрес у Цариграду и по околини. Многа од најлепших и највећих здања попадаше од страшнога труса. Тада патријарх с царем и мноштвом свештенства, великаша и народа, изађоше на литију. И када се на литији мољаху Богу, деси се, да неко дете чудесно би узето високо у ваздух тако да се најзад не могаше очима догледати. По том се врати и спусти лагано на земљу. Упитано где је било дете одговори, да је било однесено на небо међу ангеле и да је чуло како ангели поје: свјатый Боже, сватыий крјепкiй, свјатый безсмертный, помилуй нас! Чувши ту песму почеше је сви људи у литији певати, и земљотрес одмах престаде. Од тада се одомаћи у цркви та дивна песма. А дете оно ускоро се упокоји, и би сахрањено у цркви св. Ирине. Св. Прокл послужи као архијереј 20 година и сконча мирно у Господу 446. године. 3. 3. 3. СССВВВ. . . МУЧМУЧМУЧ. Ј. Ј. ЈЕВСТАТИЈЕЕВСТАТИЈЕЕВСТАТИЈЕ, Т, Т, ТЕСПЕСИЈЕЕСПЕСИЈЕЕСПЕСИЈЕ ИИИ А А АНАТОЛИЈЕНАТОЛИЈЕНАТОЛИЈЕ. . . Беху ово браћа рођена, из Никомидије, од родитеља незнабожачких, Филотеја и Јевсевије, који доцније приме веру истиниту од св. Антима еп. Никомидијског заједно са синовима својим. Филотеј беше рукоположен

за презвитера. Када се он упокоји са женом својом, наста страшно гоњење хришћана под злочестивим царем Максимијаном, и три сина Филотејева беху изведени на суд. Суђени, мучени, истјазавани на разне начине и најзад на смрт осуђени. Више пута јављаху им се ангели у тамници, те им даваху ману за храну и испуњаваху срца њихова млада снагом и храброшћу у трпљењу. Када их изведоше на губилиште приђоше им два друга, Паладије и Акакије, и разговараху с њима. И док још беху у разговору мученици свети предадоше Богу душе своје. Тада им војници одсекоше мртве главе и однеше, да би их показали судији. Пострадаше за Христа Господа око 313. године и преселише се у бесмртно царство Христово. 4. 4. 4. СССВВВ. И. И. ИСАКСАКСАК АРХИЕПАРХИЕПАРХИЕП. Ј. Ј. ЈЕРМЕНСКИЕРМЕНСКИЕРМЕНСКИ. . . Родио се у Цариграду у време када отац његов беше посланик цара Јерменског на двору Византијском. Био десетим архиепископом Јерменским, и у том звању управљао црквом педесет година. Своје пастирствовање ознаменовао, између других ствари, и преводом Св. Писма на јерменски језик. У једној визији казало му се да ће Јермени временом одступити од чисте вере православне. Овај знаменити јерарх упокојио се мирно 440. год. и предстао ка Господу. 5. 5. 5. СССВВВ. . . ТРИТРИТРИ ДЕВИЦЕДЕВИЦЕДЕВИЦЕ. . . Персијанке. У време цара Сапора ове три девице бише гоњене као хришћанке, и најзад ножевима исечене. Из њиховог гроба израсту три смокве, које су лечиле од сваке муке и болести. Учениче славни славног учитеља, О премудри Прокле, слуго Спаситеља, Ти укрепи веру, јереси истреби, Зато црква света славопоји теби, И велича црква великана свога, Кој’ прослави себе прославивши Бога. Као вешт крманош ти црквом управи, И чудеса виде, и Бога прослави. Видовита духа, благодатна ума, Ти послужи Духу као гласна струна. Научен од Духа ти научи цара, Да пренесе мошти Златног Патријар’а С народом и царем ти сагледа јавно Чудеса од мошти’ јављена преславно. Сад се за нас моли у бесмртном Рају, Да верни до краја у вери истрају!

Охридски

пролог 20 нов. /03. дец


Нико од смртних није протумачио посланице апостола Павла са већом љубављу и са већом дубином него св. Јован Златоуст. Да је сам св. Павле себе тумачио, не би боље протумачио. И гле, историја нам каже, да и јесте сам Павле себе тумачио кроз ум и перо Златоустово. Кад је св. Прокл био послушником код златоустог патријарха, његова служба беше да пријављује посетиоце. Неки велмож би оклеветан код цара Аркадија, и цар га истера из двора. Тај велмож дође да моли св. Златоуста за посредовање код цара у корист своју. Прокл га хтеде пријавити патријарху, но погледавши кроз отшкринута врата виде некога човека, где стоји наднет над патријархом и нешто му шапће у уши, док патријарх пише. И тако се то продужаваше до саме зоре. Прокл тада рече велможи, да дође друго вече, и сам оста у чуду, ко беше очај човек код патријарха и како могаше непријављен ући у одају патријархову. Друге ноћи опет се деси то исто. И Прокл беше још у већем чуду. Треће ноћи опет се деси то исто. И Прокл беше у највећем чуду. Па када га Златоуст упита, да ли није долазио тај и тај велмож? Одговори Прокл, да је већ три ноћи чекао да уђе, но да га он није смео пријавити због неког страног човека, постаријег и ћелавог, који је три ноћи нешто шаптао патријарху на уши. Изненађени Златоуст рече, да се он не сећа, да је ико последње три ноћи улазио код њега. И када упита послушника свога, какав изгледаше страни човек, Прокл показа на икону св. апостола Павла, и рече, да беше исти такав. То беше, дакле, сам апостол Павле, који управљаше умом и пером највећега тумача свога.


Да созерцавам чудесно стварање света, и то:

1. како се Бог Света Тројица саветоваше са самим Собом о стварању човека;

2. како створи Бог човека по образу Своме.


ООО ВЛАДАЊУВЛАДАЊУВЛАДАЊУ СХОДНОСХОДНОСХОДНО ЗВАЊУЗВАЊУЗВАЊУ

Да се не гордите, да се не гневите, да не малодушествујете; јер је све то недостојно звања хришћанскога. А то је звање тако високо и дивно, да се тешко човеку од гордости чувати; тешко се уздржати изнад малодушности при опасностима и губитцима. Против три нездрава стања апостол истиче три здрава стања, и то: против гордости смирење, против гневљивости – кротост, против малодушности – дуготрпљење. Ове три врлине, смирење, кротост и дуготрпљење не изражавају, рећиће се, у пуној мери висоту хришћанскога звања. Но ништа у овоме свету не изражава потпуно висоту хришћанског звања. Драгоценост и богатство тога звања не може ни да се види овде на земљи, то је као затворен сандук, кога човек носи затворена по овоме свету, а отвара и износи блага из њега у ономе свету. Висоту хришћанског звања могао би само онај да оцени ко би се могао уздићи до највиших небеса и видети Христа Господа у слави, са ангелима и светитељима. Ту је победнички скуп свих богоугодника са земље, који се удостојише високе, високе почасти.

Господе Исусе Христе Боже наш. Твоје име најдраже нам је име. Теби слава и хвала вавек. Амин.


Да се владате достојно своме звању, у које сте позвани, са сваким смирењем, кротошћу и дуготрпљењем, (Еф. 4, 1–2).

21. новембар 1. 1. 1. ВВВАВЕДЕЊЕАВЕДЕЊЕАВЕДЕЊЕ П П ПРЕСВЕТЕРЕСВЕТЕРЕСВЕТЕ Б Б БОГОРОДИЦЕОГОРОДИЦЕОГОРОДИЦЕ. . . Када се Пресветој Деви Марији навршише три године од рођења, доведоше је родитељи њени свети, Јоаким и Ана, из Назарета у Јерусалим, да је предаду Богу на службу према ранијем обећању своме. Три дана пута има од Назарета до Јерусалима; но идући на богоугодно дело тај пут не беше им тежак. Сабраше се и многи сродници Јоакимови и Анини, да узму учешћа у овој светковини, у којој узимаху учешћа невидљиво и ангели Божји. Напред иђаху девице са запаљеним свећама у рукама, па онда Пресвета Дева, вођена с једне стране оцем својим а с друге мајком. Беше Дева украшена царским благољепним одећама и украсима, како и приличи кћери царевој, невести Божјој. За њима последоваше множина сродника и пријатеља, сви са запаљеним свећама. Пред храмом беше 15 степена. Родитељи дигоше Деву на први степен, а она онда сама брзо узиђе до врха, где је срете првосвештеник Захарија, отац св. Јована Претече, и узевши је за руку уведе је не само у храм него у Святая святыхъ у Светињу над Светињама, у коју нико никада не улажаше осим архијереја, и то једанпут годишње. Св. Теофилакт Охридски вели, да је Захарија „ван себе био и Богом обузет” када је Деву уводио у најсветије место храма, иза друге завесе, иначе се не би могао овај поступак његов објаснити. Тада родитељи принесоше жртву Богу, према закону, примише благослов од свештеника, и вратише се дома, а Пресвета Дева оста при храму. И пребиваше она при храму пуних 9 година. Док јој беху родитељи живи посећиваху је често, а

нарочито блажена Ана. Када пак родитељи њени беху Богом одазвани из овога света, Пресвета Дева оста као сироче, и не жељаше никако до смрти удаљавати се из храма нити ступати у брак. Како то беше противно и закону и обичају у Израиљу, то она по навршетку 12 година би дата св. Јосифу, сроднику своме у Назарет, да под видом обручнице живи у девствености, те тако и да своју жељу испуни и привидно закон задовољи. Јер у то време не знаде се у Израиљу за девојке завештане на девство до краја живота. Пресвета Дева Марија беше прва таква доживотно завештана девојка, и њој после следоваху у цркви Христовој хиљаде и хиљаде девственица и девственика.

Родитељи Свету Деву У храм свети увођаху, И по своме обећању Господу је предаваху: Храм се у храм увођаше, Док ангели запојаше, Запојаше у милини Малој Деви у белини. Нашу Деву деве прате Са химнама и свећама, Захарија приводи је Светињи над Светињама; У светињу уводи је Где се страшна тајна крије Где је ћивот од завета, Где је златна кадилница, Где је жезал и где мана, Где свих тајни сакривница — Ту се води Дева чиста, Тајни ћивот живог Христа.

Охридски



Покори се вољи Божјој и не испитуј сувише судове Божје, јер можеш с ума сићи. Јер су судови Божји безбројни и недокучни. Неки монах у пустињи мислећи за себе да је достигао савршенство мољаше се Богу још, да му Бог открије Своје различне судове у животу људском. И Бог му стави помисао у ум, да иде на далеко некоме старцу духовнику, и пита о томе. Када пак монах беше на путу придружи му се ангел Божји у виду обична човека и рече му да и он хоће к ономе старцу. Путујући тако заједно падоше на конак код некога богољубива човека, који их добро угости давши им да једу из сребрног тањира. Када једоше, ангел узе тањир и баци га у море. Монаху то беше и чудно и криво, но ћуташе. Други дан падоше на конак опет код некога човека гостољубца, који их усрдно прими и својски почасти. При поласку изведе тај човек сина свога јединца, да га путници благослове. А ангел Божји узе дете за гушу и удави. Ражљути се монах и упита ангела, ко је он и зашто таква недела чини? Одговори му ангел кротко: онај први човек у свему је Богу угодан, и ништа нема у дому његову што је неправдом стечено осим оног сребрног тањира. По Божјем суду ја бацих онај украђени тањир, да би човек онај био у свему прав пред Богом. И онај други муж је Богу угодан, и нема ништа у дому његову што би навлачило гнев Божји осим сина му, који би, ако би одрастао, био велики злотвор и сасуд демонски. Зато по Божјем суду удавих то дете, да му душу спасем за времена због доброте очеве, а и оца да сачувам од беде многе. Ето то су и такви су тајанствени и недокучни судови Божји. А ти, старче, иди у своју келију и немој се трудити улудо испитујући оно што је у власти јединога Бога.



1. како створи Бог човека од праха земнога;

2. како му дуну у нос дух животни;

3. како поста човек душа жива.


ООО ВЕРНИМАВЕРНИМАВЕРНИМА КАОКАОКАО ЈЕДНОМЈЕДНОМЈЕДНОМ ТЕЛУТЕЛУТЕЛУ ИИИ ЈЕДНОМЈЕДНОМЈЕДНОМ ДУХУДУХУДУХУ

Да се старају верни, да буду једно тијело и један

дух; то препоручује свети апостол. Под једним

телом разуме се једна вера, без цепања, без

јереси, без самовоље: цела црква је једно тело,

коме је глава Христос. Под једним духом разуме

се љубав, љубав пламена свих верних према

Христу, од кога произлази и узајамна љубав.

Множина да буде као једнина; много људи као

један човек. То је чудо хришћанске вере и

хришћанске љубави. Нема те силе у свету, која

може бити јачом споном међу људима. Ни иста

крв, ни исти језик, ни исто огњиште, ни исти

родитељи, нити ма какви материјални интереси –

ништа од тога није ни издалека онаква силна

спона као вера и љубав хришћанска. Том силном

и неодољивом споном повезани су сви чланови

цркве међу собом. И црква Божја стоји као један

човек, у времену и у вечности – Једно тијело,

један дух. Овоме чудесном јединству ништа тако

не противречи као гордост појединих људи.

Гордост криви веру, хладни љубав; гордост

ствара јереси, цепа цркву, жртвује добро целине

угодности личној. Гордост је у суштини одсуство

и вере и љубави. Нека нас Бог, браћо, сачува од

гордости, праисконог недуга рода људског. Да би

били вазда једно тијело и један дух у Господу

нашем Исусу Христу. Теби Господе Исусе, Теби

Главо Цркве, Теби слава и хвала вавек. Амин.


Једно тијело, један дух (Еф. 4, 4).

22. новембар 1. 1. 1. СССВВВ. . . МУЧМУЧМУЧ. К. К. КИКИЛИЈАИКИЛИЈАИКИЛИЈА (Цицилија). Рођена у Риму од родитеља богатих и знатних. Имала је велику веру у Христа Господа и велику ревност за веру. Заветовавши Богу доживотно девство Кикилија света ношаше оштру власјаницу испод драгоцених хаљина, које јој родитељи дариваху. А када је родитељи присилише на брак, и то са неким незнабошцем, Валеријаном, она прве ноћи усаветова младожењу, да иде епископу Урбану и крсти се, па по том и сам да живи девственим животом. Примивши веру Христову Валеријан обрати у њу и брата свога Тивуртија. Беху по том ускоро оба ова брата због вере осуђени на смрт. Но њихова верност ни пред саму смрт не ослаби. Вођени на губилиште ова дивна браћа успеше да обрате у веру вођу страже, Максима. Сви тројица заједно пострадаше за Христа Господа. Св. Кикилија сахрани њихова тела заједно. Тада би и Кикилија изведена на суд, јер неуморно придобијаше незнабошце за веру Христову. Само једно вече придобила их је на 400 душа. Када је судија упита, откуда њој толика смелост, она одговори: „од чисте савести и од вере несумњиве.” После љутих мука би осуђена на посечење мачем. Џелат је три пута удари мачем по врату, но не може је убити; само је рани, и из ране истицаше крв, коју верни сабираху у мараме, сунђере и судове ради лечења. Три дана после тога мученица и девица Христова предаде дух свој Господу своме, с киме се вечно весели. Пострада св. Кикилија са осталима око 230. год. Њене мошти почивају у Цркви њенога имена у Риму. У западној цркви св. Кикилија сматра се заштитницом црквеног појања и музике. 2. 2. 2. СССВВВ. К. К. КАЛИСТАЛИСТАЛИСТ ПАТРИЈАРХПАТРИЈАРХПАТРИЈАРХ Ц Ц ЦАРИГРАДСКИАРИГРАДСКИАРИГРАДСКИ. . . Назват Ксантопулос по келији Ксантопулв на Атонској Гори, где се он дуго подвизавао са другом својим Игњатијем. Са овим Игњатијем написао је св. Калист свој сопствени опит о безмолвном животу у 100 глава. Ово дело заузима врло видно место у подвижничкој књижевности. Калист је био под великим утицајем свога учитеља св. Григорија Синаита, чије је житије он написао. Као патријарх Цариградски св. Калист је

једном отишао у Србију, и на том путовању разболео се и умро (како му је пред пут и прорекао св. Максим Капсокаливит у Св. Гори). 3. 3. 3. Св. муч. Менигнос.Св. муч. Менигнос.Св. муч. Менигнос. Родом од Хелеспонта. Бавио се белењем платна, због чега је био прозват Бељом. У време цара Декија он поцепа царску наредбу о гоњењу хришћана. За то би бачен у тамницу, где му се јави сам Господ и охрабри га говорећи: „не бој се, ја сам с тобом.” У том часу окови се његови растопише као восак, тамница се отвори сама од себе, и он изађе. Поново ухваћен, и суђен. Нечовечно мучен: одсекоше му прсте од руку и од ногу, па га онда посекоше. Глава његова ноћу се светлила као свећа. 4. 4. 4. СССВВВ. . . ПРАВЕДНИПРАВЕДНИПРАВЕДНИ М М МИХАИЛИХАИЛИХАИЛ ВОЈНИКВОЈНИКВОЈНИК. . . Бугарин по рођењу. Са својом дружином борио се у грчкој војсци против Агарјана и Етиопљана. Показивао чуда од неустрашивости. Убио страшну змију и ослободио девојку. Ускоро по том преселио се у вечни живот овај праведни муж. Живео и умро у IX столећу. Сахрањен најпре негде у Тракији, а 1206. год. цар Кало–Јован пренесе му мошти у Трново. 5. 5. 5. СССВВВ. . . АПАПАП. Ф. Ф. ФИЛИМОНИЛИМОНИЛИМОН, А, А, АРХИПРХИПРХИП ИИИ А А АПФИЈАПФИЈАПФИЈА (види 19. фебруар). Цицилија вером силна, вером богата, Од звезда јој вера лепша, скупља од злата. За Господа као за крст себе прикова, Младост, радост, брак и почаст, Христу жртвова. Ништ’ нe може демон љути да јој украде; Кад јој само тело оста, Христу га даде. И свет сав би она дала за љубав Христу, И два света с телом својим и душу чисту. Такав пламен вера пали, пламен љубави. Цицилија тим пламеном себе прослави.

Охридски



Залуд сав труд око учења без труда око чистоте вере и живота. Небески свет се не открива ученоме него чистоме. Кад је света Кикилија била уведена прве ноћи у брачну одају са својим младожењом Валеријаном, она рекне младожењи: „хоћу да ти кажем једну тајну: овде је ангел Божји, чувар моје девствености, кога ти не видиш; он стоји овде спреман да заштити мене, слушкињу своју, од насиља; ако ме се само дохватиш, он ће те убити”. Чувши то Валеријан поче молити Кикилију, да му покаже ангела, да га и он види. Одговори му девица: „ти си човек који не познајеш истинога Бога, и не можеш видети ангела Божјег док се не очистиш од скверне свога неверовања”. Када се Валеријан крсти, виде ангела у великој светлости и красоти неизреченој. Исто тако и Тивуртије, брат Валеријанов, када се крсти и промени живот свој од нечистоте на чистоту, виде свете ангеле и разговара с њима. Исто тако и Максим, састрадалник њихов, када она два брата беху посечени, закле се клетвом великом пред џелатима и народом унаоколо говорећи: „видим ангеле Божје светле као сунце како узимају душе из тела мученика, као красне девице из брачног чертога, и како их са великом славом узводе на небеса”. Но то што он виде не видеше нити могоше видети неверни и нечисти.


До созерцавам чудесно стварање света, и то: 1. како Бог насади рајски врт у Едему на истоку, и онде смести човека;

2. како Бог учини те у Рају никоше дрвета лепа за гледање и добра за јело;

3. како Бог изведе пред човека све животиње, и човек им надеде имена.


ООО ТОМЕТОМЕТОМЕ ШТАШТАШТА ЧИНИЧИНИЧИНИ ЈЕДИНСТВОЈЕДИНСТВОЈЕДИНСТВО ВЕРНИХВЕРНИХВЕРНИХ

Ево разлога крупног, прекрупног, и јасног прејасног, због чега ми хришћани сви треба да држимо јединство Духа у свези мира, и да будемо једно тијело и један дух. Јер нам је један Господ Исус Христос, наш Создатељ, Искупитељ и Васкрситељ. И нема два права Христа, да би било двојство међу нама. Једна иста крв проливена је с Крста за све нас, као што су једна иста уста молила се за све нас у Гетсиманији. Једну веру имамо у Тројицу Божанску, неразделну и животворну, Оца и Сина и Духа Светога, једно суштаство, три ипостаси: у Оца нерођеног, у Сина рођеног, и Духа од Оца исходног. Једно крштење имамо у име Оца и Сина и Духа Светога; крштење трикратним погружавањем у воду, за смрт греху и ђаволу а за васкрсење и живот Христу Господу. Један Бог и Отац свију – то је Отац Господа Исуса Христа, Сина Божјег јединородног, који и нас кроз Христа и због Христа усиновљава и даје нам право говорити Му: Оче наш. Видите ли, браћо моја, какве нас везе везују? Јачим везама ни звезде нису везане међу собом, ни вода за земљу, ни огањ за ваздух. Видите ли, како крупни прекрупни разлози позивају нас на јединство? Све друго што би нас од леве стране наговарало на подвојеност, ситно је према овим разлозима као зрно песка према високим планинама. Не може ђаво разорити јединство наше, ако му ми не помогнемо. Не може нас ђаво никад покорити, ако му се сами не предамо.

О Господе Исусе, слатки и благи, како си нас чврсто везао за вечно добро! Одржи нас у тој вези. Теби слава и хвала вавек. Амин.


Један Господ, једна вјера, једно крштење, један Бог и отац свију (Еф. 4, 5–6).

23. новембар 1. 1. 1. СССВВВ. А. А. АМФИЛОХИЈЕМФИЛОХИЈЕМФИЛОХИЈЕ ЕПЕПЕП. И. И. ИКОНИЈСКИКОНИЈСКИКОНИЈСКИ. . . Земљак, друг и пријатељ св. Василија Великог и других великих светитеља из IV столећа. Амфилохије рано остави метеж светски и повуче се у једну пештеру, где као отшелник проживи у подвигу 40 година. Догоди се тада, те се упразни епископска столица у Иконији, и Амфилохије чудесним начином би изабран и посвећен за епископа Иконијског. Диван пастир и велики бранитељ чисте вере православне. Учествовао на II Васељенском Сабору 381. год. Ревносно се борио против Македонија злочестивог, и против аријанаца и Евномија. Лично молио цара Теодосија Великог да изагна аријанце из сваког града у држави. Цар му не испуни жељу. После неколико дана опет се јави Амфилохије цару. Када епископ би уведен у одају за примање, цар сеђаше на престолу, а до њега с десне стране сеђаше син му Аркадије, кога Теодосије беше узео себи за сацара. Ушавши Амфилохије свети поклони се цару Теодосију, а на Аркадија, сина царевог, и не обазре се као да га ту и не бејаше. Разгневи се због тога цар Теодосије веома, и нареди да се Амфилохије одмах истера из двора. Тада рече светитељ цару: „видиш ли, царе, како не подносиш бешчешће сина; тако и Бог Отац не трпи бешчешће Сина Свога, одвраћа се с ненавишћу од оних, који хуле Њега, и гневи се на све присталице оне проклете (Аријеве) јереси”. Чувши ово цар разумеде зашто Амфилохије не одаде почаст сину његовом, и удиви се мудрости и смелости његовој. Између многих других трудова св. Амфилохије написао је неколико књига о вери. Упокојио се 395. год. у дубокој старости и преселио се у живот бесмртни. 2. 2. 2. СССВВВ. Г. Г. ГРИГОРИЈЕРИГОРИЈЕРИГОРИЈЕ ЕПЕПЕП. А. А. АКРАГАНТСКИКРАГАНТСКИКРАГАНТСКИ. . . Рођен у Сицилији близу града Акраганта, где је доцније епископ био, од благоверних родитеља Харитона и Теодотије. Сав живот му је проткан дивним чудесима Божјим. Чудесним начином отишао у Јерусалим, чудесним начином изабран за епископа, чудесним начином спасао се од клевете. И сам је

био велики чудотворац, јер је био велики угодник Божји, велики духовник и подвижник. Участвовао на V Васељ. Сабору у Цариграду. После тешких искушења скончао мирно почетком VII века (или крајем VI). 3. 3. 3. СССВВВ. А. А. АЛЕКСАНДАРЛЕКСАНДАРЛЕКСАНДАР Н Н НЕВСКИЕВСКИЕВСКИ. . . Син кнеза Јарослава. Од малена срцем окренут к Богу. Победио Шведе на реци Неви, 15. јула 1240. год, због чега је и прозват Невским. Том приликом јаве се светитељи Борис и Гљеб једном војводи Александровом и обећаше своју помоћ великоме кнезу, сроднику своме. У Златној Орди татарској није се хтео поклонити идолима нити проћи кроз огањ. Због његове мудрости и телесне снаге и красоте уважавао га и кан татарски. Зидао је многе цркве и чинио безбројна дела милостиње. Упокојио се у својој 43. години, 14. новембра 1263. год. 23. нов. празнује се пренос његових моштију у град Владимир. 4. 4. 4. СССВВВ. М. М. МИТРОФАНИТРОФАНИТРОФАН ЕПЕПЕП. В. В. ВОРОНЕЖСКИОРОНЕЖСКИОРОНЕЖСКИ. . . Славни руски јерарх, подвижник и родољуб. Друг и изобличитељ Петра Великог. Упокојио се 23. нов. 1703. год. Чудотворне му мошти откривене 1832. год. Витез Христов свети Александар, Кнез народу а слуга Господу, Владар земље, а роб Свемоћнога, То је цело житије Невскога. Споља раскош, унутра плакање, Споља борба, унутра тишина, Споља варка, унутра истина, Христос – мета овом богатиру И у рату и привидном миру. У муци му – Христос радовање, У страдању – Христос поуздање, У победи – Христос победитељ, И у смрти – Христос васкрситељ. Све му Христос – у обадва света! Он му конак, Он животна мета. Кнез побожни даде пример роду Како треба служити Господу. Свети кнеже, помози и нама, Светлом силом, светим молитвама!

Охридски



Бог попушта беду на праведнике, да их што јаче прослави. Јер савладана беда најјаче објављује славу Божју и славу праведничку. Григорије свети Акрагантски беше у свему праведник и угодник Божји. Но Бог попусти беду на њ, сличну беди, која некад постиже св. Атанасија и св. Макарија. Наиме два свештеника, Савин и Крискент, којима Григорије много добра учини, не могоше никако подносити добродетељи Григоријеве. Јер таква је особина порочности, да никако не може да подноси добродетељ. Савин и Крискент, дакле, нађоше неку јавну жену блудницу и потплатише је, да оклевета Григорија, да је он имао везе са њом. Једном када Григорије беше у цркви, жена се та увуче у његову спаваћу собу; а када он дође с народом из цркве, та жена се појави из његове собе. Тада она двојица свештеника почеше викати на Григорија као на блудника. Григорије беше присебан и готов на свако страдање. Затворише га у тамницу и спроведоше у Рим. Папа поверова клеветницима, те две и по године држа Григорија у тамници без суда и осуде. Тада се сазва сабор, на коме се имаше пресудити ствар Григоријева. Но пре него људи пресудише, Бог пресуди. Она жена полуде, и као сумашедша би доведена пред сабор. Као безумна она не умеде ништа одговарати. Григорије чудотворац помоли се Богу за њу, и она оздрави, јер зли дух изиђе из ње. И она кроз плач посведочи, да је потплаћена, да оклевета Божјег човека, и да ју је одмах после те клевете зли дух поседнуо и држао у својој власти. А Савину и Крискенту, са осталим клеветницима, – преко 100 њих на број – наједанпут лица поцрнеше као угарак. И бише клеветници кажњени прогонством. Григорије свети би враћен на своју епархију и са великим торжеством примљен од народа свога.



1. како Бог даде првим људима све биље и све родно воће за храну;

2. како забрани јести од дрвета познања добра и зла и то под претњом смрти.


ООО БЛАГОДАТИБЛАГОДАТИБЛАГОДАТИ ИИИ ДАРОВИМАДАРОВИМАДАРОВИМА

Ево начела различности међу хришћанима. Најпре је апостол набројао оно што нас чини једнаким – а то је: један Господ, једна вјера, једно крштење, један Бог и отац свију – сада пак истиче оно што нас, и ван наше воље, чини неједнаким. Наиме, неједнаким нас чини мера дара Христова, према којој се даје благодат Духа Светога. Христос је глава великога тела, које се зове Црква. Он строји то тело, и посебице сваки члан тога тела; Он је стројитељ, и Он једини познавалац плана грађевине. Он не дозвољава, да један члан у тој грађевини буде несразмерно велики или несразмерно мали. Он даје меру свему и свакоме. Тако Он одмерава овоме пет таланата, томе два, а ономе један. Да се нико не срди и да нико не завиди. Да се не срди, јер ако је мање примио мање ће и одговарати; да не завиди, јер оно што неко има више, није његово него Божје. Ако ли има много, много ће му се и тражити, све како је речено у божанској причи о талантима. О браћо моја, нека свак од нас, буде свесан мере дара свога и одговорности своје. Поштујмо и свој дар и дар суседа нашег, јер су сви дарови од Бога и Божји.

Господе Исусе, дародатељу велики дарова различитих, Теби слава и хвала вавек. Амин.


А свакоме се од нас даде благодат по мери дара Христова (Еф. 4, 7).

24. новембар 1. 1. 1. СССВВВ. . . ВЕЛВЕЛВЕЛ. . . МУЧМУЧМУЧ. Е. Е. ЕКАТЕРИНАКАТЕРИНАКАТЕРИНА. . . Ћерка цара Консте. По смрти оца живела с мајком својом у Александрији. А мајка јој беше потајна хришћанка, која преко свог духовног оца приведе и Екатерину вери Христовој. У једној визији св. Екатерина прими прстен од самог Господа Исуса, у знак обручења Њему. Тај прстен до данас стоји на руци њеној. Беше Екатерина врло даровита од Бога и врло добро школована у грчкој философији, медицини, риторици и логици, а при том беше и необичне лепоте телесне. Када злочестиви цар Максенције сам приношаше жртве идолима и наређиваше другима да и они то чине, св. Екатерина изађе смело пред цара и изобличи идолопоклоничку заблуду његову. Видећи је цар јачу од себе у мудрости и знању, позва 50 најмудријих људи, да се с њом препиру о вери и да је посраме. Но Екатерина њих надмудри и посрами. Разјарени цар нареди да се свих 50 мудраца сагоре у огњу. Ови мудраци, по молитви св. Екатерине, пред смрт сви исповедише име Христово и објавише себе хришћанима. Када мученица беше у тамници, приведе у веру праву војводу царског Порфирија са 200 војника и саму царицу (Августу–Василису). Сви пострадаше за Христа. При мучењу св. Екатерине јави јој се ангел Божји, заустави и изломи точак, на коме света девојка би мучена; а по том јави јој се и сам Господ Христос и утеши је. После многих мучења Екатерина би мачем посечена у својој 18. години, 24. новембра 310. године. Из њенога тела истече млеко место крви. Чудотворне мошти почивају јој на Синају. 2. 2. 2. СССВВВ. . . ВЕЛВЕЛВЕЛ. . . МУЧМУЧМУЧ. М. М. МЕРКУРИЈЕЕРКУРИЈЕЕРКУРИЈЕ. . . Када цар Декије ратоваше једном против варвара, беше у његовој војсци војвода над пуком јерменским званим Мартензес. Тај војвода зваше се Меркурије. У борби јави се Меркурију ангел Божји, даде му мач у руке и рече му, да ће он победити непријатеље. И заиста Меркурије показа чуда од храбрости секући оним мачем непријатеље као траву. После те славне победе учини га цар Декије првим војводом у својој војсци. Но неки завидљивци оптужише цару Меркурија као хришћанина, што Меркурије пред царем не сакри него отворено признаде. И би Меркурије мучен дуго и тешко: ножевима сечен на кајише, ватром

опаљиван. Ангел Божји јави му се у тамници и исцели га. Најзад цар изрече осуду, да се војвода Меркурије посече мачем у Кападокији. Када га посекоше, тело му поста бело као снег, и из њега исхођаше предиван мирис од тамјана. Многи болесници исцелише се од његових чудотворних моштију. Пострада за веру овај прекрасни војник Христов између 251– 259. год. 3. 3. 3. СССВВВ. . . ДЕВИЦАДЕВИЦАДЕВИЦА М М МАСТРИДИЈААСТРИДИЈААСТРИДИЈА. . . Живела у Александрији и проводила свој усамљенички живот сав у молитви и ручном раду. Неки младић разгори се телесном похоти крема њој и непрестано јој досађиваше. Не хотећи згрешити Богу а видећи да се не може лако отрести разузданога младића св. Мастридија упита га једном, шта га то највише привлачи к њој? Он одговори: очи твоје! Мастридија тада узе иглу којом је шила, па избоде себи очи. Тако спасе себи мир и младићу душу. Младић се љуто покаја и оде у монахе. Катерина Мудра, земаљска царица, Ради Христа Спаса поста мученица. Максенције глупи живот јој понуди – Само, вели, жена, жена мени буди! — Катерина света, чиста као злато, Максенцију цару одговара на то: – Ја женика имам, Христа васкрслога, И не желим љубав мужа трулежнога. Ти ми тело иштеш, – трулеж трулеж тражи Док се дух бесмртни бесмртношћу блажи. Телесна се кора мора да исуши, Човек прави брине о бесмртној души. Чини што ти драго, и на муке мећи, На огњу ме пеци, на точку окрећи, Ја се своје душе одрећи не могу, Ни ван Христа другом поклонити Богу. Но запамти, царе, скоро ћеш умрети, Из твога ће леша црви узаврети, Црви ће те славит’ црви ће те јести, Клетва ће те пратит’ клетва ће те срести. Јер ратујеш с Христом, са јачим од смрти, Под камен си стао, Он ће те сатрти. — Катерино света, Христова невесто, Рад истине вечне презрела си престо, Зато сад царујеш у царству без краја, С ангелима певаш сред сладосног Раја.

Охридски



Прича старца Варлаама Јоасафу. У некоме граду имађаху грађани обичај, да узимају за цара човека странца, који не зна њихове законе и обичаје. Када би га зацарили, они би га обукли у сваку красоту, хранили га сваким обиљем и окружавали сваким блеском. Но чим би истекла једна година, они би свога цара расцарили, одузели би му све благо, свукли би га и сасвим нага протерали на једно удаљено острво, где не би имао ни хлеба ни крова ни другова, и где би у беди и понижењу скончавао свој живот. Тада би грађани онога града бирали другога цара, опет странца и опет само на годину дана; па трећег, па четвртог, па петог, и тако редом. Но догоди се тако једном те изабраше једног врло мудра и опрезна човека. Овај сазнаде од својих слугу, шта бива с царевима у том граду на крају године, па за време целе године он ревносно сабираше храну и благо и посведневно шиљаше на оно острво. Када истече година и када он би обнажен и бачен на оно острво, он се нађе усред огромне количине хране, и сребра и злата и драгог камења, и продужи ту живети још боље него што је живео као цар у ономе граду. Толковање: онај град представља овај свет, грађани представљају зле духове, цареви луди и мудри то су људи; луди људи мисле само на уживања у овом животу и сматрају их вечним, но на крају смрт прекида све и они, наги од сваких добрих дела, оду у ад; мудри пак чине многа добра дела, и као благо шаљу та добра дела пред собом у онај свет. По смрти добри људи – мудри цареви – одлазе у онај свет, где их чека нагомилано богатство њихово, и где они царују у већем сјају и красоти него што су царовали на земљи.



1. како Бог изведе пред Адама све животиње, птице и зверове, да види како ће их Адам назвати;

2. како Адам надеде име сваком живинчету, и свакој птици и сваком зверу.


ООО О О ОНОМЕНОМЕНОМЕ КОЈИКОЈИКОЈИ СИЂЕСИЂЕСИЂЕ ИИИ УЗИЂЕУЗИЂЕУЗИЂЕ

Господ Исус по човекољубљу Своме спустио се ниско, тако ниско, да се ниже није могло, а по том се дигао високо, тако високо, да се ваистину више није могло. Он се спустио у најдоња места земље, тј. у сами ад, одакле је ослободио и у царство небеско увео праоце, пророке и праведнике. Свршивши Свој посао и на земљи и у аду Он се узнео превише свих небеса. Узишао је исти онај који је и сишао, без икакве измене, изузев само што је сишао без тела а узишао са телом. Није, дакле, једно Син Божји а друго Син Човечји, као што су говорили јеретици, него је Син Божји и Син Човечји једна иста личност, један исти Богочовек и Спаситељ наш Исус Христос. Као што је Он исти јуче, данас и сутра, тако је исти у низини и на висини, на земљи, у аду, и на небесима. Понизио се ниже свих људи, и узвисио се изнад свих ангелских сила. Да покаже Својим примером истинитост своје речи: ко се узноси, понизиће се, а ко се понижава, узнеће се (Мат. 23, 12). Ако се не будемо понижавали по добродетељи, понизиће нас грех. Добродетељ води понижењу добровољном и привременом, а грех – понижењу бесповратном и вечном.

О Господе Исусе, који све испуњаваш силом Својом, испуни нас духом смерности истинске. Теби слава и хвала вавек. Амин.


Који сиђе то је онај који и узиђе превише свих небеса да испуни све (Еф. 4, 10).

25. новембар 1. 1. 1. СССВЕШТВЕШТВЕШТ. . . МУЧМУЧМУЧ. К. К. КЛИМЕНТЛИМЕНТЛИМЕНТ ЕПЕПЕП. Р. Р. РИМСКИИМСКИИМСКИ. . . Рођен у Риму од царскога рода: савременик светих апостола. Мајка му и два брата пловећи по мору буду занесени буром у разне стране; отац му оде да тражи жену и синове, па се и он изгуби. Тада Климент будући 24 године стар пође на исток да тражи своје родитеље и браћу. У Александрији упозна апостола Варнаву, по том се придружи апостолу Петру, коме већ следоваху његова два брата, Фаустин и Фаустинијан. Промислом Божјим апостол Петар наиђе на мајку Климентову, као старицу просјакињу, а по том и на оца. И тако се опет састави цела породица, и сви као хришћани врате се у Рим. Климент се није одвајао од великог апостола, који га постави за епископа пре своје смрти. После мученичке смрти Петрове епископ у Риму беше Лин, потом Клит, – обојица за кратко време – па онда Климент. Са пламеном ревношћу управљаше Климент црквом Божјом, и обраћаше у веру Христову из дана у дан велики број неверних. Још одреди он седам брзописаца, да пишу житија хришћана мученика, који у то време страдаху за свога Господа. Цар Трајан протера га у Херсон, где Климент нађе око 2000 изгнаних хришћана. Сви беху запослени на тешком послу тесања камена на једном безводном месту. Климента примише хришћани с великом радошћу, и он им беше живи извор утехе. Молитвом својом изведе воду из земље, и обрати у хришћанство толики број неверних мештана, да за једну годину подиже се на том месту 75 цркава. Да не би даље ширио веру Христову, Климент би осуђен на смрт и утопљен у море с каменом о врату, 101. год. Мошти његове чудотворне извађене су из мора тек у време св. Кирила и Методија.

2. 2. 2. СССВЕШТВЕШТВЕШТ. . . МУЧМУЧМУЧ. П. П. ПЕТАРЕТАРЕТАР АРХИЕПАРХИЕПАРХИЕП. А. А. АЛЕКСАНДРИЈСКИЛЕКСАНДРИЈСКИЛЕКСАНДРИЈСКИ. . . Ученик и следбеник св. Теоне архиепископа Александријског. Био неко време учитељем у знаменитој философској школи Оригеновој. На престо архиепископски ступио 299. год. а мученички скончао при гробу св. ап. Марка 311. год. Управљао је црквом у претешко време, када су над вернима чинили насиље споља неверници а изнутра јеретици. У његово време пострадало је у Александрији 670 хришћана. Често су целе породице извођене на губилиште и губљене. У то време Арије нечестиви смућивао је верне својим кривим учењем. Св. Петар га одлучи од цркве и прокуне у овоме свету и у ономе. У тамници сам се Господ јавио овоме великом и дивном светитељу. 3. 3. 3. ПППРЕПРЕПРЕП. П. П. ПАФНУТИЈЕАФНУТИЈЕАФНУТИЈЕ. . . Никада није пио вина. Једном би ухваћен од разбојника, и харамбаша га присили да испије чашу вина. Видећи добродушност Пафнутијеву харамбаша се покаја и напусти своје разбојничко занимање. Племенити Климент од племићска рода Поста ревним слугом живога Господа. Сву сујету презре раскошнога Рима, Уздиже се духом над варкама свима. Духовно га сродство за Петра привеза, Од телесног сродства са царем одвеза. Као звезда јасна он у Риму сјаше, Часним Крстом таму густу разгоњаше; Апостолску цркву украси, утврди, И немоћне силе демонске расрди. Подиже се бура од демонских сила, Да би свеца Божјег смрћу уморила. Умори му тело; душа у Рај оде. Оста свето тело на дну морске водe. Струнуло би гвожђе за осам векова Ал’ не струну тело витеза Христова, Но чудеса многа преславна пројави, И уз Христа Бога Климента прослави. О Клименте свети, помози и нама Пред престолом Божјим твојим молитвама.

Охридски



За св. Петра Александријског прича се, да се никад није успео и сео у престо патријаршијски у цркви, него је стајао или седео пред степеницама престола. Кад су верни почели негодовати, што њихов архијереј не седи на своме месту, он одговори: „кад год се приближим престолу видим неку небесну светлост и силу на њему, зато се не усуђујем да се успнем и седнем.” Осим овог виђења св. Петар имао је и друго једно још чудесније. Када је он седео у тамници, нечестиви Арије јеретик лицемерно претвори се као да се каје за своју јерес и посла реч сужњу Петру, да се одриче своје јереси и молбу да га Петар прими поново у цркву. А ово Арије учини само зато што помишљаше, да ће Петар бити погубљен, те да се он дочепа престола патријаршијског, са кога би после ширио и утврђивао своју јерес. Пре него што даде ма какав одговор Петар се мољаше Богу у тамници. За време молитве необична светлост обасја тамницу, и појави се Господ Исус као дванаестогодишњи дечак сијајући јасније од сунца, тако да се не могаше гледати у Њега. Беше Господ обучен у белу одећу (хитон), која беше спреда раздрана од врха до дна. И Господ рукама стезаше одећу на Себи, као да скрије наготу Своју. Видевши ово св. Петар беше у великом страху и ужасу, па узвикну: „ко Ти, Спасе, ризу раздра?” Одговори му Господ: „Арије безумни. Он ми је раздра, јер одели од Мене људе Моје, које задобих крвљу Мојом. Но пази се да га не примиш у општење с црквом, јер лукаве и враждебне мисли има на Мене и на људе Моје.” Чувши ово св. Петар одговори својим свештеницима Ахилу и Александру, да он не може примити молбу Аријеву, јер је лажна и лукава. И изрече светитељ проклетство на Арија у оба света. Још прорече, да ће после њега бити патријарх најпре Ахил а по том Александар. И би тако.



1. како Бог пусти тврди сан на Адама, и узе му једно ребро; 2. како Господ Бог створи од ребра Адамова жену Еву и приведе је Адаму; 3. како је ту основ и разлог тајанствене привлачности и јединства мужа и жене.


ООО РАЗДЕЛЕЊУРАЗДЕЛЕЊУРАЗДЕЛЕЊУ СЛУЖБИСЛУЖБИСЛУЖБИ ИИИ ЗВАЊАЗВАЊАЗВАЊА

Као што у телу човечјем разни органи имају разне службе, но сви дејствују у хармонији на добро целога тела, тако је Господ установио и у цркви, која је тело Његово, разне органе са разним службама. На првом месту долазе апостоли, којима није дата само једна част но све части, нити једна служба но све службе, нити један дар но сви дарови благодатни. Апостоли су били једновремено и апостоли и пророци, и благовесници, пастири и учитељи. Звање апостолско више се не повторава. Великих апостола било је дванаест, и тринаести апостол Павле, а мањих апостола било је 70. Пророци су они који примише дар прорицања од Духа Светога. Овде се не мисли на пророке старозаветне него на новозаветне (Дела Ап. 11, 27; 21, 10; 13, 1). Пророци су били и бивају без обзира на сталеж и положај. Благовесници су прво јеванђелисти, који написаше јеванђеља; по том мисионари, који шире учење Христово међу невернима; најзад и тумачи Светога Писма, који писмено излажу истину хришћанску за све и свакога. Пастири и учитељи – то је једно и исто звање, јер тешко је замислити пастира а да није учитељ у исто време, Пастири су ограничени на извесно место и на извесан број верних, које они руководе ка спасењу, и управљају црквом Божјом. Тако је све уредио Господ преко Својих апостола светих. Благо оном ко зна своју службу и дар од Духа примљен, и ко до краја послужи према назначењу. Као што Дух Свети сада раздаје дарове, тако ће Господ у своје време раздавати награде.

О Господе Душе Свети, Боже истинити, помози нам до краја да у смирености употребимо дарове Твоје на добро цркве Христове и на наше вечно спасење. Теби слава и хвала вавек. Амин.


И он је дао једне апостоле, а једне пророке, а једне благовеснике, а једне

пастире и учитеље (Еф. 4, 11).

26. новембар 1. 1. 1. ПППРЕПРЕПРЕП. А. А. АЛИМПИЈЕЛИМПИЈЕЛИМПИЈЕ С С СТОЛПНИКТОЛПНИКТОЛПНИК. . . Рођен у Адријанопољу граду Пафлагонијском и од малена предан Богу на службу Као ђакон служаше у цркви при епископу Теодору у томе граду. Но жељан усамљеничког живота, молитве и богомислија, Алимпије се удаљи на неко јелинско гробље ван града, од кога људи бегаху као од страшилишта због честих демонских привиђења. Ту он пободе крст, и сазида храм у част св. Ефимије, која му се беше јавила на сну. Покрај храма подиже столп висок, попе се на њ и проведе на њему у посту и молитви пуних 53 године. Ни подсмех људи ни злоба демона не могаху га одатле удаљити нити у намери његовој поколебати. Нарочито од демона претрпе овај светитељ безбројне беде. Не само да га демони разним привиђењима устра-шаваху него га и камењем удараху, и не даваху му мира ни дању ни ноћу кроз дуго време. Но Алимпије мужествени ограђиваше себе од демонске силе крсним знамењем и именом Исусовим. Најзад га побеђени демони оставише и побегоше а људи почеше поштовати и долазити му ради молитве, утехе, поуке и исцелења. Около његовог столпа подигоше се два манастира, с једне стране мушки а с друге женски. У женском манастиру живљаху и матер његова и сестра. Св. Алимпије руковођаше монахе и монахиње са свога столпа примером и речима и сијаше свима као сунце са небеса указујући пут ка спасењу. Толику благодат имаше овај угодник Божји, да га често обасјаваше небеска светлост, и над њим се уздизаше до небеса стуб од те светлости. Беше Алимпије диван и моћан чудотворац како за живота тако и по смрти. Преживевши 100 година упокоји се 640. год. у време цара Ираклија. Од његових св. моштију сачувана је глава у Котломушком манастиру у Св. Гори.

2. 2. 2. ПППРЕПРЕПРЕП. Ј. Ј. ЈАКОВАКОВАКОВ О О ОТШЕЛНИКТШЕЛНИКТШЕЛНИК. . . Из Сирије. Ученик св. Марона (14. фебр.) и савремених св. Симеона Столпника. Под-визавао се под отвореним небом; хранио се наквашеним сочивом. Чинио чудеса велика; чак и мртве васкрсавао именом Христовим. Цар Лав питао њега за мишљење о Халкидонском Сабору. Упокојио се мирно 457. год.

3. 3. 3. ПППРЕПРЕПРЕП. С. С. СТИЛИЈАНТИЛИЈАНТИЛИЈАН. . . Пафлагонац; земљак и савременик св. Алимпија. Имао превелику љубав према Господу Исусу, и због те љубави предавао се великим подви--зима. Свега се одрекао, само да би имао неподељену љубав према Господу своме. Пред смрт ангели се јаве да му узму душу, и лице му засија као сунце. Чудотворац велики пре и после смрти. Помаже наро-чито болесној деци и бездетним родитељима.

4. Преп. Никон „Покајаније”. Родом из Јерменије. Побуђен речима Господњим: свак ко остави оца или мајку, примиће стоструко и наследиће живот вјечни, Никон остави заиста све ради Христа и оде у неки манастир, где се замонаши. Када се усаврши у свима добродетељима, он напусти манастир и пође да проповеда људима Јеванђеље. Непрестано је викао: Покајте се! због чега и би прозван „Покајаније”. Као проповедник он обиђе сву Анатолију и Пелопонез. Сотвори чудеса молитвом у име Христово и мирно пређе ка Господу свом љубљеном. Скончао у Спарти 998. год. 5. 5. 5. СССВВВ. И. И. ИНОКЕНТИЈЕНОКЕНТИЈЕНОКЕНТИЈЕ И И ИРКУТСКИРКУТСКИРКУТСКИ, , , чудотворац. Скончао 1731. год. Чудотворне мошти откривене му 1804. год. Одвезан од ствари, одвезан од света. Од житејских брига и од страсног гњета Сав предан молитви и богомислију — То донесе славу светом Алимпију. На столп висок, висок, он себе уздиже, Тек даље од земље, – Богу ближе, ближе! Сав предан молитви и богомислију — То донесе славу светом Алимпију. Нек громови грме, погодити неће. Громовима Господ управља и креће. Сав предан молитви и богомислију — То донесе славу светом Алимпију... Молитвом просија као сунце јасно И име му оста кроз векове гласно. Мисао о Богу створи бесмртника, Алимпија дивног, Божјег угодника. На небу се сада столп велики сија, То је светла душа светог Алимпија. И сада молитви сав је предан за нас Алимпије, столпник – и јуче и данас. Од њега се и сад зли духови крију. А ми радујемо – светом Алимпију.

Охридски



Многи учени незнабошци су пришли цркви Христовој и крстили се само за то што црква Христова проповеда живот бесмртни као један доказани факт а не као неку слутњу разума људског. Свети Климент Римски изучио је био сву философију грчку и душа његова остала је незасићена и празна. Као младић од 24 године он је свом душом пожелео да дозна има ли још неког живота осим овога и бољег од овога? Философија му је давала само мишљења разних људи но никаквог стварног доказа. Он је туговао за својим изгубљеним родитељима и браћом, и непрестано се мучио питањем, да ли ће се он с њима видети у неком другом животу. Свевидећи Бог упути кораке његове тако, да се он срете с неким човеком, који му рече о хришћанима и о њиховој вери у загробни живот. То побуди младога Климента, да се одмах крене из Рима у Јудеју, да би тамо, у самој колевци хришћанске вере, дошао до поузданог сазнања односно загробног живота. Када је чуо проповед апостола Петра, сву засновану на Христу васкрсломе из мртвих, Климент презре сва нагађања философска, и срдачно усвоји веру Христову, крсти се и предаде сав на службу цркви Божјој. Тако онда, тако и данас: ко има јаку веру у Христа васкрслог, и јасно сазнање о загробном животу и суду, тај се лако решава на плаћање цене за улазак у тај живот, т.ј. на испуњење свих заповести Божјих.



1. како створи Господ Бог човека, и жену од човека;

2. како Адам и Ева беху наги, и не беше их срамота, јер не знађаху још за грех.


ООО ЦИЉУЦИЉУЦИЉУ РАЗДЕЛЕЊАРАЗДЕЛЕЊАРАЗДЕЛЕЊА ДАРОВАДАРОВАДАРОВА, , , СЛУЖБИСЛУЖБИСЛУЖБИ ИИИ ЗВАЊАЗВАЊАЗВАЊА

Зато је Дух Свети разделио дарове, и учинио једне апостолима, друге пророцима, друге опет благовесницима, и пастирима и учитељима, – да би се свети, тј. верни хришћани, усавршили. Као што су у једноме дому части и службе подељене, те је једна част и служба родитеља, друга част и служба одраслих синова и кћери, трећа част и служба неодрасле деце и слугу, но све укупно служи на корист једно другоме, тако и у дому Божјем, у цркви светој: са сваком чашћу везана је и одговарајућа служба, а службе свих корисне су свима. Тако се поступно и мудро зида тијело Христово, црква Божја света. Сваки верни, помогнут од других, расте и развија се као члан тога тела, у светости и чистоти, и у одговарајућој мери и сразмери према целом великом телу. А цело тело, од почетка до краја времена, нарочито пак од ваплоћења Бога Слова на земљи па до Суда Страшнога, јесте црква Божја света. Тело – достојно бесмртности, грађевина – достојна Бога. Око људско не може је сву прегледати, нити ум људски схватити. Грађевина од изабрана материјала, од цигаља живих, од очију и срдаца. Без грубости и грдоба; без трулежи и нестројности. Све на свом месту, све прекрасно, у целини и у деловима. Ево, браћо, мете нашег путовања! Ево смисла нашег горења у пећи страдања! Ево живота нашег, бољег од свих планова наших и лепшег од свих жеља наших.

О Господе Исусе, човекољубиви Господе наш, не одбаци нас као лошу грађу, но углачај нас и узидај нас у тело Твоје бесмртно. Теби слава и хвала вавек. Амин.


Да би се свети усавршили, на дјело службе, на сазидање тијела Христова

(Еф. 4, 12).

27. новембар 1. 1. 1. СССВВВ. . . МУЧМУЧМУЧ. Ј. Ј. ЈАКОВАКОВАКОВ П П ПЕРСИЈАНАЦЕРСИЈАНАЦЕРСИЈАНАЦ. . . Рођен у граду персијском Клапи, или Вилату, од хришћанских родитеља, у хришћанској вери васпитан и хришћанском женом ожењен. Цар персијски Издигерд заволи Јакова због његове даровитости и окретности, и учини га правим племићем на двору своме. Поласкан царем Јаков се прелести и принесе жртву идолима, којима се и цар клањаше. Чувши за ово матер његова и жена, написаше му једно прекорно писмо, у коме га оплакаше као богоотпадника и душевног мртваца, молећи га ипак при крају писма, да би се покајао и Христу повратио. Ганут овим писмом Јаков се горко покаја и пред царем одважно исповеди веру своју у Христа Господа. Расрђен цар осуди га на смрт, но с тим, да му се одсеца све део по део тела, док не издахне. Џелати дословце испунише ову заповест свога нечестивог цара, и одсекоше Јакову најпре прсте на рукама, па прсте на ногама, па ноге па руке, па рамена, најзад и главу. При сваком сечењу мученик покајани одаваше благодарност Богу. Из његових рана исхођаше благоухани мирис као од кипариса. Тако овај дивни муж откаја грех свој и представи се душом Христу Богу своме у царству небеском. Пострада око 400. године. Глава му се налази у Риму, а део моштију у Португалији, где се празнује 22. маја.

2. 2. 2. СССЕДАМНАЕСТЕДАМНАЕСТЕДАМНАЕСТ И И ИНДИЈСКИХНДИЈСКИХНДИЈСКИХ ПРЕППРЕППРЕП. . . МУЧЕНИКАМУЧЕНИКАМУЧЕНИКА. . . Монаси хришћански, пострадали од Индијског цара Авенира. Ражљућен на старца Варлаама, што му је крстио сина Јоасафа, цар Авенир посла потере за Варлаамом. Потере не ухватише Варлаама. али ухватише других 17 монаха, и доведоше их пред цара. Цар их осуди на смрт, те пошто им најпре избодоше очи, одсекоше

језике, изломише ноге и руке, посекоше их мачем. Но крвљу ових витеза Христових још се више утврди вера Христова у царству Индијском.

3. 3. 3. ПППРЕПРЕПРЕП. Р. Р. РОМАНОМАНОМАН ЧУДОТВОРАЦЧУДОТВОРАЦЧУДОТВОРАЦ. . . Подвизавао се у околини Антиохије. У својој ћелији никад није ложио огањ ни палио свећу. Скончао мирно. Чудотворац за живота и по смрти. Помаже неплодним женама, кад му се моле.

4. 4. 4. ПППРЕПРЕПРЕП. П. П. ПИНУФРИЈЕИНУФРИЈЕИНУФРИЈЕ... Савременик св. Касијана (29. фебр.) и велики мисирски подвижник. Живео у IV столећу и подвизавао се на разним местима све бежећи од похвала људских. Имао много ученика, који су се трудили да подражавају узвишеном примеру свога учитеља.

5. 5. 5. ПППРЕПРЕПРЕП. Н. Н. НАТАНАИЛАТАНАИЛАТАНАИЛ. . . Монах Нитријски. Даноноћно се молио Богу и просвећивао размишљањем о божанским стварима. Није излазио из своје келије ни преко прага пуних 38 година. Упокојио се у Господу у другој половини VI столећа.

Покајане душе Створитељ не губи, Покајнике праве Он највећма љуби. Јаков се одрече Христа живог Бога, Рад безбожног цара, ласкатеља свога. Укори га мајка, укори га жена „Сва су земна блага пролазна к’о пена.” Раскаја се Јаков, раскаја се љуто И изрече јавно што је дотле ћут’о — Хришћанин сам био, хришћанин сам паки, Идоли су ваши глупи и нејаки! — То изрече Јаков кад пред цара стаде, То изрече јавно, и при том остаде. Сви дарови царски с њега се скидоше, Мукама Јакова дивног обукоше, Црвени се Јаков од рана и крви, Навалили људи к’о орли на стрви! Раздробише тело јунака Христова, Исекоше ситно светога Јакова. Сад Јаков у Рају пред Богом се моли, Да хришћанин сваки напасти одоли.

Охридски

пролог 27. нов./10. дец.


Када св. Јакову одсече џелат палац десне руке, он рече: и лоза се овако обрезује, да на њој временом младица порасте. При одсечењу другог прста рече: прими, Господе, и другу грану од рукосада Твога. При одсечењу трећега прста рече: благосиљам Оца и Сина и Светога Духа. При одсечењу четвртога прста рече: Ти што примаш похвале од четири животиње, прими страдање четвртога прста. При одсечењу петога прста рече: да се испуни весеље моје као на браку пет мудрих девојака. При одсечењу шестога прста рече: хвала Теби Господе, који си у шести час распростро на Крсту пречисте руке Твоје, што си ме удостојио принети Ти шести прст мој. При одсечењу седмога прста рече: слично Давиду који те прослављаше седам пута на дан, тако Те и ја данас прослављам кроз седам прстију, одрезаних Тебе ради. При одсечењу осмога прста рече: Ти си се сам, Господе, обрезао у осми дан. При одсечењу деветога прста рече: у девети час Ти си предао дух Твој у руке Оцу Свом, Христе мој, и ја Теби приносим хвалу при страдању деветога прста. При одсечењу десетога прста рече: на десетоструној харфи певам Теби, Боже, и благодарим, Ти, што си ме удостојио претрпети одрезање десет прстију мојих на двема рукама мојим за десет заповести написаних на двема таблицама. – О пречудне вере и љубави! О витешке душе у витеза Христова!


Да созерцавам чудесни Рај Божји, и то: 1. како прекрасан беше рај споља и изнутра;

2. како се све живо у Рају безусловно покораваше човеку, а човек Богу;

3. како прекрасни беху први човек и жена у Рају свесни присуства Божјег и власти Божје.


ООО ЧОВЕКУЧОВЕКУЧОВЕКУ САВРШЕНОМСАВРШЕНОМСАВРШЕНОМ

Јединство вере, браћо, и познање Сина Божјег, Господа Исуса Христа Спаситеља, сједињује два човека у једног човека, хиљаду људи у једног човека, и многе милионе људи у једног човека. Јединство вере у Христа Господа, и право православно познање Христа Господа, сједињује људе јаче него крв, јаче него језик, јаче него све спољашње околности и материјалне везе. Кад многе душе једно исто мисле, једно исто хоће и једно исто желе, онда су те многе душе као једна душа, једна велика и моћна душа. Телесне разлике при томе мало значе и мало се узимају у обзир. Тако једнолике душе зидају се у човјека савршена, у мјери узраста пуноће Христове. У савршеној целини савршени су и делови. Свака хришћанска душа јесте део човјека савршена. Христос је човек савршен, коме је црква тело тајанствено. Он испуњава Собом сваког верујућег у Њега према мери узраста свакога. Он је пуноћа над пуноћама, извор живи, који тече и пуни сваку достојну празнину. То јест, у колико се човек испразни од свега што није Христос, у толико Христос улази у њега и испуњава га. О браћо моја, потребна је дубина смирења поред јаке вере, да би се Жива Вода улила у нас. И у природи гледамо, да ниско земљиште вода лакше натапа. Што год је ниже смерно понижење наше пред Господом Исусом, то се драговољније Он спушта у нас, натапа нас Својом животворношћу и испуњава нас као сасуд Свој пуноћом својом бесмртном.

О Господе Исусе, пуноћо живота, мудрости, красоте и сласти, помози нам понизити се пред величанством Твојим Божанским, да би се удостојили Твоје посете. Теби слава и хвала вавек. Амин.


Докле достигнемо сви у јединство вјере и познање сина Божјега, у човјека

савршена, у мјеру узраста пуноће Христове (Еф. 4, 13).

28. новембар 1. 1. 1. ПППРЕПРЕПРЕП. . . МУЧМУЧМУЧ. С. С. СТЕФАНТЕФАНТЕФАН Н Н НОВИОВИОВИ. . . Као негда Ана мајка Самуилова тако и Ана мајка Стефанова мољаше се Богу, да јој Бог да једнога сина. Молећи се тако једном у цркви Влахерни пред иконом Пресвете Богородице, ухвати је лак сан, у коме она виде Пресвету Деву, као сунце сјајно, и чу глас од ње: „иди, жено, с миром, према молитви твојој имаш сина у утроби твојој.” И заиста заче Ана и роди сина, овога светога Стефана. У 16. години прими Стефан чин иночки на гори Аксентијевој према Цариграду од старца Јована, од кога се научи мудрости божанској и подвижништву. А када се старац Јован упокоји у Господу, Стефан оста на тој гори строго подвизавајући се и прилажући труд ка труду. Његова светост привуче му многе ученике. Када цар Константин Копроним прогоњаше иконе, још жешће од свога сквернога оца, Лава Исаврјанина, Стефан се показа као ревносни заштитник поштовања светих икона. Безумни цар примаше разне гнусне клевете против Стефана, а и сам удешаваше разне сплетке, само да би Стефана сломио и с пута уклонио. Стефан би прогнан на острво Проконис, по том доведен у Цариград, окован и бачен у тамницу, где га сретоше 342 монаха сужња, из разних страна доведених и у тамницу због иконопоштовања вргнутих. У тамници они свршаваху све црквено правило као у манастиру. Опаки цар осуди Стефана на смрт. Светитељ предвиде своју смрт на 40 дана и опрости се с братијом. Слуге цареве извукоше га из тамнице и бијући га и трзајући вукоше га по улицама Цариградским призивајући све оне, који су уз цара, да ударају камењем „противника царева”. Неко од јеретика удари дрветом светитеља по глави, и светитељ издахну. Као што св. Стефан првомученик пострада од Јевреја тако и овај Стефан пострада од иконоборних јеретика. Пострада овај славни Христов војник 767. године у 53. год. свога земнога живота, и би увенчан славом неувелом.

2. 2. 2. СССВВВ. . . НОВОМУЧНОВОМУЧНОВОМУЧ. Х. Х. ХРИСТОРИСТОРИСТО... Албански хришћанин, настањен у Цариграду, баштован по занимању. При продаји свога поврћа он се замери неком Турчину, који га оклевета пред судом, као да је обећао потурчити се па порекао. После истјазања окован бачен у тамницу. У тамници неко му понуди да једе, што Христо одбије говорећи: „боље да се гладан јавим пред Христом мојим.” По том извади завежљај новаца, што је имао под појасом и да једноме сужњу, с молбом, да му се за то одслужи неколико посмртних литургија. Посечен од Турака 1748. год. и прослављен за увек у царству Христа Бога. 3. 3. 3. ПППРЕПРЕПРЕП. А. А. АНАНАНА. . . Благородна жена, по смрти свога мужа пострижена у монаштво од св. Стефана Новога. Цар Копроним наговарао је, да каже, као да је она имала недозвољених телесних веза са св. Стефаном, да би тако могао Стефана унизити пред народом. Но ова света жена никако није хтела ући у ту цареву сплетку против светитеља, кога је она поштовала као свог духовног оца. Због тога би шибана, а по том у тамницу бачена, где предаде своју свету душу Богу. 4. 4. 4. СССВВВ. . . БЛАГОВЕРНИБЛАГОВЕРНИБЛАГОВЕРНИ ЦАРЦАРЦАР М М МАВРИКИЈЕАВРИКИЈЕАВРИКИЈЕ. . . Погубљен са пет синова својих од цара Фоке 602. год. Тезоименити првоме Стефану Стефан Нови даде живот на мегдану. Горди цар јеретик, сама сила груба, Спољашњим оружјем оружан до зуба, Стефану оружје – сила нетелесна, Оружје духовно, истина небесна. Цар војнике има, бранитеље лажи, А Стефан се Богом невидљивим блажи. Миран као небо Стефан муке чека, Смрт, и живот вечни после овог века. А цар бесни тутњи, па у гневу своме Смрт с мукама пише мужу праведноме. Стефан се не смути, и бијен и стезан, За небеса духом и молитвом везан. Цар јачи од тела, тело свецу скрши, Светац духом јачи, победом заврши. О свети Стефане, духовни витеже, Помози нам вражје избегнути мреже, И иконе свете свето поштовати, Твом примеру дивном вазда следовати.

Охридски



Читајући примере постојанства у вери и великодушности светитеља Божјих, и ми постајемо постојани у вери и великодушни. Када Копронимови људи нуђаху св. Стефана да се откаже иконопоштовања и тиме угоди цару иконоборцу, Стефан пружи руку, сави шаку и рече: „кад бих имао у себи само једну једину шаку крви, и њу би пролио за икону Христову. „У цара Маврикија било је шест синова, од којих шести и најмлађи беше још одојче. За тога најмлађег сина свог држаше цар у двору нарочиту дојкињу, која га храњаше. Цара Маврикија постиже тешка судба: Фока га збаци с престола и осуди на смрт заједно са свих шест синова његових. На очи Маврикијеве синови његови беху један за другим убијани. Када дојкиња требаше да дв шестога сина царева да буде погубљен, она се великодушно сажали над судбом несрећнога цара и његове деце, па се у тренутку реши да сачува бар тога једнога сина царевог у животу. Зато кад јој потражише с груди царевог сина, она потури свога синчића, те овај би посечен. Најзад би посечен и цар Маврикије. Најмлађи син цара Маврикија порасте сматрајући дојкињу своју за мајку своју. Када му пак дојкиња откри сву тајну, он се уозбиљи веома, па одлучно остави свет и повуче се на гору Синајску, где се замонаши и посвети Богу, да би тим делом својим осветио онога невиног младенца, који је место њега у смрт бачен.


Да созерцавам чудесни Рај Божји, и то:

1. како то беше царство невиности, чистоте и правде;

2. како ту не беше ни трага од болести и смрти, пошто не беше ни помисли о греху.


ООО ТОМЕТОМЕТОМЕ КАКОКАКОКАКО ВЕРНИВЕРНИВЕРНИ ТРЕБАТРЕБАТРЕБА ДАДАДА РАСТУРАСТУРАСТУ

Ето свега што се од нас, браћо, тражи на овоме земном путовању: да се држимо истине и да живимо у љубави. Истина је откривена Христом Господом, и пример љубави је дат у Христу Господу. Нити се може доћи до истине мимо Христа Господа, нити се пак може наћи пример праве љубави мимо Њега. Видећи овај једини прави пут к светлости и спасењу у сплету многих лажних путова апостол Павле претходно опомиње: да не будемо више мала деца, коју љуља и заноси сваки вјетар учења (4, 14). Истину може открити само Бог, праву љубав може показати само Бог. Један човек може знати више него други човек, но истину може открити само Бог. Човеку долазе мисли као ветар, и призраци чине му се истином. Обманут својим мислима један човек обмањује другог човека; заваран призрацима један човек заварава другог човека. А истина је у Бога и од Бога. Христос је, браћо, сва наша истина и сва наша љубав. Кад мислимо Христа, ми мислимо истину; кад делујемо по Христу, ми делујемо добро; кад љубимо Христа, ми љубимо љубав. Христом ми живимо, Христом растемо, Христом се обесмрћавамо и прослављамо. Он је наша глава – не само главар једнога друштва него стварна глава једнога живога тела, кога смо ми чланови. Држећи се истине и љубави ми се удостојавамо вечно пребивати у том телу Христовоме. О Христе Господе, пречудна истино и премила љубави наша, дођи у нас и прими нас у Себе. Теби слава и хвала вавек. Амин.


Држећи се истине у љубави да у свему узрастемо у ономе који је глава,

Христос (Еф. 4, 15).

29. новембар 1. 1. 1. СССВВВ. . . МУЧМУЧМУЧ. П. П. ПАРАМОНАРАМОНАРАМОН ИИИ ДРУГИХДРУГИХДРУГИХ 370. 370. 370. У Витинији Азијској неки кнез Аквилин ужасно гоњаше хришћане. Једном ухвати он 370 хришћана и поведе их собом везане на неко место, где беше храм идолског бога Посејдона. Ту их опаки кнез примораваше, да се поклоне идолу и принесу жртву. Ма да кнез прећаше смртном казном ономе, ко не послуша његову заповест, ниједан хришћанин не покори се заповести његовој. У том часу пролажаше путем покрај храма неки честан муж, по имену Парамон. Он застаде код гомиле везаних људи и сазнаде о чему се ради, па сазнавшн узвикну: „о колико невиних праведника хоће скверни кнез да закоље зато што се не клањају мртвим и немим идолима његовим!” И продужи Парамон пут свој. Тада разјарени кнез посла слуге своје, да убију Парамона. Слуге стигоше Парамона, ухватише га, па му најпре језик прободоше трном, по том га обнажише, и тако му цело тело избодоше. Парамон свети с молитвом у срцу предаде душу своју Богу. По том и оних 370 мученика, велики као синови Божји и невини као јагањци, бише мачем посечени, те пређоше у бесмртно царство Христа Господа. Пострадаше 250. год. 2. 2. 2. ПППРЕПРЕПРЕП. А. А. АКАКИЈЕКАКИЈЕКАКИЈЕ С С СИНАЈСКИИНАЈСКИИНАЈСКИ. . . У својој славној књизи „Лествица” саопштава св. Јован Лествичник житије овога светитеља. Млади Акакије био је искушеник код некога злога старца у Синајском манастиру. Гневљиви старац посведневно је корео и грдио Акакија, а често и тукао, и на све начине мучио и злостављао. Но Акакије се није жалио него је све то подносио стрпљиво с уверењем, да је то корисно за његово спасење. Кад год га је неко питао, како живи, он је одговарао: „добро као пред Господом Богом!” После 9 година послушања и мучења умре Акакије. Старац га сахрани, па оде и пожали се другом неком светом старцу говорећи: „Акакије, ученик мој,

умре”. „Не верујем, одговори свети старац, Акакије не умре.” Тада обојица одоше на гроб умрлога, и онај свети старац викну: „брате Акакије, јеси ли умро?” А послушни Акакије, и по смрти послушан, одговори: „нисам умро оче, немогуће је умрети послушноме”. Тада се онај зли старац раскаја, и затвори се у једну келију близу гроба Акакијева, где у кајању и молитви проведе остатак живота. 3. 3. 3. СССВВВ. . . МУЧМУЧМУЧ. Д. Д. ДИОНИСИЈЕИОНИСИЈЕИОНИСИЈЕ ЕПЕПЕП. К. К. КОРИНТСКИОРИНТСКИОРИНТСКИ. . . Знаменит пастир и учитељ. Посечен за Христа 182. год. 4. 4. 4. СССВВВ. Т. Т. ТИРИДАТИРИДАТИРИДАТ ЦАРЦАРЦАР Ј Ј ЈЕРМЕНСКИЕРМЕНСКИЕРМЕНСКИ. . . Савременик Диоклецијанов. Најпре грозно гонио хришћане. Но стиже га казна Божја, и он полуди и постане подобан скоту, као негда Навуходоносор. Од лудила га исцели чудесно св. Григорије (в. 30. септембар). Од тада па до смрти Тиридат проведе у покајању и благочешћу. Скончао мирно у IV веку. 5. 5. 5. СССВВВ. . . МУЧМУЧМУЧ. А. А. АПОЛОНИЈЕПОЛОНИЈЕПОЛОНИЈЕ. . . Сенатор римски. Оптужен за веру у Христа он исповеди своју веру пред целим Сенатом, због чега би посечен мачем, у Риму 186. год. Викну старац послушника: – Акакије, брате, где си? Викну старац још једанпут: – Акакије, мртав ли си? – Нисам, оче, мртав, нисам, Одговара монах смерно, Нема смрти за онога Ко послушност врши верно.— Зачуди се старац гневни, Зачуди се, заплака се, Заплака се старац горко, За зло своје покаја се. Што се каје старац опак? Ваистину има рашта — Оде грешник у пустињу Грехе своје да испашта. Акакије, монах чудни, Послушношћу душу спасе, Душа му се сад весели. А име му прославља се.

Охридски



Казна Божја постиже грешнике одмах после греха, да би се грешници устрашили а праведници охрабрили, понекад пак много доцније, изненадно и неочекивано, да би грешници знали, да Бог ништа не заборавља. Датана и Авирона прогутала је земља одмах после греха њихова, а цар Валтазар виде руку која му исписа смртну пресуду онда када се он осећао најсрећнијим, на пиру, међу пријатељима и обожаваоцима. – Неки тешко болесни војник би донесен св. Стефану Новом, да га овај молитвом исцели. Стефан му рече, да се поклони икони Христовој и св. Богородице. Војник то учини и би одмах здрав. Ово се чудо рашчу на све стране. Чувши за њ иконоборни цар Копроним дозва тога војника и испита. Па када војник исповеди и призна, да је добио исцелење од светих икона, цар га поче с јарошћу укоравати због иконопоштовања. Устрашен војник одрече се иконопоштовања пред царем и застиде се своје вере у иконе. Када војник тај изађе из двора и узјаха коња, разјари се коњ под њим, збаци га са себе, и ногама га дотле топташе докле не изверже душу своју. Ево казне одмах после греха. – Цар Тиридат, гонитељ хришћана, беше бацио св. Григорија у јаму и погубио 37 светих монахиња. И казна га никаква није снашла. Доцније када цар са својима оде у лов ради разонођења и увеселења наједанпут спопаде га лудило, и њега и његове пратиоце. Његовој побожној сестри откри се у сну узрок лудила његовог као и начин, како да се врати уму. Св. Григорије би извађен из јаме, и по његовој молитви цар Тиридат оздрави, покаја се и крсти се. Казна некад брзо следује греху као дану ноћ, а некад споро као година години. Но никад не изостаје, изузев случаја где покајање заузме место казне.


Да созерцавам чудесни Рај Божји, и то:

1. како Бог украси Рај дрвећем свакојаким, лепим за гледање и добрим за јело; 2. како Бог насади усред Раја дрво живота; 3. како Бог забрани Адаму да не једе једино од дрвета познавања добра и зла.


ООО СТРОЈНОМСТРОЈНОМСТРОЈНОМ СКЛОПУСКЛОПУСКЛОПУ ЦРКВЕЦРКВЕЦРКВЕ СЛИЧНОСЛИЧНОСЛИЧНО ЈЕДНОМЈЕДНОМЈЕДНОМ ТЕЛУТЕЛУТЕЛУ

Реч је овде, браћо, о телу духовном, о цркви Божјој светој. Из Њега, то јест из Христа, цело је то тело састављено и склопљено како приличи. Апостол премудри не налази никакво боље сравњење цркве него са телом човечјим. Што је глава на телу човечјем то је Христос Господ на телу цркве. Из главе разилазе се нерви по свима деловима тела, и помоћу нерава сви делови тела опажају, осећају и крећу се, а у том опажању, осећању и кретању и јесте живот њихов. Могло би се рећи, да глава кроз мозак и нерве присуствује у сваком делу тела. Одсече ли се глава, сваки део тела тренутно бива умртвљен. И Христос присуствује у сваком делу цркве, тј. у свакоме верноме члану њеном. Кроз Њега сваки верни опажа царство духовно, осећа љубав и креће се правилно к Богу. Од Њега сваки члан добија силу, према дејству и мери, т.ј. према служби и дару. Ту силу Господ даје непосредно, додиром, осязанiемъ, само личним присуством Својим. Љубав је чудотворна спона, која спаја Христа са вернима, верне са Христом, и верне међу собом. Шта бива, браћо, с једним делом тела, када се искидају нерви, који га везују с главом? Постаје безделан, неосетљив, непокретан – мртав. То бива и са сваким чланом цркве, који изађе из састава цркве и тиме прекине везу своју с Главом цркве. Да нас Бог сачува, браћо, од те пропасти.

О Господе Исусе, изворе живота и љубави, не допусти никаквој мрачној сили, у нама или ван нас, да нас одвоји од Тебе и тела Твог, цркве Твоје свете, коју си Ти платио крвљу Твојом скупоценом. Теби слава и хвала вавек. Амин.


Из њега је све тијело, састављено и склопљено како приличи сваком додиром даровања, по

дејству и мери свакога дела (Еф. 4, 16).

30. новембар 1. 1. 1. СССВВВ. . . АПОСТОЛАПОСТОЛАПОСТОЛ А А АНДРЕЈАНДРЕЈАНДРЕЈА П П ПРВОЗВАНИРВОЗВАНИРВОЗВАНИ. . . Син Јонин и брат Петров, родом из Витсаиде, и рибар по занимању. Најпре је био учеником св. Јована Крститеља, но када св. Јован указа прстом на Господа Исуса говорећи: гле, јагње Божје! (Јов. 1, 36), тада св. Андреја остави свога првога учитеља и пође за Исусом. По том Андреја приведе свога брата Петра ка Господу. По силаску Св. Духа паде у део овоме првом апостолу Христовом, св. Андреји, да проповеда Јеванђеље у Византији и Тракији, по том у земљама Дунавским, па у Русији и око Црног Мора, и најзад у Епиру, Грчкој и Пелопонезу, где и пострада. У Византији постави првога епископа у лицу св. Стахија; у Кијеву пободе крст на висини и прорече сјајну хришћанску будућност народу руском; по Тракији, Епиру, Грчкој и Пелопонезу преведе мноштво народа у веру, и постави им епископе и свештенике. У граду Патрасу учини многа чудеса именом Христовим и задоби многе за Господа, међу којима беху брат и жена царског намесника Егеата. Егеат разјарен због тога стави Андреју светога на муке, а потом распе на крсту. Докле год беше жив на крсту апостол Христов говораше корисне поуке хришћанима, који се беху сабрали око крста његова. Хтеде га народ скинути с крста, но он се опре томе. Најзад се апостол поче молити Богу, и при том нека необична светлост обасја га целог. То светлосно обасјање трајаше пола сата, и када оно ишчезе апостол предаде своју свету душу Богу. Тако сконча свој земни век првозвани апостол, који први од 12 великих апостола позна Господа и пође за Њим. Пострада св. Андреја за свога Господа 62. год. Мошти његове беху пренете у Цариград. Доцније глава му је пренета у Рим, а једна рука у Москву. 2. 2. 2. СССВВВ. Ф. Ф. ФРУМЕНТИЈЕРУМЕНТИЈЕРУМЕНТИЈЕ ПРОСВЕТИТЕЉПРОСВЕТИТЕЉПРОСВЕТИТЕЉ А А АБИСИНИЈЕБИСИНИЈЕБИСИНИЈЕ. . . У време цара Константина Великог путоваше за Индију неки учен човек из Тира, по имену Меропије. Он беше узео собом два млада хришћанина брата Едесија и

Фрументија. На томе путу разби им се лађа од буре на обалама Абисиније, и дивљи Абисинци побише све људе с лађе осим ова два брата, Едесија и Фрументија. У Абисинији они проживе неколико година и успеју да уђу у дворску службу код цара Абисинског. Фрументије почне проповедати веру хришћанску, но доста опрезно, и увери се, да је земљиште за такву проповед подесно и плодно. Онда оба брата седну у лађу и крену и то: Едесије у Тир својим родитељима а Фрументије у Александрију св. Атанасију Великом патријарху. Фрументије изложи патријарху положај у Абисинији и потражи пастире за новообраћене у веру. Св. Атанасије рукоположи Фрументија за епископа. Св. Фрументије се врати у Абисинију, где својом ревношћу и чудесима успе да за живота свога обрати сву Абисинију у веру хришћанску. Овај велики пастир стада Христовог и просветитељ Абисиније скончао је мирно 370. год. и преселио се у царство Господа свога.

Свети Андреј Духом обасјани. И апостол Христов првозвани, Дан за даном Господа јављаше; И народе крстом крштаваше, Као вртар по својему саду, Он хођаше по селу и граду, Дивље дрвље вешто калемећи, Живом водом калеме кропећи, Докле стиже крају свога века, И крст виде где на њега чека. Вес’о Андреј крсту беседио: – Здраво, крсте, Бог те осветио, Осветио Христос телом Својим, Буди, крсте, одмориштем мојим, Узми мене из земне прашине, Подигни ме Богу у висине, Нек са тебе Христос ме узнесе Што због мене на теби распе се — Учениче светог крститеља, Апостоле Христа Спаситеља О Андреја, звездо првозвана, Помози нам твојим молитвама.

Охридски



„Апостолима је дато све”, каже св. Златоуст. Тојест: сви дарови, сва сила, сва пуноћа благодати која се уопште од Бога даје вернима. Ми видимо то и из живота великог апостола Андреје Првозваног, како је апостол и благовесник и пророк и пастир и учитељ (Еф. 4, 11). Као благовесник пронео је он благу вест јеванђелску на четири стране света; као пророк прорекао је крштење руског народа и величину Кијева као града и као хришћанског центра; као пастир створио је и уредио многе цркве; као учитељ неуморно је поучавао људе све до крста па и са крста, до последњег издисаја. Још је он био и мученик. И то је по дару Духа Светога, који није свакоме дат. И тако видимо у овом апостолу, као и у свима осталим, сву пуноћу благодати Духа Божјега. А да благодати треба приписати свако велико дело, које један следбеник Христов учини, о томе нам сведочи св. Фрументије. Када се он врати из Александрије у Абисинију као рукоположени епископ, почне чинити чудеса превелика, и тако народ у великим масама обраћати у веру. Тада га упита задивљени цар: „толико си година с нама пре живео, и никада те не видесмо да учини какво чудо? Одкуда теби то сада?” На што Фрументије блажени одговори цару: „Није ово моје дело но дело благодати свештенства.” И тада светитељ објасни цару, како је он ради Христа пренебрегао и родитеље, и брак, и сав свет, и како је рукоположењем од св. Атанасија примио благодат свештеника, благодат чудотворну.


Да созерцавам духовни пад Адама и Еве, и то:

1. како змија изазва у Еви лакомство и гордост; 2. како полакомљена и погорђена жена преступи заповест Божју и једе од дрвета познања;

3. како Ева згреши не у сиромаштини и нужди него у обиљу свега.


ООО НЕЗНАЊУНЕЗНАЊУНЕЗНАЊУ ИИИ ОКАМЕЊЕНОСТИОКАМЕЊЕНОСТИОКАМЕЊЕНОСТИ НЕЗНАБОЖАЦАНЕЗНАБОЖАЦАНЕЗНАБОЖАЦА

Шта је сујета, браћо моја? Све, посматрано ван Бога, одсечено од Бога, употребљавано без страха Божјега. Шта је сујета ума, браћо моја? Живети и живот тумачити не по Божјем закону него по својим тренутним помислима и жељама. Од чега, браћо, долази то зло људима? Прво од окамењености срца, а по том од незнања које је у њима. Шта значи, браћо, окамењеност срца? Значи срце испражњено од љубави Божје и страха Божјега, и напуњено похотљивошћу и страхом од свега ради тела. Шта се рађа, браћо, од окамењености срца? Незнање, потпуно незнање божанских ствари, божанских путова и закона – потпуна затупелост за духовни живот и духовну мисао. Каква је крајња последица, браћо, окамењености срца и незнања божанских истина? Помрачење смисла и отуђење од живота Божјег. Помрачење смисла – наиме: ум човеков бива мрачан као и тело, светлост која је у човеку постаје тама. О колика тама! Помрачен смислом јесте помрачен умом. Помрачен умом пак не зна смисао ничему или одриче смисао свачему. Такав је отуђен од живота Божјег, и суши се и гине као део тела, одсечен од тела. Такви су незнабошци, такви су безбожници, а такви су, најзад, и маловерни или лажни хришћани. – Но и суво дрво кад се залије животворном водом Христовом, оживи и озелени. И осушени свет незнабожачки васкрсао је и оживео Христом Господом. Куд и камо пре покајани грешници хришћански.

Учинимо смотру над собом, браћо моја. Чинимо је сваки дан, Питајмо се сваки дан, да и ми нисмо због сујете постали помрачени и од Божјег живота отуђени. Скоро ће смрт, и крај, и суд. Осушено дрвеће биће бачено у огањ неугасиви.

О Господе Исусе, уме наш и животе наш, помози нам да умујемо Тобом и живимо с Тобом. Теби слава и хвала вавек. Амин.


Незнабошци ходе у сујети ума својега, помрачени смислом, отуђени од живота

Божјега за незнање које је у њима, за окамењеност срцв њихових (Еф. 4, 17–18).

Documents

Ohridski prolog za novembar