107

НОВО ОРУЖЈЕ АМЕРИЧКЕ ВОЈСКЕ

ПОЛУАУТОМАТСКИ ПИШТОЉ SIG SA U ER P-320 (M17) 9×19 mm

ОКЛОПНИ ТРАНСПОРТЕРИ GRIFFON

ФРАНЦУСКИ ОДГОВОРНА САВРЕМЕНЕ ИЗАЗОВЕ

ДУГА ТРАДИЦИЈАЛЕТЕЛИЦА BELL

ФАМИЛИЈА ХЕЛИКОПТЕРАВИШЕСТРУКЕ НАМЕНЕ

Полуаутоматски пиштољ SIG Sa u er P-320 (M17) 9×19 mm

НОВО ОРУЖЈЕ АМЕРИЧКЕ ВОЈСКЕ 2

Борбени транспортер„барис” 8×8

СНЕЖНИ ЛЕОПАРДСТИЖЕ У КАЗАХСТАН 8

Оклопни транспортери Griffon

ФРАНЦУСКИ ОДГОВОРНА САВРЕМЕНЕ ИЗАЗОВЕ 16

Фамилија хеликоптеравишеструке намене

ДУГА ТРАДИЦИЈАЛЕТЕЛИЦА BELL 20

Пло ве ћа ба те ри ја №3

ОДЛАЗАК ЧЕЛИЧНЕ КОЦКЕУ ЛЕГЕНДУ 29

Уредник прилога Мира ШВЕДИЋЛиковно-технички уредникЕнес МЕЂЕДОВИЋ

ПОЛУАУТОМАТСКИ ПИШТОЉ SIG SA U ER P-320 (M17) 9×19 mm

Сајт магазина „Army Ti mes” први је објавио, 19. јануара 2017,да ће SIG P-320 МНS бити нови службени пиштољ америчкевојске. Након неколико дана то је званично потврдило и Министарство одбране САД. Победника је и у овом случају одлучила најнижа понуђена цена. Пиштољ SIG P-320 МНS носиће војну ознаку М17, а његова компакт варијанта бићеМ18. Прва јединица којој су испоручени М17 и М18 јесте 101.ваздушно-десантна дивизија, а први пут пиштољ ће дужити и командири одељења и тимова у пешадијским јединицама.

1. фебруар 2018.

НОВО ОРУЖЈАМЕРИЧКЕ В

С лужбени пиштољ оружа-них снага САД све до крајаосамдесетих година про-шлог века био је легендар-ни Colt M1911 .45 ACP,конструктора Џона Брау-

нинга. Тај пиштољ има култни статус уамеричкој војсци, па се његове савреме-не варијанте и дан-данас користе у мор-нарици, маринском корпусу и делом успецијалним снагама.

Американци су 1985. године орга-низовали тестирање неколико модела

пиштоља реномираних светских произ-вођача како би изабрали наследника та-да већ застареле четрдесетпетице иунифицирали ручно ватрено оружје усвим видовима оружаних снага. У ужи из-бор ушли су италијанска Berettа 92FS ишвајцарско-немачки SIG Sa u er P226. По-бедника је на крају одлучила цена и иза-бран је јефтинији италијански пиштољ,коме је додељена војна ознака М-9. На-ручено је 321.260 пиштоља у комплету сафутролама од балистичког платна произ-вођача „Bi an chi In ter na ti o nal”. Поред М9,

војска је за неке саставе усвојила и пи-штољ SIG Sa u er P228 (компакт варијантамодела Р226) који носи ознаку М11.

Пензионисање италијанске даме

Војна лица у САД хвале пиштољ Be -ret ta 92 (М-9) као добро, поуздано и пре-цизно оружје, али имају замерке на ње-гове велике габарите, тежину (970 g) и„слабу” зауставну моћ метка 9 mm Pa ra -bel lum. Мало је познато да су модели пр-ве серије М-9, који су крајем осамдесе-тих година испоручени америчкој војци,имали проблема са пуцањем навлаке инапрснућима на раму. Пријављено је чакнеколико случајева повреда лица услед„одлетања” навлаке уназад (три припад-ника морнаричког SE ALs 1988. године).„Be ret ta” је тада тврдила да се то дешавазбог јаче америчке муниције, али је ка-сније отклонила проблем конструкциј-ским изменама и коришћењем квалитет-нијих материја. Још један проблем узроч-ник честих застоја, били су непоузданиоквири, које је војска због ниже цене на-бављала од других произвођача.

Занимљиво је истраживање из 2006.године о „Ефикасности стрељачког нао-ружања у борбеним дејствима”, које јеспровела америчка организација „Cen terfor Na val Analyses” (СNA). Анкетирано је2.608 војника који су провели годину да-на у борбама у Ираку и Авганистану. Одтог броја само је 161 војник користио пи-штољ М-9 у борби, што је 6% испитани-ка. Примедбе су се односиле на преци-зност (76%), домет (66%), брзину паљбе(88%), немогућност опремања додатномопремом (48%), застоје (26%) и непоузда-не оквире (55% испитаника).

Команда за специјалне операцијеСАД (US SO COM) почетком 2006. обје-дињава свој годину дана раније започетипрограм (Spe cial Ope ra tion For ces Com batPi stol) са студијом копнене војске (Fu tu reHand gun System). Нови програм требалоје да изабере пиштољ за све видове ору-жаних снага (Jo int Com bat Pi stol). Прематактичко-техтичком захтеву планиранаје набавка 600.000 пиштоља у калибру.45 АСР, са пригушивачима, стандардними продуженим оквирима, прибором и

3

107

ЈЕ ОЈСКЕ

другом пратећом опремом. Међутим, иа-ко су била одобрена огромна финансиј-ска средства, бирократске процедуре,неслагања око броја поруџбина и начинатестирања, довеле су до званичног отка-зивања програма у јесен исте године.

Током наредних година SO COMопрема морнаричке „Фоке” пиштољимаНК45 (војна ознака Mk 24 Mod 0), а рен-џери добијају Glock-17 и 19. Остатакамеричке војске и даље је дужио стару„берету”. Пиштољи су се током 25 годи-на коришћења редовно ремонтовали (ме-њале опруге, цеви, делове механизма заокидање), али су се рамови и навлаке то-лико истрошили и похабали да је доведе-но у питање поуздано функционисањеоружја. Како свако оружје, па и службе-ни пиштољ, има свој рок употребе, Аме-риканцима је постало јасно да њиховојвојсци под хитно треба ново оружје.

Такмичење за модуларни пиштољскисистем XM-17

Програм увођења модуларног пи-штољског система ХМ17 (енг. Mo du larHand gun System – MHS) за копнену војскуи ваздухопловство покренут је 2011. го-дине. Међутим, читав процес се одужионеколико година због безброј админи-стративних препрека. Коначно, септем-бра 2015. године произвођачима је по-слат позив да доставе своје предлоге нај-

касније до краја јануара 2016. године.Тендерска документација са тактичко-техничким карактеристикама, фазама те-стирања и евалуације пиштоља ХМ17имала је невероватних 356 страна.

На тендер МНS XM17 пријавили сусе: италијанска „Be ret ta” са новим моде-лом APX, „Česká zbro jov ka” са пиштољи-ма P-09 MHS и Р-07 MHS (базираним наCZ-75 Duty), „FN USA” са FN-509, ау-стријски „Glock” са верзијама 17, 19, 22и 23 MHS, компанија „KRISS USA” са ва-ријантом швајцарског пиштоља SphinxSPD-9, „SIG Sa u er” са P-320 MHS, „Smith& Wes son”, који је заједно са „Ge ne ralDyna mics&Tac ti cal System” понудио M&P9, те кооперације „STI In ter na ti o nal” и„De to nics De fen ce” са моделом STX.

Компанија „Sturm, Ru ger & Com pany”из Саутпорта крајем 2015. године пред-

ставила је јавности Ru ger Ame ri can Pi stolу калибру 9×19 mm и .45 ACP. Конструи-сан је на основу спецификација за XM17MHS, али је фирма на крају одлучила дане учествује на тендеру. Пред почетак са-мог тестирања своје понуде повукли субез објашњења „Česká zbro jov ka”, „Smith& Wes son” и „STI- De to nics”.

Војска је учесницима конкурса по-ставила веома строге захтеве. Прематендерској документацији тражено је даXM17 MHS има полимерни рам збогуштеде на тежини и боље отпорности накорозију, климатске утицаје и механичкаоштећења. Захтевана тачност и преци-зност подразумевала је да се са даљинеод 50 метара добије минимум 90% пого-дака у круг пречника 10 cm и то токомчитавог експлоатационог века оружја.Пиштољ (рам и навлака) треба да има жи-вотни век од најмање 35.000 испаљенихметака, да испали 2.000 метака без за-стоја и 10.000 без кварова.

Занимљиво, на конкурсу није дефи-нисан калибар пиштоља, али је назначе-но да је пожељно мултикалибарско оруж-је, које се може конвертовати за кори-шћење различите пиштољске муниције.Међутим, терминална балистика (дејствопројектила на циљ) дефинисана је стан-дардним метком 9×19 Pa ra bel lum са зр-ном FMJ типа M882, па се могло закљу-чити да ће нови пиштољ бити у том кали-бру. Тражено је да пројектил испаљен са50 метара у балистичком желатину имапробојност од минимум 35 центиметара.Обавезан захтев је ручна кочница, мо-гућност прилагођавања величине руко-хвата (за стрелце са мањом шаком и же-не), обостране команде подесне за лево-руке кориснике, добра контрола оружјапри брзој паљби и заштитни премаз убраон боји (coyote brown). Тражена је имогућност опремања пиштоља додатномопремом као што су пригушивач, тактич-ко светло (лампа), ласерски обележивачциља или рефлексни нишан.

Већ на почетку било је јасно да некиод понуђених модела не испуњавајустроге услове тендера. За фазу тестира-ња одобрено је седам милиона долара иона се одужила на читавих годину дана.

Да ће SIG P-320 МНS бити нови слу-жбени пиштољ америчке војске, први јеобјавио сајт магазина „Army Ti mes” 19. ја-

1. фебруар 2018.4

нуара 2017. године. Након неколико данато је званично потврдило и Министарствоодбране САД. Победника је и у овом слу-чају одлучила најнижа понуђена цена(„Glock” је тражио 272.232.563 $, а „SIG”169.527.169 $). Пиштољ SIG P-320 МНSносиће војну ознаку М17, а његова ком-пакт варијанта биће М18. Према уговорувредном 580.217.000 долара, компанија„SIG Sa u er Inc.” испоручиће оружаним сна-гама САД у наредних 10 година 421.000 пи-штоља са комплетном опремом (kydex фу-троле, пригушивачи, тактичка светла и др)и то: 195.000 за копнену војску, 130.000 за

5

107ТАКТИЧКО-ТЕХНИЧКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

SIG SA U ER Компанија „SIG Sa u er GmbH” основана је 1976. године удруживањем швај-

царског „Schwe i ze ris he In du strie Ga sellschaft” (скр. SIG) и немачког „Sa u er&Sohn”.Развила је и производила чувени SIG Sa u er Р220, а касније и читаву фамилију оруж-ја под брендом SIG Sa u er. У САД је 1985. године основан њен огранак „SIG Sa u erInc.” (раније „SIG ARMS”), који је од 2007. године самосталан, али и даље тесно са-рађује са европском компанијом. Швајцарски SIG од кога су настали „SIG Sa u erGmbH” (Немачка) и „SIG Sa u er Inc.” (САД) данас се зове „SIG Hol ding AG” и не про-изводи оружје, већ амбалажу за паковање хране, течности и медицинске опреме.Њен огранак за производњу оружја „SIG Arms AG” продат је немачким инвестито-рима 2000. године и преименован у „Swiss Arms AG”. Занимљиво је да „Swiss ArmsAG”, „SIG Sa u er GmbH” и „Sa u er&Sohn” повезује заједнички капитал, јер имајуистог власника – фирму „Lüke & Ort me i er Grup pe”.

ваздухопловство, 61.000 за морнарицу (са-мо компакт М18) и 35.000 за корпус мари-наца. Уговор дозвољава војсци да убудућенаручује муницију 9×19 mm XM1152 FMJ iXM1153 SP. Иначе, морнаричка пешадијаће своје пиштоље добити тек средином2020. године, јер су они које тренутно ко-ристе и даље у ресурсу. Прва јединица ко-јој су испоручени М17 и М18 јесте 101. ва-здушно-десантна дивизија (2.000 комада уновембру 2017. године). Први пут пиштољће дужити и командири одељења и тимовау пешадијским јединицама.

Модуларни пиштољ Полуаутоматски пиштољ SIG Sa u er

Р-320 развили су 2013. године конструк-тори америчког „SIG Sa u er Inc.” из ЊуХемпшира у сарадњи са колегама из не-мачког „SIG Sa u er GmbH” из Екернферда.Јавности је први пут приказан на сајму на-оружања SHOT Show (Лас Вегас) јануара2014. године, те је од тада постао досту-пан на цивилном и војном тржишту. На-стао је модификацијом пиштоља SIG Sa u -er Р-250, а производи се у калибрима9×19 mm Pa ra bel lum, .357 SIG (9×22 mm),.40S&W и .45ACP, као и са цевима дужи-

не 120 mm (full si ze), 98 mm (ca rry и com -pact) и 91 mm (sub com pact). Функциони-ше на принципу кратког трзаја цеви ибрави се модификованим Браунинговимсистемом, познатим и као SIG-ова брава(задњи део цеви који је проширен улази уотвор за избацивање чаура и равна се сагорњом страном навлаке). Предност тог

система је једноставна конструкција, ни-жа производна цена, висока поузданости прецизност.

Пиштољ се једноставно и брзо рас-клапа – довољно је повући навлаку уна-зад и извадити попречну чивију (спојни-цу). Главни делови су: цев, навлака са за-тварачем и нишанима, повратна опруга

Glock 19M HS био је супарник P320

Склоп механизмаза окидање уодвојивом кућишту

са вођицом, склоп механизма за окида-ње, рам са рукохватом, оквир и прибор.

Навлака је од квалитетног челика,заштићена нитрирањем и антирефлекту-јићим премазом у боји рама. У односу наР-250 нешто је редизајнирана и осим назадњем, нарези за репетирање урезанису и на њеном предњем делу. На горњемделу навлаке постављени су механичкинишани ниског профила америчког про-извођача „Daw son Pre ci sion” са трицијум-ским цевчицама за ноћно гађање SI GLI TENight Sights.

Повратна опруга са вођицом разли-кује се у зависности од формата оружја.Код већине модела је класична, док је укомпактним верзијама пиштоља у видудводелног амортизера са телескопскимопругама.

Рам (рукохват) израђен је од квали-тетног полимера ојачаног стакленим влак-нима и може бити у црној, сивомаслина-стој или браон боји. Израђује се за три ве-личине шаке – M, L, XL, са обимом руко-хвата од 140, 145 и 150 mm и у четириформата оружја – full si ze, ca rry, com pact иsub com pact (модуларни дизајн). На пред-њем делу рама је MIL-STD 1913 Пикатинишина, која служи за монтажу ласерскогобележивача циља или тактичког светла.Команде су постављене на уобичајенимместима (као код свих SIG-ових пиштоља)и обостране су. Утврђивач оквира троу-гластог облика, лако је доступан и можесе преместити на другу страну. Браникобараче довољно је широк да омогући не-сметано руковање пиштољем када стре-лац носи зимске или тактичке рукавице.Оквире производи италијанска фирма„Mec-Gar” (дугогодишњи сарадник SIG-а)и одличног су квалитета. Њихов капаци-тет зависи од верзије и калибра пиштоља,а креће се од шест (за .45АРС sub com pact)до 21 метака (9 mm).

1. фебруар 2018.6

сника, калибра, дужине цеви и форматаоружја – full si ze, ca rry, com pact, sub com -pact. Компанија SIG тренутно нуди серијепиштоља Ni tron, RX, TA COPS и X-Se ri es сараспоном цена од 680 до 1.040 долара.

Серија Ni tron означава класичанР-320 у свим форматима, док је TA COPSознака за тактичке моделе са продуже-ном цеви и навојем за монтажу пригуши-вача. Пиштољи серије RX долазе са ми-нијатурним рефлексним нишаном Ro meo01, решењем које се данас све чешће ви-ђа на ручном ватреном оружју. МоделиX-Se ri es (спортски) имају највише моди-фикација у односу на изворни Р-230: ре-дизајниран рам са проширењем на зад-њем делу (такозвани дабров реп), руко-хват боље ергономије, три широка про-реза на горњем делу навлаке ради сма-њења њене тежине, праволинијску уме-сто закривљене обараче, предњи фибер-оптички нишан и задњи подешавајућинишан (Daw son), могућност монтаже ре-флексног нишана Ro meo 01 и пригуши-вача пуцња. Пиштољ Р320 X-VTAC на-стао је у сарадњи с Кајлом Ламбом, бив-шим припадником америчких специјал-них снага, инструктором ватреног оруж-ја и власником компаније за производњутактичке опреме „Vi cing Tac tics” (познати по истоименом You Tu be каналу).

Модел SIG Sa u er P-320 МНS, одно-сно М17 (М18) који је усвојила војскаСАД, разликује се од цивилне верзије потоме што су рам и навлака у браон боји(због маскирног ефекта), што има обо-страну ручну кочницу, индикатор метка у

ОВО ЈЕ НОЋНА МОРА, ДАЈТЕ МИ GLOCKКада се одужио процес избора новог пиштоља, генерал Марк Мајли, коман-

дант КоВ ОС САД, јавно је критиковао програм XM17 и документацију која има356 страна: „Потрошено је 17 милиона долара, тестирање траје предуго... Не ра-ди се о нуклеарној подморници или одласку на Месец већ о пиштољу, једностав-ној технологији”.

Генерал Мајли је чак покушао да преко Команде за специјалне операције на-бави за читав КоВ пиштоље Glock-17 и 19, али није успео да заобиђе круте биро-кратске препреке.

Склоп механизмаза окидање интегри-сан је у одвојиво ме-тално кућиште. Управозбог такве конструкци-је пиштољ има моду-ларне карактеристике.То значи да корисникможе да извади склопи стави га у рам мањегили већег формата, дазамени цев, поставипригушивач и тако до-бије пиштољ другачије конфигурације.

Пиштољ има унутрашњи (скривени)ударач. Сила окидања декларисана је натри килограма. Обарача је добро профи-лисана и по жељи купца може бити кла-сична (енг. so lid) или са предобарачом– језичком (енг. trig ger sa fety), која пружадодатну сигурност. Ход обараче је мек игладак, а повратни пут након окидања вр-ло кратак. То је основна одлика SIG-овогSRT окидача (енг. Short Re set Trig ger), којипрема наводима компаније убрзава по-новно запињање механизма за 60 одстои тако скраћује време између два опаље-ња (што је изузетно значајно при дејствубрзом паљбом).

Комерцијална варијанта пиштољаР-320 нема механичку кочницу, али семоже уградити по захтеву купца. Ауто-матску кочницу представља блокадаударне игле (енг. fi ring pin sa fety), полу-га која се подиже и деблокира иглу теккада је обарача повучена до краја. Јошједан сигурносни механизам јесте (акоје уграђена) обарача са предобарачом(као код Glock-а).

Варијанте и моделиПиштољ Р-320 продаје се у неколико

конфигурација, зависно од захтева кори-

Модели М17 и М18Compact

цеви, лакши механизам за окидање и ис-пуст на навлаци за монтажу рефлексногнишана. Према захтеву војске, склоп ме-ханизма за окидање осигуран је специјал-ним завртњем, те се његово одвајање израма може обавити само у пушкарскојрадионици.

Приговори, тужбе иоспоравања

Само месец дана након што је обја-вљен победник такмичења за нови пи-штољ војске САД, компанија „Glock” под-нела је Државној ревизорској институци-ји САД (енг. Go vern ment Ac co un ta bi lityOf fi ce – GAO) приговор по више основа увези тендера XM17 МНS. Примедбе су се

Почетком августа 2017. године аме-рички медији објавили су да је полицај-цу савезне државе Конектикат токомобављања задатка из футроле испао слу-жбени пиштољ Р-320 и приликом ударцау асфалт опалио, простреливши му ногу.Полицајац је тужио компанију „SIG Sa u -er Inc.” и тражио одштету од седам ми-лиона долара.

Након тог инцидента већини полици-ја у САД који дуже Р-320 забрањено је ко-ришћење пиштоља све док се не утврдеоколности догађаја. У електронским ме-дијима и на друштвеним мрежама водилесу се жестоке расправе које су потврђи-вале или оспоравале случај самоопаљењаSIG-овог пиштоља. Америчка интернетпубликација „Тhe Truth Abo ut Guns” прваје на свом You Tu be каналу објавила сни-мак тестирања пиштоља Р-320. Потврђе-но је да долази до самоопаљења када пи-штољ при паду са висине од 50 cm ударизадњим делом (ударачем) у тврдо тло и топод углом од отприлике 30 степени.

Компанија „SIG Sa u er Inc.” је убрзообјавила да је спровела поновно тести-рање пиштоља према свим светским идомаћим стандардима и потврдила даможе доћи до опаљења када пиштољпадне на тврду подлогу. Разлог нежеље-ног опаљења јесте масивна обарача којасе након удара навлаке у тло, услед инер-ције, креће уназад. Понуђена је бесплат-на провера пиштоља и надоградња о тро-шку фирме (уградња обараче редукова-не тежине) свим корисницима који су ку-пили Р-320. Посебно је назначено да вој-ни модел М17 нема такав проблем затошто је према захтеву армије у пиштољвећ уграђена лакша обарача.

Још једна критика упућена је на ра-чун модуларности пиштоља М17. Многисматрају да у војсци, која је сама по себикрута организација, ништа не значи новипиштољ модуларан. Нико не гарантује даће сваки појединац у тако великој армијизадужити савршен ергономски рукохват,неколико формата рамова, пар комплетацеви различите дужине и да ће моћи дасе „игра” са конфигурацијама. Уосталом,војник не може сам да одвоји склоп ме-ханизма за окидање, већ мајстор пушкарспецијалним кључем.

Међутим, нико не може да оспорида је швајцарско-немачки пиштољ, којије надограђен у Америци, модерно и поу-здано оружје одличних карактеристика,а М17 и М18 ће то током дугих годинаслужбе у америчкој војсци и доказати. ƒ

Бојан РАЈИЋ

7

107

КАТАПУЛТИРАЊЕ ПИШТОЉААмеричко ратно ваздухопловство (US Air For ce) реализовало је почетком де-

цембра 2016. године тестирање пиштоља М17 у бази Рајт-Патерсон, Охајо. Пи-штољ М17 требало би да се усвоји као лично одбрамбено оружје пилота и посадаваздухоплова, а први пут је на антрометријској лутки тестирана његова безбед-ност у случају катапултирања. Према доступним информацијама, није дошло досамоопаљења пиштоља у тим условима.

односиле на процес тестирања и евалуа-ције (посебно компакт верзије М18), об-рачун цена и фаворизовање SIG-а. Жал-ба је одбијена у јуну исте године.

У мају 2017. године аустријски „SteyrMan nlic her” и његов амерички огранак„Steyr Аrms” поднели су тужбу против ком-паније „SIG Sa u er Inc.” за повреду патен-та. Из „Steyr-а” тврде да поседују патентза мо дуларни систем пиштоља – одвојивимеханизам за окидање у пластичном раму(пријављен 2001. године у САД под бројемUS6260301), а који је без одобрења уз ма-њу модификацију SIG применио на пишто-љима Р-250 и Р-320.

Неки од модела које нудикомпанија „SiG Sauer”

Новоизграђена фабрикаоклопних борбених вози-ла „Казахстан парамоунтинжењеринг” у Астани,главном граду Казахста-на, у сарадњи са јужноа-

фричком компанијом „Pa ra mo unt Gro up”и руским конзорцијем „Уралвагонзавод”,прошле године испоручила је прву сери-ју лаких оклопних возила „арлан” 4×4 ипрву партију оклопних транспортера(ОТ) „барис” 8×8 јединицама казахстан-ске армије, а завршена су и испитивањанових ОТ формуле погона 6×6. Реч је одва типа ОТ/БВП новога дизајна и кон-цепције вишенаменских борбених вози-

ла типа MRAV/MRAP, погодних за анга-жовање у тзв. асиметричним операција-ма на разноврсном земљишту (у екс-тремним климатским условима и урба-ним срединама), наоружаним аутомат-ским топовима и митраљезима, погод-ним за дејство против беспилотних ле-телица дронова и кавдрикоптера, хели-коптера и авиона дозвучних брзина намалим висинама. Топови калибра 30 mmна БТР „барис” 6×6 и, нарочито, 57 mmна „барис” 8×8 ефикасни су и против ла-ких оклопних возила класе ОТ/БВП.

Истовремено, оба модела имају са-времене системе за управљање ватроми ефикасно дејство у свим временским

условима, дању и ноћу. Оклоп, структу-ра и профили, посебно доњи део шаси-је, пружају висок ниво противминскезаштите и обезбеђују преживљавањепосаде у случају да возило нагази на им-провизована експлозивна средстава(ИЕС) или ПТ мину. Предвиђено је давозило успешно функционише у кли-матским условима какви су присутни уКазахстану, са екстремним температу-рама у атмосфери од –45º С до +45º С.Уз наведене особине, изражен је и ви-сок степен проходности по беспућу ивелика аутономија кретања. Према на-веденим особинама, та два возила могусе наћи на топ-листи међу најновијим

БОРБЕНИ ТРАНСПОРТЕР „БАРИС” 8×8

СНЕЖНИ ЛЕОПАРДСТИЖЕ У КАЗАХСТАН

1. фебруар 2018.8

ОБВ точкашима класе 6×6 и 8×8 произ-вођених у најпознатијим компанијамаекономски развијених земаља.

Савремена конструкцијаПо концепцији конструкције БТР

„барис” је савременог дизајна и распо-деле унутрашњег простора у корпусувозила, с високим нивоом балистичке ипротивминске заптите, посебно по са-временој даљински управљаној борбе-ној платформи са наоружањем, савре-меним системима за управљање ватром,више уређаја посебне намене, којиолакшавају боравак у возилу и рукова-

ње одговарајућим уређајима, те значај-ним маневарским својствима. Предста-вља савремено и перспективно борбенооклопно возило (БОВ). Због тога „барис”може ефикасно да испуњава претпоста-вљене борбене мисије у разним климат-ским и земљишним условим, дању и но-ћу, на земљишту са ограниченом мре-жом путева и у урбаним срединама. Кон-цепција облика и конструкције возилаомогућава опремање и уградњу више

врста наоружања намењеног за ватренуподршку трупа, ПО борбу, противва-здушну одбрану од савремених хели-коптера, беспилотних летелица дроно-ва, квадрокоптера, авиона дозвучне бр-зине на малим и средњим висинама.

У складу са наведеним особинамаконструкције, предвиђена је трочланапосада (возач, командир и нишанџија-оператор) у предњем делу возила и осамчланова искрцне пешадије са личним

9

107Према концепцији конструкције БТР „барис”или „снежни леопард”, како га називају, савременог је дизајна и расподеле унутрашњегпростора у корпусу возила, с високим нивоомбалистичке и противминскезаштите, са савременомдаљински управљаномборбеном платформомса наоружањем, са више уређаја посебне намене, који олакшавају боравак у возилу и руковање одговарајућим уређајима,те значајним маневарскимсвојствима. Представља савремено и перспективноборбено оклопно возило.

Задња врата-рампа

Десантно одељење (управно напред)

наоружањем и опремом, распоређенаиза управног одељења. Радна места по-саде опремљена су приборима и уређа-јима за обављање њихових функција,као и перископима за осматрање. По-сада улази и излази кроз два отвора сапоклопцима, а може и кроз задња вра-та-рампу, која иначе користи десант.Возач располаже уређајима за управља-ње, ергономски прилагођеним за мањефизичко напрезање. Има ТВ мониторкоји прима видео-сигнале из камере назадњем делу крова возила за осматра-ње, када маневрише уназад. На мести-ма командира и оператора су видео-мо-нитори оптоелектронских система ипултови даљинског управљања наоружа-њем. У доступним изворима није преци-зно наведено да ли је командир возилаукључен у дуално управљање борбениммодулом, какав је случај код БМП-3 „де-ривација-ПВО”, у којем је такође инте-грисан борбени модул АУ-220М „бај-кал”, или је реч о опцији, на шта упућујеброј и распоред нишанских уређаја накрову куполе.

Средњи део возила и задњи деоборавишног простора десантног оде-љења уз бочне зидове има по четириседишта са безбедносним појасевима.Седишта су додатно заштићена обло-гом, што заједно са безбедносним поја-севима повећава безбедност десанта услучају експлозије ПТ мина или ИЕС ис-под возила. Распоред седишта уз бочнезидове и окренутост људи лицем у лицеотклонило је праксу остављања пу-шкарница на бочним зидовима за деј-ство из личног наоружања у блискојборби. Ту активност десант може даобавља кроз отворе на крову, користе-ћи при томе поклопце два отвора каоштитове од стрељачке ватре неприја-теља. Улазак на своја места посада и де-сант могу да обављају кроз отворе („лу-кове” – уобичајен назив код наших тен-киста) на крову и задњим вратима-рам-пи (са степеништем). Десно позади сумердевине за пењање на кров са спо-љашње стране возила. Задња врата-рампа имају додатни отвор са поклоп-цем, као принудни излаз у случају кварауређаја за отварање врата.

Борбени транспортер „барис” сли-чан је по габаритима савременим

мина испод патоса (до 10 килограмаТНТ) или било којег точка (по другим из-ворима експлозија испод точка до 14 ки-лограма ТНТ), STA NAG 4569 ниво 4б. Та-кође, могуће је да посада преживи приексплозији 50 килограма ТНТ на удаље-ности пет метара од возила.

Заштити и преживљавању посадедоприноси и конструкција пода возила(„V” профил), додатни слојеви полимераи седишта са ојачањима. Уређај заПНХБ заштиту додатно се уклапа уукупну заштиту и преживљавање поса-де у борбеним условима. Авганистанскивојни коментари говоре и о заштити одручних средстава класе РПГ, што јеупитно, уколико основни модел „барис”нема додани оклоп или решеткастуограду, али се као опција оставља таквамогућност на захтев наручиоца.

Укупна заштита и преживљавањепосаде допуњена је применом филтро-вентилационог система, система за НХБзаштиту и савременим системом за про-тивпожарну заштиту. Боравак посаде увозилу на екстремно ниским и високимтемпературама ваздуха олакшава при-мењени клима-уређај.

1. фебруар 2018.10

ОТ/БВП 8×8 производње у западним зе-мљама – дужина 7,8 m, ширина 2,9 m ивисина до крова корпуса 2,4 m, плус ви-сина ДУБМ АУ-220М 1,3 m). Борбена ма-са варираће у распону од 19 до 28 t (акту-елни прототип је 22,5 тона), са корисномносивости терета до девет тона.

Висок ниво балистичкеи противминске заштите

Оклоп „бариса” обезбеђује нивобалистичке заштите од кинетичких про-јектила, не само са чеоне стране, већ ина бочним зидовима возила, према НА-ТО стандардима STA NAG 4569 ниво 4:панцирно запаљиво зрно 5,56×45 mm(ББЗ), панцирно 7,62×39 mm (ББ), пан-цирно запаљиво 7,62×54 mm (ББЗ) и12,7×99 mm (метак НАТО). Борбени мо-дул АУ-220М има балистичку заштитуса чеоне стране од пројектила калибрадо 30 mm на даљини од 500 m (ниво 5).

Противминска заштита је на најви-шем нивоу за ту категорију ОБВ. Ефика-сна је заштита од експлозије ИЕС и ПТ

ЗВЕЗДА САЈМАПрема писању казахстанских медија „звезда” сајма НВО KA DEX-2016

било је оклопно возило БТР „барис” 8×8 („снежни леопард”). Оно је резултатсарадње казахстанских, јужноафричких и руских пројектаната. Шасија БВПса формулом погона 8×8 развијена је у јужноафричкој компанији „Pa ra mo untGro up” на бази БВП ICV Mbom be 8×8. На возило се уграђује беспосадни бор-бени модул са даљински управљаним наоружањем – ДУБМ АУ-220М „бајкал”са аутоматским топом 57 mm и спрегнутим митраљезом 7,62 mm, развијениму компанији ЦНИИ „Буревестник”.

Задња камера за осматрање

Ревитализација и унапређење топа

Противавионски аутоматски топкалибра 57×348 mm SR дуже време биоје занемариван, још од тренутка када суракетни системи ПВО за мале и средњевисине преузели примат. Међутим, удругој деценији 21. века у руској арми-ји, а сада видимо и у казахстанској и не-ким другим земљама, поново се ревита-лизује значај тога ефикасног оруђа. И

тибилна је, уз мање дораде, на разнаборбена возила – од старијих совјетско-руских БМП-2/3, БТР-82 8×8, до најно-вијих БТР „бумеранг” 8×8, „курганец-25”, пливајућем тенку ПТ-76Б.

Универзалну борбену платформуАУ-220М израдила је компанија ЦНИИ„Буревестник” (у саставу концерна„Уларвагонзавод”) и приказала га на сај-му RAE-2013 у Нижнем Тагилу. Међу-тим, увођењем санкција ЕУ према Руси-ји, француска компанија „Re na ult Trucks

De fen ce” напустила је споразум о коо-перацији, па су руске фирме нашле но-ве кооперанте на Леванту, у државамаОДКБ (Организација Договора о колек-тивној безбедности) и у Казахстану.

„Бајкал”, као финални производ,први пут је приказан на сајму НВО IDEX-2015 (Abu Dha bi – UAE), потом на сајмуФорума „Армия-2015” (Кубинка у Руси-ји) на модернизованом БМП-3 „дерива-ција”, а 2016. године и на KA DEX-2016(Астана, Казахстан).

На презентациjи „бајкалa” генерал-ни директор УВЗ Олег Сиенко предста-вио је председнику Казахстана Нурсул-тану Назарбаеву уникатне могућноститопа 57 mm АУ-220М, који може да по-рази било који садашњи ОТ/БВП, као ихеликоптере, нисколетеће авионе и бес-посадне летелице – дронове. Истакао јекрајњи домет топа од 12 km и брзинупаљбе од 120 метака у минуту.

Унапређени аутоматски топ 57 mmС-60, интегрисан са даљински управља-ним борбеним модулом (ДУБМ) АУ-220М(„бајкал” незванични назив), актуелизо-ван је из више разлога. Најпре, топ ка-либра 57 mm ефикаснији је од масовнопримењених топова калибра 30 mm, ка-ко по маси пројектила, експлозивног пу-њења и пробојности панцирног оклопа,тако и због примене управљаних арти-љеријских пројектила (УАС) којим могуда се гађају циљеви у ваздуху у дијапазо-ну даљине од 200 m до 6–8 km, a по ви-сини до 3–5 километра. Потом, УАС про-

11

107

не само то, већ се и знатно унапређујепо систему за управљање ватром, уград-њи на модернизована борбена возилапешадије, развија се нова ефикаснијамуниција, посебно муниција за навође-ње и самонавођење, са тзв. вештачкоминтелигенцијом. На тај начин се том то-пу вишекратно повећава ефикасност уодносу на старе моделе.

Од 2010. године у Русији је почеоразвој универзалне борбене платформеАУ-220М „Байкал” („бајкал”), са уграђе-ним топом 57 mm С-60 и спрегнутим ми-траљезом 7,62 mm ПКТ, којом се даљин-ски управља. Она је већ приказивана насајмовима НВО у Русији, Емиратима, Ју-жноафричкој Унији, Јордану и у Казах-стану. Та универзална платформа адап-

Даљински управљани борбени модул „бајкал”

Ласерски сензор девијације цеви

јектили испаљују се са почетном брзи-ном од 700 m/s (тренутно-разорни и пан-цирни 1.000 m/s), дакле смањеном брзи-ном, како би се при истим пројектилимакао стандардним добила већа дужина,тања кошуљица и већи волумен за сме-штај бројних куглица, сензора и системаза пријем сигнала од емитера СУВ-а исигнала одраза циља, ради прецизног ак-тивирања „вештачке интелигенције”пројектила у најповољнијем моменту заактивирање упаљача пројектила преконтакта са летелицом. Пројектил УАСје дужине 350 mm садржи 0,4 kg ТНТ .

Управљани артиљеријски пројектилпрецизнији је од класичних балистичкихпројектила – остварује вероватноћу по-гађања 0,6–0,8 са један-два испаљенапројектила, док је класичном оруђу по-требна читава ПА батерија да испаливише стотина метака да би погодилаавион дозвучне (300 m/s) и мање брзи-не. Ти пројектили су ефикасни за деј-ство по летелицама брзине до 500 m/sплафона до 1.000 m, брзине циља 300m/s до плафона 2.000 m брзине 200 m/s

плафона 3.000 m и брзине до 100 m/sплафон ефикасне ватре је до 6.000. ме-тара.

Даљински управљани борбени мо-дул АУ-220М „бајкал” у ОС Русије наме-њен је за интeгрисање са ОТ и БВП новетехнолошке генерације. Приказан је наПаради победе 2015. године (гусеничнаи точкашка ОБВ), а започела је уградњаи на ОТ/БВП старије генерације која суу процесу дубоке модернизације. Циљ једа се повећа ватрена моћ мотострељач-ких и пешадијских јединица. Ватрене мо-гућности оруђа су такве да може изба-цити из борбе већину савремених лакихоклопних возила – ОТ/БВП. Како наводечелници компаније, у свету нема ОТ/БВП који може да заустави пробој њи-ховог оклопа пројектилима калибра 57милиметара.

Концерн „Техмаш” приступио је ис-питивању нове артиљеријске муницијетопа 57 mm у БМ АУ-220М „бајкал” (Ком-панија ЦНИИ „Буревестник”), развијенeу НПО „Прибор”. Муниција је прошлаопитно-конструкторски развој и дошла

је у фазу претходних испитивања, преманаводима главног конструктора ОлегаЧижевског. Рачунајући перспективу тогаразвоја, после завршетка верификацио-них испитивања, конструктор се надаскором усвајању у наоружање. У првојетапи муницију 57 mm добиће ДУБМ АУ-220М „бајкал”, који су већ ушли у про-грам наоружања ОТ „бумеранг” 8×8 иБВП на бази платформе „армата” Т-15 иБВП фамилије БМП „курганец-25”. У да-љем раду планира се развој и муницијеУАС калибра 30 mm, за старије тран-спортере и БВП БТР-82 8×8, БПМ-2 иБМП-3 (према изјави генералног дирек-тора акционарског друштва АО НПО„Прибор” – Юрий Набоков, 18. октобра2016, „Буревестник”.)

Погонски систем и ходни део

У предњем моторно-трансмисиономодељењу смештен је погонски турбо-ди-зел мотор јачине 550 КС. У погонскомблоку интегрисана је аутоматска тран-

121. фебруар 2018.

смисија, која преноси погон на свих осамточкова. Такав погонски агрегат обезбе-ђује специфичну снагу од 28,5 КС/t, мак-сималну брзину на путу до 110 km/h и ау-тономију до 800 километара. Сличну спе-цифичну снагу остварује немачко-холанд-ски IFV Bo xer 8×8 – око 29 КС/t.

Ходни део је формуле погона 8×8 сахидрауличним амортизерима и незави-сним системом вешања точкова. Гуме су„нерањиве” (Run-flat 16 .00 R20) и послепенетрације муниције лаког наоружањамогу да наставе вожњу више десетинакилометара. Пнеуматскo ко че њe са дисккочницама на точковима има и антиблоксистем – ABS. Систем за подешавањепритиска у пнеуматицима обезбеђује нај-повољнији притисак у складу са подлогомземљишта по коме се возило креће. Трагточкова је од 2,3 до 2,55 m, напред-назад,радијус заокрета 22–24 метра.

„Барис” је високо проходно борбе-но возило. Савлађује успоне до 60%, на-гибе 40%, може да пређе ров ширинедо 2,0 m, вертикалну препреку до 0,6 m,газ воде до 0,9 метра. Нема амфибијскасвојства. Вероватно да су процене ка-захстанских ОС и потенцијалних купацада за њихове амбијенталне услове таособина возила није неопходна.

Могућа перспективаКазахстанска компанија КПИ наме-

рава да у блиској будућности извозисвоје нове оклопне точкаше у Русију иземље ЗНД (Заједнице независних др-жава), евентуално Кину и друге земље,пре свих државе Блиског и Средњег ис-тока, Азије и Африке. У актуелном вре-мену 50 ОБВ претходне фамилије вози-ла типа Mbom be 6 (6×6) уговорено је саЈорданом, од којих 25 треба да будекомплетирано у Јордану (по другим у за-једничком предузећу „Казахстан пара-маунт инжиниринг” у Казахстану). Исто-времено, на KA DEX-2016 издато је саоп-штење Окаса Сапарова, заменика МНОКазахстана, о томе да ће, вероватно,„већ у 2016. години прва партија БТР ба-рис, развијена у сарадњи са УВЗ, битииспоручена ОС Казахстана”.

То саопштење неки извештачи при -мили су са скепсом, јер према информа-цијама из „Pa ra mo unt Gro up”, возила

13

107

Посада...................................3 стална члана + 8 десантна пешадијаБорбена маса...........................................................20.000–28.000 kgДужина .................................................................................7.880 mm Ширина................................................................................2.900 mm Висина...................................................................................2.675 mmКлиренс ...................................................................................450 mmТраг точкова ...........................2.300 mm (напред), 2.550 mm (назад) Мотор турбодизел, 550 КС, специфична снага 28,9 КС/t (19,6 КС/t)Највећа брзина .....................................................................110 km/h Пречник заокрета ........................................................од 22 до 24 mАутономија ...............................................................................800 kmТрансмисија ......................................................................аутоматскаЗАШТИТА Балистичка заштита .........................................STA NAG 4569 ниво 4Противминска заштита.........................STA NAG 4569 ниво 4а и 4b, Наоружање:– топ 57 mm са 200 граната– митраљез 7,62 mm са 2.000 метака– азимут топа 360º, вертикално од –7º до +75º СУВ: – даљински управљано наоружање– двојна стабилизација оруђа– ДННС са независном стабилизацијом– дневни ТВ и ноћни термални канал– ласерски даљиномер– систем за навођење УАС

TЕХНИЧКИ ПОДАЦИ

Опитни модел „барис” ПВО 30 mm

1. фебруар 2018.14

УНИВЕРЗАЛНА БОРБЕНА ПЛАТФОРМАПрвобитно, „бајкал” је развијен за руско-француско БВП „атом”. После то-

га, када је фирма „Re na ult Trucks De fen se” изашла из тога пројекта, а у вези сауведеним санкцијама ЕУ Русији, „Уралвагонзавод” започео је процес ширењакооперације са другим партнерима. У фебруару 2015. године на сајму IDEX-2015обелодањени су планови сарадње УВЗ и емиратске компаније „Emi ra tes De fen seTec hno lo gi es” да се на точкашкој шасији БВП Enig ma угради дистанционо упра-вљани топ 57 mm у борбеном модулу АУ-220М „бајкал” руске компаније ЦНИИ„Буревестник”. Потом је на сајму RAE-2015 у Нижнем Тагилу било продемон-стрирано БВП „деривација”, на бази БМП-3 са модулом „бајкал”. Затим је насајму KA DEX-2016 организована презентација још једног БВП, чија је шасијаразвијена у УАЕ, борбени модул у Нижнем Новгороду, а „Ka zakhstan Pa ra mo untEn gi ne e ring” у Астани је комплетирао возило.

цитет производње повећа и до 360 во-зила годишње, што је велики обим и заекономски далеко јаче земље.

На интернету се појавио снимак накојем су варијанте БТР „барис” као спе-цијално возило ПВО, наоружано даљин-ски управљаним борбеним модулом, топ30 mm 2А42 и митраљез 7,62. Тај моделје, наводно, развијен у кооперацији сатурском компанијом „As sel san” и у току2017. године започета су теренска ис-питивања у вожњи и на гађањима у екс-тремним условима, дању и ноћу. Када сезаврше испитивања, Компанија КПЕприказаће то возило представницамаМО и ОС Казахстана, ради одлуке оусвајању или не, али и евентуалне пону-де некој заинтересованој земљи.

Тенденција развоја и производњеБВП точкаша у развијеним земљама по-следњих деценија била је у применисредњих и већих калибара главног ору-ђа од топова 90 до 152/155 mm, ПТ то-

Mbom be 8 још нису прошла завршна ис-питивања у казахстанском амбијенту.

Према изворима компаније НК „Ка-захстан инжиниринг”, у току је испити-вање и нешто лакшег ОВТ типа Mbom -be6 (БТР „Барыс” 6×6). Фамилија тих во-зила предвиђена је за опремање ОС Ка-

захстана, а занимање су показале и не-ке друге државе (Бразил, Габон, Азер-бејџан, УАЕ). Фиксни рокови за произ-водњу нису изричито саопштени, алиКазахстан планира производњу око 120возила „барис” у 2018. години. Компа-нија КПИ помиње могућност да се капа-

Испитивање Mbombe6 (БТР „барис” 6х6)

пова 90 до 125 mm, ПОР налансерима и ракетни лансериПВО, чиме се та врста лакихОБВ претварала у возила заватрену подршку, ПОБ иПВО, а удаљила их од прво-битне намене – за патролира-ње, извиђање, борбу противслабије наоружане пешадије,обезбеђење војних колона,командних места, аеродромаи других важнијих објекатана оперативном простору.

Примена аутоматскогтопа 57 mm ставила је то ору-ђе у врх класе топова малихкалибара, по ефикасности ве-ћој од других оруђа у тој ка-тегорији аутоматских топова.Према оцени високог функ-ционера УВЗ, савремени мо-дел топа 57 mm способан једа избаци из борбе било којитип савремених БВП. Може

да испаљује панцирне и поткалибарнепројектиле, тренутно-фугасне гранате идаљински управљане касетне пројектилепротив летелица. Брзина гађања је 120мет/мин, а крајњи домет 12.000 m, штоније достижно топовима калибара 40 и50 милиметара. Подразумева се и да једејство на циљу знатно ефикасније изтопа 57 mm од других топова мањега ка-либра. Стога се то оруђе у коментаримаруских и казахстанских челника развој-но-производних фабрика оцењује каоперспективно за дуже време оператив-не употребе. Заменик директора УВЗ ис-такао је да, уколико чланице ЗНД имајуразвијене сопствене шасије, компанијаУВЗ спремна је да борбени модул АУ-220М адаптира за било коју шасију: гу-сеничну, точкашку, лаку или тешку.

Уколико се анализирају искустваКазахстана, не би било нереално про-студирати потребе и Војске Србије засличним ДУБМ типа АУ-220М са топом57 mm и спрегнутим митраљезом, евен-туално и са 2×2 лансера ПОР типа „кор-нет-Е”. Наш МРАП „лазар-3”, својомконструкцијом и капацитетом носиво-сти корисног терета, сасвим извесномогао би да прими такав ДУБМ. ƒ

Милосав Ц.ЂОРЂЕВИЋ

15

107

УПРАВЉАНИ АРТИЉЕРИЈСКИ ПРОЈЕКТИЛПројектил је опремљен системoм „вештачке интелигенције”, за активира-

ње даљинске детонације, испред или поред циља. По облику пројектил се неразликује од стандардних, али се главна његова особина разликује по минија-турном упаљачу са вештачком интелигенцијом. Генерални директор Концерна„Техмаш” Сергеј Русаков објаснио је принцип дејства упаљача: „Упаљач омогу-ћује, у моменту опаљења, програмирање пројектила на експлозију у одређеномтренутку. То време се аутоматски прорачунава компјутером у зависности од ра-стојања до циља. Долетевши до циља пројектил експлодира и прави облак однеколико хиљада шрапнелских куглица, који jе способан да избаци из строја ма-лоразмерне беспилотне летелице или, на пример, извиђачке квадрокоптере”.

заштитна капа, водећи прстен чаура

сензор за навођење

неконтактни радио-давач циља

експлозивно пуњење (ТНТ)

„Барис” 6×6

К ада је реч о оклопним во-зилима, Французи су јед-на од најпосвећенијих на-ција точкашима. У после-ратном периоду, наста-вљена је успешна линија

точкашких извиђачких возила, што је ре-зултирало серијом лаганих, врло брзих идобро наоружаних возила. Како би сесмањили трошкови, предузет је развојодговарајућих верзија оклопних тран-спортера, а врхунац ка масовности до-стигнут је седамдесетих година прошлогвека када је уведено стандардно возилоRenault VAB (Véhicule de l’Avant Blindé).

1. фебруар 2018.16

ОКЛОПНИ ТРАНСПОРТЕРИ GRIFFON

Слободно се може рећи да суФранцузи родоначелницисавремене тенденције ослањањана точкашка оклопна возила.Након успешне серије извиђача,који се могу посматрати и каонаставак сличних возила изДругог светског рата, спектарје проширен и на масовнуупотребу оклопнихтранспортера, где посебноместо припада глобалноприсутном Renault VAB. Након више од 40 годинауспешне употребе, дошло јевреме за замену.

ФРАНЦУСКИ ОДГОВОРНА САВРЕМЕНЕ ИЗАЗОВЕ

Возило VBMR Griffon

Процењује се да је произведено око5.000 примерака у најразличитијим вер-зијама, почев од оклопног транспорте-ра, инжењерског возила, возила за из-влачење, противоклопног возила наору-жаног противоклопним вођеним ракета-ма (ПОВР), возила опремљеног миноба-цачем, возила за електронско ометање,командног возила, санитетског, изви-ђачког, борбеног возила пешадије и др.

Точкаши су се појављивали у вер-зији са формулом погона 4×4 и 6×6, мо-дернизовани су неколико пута, опрема

је мењана. Све у свему, возило је билоне само корисно за француске оружанеснаге, већ је велик број извезен. У упо-треби се показало као врло корисно,рентабилно возило, поуздано и прилич-но отпорно у борбеним дејствима. Те-шко је преценити утицај који је ималона даљи развој точкаша не само у Фран-цуској, већ и широм света.

Предности точкашаТочкашка возила имају знатне

предности у односу на традиционалнегусеничаре. Наравно, основни недо-статак јесте смањење покретљивости,односно проходности у тешким усло-вима расквашеног терена. Међутим, упустињским условима, пре свега у Афри-ци и на Блиском истоку, где се водио нај-већи број локалних ратова, точкаши има-ју знатне предности. У општем случају,процењено је да је граница до које точ-каши имају упоредиву проходност на те-шком терену до око 15 тона, али је на су-вом терену она знатно виша, те појединедржаве, попут Јужноафричке Републике,имају точкаше масе и више од 40 тона.

Највеће предности точкаша везанесу за далеко ниже трошкове употребе,кроз смањену потрошњу горива (преманеким анализама око 70%), јефтинијеодржавање, дуже међуремонтне циклу-се и знатно дужи радни век, посебноходног дела, тј. пнеуматика у односу нагусенице. Због дужег радног века гума,као и повећане стратегијске и оператив-не покретљивости, није потребно анга-жовати посебна возила за транспорт,тзв. вучне возове. Не треба заборавитини могућност употребе заједничкихкомпоненти са камионима и другим те-ренским возилима, чиме се развојнитрошкови знатно смањују. Коначно, на-бавна цена точкаша је нижа. Поред ма-ње покретљивости по меком терену, ко-ја је, додуше, и смањена применом фор-муле погона са више точкова и регула-цијом притиска у гумама, постоји и тра-диционални недостатак лакшег оштеће-ња гума у односу на гусенице. У међу-времену су се појавиле тзв. нерањивегуме, са умецима који обезбеђују даљекретање, чак и у случају пробушене гу-ме и потпуног губитка ваздуха.

Поред тога, точкаши су данас чак иатрактивнији са гледишта вероватноћепреживљавања, с обзиром на већу отпор-ност ходног дела на мине. Наиме, уни-штавањем једног точка противоклопноммином, возило може да настави кретањеосталим точковима, док је то код гусени-чара немогуће. Све ово је и те како ишлоу прилог чињеници да су војни буџети на-кон Хладног рата кључних „играча” насветској сцени драстично смањени, те јепримена точкаша значајно проширена.Данас се чак и добар део борбених вози-ла пешадије замењује точкашима. Истоважи и за самоходна артиљеријска сред-ства и у неким случајевима и лаке тенко-ве. Поједине оружане снаге су на добромпуту да готово у потпуности избаце гусе-ничаре, осим, наравно, код главних бор-бених тенкова, чија маса код свих земаљау данашње време далеко превазилази 45,а у неким случајевима и 60 тона. Код та-квих возила, да би се обезбедила одгова-рајућа покретљивост, чак и не по расква-шеном терену, број точкова био би не-практично велик, што би дало возило ве-ома великих димензија, код ког би тешкомогла да се обезбеди добра оклопна за-штита. За сада, код борбених возила, „ре-корд” је погон 10×10, код одговарајућеверзије швајцарског возила PirahnaIIIС,мада та верзија није уведена у употребу,док су возила са таквим погоном, па и ви-ше точкова коришћена за логистичка во-зила и лансере ракета.

Уместо VAB-аВозило VBMR Griffon (Véhicule

Blindé Multi-Rôles или вишенаменскооклопно возило) представља замену засада већ легендарни VAB. Концепцијазначајно одступа од досадашњих оклоп-них точкаша и знатно се приближава во-зилима познатим као MRAP (Mine-Resistant Ambush Protected), данас врлопопуларним возилима са високом от-порношћу на мине, импровизована екс-плозивна средства и заседе противни-ка, те су као таква врло добро прилаго-ђена савременом ангажовању у миров-ним мисијама, а посебно у антитерори-стичким акцијама. Не треба заборавитини чињеницу да су таква возила, укљу-чујући и Griffon, базирана на компонен-

17

107

1. фебруар 2018.18

тама камиона, те је и обука посада, на-рочито возача, практично заједничка саобуком возача камиона и врло брза иједноставна.

Griffon није једно возило, већ фами-лија возила, а за сада је предвиђена из-рада 11 варијанти, које би требало дазамене 30 варијанти возила VAB.

То возило користи компоненте те-ренског војног камиона, укључујући имотор снаге 400 КС, који је посебно при-лагођен за употребу више различитихврста горива. Концепција је класична затакав тип возила, са мотором и трансми-сијом напред, управним одељењем иборбеним одељењем позади. Сталну по-саду чине три човека (возач, командир инишанџија – оператер даљински упра-вљане борбене станице), док возилопревози осам војника који седе у два ре-да окренути лицем у лице. Бројка одосам војника оцењена је као оптимална,јер садржи два борбена тима од по че-тири војника и коришћена је већ на бор-беним возилима пешадије АМХ-10Р, ма-да је, истина, VAB превозио 10 војника.

Војници немају могућност дејстваиз унутрашњости возила, јер је на осно-ву досадашњих искустава утврђено даје структурална чврстоћа и отпорностна импровизована експлозивна сред-ства која дејствују са бока важнија осо-бина, посебно због чињенице да је ва-тра коју пешадинци могу отварати изунутрашњости прилично непрецизна.

Други конструктори имају другачијевиђење и тешко је из ове перспективеоценити ко је у праву. То возило поседу-је четири отвора за осматрање, а пеша-

динци улазе и излазе кроз велику рампуна задњем делу, док стална посада имамогућност уласка и изласка преко бочнихврата. Треба напоменути да, „ако пригу-сти”, постоји и формацијско наоружањеу виду митраљеза 7,62 или 12,7 mm, каои аутоматски бацач граната 40 милиме-тара. Овако замишљено формацијско на-оружање типично је за оклопне тран-спортере, јер обезбеђује прилично ефи-касну ватрену подршку. Наравно, оно неможе да се мери са аутоматским топови-ма 20, 25, 30 или 40 mm према могућно-сти дејства по циљевима типа другихоклопних возила, али Griffon томе није нинамењен. Уништавање тих циљева биће„остављено” специјализованом дериватуу виду извиђачког возила EBRC Jaguar сатопом СТ40 калибра 40 mm, по многима,најбољим и најсавременијим топом тогтипа на свету са телескопском муници-јом (који је настао из заједничких напорафранцуских и британских стручњака), анамењен је за опремање извиђачких во-зила и борбених возила пешадије. Поредтога, ту су борбена возила пешадијеVBCI са топом 25 mm и, наравно, тенко-ви Leclerc.

Овако, комбинација митраљеза иаутоматског бацача граната представљакомпактну алтернативу велике ватренемоћи и борбеног комплета, уз релатив-но малу запремину коју муниција заузи-ма унутар возила. Опционо, ту су двеПОВР ММР (Missile Moyenne Portée– ракета средњег домета), домета чети-ри километра, са тандем кумулативномбојевом главом пробојности 1.000 mmчелика за балистичку заштиту и комби-

нованим инфрацрвеним телевизијскимсамонавођењем. То је ПОВР намењеназа замену познатих ПОВР MILAN, ши-роко распрострањених у целом свету,не само у НАТО-у.

Упркос чињеници да ракете имајумогућност захвата циља након лансира-ња (циљ иза препреке), дејства по прин-ципу „испали и заборави” и двосмерногпреноса података са могућношћу интер-венције оператера, намена оклопногтранспортера није лов на тенкове. Оп-ција ПОВР ту је због самоодбране одтенкова и других оклопних возила. Уко-лико командир има „противтенковске”амбиције, може довести у питање жи-воте свих, укупно 11 чланова посаде.Наоружање је монтирано у даљинскиуправљану борбену станицу, где су по-стављени и лансери димних кутија, као

КАРАКТЕРИСТИКЕВозило има типичне „камионске”

димензије – ширину 2,5 m, висину 3 mи масу 25 тона. То је готово двострукоу односу на VAB и за то постоје одлич-ни разлози. Први и најважнији јестеоклопна заштита, која је до нивоаNATO STANAG 4569 ниво 4, калибра14,5 mm до удаљености 200 m, брзинезрна 911 m/s и парчади пројектила доудаљености 30 m од возила, односномине са еквивалентом масе експлозив-ног пуњења 10 kg испод било ког точ-ка или средине возила. Додатна за-штита од мина јесте уградња седиштаотпорних на ударни талас, која су ела-стично овешена о кров.

Рендер VBMR Griffon и извиђачког EBRC Jaguar

и, што је занимљиво, али данас више не-го актуелно и потребно, систем за де-текцију снајпера METRAVIB SLATE.

Посадни простор опремљен је кли-ма-уређајем, што је обавезна опрема услучају дејстава у условима високих тем-пература као што су Африка и Блискиисток. Возило има типичне „камионске”димензије, што је готово двоструко у од-носу на VAB и за то постоје одлични раз-лози – најважнији је оклопна заштита.Додатна заштита од мина јесте уградњаседишта отпорних на ударни талас, којасу еластично овешена о кров.

Посебно је занимљива додатна

опрема возила, којапредставља последњуреч технике. Поседуједневно-ноћну опремуза осматрање, као инови командни системи систем за умрежава-ње са осталим возили-ма, вишим нивоом ко-манде и пешадинци-ма. Стандардан је и си-стем за ласерско и ра-дарско упозоравање,као и за упозоравањеод надолазеће ПОВР,а уз то и нуклеарно-би-олошка и хемијска за-штита. Навигационисистем јесте SafranElectronics&DefenseEpsilon 10, навигацио-

ни систем базиран на хемисферично ре-зонантном жироскопу (HRG), борбено-информациони систем SICS (ScorpionCombat Information System) и радио-си-стем Thales CONTACT (Digital TacticalCommunications and Theater). Присутан јеи систем за инфрацрвено ометање.

ПерспективаВозило је резултат заједничких на -

по ра три гиганта – „Nexter”, „Thales” и„Renault Trucks Defense”, а испоруке тре - ба за започну ове године. Поручено је

чак 2.122 возила у различитим верзијама(1.722 са формулом погона 6×6 и 4004×4), која би требало да буду испорученадо 2020. године.

Планиране су следеће верзије:оклопни транспортер (1.022 возила), ко-мандно (333), возила за извлачење (54),артиљеријски извиђачи (117) и санитет-ска возила (196). Такође, биће и другихверзија, попут самоходног минобацача,противоклопног возила, цистерне, вози-ла за брзе интервенције и др. На базитог возила, развијена су и наменска из-виђачка возила EBRC Jaguar (Engin Blindéde Reconnaissance et de Combat – оклоп-но извиђачко и борбено возило), којихје поручено 248, а треба да имају око 70одсто заједничких компоненти са VBMRGriffon.

Тако велике поруџбине су у дана-шње време у најмању руку ретке, такода се очекује да опадне и цена када сеуспостави пуна серијска производња.Већ постоје поруџбине за Griffon/Jaguarиз Белгије (417 и 60 комада респектив-но), а поруџбине других земаља се текочекују. У Белгији, иначе реномираномпроизвођачу оружја, па и оклопних во-зила, VBMR/EBRC треба да замене швај-царске оклопне транспортере PiranhaIIIC, аустријска извиђачка возила Pandurи немачка патролна возила Dingo 2. Сватри возила имају различите компонентеи представљају прилично хетерогену си-лу, чиме се значајно повећавају трошко-ви употребе и одржавања. Једноставно,велике домаће поруџбине обезбеђујууједно и нижу цену.

Уз политички утицај Француске,пре свега у бившим колонијама у Афри-ци, VBMR/EBRC може да резултује про-дајом и бројем произведених примера-ка који лако могу да достигну VAB, с об-зиром на то да су већ садашње поруџ-бине превазишле половину укупне про-изводње VAB. Чак и ако се не достигнеу потпуности, може се сматрати да ћенови француски двојац представљативрло велик успех наменске индустријеу новонасталој клими након Хладног ра-та. О VBMR/EBRC ће се без сумње јошчути у војним круговима. ƒ

Проф. др Себастиан БАЛОШ

19

107„Griffon” на испитивањима

Задњи део са великом рампом за улазак/излазак пешадинаца

1. фебруар 2018.20

ФАМИЛИЈА ХЕЛИКОПТЕРА ВИШЕСТРУКЕ НАМЕНЕ

ДУГА ТРАДИЦИЈАЛЕТЕЛИЦА BELL

Опремање хеликоптерима опште намене у великом бројуслучајева представља приоритет када су у питању малаваздухопловства. Такви примери забележени су иу ваздухопловствима држава насталих распадом СФРЈ. Последње у низу таквих ваздухопловстава јесте црногорско,које ће у наредном периоду приступити набавци трихеликоптера Bell 412 америчког порекла. У овом броју

„Арсенала” износимо више детаља о овом хеликоптеру.

дина прошлог века испоручено је око 30хеликоптера тог типа, у различитим вер-зијама. Након пријема првих Bell 206разматрана је и набавка хеликоптера ве-ћих транспортних могућности, тако дасу већ крајем седамдесетих у Југослави-ју стигли први вишенаменски двомотор-ни хеликоптери типа Bell 212, односноAgusta Bell AB-212. На овај начин, поли-ција је добила хеликоптер употребљивза задатке трагања и спасавања, гаше-ње пожара са подвесним ведром, задат-ке медицинске евакуације или тран-спорта до 14 лица.

Медијска иконаОно што Ми-8/17 представља у све-

ту хеликоптера на источној полусфери,то је фамилија хеликоптера UH-1, одно-сно Bell 212/412 на другој страни. Шта-више, може се рећи да UH-1 заузима јед-но од централних места америчке медиј-ске иконографије током бројних ратовакоје су САД водиле након Другог свет-ског рата, а посебно оног у Вијетнаму.

Почетак развоја породице хеликоп-тера UH-1, односно Bell 212/412, везанје за 1956. годину, када је, на основу зах-тева америчке копнене војске (US Army),полетео први прототип под ознаком BellXH-40 носивости два пилота и шест вој-ника. Из овог хеликоптера развијена јечитава фамилија војних и цивилних хели-коптера за општу намену, названих „иро-кез” (Iroquois), према индијанском племе-ну, како су Американци често означава-ли своје хеликоптере. Компанијски називхеликоптера био је Bell Model 204, док јеу војној употреби у почетку имао ознакуHU-1. Посаде су га због тога назвале„хјуи” (Huey), што је временом постао че-шћи назив од званичног. И војна ознакаје ускоро промењена у UH-1.

Масовна примена у Вијетнамскомрату и искуство које се брзо сакупљало,терали су конструкторе у стална побољ-шања. Тако су вршена унапређења по-гонске групе, опреме и саме конструк-ције хеликоптера и ротора. Из хеликоп-тера Model 204 изведене су војне верзи-је UH-1A, B и C, а значајан помак били су

21

107

Хеликоптери фамилије Bellимају дугу традицију упо-требе на овим просторимакоја сеже у шездесете го-дине прошлог века. Наи-ме, формирањем хеликоп-

терских јединица у РВиПВО и стицањемпрвих оперативних искустава у употре-би ових средстава, на нивоу државногврха СФРЈ донета је одлука да се за по-требе тадашње милиције установе хе-ликоптерске јединице намењене за из-вршавање задатака из домена унутра-шњих послова. Супротно опредељењуармијског врха који се у том периодуокретао набавци совјетских и францу-ских хеликоптера, за опремање полициј-ских јединица изабрани су углавномамерички модели хеликоптера (махомтипа Bell AB 47, Bell 206 Jet ranger и Bell212). Премда се изворно ради о америч-ким хеликоптерима, већи број примера-ка испоручених СФРЈ у ознаци је имаопрефикс Agusta, што указује на то да јереч о летелицама које су лиценцно про-изведене у Италији.

Први хеликоптери набављени на-менски, у већем броју за полицију, билису лаки хеликоптери Bell 206 Jet ranger,носивости до пет особа. Од почетка се-дамдесетих до почетка деведесетих го-

До данас је произведено око900 хеликоптера Bell 412,од чега је 260 израђено у

компанији „Agusta-Westland”

Model 205 (UH-1D) и Model 205A-1 (UH-1H), који се најлакше препознају по ду-плим прозорима на бочним клизним вра-тима. Из ових основних варијанти изве-ден је низ подваријанти за Маринскикорпус, морнарицу и ваздухопловство.

Сви ти хеликоптери били су пого-њени једним турбоосовинским млазниммотором произвођача Lycoming, чија сеснага, у зависности од варијанте, крета-ла од 575 kW до 1044 kW. Са појачањеммотора повећавала се и носивост, а де-лом и димензије трупа, односно терет-ног простора. Последњи једномоторни„хјуи” произведен је 1976. године. Про-цењује се да је направљено више од16.000 хеликоптера, од чега је око 7.000коришћено у Вијетнамском рату, токомкојег су погинула 2.202 летача на „хјуи-ма”, а изгубљено је, према неким изво-рима, око 2.500 хеликоптера. Једна по-

221. фебруар 2018.

Кабина последње варијанте Bell 412EPI јепотпуно дигитализована

Због прихватљивих трошковаексплоатације Bell 412 је веома

популаран за полицијску имедицинску употребу.

Посебно је популаран коднафтних компанија које

своје раднике превозена удаљене локације.

Снимио С. ВЛАЧИЋ

ловина је уништена у борби, а друга уудесима и инцидентима током опера-тивне употребе. Према одређеним из-ворима, овај хеликоптер је у војне сврхеупотребљавало више од 70 земаља.

Двомоторна ераНа захтев канадске владе „Bell” је

1968. развио нову, двомоторну верзи-ју „ирокеза” уградњом канадске по-гонске групе Pratt & Whitney Canada(PWC) PT-6T-3 (америчка ознака T400-CP-400) на основни змај моделаBell 205, постигавши побољшане пер-формансе и поузданост летелице. Усептембру 1969. компанија је добилапоруџбину за 50 хеликоптера CUH-1N(локална ознака CH-135) за ваздухо-пловство Канаде, који су испоручени1971. и 1972. године, а скоро истовре-мено примљене су, поред почетногпротивљења, и поруџбине од Оружа-них снага САД. Амерички хеликопте-ри означени су са UH-1N, а испорукесу трајале до 1977. године. За потре-бе свих видова Оружаних снага САДиспоручено је 300 комада.

Паралелно са производњом војнихверзија, компанија је тржишту понуди-ла и комерцијалну верзију са 14 седи-шта, означену као Model 212, која сеуглавном разликовала по опреми и ди-

зајну кабинског, односно теретног про-стора. Хеликоптер је од стране америч-ких ваздухопловних власти (FAA) добиоосновни сертификат јула 1971. године,што је омогућило лакши пласман. Убр-зо је сертификован и за инструментал-но летење, након што је на њега инте-грисана тада најсавременија западнанавигацијско-комуникацијска опрема.

Италијанска компанија „Agusta”,која је израђивала хеликоптере Bell полиценци још од 1954, преузела је лицен-цу и за производњу хеликоптера Model212, а прве испоруке почеле су већ1971. под ознаком Agusta Bell AB-212. Заморнарице Италије и Шпаније „Agusta”1977. почиње испоруку противподмор-ничке варијанте AB-212 ASW.

Развој хеликоптера Bell 212 текаоје лако јер се ослањао на проверена ре-шења хеликоптера Bell 205. Труп је из-рађен у виду полумонокок конструкци-је са оплатом од алуминијума и челич-ним ојачањима. Са обе стране су кли-зна теретна врата ширине 1,88 m и ви-сине 1,24 m, а теретна кабина има за-премину од око 6 m3. Репни конус јеполумонокок конструкције са алумини-јумском оплатом, који на завршеткупрелази у вертикални стабилизатор сапогонском осовином репног ротора.Главни ротор је двокраки, полукрути,

23

107

Посада: 1–2 пилотаНосивост: до 14 путника или до шест повређених на носилима, односно 2.190kg дозвољеног терета или 2.041 kg подвесног терета. Ведро за гашење пожарамаксимално 1.950 l водеМотор: 2×PT6T-9 укупне максималне снаге 1.383 kW– унутрашње гориво..........................................................................................1.251 l– додатни кабински резервоар за прелете........................................................617 lДимензије:– пречник носећег ротора ..............................................................................14,02 m– дужина са ротором.......................................................................................17,12 m– дужина трупа.................................................................................................12,70 m– висина до макс. врха репног ротора ............................................................ 4,54 m– ширина са скијама..........................................................................................2,89 m– запремина теретне кабине ............................................................................6,2 m³Масе: празан у основној конфигурацији 3.207 kg, највећа у полетању 5.398 kgПерформансе:– највећа брзина............................................................................................259 km/h– брзина крстарења......................................................................................226 km/h– врхунац лета..................................................................................................5.016 m– врхунац лебдења са утицајем земље ......................................................... 3.459 m– врхунац лебдења без утицаја земље..........................................................2.011 m– долет ...............................................................................................................674 km– макс. трајање лета....................................................................................3 h 45 min

ТАКТИЧКО-ТЕХНИЧКЕ ОДЛИКЕ BELL 412EPI

Произвођач мотора серије PT-6T3 Twin Pacизноси податак да је његов степенпоузданости изузетно велик и да сеотказ у лету бележи у просеку на166.700 сати налета!

Сним

иоС.

ВЛА

ЧИЋ

са потпуно металним краковима. Репниротор је, такође, двокраки, потпуно ме-тални и налази се са десне стране вер-тикалног стабилизатора. Са доње стра-не трупа, у оси главног ротора, налазисе кука за подвесни терет максималненосивости 2.270 килограма, а са деснестране, ван теретне кабине, монтирасе дизалица/витло дужине 75 метара,максималне носивости 270 килограма.

Велики скок напред са моделом212 била је интеграција погонске групеPT-6T3 Twin Pac, састављене из дватурбоосовинска мотора, постављенихједан поред другог, који су преко зајед-ничког редуктора погонили једно вра-тило. Максимална укупна снага на по-летању износила је 1.044 kW. До првеполовине осамдесетих година продатоје више од 1.300 примерака Bell 212, извише различитих производних погона.

За потребе хеликоптерских једи-ница СУП СФРЈ, крајем седамдесетихи почетком осамдесетих година наба-вљено је седам хеликоптера Agusta BellAB-212 и један Bell 212.

Последња степеница– Bell 412

Следећи корак у развоју хеликопте-ра фамилије UH-1, односно Bell 212, био

је Bell 412. Програм развоја ове верзијепокренут је 1978. године. Прототип јенастао конверзијом Bell 212, при чемује најуочљивију промену представљаонови четворокраки ротор са лопатица-

24

ВЕРЗИЈЕХеликоптер Bell 412 производи се у више погона: канадском, италијанском и

индонежанском. У зависности од произвођача, али и специфичних корисника,Bell 412 званично има 12 варијанти: Bell 412EP, Bell 412HP, Bell 412SP, Military412, CH-146 Griffon, Bell Griffin HT1, Bell Griffin HAR2, Agusta-Bell AB 412, Agusta-Bell AB 412EP, Agusta-Bell AB 412 Grifone, Agusta-Bell AB 412 CRESO и NBell 412.

1. фебруар 2018.

Словенија је на простору бивше СФРЈ највећи војни корисник верзије Bell 412 са осам примерака

ма израђеним од композита. Испитива-ња су започета 1979. године, а већ 1981.извршена је сертификација хеликопте-ра и прве испоруке. Новим ротором до-бијена је већа брзина лета, смањен ни-во буке и вибрација хеликоптера. Једанпримерак Bell 412 набављен је 1987. го-дине за потребе СУП Словеније (и он идаље лети са словеначким ознакама).

Прво побољшање у оквиру серије412 био је Bell 412SP (SP – SpecialPerformance), са повећаном полетноммасом, знатно проширеним капаците-том унутрашњег горива и новим енте-ријером кабине. Године 1991. следи Bell412HP (High Performance) са усаврше-ном трансмисијом и на крају Bell 412EP(EP – Enhanced Performance) са дигитал-ним аутопилотом. Та варијанта је и да-нас актуелна, али се нуди са дигиталнимкабинским простором (glass cockpit) подознаком Bell 412EPI. Управљање погон-ском групом јесте дигитализовано, а узолакшану експлоатацију делимично јеповећана и снага мотора са применомверзије мотора PT6T-9 Twin Pac. Требанапоменути да је снага мотора од вер-зије до верзије постепено расла наукупну снагу од 1.383 kW.

Ова конфигурација хеликоптерапредстављена је на изложби Heli-Expоодржаној 2013. године у Лас Вегасу. Ср-це EPI варијанте чини Bell BasiX Pro™, ин-тегрисани систем авионике са четири ко-лор приказивача дијагонале 26,4 центи-метра. Тај систем је подређен употребина двомоторним хеликоптерима у складуса стандардима IFR, Category A и JAROPS3 операцијама. У саставу навигациј-ско-комуникацијске опреме налази се ивишефункцијски уређај Garmin GTN-750(VOR/ILS/DME/VHF/GPS), те остала стан-дардна опрема, као што су ELT, тран-спондер и сл. Као и на другим летелица-ма из описане фамилије хеликоптера, мо-гућа је интеграција најразличитије опре-ме, за спасавање, гашење пожара, меди-цинску евакуацију, осматрање оптоелек-тронским уређајима и слично.

За варијанту Bell 412EPI крајем2017. определило се и црногорско мини-старство одбране, које у наредном пери-оду планира да потпише уговор за трихеликоптера у цивилној, комерцијалнојваријанти. Процењује се да је оквирнавредност хеликоптера око 10 милиона

25

КАНАДСКА ИСКУСТВАСнажан замах читавом програму хеликоптера Bell 412 пружен је 1992. го-

дине уговором са канадским оружаним снагама за набавку сто хеликоптера Bell412EP прилагођених војној употреби. Ови хеликоптери у Канади су означени каоCH-146 Griffon и заменили су више других типова хеликоптера (CH-136 Kiowa,CH-135 Twin Huey и CH-118 Iroquois) намењених осматрању, трагању и спасава-њу, медицинској евакуацији, транспорту итд. Иако се у домаћој употреби пока-зао задовољавајуће, Канађани су имали доста примедби на карактеристике хе-ликоптера на топлим и високим теренима, какви су владали у Авганистaну.

евра, по комаду. Избор Bell 412 јесте ло-гичан след поступања, имајући у виду даЦрна Гора већ има у употреби један Bell212 и један Bell 412 EP набављен крајемдеведесетих година прошлог века.

На овај начин Црна Гора је по-следња у низу држава бивше СФРЈ ко-ја је наставила да купује хеликоптереBell. Подсетимо, деведесетих годинапрошлог века Словенија је за потребе

војске набавила осам Bell 412 у разли-читим верзијама, и четири Bell 206. Хр-ватска и Македонија су такође купилеBell 206 (десет односно четири при-мерка), а Македонија је, као и Црна Го-ра, набавила један Bell 412. Из овогшаблона искочила је Република Србијаодлучивши се за напреднији и модер-нији H-145M. ƒ

Др Славиша ВЛАЧИЋ

107

Хеликоптер AB412 SAR

Почетком ове године војна полиција Западног вој-ног округа ОС Руске Федерације добиће 140 спе-цијалних теренских возила УАЗ-3163 „патриот”4×4, саопштила је руска новинска агенција

„ТАСС”. Нова возила биће опремљена звучном и светлосномполицијском сигнализацијом, разгласним звучником, про-стором за смештај до два притвореника, витлом, средстви-ма везе, системом за глобално позиционирање „ГЛОНАСС”и уређајем за аутоматско гашење пожара у моторном про-стору. УАЗ-3163 „патриот” јесте теренско возило типа SUVса погоном на сва четири точка, које покреће бензински мо-тор од 128 коњских снага. По жељи купца може бити са ма-нуелним или аутоматским мењачем. Маса возила је 2,2 t, aкорисна носивост од 500 до 800 килограма. Максимална бр-

зина на путу је 150 km/h. Зависно од верзије, може да пре-везе од пет до девет лица (ако су у задњем делу каросеријеуграђене клупице). Возила УАЗ-3163 користе руска полици-ја, ФСБ, МЧС, граничне јединице и снаге за специјалне опе-рације ССО. ƒ

ТЕРЕНЦИ ЗА РУСКУВОЈНУ ПОЛИЦИЈУ

1. фебруар 2018.26

ПОЉСКА ОПРЕМАХЕЛИКОПТЕРЕ

МИТРАЉЕЗИМА MI NI GUN

Пољски часопис „Mi li tary Ma ga zi ne” (MIL MAG) обја-вио је на свом сајту да ће специјална јединица JWGROM (пољ. Gru pa Re a go wa nia Ope racyjno -Ma new -ro wo go) купити одређену количину пушкомитраље-

за М134 Mi ni gun калибра 7,62×51 милиметара. Специјалнеснаге Пољске користе М134 Mi ni gun од 2013. године (купље-ни од фирме „Gar wo od In du stri es”), монтиране на бочна вратахеликоптера Ми-17, возилa HMMWV и гумене чамце. Премауговору који је званично објављен на интернету (12. децем-

бра 2016), набавиће се митраљези М134D од америчке ком-паније „Dil lon Ae ro”, коштаће 743.275 $ и биће додељени7. хеликоптерској ескадрили за специјалне операције, како бисе монтирали на хеликоптере Ми-17. Mi ni gun М134D јесте по-бољшана верзија изворног М134, који је почетком шездесе-тих година развио „Ge ne ral Elec tric”. To je митраљез са шестцеви које се ротирају помоћу електричног мотора, има великубрзину паљбе од 3.000 метака у минути (50 мет./сек.), спреми-ште за муницију са 4.000 метака и домет до 1.000 метара. ƒ

Естонски центар инвестиције уодбрани (ЕCDI) изабрао је 9 од14 понуђача који су се пријави-ли на тендер за избор нове слу-

жбене пушке Одбрамбених снага Есто-није (расписан у јулу 2017). У првој по-ловини 2018. године биће тестиранимодели: BREN 806 („Česká zbro jov ka”),Ga lil ACE („IMI”), LM8 („Le wis Mac hi -ne&Tool Com pany”), SIG MCX („SIG Sa -u er”), HK 416/417 („Hec kler&Koch”),ARX 160/200 („Ber re ta&Sa co”),MSBS/GROT („Ra dom”), Re ne ga de +(„Pa tri ot Ord nan ce Fac tory”) и MRR(„Colt Ca na da”). Са победником тенде-ра биће потписан уговор који је вреданоко 75 милиона евра. Према плануопремања, Естонија ће у периоду од2018. до 2021. године набавити 11.000пушака у калибру 5,56 mm и 7,62 mmNA TO, а затим наручити још један кон-тингент од 18.000 комада са роком ис-поруке до 2024. године. Осим за вој-ску, оружје ће бити намењено полици-ји, граничној служби и резерви. Тре-нутно, по бројном стању мала естонскавојска користи израелски Ga lil5,56 mm (1. пешадијска бригада) ишведски Ак4 7,62×51 mm, копију НКG3 (2. пешадијска бригада). ƒ

МАРИНЦИ ДОБИЈАЈУОКВИРЕ MAG PUL

Министарство одбране САД и Тексашка компанија „Mag pul In -du stri es” потписали су у децембру 2016. године уговор о испо-руци оквира PMAG 30 AR/M4 GEN M3 у вредности од12.792.000 долара за морнарицу и марински корпус. Ако се

угрубо израчуна, према комерцијалној цени једног оквира чија је цена14 $, реч је о цифри од око милион комада, што је довољно да се опремисваки морнар и маринац активног и резервног састава (у ОС САД б/к пу-шке је седам оквира 5,56 mm). Оквир PMAG, капацитета 30 метака калибра 5,56 mm, израђен је од висококвалитетне полимер-не пластике (црне, зелене или браон боје) и намењен је за храњење оружја АR и М4 платформе (HK 416, MR556A1, M21 IAR, FNSCAR и др.). За разлику од стандардних, алуминијумских оквира који се дуже у војсци, оквири PMAG имају измењену, нешто за-кривљенију геометрију, квалитетније делове (опруга, доносач метака, утврђивач оквира) и важе за најпоузданије на тржишту.

Копнена војска је у септембру 2017. године одобрила употребу оквира PMAG 30, које јединица може набављати из свогфонда или војник купити о свом трошку. Тренутно је КоВ завршио опитовање модернизованих алуминијумских оквира (En han -ced Per for man ce Ma ga zi ne), који се нису добро показали, па је за очекивати да ће ускоро уследити још једна наруџбина од„Mag pul-а” за копнене снаге. ƒ

27

107

ЕСТОНИЈА БИРАНОВУ ЈУРИШНУ ПУШКУ

Специјалне снаге Холандскекра љевске војске – Korps Com -man do tro e pen (KCT) добиле сунових 50 возила VEC TOR 4×4

(De Ver sa ti le Ex pe di ti o nary Com man doTac ti cal off Road) домаћег произвођача„De fen tu re BV”. Церемонија примопре-даје одржана је почетком децембра2017. године у касарни јединице у Ро-зендалу. Нови VEC TOR-и замениће те-ренска возила Mer ce des-Benz G класеи биће посебно модификовани за спе-цијалне операције уградњом митраљеза 12,7 mm M2 Bro -wing на турели и пушкомитраљеза 7,62 mm FN MAG на су-возачевој страни (командира). Додатна конфигурација јестеаутоматски бацач граната 40 mm H&K GMG или ПО системSPI KE. Возило VEC TOR 4×4 развијено је на основу захтеваспецијалних снага и први пут је представљено 2014. годинена међународном сајму ”„Eu ro sa tory” у Паризу под називомААТV (Air Tran spor ta ble Tac ti cal Ve hic le).

То је лако тактичко теренско возило масе 3.050 kg са мак-сималном носивошћу до две тоне. Намењено је за превоз петвојника са опремом и погодно за извођење специјалних зада-така (извиђање, препад, пратња конвоја и сл.). Према потре-би, може се опремити додатном балистичком и противмин-ском заштитом стандарда STA NAG 4569 нивo 1. ƒ

Вести припремио Бојан РАЈИЋ

Румунска војска је у децембру 2017. године на војномполигону „Cin cu” код Брашова тестирала преноснипротивоклопни ракетни систем SPI KE LR (енг. LongRan ge) са модерним дигиталним уређајем за вођење

и лансирање IC LU (енг. In te gra ted Con trol La undch Unit). Про-цењена је ефикасност система на различитим даљинама да-њу и ноћу, лансирано је девет ракета и све су погодиле зада-те циљеве. Систем је добио највише оцене, па се у нареднедве године очекује потписивање уговора са немачком ком-панијом „Eu ro Spi ke GmbH”.

Противоклопни ракетни систем (ПОРС) SPI KE LR биће унаоружању пешадијских, извиђачких, брдско-планинских и ар-тиљеријских јединица КоВ. Састоји се од ракете (у контејнеру),уређаја за вођење и лансирање и троношца. Тежак је око 45 kg,а опслужују га нишанџија и помоћник. Ракету (домета до4.000 m) може испалити по принципу „лансирај и заборави” или„лансирај, прати и коригуј”. Румунија дуго година користи си-

стеме SPI KE LR (великог домета) монтиране на БВП MLI-84 иSPI KE ЕR (повећаног домета) на хеликоптерима IAR 330 SO CAT(Pu ma). Противоклопни ракетни систем SPI KE развила je и про-изводи израелска компанија „Ra fael Advan ced De fen ce Systems”,а у Немачкој по лиценци компанија „Eu ro Spi ke GmbH”, чији сусувласници „Di ehl De fen ce” (40%), „Rhe in me tall De fen ce Elec to -nics” (40%) и холандски „ER CAS B.V. ” (20%). ƒ

ХОЛАНДСКО ВОЗИЛО ЗА СПЕЦИЈАЛНЕ ОПЕРАЦИЈЕ

1. фебруар 2018.28

РУМУНИ ТЕСТИРАЛИПОРС SPI KE LR

За девет месеци деловања (илитачније седам месеци, с обзи-ром на то да је прва два месе-ца стојала на везу у Севасто-пољу и није учествовала уборбама) пловећа батерија

№3 оборила је више авиона него било ко-је друго пловило совјетске ратне морна-рице. У зависности од извора, тај резул-тат се креће од 22 до 28 немачких авиона.

Ипак, током рада са архивским ма-теријали, узета су у обзир само обарањакоја потврђују најмање три извора: ра-порти команданта батерије, капетанаМошенског, са навођењем времена и ме-

ста пада авиона, затим извештаји из је-диница ваздушног осматрања и обаве-штавања или јединица које су биле све-доци догађаја, и на крају, рапорти дежур-ног одбране акваторије Севастопоља сауказивањем модела авиона, времена иместа њихових падова.

Учинак батеријеОд 10. новембра 1941. до 19. јуна

1942. године забележена су следећа оба-рања немачких авиона:

– 29. новембра 1941. посада ПА то-па 37 mm оборила је ловац Bf-109, који

29

107

ПЛОВЕЋА БАТЕРИЈА №3 (2)

Немачки бомбардер „јункерс” Ju-88, најчешћа „муштерија” противавионаца са пловеће батерије №3

ОДЛАЗАК ЧЕЛИЧНЕ КОЦКЕУ ЛЕГЕНДУ

Жестока совјетска одбрана Севастопоља препуна је епизода које су заборављене јер нијеостао у животу нико ко био томе могао да испричасвоју причу, нити су сачувани документи којиби посведочили о тим трагичним догађајима. Али, иза пловеће батерије№3 и њене посаде осталоје неколико фотографија, архивских докумената и сведока који су преживелират. Ко зна, можда ћемо једног дана гледати ифилм о челичним Севастопољцима са челичне коцке..., јер су за девет месеци деловања оборила више авиона него било које другопловило совјетске ратнеморнарице.

крај аеродрома Херсонес (сведочење со-вјетског пилота кога је тај Bf-109 пратио,а које је објавио у својим мемоарима);

– 13. јуна у 16.50 часова, посада ПАоруђа 76,2 mm оборила је бомбардерJu-88, који је експлодирао у ваздуху;

– 14. јуна посаде ПА топова 37 mmи ПА оруђа 76,2 mm обориле су три об-рушавајућа бомбардера Ju-87, од којихје један пао у рејону аеродрома, други уморе, а трећи поред светионика на ртуХерсонес; оштећена су још два Ju-87,која су се удаљила ка засеоку Качи, се-вероисточно од батерије;

– 19. јуна посада ПА топа 37 mmоборила је бомбардер Ju-88, који је паоу море на око 1,8 km од батерије.

Током рада са архивским материја-лима нађено је још најмање шест поје-диначних докумената о обарању авио-на, што су потврдили дежурни одбранеакваторије Севастопоља и командир92. дивизије, али нису нађени извештајикапетана Мошенског који би то потвр-дили, нити постоји још нека потврда да-тих догађаја.

Трагичан крајКако је пловећа батерија ометала

нападе Луфтвафеа и наносила јој губит-ке, немачка команда решила је да је из-

баци из строја. Један од најжешћих на-пада на батерију одиграо се 14. јуна, ка-да су је напала 23 авиона Ju-87, који суна њу бацили 76 бомби различитих ка-либара, али ниједна није имала дирек-тан погодак. Од погодака поред бате-рије из строја је избачен један од про-јектора, шрапнели су онеспособили со-ху и рањена су тројица морнара. У дру-гој половини дана, ватру на половећубатерију отворила је и немачка артиље-рија са копна, а следили су и нови нале-ти Луфтвафеа.

До тог времена совјетска одбранаСевастопоља почела је да трпи одозбиљног недостатка муниције. У пери-одима између немачких напада, коман-да Севастопољског одбрамбеног рејонаније успевала да бродовима са „Великеземље” допреми довољнe количине му-ниције, док, са друге стране, Немци ни-су имали таквих проблема.

Још један у низу немачких нападана пловећу батерију догодио се 19. ју-на. Без обзира на то што се увежбанепосаде даноноћно нису одвајале одоружја, управо је поменути недостатакмуниције запечатио судбину пловећебатерија №3 – преостало је мало муни-ције за митраљезе и по пар оквира заПА топове. И тек тада су немачки авио-ни успели да приђу пловећој батерији, у

је пао на копно, у зони аеродрома Хер-сонес;

– 17. децембра посада ПА топа37 mm оборила је бомбардер Ju-88, којије пао у Камишовом заливу, на 500 m одбатерије;

– 22. децембра посада ПА топа37 mm оборила је бомбардер Ju-88, којије пао у зони аеродрома;

– 23. децембра посада оруђа76,2 mm оборила је бомбардер Ju-88, ко-ји је пао на обали поред аеродрома;

– 17. јануара 1942, у 13.21 часова,посада ПА топа 37 mm оборила је бом-бардер Ju-88, који је пао у зони 35. арти-љеријске батерије;

1. фебруар 2018.30

Аеро-снимак напуштене пловеће батерије №3, који је направио немачки пилот неколико дана после напада натпоручника Хинхриса

ИЗ ВАЗДУХАУ борбама на Криму Луфтвафе

је ангажовала више од 120 ловаца и300 бомбардера из више јединица.Ловци су били из треће групе 3. ло-вачке ескадриле „Удет” и 77. ловач-ке ескадриле. Бомбардери су билииз 51, 76. и 100. бомбардерске еска-дриле, 1. школске бомбардерскеескадриле, 77. ескадриле пикирају-ћих бомбардера и друге групе 26.бомбардерске ескадриле торпедо-носаца.

– 17. јануара погођена су два бом-бардера He-111, који су се удаљили касевероистоку;

– 14. априла посада ПА топа 37 mmоборила је бомбардер Ju-88, који је паоу зони 92. дивизије;

– 27. маја посаде ПА топова 37 mmобориле су ловац Bf-109, који је пао нарт Херсонес, недалеко од аеродрома;

- 27. маја посаде ПА топова 37 mmобориле су ловац Bf-109, који је пао уморе код рта Фиолент, југоисточно одбатерије;

– 27. маја посада ПА оруђа 76,2 mmоборила је бомбардер Do-215, који јепао у море по азимуту 220, на удаљено-сти око 1,5 km од батерије;

– 9. јуна посаде ПА топова 37 mmобориле су три бомбардера Ju-88, који супали на обалу, у море и код рта Фиолент;

– 12. јуна посада ПА топа 37 mmоборила је ловац Bf-109, који је пао на

Немачка верзијаУ књизи Волфганга Дириха „Бом-

бардерска ескадрила ’еделвајс’ – Исто-рија немачке ваздухопловне јединице”помиње се и пловећа батерија №3:

„У то време I Grup pe/Kam pfgeschwa -der 51 (1. група, 51. бомбардерске еска-дриле) дејствовала је заједно са 8. авио-корпусом под командом генерал-пуков-ника Волфрама фон Рихтхофена. Требапоменути један од њених успеха, јер сухиљаде немачких војника могли да га ви-де са ’трибина’, са узвишице наспрам Се-верног залива у Савастопољу.

Током више недеља пловећа про-тивваздушна батерија наоружана са164 топа, која је стојала на везу у Се-верном заливу, недалеко од великогсветионика на рту Херсонес, отвара-ла је жестоку ватру. Она је предста-

вљала препреку немачким копненим,морским и ваздушним снагама дапро веду успешне нападе на тврђаву(прим. – највероватније се ово одно-си на чувену артиљеријску батерију35, на западној обали полуострваХерсонес).

Независно од тога одакле су доле-тали бомбардери, из Тираспоља или Са-рабуза, та пловећа батерија била им јетрн у оку.

Дана 25. јуна, после три нападаескадриле на батерију, командир другеескадриле капетан Фурхоп одлучио једа изведе још један напад на циљ. За-једно са њим требало је да лети натпо-ручник Ернст Хинхрис.

...Хинхрис је пикирао на свој циљ. По-

сада авиона била је толико сконцентри-сана на њега да није примећивала све-

20 часова и 20 минута једна бомба по-годила је леви бок батерије, а друга па-лубу и командни мост.

Унутар трупа избио је пожар и опа-сно се приближио складишту „роне-ћих” граната, али је посада успела даугаси пожар и отклони опасност од де-тонације. У том нападу погинули су ко-мандир батерије капетан Мошенски и28 чланова посаде, а рањено још њих27, који су чамцима евакуисани на оба-лу. Остатак посаде је до вечери успеода оспособи један аутоматски протива-вионски топи калибра 37 mm и два те-шка митраљеза калибра 12,7 mm, алинису имали муниције за њих. Посада ба-терије расформирана је 27. јуна и пре-бачена на копно, где је наставила да себори као пешадија.

Остало је забележено да је капетанМошенски сахрањен негде око Камише-вог залива, али се не зна тачно место.

31

107Заробљени браниоци Севастопоља на рту Херсонес, које је команда оставила

на милост Немцима

тлеће метке који су летели ка њима. Упрвом налету погодио је циљ, пловећабатерија је потонула, а заувек ју је одне-ла експлозија муниције.”

У страху су велике очи...Одломак из Дирихове књиге садр-

жи неколико нетачних тврдњи: погре-шан је опис батерије, време напада, ње-на судбина, а постоји и нешто што је онпрећутао. Аутор, на пример, помиње164 топа постављена на пловећу бате-рију, секцију трупа бојног брода димен-зија 50×30 метра. Заиста је тешко зами-слити слику где на тако мало места сто-ји толико цеви. Можда су била поређа-на на два-три спрата... Да је Дириховатврдња истинита, тешко је замислитида би се нешто са копна, мора или ва-здуха могло приближити таквом Стаљи-новом мегаоружју.

Истина је да је батерија била нао-ружана са два артиљеријска оруђа (којасу уклоњена још крајем октобра 1941.године), седам противавионских топо-ва, три тешка митраљеза и једним уче-твореним митраљезом малог калибра.Разлика између онога што пише Дирихи чињеничног стања јесте, благо рече-но, осетна.

Треба поменути и то да је напад,који је био ко зна који по реду, а за којује натпоручник Ернст Хинхрис награђенГвозденим крстом, био изведен на бате-рију која је до 19. јуна остала практично

без муниције за противавионске топовеи бранила се само митраљезима.

Једна од ретких фотографија бате-рије коју су начинили немачки пилотипосле напада оповргава и „потапање”које помиње Дирих – батерија је била иостала на месту где су је насукали полагодине раније, што су сведочили и не-мачки војници који су се ту нашли по-сле заузимања Севастопоља.

Остале су фотографије,документа, сведоци

Жестока совјетска одбрана Сева-стопоља у лето 1942. године препуна је

епизода које су заборављене – није остаоу животу нико ко би о томе могао о томеда исприча своју причу, нити су сачуванидокументи који би посведочили о тимтрагичним догађајима. Ипак, иза плове-ће батерије №3 и њене посаде остало јенеколико фотографија, архивских доку-мената и сведока који су преживели рат.Захваљујући њима настао је и текст којисте прочитали.

Ко зна... Можда ћемо једног данагледати и филм о челичним Севастопољ-цима са челичне коцке... ƒ

(Крај)

Драган АВРАМОВ

1. фебруар 2018.32

Фотографија напуштене пловеће батерије №3,коју су са обале снимили немачки војници

Панорама рта Херсонес и Козачког залива, места где је била насукана пловећа батерија№3 – ништа не указује на драматичне догађаје од пре седамдесетак година