of 90/90
Miroslav Antić Miroslav Antić Miroslav Antić Miroslav Antić Zbirka: Plavi čuperak Zbirka: Plavi čuperak Zbirka: Plavi čuperak Zbirka: Plavi čuperak Predgovor: O ljubavi i još ponečem Ovu knjigu napisao sam ja. Pomogla su mi sva deca koju sam poznavao. Istina, niko mi nije diktirao stihove, niko birao ili dopisivao nove reči, ali svi su bili prisutni. Bile su prisutne detinje oči, njihove tajne, njihove najlepse l jubavi i snovi. I uopste, uvek kad pišem pesme za decu, radije bih umesto svog imena potpisao mnogo i mnogo dečijih imena. Kažu da se u životu uči od starijI. Ja sam mnoge mudre i plemenite stvari naučio od mlađih. Vi rastete. Postoji nešto kao detinjstvo, kao dečaštvo i kao mladost. Meni su takve podele uvek smetale. Koliko staraca sam sreo među osnovcima i koliko predivnih dečaka i devojčica među pedesetogodišnjacima ili još mnogo starijim. Zato, kad upotrebim reč dete, pokušavam da joj dam dostojanstvo jedne ogromne bezazlenosti, koja je, tako bar mislim, najveća svetlost u ljudima. Vi rastete. Za detinjstvo i mladost napisano je mnogo lepih pesama. Za ono srednje doba, kada više niste šmrkavci, a niste još uvek sasvim odrasli, nema baš tako mnogo, nema možda ni dovoljno poetskih zbirki. To vreme kao da se pomalo zaboravlja. Taj most preko koga treba preći s jedne na drugu obalu. Ta čudna pukotina u dozrevanju naše pameti, koja u nekom traje deceniju, a neko je preskoči za trenutak. Ove pesme sam zapisivao da lakše dišete. Da znate da imate negde u svetu jednog istinskog prijatelja, koji o vama brine drukčije nego tata i mama, rodbina ili nastavnici u školi. Koji o vama brine vršnjački. Jer i ja sam večiti dečak, sa jednim sedim čuperkom na čelu, ali još uvek plavim u duši. Moje pesme i nisu pesme, nego pisma svakom

"Plavi cuperak", Мирослав Антић

  • View
    726

  • Download
    7

Embed Size (px)

Text of "Plavi cuperak", Мирослав Антић

  • Miroslav AntiMiroslav AntiMiroslav AntiMiroslav Anti

    Zbirka: Plavi uperakZbirka: Plavi uperakZbirka: Plavi uperakZbirka: Plavi uperak

    Predgovor: O ljubavi i jo poneem

    Ovu knjigu napisao sam ja. Pomogla su mi sva deca koju sampoznavao. Istina, niko mi nije diktirao stihove, niko birao ilidopisivao nove rei, ali svi su bili prisutni. Bile su prisutnedetinje oi, njihove tajne, njihove najlepse l jubavi i snovi. Iuopste, uvek kad piem pesme za decu, radije bih umesto svogimena potpisao mnogo i mnogo deijih imena. Kau da se uivotu ui od starijI. Ja sam mnoge mudre i plemenite stvarinauio od mlaih. Vi rastete. Postoji neto kao detinjstvo, kaodeatvo i kao mladost. Meni su takve podele uvek smetale.Koliko staraca sam sreo meu osnovcima i koliko predivnihdeaka i devojica meu pedesetogodinjacima ili jo mnogostarijim. Zato, kad upotrebim re dete, pokuavam da joj damdostojanstvo jedne ogromne bezazlenosti, koja je, tako barmislim, najvea svetlost u ljudima. Vi rastete. Za detinjstvo imladost napisano je mnogo lepih pesama. Za ono srednjedoba, kada vie niste mrkavci, a niste jo uvek sasvim odrasli,nema ba tako mnogo, nema moda ni dovoljno poetskihzbirki. To vreme kao da se pomalo zaboravlja. Taj most prekokoga treba prei s jedne na drugu obalu. Ta udna pukotina udozrevanju nae pameti, koja u nekom traje deceniju, a neko jepreskoi za trenutak. Ove pesme sam zapisivao da lake diete.Da znate da imate negde u svetu jednog istinskog prijatelja,koji o vama brine drukije nego tata i mama, rodbina ilinastavnici u koli. Koji o vama brine vrnjaki. Jer i ja samveiti deak, sa jednim sedim uperkom na elu, ali jo uvekplavim u dui. Moje pesme i nisu pesme, nego pisma svakom

  • 2

    od vas. One nisu o ovim reima koje ste proitali nego u vama,a rei se upotrebljavaju samo kao kljuevi, da se otvore vrataiza kojih neka poezija, ve doivljenja, ve zavrena, vemnogo puta oplakana ili otpevana, eka zatvorena da je nekooslobodi. Knjiga je osloboena pesme, one to kod zna odkada, postoji u svakome od nas. I jo jedno vano: nemojte meshvatiti preozbiljno. Nisam ja sakupio svu pamet ovog sveta.Samo sam poeo da govorim neto to treba i dalje govoriti,lepe od mene, arenije od mene i drukije od mene, a slinijevama. Jednom, kad zaete u malo dublje u kalendare, pa seokrenete i kroz trepavice pogledate u pravcu detinjstva, kaoto slikar gleda u platno koje treba da savlada i oivi, sigurnoete pronai u sebi bolju pesmu o ljubavi.

    Miroslav Anti

  • 3

    Uvodna pesmaUvodna pesmaUvodna pesmaUvodna pesma

    Ovo su tvoje pesme.Ne pitaj kako sam saznao sta misli.Moda sam ponekad bio: ti.Moda si i ti pomalo bio: ja.Moda smo zajedno bili ceo svet.

  • 4

    Prva ljubavPrva ljubavPrva ljubavPrva ljubav

    1

    Naiu tako dani.Zatrpaju ti oikao zvezdane kie.

    Oko nosa se nekaarena nenost isplete.

    I ti stane,i ne znada li si, il' nisi vieono obino dete,ono bezalzleno dete.

    Nekakvo zrno zlatapone u srcu da ulji.

    Stidljivost neka u tebitiho se zasmejulji.

    Naiu tako dani.Ne prepoznaje boje aprila.

    Ne prepoznaje svoje ruke.Izgledaju ti kao krila.

    Ne prepoznaje svoje ogledalo:iz njega te neko udan posmatra,neko kome u dahumiriu suncokretii plamte obrazi,plamte

  • 5

    kao nestrpljiva vatra.

    Naiu tako dani.Vetar ti u potiljak die.

    Zdravo, poslednja bajko,kad stane i ne zna vieda li se visine rueil' s tobom u nebo lete!

    Zdravo ljubavi!Tajno!Zdravo sve neverovatno!Sve zabranjeno i zlatno!

    Zdravo, udnovati svete!

    2

    Vrlo je vano,pre svega,da prvu ljubav umeda izgovori utanjem.

    Da je sagleda murei.Da je oslune osmehom.I dotakne aputanjem.

    Vrlo je vano da o njojne brblja hvalisavo svimaLjubav-to nije uinakoju drugari dele.

    Prva ljubav je providnakao lutkino oko,

  • 6

    drhtava kao tiinakoja hoda po prstima

    i prva prava istotatvoje nenosti bele.

    Ona je knedla u grlu,srebrna knedla u grlu,sve nedokuivo tvojei sve kristalno tvojei sve gugutavo tvojekao veernje zvono.

    Ona je duboko u tebii duboko van tebe.

    Ona je malo onako.Pa jo malo onako.

    Pa onda ono.I ono,I onda: sasvim ono.

    3

    Nije to nagovaranje,roeni moji,ko nee dalje da veruje,nek slobodno zamuri.

    Ali pazite dobro:ako u vama postojijedno veliko pitanjekoje nestrpljivo uri,

  • 7

    pitanje vee od brdai vee od dva brda,i jedna treperava duato veruje u uda,

    i ako se u vamaneke lepote talasajui neke svetlosti raaju,

    onda je sasvim svejednodali murite ili ne murite,jer uda se ve dogaaju.

    U tebi skazaljka nekognevidljivog magnetapokazuje odjednomhiljade strane sveta.

  • 8

    Kada smo bili velikiKada smo bili velikiKada smo bili velikiKada smo bili veliki

    Kad smo bili velikikroz detinje nemire,svi onako brljivi,mrkavii lajaviludo smo izmiljalineke svoje svemirei bili smo krilatii bili smo zmajevi.

    Igrali se piljakasa najlepim zvezdama.Crtali smo svetlouradoznala skitanja.I uvek u srcimako u toplim gnezdimaznali smean odgovorna sva tuna pitanja.

    Od jue smo ozbiljni.I odjednom,udno:kao da smo zgreni,Kao da smo stali.

    Sve oko nas izgledaglupavo i budno.Prvi put smo odrasli,a prvi put - mali.

    I prvi put sami smou prepunom svetu.I odjednom,

  • 9

    izgledanita nije za nas.Neveto smo.Zbunjeniu roenoj ulici,zalutali zauveku ogromnom danas.

    Kad smo bili velikido kuado drvea,do tornjeva,planinai do ptijeg leta,u dep nam je stao dan ,u zenicu okeani stala nam jo u dlanpolovina sveta.

    Od jue smo ozbiljni.I ma ta nas udilo- u svemu svom krilatomkao da smo pali.Kao da se oko nassve strano probudilo:prvi put smo veliki,prvi put smo mali.

  • 10

    OpomenaOpomenaOpomenaOpomena

    Vano je, moda, i to da znamo:ovek je eljan tek ako eli.

    I ako sebe celog damo,tek tada i moemo biti celi.

    Saznaemo tek ako kaemorei iskrene, istovetne.

    I samo onda kad i mi traimo,moi e neko i nas da sretne.

  • 11

    arolijaarolijaarolijaarolija

    Nekom zabranjuju zvezde.Nekome krila.I laste

    Ja ne zabranjujem nita.Sme se sve to se ne sme.Samo jedno te molim:pokuaj da ne rasteni mrvu svima za inat,do kraja ove pesme.U toj se pesmi ivislobodno,lepoi ludo.Moe da izmilja.Mata,Da radi sve naopako.

    U njoj i najvee udoprestaje da bude udo,jer sve to poelikad zamuri- ostaje zauvek tako.

    Isturi hrabro i divnoprkose detinjastei lai i sebe samog.Sme se sve to se ne sme.

    I sme se vie od svega!

    Jedini: nemoj da rasteza inat i tebi i meni

  • 12

    do kraja ove pesme.

    I svaki put kad te slome,pa mora nov san da stvara,ne sanjaj ga u mrakuDotri blie zori.Na pragu ove pesmetako se divno borii kad namigne samoi osmehne se polako

    Izbroj u sebi do deseti to u venost pretvori.I sve to murei smisliostae zauvek tako.

  • 13

    Dosadna pesmaDosadna pesmaDosadna pesmaDosadna pesma

    Toliko mi je dosadnoda ne znam ta u.Kad izlazim iz kolenakrivim kapu na levo okoi pobijem se sa trojicombar da me vide devojice.

    Devojice su smena stvorenjadugonoge,okrugle,pegave ili kratkovide,mnogo lau i ogovarajui piu ljubavna pismakoja mi stave pod klupu.

    Meni je sve to dosadno.Ipak proitam pisma,najlepe rei prepiem- ako mi nekad zatreba,a od onog to ostanenapravim papirne lae,napravim ptice,slanike,abe,i bajagi se igrama tako mi je dosadno.

    Dosadno mi je da porastem,da nosim tesne cipelei da se oenim.

    Oni koji porastu prvo se danima mrzeonda se danima svaaju.

  • 14

    Jedino mi je ao mog tate.Da je ostao deak - kao ja,ba bismo divno mogli da se druimoi da zajedno budemo zaljubljeniu nastavnicu istorije.

    Sve ostalo mi je dosadno.Toliko mi je dosadnoda ne znam ta u,nego nakrivim kapu na levo okoi pobijem se jo sa trojicom.ak i kad nema devojica.

  • 15

    Zadihana pesmaZadihana pesmaZadihana pesmaZadihana pesma

    Devojica mnogo znam.Ako neka bude htela,ceo svet u da joj dam,i dalje do kraja svetana pedeset pukometa:bar jo dva-tri sela.

    Kupiu joj al od svileda ga vetar zatalasa.Slomiu je kroz aprilerukom oko pasa.

    Ja sam vaar. Eto ta!Ja sam tristo uda.Muzika sam. Guva. Smeh.Vrteka. I luda.

    Sve u zbog nje da proerdam.to e meni svet na dar.Kupiu joj jeftin erdani minua par.

    Bie jutra mokra, rosna,opeena od prolea.Na dlan njiva ut i pljosnatprosue se srea.

    Pa u tako lud da gorim,da se pesmom niz drum javljam,da se nikad ne umorimod neba i zdravlja.

  • 16

    Bosonoga PesmaBosonoga PesmaBosonoga PesmaBosonoga Pesma

    Ovo je pesmaza tvoja usta od vianjai pogled crn.Zavoli me,kad jesen duva u pijane mehove.

    Ja umem u svakom novembruda napravim jun.I nemam obine sree.I nemam obine grehove.

    Moja je srea srnea,a greno mi je smenoAko me neko aneu ove oi plane,nije to neuteno:

    ja umem od suza da pravimklikere lepe, prozrane.

    2

    Podeliu sa tobomsva moja aava zdravlja.Zavoli moju senkuto se klati niz dan.

    Sutra nas mogu srestiponori ili uzglavlja.Ludo moja, zar ne zna:divno je nemati plan.

    Izidji iz tog detinjstva

  • 17

    kao iz starih patika.Zavoli moj osmeh,dubokkao jezerske vode.

    Evo, i ja sam se izuo.Pod vrelim tabanimarastapa mi se asfalt.

    Budi uz mene kad odem.

  • 18

    Zapisano u sreduZapisano u sreduZapisano u sreduZapisano u sredu

    U sredu smo se prvi put sreli,a do tada se nismo znali.U petak smo se zavoleli.U ponedeljak posvaali.

    Opet je sreda. Sad svima kaemdok lutam po korzu sam:ne, nije ona lepa ni draaod drugih devojica koje znam.

    Pa kad je sretnem - oi krijem.Zviduem. Gledam u neto drugo.I mislim: zbilja, svejedno mi je. . .

    Al okreem se dugo. . . dugo. . .

  • 19

    UspomenaUspomenaUspomenaUspomena

    Razili smo seal' nae detinjstvo ostajeu prvom osmehukojim sam usne opekla.

    E, moj pegavko,za ceo ivot dosta jeto malo niegaim sam ti najvie rekla.

    Nae su oitad pomeale bojepa isto vidimosvet ovaj ludi i trsavi

    I jo e dugona usni da ti postojeapati onidaleki,meki,lepravi

    I ja, kad grickambombone ili vaku,il' liem kornet,il' neto luckasto usnim,

    il' se bez vezeisplazim nekom deaku,oseam ukusosmeha tvog na usni.

  • 20

    Razili smo se,al nae detinjstvo ostajesvejedno kakvimstazama sutra lutali.

    Malo je bilo.

    Al ipak, kad pogleda:dosta jesve ono to smoi rekli i preutali.

  • 21

    MostoviMostoviMostoviMostovi

    U meni veeras jedna rekarazbija ogromna brda daleka,mui se,urlie,razmie klancei kida svoje zelene lancei tije kroz moje srcei peei kroz oi mi kipi i tee.

    U tebi veeras ista rekaudno je meka.Sva je od mleka.I as je srebrna.I as je plava.U njoj se tiina odslikava.

    Svako u sebi reke drugepod istim mostovima sretne.

    Zato su nae sree i tugeuvek drukije istovetne.

  • 22

    Plava zvezdaPlava zvezdaPlava zvezdaPlava zvezda

    Iza uma, iza gora,iza reka, iza morabunja, trava,opet noas tebe ekaudna neka zvezda plava,zvezda prava.

    ak i ako ne veruje.probaj toga da se seti.Kad amuri i kad zaspi,ti pokuaj da je uje,da oseti,da je stigne i uhvatii sauva kad se vrati.

    Ali pazi ako nijesasvim plava, sasvim prava,mora lepe da se spava:da se sanja do svitanja.

    Mora dalje da se luta.Tristo puta.Petsto puta.Mora druga da se nae.Trea.Peta.

    Mora u snu da se zaena kraj sveta.I jo dalje iza kraja:do beskraja.

  • 23

    2

    Mora biti takve zvezde.to se udi?Pazi samo da je negdene ispusti dok se budi.

    Jednog dana,jedne noi,ne znam kada, al znam tano,izgledae nebo bez njetako prazno, tako mrano.

    I sva suncasve lepotei sve oi to se jave,nikad bez nje nee bitisasvim tvoje, sasvim prave.

    Ja ti neu rei ta jeova zvezda udna, sjajna.Kad je nae - sam e znati.Sad je tajna.

  • 24

    TajnaTajnaTajnaTajna

    Svako ima neku tajnu:u-u-u. . .neko lepu i beskrajnu,neko tunu ili smenu,neko zlu.

    Neko svoju tajnu slae.Neko odmah mami kae.Neko svoju tajnu ne biispriao ni u snu.Neko apne: samo tebi. . .kao drugu - u-u-u. . .

    Obino su tajne glavneizmiljene i ljubavne.

    Al i druge kad se zbroje,nae, vae, moje, tvoje,leve, desne, udne, sjajne,sve jednako mnogo znae,jer - inaezato bi se zvale tajne?

    I ja imam jednu tajnuvrlo vanu, vrlo vrednu.Nikom drugom - samo tebipriapnuu jutros nju.

    Hodi blie: u-u-u. . .Sutra rano. . . u-u-u. . .Ba onamo. . . u-u-u. . .

    Ali nikom to ne kai.

  • 25

    Sam potrai.u-u-u. . .

    Pronai e vrlo lakoi videe da je tako.

  • 26

    Plavi uperakPlavi uperakPlavi uperakPlavi uperak

    Plavi uperak obino noseneko na oku,neko do nosa,al ima jedan uperak plavizamislite gde?- U mojoj glavi.

    Kako u glavi da bude kosa?

    Lepo.U glavi.To nije moj uperak plavi,vec jedne Sanje iz estog "a"

    Pa ta?

    Videe ta - kad jednog danauperak neije kose tuemalo u tvoju glavu ue,pa se umudri,udrveni,pa malo - malo. . . pa pocrveni,pa gricka noktei krije licepa aljes tajne ceduljice,pa neto kunja,pa se mui,pa ui - a sve kojeta ui.

    Izmea rotkve i romboide.Izmea nokte i piramide.Izmea leptire i gradove.I sportove i rune radove.

  • 27

    I tropsko bilje.I stare Grke.I lepo ne zna ta e od muke.

    Sad vidi ta je uperak plavikad ti se danima mota po glavi,pa od deaka- pravog junakanapravi tunjavka i nespretnjaka.

  • 28

    Prvi tangoPrvi tangoPrvi tangoPrvi tango

    Devojice,vi, koje ste veeras poslednji putuspavale svoje lutkei kriom od njih,na prstima,dole na ovu igranku,sa zenicama pitomim,sa zenicama srneim,bistrim kao najveikao najlepi cvet,

    i vi sa osmehom toplijimod meseine na proplanku,

    i vi, zaljubljene u prvi uvojakto vam pokriva uho,i zaljubljene u ceo svet...

    Deaci,vi, koji ste veerasprvi put nekako drukije,mangupski zaeljali kosu,pa vam se odjednom inida vam niu brkovi,a osmeh vam na licuslian mukijim ljudima,

    i vi, sa klikerima u depui pegama na nosu,to se pravite vani,pa ste promenili hod,a srce i dalje vam drhtikao preplaeni mi

  • 29

    u zadihanim grudima...

    Hajde, zaponimo ovajna prvi tango u ivotu!Igrajmo!Nije strano

    Dva levo - jedan desno.Jedan levo - dva desno.Evo, brojimo svi uglas.

    Zbogom olovni vojnici!Zbogom detinjstvo sa kikamai plavom manom!Zbogom sve ono to je bilo jue!

    Dobro nam dolosve ovo to je ispred nas!

    Nije ovo as hemijeniti as matematike.

    Tiho!Tiho za onepred kojima se veerasotvara mladost iroka!

    Umesto lutakapred svakom devojicom klanja sepo jedan ivi, pegavi lutak.Umesto klikera,u srce svakog deakakotrljaju se dva toplai nasmejana oka.

  • 30

    Lako je tebiLako je tebiLako je tebiLako je tebi

    Lako je tebi kad ima brata,pa moe da te titi i brani.Kad se u dvoritu igrate rata,on uvek stoji na tvojoj strani.Od svih je bolji.Od svih je jai.Zato brat tako mnogo znai.

    Lako je tebi kad ima brata:sme da se pravi vaan pred svima.U bioskopu nema karata,on samo trepne i - ve ih ima.Na utakmici nigde mesta,on samo migne - tri klinca digne.Poznaje svakog konduktera.Poznaje svakog poslastiara.Ima u gradu tristo drugara.

    Meni je teko jer nemam brata,pa pazim s kim se igram rata,jer nije svako na mojoj strani,spreman da uvek ba mene brani,A kad se s drugom decom potuem,obino deblji kraj izvuem.

    Kod kue radim sam za dvojei to je moje i to nije moje:i ugalj vuem,i rublje skupim,i sobu spremim,i mleko kupim. . .

    I tako: poto nemam brata,

  • 31

    moram da budem vredan sam,i budem dvostruko vredan sam,i da odrastem sasvim sam.

    Od svega to na svetu znamnajstranije je kad si sam.

  • 32

    Nepovratna pesmaNepovratna pesmaNepovratna pesmaNepovratna pesma

    Nikad nemoj da se vraakad ve jednom u svet kreneNemoj da mi neto petljaNemoj da mi hoe-nee.

    I ja bezim bez povratka.Nikad neu unatrag.

    ta ti znai staro sunce,stare staze,stari prag?

    Tu je ono za im moe da se patiTu je ono emu moes srce dati.Al' ako se ikad vratimora znatitu e statiI ostati.

    Oima se u svet triGlavom rije mlako veeOd reke se dete uika morima da potee.

    Od zvezda se dete uida zapara nebo sjajem.I od druma da se muii vijuga za beskrajem.

    Opasno je kao zmijaopasno je kao metakda u tebi veno klijai arlija tvoj poetak.

  • 33

    Ti za korennisi stvorenCeo svet ti je otvoren.

    Ako ti se nekud uri,stisni srce i zamuri.Al' kad poe - nemoj statiMahni rukom.I odjuri.Ko zna kud e.Ko zna zato.Ko zna ta te tamo eka.Ove su elje uvek beljekad namignu iz daleka.

    Opasno je kao munjaopasno je kao metakda u tebi veno kunjai mui se tvoj poetak.Ti si uvek krilat biosamo si zaboravio.

    Zato leti.Sanjaj.Tri.Stvaraj zoru kad je vee.Nek' od tebe ivot uida se peni i da tee.Budi takvo neko udoto ne ume nita malo,pa kad krene - kreni ludo,ustreptalo,radoznalo.

  • 34

    Ko zna ta te tamo ekau maglama iz daleka.

    Al' ako se i pozlati,il' sve teko,gorko plati,uvek idi samo napred.

    Nemoj nikad da se vrati.

  • 35

    CrteiCrteiCrteiCrtei

    Ponekad tako sebe damo za oi jedva upoznate.

    I na rastanku utimo samo i ne traimo da nas vrate.

    ivimo posle u tom drugom sve dok mu oi svetom plamte.

    I ne znamo to nas pamte dugo, kad ne traimo da nas pamte.

  • 36

    ImenaImenaImenaImena

    Pronaes negde nekakvog Miu,nekakvog Gorana,Dragana,Svetu,pronae drugare nalik na sebei stane tako i ne verujeda ima neko kao ti- isti,na ovom drukijem svetu.

    I nita ne mora da se kaze.Sve se unapred zna i razume.

    Moda te neke Mire sad trae.Mozda Gordana neka ne umebez tebe,Jelene,Milice,Vide,do nekog ogromnog sunca da ide.

    I ne zna koliko kao ti - takvihveeras ponovo nekog nemaju.

    I ne zna koliko kao ti - istihza susret sa tobom ba sad se spremaju.

    I ne zna ko su to, kao ti - divnii to su jastuke suzama vlaili.A lepo ste se mogli srestisamo da ste se malo potraili.

    I KREE U IVOT S POGRENIM NEKIM.S DRUKIJIM NEKIM.

  • 37

    NEKIM DALEKIM.

    A Boris,Vera,Vladani Sanjajos uvek samo tebe sanja.

  • 38

    OdlukaOdlukaOdlukaOdluka

    ivot je sve neto iz poetka.Jue i prekjue sutra ne vrede.Nema na svetu dva ista petka,dve iste nedelje,dve iste srede.

    Pa emu onda razoaranja?Ako je jedna ljubav - orak,Odmah se drukije i lepe sanja.I kad si najvie tuan i goraknekih se novih oiju setii shvati da letis. . . divnije leti.

    Ko je to video da deak pati?Da kunja kmezav i da plae?Svaki put mora iznova znatida voli bolje, da voli jae.Ne da se vadi.Ne da se tei.Ve da se istinski do neba smei.

    Nema na svetu dve iste srede,dva ista utorka,dva ista petka.Sve nove ljubavi drukije vrede.ivi se svaki put iz poetka.ivi se da se nikad ne pada.Da bude snaniji posle oluje.I da se u tvom srcu ve sada100 zlatnih zvezda unapred uje.

  • 39

    ta je u nama Velikota je u nama Velikota je u nama Velikota je u nama Veliko

    Svaka prava toplina ima u sebi bezbrojprisnih malih toplota.

    Svako veliko dete nosi u sebi bezbrojbalavaca i vra.

    Ovaj ogromni ivot prepun je kao saeI sve te buvice sreei sumnjii slutnjii snova- armija nenosti cela,moli nas da im svakom po jeno zrno srcaunemo kriom pod krilo.

    Jer bez tih malenih srcato drhte duboko u namauurena i bela,ne bi ni velikog srca,ne bi ni velikog belog,- niega ne bi bilo.

    pa i nas,eto,ovakvih;udnih i lepo ludih,zar misli da bi nas bio?

    Nikad nas ne bi bilo.

  • 40

    Besmrtna pesmaBesmrtna pesmaBesmrtna pesmaBesmrtna pesma

    Ako ti jave: umro sam,a bio sam ti drag,onda e u tebiodjednom neto posiveti.Na trepavici magla.Na usni pepeljast trag.

    Da li si uopte ponekadmislio sta znai iveti?. . . . . . . . . . . .

    Ako ti jave: umro samevo ta e biti.

    Hiljadu arenih ribaleprae mi kroz oko.

    I zemlja e me skriti.I korov e me skriti.A ja u za to vremeleteti visoko. . .Visoko.

    Zar misli da moja ruka,koleno,ili glavamoe da bude sutrakoren brezeil' trava?. . . . . . . .

    Ako ti jave: umro sam,- ne veruj

  • 41

    to ne umem.

    Na ovu zemlju sam svratioda ti namignem malo.Da za mnom ostane netokao leprav trag.I zato: ne budi tuan.Toliko mi je staloda ostanem u tebibudalast i udno drag.

    Nou,kad gleda u nebo,i ti namigni meni.Neka to bude tajna.Uprkos danima sivimkad vidi neku kometuda nebo zarumeni,upamti: to ja jo uvekaav letim, i ivim.

  • 42

    Zbirka: HoroskopZbirka: HoroskopZbirka: HoroskopZbirka: Horoskop

    GovorGovorGovorGovor

    Smatram velikom slabou i stvarno bih biopotiten kada bih sve ovo to oseam, morao da ti objanjavam hudim jezikomoveka: reima sumnjivim, rovitim, razjedenimi nekorisnim.Postoje svakodnevne, sasvim obine stvari,koje su mnogima tajna.

    "Najvra vrata su ona koja su irom otvorena,kae jedan prastari zapis sa Tibeta.

    Postoji govor koji e neko otkriti sutra, amoda niko nee ni pokuavati da gaotkrije. Ali ti ga ve sada mora obuhvatitimislima.Jer to je jezik znaenja, a ne dijalekt naziva.

    Postoje kulture gestova, disanja ili vida.Postoji vreme vremena i prostiranje prostora.Postoji lepota lepote. Postoji istina istine,stvarnost stvarnog, volja volje i mo moi.Postoji kretanje kretanja, razmiljanje razmiljanja,... postoji i ljubav ljubavi, sine moj.

    Sve se ree usuujem da izgovaram rei, jeruvek znae drugo nego to ja to elim.Sve dalje su od govora i teko ih razabiremu umovima beskraja.

    Tkivo tetovira na tkivo otiske naslea. Takvo

  • 43

    je moje utanje s tobom ove noi. Opnu poopnu, ljisku po ljusku, sluz po sluz, zamormeu nama civilizacije protozoa, epohevirusa, elije stena i vazduha, i ustavljenakoa vode i venosti.To je kao da se sporazumevamo u svimvremenima, sada iz ovog trenutka, u kojemsmo se zadesili.

    Pisem umesto tebe Sneani i Alisi. aljemtelegrame Pinokiju i Malom Princu. Javljamse bar jednom dnevno telefonomGalebu Donatanu Livingstonu i Pepeljugi.Ali ni rei odgovora. Znai da mislena nas.Ko zna glasove misli, retko kada se oglasiglasom govora.Ljudi se potuju reima, a vole utanjem.

  • 44

    TorbaTorbaTorbaTorba

    Nikad te nisam nita iskrenije molio, od ovogto ti sada govorim, sine moj.U najeenom vetru veeri drvee otresa slea suvi bakar. To se dogegao septembar.

    Ti sutra polazi u kolu.

    Okna miriu srebrno i zeleno na prve severnemagle i prve kie. Vazduh se para kaopauina i sav je izbuen kricima divljihjata to se sele na jug.

    Popodne kupio sam ti torbu. Tvoj prvi teretu ivotu. Dri je praznu kraj uzglavlja.S njom e prespavati no.

    "Prazna je torba najtea" - pevaju Cigani dokse vuku niz bespua.. Ja u sebi pevuim:"Prazna je torba bogatstvo, jer u nju stajemata svega sto ivi i eli. U punu ne stajevie nijedna mrva sna.

    Nijedna gipkost ovog pomalo okostalogsveta .

    Tu pesmu, moda, retko koji malian uje odsvoga oca, dok prima u ake sudbinu.Otac Don Kihotov, Servantes, rekao je svomsinu: Ko premnogo u torbu trpa, poderae je."

    A i ljudsko oko je torba. A i ljudska pamet jetorba. A i ljudsko srce je torba. Sve su totorbe bez dna.

  • 45

    I mogu mnoge hiljade pokolenja stavljati unjih pregrt zanosa, neznosti, nade, jouvek ostae mesta za nove, ire proste,jo uvek ostae mesta za nove radoznalosti.

    Jo uvek ostae mesta za mnogolike svetovekoji na prstima prilaze i nose ispod koetoplije i belje ljubavi.

    Jer sutra nema jedno oblije, sine moj. Postojiveliki broj budunosti.

    I mora imati dalekovidu mo proricanja dase ne zgrudva u samo jednom vremenu.

    Ne znam greim li ako verujem: ipak je svetako lako poderivo - sem oveka.

  • 46

    murkemurkemurkemurke

    Postoji neto bre i od same mogunosti da seovek sporazume sa svojom milju. Nekakvagroznica uobrazilje. arolija.Trag koji se ve dogodio unapred.

    Seam se svoje prve kolske torbe. Nisamurio da je otvorim. Dugo sam je posmatrao,obilazio oko nje i zamiljao u njojobilje neobinih stvari.

    I danas, evo, ako dobijem poklon, ne otvaramga danima. Lepe mi je da zamiljam tamoe biti unutra. Uvek je tako sa zatvorenimstvarima.

    I tek kad oljuti omot, prestaje svaka arolija,jer vie nema smisla nijedna igra pogadjanja.

    Jer sve je u nama kad murimo, a strano kadotvorimo oi. I sve je nae dok elimo , atue kad se ostvari.

    Mi smo nalik na cvetove: rastemo u sebi,unutra, u skladitima tajni i korenju energije.Samo smo spolja dopadljivi, puniboja i mirisa. A unutra, u nama, kipeorijaka sunca.Sve se to dogaa zato to nismo skinuli omotsa svog jo uvek pitomog i detinjastogsrca.

    Dobivi sebe na poklon od ovog ovde jedinogi nepovratnog ivota, mi u tom srcu

  • 47

    nosimo sve ono to postoji i to e tekpostojati u naim drugim ivotima.I ne kvarimo ga kao igraku, da otkrijemoime voli. I ne kvarimo ga da vidimo imese boji i ime sanja.

    Kad zvezde padaju, ne tri da ihpotrai u travi. Ne sakupljaj ih po umama ine vijaj za bregovima.Samo zatvori oi. Bar ti zna da se igramurke.

    Uhvati ih u letu i sve e u tebe dubokootkotrljati.

    Zaeli li se mora ili severnih snegova, zaelili se planina, jezera ili pustinja, samo zamuriu svet, ne odmotavaj omot vida,i sve e se u tebe zauvek naseliti i tu nastaniti.

  • 48

    LjubavLjubavLjubavLjubav

    Da li je istina ono to pie Kalevali:

    "Ruka to daje, uvek je iznad ruke koja prima?"

    Da li je istina ono to govore u Basri:

    "Ljubav je kao senka. Ako tri za njom, nikad je nee stii.Ako joj okrene ledja pratie te".

    Neko je negde rekao i hvala mu:

    "Da bi se istinski volelo, treba odrasti do deteta".Nasmej se zato ako ti kau da si mali ovek.

    Nema male sree i male bolesti.Nema male krae i male smrti.Nema malog rata niti malog potenja.Nema maloga prijatelja i male tajne.Nema maloga oveka i male ljubavi.

    Ne okrei nikad lea da bi te voleo.

    Seam se tvojih prvih zuba.Seam se tvojih prvih koraka.Seam se: Deja bolnica u Novom Sadu.Sedim kraj tvog kreveta i molim sve na svetu da mi ozdravi.I ozdravio si.No Bog nam nije verovao tih dana. Ni priroda. Ni ljudi.Verovala je samo naa ogromna ljubav.Verovala je samo tvoja ruka u mojoj ruci,dok je kao kuica slikala azurnu svetlost po mojim dlanovima.Mi se prevremo naglavce kao peani sat.I menjamo se jedan s drugim.

  • 49

    Dobie jednog dana dublji glas. Poee da se brije.Oenies se i zaposliti. Imae svoju decu i priae im svojebajke.A ja u biti sve detinjastiji i bezazleniji.

    Prepoznae me po tome kako naivno verujem da u veitoiveti,opinjen unutranjim govorom poput drevnoga boga Ptaha,koji je prvo smislio ceo svet u sebizatim izdahnuo okolo svoje neverovatne misli,itako,ogromnom matom,sam u Niemu, jedini, oiveo sve ono to je jo bilonestvoreno.

    Onda e doi sve naglo: moji poslednji zubi.I odmah posle toga: moji poslednji koraci.Na kraju: neka bolnica u ko zna kojem gradu.Sedi kraj moga kreveta u neko ovakvo vee makar samo sat ilipola sata.Bie to sasvim dosta za sve protekle godine.I neka moja ruka bude u tvojoj ruci.I neka kao kuica naslika onaj isti pitomi svetlosni znak natvojim dlanovimaznak da ti nikad nisam, nikad okrenuo led da bi me potovaoi voleo.

    Ljubav je kao snaga: ako je vie troi, vie e je i imati.

    Kad bi ptice ovako umele da vole, kao ja, ve bi se pretvorile uvetar.Kad bi potoci ovako umeli da vole, kao ja, ve bi postali okeani.Kad bi prostori ovako umeli da vole, kao ja, ve bi postalibeskonani.

  • 50

    Kad bi vreme ovako umelo da voli, kao ja, ve bi se pretvorili uvenost.

    Kad bi zemlja ovako umela da voli, kao ja, ve odavno bi bilazvezda.

  • 51

    OiOiOiOi

    U svakom septembru ima neega nalik na tihe rastanke.Primeti to po igrama koje polakopoinju da se sapliu. Primeti to po iskracalom odelu, kojeostavlja mladjem bratu.

    Primeti i po bajkama, koje smo dosad tako lepo izmiljali.Primeti kako nam i bajke svemanje veruju.

    Ustvari, velika je to varka. Ba kao to je i svet sa one stranesvoga oka.

    Onome koga posmatra u ogledalu s nadom. Ti si nada koju ongleda iz svog sveta. Ne verujniemu to se moe primetiti samo sa jedne strane vida.

    Tri i sastani se sam sa sobom. I izgubi se u daljinama sebekao kap iste svetlosti.

    Retki su oni koji shvataju granicu slobode. Jos rei oni kojishvataju slobodu granice. Nezidaj vrata vea od kue , kazu Eskimi. To isto znai to izidati prozore manje od oiju.

    Stvarno videti, znai: umeti videti kiu kako pada uvis. Videtikako padaju uvis krovovi kua ireke u kojima se taloe vrhovi planina.Ovako sam to uo: Ko nije nebo ugledao u vodi, taj nemapojma ta su ribe na drveu"

    Pa ako se i oklizne, nekada, u ivotu, ne gledaj to kao pad usunovrat nego kao pad uvis.

  • 52

    I uvek, uvek se seti Aleksandra Makedonskog: Niko me nasvetu nije pokori sem mene .

    Treba umeti videti nebo, puno zrnevlja svetlosti kako seuspravlja nad zemljom i razgranavau svome padu. Cveta.

    I videti pad vetra kako raste duboko u doline, u ponorniceblagosti, sine moj.

    I snove valja videti kako rastu dok tone polagano u njih ipara se, ba kao to i ove reiutanja, tue i moje, tonu noas, a nadvisuju krov i oblake, inadvisuju nebo i rastu u jednupredivnu vasionu koju smo izmislili sebi u visovima opalogseptembra.

  • 53

    RazgledniceRazgledniceRazgledniceRazglednice

    U doba mog detinjstva igrao sam se pote.Sakupljao sam lie dok idem od kole dokue. Svakom bih listu, uz osmeh, netolepo priapnuo, najlepe to sam uo ivideo tog dana.

    Sa druge strane lista aptao sam adresu.Hiljade izmiljenih imena neznanih lijudi.Milione imena.Sve bih to onda, ovla, zapeatio poljupcem.I putao niz vetar.

    I evo ta se sad dogaa, sad posle toliko godina!Javljaju mi se mnogi znani i nepoznati.Ponovo sakupljam lie i itam odgovorepisane rukopisom ilica koje venu.Javljaju mi se divni daleki prijatelji, azbukomrane jeseni koju umem da itam. Nijeteko nauiti. Samo malo zamurim. Ovla.Kroz trepavice. I diem polako vetar,A vetar se i ne uje drukije, sem nozdrvamai usnama.

    2.Katkad su razglednice vrlo udne. Na jednojstrani pie nam Iaoce sa neke pote staredve i po hiljade godina: "Ko zna da nezna - najvii je."

    Na drugoj strani, dodato rukopisom Montenja.Miel de Montenj. Francuska, I 553;"Ko misli da nita ne zna, taj ne moe niznati da nita ne zna".

  • 54

    Zar ti to ne 1ii po malo na igru pokvarenihtelefona"? Kad rei putuju kroz vekove,svako poneto dopie ili izbrie. Ili sveizvrne naopako, po svome.Tako nastaje usijani vrh ovekovog uma:poslovica. Ona pripada narodu. Zato narodi kae : "Poslovica je svemir u zrnuita."

    3.No polagano zri. uje se lepet krila. To sevetar umorio. Sleteo je na krov i kjujeoko dimnjaka staklene perle retke kie.

    Od mnogo misli izaberi jednu, najvaniju.Bavi se samo njom, dok je sasvim nesavlada, kao veliki dudista jedan munjevitizahvat, kao veliki bokser svoj tajni kontraudarac,kao veliki hirurg, zanet vajanjem prirode,samo njemu znan rez na srcu.

    Uopte nije vano ima li neuredne depove,neurednu frizuru i domae zadatke.Najvea nevolja na svetu je, sine moj, imatineuredan um.

  • 55

    OtkriaOtkriaOtkriaOtkria

    Ogroman je trud moga razmiljanja ove noi.Nita ja ne znam o znanju, sine moj.Istorija otkria moda i nije red, negonered radoznalosti nas koji sve vie znamoda ne znamo.

    Tebe e uiti znanju, ali se ne rugaj neznanju.Evo da ti proitam poruku Karela apeka:"Zamisli onu tiinu, koja bi nastala nasvetu, kad bi ljudi govorili samo ono to znaju."

    Muka je sve to sa znanjem, veruj mi. Ono sezasiti sebe i prestaje da saznaje. Neznanjeje poetak hiljadu novih poetaka. I nemojga se nikad stideti.

    Svetlost znanja je slina svetlosti vasione.Sve su se misli dogodile odavno, kaozvezde.Lepota traenja nije u nalaenju, nego u naojodluci da traimo.

    2.

    Ja, koji ne znam ta je ulo starosti i samoe,jer okruen sam stalno ogledalima dejihoiju, posmatram ovaj ivot kao netoareno,kao mnogostruki oblik, ogromni luna-park,kao vrteku igre i vrteku neznanja kojaje kruna mudrosti.

    Izlazim iz svog tela. Peva sam i otac himni.

  • 56

    Lutam po udaljenim mestima. Opsenarsam i svetac koji je siao sa freske.Moze me upotrebiti kao nalepnicu.

    Umem da oblikujem vatru dlanovima ihodam po peni reka i okeana. Uenja kauda je to nemogue. A vidi, mogue je,jer sve inim neznanjem.

    3.

    Badava Njutnova razglednica: Priroda nijeslina tebi, ve sebi samoj".

    Ima ih koji su verovali i starom Sokratu:"Onaj ko ne zna, samo bi trebalo da seseti sebe"."Jer znanje se" - kae Platon - "u ljude neunosi uenjem. Donosis ga roenjem naovaj svet".

    Ne znam kome da verujem. Najbolje ti jeda pita Ajntajna. Taj je sve izbrisao,i sve poeo iz poetka.

    Briljivo neguj neznanje i razlikuj se odonih koji, oamueni od sree, likuju touspevaju na nov nain da izgovore nekupotpuno istu stvar.

  • 57

    MogunostiMogunostiMogunostiMogunosti

    Stavi li teak teret na plea, hodae posruicelo jutro. Ako ga odbaci, odlepraestopalima.Isto je tako i sa teinom saznavanja.

    Gomila prolenih paukova se grohotom smejaladok je, noena vetrom, sluala kineskuposlovicu: Samo strpljenje i vreme pretvarajududovo lie u svilu.Pa evo, rekoe oni, mi svakog trena moemoisplesti toliko niti da prekrijemo nebo.

    Kako objasniti prolenim paucima da nijevano plesti i ukraavati vazduh lepotomsvoga tkanja? Vana je upotreba nti.Jo nisam nosio koulju od paukove svile.

    Zato ja vie verujem jednoj svilenoj bubi istrpljivom Heraklitu koji misle da ljudiogromna znanja nalaze u malim svetovima,a zaborave trae u veem i zajednikom.I verujem Francuzima. List je ak iz Normandije.Datum 1726: "I sitne kie jedu velike puteve".

    Zato se kae: beskorisno i korisno? Zatose kae: usplahireno i spokojno? Kao topostoji ponaanje oveka, sine moj,tako postoji i ponaanje njegovih misli.

    Rado bih neto dodao Aristotelu. Recimoda je rekao: Mudrost je jedina nauka kojase bavi mudrou, a ne naukom".I onda bih ga i pod ovo potpisao, jer mi je

  • 58

    potrebna i takva razglednica: Ljubavje jedina umetnost koja se bavi ljubavljua ne umetnou".

    Kjerkegor kae: Nema nikakvog Ovde iTamo. Postoji samo nekakvo Svuda iNigde.A stari dobri momak Riard Bak dopisao jeispod toga neto potpuno suprotno.Obojica su u pravu.

    Ovako kae Bak: Kad bi nam prijateljstvozavisilo od vremena i zavisilo od prostora,savladavi ih, mi bismo upropastili naedruenje.Savladamo li prostor, ostaje samo Ovde.Savladamo li vreme, ostaje samo Sada.I zar ti se ne ini da emo se nas dvojicana tom udesnom putu izmeu Sada iOvde ipak ponekad sretati?"

    Sad shvata, sine moj, da u morati da tiobjasnim neke stvari.

  • 59

    Zbirka: AkvareliZbirka: AkvareliZbirka: AkvareliZbirka: Akvareli

    Drhtava PesmaDrhtava PesmaDrhtava PesmaDrhtava Pesma

    Oseam: neto u meni rastepomalo bolno - pomalo belo,kao da nekakve zbunjene lastelete kroz moju glavu i telo.Vrte se.PrestiuNesto trae.Od njih se na usni dah uari.Ja ne znam ta u.A tata kae:jo si ti balava za takve stvari.

    Oseam neto u meni prskakao kad pupoljak zenice iri.Zaumi nekakva zlatna trskai nee pod elom da se smiri.Tu oblog uopte ne pomae.Dua se kikoe i krvari.Neto me mui.A tata kae:jo si balava za takve stvari.

    Onda me zakiti prezrelo leto:dva grozda kao dve tople znake.Sve mi u rebrima razapeto.Sve okrenuto naglavake.A sve je ipak lue i drae.Srce bi prostranstvo da ozari.Plaem od sree.A tata kae:

  • 60

    jo si ti balava za takve stvari.

    Prirodo uj me:laganja nema!Ti bujaj - ja u od tebe vie!I neka iroko u nama dvemaogroman ruiast vetar die.I luduj, prirodo!Zri naopako!- Samo mi nemir ne pokvari.

    Volim te to si zaista takoko i ja balava za divne stvari.

  • 61

    Drugarska pesmaDrugarska pesmaDrugarska pesmaDrugarska pesma

    Nita ti ne razume,moj najroeniji blesane,uobrazeni prineto te je ivot razmazio.Da zna kolike sam noiuznemirene i besanedrhtao kraj tvog uzglavlja,pokrivao te i pazio.

    Ti si za mene jo uvekpare tek roenog mesa:ovaj musavko sto vritii celu kuu potresa.

    Ja sam te, lepoto moja,nauio da hoda.Svima sam plaao piekad su ti zubi nikli,ja sam ti dao ivot.Nije te donela roda.A onda smo se, odjednom,jedan od drugoga odvikli,kao da sve to kaemzaista ne razumei kao da sve to umemti triput bolje ume.U redu, pametna glavo.

    Ja sam te ljuljao, kupao,ponosio se tobom,nemute rei sricao,i dosta svoje mladostizbog tebe sam polupao

  • 62

    i kad je u svet trebalonisam se zbog tebe micao,nego sam sav osedeo,moj naduvenko mili,da bi tvoj ivot vredeoi dani lagani bili.

    Danas, kad rodjendan slavi,sve u sveane tortepobacati kroz prozorna uas rodbine cele.Ti zna: ja sam tvoj otac.Mi smo od takve sorteto ne sme da zadrhtikad odapinje strele.

    Moda jos nije kasno.Jednom se mora rei:i drugarski i tunoi grubo i srnei.

    Propustio sam godine.Ispustio te iz ruku.Sve tvoje slabe ocenemoljakanjem sam reio.Veito sam se svaaokad te drugi istuku.Bio si moje mzimei tu sam najtee pogreio.

    etrnaest ti je godinai zar te stvarno ne vreada stalno za tebe podmeemi duu i glavu i lea?

  • 63

    Hou da jasno kaekad misli da bude mukarac.Zar treba i sutra da reavamsve to ti odraslom fali?"Tata, skripi u brakuna poslu daj za deparac"A ja ti i dalje pomaemjer te i volim i alim.

    Ne estitam ti roendan.Mi smo se uzalud borilii stvarali smo uda,i nita nismo stvorili.

    I evo, danas ti dajemre roditeljsku i muku:ako ne postane ovekna ovoj, tek zapoetojarobnoj stazi ivotamoram ti razbiti njuku.Makar oenjen bio,makar u trideset petoj.

    Nikad te tukao nisam.To za deake nije.Al sutra, odrasli prine,videe kako se bije.

    aki korzo

    U prvi sumraksvi se tu sjateozbiljna lica,dranja kruta;odu do ugla,

  • 64

    pa se vratei opet takojo dvesto puta.

    arena povorkagura se, eta...Hiljadu kapai bereta...Hiljadu ubarai kaketa...

    A usput pogledponeko baci,ili neto bajaginevano kae.Ruku na srce:sta svi ti acidanima ovdeuporno traedok troe onovei troe sate,dok odu onamoi dok se vrate,i opet takosve ispoetka,danas i sutra,idueg petka,idueg jula,idueg maja,tamo i natrag- i nikad kraja?arape ute,zelene, plave,i duge noge,kao tapovi,

  • 65

    i neki zvrkovina vrhu glavei ike na elukao slapovi,i podgurkivanja,i zavirivanja,i zadirkivanjai dobacivanja...A moda ipak- ko e ga znati -moda tu ipakneto postoji,moda i nisuprazni satikad se u guvieta i stoji,kad pone takosve ispoetka:danas i sutra,idueg petka,idueg julaili aprila,- moda tu nekomrastu i krila,moda tu ponusva putovanja,moda se ovdenajlepe sanja,moda se ovdenajlepe elii moda su seba ovde sreliputevi nekidugi i tajni,putevi beli,

  • 66

    putevi trajni,i moda su seba ovde sreliosmesi neki- i zavoleli.Moda ba zatojedino vredida se u guviovako luta:malo onamoi malo natrag,i opet takojo dvesto puta.

  • 67

    SaputniciSaputniciSaputniciSaputnici

    Znam; sve se nee na jedan osmeh svestiznam: nee svima jednako biti sunca

    na istoj cesti uvek e se uplestitrag povratnika sa stopama begunca

    hodae oba u jednom istom smeruteglei svaki svoju drukiju veru

    pa i mi tako, jedan uz drugog, nemopo istoj cesti teglimo ivote i dane

    i uporedo, rame uz rame idemoi lagaemo kako se razumemo

    sve dok na kraju ne stignemotim istim pravcem na dve suprotnestrane.

  • 68

    ZagonetkaZagonetkaZagonetkaZagonetka

    pogodi kako se raste.pogodi kako se lakostigne do krova,do laste,oblaka punog kie,do neke zvezde dalekei viei jos vieu udne neke plave.

    pogodi dali kroz kragnu,kroz nogavice,rukavice,dok neka snaga u tebii neka lepota u tebipravo do sunca vodi?

    zamuri pa pogodi.

    a mada nije ni vanoda se unapred seti.

    moda se najlepe rastekad nita ne primeti.moda se najlepe bivavei,jo jai,najvei,- uteisasvim utei,

    kroz neki tihi nemirto se u tebe stvori,

  • 69

    pa gori,beskrajno gori,i nikako da izgori.

    i niko nezna ta je.A on traje. I traje.

  • 70

    LjubavLjubavLjubavLjubav

    Opratamo se,opratamo se i strano dugim nogamaodlazimo u svet.Ti u svoju mladostonuda iza fabrika,iza pristanitai mosta,niz raskra koja se razilazekao posvaani ljudi.Ja u svoju mladostonuda uz prugugde trava ima okus vode,peska i sunca.Nikada vie neemo sedeti u istoj klupini jedno od drugog prepisivati zadatke,ni deliti uinu na odmoru.Nikada se vie neu smejati tvojimolinjalim lutkamani ti mom neukroenom zvrku na temenuza koji su me veito upkalioni to sede iza nas.Nije ovo vie zavrena samojedna kolska godina.Kau:gotovo je detinjstvo.Jedno veliko detinjstvo danas je gotovo.Kau,i svi su zajedno radosnii kotrljaju se niz stepenice kao akaprosutih klikera,i svi su smeni od zadovoljstvakao plastelinske figure,i svi su areni i udni

  • 71

    kao grad za vreme velikih praznika.Samo ja znam:nikada vie,nikada vie,neemo se uhvatiti za rukeni hodati od ugla do uglai pokuavati uzalud da se setimo dokutimoneeg vrlo vanog,neeg toliko ogromno vanogega se razdvojeni nikada vie neemomoi setiti.

  • 72

    Roendanska pesmaRoendanska pesmaRoendanska pesmaRoendanska pesma

    Ja mislim da smo svi redomiz lepe ljubavi roeni,ogromne, udne i drhtavekao jasike zelene.

    posle su dole kolevke,cucle i zubi, i ostali.i no kad smi kmeali.i pelene. pelene. pelene.

    svejedno je dali su oblacijesenjim nebom tumarali,ili je koava bila,ili je meava bila,ja mislim; oni su videlisva sunca kad su nas stvorili.zato je kosa bebamameka i topla kao svila.

    ja mislim da su se volelii mislim da su zamiljalinajlepe usne za nas,najlepe oko i dlan.i zeleli su da budemonajbolji na ovom svetu.da li se ikad upita,lii li na njihov san?

    mama i tata su stari vei kau; ljubav vene.a ljubav nihova ostajei u nama se iri.i nastavlja se. nastavlja

  • 73

    u nekom malenom vrito e iz naeg srcauskoro da izviri.

  • 74

    Pesma za nas dvojePesma za nas dvojePesma za nas dvojePesma za nas dvoje

    Znam,mora biti da je tako:nikad se nismo sreli nas dvoje,mada se traimo podjednakozbog sree njenei sree moje.Pijana kia iba i mlati,vrbama vetar upa kosu.

    Kuda u?U koji grad da svratim?

    Dan je niz mutna polja prosut.

    Vucaram svetom dva prazna okazurim u lica prolaznika.Koga da pitam, gladan i mokar,zato se nismo sreli nikad?

    Il je ve bilo?Trebao korak?Moda je sasvim do mene dola.Al' ja,u krmu svratio gorak,a onane znajui-prola.

    Ne znam.Ceo svet smo obiliu udnji ludojpodjednakoj,a za korak se mimoili.Da,mora da je tako

  • 75

    ProleeProleeProleeProlee

    Sunce se, eno,kao vretenonad gradom vrtii glavom klima.Sve je u menidanas areno.I u tebi jemoda areno.U nama svima arenog ima.

    Bila je zima.Prola je zima.

    Tu negde, blizual ne znam gde je,vetar se toplivrti i smeje,upka nam kosui kronje njie.

    Bile su kie.Prole su kie.

    Sad sunce, eno,kao vretenoispreda gradomneto arenoi - mirie.Reci mi zatos tobom u hoduodjednom danasgovorim tiei zato misli

  • 76

    nekud odu,pa samo trepemi nita vie?Kad ispod lipasenke se rue,zato sam takoodjednom smuen,pa kad te kuiiz kole pratim,sve ne bih hteoda se vratim,ve dugo stojimi dugo utimpod vetrom toplimi suncem utim,a u glavu minebo staloi jo maloega malo?Svega pomalo!

    Ako se setim,ja u ti reii - utei.

  • 77

    Najljubavnija pesmaNajljubavnija pesmaNajljubavnija pesmaNajljubavnija pesma

    Ovo je zaista najljubavnija pesma,a ni re o ljubavi.

    Svim pajacima i lutkama otkinute su glavei oni tako lee u oskubespomoni i baeni.

    Neko u ovoj sobi nee vie da bude dete,Neko u ovoj sobi tri dana ne moze da rua.Neko u ovoj sobi samo uti, utii gleda kroz prozor kako jesen sa liemi vetromputuje preko pokislih gradskih krovovaza pticama.

    Ovo je zaista najljubavnija pesma,a ni re o ljubavi.

  • 78

    KrilaKrilaKrilaKrila

    Ako hoes da odleti- sklopi oii sve jaeveruj,veruj kao nikadu sve to se ini udno.

    Nemoj da mi smeno maeko glupave vetrenjaesvakom vetru,svakoj ptici,brzopleto,uzaludno.

    Svako dete ima krila,samo mora da se setigde mu rastu sakrivenai - odmah e da poleti.

    Neko nae svoja krilau tatinom novaniku.

    Neko proda svoja krila.Neko uvek tua krade.

    Lete ljudi i nogama.Lete ljudi i jezikom.

    Lete ljudi od nevolje.Lete ljudi od parade.

    Nekom mama krila veze.Nekom mama krila sree.

  • 79

    Neko ode za pticama.Neko padne im se vine.

    Al divno je,al najtee,kad u glavi nae krila.

    I obleti matom samoZa trnutak sve visine.

    I svi misle: tu si bila.A ti si na nebu bila.

  • 80

    Stranica iz dnevnikaStranica iz dnevnikaStranica iz dnevnikaStranica iz dnevnika

    Nita neu da joj kaem,jer neu.Ona je jedna neozbiljnanajobinija balavica.

    Mi stariji,mi iz osmog razreda,stavimo ruke u depovei zviduemo kroz zube.

    Ba nas briga za te devojice.

    Nita neu da joj kaem,jer neu.Ali ako pogledanekog drugog,postau najgori ak u koli.

  • 81

    Kad bi jastuci progovoriliKad bi jastuci progovoriliKad bi jastuci progovoriliKad bi jastuci progovorili

    Kad bi jastuci progovorilio tome ta neko sanja i krije,kada bi zaista progovorilio tome ta neko radi kradom,o devojici,na primer,to imitira starijei neto spletkari... spletkari,sva izbrljana pomadom,ili o deakuto se tupim iletom brije- kao: kuburi ovek s bradom,i sve ostalo kad bi progovorilio tebii o meni,bilo bi da se plae i smejei da se pocrveni.

    Sreom: jastuci nita ne govore.uvaju milion tajni u mekoj belini perja.Oni su kao lae,velike bele lae,to plove u nemogue,u snove,u bezmerja.Uvee te odvedu.U zoru te dovedu,I zna se: sve je uredu.

  • 82

    ..A onda i prva ljubav..A onda i prva ljubav..A onda i prva ljubav..A onda i prva ljubav

    1

    Nije to nagovaranje, roeni moji.Ko nee dalje da ita - nek slobodno zamuri.Ali pazite dobro:ako u vama postojijedno veliko pitanje koje nestrpljivo uri,pitanje vee od brda,i jedna treperava dua to veruje u uda,i ako se u vama neke lepote talasajui neke svetlosti raaju,onda je sasvim svejedno dali muriteili ne muritejer uda se ve dogaaju.

    Junaci,nos u jastuk!Nek mata kao lokomotiva leti!razumem sve vae brigei nespretnostii strah,i evo: pomaem danas svakom da se setito se bez razlog duri i smeka u isti mah.Junaci ,nos u jastuk!Niko ne mora znati ta je.Vano je da neto postoji i da to neto trajei kaem:bas nije nagovaranjeKo nee dalje da slua - neka zapui ui.Vano je ta je skriveno u nama,u dui.

  • 83

    A ova pesma je oko to vidi i kroz tamu.Nju nee prevariti kao tatu i mamu

    2

    Evo o prvoj ljubavi jo samo neto malo:nek ne zaboravi niko - ona je iapk vena.Ona je kao nebo to se uskovitlalokad je u zoru palo u ogledala rena.Ona e ostati srameljiva i vitkau nekim buduim staricamakoje sad kriom sanjaju odrezane viticei ure da zavre sve zadatke na vreme,i u nekim buduim penzionerimakoji gaze po blatu i skakuu po baricama,skupljaju sliice fudbalerai dobijaju jedinice zbog Pitagorine teoreme.Ona je najlepa ljuljaka izmeuradosti i samoekad se najvie hoe,a niko ne zna ta hoe.I kad godine minu u beskraj...u daljinu...i prou mnoge lepotei svenu mnogi cvetovi,jedino prva ljubav ostae negde u oku,u nekim obinim stvarima,u poutelim spomenarimakao veno novi nepoznati svetovi.

    Zato i vredi sanjati,zato i vredi eleti,- ta nas se ostalo tie!

    Zato i vredi napisati i kao plakat podelitiove arene rei koje na pesmu lie.

  • 84

    3

    Najzad,u prvoj ljubavi raa se i prva boraovde negde na elui celog ivota te prati

    Raa se prva tuga i prva ljubomorai prvi put se pati.

    I odjednom ti drugije izgleda itav svet.Neto u glavi gori,neto tutnjai vri.To nije kao matematika.Tu su dva i dva esto - petA esto - nisu ni tri.

    Ne pitaj zato odkud odjednom koava brie.To moda i nije vetar.To prva ljubav uzdie.

    Ne pitaj odkuda kie odjednom pljusnu jae.To moda i nije pljusak,ve neko zbog ljubavi plaei trepavice mu slanei rukavi mu slanikao presoljeni ruak i kao okeani.

    Uostalomta vredi o prvoj ljubavi i dalje da se soli.Izvoli,samo izvoli,pa ako je tebi isto ovako - ti kai,a ako nije isto - onda sve se ovo ne vai.

  • 85

    SnoviSnoviSnoviSnovi

    Velike ruke imaju ue koje ih pretvara uokeanVeliki vetar ima prozrane puteve ka ravniciJa imam samo san, obian malecki sanu kome za pedalj blie ponekoj zvezdi i ptici

    U zoru od svega toga itavo nebo izrastena mojim rukama toplim i obrazima snenimi dan je nalik na neke zenice graorasteoiviene zelenim.

    I uopte, zvedo i ptico,uopte - celi svete,divno je kad se u nama ekanje javi,pa se od toga na usni neto rumeno ispletei neto graorasto i zeleno u glavi.

  • 86

    Kako se sanjaKako se sanjaKako se sanjaKako se sanja

    Treba neto da se usniAli kako?Treba da se usni takoda ne bude ba ovako i onako,ve da bude i ovako i onako.Ako treba da se usni,onda - tako.

    Kad kraiak levog oka sjaj zalije,kad kraiak desnog oka bol zalije,kad kraiak desnog uha dah zalije,kad kraiak desnog uha smeh zalije,ne pitaj si ni: ta li je,ni: emu je,ni: da li je?

    Uzmi malo sna u sakui protrljaj oi svoje.I odjednom znae: to je.

    Koje?Moje ili tvoje?Ne benavi, svete plavi,ko da moje nije tvoje,ko da tvoje nije moje.

  • 87

    UsneUsneUsneUsne

    Usne jedino zato postojeda s nekim podeli neto svoje.

    Kad dlanovima pritisne elo.Tu gde je neka vatra u glavi,ne skrivaj ljubav neveselo,- svima je ispriaj,- svima javi.

    Kad jedno letou pegeelooko nosa se zgusne,sav svet nek sazna ta se to htelo,to se to sreloto se to smeloi to su odjednom slae usne.

    Usne su da se neto apne.Usne su da se neto nasluti.Zatim da na njih zvezda kapnei da se prvi poljubac nikom.nikada nikom ne preuti.

    Usne jedino za to postojeda s nekim podeli neto svoje.

  • 88

    NosaNosaNosaNosa

    I

    Oduvek sam se divio onima koji umeju da nacrtajudugako, iroko i visoko.

    Oni su sigurno shvatili dokle se prostire beskraj,kad im je tako lako da ga vide i izmere.

    Oduvek sam se udio onima koji razumeju znake ukalendarima, datume, mesece, stolea, ili stanu predsat i proitaju venost.

    To mora biti suluda i neobina hrabrost usuditi sekomadati i usitnjavati vreme.

    Kameni mir daljine sav je presvuen mojom koom.

    Sklapam oi i oseam: sve ono to sam bio, i ono tosam sada, jo uvek nisam ja. To je tek priprema za mene.

    Koliko znam da pitam, toliko znanja mi pripada.

    II

    Mene je neko od malena zatvorio u prolazno i zakljuaoza mnom kapiju beskonanog.

    Dresairan da misli zajedno. Zato i ne volim zakletve.I zajedno da peva. Zato i ne volim horove.I zajedniki da tuguje. Zato i ne volim sahrane.

    Jedino si sam kad ostari.

  • 89

    Ba zbog te samoe u starosti, koja se dogaa naprasnotamo gde prestaje detinjstvo, hvatao me je strah.I veito sam sumnjao u to su me uili.

    Uitelj obino kae: "Ako eli da sazna,pogasi sve svoje svetlosti i uputi se za mnom."

    Te, petnaeste godine, osamdeset i treeg dana,dogodilose neto to mi je dalo znak da poem sam sa sobom.Prohodao sam na rukama.

    III

    Roen sam u ravnici. To je zemlja bez odjeka.Tu nita nevraa dozive. Popiju ih daljine.

    Jata lete u mestu, i mogu se uzabrati.Sve se priginje zemlji.Sve je nadohvat ruke.

    Tu se prostori mere svitanjima i sumracima, a vremeduinama senki. Mleni put je do kolena, kao prosutaslama. Ne mora da se penje: zvezde rastu u bunju.Samo se uputi ravno, po vreama od zlata i posle desetakkoraka ve hoda po nebesima.

    Zar sve to ne lii na slobodu?

    XIV

    Objanjavanjem stvari, oduzimamo im neto od one arolijeod onog zlatastog omota, ispod kojeg se kriju tolikaudesna znaenja svega to izgleda isto.

    Rei su iskraale. Iznoene. I krpljene. Mereno od pre

  • 90

    vremena i mnogo posle vremena. Ostaje samo smisao kaoudo svih vienja.

    Razmiljao sam o tome i to u sebi ponavljao, jer oseao samnejasno da se tu krije mudrost i sloboda detinjstva.

    I hodao sam na rukama.

    I nosio sam zemlju u susret nebu zvezdama po drumovimasvetlosti i bespuima vasione.

    Eto, to je moj ivot i moja biografija.

    To sam ja po zanimanju: nosa zemljine kugle.

    Zbirka: Plavi cuperakUvodna pesmaPrva ljubavKada smo bili velikiOpomenaCarolijaDosadna pesmaZadihana pesmaBosonoga PesmaZapisano u sreduUspomenaMostoviTajnaPlavi cuperakPrvi tangoLako je tebiNepovratna pesmaCrteiImenaOdlukata je u nama VelikoBesmrtna pesma

    Zbirka: HoroskopGovorTorbamurkeLjubavOciRazgledniceMogucnosti

    Zbirka: AkvareliDrhtava PesmaDrugarska pesmaSaputniciZagonetkaLjubavRodendanska pesmaPesma za nas dvojeProleceNajljubavnija pesmaKrilaStranica iz dnevnikaKad bi jastuci progovorili..A onda i prva ljubavSnoviKako se sanjaUsneNosac