Мирослав Антић

Тако замишљам небо

Naslov originala

namedelo

Copyright © 1985 Мирослав Антић

Copyright © 2013 овог издања, лАгунА

lektor

Kupovinom knjige sa FSC oznakom pomažete razvoj projekta odgovornog korišćenja šumskih resursa širom sveta.

© 1996 Forest Stewardship Council A.C.SW-COC-001767

7

Садржај

ТАКО ЗАМИШЉАМ нЕБО 11Жеђ 13

гОРКА ПЕСМА 15

РОДИТЕЉСКЕ ПЕСМЕ 29Како се праве деца 31Свашта умем 35Под старим мостом 43Расејана песма 45Татина песма 55Чаробна песма 61Слутња 73неповратна песма 75Романса 81Самоћа 83Договор 85

уХОДЕЋИ КОМЕТЕ 87

ИгРАЧКЕ 109

8

ДЕЧЈЕ ПЕСМЕ 133Рођенданска песма 135Песак 139О музици 143Сапутници 147Редослед 149Киша 151Космонаутска песма 153Шта је највеће 157Аутобиографија 161Кад смо били велики 163Једра 167Објашњење 171

БЕСМРТнА ПЕСМА 175

Белешка аутора 193

ContentsКосмонаутска песма 153Шта је највеће 157Аутобиографија 161Кад смо били велики 1632 1643 165Једра 167Објашњење 171БЕСМРТнА ПЕСМА 1751 1772 1803 1834 187

Тако замишљам небо

13

жеђ

Река би могла да будеокеан, ако се згрчи,толико има у себиогромне, вечите воде

Ал ако икада запнеи умори се док трчи,умреће без даљине,умреће без слободе

умреће у њој ветар умреће шуме и жита умреће бокори сунцашто се уз обале плету

Зато не сме да станеи зато вечито хита,са уснама од воде,најжеднија на свету

ГоРка ПеСма

17

1.

Мој тата и моја маманикада нису ималиседам, десет, једанаест,или тринаест година

Они су одмах рођенинамрштени и нервозни,са безброј отужних свађаи ситних пребацивања

Они су, чим су проходали,почели да се саплићу И чим су прогледали,одмах су били кратковиди

Зато посматрају животочима рођака, суседа,очима дневних листова,очима вести на радиjу,очима туђих навикаи туђих обичаја

Очима туђе памети

18

2.

И чим су проговорили,прогунђали су и, потајно,почели међу бебамада оговарају живот

И сад га оговарају

Знају све правде и неправдеи вечито истерујунекакве своје истинеу задиханој жељида објасне, да поправе,да спасу овај свет

А невоља је у томешто свет уопште и не знада они у њему постоје

19

3.

Мој тата и моја мама,једноставно, не умејуниједну ствар да схватенеозбиљно и луцкасто

као паткасто гегањемесеца изнад кровова,

као скакутање дрвећана једној нози дуж друмова

и намигивање светиљкии реклама кроз ноћ

Па су им зато и побегленајлепше детиње годинекао сребрне рибеиз спорих, неспретних руку

20

4.

Њима је чворноват и дрвенсваки тренутак живота

И незгоде и љубав И црна кафа и плетиво И они све ређи изласциу позориште и биоскоп И свакодневне јурњавена тамо неки посао

Слушам из друге собе Па они чак не умејуприродно ни да се свађају,него се стално понављаjукао да су пре тоганапамет увежбавалиједан те исти бес

И бојим се, на крају,кад буду умирали,вештачки ћe и вриштати,као да су пре тогадуго намештали устаи увежбавали страх

21

5.

Мој тата и моја маманикада нису билибезбрижна, буцмаста деца

И мени их је понекадтако искрено жаошто никад неће схватитида једна нађена крпицаможе у нашим главамада личи на балску хаљину

Да једна стара столицана којој се климатамо,може дивно да заменисве авионе и бродове

Да шака песка, кад хоћеш,вреди више од пустиње

И мало воде на дланувише од океана

22

6.

А непрекидно понављају,стално ми исто уливаjуу ову тршаву главуи тераjу ме да верујем:

једно је бити створен,а друго – бити остварен

Постоје родитељикоји од деце захтеваjуда их у свему наследеи једном, кад одрасту,да сасвим на њих личе

Ја xoћy да личим на себе

Ако ми се то нуди:да будем као они,никад се нећу остварити

Остаћу стално започет