MEDICINSKI FAKULTET NOVI SAD KATEDRA ZA PATOLOGIJU Školska godina 2017/2018.

INFORMATOR

IZ PREDMETA:

PATOLOŠKA ANATOMIJA

Informator je namenjen redovnim studentima III godine Medicinskog fakulteta u Novom Sadu

– INTEGRISANE STUDIJE MEDICINE.

Informator sadrži osnovne podatke o predmetu, obaveštenja o ukupnom fondu časova, načinu

organizacije teorijske i praktične nastave, nastavni plan i program, spisak histoloških i

makroskopskih preparata, napomene o načinu polaganja ispita, ispitna pitanja i spisak osnovnih i

pomoćnih udžbenika.

Smatramo da će ovakav vid informacija omogućiti studentima uspešnije savlađivanje znanja

iz predmeta i uspešnije studije u celini.

autori INFORMATORA

Prof. dr Slavica Knežević Ušaj, šef Katedre

Prof. dr Milana Panjković, zamenik šefa Katedre

I. OPŠTE NAPOMENE Patološka anatomija se odvija u V (5+5) i VI (3+3) semestru sa ukupnim fondom od 120

časova teorijske nastave i 120 časova praktične nastave koja uključuje i 5 časova seminara. Teorijska nastava se obavlja u amfiteatrima Medicinskog fakulteta po rasporedu koji

početkom semestra objavljuje Služba za studentska pitanja Fakulteta. Praktična nastava se izvodi na:

1. Zavodu za patologiju i histologiju Medicinskog fakulteta u Novom Sadu 2. Centru za patologiju Instituta za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici i 3. Odeljenju za patohistološku dijagnostiku i molekularnu patologiju, Službe za pato-

anatomsku i laboratorijsku dijagnostiku, Instituta za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici.

4. Odeljenju za patologiju Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici.

Teorijsku i praktičnu nastavu izvode: 1. Četiri redovna profesora 2. Dva vanredna profesora 3. Šest docenata 4. Tri asistenta

II PROGRAM TEORIJSKE NASTAVE

OPŠTA PATOLOGIJA UVODNI DEO 1 OŠTEĆENJE ĆELIJE 4 DEGENERACIJE, ADAPT 4 ZAPALJENJA 6 REPARACIJA,REGENERACIJA 3 POREMEĆAJI CIRKULACIJE 7 BOLESTI OKOLINE 2 RAZVOJNE,GENETSKE I PEDIJATRIJSKE BOLESTI 3 PATOLOGIJA TUMORA 10 IMUNOPATOLOGIJA 5 SPECIJALNA PATOLOGIJA KARDIOPATOLOGIJA 10 RESPIRATORNI SISTEM 10

PATOLOGIJA KOŽE 5 LOKOMOTORNI SISTEM 5 USNA DUPLJA I DIGESTIVNI SISTEM 12 ENDOKRINI SISTEM 5 LIMFOHISTIOCITNI 5 GENITALNI I DOJKA 10 PATOLOGIJA CNS 5 URO I NEFROPATOLOGIJA 8

III PROGRAM PRAKTIČNE NASTAVE

P r a k t i č n a nastava iz predmeta se održava u svim napred navedenim nastavnim bazama

sa planom: - 5 časova nedeljno u zimskom - 3 časa nedeljno u letnjem semestru.

HISTOLOŠKA DIJAGNOSTIKA U toku semestra studenti prisustvuju vežbama iz histološke dijagnostike po rasporedu koji se

objavljuje u sklopu opšteg rasporeda nastave za studente Medicinskog fakulteta. Ove vežbe se održavaju u Sali za mikroskopiranje na Zavodu za patologiju i histologiju na I

spratu Medicinskog fakulteta u Novom Sadu. Uvodni čas za histološke vežbe se obavlja u Sali za mikroskopiranje na Zavodu za patologiju i

histologiju na I spratu Medicinskog fakulteta u Novom Sadu. Studentima se demonstriraju histološki preparati sa posebnim zahtevom za samostalnim

aktivnim radom u opisu i dijagnostici preparata. Nastava iz histopatološke dijagnostike se izvodi na kompjuterima sa skeniranim histološkim

preparatima, što omogućava interaktivnu nastavu i lakše savladavanje gradiva iz ovog tipa dijagnostike. Katedra smatra da je uvođenje digitalne mikroskopske dijagnostike od velikog značaja za unapređenje i osavremenjavanje nastave iz patološke anatomije. Ovim vidom nastave studentima je omogućeno da tokom cele godine mogu gledati i vežbati na svim preparatima čime se gubi potreba za izvođenjem predispitnih vežbi.

Ukupan broj preparata za mikroskopske vežbe je 90.

Spisak preparata za histološke vežbe:

Vežba Naziv preparata Br.

preparata

1 Atrophia fusca myocardii 16 Atrophia testis 18 Atrophia senilis endometrii 17

2 Degeneratio parenchymatosa renis 40 Steatosis hepatis 84 Carcinoma medullare glandulae thyreoideae cum stroma amyloides 28

3 Haemosiderosis pulmonis 53 Calcificationes dystrophicae glandulae thyreoideae 22 Atherosclerosis arteriae 15 Necrosis textus adipose 71

4 Hyperaemia passiva hepatis 55 Infarctus anaemicus recens renis 59 Infarctus anaemicus recens myocardii 58 Infarctus haemorrhagicus pulmonis 60

5 Cicatrix postinfarctum myocardii 36 Granulationes nonspecificae 48 Granuloma corporis alieni pleurae parietalis 49 Hyperplasia prostatae cum prostatitide chronica 57

6 Abscessus subacutus cutis 1 Appendicitis phlegmonoso - purulenta acuta 14 Cholecystitis chronica simplex 33 Cholecystitis gangraenosa acuta 34

7 Affectus primarius tuberculosis pulmonis 13 Bronchopneumonia tuberculosa caseosa 21 Tuberculosis miliaris pulmonis 88 Pleuritis granulomatosa necroticans 77

8 Fibroma durum 44 Fibroadenoma mammae 43 Papilloma intraductale mammae 76 Epulis fibromatosus gigantocellularis 42

9 Haemangioma cavernosum hepatis 51 Haemangioma capillare cutis 50 Liposarcoma 60 Osteosarcoma 73

10 Carcinoma ductale infiltrativum mammae 25 Carcinoma ductale infiltrativum mammae - estrogenski receptori 26 Adenocarcinoma intestini crassi 3 Carcinoma planocellulare in situ portionis vaginalis uteri 27

11 Adenoma folliculare glandulae thyreoideae 10 Struma diffusa hyperthyreotica glandulae thyreoideae 85 Carcinoma papillare glandulae thyreoideae 30 Tumor carcinoides intestini tenuis 89

12 Bronchitis chronica catarrhalis 19 Emphysema panacinare pulmonum 41 Bronchopneumonia fibrinoso - purulenta acuta 20 Pneumonia in cursu organisationis 78

13 Sarcoidosis pulmonis 81 Oedema acutum pulmonis 73 Membranae hyalineae pulmonis 67

14 Carcinoma microcellulare bronchi 29 Adenocarcinoma pulmonis 5 Carcinoma squamocellulare bronchi 32

15 Lymphadenitis reactiva 64 Morbus Hodgkin - typus sclerosis nodularis 69 Lymphoma non - Hodgkin - typus diffusus 65 Adenocarcinoma metastaticum lymphonodi 4

16 Osteomyelitis purulenta acuta 74 Synovitis villonodularis 86 Chondrosarcoma 35

17 Verruca vulgaris cutis 91 Naevus intradermalis verrucosus cutis 70 Melanoma malignum cutis 66 Carcinoma baseocellulare cutis 24 Keratosis seborrhoica cutis 61

18 Gastritis chronica atrophicans 45 Ulcus chronicum ventriculi 90 Adenocarcinoma ventriculi - typus diffusus 8 Adenoma tubulo - villosum intestini crassi 12 Colitis chronica ulcerosa 38

19 Cystis echinococcica hepatis 39 Cirrhosis micronodularis hepatis 37 Hepatitis chronica active 54 Steatonecrosis pancreatis 83

20 Adenoma pleomorphum glandulae salivalis 11 Adenolymphoma glandulae salivalis 9 Carcinoma adenocysticum glandulae salivalis 23

21 Hyperplasia endometrii simplex 56 Teratoma maturum ovarii 87 Adenocarcinoma endometrii 2 Leiomyoma hyalineum 62

22 Pyelonephritis purulenta acuta abscedens 80 Pyelonephrinitis chronic 79 Adenocarcinoma renis 7 Glomerulopathia diabetica 47

23 Adenocarcinoma prostatae 6 Seminoma testis 82 Carcinoma papillare vesicae urinariae 31

24 Haemorrhagia recens cerebri 52 Neurinoma 72 Glioblastoma multiforme 46 Meningeoma 68

U poslednjoj nedelji letnjeg semestra student OBAVEZNO polaže kolokvijum iz histološke dijagnostike. NAPOMENA: Ukoliko student ne položi kolokvijum u okviru predispitnih aktivnosti, isti može polagati samo u redovnim ispitnim rokovima počev od junskog roka tekuće školske godine.

MAKROSKOPSKA DIJAGNOSTIKA- MUZEJSKI PREPARATI U toku zimskog i letnjeg semestra studenti prisustvuju vežbama iz makroskopske

dijagnostike: jedan čas nedeljno po rasporedu koji se objavljuje u sklopu opšteg rasporeda nastave za studente Medicinskog fakulteta.

Ove vežbe se održavaju u Sali za makroskopske preparate na Zavodu za patologiju i histologiju na I spratu Medicinskog fakulteta u Novom Sadu.

Studentima se demonstriraju muzejski preparati sa posebnim zahtevom za samostalnim aktivnim radom u opisu i dijagnostici preparata.

Studentima je omogućeno da po slobodnom rasporedu ponovo pregledaju muzejske preparate i izvan redovnih termina vežbi.

Spisak preparata za makroskopsku dijagnostiku- muzejski preparati

Vežba Naziv preparata Br. preparata

1 Atrophia e compressione hepatis 1 Cystis hydatidosa lienis. Atrophia e compressione lienis 2

2 Hypertrophia myocardii et dilatatio ventriculorum cordis (Cor bovinum) 3 Hypetrophia prostatae. Hypertrophia trabecularis vesicae urinariae. 4

3 Amyloidosis lienis (sago slezina) 6 Anthracosis lymphonodorum bronchopulmonalium et pulmonis 11 Hyalinosis pleurae parietalis 7

4 Atherosclerosis arteriarum baseos cerebri 10 Haemorrhagia recens cerebri 15 Haematocephalus internus 79

5 Infarctus anaemicus lienis 13 Embolia thrombotica recens trunci pulmonalis et arteriarum pulmonalium 14

6 Cicatrix cutis 17 Hypoplasia renis 18 Cystes congenitales ovarii bilaterales 96

7 Abscessus cerebri 19 Laryngotracheobronchitis pseudomembranacea 22

8 Complexus primarius tuberculosis 23 Tuberculosis miliaris pulmonis 24 Tuberculosis caseosa cavernosa pulmonis sinistri 25

9 Fibroma pendulans 27 Papilloma laryngis 28

10 Naevus pigmentosus verrucosus cutis 31 Myxoma (pseudomyxoma) atrii sinistri cordis 33

11 Struma glandulae thyroideae 39 Carcinoma glandulae thyroideae 38

12 Carcinoma exulceratum mammae 34 Tumor malignus metastaticus pulmonis sinistri 36 Tumor malignus metastaticus in hepate 100

13 Myeloma multiplex (plasmocytoma) calvariae 40 Lymphoma lienis 41

14 Carcinoma metastaticum corporis vertebrae thoracalis 42 Melanoma metastaticum cordis 46

15 Bronchiectasiae cylindricae lobi inferioris pulmonis sinistri 51 Mesothelioma malignum pleurae 52 Carcinoma bronchi lobi superioris pulmonis infiltrans mediastini 90

16 Foramen ovale apertum 53 Endocarditis bacterialis 54 Epicarditis fibrinosa acuta (Cor villosum) 56

17 Cystes retentiones renis 57 Ren macropolycysticus 59

18 Ureter duplex 60 Contentum sanguineum vesicae urinariae 62

19 Carcinoma papillare pelvis renis 64 Adenocarcinoma renis 35

20 Leiomyomata subserosum et intramurale uteri 66 Diverticulum Meckeli intestini tenuis 69 Diverticulosis intestini tenuis 70

21 Ulcus chronicum ventriculi 73 Ulcus chronicum ventriculi ad pancreatem penetrans 74 Carcinoma exulceratum ventriculi 75

22 Carcinoma stenosans intestini crassi 76 Carcinoma exophyticum intestini crassi 91 Cirrhosis micro- et macronodularis hepatis 77

23 Aneurysma arteriae basilaris cerebri 78 Meningeoma regionis frontalis haemispheri dextri cerebri 82 Neurinoma anguli pontocerebellaris dextri 83

U poslednjoj nedelji letnjeg semetra student OBAVEZNO polaže kolokvijum iz makroskopske dijagnostike. NAPOMENA: Ukoliko student ne položi kolokvijum, isti može polagati samo u redovnim ispitnim rokovima počev od junskog roka tekuće školske godine.

SEMINARSKE VEŽBE I OBDUKCIJE SEMINARSKE VEŽBE Na kraju prvog semestra, u poslednjoj nedelji, u terminu vežbi, držaće se seminari. Seminarski

rad podrazumeva Powerpoint prezentaciju od strane studenata na zadatu temu. Studenti će biti podeljeni u nekoliko grupa. Unutar svake grupe, studenti će podeliti međusobom dodeljenu temu na pet delova tako da će svaki od studenata iz jedne grupe prezentovati deo teme, na vežbama, pred svojim nastavnikom ili asistentom. Prezentacije ne treba da budu duže od 20 minuta. Spisak tema će biti objavljen do 30. novembra, nakon čega će nastavnici i asistenti u svojim grupama podeliti teme. Učešće u izradi seminarskog rada je obavezno i bez toga studenti ne mogu overiti semestar. Seminar se ocenjuje oceama od 5-10 (Tabela 7.).

OBDUKCIJE U toku školske godine studenti moraju prisustvovati u jednoj od nastavnih baza

OBDUKCIJAMA. U toku školske godine student je OBAVEZAN da prisustvuje na najmanje 2 obdukcije (1 na

lokaciji Novi Sad i 1 na lokaciji Sremska Kamenica) bez kojih neće moći dobiti potpis na kraju semestra.

Studenti prisustvuju kompletnoj obdukciji i potpis da su prisustvovali obdukciji dobijaju u INDEKS (na zadnjoj strani indeksa).

Studenti se obučavaju da zapažaju morfološke promene i formiraju mišljenje i donose konačni obdukcioni zaključak.

Informacije o obdukcijama na lokaciji Sremska Kamenica se mogu dobiti svakog radnog dana i subotom u 7.30 na telefon 480-5322, a na lokaciji Novi Sad na telefon 484-3101 od 8.00 časova.

PITANJA ZA USMENI DEO ISPITA (važe za sve studente medicine upisane po svim nastavnim programima)

1. Uzroci oštećenja ćelije 2. Mehanizmi oštećenja ćelije 3. Akumulacija vode 4. Akumulacija lipida 5. Akumulacija ugljenih hidrata 6. Nekroza i apoptoza 7. Endogene pigmentacije 8. Egzogene pigmentacije 9. Patološka kalcifikacija 10. Hijalinoza 11. Stvaranje kamenova 12. Amiloidoza 13. Atrofija 14. Hipertrofija i hiperplazija 15. Metaplazija i displazija 16. Reparacija 17. Zarastanje rane 18. Hemodinamske promene u zapaljenju i celularne komponente

zapaljenja 19. Serozna, fibrinozna i kataralna zapaljenja

141. Šećerna bolest 142. Hiper- i hipofunkcija nadbubrežnih žlezda 143. Anomalije razvoja bubrega i mokraćnih vodova 144. Glomerulonefritis 145. Intersticijalni nefritis 146. Urolitijaza 147. Vaskularni poremećaji bubrega 148. Bubrežna insuficijencija 149. Zapaljenja mokraćne bešike 150. Zapaljenja prostate 151. Zapaljenja testisa 152. Neinfektiva oboljenja kože 153. Piodermije 154. Virusne dermatoze 155. Posebna oboljenja kože

(psoriasis, pemphigus, lupus erythematosus) 156. Vaskulitisi kože i panikulitisi 157. Nespecifična zapaljenja kostiju, hrskavice i zglobova 158. Specifična zapaljenja kostiju, hrskavice i zglobova 159. Osteoporoza

20. Gnojna zapaljenja 21. Hemoragijska i gangrenozna zapaljenja 22. Hronična zapaljenja 23. Hronična granulomatozna zapaljenja 24. Opšta patologija tuberkuloze 25. Sifilis 26. Virusne infekcije 27. Gljivične infekcije 28. Parazitarne infekcije 29. Opekotine i smrzotine 30. Radijaciona oštećenja 31. Oštećenja izazvana promenom pritiska (blast i kraš sindrom) 32. Hipersenzitivne reakcije 33. Mehanizmi nastanka autoimunih bolesti 34. Sistemski lupus eritematodes 35. Sistemska skleroza 36. Polimiozitis, dermatomiozitis, Sjogrenov sindrom 37. Reumatoidni artritis 38. AIDS 39. Morfologija odbacivanja grafta 40. Venska mnogokrvnost 41. Arterijska malokrvnost 42. Infarkt 43. Tromboza 44. Embolija 45. Krvavljenje 46. Otok 47. Šok 48. Klasifikacija poremećaja razvoja 49. Molekularne osnove i klasifikacija genskih bolesti 50. Monogenske autozomno dominantne bolesti 51. Monogenske autozomno recesivne bolesti 52. Citogenski (hromozomski) poremećaji 53. Osnovne dijagnostičke metode u patologiji 54. Definicija i klasifikacija tumora 55. Građa tumora i sekundarne regresivne promene u tumorima 56. Opšte karakteristike benignih i malignih tumora 57. Mehanizmi invazije i metastaziranja, tumorski recidiv i tumorska

kaheksija 58. Opšte karakteristike benignih epitelnih tumora 59. Opšte karakteristike malignih epitelnih tumora 60. Opšte karakteristike benignih mezenhimskih tumora 61. Opšte karakteristike malignih mezenhimskih tumora 62. Lokalno, sistematsko dejstvo tumora i paraneoplastični sindrom 63. Biologija tumorskog rasta (kinetika tumorskog rasta, tumorska

angiogeneza, heterogenost tumora) 64. Molekularna osnova neoplazije, invazivnosti i metastaza 65. Tumori usne duplje 66. Tumori nadbubrežne žlezde 67. Hiperplazija prostate 68. Tumori prostate 69. Tumori testisa 70. Nemelanocitni tumori kože 71. Melanocitni tumori kože 72. Benigni tumori kostiju, hrskavice i zglobova 73. Maligni tumori kostiju, hrskavice i zglobova 74. Tumori CNS 75. Tumori moždanica i perifernih nerava 76. Benigni epitelni tumori i preinvazivne lezije bronha 77. Maligni epitelni tumori bronha 78. Tumori pleure 79. Sekundarni tumori pluća 80. Tumori nosa i paranazalnih šupljina, ždrela, tonzila i grla 81. Tumori bubrega 82. Tumori mokraćne bešike 83. Tumori srca 84. Tumori krvnih i limfnih sudova 85. Prekancerozne lezije vulve i karcinomi vulve

160. Metabolijska oboljenja kostiju 161. Morbus Paget (Padžetova bolest), osteitis deformans 162. Degenerativna oboljenja zglobova (osteoarthritis) 163. Metabolijska oboljenja zglobova (giht) 164. Zapaljenja materice 165. Zapaljenja, pseudoerozije i erozije cerviksa 166. Nespecifična i specifična zapaljenja adneksa 167. Mastitisi 168. Bolesti bele i crvene pulpe slezine 169. Povišen intrakranijalni pritisak 170. Edem mozga 171. Hidrocefalus 172. Ishemijske lezije mozga 173. Intrakranijalne hemoragije 174. Infektivna oboljenja moždanica 175. Demijelinizirajuće bolesti CNS-a 176. Neurodegenerativne bolesti kore velikog mozga, bazalnih

ganglija i moždanog stabla 177. Patologija perifernih nerava 178. Primarna oboljenja mišića 179. Zapaljenja nosa, sinusa, ždrela, tonzila 180. Zapaljenja grla, traheje, bronhija i bronhiola 181. Bronhijalna astma 182. Promene širine lumena bronha 183. Plućna hipertenzija 184. Atelektaza pluća 185. Emfizem pluća 186. Respiratorni distres sindrom u odraslih 187. Respiratorni distres sindrom u novorođenčadi 188. Lobarna pneumonija 189. Bronhopneumonija 190. Apsces i gangrena pluća 191. Intersticijalna pneumonija 192. Gljivična i parazitarna zapaljenja pluća 193. Primarna tuberkuloza pluća 194. Postprimarna tuberkuloza pluća 195. Fibroze pluća 196. Pneumokonioze 197. Zapaljenja pleure i strani sadržaj u pleuralnoj šupljini 198. Ishemijska bolest srca 199. Hipertenzivna bolest srca 200. Reumatska bolest srca 201. Infektivni i neinfektivni endokarditisi 202. Hronična valvularna bolest 203. Kardiomiopatije 204. Miokarditisi 205. Urođene srčane mane 206. Bolesti perikarda 207. Ateroskleroza 208. Promene na arterijama u hipertenziji 209. Vaskulitisi 210. Aneurizme 211. Bolesti vena

86. Glandularna hiperplazija endometrijuma, endometrioza i adenomioza

87. Benigni i maligni tumori vaginalne porcije materice 88. Benigni i maligni tumori tela materice 89. Tumori trofoblastnog epitela 90. Ciste i benigni tumori jajnika 91. Maligni tumori jajnika 92. Displazijski i hiperplazijski procesi u dojci 93. Tumori dojke 94. Hiperplazija i tumori timusa 95. Tumori hipofize i hipotalamusa 96. Benigni tumori dečijeg doba 97. Maligni tumori dečijeg doba 98. Tumori pljuvačnih žlezda 99. Tumori jednjaka 100. Prekancerozna stanja želuca 101. Tumori želuca 102. Tumori tankog creva 103. Polipi i polipoze gastrointestinalnog trakta 104. Maligni tumori debelog creva 105. Tumori pankreasa 106. Tumori peritoneuma 107. Tumori jetre 108. Ne - Hodgkinski maligni limfomi 109. Morbus Hodgkin 110. Tumori štitaste žlezde 111. Tumori i hiperplazija paraštitastih žlezda 112. Stomatitis 113. Sialoadenitis 114. Ezofagitis 115. Promene širine jednjaka 116. Gastritis 117. Ulcus pepticum 118. Urođene anomalije gastrointestinalnog trakta 119. Celijačna bolest 120. Enteritis 121. Ileus 122. Colitis 123. Appendicitis 124. Cistična fibroza pankreasa 125. Pancreatitis 126. Peritonitis i strani sadržaj u peritonealnoj duplji 127. Nekroza jetre 128. Poremećaji cirkulacije jetre 129. Akutni virusni hepatitis 130. Apscesi jetre 131. Alkoholna bolest jetre 132. Hronični hepatitis 133. Holestaza 134. Ciroza jetre 135. Holelitijaza 136. Holecistitis 137. Limfadenitis 138. Tireoiditis 139. Strume štitaste žlezde 140. Basedovljeva bolest

crna boja= opšta patologija, pedijatrijska patologija, genetski poremećaji (1 pitanje)

crvena boja= tumori i prekancerozna stanja (1 pitanje)

zelena boja= digestivni, limfohistiocitini sistem, endokrina, dojka, ženski polni organi, koža, kosti, zglobovi (1 pitanje)

plava boja= pluća, kardiovaskularni sistem, bubrezi, muški polni organi, CNS, periferni nervi (1 pitanje).

OSNOVNI UDŽBENICI:

*PATOLOGIJA- Ivan Damjanov, Marin Nola, Stanko Jukić, Medicinska naklada Zagreb (prevod na srpski jezik)

*PRIRUČNIK ZA PRIPREMU ISPITA- Ivan Damjanov, Marin Nola, Medicinska naklada, Zagreb (prevod na srpski jezik)

*PRAKTIKUM PATOLOŠKE HISTOLOGIJE ZA STUDENTE MEDICINE- Živka Eri, Medicinski fakultet Novi Sad

*HISTOLOŠKE VEŽBE NA CD-u- Eri Živka, Medicinski fakultet Novi Sad PRAKTIKUM IZ MAKROSKOPSKE DIJAGNOSTIKE- Milana Panjković , Medicinski fakultet Novi Sad

POMOĆNI UDŽBENICI: PATOLOGIJA ZA STUDENTE STOMATOLOGIJE, Budakov Pavle, Živka Eri,

Medicinski fakultet Novi Sad.

PATOLOGIJA- Grupa autora, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Institut za patologiju

PATOLOGIJA- Robins (prevod na srpski) PATOLOGIJA ZA STUDENTE MEDICINE (KATALOG ZNANJA)- urednici: Živka Eri, Ištvan Klem, Medicinski fakultet Novi Sad, 2006.

MAKROSKOPSKI ATLAS –ROBINS- prevod na srpski

IV ISPIT

Ispit iz Patološke anatomije se sastoji iz dva dela: 1. Predispitnih aktivnosti studenta (Tabela 8) 2. Završnog usmenog dela ispita (Tabela 9)

1. PREDISPITNE AKTIVNOSTI STUDENTA

Kontinuirana provera i ocenjivanje u Predispitnim aktivnostima studenata obuhvataju: - redovno prisustvo na predavanjima, - redovno prisustvo i aktivno učestvovanje na vežbama sa proverom i ocenjivanjem znanja na svakoj vežbi, -prisustvovanje obdukcijama i seminarskim vežbama -jedan kolokvijum iz mikroskopskih preparata i jedan kolokvijum iz makroskopskih preparata na kraju školske godine u poslednje 2 nedelje letnjeg semestra - kolokvijum iz latinskih dijagnoza zajedno sa testom - kolokvijum- test iz teorijske nastave, na kraju letnjeg semestra. Student može u predispitnim aktivnostima dobiti najviše 30 bodova, a za prolaz je dovoljno 18 bodova (Tabela 8.). 1.1. REDOVNO PRISUSTVO NA PREDAVANJIMA Prisustvo na teorijskim predavanjima je po Statutu obavezno. Provera će se vršiti prozivanjem i/ili upisivanjem studenata u spiskove. Broj bodova, odnosno ocena za ovu predispitnu aktivnost, zavisi od broja izostanaka (Tabela 1). 1.2. VEŽBE

Student redovno prisustvuje i aktivno učestvuje na histološkim i makroskopskim vežbama sa proverom i dobijanjem bodova, odnosno ocenjivanjem znanja na svakoj vežbi.

U poslednjoj nedelji praktične nastave na kraju letnjeg semestra, student OBAVEZNO kolokvira mikrosopske i makroskopske vežbe. Prilikom polaganja praktičnog dela ispita student MORA posedovati i minimum teorijskog znanja kojim može objasniti lezije koje je prepoznao na mikroskopskim i muzejskim preparatima

U predispitnim aktivnostima je predviđeno da student može sakupiti maksimalno 5 bodova za vežbe, a minimum za prolaznost iznosi su 3 boda (Tabela 2.).

Na pretposlednjoj i poslednjoj vežbi u letnjem semestru studenti polažu kolokvijum iz praktičnog dela ispita koji podrazumeva:

1. Kolokvijum iz mikroskopskih preparata koji podrazumeva postavljanje dijagnoze i opis 3 mikroskopska preparata koje zatim obrazlaže usmeno pred nastavnikom. Za prolaz moraju biti pogođena i pravilno opisana i obrazložena 2 preparata (Tabela 5.).

2. Kolokvijum iz muzejskih (makroskopskih) preparata koji obuhvata opis 2 makroskopska preparata koji se, takođe, obrazlažu usmeno pred nastavnikom. (Tabela 4.).

3. Kolokvijum iz latinskih dijagnoza (polaže se zajedno sa testom): 10 latinskih dijagnoza od kojih za prolaz mora biti pravilno napisano najmanje 6 dijagnoza (Tabela 6).

Nastavnik ima pravo da uz preparate pita teoriju vezanu za patološke promene prisutne u preparatima.

Ukoliko ne polože navedene kolokvijume, studenti praktični deo ispita polažu u zvaničnom ispitnom roku počev od junskog ispitnog roka tekuće godine.

Kolokvijumi iz praktičnog dela nastave ocenjuju se ocenom od 5-10 (Tabele 4, 5 i 6). Položen praktični deo ispita važi zauvek!

1.3. KOLOKVIJUM IZ TEORIJE Studenti moraju obavezno na kraju letnjeg semestra tekuće školske godine polagati

kolokvijum u vidu testa iz Opšte i Specijalne patologije. Teorijski test je kvalifikacioni, i ima 30 pitanja. Minimalni broj bodova za prolaznost je

60% tačnih odgovora što iznosi 18 bodova (Tabela 3.). Položen test važi zauvek! Rezultati testa se objavljuju istog dana, a uvid u test je moguć sutradan kod sekretara katedre

doc. dr. Aleksandre Lovrenski (Centar za patologiju Instituta za plućne bolesti Vojvodine), a u njenom odsustvu kod asist. dr Tanje Lakić (Zavod za patologiju i histologiju KC Novi Sad).

Položen teorijski test i sva 3 kolokvijuma (Mikroskop, Makrosko i latinske dijagnozep) su uslov za izlazak na završni usmeni deo ispita.

Popravni (za one koji su pali) za kolokvijume iz teorijske nastave i mikroskopskih vežbi se održavaju u okviru redovnih ispitnih rokova počev od junskog roka tekuće školske godine. Mesto i vreme održavanja kolokvijuma će biti blagovremeno okačeni na sajtu fakulteta i oglasnoj tabli u Zavodu za patologiju i histologiju na I spratu Medicinskog fakulteta u Novom Sadu.

Studenti koji u toku školske godine ne polože ni jedan kolokvijum mogu u junsko-julskom ispitnom roku izaći na test i kolokvijume iz praktične nastave.

2. ZAVRŠNI USMENI DEO ISPITA (Tabela 9)

Student stiče pravo polaganja usmenog ispita iz predmeta nakon overenog VI semestra, pribavljenog potpisa nastavnika u indeksu i položenih svih parcijalnih delova u sklopu predispitnih aktivnosti studenta.

Student ne može pristupiti završnom usmenom delu ispita ukoliko nema položena sva 4 parcijalna dela ispita (test, makroskop, mikroskop, dijagnoze)

Polaganje usmenog dela ispita obavlja se u predviđenim ispitnim rokovima prema Statutu Medicinskog fakulteta koje Služba fakulteta objavi na početku školske godine i u skladu je sa usvojenim Pravilnikom o polaganju ispita na Medicinskom fakultetu.

Završni usmeni deo ispita (Tabela 9.) iz teorijske nastave se sastoji iz četiri pitanja, i to dva

pitanja iz Opšte patologije i dva pitanja iz Specijalne patologije. U slučaju potrebe za objektiviziranjem ocene, ispitivači imaju diskreciono pravo da postave dopunska pitanja iz celokupnog gradiva.

Za usmeni deo ispita studenti "biraju nastavnika“ izvlačenjem kartice sa imenima unapred određenih ispitivača metodom slučajnog izbora na sam dan ispita.

Izvlačenje nastavnika vrši se na Odeljenju za patologiju Instituta za Onkologiju Vojvodine kod šefa Katedre prof. dr Slavice Knežević-Ušaj

Katedra za patologiju ima zajednički kriterijum da kandidat za pozitivnu ocenu mora dati pozitivan odgovor na svako od četiri teorijska pitanja.

U ispitnim rokovima izlazak na test, kolokvijume iz praktičnog dela nastave i/ili usmeni deo ispita se potvrđuje 72 sata (subota i nedelja se ne računaju) pre izlaska ostavljanjem potpisa kod Sekretara Katedre (I sprat Medicinskog fakulteta- Zavod za patologiju i histologiju).

Vreme i mesto održavanja testa i teorijskog dela ispita se ističe blagovremeno na oglasnoj tabli Zavoda za patologiju i histologiju i na sajtu Medicinskog fakulteta posebno za svaki ispitni rok jer je uslovljeno zauzetošću amfiteatara i vežbaonica redovnom nastavom iz Histologije i Patologije.

Tabela 1. BODOVNA TABELA ZA PREDISPITNE AKTIVNOSTI I ZAVRŠNI ISPIT ZA PREDMET PATOLOGIJA

KRITERIJUM MAKSIMALAN BROJ BODOVA

BODOVI ZA PROLAZ

Vežbe 5 3 Kolokvijumi 10 6

Seminari 3 2 Predavanja 2 1

Test 5 3 Dijagnoze 5 3

Završni ispit 70 42 Ukupno 100 60

Tabela 2. BODOVNA TABELA ZA VEŽBE ZA PREDMET PATOLOGIJA OSVOJEN BROJ BODOVA

5 4 3 2 1 1

OBLICI PROVERE ZNANJA ZA STUDENTE MEDICINE ZA PREDMET PATOLOŠKA ANATOMIJA

Tabela 3. PROVERA ZNANJA – KOLOKVIJUMI (TEST) ZA PREDMET PATOLOGIJA BODOVNA TABELA

BROJ TAČNIH ODGOVORA

OSVOJEN BROJ BODOVA OCENA

29-30 5 10 27-28 4 9 24-26 4 8 21-23 3 7 18-20 3 6 0-19 0-2 5

Tabela 4. PROVERA ZNANJA – KOLOKVIJUM IZ MAKROSKOPSKIH PREPARATA ZA PREDMET PATOLOGIJA

BODOVNA TABELA

OCENA BODOVI 10 5 9 4 8 4 7 3 6 3 5 0-2

Tabela 5. PROVERA ZNANJA – KOLOKVIJUM IZ MIKROSKOPSKIH PREPARATA ZA PREDMET PATOLOGIJA

BODOVNA TABELA

OCENA BODOVI 10 5 9 4 8 4 7 3 6 3 5 0-2

Tabela 6. PROVERA ZNANJA – KOLOKVIJUM IZ DIJAGNOZA ZA PREDMET PATOLOGIJA

BODOVNA TABELA

BROJ TAČNIH ODGOVORA BODOVI OCENA 10 5 10 9 4 9 8 4 8 7 3 7 6 3 6

0-5 0-2 5

Tabela 7. PROVERA ZNANJA – SEMINAR ZA PREDMET PATOLOGIJA BODOVNA TABELA

OCENA BODOVI

8-10 3 6,7 2 5 0,1

Tabela 8. PREDISPITNE AKTIVNOSTI ZA PREDMET PATOLOGIJA BODOVNA TABELA

OSVOJEN BROJ BODOVA OCENA

29-30 10 27-28 9 24-26 8 21-23 7 18-20 6 0-17 5

Tabela 9. ZAVRŠNI USMENI ISPIT IZ PREDMETA PATOLOGIJA BODOVNA TABELA

OSVOJEN BROJ BODOVA OCENA

66-70 10 60-65 9 54-59 8 48-53 7 42-47 6 0-41 5