32
Сто шездесет година фабрике „Застава оружје” КОЛЕВКА СРПСКЕ ВОЈНЕ ИНДУСТРИЈЕ Специјални прилог 94

КОЛЕВКА СРПСКЕ ВОЈНЕ ИНДУСТРИЈЕ prilog/94/193 Odbrana... · 2019. 9. 5. · 2 1. октобар 2013. З астава оружје, најстарије

  • Upload
    others

  • View
    31

  • Download
    0

Embed Size (px)

Citation preview

Page 1: КОЛЕВКА СРПСКЕ ВОЈНЕ ИНДУСТРИЈЕ prilog/94/193 Odbrana... · 2019. 9. 5. · 2 1. октобар 2013. З астава оружје, најстарије

Сто шездесет година фабрике „Застава оружје”

КОЛЕВКА СРПСКЕ ВОЈНЕ

ИНДУСТРИЈЕ

Специјални прилог 94

Page 2: КОЛЕВКА СРПСКЕ ВОЈНЕ ИНДУСТРИЈЕ prilog/94/193 Odbrana... · 2019. 9. 5. · 2 1. октобар 2013. З астава оружје, најстарије

1. октобар 2013.22

Застава оружје, најстарије ин-дустријско предузеће у Срби-ји, обележава 27. октобра 160година постојања. У том дугом

времену фабрика је делила судбинународа – у ратовима је разарана, алије после трагичних дешавања брзообнављана. Тај елан нису уништилени протекле две деценије санкција,инфлације и бомбардовања. Ова го-дина била им је у пословном смислунајуспешнија у протеклих двадесет.

Како то објашњавају, упитали смо напочетку разговора директора РадетаГромовића.

– Иако је то значајан успех, мијош нисмо постигли свој циљ – нисмопостали профитабилни. Имајући у ви-ду у каквим је све условима фабрикапословала, можемо рећи да је ова,2013. година, у пословном смислу нанеки начин најбоља у протеклих дваде-сет две–три године. Наравно, није намциљ да поредимо ове и резултате из

Многи који нас посете примећују да ова фабрика има душу, да се упроизводним халамаосећа народна атмосфера, да запослени имају специфичан однос према њој.Ми смо ретко државнопредузеће које није пропало, које нисуопљачкали, растурили,које је успело да опстане и на путу је дапостане профитабилно.Овим јубилејом отварамо нову димензијурада фабрике, која ће, надам се, трајати бар још 160 година – каже директор „Застава оружје”

Раде Громовић директор„Застава оружја”

Фабрикаса душом

Page 3: КОЛЕВКА СРПСКЕ ВОЈНЕ ИНДУСТРИЈЕ prilog/94/193 Odbrana... · 2019. 9. 5. · 2 1. октобар 2013. З астава оружје, најстарије

3

литика државе Србије, с обзиром на тода су, по мом дубоком уверењу, фаво-ризовани увозници, а не извозници,поготово нето извозници као што је„Застава оружје”. Само прошле годи-не фабрика је на курсним разликамаизгубила 179 милиона динара. Вишесам него сигуран да се спољно трго-вински дефицит не може решити беззначајнијег повећања производње, ито оне намењене извозу. А да ли су из-возници довољно стимулисани, то јепитање и за новог министра привреде.

ƒ Зашто су значајни нето изво-

зници?

– Када се каже извоз, у последњевреме прича се о извозу „фијата”. Сјај-но је када чујете да је извоз наше зе-мље ове године значајно увећан изво-зом аутомобила Fiat 500L, али хајде дапогледамо и другу страну медаље – ко-лико је „Фијат” увезао и колико је де-визних средстава потрошио увозомкомпоненти да би направио производ-њу за извоз. Јако је важан однос увозаи извоза. Наша фабрика оружја увозноје зависна свега осам одсто. Значи, намилион долара извоза увозно смо за-висни свега 80.000 долара. Увек се мо-ра посматрати колико је извоз оптере-ћен увозом јер он указује на то каквису ефекти које држава има од таквихизвозника.

Нето девизни ефекат овог преду-зећа изузетно је значајан јер упошља-вамо и велики број коопераната на до-маћем тржишту. У набавци имамо ви-ше од 2.000 позиција. Ми смо прошлегодине око 10 милиона евра пласиралидомаћој кооперацији. Сви ти коопе-ранти апсолутно имају додатну стабил-ност у пословању уколико ова фабрикаради пуним капацитетом. То је капи-ларни систем, који треба неговати ипомагати нето девизне извознике.

ƒ Када говорите о извозу, он се

углавном односи на програм

спортског и ловачког оружја, а

шта је са вашим војним про-

грамом?

– Са аспекта планирања, војнипрограм је дијаметрално супротан.Код ловачког и спортског програма ма-

3

ранијих година када смо били под санк-цијама и једва преживљавали, када субили велики штрајкови оружара, каони са периодом после бомбардовањаНАТО-а, када је фабрика страдала. Оп-стали смо захваљујући ентузијазму за-послених и, што никако не треба забо-равити, уз свесрдну помоћ државе. По-сле свих тих недаћа успели смо да секонсолидујемо, сачувамо неопходанкадровски потенцијал, без кога ова фа-брика не би могла да опстане и да се,имајући у виду наглашен извозни ка-рактер овог предузећа, постепено вра-тимо на светско тржиште – где нас ни-је било осам година и где је конкурен-ција брзо заузела наше место.

Наш повратак на светско тржиштебио је тежак, трновит, базиран на зна-чајним маркетиншким напорима и ак-тивностима. Ова година показује да смона одличном путу да заузмемо позицијукоја нам с правом припада, имајући увиду наш производни програм и квали-тет наших производа. Јубилеј фабрикeдочекујемо са добрим пословним резул-татима, одличном тенденцијом уговара-ња што указује на то да ће фабрика бр-зо стати на здраве ноге и постати про-фитабилно државно предузеће. Не са-мо да нећемо имати потребу да нас др-жава финансира субвенцијама, што онаи не ради од фебруара 2012, већ ћемоиз сопствених прихода и реализације,која је остварена највећим делом изво-зом, моћи да покријемо све своје расхо-де из реалних прихода, и чак да оства-римо профит.

ƒ Познато је да чак 95 одсто

својих производа углавном изво-

зите на америчко тржиште. Је-

сте ли успели да се вратите и

на остала светска тржишта?

– Не само да смо успели да се вра-тимо него смо и проширили тржиштана којима смо присутни. Наравно, у де-лу ловачког и спортског оружја, за насје најважније америчко тржиште, јероно представља три четвртине свет-ског тржишта. Са успехом смо се вра-тили на то тржиште и производе про-дајемо под нашим брендом – „ZastavaArms”. То није било лако, јер је америч-ко тржиште најпробирљивије. Имајући

у виду апсорпциону моћ тога тржишта,сви произвођачи ловачког и спортскогоружја труде се да што више својихпроизвода пласирају на њега, водећирачуна да продаја има и финансијскирезултат с обзиром на то да су ценеоружја у Америци знатно ниже негорецимо у Европи и другима тржишти-ма. Заиста је тешко пробити се са це-нама које могу да покрију производнетрошкове. То тржиште је немилосрд-но, али ми, за сада, успевамо да изба-лансирамо однос производне и продај-не цене. Април и мај прошле године,кад смо кренули у извоз на америчкотржиште, и ова година, показују да из-воз поприма значајне размере и да сунаши производи тамо добро котирани,а бренд „Zastava Arms” одлично пози-циониран.

Поред америчког, покривамо зна-чајан део западноевропског тржишта,Аустралију, Нови Зеланд и што је за-нимљиво Гренланд – извозимо караби-не од нерђајућег челика на Гренланд.Стигли смо и на Нову Каледонију, у Ју-жноафричку Републику, Намибију и удоста афричких земаља. Присутни смои у Латинској Америци – Гватемали,Перуу, Аргентини. Трудимо се да штовише освојимо светско тржиште иобезбедимо довољно посла, како би-смо могли да планирамо на дуже и има-ли што више уговорених послова. Натај начин обезбеђујемо континуитет упословању. Нажалост, не иде нам наруку курс америчког долара као доми-нантне валуте у наплати и курсна по-

Од фебруара 2012. наша фа-брика не прима ниједан динар др-жавних субвенција. Искључиво жи-вимо од свога рада, од онога што пр-оизведемо, пласирамо на инотржи-ште и што наплатимо. Производњанам омогућава да одговоримо захте-вима инотржишта и уговоренимобавезама, да ефектујемо значајновише новца, редовно измирујемо на-ше обавезе према радницима, доба-вљачима, банкама. Тако обезбеђује-мо своју егзистенцију.

ЖИВИМО ОД СВОГ РАДА

Page 4: КОЛЕВКА СРПСКЕ ВОЈНЕ ИНДУСТРИЈЕ prilog/94/193 Odbrana... · 2019. 9. 5. · 2 1. октобар 2013. З астава оружје, најстарије

1. октобар 2013.4

ње-више имамо доста сазнања о свимтржиштима, о томе какви су, пре све-га, закони о оружју у тим земљама, дали дозвољавају куповину дугог и крат-ког оружја, када су ловне сезоне, кадакупци очекују карабине. Све то прати-мо, имајући у виду велики број земаљана којима смо присутни. Наша истра-живања, уз сарадњу са купцима, дајутржишну слику и потенцијал тржиштана којем смо присутни, тако да знамокоји се калибри и модели траже, па јелакше планирати.

Код војног програма, планирањеима ту стохастичку димензију – немаправила и никада не знате када ће сепојавити потенцијални купац са захте-вом за одређене моделе. Имали смозначајан извоз митраљеза М84 у пери-оду од 2008. до 2010, па смо их мождапо инерцији производили и кад нисмоимали уговоре. Задње 2–3 године тр-жиште знатно мање тражи тај арти-кал. Срећом, „Застава оружје” је фа-брика која, као ниједан произвођач усвету има широк дијапазон производа– око 80 различитих производа у теку-ћој производњи, што из домена ловач-ког и спортског, што из војног програ-ма. То нам омогућава да будемо при-сутни на доста потенцијалних тржи-шта када се дешавају тендери. Међу-тим, тешко је носити такву производ-њу у смислу организације, логистичкеподршке... За сваки модел морате има-ти сложене и скупе сетове алата – сте-зних, резних, мерних, а то тражи не са-мо одличну логистику, већ и добру ор-ганизацију рада. Наравно, трудимо седа смањимо трошкове производње та-

ко да капацитете користимо на адеква-тан начин.

У овом тренутку то није лако с об-зиром на то да је технолошки парк фа-брике застарео. У великој мери „глад-ни” смо инвестиција и занављањаопреме, куповине нових, продуктивни-јих машина и технологија, које ће до-датно смањити трошкове производњеи повећати продуктивност. Међутим,трудимо се да и у делу војног програ-ма будемо присутни свуда где постојипотенцијална тражња. На светскимсајмовима наступамо са нашим страте-шким партнером „Југоимпортом –СДПР” и трудимо се да за наш програмпридобијемо што више купаца.

ƒ Шта интересује потенцијал-

не инокупце?

– Интересује их све. Нема артиклакоји се посебно истиче. Апсолутно сесве тражи – стрељачки, митраљескипрограм... Свако од тих средстава имасвоју намену и озбиљним армијама ко-је се наоружавају потребно је све тошто ми производимо, тако да имамодобру понуду на светском тржишту.Као озбиљног испоручиоца НВО ква-лификују нас и квалитет нашег оружја,који се потврђује деценијама.

ƒ Наша војска се, нажалост, по-

казала као слаб купац?

– Многи тако мисле, али је ВојскаСрбије за ову фабрику најзначајнијикупац. Морамо бити свесни чињеницеда је Војска у димензионом смислу ре-лативно мала, од око 30.000 људи, и дакапацитети ове фабрике далеко пре-машују њену апсорпциону моћ. За нас

је важно да Војска Србије уведе у нао-ружање свако наше средство које је усеријској производњи. Та референцаје од непроцењивог значаја за извозјер озбиљни светски купци добро зна-ју колико је наша војска ригорозна ка-да је у питању квалитет.

ƒ Да ли поред извозних послова

за цивилно тржиште можете

да испуните рокове за испору-

ку средстава наоружања Вој-

сци Србије?

– Свакако да одређене количинесредстава НВО потребних Војсци овафабрика може у потпуности да произ-веде, и ми ценимо то што је Војска упретходном периоду уговорила одре-ђена средства НВО са овом фабрикоми издвојила значајна финансијскасредства како би нас помогла и упо-слила наше капацитете. На томе смоМинистарству одбране и Генералшта-бу више него захвални. Уколико намнаиђу извозни послови, наравно, у са-радњи и договору са Министарствомодбране и Генералштабом предностдајемо њима. То је потребно због фа-брике и због освајања нових тржишта.

ƒ Хоћете ли проширивати ли-

сту производа који се у фабри-

ци израђују?

– Нећемо проширивати јер некимпроизводима истиче животни век. Например, више не производимо револ-вере, јер су они део историје, нити из-рађујемо базни модел ЦЗ 99. Не ради-мо више ни неке сачмарице, које смораније производили. Сада базирамонаш маркетинг на другим производи-ма. Креће производња нове малокали-барске пушке, коју смо развили на зах-тев америчких купаца и са њима уго-ворили 10.000 комада. Та ће бити је-дан од наших новитета на сајму ЛО-РИСТ, који се одржава почетком окто-бра у Новом Саду. Трудимо се да у по-нуди увек имамо нове производе. Запотребе америчког тржишта за проте-клих годину и по развили смо 6–7 но-вих артикала на бази постојећих, уззначајне модификације. То смо уради-ли на основу захтева тржишта. До но-вих идеја често долазимо захваљујући

У сегменту развоја у фабрици је запослено око 170 људи, махом високо-стручног кадра. Већ смо почели са подмлађивањем тог кадра. Млади инжење-ри прво морају да се искале, да прођу процес производње и кроз неке техно-лошке активности јер морају да размишљају о томе како би се оно што желемогло произвести, којим технологијама. Са таквим предзнањима се најобдаре-нији упућују у процес конструкције, како би развијали нова оружја. Код кон-струкције новог оружја јако је важно да онај ко га конструише зна како и ко-јим технологијама ће правити делове тог оружја и колико ће то да кошта. Увекмора да се води рачуна о односу квалитет – цена. Много аспеката треба иза-нализирати пре него што се стави параф на нов производ.

РАЗВОЈ

Page 5: КОЛЕВКА СРПСКЕ ВОЈНЕ ИНДУСТРИЈЕ prilog/94/193 Odbrana... · 2019. 9. 5. · 2 1. октобар 2013. З астава оружје, најстарије

5

интерактивном односу са купцима.Пратимо и светске часописе из овепроблематике, тако да нам је функцијаразвоја увек запослена.

ƒ Иако сте прошлу годину за-

вршили са добрим пословним

резултатима, нисте били про-

фитабилни. Који проблеми му-

че „Заставу оружје”?

– Имамо три групе проблема. Првису финансијске природе, други кадров-ске, а треће представља потреба за зна-чајним инвестиционим улагањима.

Када је реч о првој групи пробле-ма, прошле пословне године ималисмо позитиван резултат пословања,али је, нажалост, обрачуната камата засве дугове из прошлог периода изно-сила безмало милијарду динара, па јефинансијски резултат био негативан.

Министарство одбране је у сарад-њи са министарством финансија и при-вреде почетком ове године покренулоакцију да се за предузећа одбрамбенеиндустрије изврши конверзија дугова-ња – све што фабрике дугују на име не-плаћених обавеза, пореза и доприносаконвертоваће се у капитал државе утим предузећима, с обзиром на то дасмо ми акционарска друштва у којимајош увек фигурише друштвени капитал.Држава је дала препоруку да се у ту ак-цију укључе и јавна предузећа и локал-на самоуправа, којима фабрика дугујена име такси за градско грађевинскоземљиште и порезе, и да своја потражи-вања такође конвертују у свој улог упредузећу. Надам се да ће то бити за-вршено до краја ове године, с обзиромна то да би повериоци требало да се из-јасне о тој препоруци Владе Србије до краја месеца.

Када се конверзија заврши и иш-чистимо наше билансе, финансијскаслика свих преузећа одбрамбене инду-стрије значајно ће се поправити и мо-ћи ћемо другачије да послујемо са по-словним банкама.

Кадровски проблеми, праћени не-адекватном кадровском и старосномстру кту ром, почели су од 2000, од ка-да је до 2010. године у пет социјалнихпрограма фабрику добровољно напу-стило око 3.500 људи, више производ-

них радника него радника из служби ирежије. То се осетило прошле годинекада смо морали након закљученихуговора за америчко тржиште одмахда одговоримо на захтеве увећанихпланова производње.

Фабрика је и поред спроведенихсоцијалних програма имала неповољнустаросну структуру. Просек старостизапослених био је око 50 година, са27–28 година стажа. Са таквом старо-сном структуром поставило се питањеко ће да ради за 10 година, када већи-на оде у пензију. Зато смо започелипријем младих производних радника.Током прошле и ове године примилисмо 340 младих са бироа, а да фабриказа тај пријем није добила ниједан ди-нар подстицајних средстава. Како но-вопримљени млади радници нису мо-гли одмах да стану за нумерички стругили неку класичну глодалицу, и даистог тренутка испуне норму и дају по-требан квалитет, уговорима о привре-

меним и повременим пословима мора-ли смо да запослимо и вратимо нашеискусне раднике који су својевременонапустили фабрику.

Тим пријемима, уз наше стално за-послене производне раднике, успелисмо да повратимо поремећену равно-тежу и да значајно подигнемо нивопроизводње – да производимо на ме-сечном нивоу дупло више него штосмо то радили пре две године.

Сада морамо да решимо проблемнедостатка високостручног кадра. Онје далеко осетљивији јер, да би једандобар инжењер дошао до нивоа само-сталног конструктора, технолога, тре-ба му најмање 6–7 година рада, а нашеанализе старосне структуре тог кадрапоказале су да ће у наредних пет годи-на добар део инжењера и технологаотићи у пензију. Покренули смо меха-низам пријема високостручног кадракако би поред старијих и искусних ко-лега они могли да дођу до нивоа само-сталног рада.

Нажалост, још увек нисмо реши-ли проблем око 200 инвалида рада, ко-ји чине око 10 одсто запослених у фа-брици. После измена закона за њих недобијамо ни динара од државе, јер мо-рају радити у независном предузећу –заштитној радионици, што они не же-ле, и поред „Заставе Импро” која упо-шљава инвалидна лица.

Највише нас тишти трећа групапроблема, а то је потреба за значајним

Наша фабрику је увек неговалакадровско занављање, школовање ипријем младих људи, трансфер аку-мулираног знања, не само инже-њерског већ и мајсторског са стари-јег на млађе. Тако смо деценијаманеговали оружарску традицију уКрагујевцу.

ОРУЖАРСКА ТРАДИЦИЈА

Page 6: КОЛЕВКА СРПСКЕ ВОЈНЕ ИНДУСТРИЈЕ prilog/94/193 Odbrana... · 2019. 9. 5. · 2 1. октобар 2013. З астава оружје, најстарије

инвестиционим улагањима. Ми смо удокументу „Пословно-финансијска ко -н солидација предузећа”, израђеном ујануару 2011, на иницијативу МО далипетогодишњу слику наших потреба.Децидно смо навели да је тај инвести-циони план „тежак” око 30 милионаевра и да је то минимум потребан да бисе фабрика колико-толико реконструи-сала, модернизовала и обновио машин-ски парк. Тренутно у машинском паркуимамо око 1.000 машина, просечнестарости од 40 година. За велики бројтих машина више не постоји произво-ђач и немамо где да наручимо резер-вне делове, тако да наша служба одр-жавања има пуне руке посла.

Посебно је неопходно зановитизаједничке капацитете – процесе тер-мичке обраде, површинске заштите,израде ротационих делова... Наше ха-ле су изграђене између два светска ра-та и потпуно су нефункционалне сааспекта организовања производнихпроцеса. Инфраструктура је такође до-трајала, поготово водоводна мрежа,рађена између два светска рата... Свесу то правци који захтевају значајна ин-вестициона улагања, а које фабрика изсопствених извора не може да одвоји.Сада успевамо да покријемо тренутнеобавезе – плате запосленима, здрав-ствено осигурање, обавезе према до-бављачима и пословним банкама, а чи-нимо напоре да и остале доприносепочнемо да сервисирамо у пуној мери.

ƒ Држава ће предузећима од-

брамбене индустрије помоћи

кроз државне гаранције да се

направи велики инвестициони

циклус, отприлике око 170 ми-

лиона евра, како би се донеле

нове технологије. Хоће ли вам

то помоћи?

– Држава јесте у буџету одвојила176 милиона евра како би путем др-жавних гаранција, преко пословних ба-нака, предузећа из групације одбрамбе-не индустрије могла да добију повољнеинвестиционе кредите. Предвиђен јегрејс период од две године и периодвраћања од осам. Већ је тачно одређеноколико које предузеће може да добије.

За нас је ове године одвојено пет мили-она евра, а идуће нешто изнад осам. Тоније довољно, али ће нам и тај износзначајно помоћи у делу консолидацијепословних активности.

Сада смо у процесу преговарањаса пословним банкама. Преговарамооко нивоа камата, које би требало дабуду колико-толико прихватљиве даможемо сутра да их враћамо. Банке сумало неповерљиве, прерачунавају се,калкулишу, јер је дужи период враћа-ња, али им се допадају државне гаран-ције. Осим тога, оне могу да узму по-вољне кредите код страних банака ида та средства пласирају код нас набази чврстих државних гаранција. Тоје изузетно добар посао зато што истране банке воле да чују да државастоји иза тих послова.

Већ смо уговорили поједину опре-му и ти уговори чекају да се обезбедефинансијска средства како бисмоуплатом аванса кренули у набавку но-ве опреме. Очекујемо да до краја го-дине добијемо кредит од пет милионаевра, којим ћемо санирати најнеурал-гичније правце. Тако ћемо отклонитиуска грла у производњи, а трудићемосе да и део наших финансијских сред-става усмеримо у модернизацију фа-брике.

ƒ Колико је година потребно да

би се обновио ваш технолошки

парк?

1. октобар 2013.6

Није нам само циљ продаја оружја, већ и одзив крајњих корисника. Свакикомад нашег оружја који се испостави било где у свету, у свом пакету имаупитник који купци попуњавају и враћају назад. Кроз ту интерактивну анкетуми добијамо информације у којој мери су задовољни квалитетом, поуздано-шћу, прецизношћу, дизајном, паковањем и свим другим битним елементима.Такође, имамо и нашу веб страницу преко које дневно добијамо по десетакмејлова од америчких корисника са разноразним питањима и похвалама заквалитет нашег оружја. Све то је важна база података на основу које нашаслужба маркетинга прави јако корисне анализе. Поред тога, доста сазнајемо ина светским сајмовима наоружања, на пример у Лас Вегасу. Кроз комуникаци-ју са инопартнерима пратимо у ком правцу иду захтеви и жеље купаца како би-смо унапредили наш будући развој, јер без нових производа нема опстанка.На задњем сајму у Нирнбергу, који је био у марту ове године, имали смо 42–43 састанака са купцима из исто толико земаља.

ИНТЕРАКЦИЈА С КУПЦИМА

Page 7: КОЛЕВКА СРПСКЕ ВОЈНЕ ИНДУСТРИЈЕ prilog/94/193 Odbrana... · 2019. 9. 5. · 2 1. октобар 2013. З астава оружје, најстарије

– То је тешко рећи. Ми смо 11 ну-меричких обрадних центара, наше нај-новије машине, купили прошлог месе-ца, и то је била инвестиција од око560.000 евра. Пре тога смо наплатомстарог потраживања од Анголе 2006.купили 21 машину. За нас су оне и да-нас нове иако се у пословном свету по-сле тог времена машине отписују и ку-пују нове. Да би ова фабрика заистанаправила значајан искорак у техноло-шком и сваком другом смислу, неоп-ходна су знатно већа средства. Важноје да се смање трошкови пословања,који су код нас сад изузетно велики.Наиме, „Застава оружје” има потребанквалитет својих производа за светскотржиште, али нас квалитет на оваквојопреми пуно кошта – ради се на кла-сичној опреми где је једна машина –једна операција један радник. Код са-времених нумеричких машина једнамашина има 25 алата и на њој 25 опе-рација ради један радник. У обзир тре-ба узети и квалитет, брзину, то да сва-ка машина тражи своју логистику, СХПсредства за хлађење и подмазивање,струју, припремно завршно време ...

Жељни смо нових технологија, по-готово оних које има конкуренција. Например, они на оружју где год је могу-ће примењују полимерне делове. Садаје јако популаран „метал инџекш мол-динг” (metal injection molding) – мето-дом бризгања метала добијају се пот-пуно идентични делови, којима нијепотребна механичка обрада. Јако себрзо израђују, одмах уграђују и тро-шкови су знатно нижи од класичнихтехнологија механичке обраде. То јесускупе машине, али кад их једном наба-вите, онда је продукција велика, ауслед велике количине, цена значајнопада. Наравно, немате потребу за ан-гажовањем толиког броја људи.

Са једне стране, ми смо у обавезии намери да се технолошки унапреди-мо, али смо свесни чињенице да нам2.300 стално запослених у овој фабри-ци са тим напредним технологијама ви-ше неће бити потребни – смањиће сепотреба за производним радницима.Зато код нас постоји и социјална ди-мензија – радимо на опреми коју имамо

како бисмо упослили људе и примилинове раднике, што је и један од главнихзадатака Владе Републике Србије.

ƒ Господине Громовићу, Ви сте

шест година директор „Заста-

ва оружја”, а ту сте и стасали

као инжењер. Какав је осећај би-

ти први човек фабрике која про-

славља 160 година постојања?

– Јако је велика одговорност битина челу овакве фабрике, упошљавати2.300 људи, јер исто толико породицаегзистира на бази њеног рада. Труди-мо се да будемо друштвено одговорнипрема нашим запосленима – да имобезбедимо сигурност рада, послова-ња, егзистенције, као и према коопе-рантима. Такође, финансијски помаже-мо и неке добротворне манифестаци-је, подржавамо и одређена спортска

такмичења као што је Куп пионира„Застава оружје” у стрељаштву, спон-зоришемо ловачка такмичења, јер јеоко 80.000 ловаца наша важна циљнагрупа у Србији.

Многи примећују да ова фабрикаима душу и да се у производним хала-ма осећа нека посебна атмосфера, дазапослени имају специфичан односпрема њој. Не треба заборавити ни тода смо ми ретко државно предузећекоје није пропало, које нису опљачка-ли, растурили, које је успело да опста-не и на путу је да постане профитаби-лано. Овим јубилејом отварамо новудимензију рада фабрике, која ће, на-дам се, трајати бар још 160 година. ƒ

Мира ШВЕДИЋСнимио Горан СТАНКОВИЋ

7

Дан фабрике и фабричка слава Света Петка јесу 27. октобра, али тај данје у недељу, па ћемо јубилеј обележити у петак 25. октобра. Тог дана ћемо уго-стити највише државно и војно руководство, људе из ресорних министарста-ва, наше стране и домаће пословне партнере. Предвиђено је да крагујевачкиглумци у нашем позоришту одрже перформанс и испричају временску причукроз коју ће нас повести сценски Шарл Лубри, први управник Тополивнице.Биће представљене значајне личности које су обележили рад фабрике од 1853.до данас. Штампали смо и фабричку монографију, написану на популаран на-чин, са занимљивим причама и детаљима.

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ЈУБИЛЕЈА

Page 8: КОЛЕВКА СРПСКЕ ВОЈНЕ ИНДУСТРИЈЕ prilog/94/193 Odbrana... · 2019. 9. 5. · 2 1. октобар 2013. З астава оружје, најстарије

Француз Шарл Лубри, једи-ни странац на овој листизнаменитих, заслужио јето место јер је био први.

Све је почело са њим. Није га било ла-ко наћи.

Шарл ЛубриПо препоруци кнеза Александра

Карађорђевића, попечитељ унутра-шњих дела дао је задатак начелникувојног одељења Константину Магази-новићу да у земљама западне Европе,посебно у Француској и Пруској, про-нађе директора за фабрику, тополивцаи једног или двојицу стручних радника.Магазиновић је у томе успео уз великупомоћ Илије Гарашанина. Наиме, фран-цуски цар Наполеон III одобрио јеШарлу Лубрију, надзорнику приватнетополивнице у градићу Дуе, да оде уСрбију на годину дана, како би помогаооснивање тополивнице. По доласку унашу земљу са њим је закључен једно-годишњи уговор и 20. јануара 1953. Лу-бри је из Београда стигао у Крагујевац,где је примио дужност директора То-поливнице у изградњи.

Исте године у Тополивници билаје довршена прва пећ за ливење топо-ва, а 15. октобра, по старом календа-ру, а 27. по новом, извршено је првоуспешно ливење. Најпре су изливеначетири шестофунтна (95 mm) швај-царска пољска топа и две „кратке”,

дванаестофунтне (120 mm) хаубице.Кнез Александар поклонио је Лубријусат у вредности од 70 дуката цесар-ских, са српским грбом, а раднике на-градио са 50 цесарских дуката.

Рад Шарла Лубрија није био огра-ничен само на производњу топова илафета. На његов предлог основане судве нове институције – занатска шко-ла, у којој ће се школовати домаћи ква-лификован кадар и радничка болеснич-ка каса, прва институција здравстве-ног осигурања радника. Лубри нијеостао на тој дужности целу годину.Био је нежног здравља, које се са до-ласком у Србију погоршавало, па јетражио да га раније разреше дужно-сти директора Тополивнице. То је учи-њено 12. августа 1854, а два месеца поповратку у Француску Лубри је умро.За време његовог директоровања про-изведено је 46 топова.

Петар Протић Драгачевац

Развој Тополив-нице у Крагу-

јевцу изи-скивао јед о м а ћ истручан ка-дар. Петар

П р о т и ћ Д р а г а ч е в а ц

(1825–1863), ко-

ји је школован у Београду, Берлину,Француској и Енглеској, распоређен јерешењем кнеза Александра Карађор-ђевића за помоћника првог управникаТополивнице и био је десна рука Шар-лу Лубрију до његовог одласка. Већ 2. септембра 1854. постао је први Ср-бин управник Тополивнице. За топо-ливца је именован Милутин Јовановић,који је већ крајем 1854. самостално из-лио четири оруђа. За тај успех Протићје унапређен у чин артиљеријског ка-петана, а Милутин Јовановић, СаваИвановић и Велимир Стефановић учин артиљеријског потпоручника.

Када је 16. марта 1854. почела сарадом радионица за израду лафета ивојних возила, Протићу је поверено дауради нови модел лафета, функцио-налнији и јефтинији, прилагођен срп-ском војишту, базиран на пруском си-стему С-42. Његов модел је прихваћени по њему је почела производња.

Под Протићевом управом је 24. јануара/5. фебруара 1855. уведенаконтрола квалитета и жигосање про-извода израђених у Војнотехничкимзаводима. Сваки производ имао је трижига: жиг мајстора, жиг контролора ижиг Кнежевине Србије. Увео је и си-стем награђивања радника.

У својим мемоарима Петар Про-тић је записао: „Прописао сам фа-бричке законе, поставио сам свакида-

1. октобар 2013.8

У фабрици „Застава оружје” поникли су и развијали се знаменити људи Србије свог времена. Они старији можда су били и значајнији за земљу јер је индустријска производња, тачније војна, била у зачетку, па ћемо им у овом прегледу посветитивише простора. Како се временом конструкција оружја усложњавала, у њиховомнастанку учествовали су тимови стручњака, чија имена нису толико позната јавности.Наравно, и међу њима је било бриљантних конструктора. Сви они су оставили видантраг у фабрици и умногоме утицали на развој српске војске и државе.

Бисери конструкторстваЗнаменити људи фабрике

Page 9: КОЛЕВКА СРПСКЕ ВОЈНЕ ИНДУСТРИЈЕ prilog/94/193 Odbrana... · 2019. 9. 5. · 2 1. октобар 2013. З астава оружје, најстарије

шњу контролу, тј. да се свако вечепрегледа шта је ко урадио...”

После смене владе, Протић јепрешао за Београд и радио у Главнојвојној управи. Као реформатор војнеструке, визионар и инжењер умного-ме је допринео развоју Србије. Био јечлан Друштва србске славесности.

Миливоје Петровић Блазнавац

Иако је генералМиливоје Пе-

тровић Бла-з н а в а ц(1824–1873)познат каосрпски др-ж а в н и к ,

значајан је ињегов допри-

нос развоју То-поливнице. Школо-

ван је у Србији, Бечу, Паризу и војнојшколи у Мецу. За управника Тополив-нице постављен је у време владавинекнеза Михаила Обреновића, у периодуод 1861. до 1865. године. Војни мини-стар постао је 1865, уместо ИполитаМондена, и битно утицао на развој ар-тиљеријске технике.

У Крагујевцу је 1863. почела про-изводња спредпуњећих топова фран-цуског система Ла Ит (La Hitte), који суу француским фабрикама били освоје-ни само пет година раније, што је заСрбију био успех. Заједно са италијан-ским капетаном Ланолинијем, Блазна-вац је за све типове оруђа развио ау-

тохтоне лафете. Наредне године наба-вљена је модерна машина за олучењеи тако је убрзан процес производњеолучених цеви.

После убиства кнеза Михаила,29. маја 1868, Блазнавац је извео др-жавни удар и прогласио за кнеза Ми-лана Обреновића. Како је Милан биомалолетан, до његовог пунолетства зе-мљом је управљало тројно намесни-штво, које су чинили Блазнавац, ЈованРистић и Јован Гавриловић. Након пу-нолетства краља Милана, Блазнавац јепостао председник владе, претходнодобивши генералски чин, који је тадапрви пут додељен у Србији.

Тодор СелесковићТоша

Инжењер ТодорТоша Ф. Селе-

с к о в и ћ(1856–1901)био је првисрпски кон-с т р у к т о ралатних ма-

шина, хидро-електричних и

парних централа,пројектант војне ин-

дустрије у Крагујевцу, родоначелникпроизводног машинства у Србији. Ро-ђен је у Београду 1856. године у углед-ној београдској породици. Похађао јеТеразијску гимназију, а потом је студи-рао у Немачкој, у Карлсруеу, тада воде-ћем граду машинске индустрије. Накондипломирања био је асистент на факул-тету код професора Харта, а онда се за-послио у фабрици муниције „Лоренц”.Године 1881. напустио је Кралсруе и фа-брику „Лоренц” и одазвао се апелу Кра-љевине Србије да се њени синови вра-те из иностранства и помогну изградњутек ослобођене отаџбине. Сачувано јеи писмо у којем власник фабрике „Ло-ренц” пише:

„...до данас је био запошљен у момтехничком бироу, у последње време јерадио на пројектовању и конструкцијиспецијалних машина, у чему је приказаомного приљежности и способности; од-

лази на свој посебан захтев, а нерадоприхватам одлазак господина Селеско-вића из моје фабрике”.

Како се Србија спремала за осло-бодилачке ратове и градила своју вој-ну индустрију, Селесковићу је повере-но да у Војном заводу у Крагујевцу пр-ојектује и отпочне производњу пушча-не и топовске муниције. Осим тога, онје организовао школу за мајсторе ипроизвођаче алата, а правио је и маши-не за производњу. Без прекида је биоу погону, а један од мајстора нове фа-брике забележио је: „Њега никад нијелибило да стане за шрафштоком и даузме турпију и струже и да покаже ка-ко ваља радити”.

Тоша се залагао и за увођењеелектричног осветљења у новоизгра-ђеној згради Чаурнице. И заиста, првоиндустријско електрично осветљење уСрбији уведено је до лета 1884. у тојзгради Војнотехничког завода. Инста-лирана је Шукертова електрична цен-трала, снаге 3,7 kW (5 КС), с капаците-том од 30 сијалица и две електролучнелампе. То се догодило седам годинапре него што је изграђена прва елек-трична централа у Београду, а у Евро-пи се још о електричном осветљењупричало као о чуду, које је две годинепре тога (1882) било приказано насветској изложби у Паризу.

Селесковићевом заслугом фабри-ка је наступила на светској изложби уПаризу, одржаној од 24. априла до 8. маја 1889. године, са оригиналнимрешењима и производима. Заводи субили заступљени са 42 производа, ме-ђу којима је било и пет машина алатљи-ка (конструкција фабричког инжењераТоше). У јакој конкуренцији, 61.722 из-лагача, Војнотехнички завод награђенје са пет сребрних и једном бронзаноммедаљом. На изложби је била приказа-на и пушка Маузер-МиловановићМ1880 10,15 mm, која је специјалноза ту прилику била украшена златоми сребром у радионицама Војнотех-ничког завода. Мада ван конкуренци-је за награде, тај производ освојио јеспецијално признање сајма. Иначе,та изложба позната је по томе што је

9

У Тополивници је 7. септембар1866. основано „Радилиште за точ-не израде”, ново одељење, које јеимало сва обележја конструктор-ског бироа. Они су за контролоре ираднике израђивали шаблоне, калу-пе за куршуме, делове машина... По-чели су конструисање и израду поје-диних машина.

ПРЕТЕЧА КОНСТРУКТОРСКОГ БИРОА

Page 10: КОЛЕВКА СРПСКЕ ВОЈНЕ ИНДУСТРИЈЕ prilog/94/193 Odbrana... · 2019. 9. 5. · 2 1. октобар 2013. З астава оружје, најстарије

специјално за њу био направљен Ајфелов торањ.

Причало се да су Селесковића по-кушали да „купе” тадашњи најпозна-тији индустријалци Европе: Шукерт,Лутер и Шкода, али нису успели. Тајпожртвован и вредан човек остао јеверан Србији. Право је чудо шта је сверадио у свом кратком животу (45 го-дина). Пројектовао је прве парне мли-нове у Крагујевцу, испитивао кори-шћење водене снаге Дунава и Ибра,пројектовао канализацију и водовод уградовима Србије и пратећу индустри-ју керамичких цеви за водовод и кана-лизацију, пројектовао увођење елек-тричног осветљења и трамвајског сао-браћаја у Шапцу и Зајечару, пројекто-вао бањска купатила у Врњачкој Бањи,основао и организовао Удружење за-натлија Србије, Удружење инжењераСрбије (1890), покренуо штампањењихових гласила...

Године 1892. прешао је у Београдза директора тек изграђеног водовода,а од 1895. предавао Механичку техно-логију као професор Техничког факул-тета Велике школе, из које ће каснијенастати Машински факултет у Београ-ду. Уједно, он је стварао нове српскетехничке појмове, у чему је постигао„задивљујући ниво, који у неким дета-љима ни данас није превазиђен”.

Коста Миловановић Кока

Генерал КостаКока Мило-

в а н о в и ћ(1847–1905)био је та-лентованио ф и ц и р ,војни кон-

с т р у к т о р ,професор на

Војној академијиу Београду и аутор чу-

веног приручника „Артиљерија” из1879. године. Његово име уписано језлатним словима у историју српске др-жаве јер био је конструктор пушке си-стема Маузер-Миловановић (или Мау-

зер-Кока) М-1878/80, популарне „ко-кинке”.

Крајем осамдесетих година 19. ве-ка Кнежевина Србија започела је мо-дернизацију и унификацију стрељачкогнаоружања. Војни министар Јован Ми-шковић је 25. децембра 1878. наредиоАртиљеријском комитету да направипрограм за одабир оружја. Убрзо јеформирана Комисија за избор новогпушчаног модела. Комисију су чинилитада мајор Коста Миловановић (пред-седник), капетани Коста Костић и Па-вле Јуришић Штурм, поручници ЛазаПетровић и Јован Павловић, као и кон-тролор крагујевачке Пушкарнице Ва-силије Васикић. На приспели конкурс уразматрање је узето 29 различитих си-стема пушака од 20 произвођача иконструктора, а испробане су 93 пу-шке. Пријавиле су се готово све зна-чајније фирме у свету тога доба попут„Винчестера”, „Лија”, „Дрејзеа”,„Франкота”, „Маузера”...

Временом је избор сведен на не-колико конструкција – међу њима идве Маузерове пушке М.1871, калибра11 mm и њена модификована варијан-та М.1871/78. Побољшања која је но-сила та пушка заинтересовала су мајо-ра Миловановића, који је одлучио дајош више унапреди њене балистичкеперформансе. Када је узео учешћа наконкурсу, своје место председника Ко-мисије препустио је Павлу Шафарику.

Коначно, 21. октобра 1880. екс-пертска комисија усвојила је једномет-ну „пушку острагушу модела 1880” си-стема Маузер-Миловановић, са клина-стим олуцима и калибром 10,15 mm, ана основу урађеног извештаја, мини-стар војни Милојко Лешјанин потпи-сао је уговор са Вилхемом Маузером оизради 100.000 тих пушака.

Пословна сарадња пренела се ина приватни живот. Кока Миловановићоженио се Елизом, кћерком ВилхелмаМаузера.

На предлог пуковника Миловано-вића промењен је и калибар – у многоефикаснији метак 10,15×63 mmR Коkа-Mauser (или М78 Serbien). Због ограни-чених финансија није усвојен његов

предлог да се тој једнометки са обрт-но-чепним затварачем испод цеви до-да тубуларни магацин и претвори у ви-шеметку.

Гојко ЂурићП о т п у к о в н и к

Гојко Ђурић(1843–1918),к о н с т р у к -тор–инова-тор, био јеу п р а в н и к

Пушкарни-це Војнотех-

ничког завода ипрофесор у Војно-

занатлијској школи у Крагујевцу. Он јеизвршио преправку једнометне пушкеМаузер-Миловановић М1880, у кали-бру 10,15 mm, на пушку Маузер-Ми-ловановић-Ђурић М1880/1907, у кали-бру 7 милиметара. Разрадио је једно-реди кутијасти петометни магацин, тедруге конструкционе детаље – изменуглаве затварача и извлакача, ојачањеглаве сандука, додатно брављење иредизајнирање кундака. Први прото-

1. октобар 2013.10

Непосредно по ослобођењу, украгујевачком Војнотехничком заво-ду развијен је један од најбољих до-маћих топова – брдски топ 76 mmМ46 Б-1. Конструисао га је Бошко В.Станисављевић, инжењер који јесвоју диплому стекао на Електротех-ничком факултету на Сорбони. И онје започео каријеру у Војнотехнич-ком заводу у Крагујевцу, као шефАртиљеријске радионице, па кон-струкционе групе. По повратку иззаробљеништва постављен је за на-челника Артиљеријско-техничкогодељења Комисије артиљерије, а од1948. радио је у ВТИ-у. Брдски топје после успешних испитивања усво-јен у наоружање ЈА и најпре га је из-рађивало „Предузеће 44” (тадашњиназив за „Заставу оружје”).

БОШКОВ ТОП

Page 11: КОЛЕВКА СРПСКЕ ВОЈНЕ ИНДУСТРИЈЕ prilog/94/193 Odbrana... · 2019. 9. 5. · 2 1. октобар 2013. З астава оружје, најстарије

типови успешно су прошли тестира-ње. Наручена је адаптација 50.000 ста-ријих пушака, која је почела јуна 1908.године.

Ђурићева пушка била је прво ва-трено оружје на којем се појавила сиг-натура крагујевачког Војнотехничкогзавода. На глави сандука накнадно јеутискиван државни орао (раширенихкрила, различит од грба на универзал-ним „маузеркама”) око кога је у овалуписало: Вој.Тех.Завод/Крагујевац. До1911. војсци је испоручено 47.000 пу-шака, а остали делови и 7.000 цеви за-држани су у резерви.

Нова „маузерка”, била је готовосавршена пушка за своје време и међунајбољима тог доба. Њоме су Срби из-војевали своје највеће победе у бал-канским ратовима и Првом светскомрату, до 1916. године. Колико су војни-ци волели ову пушку довољно казујеподатак да су, приликом пренаоружа-вања француским пушкама Лебел М1907/15 на Солунском фронту, срп-ски војници пре предаје „маузерки”плакали и љубили своје старо оружје.

Живојин ТерзибашићЖ и в о ј и н

Терзибашић(1878–1943),дивизијскиђ е н е р а л ,био јеу п р а в н и ктада Арти-

љ е р и ј с к о гт е х н и ч к о г

завода од 1922.до 1930. године. По-

сле тога обављао је дужност министравојног у Београду.

Сматра се да је период када је Тер-зибашић био управник војне фабрикенајзначајнији у њеном развоју у 20. ве-ку. Било је то време избора нове, једно-образне пушке Краљевине СХС. Мини-старство војске и морнарице је 28. фебруара 1923. остварило контакте са белгијском фабриком „Fabrique

Nationale” (FN) из Херстала код Лијежа.Белгијанци су у то време разрађивали ипројекат скраћене верзије Маузера Mle1924. Задовољно перформансама тогоружја, али и понуђеним условима, Ми-нистарство војске и морнарице Краље-вине СХС је 14. јула 1924. са белгијскимфабрикама потписало уговор о наруџ-бини 50.000 пушака и пет милиона ме-така 7,92 милиметара.

Пушке су задовољиле трупна те-стирања, па је 16. фебруара 1926. го-дине потписан уговор са FN о испору-ци још 40.000 комада оружја са 60 ми-лиона метака, али и о откупу лиценцеза производњу пушке 7,92 mm М24 имуниције 7,92×57 милиметара. Угово-ром су се Белгијанци обавезали да из-раде пројекат, испоруче уређаје и ма-шине и обуче раднике за производњуоружја и муниције.

Прва пушка из „нулте” серије из-рађена је у Крагујевцу 22. марта 1928,а ђенерал Терзибашић је 15/27. окто-бра 1928. (на дан 75. годишњице фа-брике) свечано отворио погон пушакаМ24 (названо Пето одељење) и муни-ције (Четврто одељење). У погону пу-шака била су монтирана нова постро-јења и производне линије и изграђеноје више грађевинских објеката по бел-гијским плановима, а по узору на хер-сталове погоне.

Војислав Радић Воја

Народни херој ге-н е р а л - м а ј о р

Војислав ВојаР а д и ћ(1902–1977)после осло-бођења, ујуну 1945.

године, по-стављен је за

управника Војно-техничког завода, ка-

сније предузећа „Црвена застава”. Биоје на челу те фабрике до 1955. године.Остаће забележено да је значајно до-

принео успостављању производних то-кова и подизању опустошене фабрикепосле Другог светског рата. У Војнотех-нички завод се после рата од око 10.000радника, колико је било пре рата, вра-тило њих 670.

Историје ради треба рећи да јетоком Радићевог мандата 1954. годинеиталијански „Фијат” потписао уговорса Србијом о заједничком улагању украгујевачку фабрику „Застава аутомо-били” како би почела производња ка-миона и аутомобила. Радић је каснијебио народни посланик.

Тодор Цветић П у к о в н и к

Тодор Цветић(1914–2004)био је изу-зетно тех-нички обра-з о в а нстручњак и

имао је зва-ње Државни

мајстор пеша-дијског наоружања.

Дао је велики допринос развоју крагу-јевачке војне фабрике (у којој је радиоод 1945. до 1949), а потом је, до крајарадног века, био запослен у Војнотех-ничком институту у Београду.

Цветић је конструисао аутоматМ57 у калибру 7,62×55 mm, ручни ба-цач М57, сигнални пиштољ М57, убла-живач трзаја за аутомат М49. Каснијеје развио и фамилију школских настав-них поткалибарних уређаја у калибру20 mm, за све системе артиљеријскогору ђа за обуку. Носилац је више па -тен тих права за поједина средства,бро јних признања и одликовања.

11

Ручни бацач РБ 44 mm М57, ко-ји је конструисао Тодор Цветић, из-рађиван је у крагујевачкој „Застави”и био једна од најуспешнијих кон-струкција домаће војне индустрије.У наоружању се задржао пола векаи био важан извозни артикал.

ЦВЕТИЋЕВ РУЧНИ БАЦАЧ

Page 12: КОЛЕВКА СРПСКЕ ВОЈНЕ ИНДУСТРИЈЕ prilog/94/193 Odbrana... · 2019. 9. 5. · 2 1. октобар 2013. З астава оружје, најстарије

Првослав РаковићИнжењер Прво-

слав Раковић(1914–2003)био је у пе-риоду од1955. до1974. гене-рални ди-

ректор „За-ставе” у Крагу-

јевцу. Имао је ја-сну визију за развој оба програма –војног и цивилног. Међутим, остаћеупамћен као директор под чијом јеуправом у „Застави”, по лиценци „Фи-јата”, изграђена прва фабрика аутомо-била на Балкану. Био је један од воде-ћих српских привредника и значајно једопринео индустријализацији земље иукључивању у међународне тржишнетокове. Да би створио јаку кадровскубазу, стипендирао је најбоље студен-те, помогао оснивање Машинског фа-култета и Универзитета у Крагујевцу.

Био је савезни посланик, чланмногобројних државних савета.

Милан ЋирићМилан Ћирић

( 1 9 2 8 – 2 0 1 2 )био је изу-зетно нада-рен и тех-н и ч к иобразованстручњак,

д у г о г о д и -шњи директор

развоја конструк-ције војне фабрике. Конструисао јепрве ловачке карабине и више моделапиштоља, али ће остати упамћен каопионир у развоју фамилије аутомат-ског оружја (ФАЗ) на бази система„калашњиков”.

Читав пројекат започет је самои-ницијативно крајем педесетих година.Била је то далековида и храбра одлу-ка, јер и поред подршке основног так-тичког корисника, није било подршкенајвишег војног врха.

Занимљив је почетак развоја ауто-матског оружја. У то време, због спољ-нополитичке ситуације нису могли даприбаве лиценцну документацију зачувени „калашњиков”, нити да набавеоригинални АК-47. Ситуација се про-менила кад су два албанска граничарапребегла у Југославију са оружјем. Њи-хови АК-47 уступљени су „Заставиним”стручњацима. Међутим, показало седа два примерка нису довољна за изра-ду документације, па је Тито посредо-вао да једна од земаља Трећег света,без знања СССР-а, уступи СФРЈ одре-ђену количину тих пушака.

Руководилац тог пројекта МиланЋирић окупио је тим који су чинили Бо-жидар Благојевић Жида, мајор МилошОстојић, Миодраг Луковац и МилутинМиливојевић и технолози Стеван То-машевић, Предраг Мирчић и Алексан-дар Мудрић. Окосницу „Заставине фа-

милије аутоматског оружја” чинили суаутоматска пушка са класичним, дрве-ним кундаком (са суфиксом „А”), те ау-томат са преклопним металним кунда-ком (суфикс „Б”). На обе варијанте за-држана је основна концепција Кала-шњикова, али је она допуњена разво-јем низа аутохтоних побољшања. Вој-ска је 1970. усвојила у наоружањеФАЗ М70.

Слободан МитровићПуковник Слобо-

дан Митровић(1923–2011)био је начелу фа-брике у дванаврата, упериоду од

1962. до1986. године.

Оставио је неиз-брисив траг у развоју

„Застава оружја”. Као млад инжењер,један од петорице у војној фабрици,разрешио је проблем термичкогтретмана цеви. Касније је увео GFMмашине за хладно ковање цеви и биона челу фабрике у време када је креи-рана фамилија аутоматског оружја,аутоматске пушке и пушкомитраље-за, на бази система „калашњиков”.

Радио је и у Београду као начел-ник Одељења за развој оружја Копне-не војске и начелник Оперативе инду-стријског наоружања ВТИ-а.

Божидар Благојевић Жида

Талентовани ин-жењер Божи-

дар Благоје-вић Жида(1933–2005)цео својрадни векпровео је украгујевач-

кој војној фа-брици и био

дугогодишњи ди-ректор развоја. Најпре

је радио на модернизацији фамилије

1. октобар 2013.12

Своју виталност „Заставин” вој-ни сектор дугује самоиницијативно-сти конструктора. Они су неке про-изводе самостално пројектовали, арадили су и одређене прототиповекоје су нудили армији и полицији.Више је таквих примера, а најкарак-теристичнији је „Фамилија аутомат-ског оружја Застава”. У новије вре-ме треба споменути и аутоматскибацач граната БГА 30 mm М93, као идалекометну пушку „црна стрела”М93. Због такве пословне политикеу фабрици су могли да, уколико сеукаже потреба за одређеним сред-ством, финиширају конкретне про-јекте у кратким роковима и освајајуу „нултој серији”.

САМОИНИЦИЈАТИВНОСТ

Пушка М48 била је артикал ко-ји се најдуже задржао у производ-њи. На крају је послужила као узорза развој „Заставине” фамилије ло-вачких карабина. Тако је век овогоружја продужен у недоглед.

ПРОДУЖЕН ВЕК ОРУЖЈА

Page 13: КОЛЕВКА СРПСКЕ ВОЈНЕ ИНДУСТРИЈЕ prilog/94/193 Odbrana... · 2019. 9. 5. · 2 1. октобар 2013. З астава оружје, најстарије

13

аутоматског оружја система „кала-шњиков”, а затим самостално констру-исао моделе пиштоља М67 и М70.

Захваљујући његовој упорности уосвајању артиљеријских средстава,настао је прототип топа 20/3, калибра20 mm и низ варијанти тог средства.Прве скице за противавионски топ30/2, калибра 30 mm, Жида је напра-вио за нову 1978, а топ је промовисанна паради за Дан победе 1985. године.Ипак, његово име везује се за кон-струкцију пиштоља ЦЗ 99. То оружјеје почетком деведесетих година про-мовисано на сајму у Лас Вегасу.

У свом радном веку имао је призна-та четири патента и пуно техничкихунапређења и реализација. Добио је ви-ше ордена и признања. Можда му јенајдража била Златна медаља тополив-ца, коју је поводом 150 година од осни-вања војне фабрике у Крагујевцу 2003.године добио заједно са СлободаномМитровићем, а у присуству легендар-ног конструктора Михаила Калашњико-ва. Био је то јединствен сусрет славнихконструктора. ƒ

Приредила М. ШВЕДИЋ

Поводом 150 година од оснивања крагујевачке војне фабрике сусрела су се тројица

славних конструктора (с лева на десно) Божидар Благојевић Жида,

Слободан Митровић и Михаил Калашњиков

Page 14: КОЛЕВКА СРПСКЕ ВОЈНЕ ИНДУСТРИЈЕ prilog/94/193 Odbrana... · 2019. 9. 5. · 2 1. октобар 2013. З астава оружје, најстарије

1. октобар 2013.14

Производи кроз историју

Пешадијска

муниција

Упаљачи из

периода од

1904. до 1940.

Упаљач

ZtZS-30

У фабрици су

израђиване и

трубе

Page 15: КОЛЕВКА СРПСКЕ ВОЈНЕ ИНДУСТРИЈЕ prilog/94/193 Odbrana... · 2019. 9. 5. · 2 1. октобар 2013. З астава оружје, најстарије

15

Фишеклија мања

M1899

Бајонети

Фишеклија M1928 Тела ручних бомби 1904-1941

Page 16: КОЛЕВКА СРПСКЕ ВОЈНЕ ИНДУСТРИЈЕ prilog/94/193 Odbrana... · 2019. 9. 5. · 2 1. октобар 2013. З астава оружје, најстарије

1. октобар 2013.16

Пушке

Изглед адаптиране пушке 7 mm

Маузер-Миловановић-Ђурић

М1880/1907

Пушка Mauser M1924

Пушка Mauser

M1924CK

Пушка Mauser

M24/47

Page 17: КОЛЕВКА СРПСКЕ ВОЈНЕ ИНДУСТРИЈЕ prilog/94/193 Odbrana... · 2019. 9. 5. · 2 1. октобар 2013. З астава оружје, најстарије

17

Полуаутоматске пушке M59 и M59/66

Пушка Mauser

M48 најдуже се

задржала у

производњи,

а послужила је као

узор „Заставине”

фамилије ловачких

карабина

„Лака” пушка

система

Маузер-Цветић

M53

Пушка Mauser

M48A

Page 18: КОЛЕВКА СРПСКЕ ВОЈНЕ ИНДУСТРИЈЕ prilog/94/193 Odbrana... · 2019. 9. 5. · 2 1. октобар 2013. З астава оружје, најстарије

1. октобар 2013.18

Аутомати

Аутомат M44

Аутомати 7,62 mm M49 и M49/57

система Матић

Аутомат M45

Аутомат Мadsen

Page 19: КОЛЕВКА СРПСКЕ ВОЈНЕ ИНДУСТРИЈЕ prilog/94/193 Odbrana... · 2019. 9. 5. · 2 1. октобар 2013. З астава оружје, најстарије

19

Аутомат M51

Аутомати M56 и M65

Аутомати FLG

Аутоматски пиштољ

M84 „шкорпион”

Аутомати 7,62 mm M92

и 5,56 mm M85

Page 20: КОЛЕВКА СРПСКЕ ВОЈНЕ ИНДУСТРИЈЕ prilog/94/193 Odbrana... · 2019. 9. 5. · 2 1. октобар 2013. З астава оружје, најстарије

1. октобар 2013.20

Аутоматска пушка M70AB2

Аутоматска пушка M70AB3

Аутоматска пушка M70B1

Аутоматска пушка M70B3

Фамилија оружја M21

Аутоматска пушка M77

Аутоматске пушке

Page 21: КОЛЕВКА СРПСКЕ ВОЈНЕ ИНДУСТРИЈЕ prilog/94/193 Odbrana... · 2019. 9. 5. · 2 1. октобар 2013. З астава оружје, најстарије

21

Снајперске пушке

Снајпер M1953

Снајпер M1969

Снајперска пушка

M07AF

Далекометна снајперска пушка

M93 „црна стрела”

Снајперска пушка M91

Снајпер 7,9 mm M76 и 7,62 mm M91

Page 22: КОЛЕВКА СРПСКЕ ВОЈНЕ ИНДУСТРИЈЕ prilog/94/193 Odbrana... · 2019. 9. 5. · 2 1. октобар 2013. З астава оружје, најстарије

1. октобар 2013.22

Пушкомитраљези

Пушкомитраљез M37

Пушкомитраљез M53

„брзи шарац”

Пушкомитраљез M64

Пушкомитраљез M72

са добошем

Page 23: КОЛЕВКА СРПСКЕ ВОЈНЕ ИНДУСТРИЈЕ prilog/94/193 Odbrana... · 2019. 9. 5. · 2 1. октобар 2013. З астава оружје, најстарије

23

Пушкомитраљез M80

Пушкомитраљез M72Б1

Пушкомитраљез M77 NATO

Пушкомитраљез M84

Page 24: КОЛЕВКА СРПСКЕ ВОЈНЕ ИНДУСТРИЈЕ prilog/94/193 Odbrana... · 2019. 9. 5. · 2 1. октобар 2013. З астава оружје, најстарије

1. октобар 2013.24

Митраљези

Митраљез M84

Митраљез M86

Митраљези M87 NAVAL и TANK

Митраљез M02 „којот” Митраљез M07 HAMMER

Page 25: КОЛЕВКА СРПСКЕ ВОЈНЕ ИНДУСТРИЈЕ prilog/94/193 Odbrana... · 2019. 9. 5. · 2 1. октобар 2013. З астава оружје, најстарије

25

Бацачи

Цветићев ручни бацач 44 mm М57

Ручни бацач

M48 и M48M

Минобацач 81mm M1931

Аутоматски бацач граната

БГА 30 mm

Потцевни бацач граната

БГП 40 mm

Page 26: КОЛЕВКА СРПСКЕ ВОЈНЕ ИНДУСТРИЈЕ prilog/94/193 Odbrana... · 2019. 9. 5. · 2 1. октобар 2013. З астава оружје, најстарије

1. октобар 2013.26

Топови и куполе

Домаћи брдски топ 76 mm М46 Б1

конструктора

Бошка Станисављевића

Противавионски топ

20/1 M51

Потивавионски топ

20/3 M55A2Б1

Потивавионски топ

20/3 M55A3Б1

Потивавионски топ

20 /3 M55A4 Б1 са J171

Page 27: КОЛЕВКА СРПСКЕ ВОЈНЕ ИНДУСТРИЈЕ prilog/94/193 Odbrana... · 2019. 9. 5. · 2 1. октобар 2013. З астава оружје, најстарије

27

Пешадијски противавионски

топ 20/1 AA M75

Противавионски топови M71 и M75 бродски

Противавионски топови

20/3 M55 A4 и 20 mm M75 заједно

Аутомат 20 mm

Аутомат 30 mm М86

Page 28: КОЛЕВКА СРПСКЕ ВОЈНЕ ИНДУСТРИЈЕ prilog/94/193 Odbrana... · 2019. 9. 5. · 2 1. октобар 2013. З астава оружје, најстарије

1. октобар 2013.28

Купола БТР50

Купола са

топом 20 mm

БВП М80 А1

Купола система „видра” 30 mm

Противавионски

систем „фока”

Page 29: КОЛЕВКА СРПСКЕ ВОЈНЕ ИНДУСТРИЈЕ prilog/94/193 Odbrana... · 2019. 9. 5. · 2 1. октобар 2013. З астава оружје, најстарије

29

Ловачки карабини

Ловачке пушке

Ловачки карабин M70

Ловачки карабин

M70 PSПолуаутоматски

ловачки карабин PAP

Ловачки карабин

M07 Match

Полуаутоматски ловачки

карабин M2010

Ловачка пушка M75 Standard

Ловачка пушка M80

Малокалибарскапушка Малокалибарска пушка MP22

Ловачка пушка M75 Exclusive

Page 30: КОЛЕВКА СРПСКЕ ВОЈНЕ ИНДУСТРИЈЕ prilog/94/193 Odbrana... · 2019. 9. 5. · 2 1. октобар 2013. З астава оружје, најстарије

1. октобар 2013.30

Ваздушне пушке

Ваздушна пушка M80

Ваздушна пушка 4,5 mm „jуниор”

Ваздушна пушка М97

Револвер R44 King kragujРеволвер Р22 „кобац”

Револвери

Револвер R357 Револвер R357 2''

Page 31: КОЛЕВКА СРПСКЕ ВОЈНЕ ИНДУСТРИЈЕ prilog/94/193 Odbrana... · 2019. 9. 5. · 2 1. октобар 2013. З астава оружје, најстарије

31

ПиштољиСигнални пиштољи M1929

Сигнални пиштољ M57

Пиштољ M57А Пиштољ M57

Пиштољ M70

Page 32: КОЛЕВКА СРПСКЕ ВОЈНЕ ИНДУСТРИЈЕ prilog/94/193 Odbrana... · 2019. 9. 5. · 2 1. октобар 2013. З астава оружје, најстарије

1. октобар 2013.32

Фотографије су из Фото архива фабрике „Застава оружје”. Стручни сарадник Зоран Шушић.

Уредник прилога Мира Шведић. Дизајн и прелом Марија Марић. Уредник фотографије Стефана Савић.

Пиштољ M88 Пиштољ M88А

Пиштољ CZ99 Пиштољ CZ999 Scorpion

Пиштољ EZ9 Пиштољ EZ9 Compact

Пиштољ

CZ999