Poštovane koleginice i kolege,

Primedbe na moj rad, koje ste poslali Upravi Fakulteta i da ne nabrajam dalje, su pokazatelj Vašeg karaktera. Moj posao je da Vas naučim. Kakvi ćete biti kao ljudi, iskreni ili neiskreni, dobri ili loši, vredni ili lenji, zavisi od Vas.

Vaše Primedbe traže moj odgovor. U nastavku imate moj Odgovor.

Ukoliko poželite da razgovaramo o svemu tome, razgovaraćemo.

DEKANU ŠUMARSKOG FAKULTETANAUČNO-NASTAVNOM VEĆU ŠUMARSKOG FAKULTETAVEĆU ODSEKA ZA TEHNOLOGIJE, MENADŽMENT I PROJEKTOVANJE NAMEŠTAJA I PROIZVODA OD DRVETASTUDENTSKOM PARLAMENTU

ODGOVOR NA PRIMEDBE STUDENATA

Odgovor započinjem citatom koji je dat u Prigovoru studenata: “Iskustva neki naših kolega iz prethodnih godina pokazuju da im je trebalo minimum dve godine da ispune predispitne obaveze i polože njegov predmet. Ove godine profesor je dobio da predaje još jedan obavezan predmet, čime su se uslovi našeg studiranja još više otežali pošto je profesor Vukićević promenio uslove i kriterijume i na tom predmetu u odnosu na prethodnog profesora koji je otišao u penziju“.

Interesantno je pogledati analizu uspešnosti studenata generacije 2011/2012., tj. generacije koja je napisala Primedbe.

Ukupno je upisano 73 studenta. Od tog broja ispisalo se 11 studenata. Znači, ostalo je njih 62.Od tih 62 studenta, na I godini je upisano 14 studenata, na drugoj 11, na trećoj 12 i na četvrtoj 25 studenta.Na prvoj godini 14 studenata položilo je 25 ispita, 8 studenata nije položilo ni jedan ispit. Prosečno 1,7 ispita po studentu od ukupno 9 ispita.Na dugoj godini 11 studenata položilo je 131 ispit. Prosečno 10,9 ispita od ukupno 19 ispita.Na trećoj godini 12 studenata položilo je 211 ispita. Prosečno 17,6 ispita od ukupno 28 ispita.Na četvrtu godinu upisalo se 25 studenata ili 34% od 73 upisana studenta na prvu godinu. Od tog broja, 8 studenata je položilo sve ispite. Ostalih 17 studenata prenelo 51 ispit iz prve, druge i treće godine. Prosečno 3 nepoložena ispita po studentu. Studenti apsolviraju sa nepoloženih 16 ispita iz prve i druge godine i 35 ispita iz treće godine. Najviše nepoloženih ispita je iz Mašina-8, Iverica-7, Furnira-6 i Unutrašnjeg transporta-4.Analiza kada studenti počinju da polažu prvi ispit iz osmog semestra, pokazala je da je to 3-5 godina. Kada se pogledaju ovi brojevi, onda je jasno zašto studenti Organizaciju proizvodnje polažu posle dve godine.Tačno je da od osmoro studenata koji nisu preneli ni jedan ispit na četvrtu godinu niko nije položio Organizaciju proizvodnje. Razlog za to nisu enormno velike obaveze, već nešto drugo. To je činjenica DA JEDINO IZ ORGANIZACIJE PROIZVODNJE STUDENTI SEMINARSKI RAD MOGU DA PREDAJU DO KRAJA TEKUĆE ŠKOLSKE GODINE. Iz preostala tri predmeta u zimskom semestru, to MORAJU DA URADE DO POČETKA LETNJEG SEMESTRA. Logično pitanje: ŠTA RADITI POSLEDNJE? Ima i logičan odgovor: ORGANIZACIJU PROIZVODNJE!

Odgovor na Prigovor pratiće redosled dat od strane studenata.

1. Izostanci

Tačno je da je ulaz u GALENIKU bio moguć samo onim studentima koji imaju Uverenje da nisu alergični na lekove. Svi studenti koji nisu mogli da dobiju Uverenje jer su iz druge države, ili su mi rekli da su alergični nisu morali da dođu u GALENIKU. Studentkinja Milica Grahovac me je pitala da li taj dan može da izostane jer ima dodelu nagrade za dizajn. Nisam joj dozvolio. Nakon drugog izostanka je došla i rekla da je alergična i da zbog toga nije mogla da dođe. Nisam prihvatio obrazloženje. Student Bogdan Joksimović je izostao 3.3.2015. i 10.3.2015. Napisao mi je u e-mailu da je jako bolestan i da nije mogao da dođe. Međutim, uvidom u pohađanje vežbi iz Trgovine drvetom 2.3.2015. i 9.3.2015. vidi se da je on bio prisutan. Znači, za Upravljanje proizvodnjom je bio bolestan, a za Trgovinu drvetom zdrav! U tom intervalu je jednom bio prisutan i na Projektovanju preduzeća. Nisam prihvatio obrazloženje.Student Uroš Stojanović je 1.3.2015. kasnio, dozvolio sam mu da nadoknadi vežbu. Kasnio je 5.5.2015. jer je imao problem sa gumom na autu. Tražio je da mu priznam opravdanost kašnjenja na bazi računa vulkanizera. Kašnjenje i na drugom predmetu pravdao je problemima sa autom. Nisam prihvatio obrazloženje.Isto tako, koleginici Valentini Vidaković sam prihvatio obrazloženje o ozbiljnim zdravstvenim problemima a da nisam ni pogledao dokumentaciju. Verovao sam joj.Suštinsko pitanje je ovde sledeće: Da li studenti mogu samovoljno da određuju kada će doći na predavanja i vežbe pravdajući to besmislenim razlozima? Siguran sam da ne mogu. Bavim se sistemina i njihovim uređenjem i zato znam da bi to izazvalo neviđene probleme u njihovom radu. Pri tome mislim i na rad Fakulteta.Naknadno sam video da su Pravilnikom, član 29, predviđena mogućnost tri izostanka. Ali za opravdane izostanke, a ne za izostanke zbog nemara.

2. Svrha strogog sankcionisanja u smislu gubljenja prava na potpis i dvostruki principi

Da li je moguće da neko od studenata stvarno misli da može da određuje kada će se krenuti i stići na određeno mesto?Da li oni znaju da je plan polazaka na terensku nastavu detaljno razmotren i pri tome uzeti u obzir svi potencijalni problemi koji mogu da nastanu, kako bi se stiglo na odredište kada je dogovoreno?Studenti su u sedmom semestru kasnili 1 sat u dolasku u TARKETT. Takođe, nisu poštovali bezbednosne procedure. Gospođa Dragana Mladenović iz Centra za ljudske resurse TARKETT-a je mene kritikovala zbog navedenih propusta kada sam je pozvao prvi put. Skrenuo sam pažnju studentima na sve to. Ne jednom. Koga je to briga. Student Danko Anđelković, pri putovanju u JELU Jagodina, je kasnio i ceo autobus je trebalo da ga čeka na naplatnoj rampi Bubanj Potok. Neozbiljno.

Tačno je da sam zamolio vozača da stane 5 minuta da kupim šampinjone. Očigledno, pogrešio sam.

3. Vežbe

„Mi tvrdimo da bi jedan odlazak u proizvodne sisteme bio dovoljan za prikupljanje potrebnih podataka, .....“. Studenti najbolje znaju šta i kako treba raditi. Da nije žalosno, bilo bi smešno. Pametni ljudi su znanje i neznanje objasnili pomoću krugova. Kada je znanje malo, dodirna linija sa neznanjem je mala, tako da se misli da se sve zna. Kako se znanje povećava i ta dodirna linija se povećava, tako čovek sve više shvata koliko malo zna.Mogu studenti da nalaze stotinu razloga da to nije predviđeno kao vid nastave. To je proizvodna praksa ili školska praksa ili kako god to želeli da nazovu. Tradiciju dugu 60 godinu, koja se pokazala kao jedini prozor u proizvodnju na Odseku, sada neko pokušava da obesmisli. Sramotno je to.

4. Konsultacije

Od svih potpisanih studenata na konsultacije je došlo možda njih petoro. Insinuacija da sam rekao „glupi mail-ovi“ je drska i bezobrazna. Jednog studenta sam vratio sa konsultacija. Nije došao pripremljen. Nije pročitao pomoćni udžbenik. Rekao sam mu da konsultacije nisu predavanja i da to pogleda i da onda dođe. Da li sam pogrešio? Siguran sam da nisam.

5. Poeni za predispitne aktivnosti

Na predmetu Organizacija proizvodnje i Upravljanje proizvodnjom nema testova. Kao predispitna obaveza postoji samo seminarski rad. Uvek sam smatrao da studentima treba olakšati rad. I siguran sam da je to pravi način.

Moram da dam komentar na zahtev studenata da im se objasni literatura i daju okviri seminarskih radova iz Organizacije proizvodnje i Upravljanje proizvodnjom.

Počeću sa Organizacijom proizvodnje. Na prvom času sam im saopštio literaturu. Udžbenik inž. Lazara Vujićića iz 1956. i moj udžbenik iz 2011. U mom personalnom folderu rekao sam im da se nalaze i pitanja za usmeni ispit, PRILOG 1. Kada se uporede pitanja sa ova dva udžbenika rekao sam im da se može videti šta uče iz udžbenika inž. L. Vujićića. To su sistemi rukovođenja privrednim preduzećima, psiho-fiziologija rada, ravnomernost proizvodnih kapaciteta i izrada standarda i standardizacija u preduzeću. Na internetu ili u Glasniku Šumarskog fakulteta mogu da nađu nekoliko mojih radova iz oblasti višekriterijumskog odlučivanja. Samo je potrebno nabaviti knjige, otići u biblioteku, uzeti pitanja i to pogledati! ALI, TO JE ZA STUDENTE, OČIGLEDNO BESMISLEN POSAO!!!Nisu im poznati okviri seminarskog rada. Veoma interesantno. U mom personalnom folderu se nalazi Pomoćni udžbenik-Praktikum za izradu seminarskih radova, PRILOG 2. U njemu je dat spisak tema seminarskih radova i detaljno objašnjenje šta je potrebno uraditi i sa kojom metodologijom. Ali, da bi to pročitali potrebno je

vreme. A NJIHOVO VREME JE ISUVIŠE VREDNO DA BI SEBI MOGLI DA DOZVOLE DA GA TROŠE NA ČITANJE UDŽBENIKA.

Završiću sa Upravljanjem proizvodnjom.Problem sa literaturom. Knjigu Informacioni sistemi u upravljanju proizvodnjom organizacionim sredstvima i računarskom podrškom UPOS i UPOS-R, Zrenjanin 1987. u izdanju UNIVERZITETA U NOVOM SADU donirao je prof. dr Milan Runić. Studenti knjigu mogu da podignu u biblioteci ili na revers kod Gordane Stjepčić. 14. maja 2015. na moje pitanje ko je udžbenik preuzeo, javilo se samo njih dvoje. Koji je zaključak? NEZAINTERESOVANOST!!! Takođe sam im na predavnjima objasnio sisteme upravljanja proizvodnjom i da zahvaljujući istraživanjima prof. dr Milana Runića, koji je dokazao da je za preradu drveta najpogodniji sistem upravljanja proizvodnjom iz jednog centra (DISPO), samo taj sistem ću im izložiti. Takođe sam ih podsetio da sam im u Organizaciji proizvodnje govorio o dispečerskom rukovođenju privrednim preduzećima.Studenti prigovaraju da im predajem iz knjige OPERACIONA ISTRAŽIVANJA čiji sam ja autor. To je tačno. Predajem im oblast MREŽNO PLANIRANJE I UPRAVLJANJE. I šta je to čudno? Moj prethodnik, prof. dr Milan Nešić je koristio udžbenik Antuna Vile PLANIRANJE PROIZVODNJE I KONTROLA ROKOVA, Informator, Zagreb 1976. Ali, ne ceo. Studenti su u kopirnici u blizini Fakulteta mogli da kupe kopiju prvih 153 strana udžbenika. Taj deo prilažem uz ovaj Odgovor, PRILOG 3. Na kopiji se vidi broj UDK 658.5. To je broj pod kojim je zavedena ta knjiga u biblioteci Šumarskog fakulteta, a data na korišćenje prof. dr Milanu Nešiću. Ovo je vrlo važno kako ne bi ispalo da falsifikujem stvari. Iz PRILOGA 3 se vidi da je mrežno planiranje sastavni deo nastavnog programa predmeta Upravljanje proizvodnjom. To znači da je konstatacija studenata da „... proširuje obim gradiva i otežava polaganje ispita“ NOTORNA LAŽ. Nisu im poznati okviri seminarskog rada. U mom personalnom folderu nalazi se fajl SEMINARSKI RAD, PRILOG 4. U njemu je navedeno, korak po korak koje je informacije potrebno prikupiti u proizvodnom sistemu, koje informacije se preuzimaju iz seminarskog rada za Organizaciju proizvodnje, šta je potrebno izračunati i td. Naravno. Problem je to pročitati i uradi kako je navedeno. Kao i kod Organizacije proizvodnje. NJIHOVO VREME JE ISUVIŠE VREDNO DA BI SEBI MOGLI DA DOZVOLE DA GA TROŠE NA ČITANJE ONOGA ŠTO JE POTREBNO DA URADE.

Na kraju želim da istaknem nešto što se na ovom Fakultetu ne ceni. Ogroman trud sam uložio da bi obavio sve poslove za uspešnu realizaciju nastavnog programa predmeta Organizacija proizvodnje, Operaciona istraživanja, Studija rada i Upravljanje proizvodnjom. Iz Organizacije proizvodnje sam napisao 3 udžbenika i jedan pomoćni udžbenik za izradu seminarskih radova. Iz Operacionih istraživanja 2 udžbenika. Iz Studije rada 2 udžbenika. Obezbedio sam prvi pravi udžbenik za Upravljanje proizvodnjom kroz donaciju prof. dr Milana Runića. Napravio sam dispečersku tablu. Razvio koncept predavanja i vežbi koji studentima omogućava shvatanje šta je to upravljanje proizvodnjom i kako je moguće realizovati koncept upravljanja proizvodnjom u realnim proizvodnim uslovima. Odveo sam studente u GALENIKU ad, METALAC ad, JELU Jagodinu, TARKETT i ENTERIJER JANKOVIĆ kako bi studenti videli da se takav koncept rada primenjuje. Posebno sam ponosan što sam studentima otvorio vrata kompanija GALENIKA ad i METALAC ad. Šta sam dobio zauzvrat? Omalovažavanje od strane studenata i harangu kakva se

ne pamti na ovom Fakultetu. Veliča se prethodni profesor. Šta je ostalo iza njega? Koliko knjiga, radova iz upravljanja proizvodnjom? NIŠTA. Šta su studenti naučili od njega? NIŠTA. Šta je tražio od studenata da znaju? NIŠTA. Zato je i bio sjajan profesor i odličan saradnik. Bilo bi dobro da svi studenti i zaposleni na Fakultetu pogledaju u moj personalni folder. Tamo će naći prezentaciju za predmet Upravljanje proizvodnjom koju je koristio prof. dr Milan Nešić. Iz te prezentacije su studenti spremali ispit. Kada sam video tu prezentaciju, zanemeo sam. Nisam imao komentar. U tome mu je pomagao mr Dragoljub Ivković, kao asistent iako to godinama unazad nije smeo. Kada sam preuzeo predmet Upravljanje proizvodnjom nisam ga angažovao, zato što nije u zvanju asistenta. Zbog toga su usledila pitanja pojedinaca iz Uprave Fakulteta zašto se on ne angažuje, zašto nije prihvaćena njegova doktorska disertacija i td.

Uprava Fakulteta nije se potrudila da me pozove na sastanak koji je održan 21.maja 2015. i čuje šta imam da kažem. Ali je donela presudu. Po tom principu je funkcionisala i Inkvizicija. Kao rešenje vidi da mi se postavi tutor. I to niko drugi nego doc. dr Slavica Petrović. Kada mogu nestručni ljudi da budu birani u komisiji za master radove, može i doc. dr Slavica Petrović da predaje Organizaciju proizvodnje i Upravljanje proizvodnjom. Takvo poniženje sigurno neću da prihvatim.

S poštovanjem.

Dr Milan R. VUKIĆEVIĆ, red. prof.ŠUMARSKI FAKULTET U BEOGRADU

PRILOG 3

Nastavak PRILOG 3