tansa

Razvoj sistema funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih u Srbiji od 2011. do 2013. godine

OBUKA ZA KALEMARA

PRIRUČNIK ZA POLAZNIKA

Projekat realizuju:

ORA U/OV1-OUU10E SOI5Dž1.TANT5

Република Србија Министарство

Пројекат финансира Европска

SADRŽAJ:

1 .MERE BEZBEDNOSTI I ZAŠTITE ZDRAVLjA NA RADU

2. OSNOVNI POJMOVI U KALEMARSTVU

3. OSNOVNI NAČINI KALEMLjENjA

3.1. KALEMLjENjE OČENjEM (OKULACIJA) 3.2. TEHNIKA KALEMLjENjA KALEMGRANČICOM

4.VRSTE KALEMARSKOG ALATA 4.1 .VOĆARSKI ALAT 4.2. VEZIVNI MATERIJAL 4.3. KALEMARSKI VOSAK

5. FIZIOLOGIJA KALEMLjENjA

6. TEHNIKE KALEMLjENjA

6.1. TEHNIKA KALEMLjENjA OČENjEM 6.2. TEHNIKA KALEMLjENjA ENGLESKIM SPAJANjEM 6.3. TEHNIKA KALEMLjENjA PROSTIM SPAJANjEM 6.4. TEHNIKA KALEMLjENjA SPAJANjEM SA STRANE

7. PROCES KALEMLjENjA

UVOD

Priručnik za polaznike Obuke za kalemara razvijen je u okviru projekta Razvoj sistema funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih u Srbiji - „Druga šansa". Priručnik je namenjen polazniku koji se obrazuje u školi za osnovno obrazovanje odraslih i oslanja se na principe, ciljeve i ishode funkcionalnog osnovnog obrazovanje odraslih i na ciljeve i ishode programa obuke za kalemara . Poslovi kalemara pripadaju području rada Poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane i grupi zanimanja u poljoprivredi. Redovno pohađanje obuke uz upotrebu ovog priručnika omogućuje sticanje osnovnih znanja, veština i stručnih kompetencija na poslovima baštovana. Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije omogućuju dalju stručnu obuku za poslove voćara i rezača voća. Svrha Priručnika je unapređenje znanja i veštine neophodnih za uspešno obavljanje poslova kalemara. Sadržaji dati u priručniku takođe omogućuju uspešno pripremanje i polaganja ispita za obuku.

Priručnik se sastoji iz nekoliko celina. U prvom poglavlju obrađene su mere bezbednosti i zaštite na radu u kalemarskoj proizvodnji. U drugom poglavlju date su sve aktivnosti u kalemarskoj proizvodnji koje imaju za cilj da osposobe polaznike za korišćenje kalemarskog alata, pripremanje podloge i plemke i kalemljenje. Na kraju svakog poglavlja date su definicioje ključnih pojmova koji se koriste u tekstu, kao i pitanja i zadaci čiji je cilj provera naučenog i razumevanja pročitanog.

1. MERE BEZBEDNOSTI I ZAŠTITA ZDRAVLjA NA RADU

Pre nego što se uključite u proces rada neophodno je da se informišete o opasnostima na poslu. Zato treba da se upoznate pravilnik o zaštiti na radu i posledice koje mogu nastati usled nepridržavanja datih uputstava. Neophodno je nošenje radne odeće(radno odelo, čizme, rukavice i po potrebi zaštitna maska). Pošto kalemljenje zahteva upotrebu različitih vrsta oštrog alata, prilikom njegovog sprovođenja potrebno je održavati visoku koncentraciju i sprovoditi odgovarajuće mere opreza pri radu. Alat koji se koristi pri kalemljenju pre početka kalemljenja potrebno je da bude pregledan u cilju utvrđivanja njegove ispravnosti. Kalemari koji rukuju oštrim noževima poželjno je da su dovoljno udaljeni jedan od drugog, kao i od ostalih učesniku u poslovima kalemljenja. Osnovno pravilo pri rukovanju oštrim alatom je da se na putu sečiva nikada ne nađu delovi tela. Zbog izloženosti palca ruke u kojoj se drži nož čestim posekotinama, kalimari često na ovom prstu iz preventivnih razloga nose posebne naprstke ili ga jednostavno umotavaju zavojem, tako da u slučajnom kontaktu sa sečivom noža ne dolazi do povređivanja.

U toku kalemljenja ne treba konzumirati alkohol, drogu niti raditi pod uticajem sredstava za smirenje. U toku rada treba praviti kraće pauze čim se oseti zamor ili pad koncentracije.

2.OSNOVNI POJMOVI U KALEMARSTVU

Šta je kalemljenje?

Kalemljenje je postupak kojim se deo jedne biljke (plemka, pelcer) sjedinjuje sa delom druge biljke (podloga). Srastanjem sjedinjenih delova dobija se nova biljka (kalem), koja je sposobna da nastavi samostalan život. Svrha kalemljenja u voćarstvu je da se osobine željene plemenite sorte putem plemke verno prenesu na novu voćku - kalem. Na taj način, nova voćka će zadržati sve najvažnije osobine roditeljske sorte, iako joj koren, a često i deo debla, potiče od druge sorte ili čak voćne vrste. Izborom različitih vrsta podloga moguće je poboljšati sposobnost prilagođavanja određene sorte klimatskim i zemljišnim uslovima i modifikovati razne druge osobine sorte, kao što su bujnost, brzina stupanja na rod itd.

Od čega se sastoji kalem?

Kalem se sastoji od podloge i plemke (slika 1). U voćarstvu podloga je voćka koja ima koren, a plemka je deo koji potiče od plemenite sorte, koji se kalemi na podlogu i od kojeg treba da se obrazuje novo stablo. Mesto na kojem se spajaju podloga i plemka naziva se spojno mesto kalema.

Podloga može da se dobije iz semena ili vegetativnim načinom (najčešće ožiljavanjem različitih delova stabla, korenovim izdancima i slično). Podloga nastala iz semena naziva se sejanac ili divljačica, a ako je razmnožena vegetativno, naziva se mladica.

Kao plemka najčešće se koristi deo mladara ili letorasta sorte koja treba da se kalemi na podlogu. Da bi

kalemljenje bilo uspešno, plemka treba da sadrži bar jedan vegetativni (drvni) ili mešoviti pupoljak. Po prijemu kalema, iz ovih pupoljaka plemke razvijaju se mladari, od kojih se formira

stablo buduće voćke. Cvetni pupoljci koštičavih voćaka (breskve, kajsije, šljive, trešnje i višnje) ne mogu se koristiti za kalemljenje, pošto iz ovih pupoljaka, čak i kada dođe do prijema kalema, ne razvija se mladar, već samo cvet, koji ubrzo otpada. U voćarstvu se razlikuju dva osnovna tipa plemki: kalemgrančica i okce.

Kalemgrančica je tip plemke koji se dobija od letorasta (jednogodišnje grane koja se nalazi u periodu zimskog mirovanja) na taj način što se letorast iseče na delove koji sadrže 1 - 3 pupoljka. Okce je tip plemke koji se dobija tako što se nožem sa mladara skida štitoliki odsečak koji se sastoji od kore i tankog sloja drveta, sa pupoljkom i skraćenom lisnom drškom u sredini (slika 2). Zbog svog oblika, koji podseća na štit, ovakav tip plemke naziva se i štitić. Način kalemljenja u kojem se kao podloga koristi okce poznat je kao okulacija ili očenje.

Slika 1. Komponente od kojih se obrazuje kalem (gore) i voćka koja je nastala kalemljenjem (dole)

Slika 2. Svežnji letorasta od kojih se prave kalemgrančice (levo); izgled kalemgrančica pripremljenih za različite načine kalemljenja (desno);

Šta se podrazumeva pod podudarnošću (kompatibilnošću) podloge i plemke?

Da bi kalemljenje uspelo, potrebno je da su podloga i plemka fiziološki dovoljno podudarne (kompatibilne). Ukoliko je fiziološka podudarnost između podloge i okalemljene sorte veća, bolji je prijem kalemova, voćke su dugovečnije, rodnije, otpornije na sušu i imaju čvršću vezu na spojnom mestu. Ako ne postoji podudarnost između podloge i plemke, pri kalemljenju ne dolazi do srastanja podloge sa plemkom, odnosno kalemljenje ne uspeva. Ako je podudarnost između podloge i plemke delimična, može da dođe do prijema kalema, ali u kasnijem životnom periodu takva voćka slabo raste i rađa, osetljiva je na sušu, formira zadebljanje (guku) i lako se lomi na spojnom mestu. Iz navedenih razloga, pri kalemljenju je neophodno odabrati. vrstu podloge koja ispoljava dobru podudarnost sa sortom koja se kalemi. Najveću međusobnu podudarnost imaju pripadnici iste voćne vrste (na primer: kruška sa kruškom, jabuka sa jabukom, šljiva sa šljivom itd). Između pripadnika različitih voćnih vrsta obično ne postoji zadovoljavajuća podudarnost, kao što

je slučaj ako se kalemi kruška na šljivu ili jabuku, orah na lesku itd. Ovde postoje izuzeci, pa se neke sorte kruške mogu uspešno kalemiti na neke tipove dunje.

Šta je kalus i kako se on obrazuje?

Ako postoje odgovarajući uslovi za srastanje, na mestu spoja podloge i plemke počinje da se obrazuje kalus. Kalus predstavlja posebnu vrstu tkiva koje ima ulogu da zatvara rane. Prilikom kalemljenja kalus stvara funkcionalni most između podloge i plemke i omogućava da se između njih uspostavi normalan protok vode i hranljivih materija. Najveći značaj za obrazovanje kalusa ima sloj tvornih ćelija koji se nalazi između drveta i kore. Ovaj sloj se naziva kambijum. Da bi kalemljenje uspelo, od presudnog je značaja da se prilikom spajanja podloge i plemke njihovi kambijumi dovedu u direktan kontakt.

Pošto kambijumi podloge i plemke imaju glavnu Slika 4. Podudarnost ulogu u stvaranju zajedničkog kalusa, vrlo je

važno za podloge i plemke: slaba prijem kalema da se pri njihovom spajanju poklope

(gore), dobra (dole) kambijumi oba dela.

Слика 5. Калусно ткиво: на рани одсечене гране (лево), на спојном месту калема (десно)

Ključni pojmovi: Kambijum — tvorno tkivo Letorast — jednogodišnja grana Kompatibilan - podudaran

Zadaci za proveru znanja:

1. Šta je kalemljenje? 2. Od čega se sastoji kalem? 3. Šta se podrazumeva pod podudarnošću (kompatibilnošću) podloge i plemke? 4. Šta je kalus i kako se on obrazuje?

3.OSNOVNI NAČINI KALEMLjENjA

U zavisnosti od karakteristika plemke i načina na koji se ona spaja sa podlogom svi načini kalemljenja voćaka mogu da se svrstaju u dve osnovne grupe: 1) kalemljenje očenjem (okulacija); 2) kalemljenje kalemgrančicom.

3.1. KALEMLjENjE OČENjEM (OKULACIJA)

Kod kalemljenja očenjem kao plemka koristi se bočni vegetativni ili mešoviti pupoljak sa malim delom okolne kore i tankim slojem drveta. Podloga ne treba da bude starija od jedne godine, jer je kod starijih podloga prijem slabiji. Nisu poželjne podloge koje su na mestu kalemljenja tanje od 5 ili deblje od 12 milimetara. Za kalemljenje očenjem najpogodnije su podloge debljine od 6-8 milimetara. Kalemljenje se sprovodi tako što se plemka umeće pod koru podloge, a zatim pričvršćuje vezivom. Kao vezivo najčešće se koriste gumene ili polietilenske trake jer su dovoljno elastične da se ne usecaju u koru kalema. Cilj vezivanja je da se okce dovede u prisan kontakt sa kambijumom podloge, da se onemogući njegovo pomeranje i da se kora podloge što više pritisne uz štitić i što bolje zatvori „T" urez, u cilju sprečavanja gubljenja vlage iz okca i spojnog mesta. Kod ovog načina kalemljenja ne koristi se kalemvosak. Prijem kalemova može da se proveri ubrzo posle okulacije. Kod očenja budnim pupoljkom, primljeni pupoljak odmah kreće i počinje da se razvija u mladar. U slučaju očenja mirujućim pupoljkom, 1 -2 nedelje posle kalemljenja kod primljenih okaca lisna peteljka otpada pri lakom dodiru, a nekad i samostalno. Ukoliko nije došlo do prijema okca, lisna peteljka je čvrsto spojena sa štitićem.

Koliki je značaj kalemljenja očenjem?

Od svih načina kalemljenja kalemljenje očenjem se najviše primenjuje u rasadničkoj praksi. Njegove prednosti u odnosu na ostale načine su: - omogućava masovnu proizvodnju voćnih sadnica;

plemke se racionalno koriste (plemka sadrži samo jedan pupoljak); tehnika kalemljenja je jednostavna i omogućava visok radni učinak (dobro obučen kalemar dnevno okalemi oko 800 do 1000 podloga); ne zahteva upotrebu kalem voska; postiže se visok procenat prijema kalemova (oko 95 %); ako se kalem ne primi pri prvom kalemljenju, kalemljenje može da se ponovi u istoj sezoni (već posle 2-3 nedelje); dobijene sadnice su ujednačene i visokog kvaliteta; može da se vrši u dugom vremenskom periodu u toku vegetacije i u vreme kada u rasadnicima ima malo drugih važnih poslova.

Kada može da se vrši kalemljenje očenjem?

U zavisnosti od vremena kada se izvodi, razlikuje se očenje na mirujući i na budni pupoljak. Očenje na mirujući (spavajući) pupoljak vrši se u drugoj polovini leta (najčešće od 20. jula do 15. septembra). Tada se podloge još nalaze u periodu fiziološke aktivnosti, a plemke (pupoljci) su dobro razvijeni, zreli i u stanju su relativnog mirovanja. Ranije treba vršiti kalemljenje kržljavijih, debljih i starijih podloga i voćnih vrsta koje ranije završavaju vegetaciju jer kod njih pre dolazi do smanjenja kretanja sokova i prestanka odvajanja kore. Orijentacioni redosled kalemljenja podloga okulacijom na mirujući pupoljak po voćnim vrstama bio bi: sejanci raznih vrsta šljiva, sejanci kruške, sejanci oraha, sejanci trešnje, sejanci breskve, vegetativno razmnožene dunje, sejanci i vegetativno razmnožene jabuke, sejanci džanarike, sejanci magrive. Posle prijema, okalemljeni pupoljak ne kreće, već miruje do proleće. Tada se budi i od njega se do kraja vegetacije obrazuje snažan mladar. Ako je očenje izvršeno ranije, a bila je vlažna i topla jesen, okalemljeni pupoljak može da krene iste jeseni. To nije poželjno, jer jesenji mladari ulaze u zimu nedovoljno odrveneli, pa mogu da budu oštećeni od zimskih mrazeva. Okca za očenje mirujućim pupoljkom uzimaju se sa dugih i umereno debelih mladara, jer na takvim mladarima ima najviše dobro razvijenih pupoljaka. Mladare je najbolje skidati sa matičnih stabala u jutarnjim ili večernjim časovima jer je tada isušivanje tkiva najmanje. Odmah po odsecanju mladara lisne peteljke se krate na oko 1 centimetar da bi se smanjilo isušivanje pupoljaka. Mladari se vezuju po 50 komada u snopiće, obeležavaju etiketama, omotavaju vlažnim krpama i čuvaju u frižiderima ili hladnjačama do upotrebe. Pre kalemljenja mladarima se odseca donji deo, na kojem su pupoljci slabo razvijeni i vršni deo na kojem su nedovoljno zreli.

Očenje na budni pupoljak obično se vrši rano s proleća pupoljkom iz prethodne vegetacije kad se pokrenu sokovi u podlozi, odnosno kada kora na podlozi može da se lako odvoji od drveta. To je obično period od početka marta do kraja aprila. Letorasti koji

služe da se sa njih uzimaju okca

Слика 6. Младар јабуке припремљен заскидање штитића за калемљење очењем намирујући пупољак

najbolje je da se skinu sa matičnih stabala u jesen, odmah posle opadanja lišća, da se vežu u snopiće od po 50 komada, obeleže etiketom i čuvaju u vlažnom pesku na temperaturi od 2-5 oS, da bi zadržali svežinu i da bi pupoljci ostali do momenta kalemljenja u stanju mirovanja. Letorasti se mogu uzimati i tokom zime kad nema mrazeva, sve do pred samo kalemljenje, vodeći računa da pupoljci ne krenu. U toplijim krajevima, kod breskve, koja se odlikuje brzim razvojem, očenje može da se vrši i u kasno proleće, obično u toku juna, pupoljkom iz tekuće vegetacije. Posle prijema, iz okalemljenog pupoljka odmah počinje da se obrazuje mladar, koji u dobrim uslovima nege do kraja vegetacije dostigne normalnu razvijenost. Očenje na budni pupoljak ima daleko manji značaj za masovnu rasadničarsku proizvodnju u odnosu na očenje na mirujući pupoljak.

3.2. TEHNIKA KALEMLjENjA KALEMGRANČICOM

Kalemljenje kalemgrančicom uglavnom se obavlja u vreme mirovanja voćaka. Kao plemka koristi se deo letorasta koji na sebi ima najčešće 2-3 dobro razvijena vegetativna (drvna) ili mešovita pupoljka. Kalemljenje se sprovodi tako što se prvo na podlozi, a zatim na kalemgrančici prave rezovi oštrim kalemarskim nožem, a zatim se podloga i kalemgrančica spajaju tako da im kambijumi u što većoj meri dođu u kontakt. Vezivom se obezbeđuje prisan međusobni kontakt podloge i plemke i onemogućava pomeranje. Svi preseci i mesta koja nisu pokrivena korom premazuju se kalemvoskom da bi se sprečilo isušivanje tkiva. Kalemljenje se obavlja u proleće, kada se aktiviraju sokovi u podlozi. U vreme kalemljenja kalemgrančica treba da bude u stanju fiziološkog mirovanja. Čim počne srastanje podloge i plemke, iz pupoljaka na kalemgrančicama počinju da se razvijaju mladari, što je glavni vidljivi znak da prijem kalema ima dobar tok.

Letorasti od kojih se dobijaju kalemgrančice najbolje je da se skinu sa matičnih stabala u jesen, odmah posle opadanja lišća. Vezuju se u snopiće od po 50 komada, obeležavaju etiketom i čuvaju u vlažnom pesku na temperaturi od 2-5 oS, da bi zadržali svežinu i da bi pupoljci ostali do momenta kalemljenja u stanju mirovanja. Letorasti se mogu uzimati i tokom zime kad nema mrazeva, sve do pred samo kalemljenje, vodeći računa da pupoljci ne krenu.

Pri kalemljenju kalemgrančicom podloga može da bude jednake debljine ili deblja od kalemgrančice. Ako su podloga i kalemgrančica iste ili približno iste

debljine primenjuje se prosto ili englesko spajanje. Ako je podloga deblja od kalemgrančice 2-3 puta, primenjuje se spajanje sa strane, a u slučajevima kada je podloga znatno deblja (najčešće prilikom prekalemljivanja voćaka) vrši se kalemljenje pod koru.

Koje su prednosti kalemljenja kalemgrančicom?

- izvodi se u zimskom periodu ili u rano proleće kada nema značajnih radova u rasadniku;

- može da se izvodi u zatvorenim prostorijama (takozvano „sobno" ili kalemljenje „iz ruke");

- zbog velikog broja različitih tehnika kalemljenja, ima široku primenu, ne samo u proizvodnji voćnih sadnica, već i za prekalemljivanje voćaka, prevazilaženje inkompatibilnosti kod nekih vrsta voćaka itd;

- omogućava kalemljenje debljih podloga koje ne mogu da se direktno kaleme očenjem;

- neki načini kalemljenja kalemgrančicom mogu da se izvode mašinski.

Слика 7. Калемљење калемгранчицом

Koji su nedostaci kalemljenja kalemgrančicom?

plemke se ne koriste ekonomično (kalemgrančica najčešće sadrži više od jednog pupoljka); radni učinak kalemljenja je manji, pa su troškovi kalemljenja veći nego kod kalemljenja očenjem; tehnika kalemljenja je složenija i zahteva veću umešnost kalemara; prijem kalemova je slabiji nego kod kalemljenja očenjem;

Ključni pojmovi: Inkopatibilan — nepodudaran Vegetativno razmnožavanje — razmnožavanje delovima biljaka

Zadaci za proveru znanja:

1. Koliki je značaj kalemljenja očenjem?

2. Kada može da se vrši kalemljenje očenjem?

3. Koje su prednosti kalemljenja kalemgrančicom?

4. Koji su nedostaci kalemljenja kalemgrančicom?

4. VRSTE KALEMARSKOG ALATA

4.1 .VOĆARSKI ALAT

Za uspešno kalemljenje potrebno je obezbediti sledeći alat: voćarske makaze, voćarski nož (kresač), voćarsku testericu, kalemarski nož, brus (belegiju) i kaiš za oštrenje.

Voćarska testerica

Voćarska testerica se upotrebljava pri skraćivanju debljih grana kod raznih načina kalemljenja kalemgrančicom, a naročito kod prekalemljivanja voćaka. Voćarska testerica treba da bude oštra i tanka, da bi ostavljala gladak rez.

Voćarske makaze

Koriste se za skidanje suvišnih grana sa podloga, skraćivanje podloga pri kalemljenju, skidanje mladara i letorasta sa matičnih stabala, skraćivanje lisnih peteljki na mladarima itd.

Makaze moraju da budu oštre, da ne bi gnječile grančice pri sečenju i da se sečiva dobro spajaju, odnosno da „ne žvaću". Oštrenje voćarskih makaza vrši se grubim kamenom, uglavnom sa spoljne strane sečiva.

Voćarski noževi (kresači)

Voćarski noževi imaju debele listove i savijenu oštricu i dršku. Ukoliko je list duži, deblji i više zakrivljen, utoliko je nož namenjen za grublje radove. Oštrenje se vrši sa obe strane lista, na grubom kamenu. Najčešće se koriste za čišćenje podloga od suvišnih grančica i za zaglađivanje preseka na podlogama posle pravljenja reza grubom testericom. Noževi za kalemljenje

Postoji više tipova kalemarskih noževa od kojih su najvažnija sledeći: - kalemarski noževi za kalemljenje očenjem, - kalemarski noževi za kalemljenje kalemgrančicom i - kombinovani kalemarski noževi.

Kalemarski nož za kalemljenje očenjem ima oštricu koja je na vrhu savijena da bi se olakšalo pravljenje „T" ureza na podlozi. Pored toga ovaj nož ima i poseban dodatak za odvajanje kore na podlozi. Ovaj dodatak može da se nalazi na samom listu noža (u vidu izbočine na poleđini lista), ili je poleđina lista ravna, a dodatak je smešten na zadnjoj strani drške u obliku pljosnatog nastavka. Kalemarski nož za kalemljenje kalemgrančicom ima ravnu ili malo savijenu oštricu i ravnu ili malo savijenu dršku. Oštrica mu je duža nego kod noža za kalemljenje očenjem. Kombinovani kalemarski nož ima dug list i izrađuje se u više veličina. Oštrica mu je ravna ili malo savijena na vrhu. Sa leđne strane lista ima izbočinu za odvajanje kore. Pogodan je za kalemljenje očenjem, kao i za kalemljenje kalemgrančicom. Koristi se masovno u široj

voćarskoj praksi.

Слика 8. Воћарски нож

Слика 9. Врсте калемарских ножева: за калемљење калемгранчицом (лево), закалемљење очењем (у средини), комбиновани (десно)

Dobar kalemarski nož treba da pravi ravan i gladak rez, da se tupi što sporije i da se ne lomi lako pri jačem opterećenju. Da bi pravio ravan i gladak rez kalemarski nož mora da bude besprekorno oštar. Ukoliko je nožem moguće brijanje dlaka (proba se vrši na podlaktici) nož je dovoljno oštar za kalemljenje. Oštrenje kalemarskih noževa je složen postupak i zahteva primenu grubih i finih bruseva i posebnih kaiševa za oštrenje.

4.2. VEZIVNI MATERIJAL

Za učvršćivanje plemke uz podlogu upotrebljava se ratličito vezivo: rafija, manila, celofan, polietilenske trake, gumene trake, gumene kopče i dr. Da bi udovoljio svojoj nameni, vezivni materijal treba da je jak, elastičan, trajan i jeftin. U poslednje vreme sve više se koriste tanke polietilenske trake (debljine 0,08 milimetara), koje su mekane, jake i elastične. Gumene trake se masovno danas koriste kod kalemljenja očenjem, jer su jake, dovoljno čvrsto stežu kalem i elastične su. Ne usecaju se u koru kalema, te ne zahtevaju popuštanje i uklanjanje nakon prijema kalema, pošto same pucaju posle određenog vremena.

4.3. KALEMARSKI VOSAK

Za kalemljenje kalemgrančicom potreban je kalemvosak. Kalemvosak ima zadatak da izoluje spojno mesto kalema od nepovoljnih spoljašnjih uticaja, da spreči isušivanje plemke i spojnog mesta kalema i da stvori povoljnu sredinu za srašćivanje rana i prijem kalema. Kalemvosak treba da zadovolji sledeće uslove: da stimulativno deluje na brzo zarašćivanje rana, da se lako spravlja, da je lepljiv, da se brzo i lako razmazuje, ali da ne zapada između preseka i ne sprečava srašćivanje, da nije osetljiv prema temperaturnim promenama, da ga ne spira kiša, da nije privlačan za ptice, pčele miševe i sl., da ne sadrži štetne materije i da nije skup. Postoji više recepata za spravljanje kalemvoska, ali se danas sve više u voćarskoj praksi koristi industrijski kalemvosak na bazi sintetičkih smola.

Ključni pojmovi: Inkopatibilan — nepodudaran Vegetativno razmnožavanje — razmnožavanje delovima biljaka

Zadaci za proveru znanja:

1. Šta čini voćarski alat? 2. Najvažniji tipovi kalemarskog alata ? 3. Koji je osnovni zadatak kalemarskog voska?

5. FIZIOLOGIJA KALEMLjENjA

Od čega zavisi uspeh kalemljenja? Uspeh pri kalemljenju zavisi od podudarnosti (kompatibilnosti) podloge i plemke, vremena kalemljenja, životne aktivnosti podloge i plemke, kvaliteta podloge, kvaliteta plemmke, kontakta na spojnom mestu, vremenski prilika za vreme i posle kalemljenja, brzine kalemljenja, nivoa higijene prilikom kalemljenja, načina kalemljenja i obučenosti kalemara. Ukoliko je podudarnost između podloge i plemke veća postiže se bolji uspeh pri kalemljenju. Prolećni meseci su najpogodniji za različite načine kalemljenja kalemgrančicom, a letnji za kalemljenje očenjem. Podloga treba da je dobro odnegovana i zdrava, da je fiziološki aktivna (da postoji aktivan protok materija kroz nju) i dovoljno debela, zavisno od načina kalemljenja. Podloga ne treba da bude tanja od 5 niti deblja od 8 milimetar za kalemljenje očenjem. Podloge tanje od 7 milimetara nisu pogodne za kalemljenje kalemgrančicom. Kalemgrančica treba da je zdrava, poznatog porekla, sveža i bogata rezervnim hranljivim materijama. Kalemgrančice treba uzimati samo iz dobro odnegovanih zasada za proizvodnju plemci (matičnjaka). Kržljave i tanke kalemgrančice imaju slab prijem i spor rast ako se prime. Plemku pri spajanju sa podlogom uvek treba postaviti u smeru ranijeg rasta (da pupoljci budu okrenuti prema gore). Pri spajanju plemke sa podlogom kontakt njihovih kambijuma treba da bude na što većoj površini. Ako se u procesu srastanja desi promena međusobnog položaja podloge i plemke, neće doći do prijema kalema. Kalemljenje daje najbolje rezultate ako se vrši u ranim jutarnjim časovima i posle podne, kada temperatura nije veća od 25 oS. Minimalna temperatura za kalemljenje iznosi 5 oS, a maksimalna 30 oS. Ne treba vršiti kalemljenje po kiši i kada je biljka mokra, kao ni po jakom vetru. Poželjno je da se kalemljenje izvodi što brže, da se preseci ne bi sušili i prljali.

Ključni pojmovi: Inkopatibilan — nepodudaran Vegetativno razmnožavanje — razmnožavanje delovima biljaka

Zadaci za proveru znanja:

1. Od čega zavisi uspeh kalemljenja? 2. Šta treba da odlikuje podlogu , a šta kalem grančicu prilikom

kalemljenja?

6. TEHNIKE KALEMLjENjA

6.1. TEHNIKA KALEMLjENjA OČENjEM

Pripreme koj e treba izvršiti pre početka kalemljenja očenjem

Za očenje treba pripremiti oštar kalemarski nož, bruseve i kaiš za oštrenje noževa, materijal za vezivanje kalemova, krpe za brisanje podloga, vlažne krpe za umotavanje skinutih mladara sa kojih se uzimaju okca za kalemljenje i posude sa svežom vodom za kvašenje skinutih mladara.

Priprema podloga za kalemljenje očenjem

Sa podloge se voćarskim makazama, voćarskim ili kalemarskim nožem najpre uklone sve bočne grančice do visine od 15 centimetara. Da bi se kalemarski nož što manje tupio i da bi se sprečilo zagađivanje rana koje se stvaraju kalemljenjem, deo podloge na kojem će se vršiti kalemljenje treba očisti krpom od prašine, zemlje i drugih nečistoća . „T" urez se pravi na glatkoj i ravnoj površini podloge, najčešće na visini od 5 do 10 centimetara

iznad zemlje. Kod krivih podloga urez se pravi na unutrašnjoj strani krivine da bi voćka bila što pravija.

„T" urez se pravi tako što se najpre kora na podlozi zaseče poprečno u dužini od oko 1 centimetar, a zatim se od sredine tog reza vrhom noža zaseče drugi uzdužni rez prema dole u dužini 2-3 centimetra. Prilikom zasecanja kore, pritisak nožem ne treba da bude previše jak, već da omogući prosecanje kore do drveta.

Слика10. Калемљење очењем

Прављење „Т" уреза на подлози

Odvajanje kore od drveta na napravljenom „T" urezu

Nakon izvođenja „T" ureza, vrhom kalemarskog noža, ili posebnim dodatkom na njegovom vrhu, odvaja se lagano kora od drveta u vršnom delu reza, odnosno sa leve i desne strane na mestu gde se spajaju preseci. Na taj način olakšava se postavljanje pod koru štitića sa pupoljkom.

Skidanje okca (štitića) sa grančice

Kalemar uzima grančicu (mladar ili letorast) u levu ruku, tako da kažiprst bude ispod pupoljka koji se skida. Vrh grančice pritom je okrenut prema telu kalemara. Povlačenjem noža prema sebi odseca se pupoljak sa što tanjim slojem drveta. Rez treba da bude gladak i ravan, načinjen bez zastoja, u jednom potezu. Rez započinje na 1 -1,5 centimetara ispod pupoljka, a završava se na udaljenosti od oko 1 centimetar iznad pupoljka. Poprečnim zasecanjem kore na oko 0,5 do 1 centimetar iznad pupoljka odvaja se štitić sa pupoljkom od grančice.

Umetanje štitića sa pupoljkom u „T" urez na podlozi

Štitić se skida sa noža, uzima palcem i kažiprstom za lisnu dršku i umeće pod ranije odvojenu koru na vrhu „T" ureza. Pupoljak pritom treba da je okrenut prema gore. Štitić se lagano potiskuje prema dole, tako da sam stvara prostor između kore i drveta. Pupoljak treba da se nalazi najmanje 0,5 centimetara ispod horizontalnog preseka „T" ureza. Ako kora štitića prelazi horizontalni presek „T" ureza, višak kore se odseca nožem, tako da štitić potpuno upadne u urez. Kada je štitić namešten, prstima se pažljivo pritisne kora podloge da nalegne uz pupoljak sa obe strane.

Postupak pravljenja reza na podlozi i plemci i umetanje štitića treba izvršiti u roku od jednog minuta, jer u uslovima visokih letnjih temperatura dolazi do brze oksidacije otvorenog tkiva i smanjenja šansi za prijem kalema.

Vezivanje kalema

Vezivanje se vrši odmah po umetanju štitića u urez na podlozi. Vezivanje kalema ne sme da bude ni labavo, ni suviše jako. Gumene trake se pri vezivanju istegnu za oko 1/3 svoje dužine. Vezivo se prvo postavi iznad pupoljka i omota 2-3 puta, a zatim ispod pupoljka omota 4-5 puta. Jedan kraj veziva ostane omotan uz podlogu. Poslednje omotavanje veziva je na donjem delu „T" ureza. Tu se kraj veziva omota 1- 2 puta oko poslednjeg kruga, zatim provuče (napravi omča) i zategne. Vezivo se ne omotava bez reda, već spiralno odozgo na dole. Rastojanje između navoja veziva treba da je oko 0,5-1 milimetar, da bi se omogućio pristup vazduha.

6.2. TEHNIKA KALEMLjENjA ENGLESKIM SPAJANjEM

Englesko spajanje je najvažniji načini kalemljenja kalemgrančicom, jer se brzo i jednostavno izvodi i daje visok prijem kalemova.

Pripreme koj e treba izvršiti pre početka kalemljenja

Pre početka kalemljenja treba pripremiti oštar kalemarski nož, bruseve i kaiš za oštrenje noževa, materijal za vezivanje kalemova, krpe za brisanje podloga, vlažne krpe za umotavanje letorasta od kojih se režu kalemgrančice i posude sa svežom vodom za kvašenje letorasta.

Priprema podloga za kalemljenje

Sa podloge se voćarskim makazama, voćarskim ili kalemarskim nožem najpre uklone sve bočne grančice do visine od 15 centimetara. Da bi se kalemarski nož što manje tupio i da bi se sprečilo zagađivanje rana koje se stvaraju kalemljenjem, deo podloge na kojem će se vršiti kalemljenje treba očistiti krpom od prašine, zemlje i drugih nečistoća .

Izbor odgovarajuće podloge i kalemgrančice

Za kalemljenje engleskim spajanjem važno je da podloga i kalemgrančica imaju što sličniju debljinu. Optimalno bi bilo da ona iznosi oko 8 milimetara.

Pravljenje kosog reza na podlozi

Levom rukom, sa prstima okrenutim prema dole, drži se podloga. Pritom se ruka čvrsto oslanja laktom i podlakticom uz telo, a šaka se savije u zglobu od sebe, tako da osovina podloge bude paralelna sa ravninom grudi. Tako postavljena

Слика 11. Калемљење спајањем: енглеским (лево), простим (у средини), са стране(десно)

podloga treba da je udaljena od tela oko 10 centimetara. Desnom rukom drži se kalemarski nož, tako da palac ostaje slobodan. Donji deo oštrice noža položi se sa spoljne strane podloge na mestu gde će da se nalazi početak reza, a sa unutrašnje strane podloge (koja je bliže telu) naspram oštricom noža postavi se palac. Pri pravljenju reza palac je ukočen i kreće se paralelno sa oštricom noža. Kalemarski nož se vuče prema vrhu podloge, uz istovremeno povlačenje noža u stranu, tako da oštrica noža čitavom svojom dužinom učestvuje u pravljenju preseka. Pravilan presek treba da ima dužinu 1,5-2 puta veću od širine. To se postiže ako list noža pri pravljenju reza sa osovinom podloge ima ugao od 30-40 stepeni. Presek treba da bude izveden u jednom potezu, ravan i gladak.

Pravljenje jezička na podlozi

Podloga se drži čvrsto levom rukom sa presekom okrenutim prema kalemaru. Palac desne ruke, u kojoj je nož, postavlja se poprečno ispod preseka podloge i učvrsti tako da podupire podlogu. Sečivo noža postavi se na gornju trećinu preseka podloge i pravi zarez do blizu osnove preseka. Pravac ovog zareza treba da predstavlja sredinu između pravca osovine podloge i površine kosog preseka, tako da debljina jezička u njegovoj osnovi iznosi 1-2 milimetra, a dužina oko jedne trećine kosog reza. Pre nego što se nož izvuče, sečivo se malo iskrene da bi se vrh jezička odvojio od ostatka podloge.

Pravljenje kosog reza na kalemgrančici

Vrši se na isti način kao na podlozi, pri čemu treba voditi računa da se najniži pupoljak na kalemgrančici nalazi sa suprotne strane kosog preseka, u visini njegove gornje trećine.

Pravljenje jezička na kalemgrančici

Vrši se na isti način kao na podlozi.

Prekraćivanje kalemgrančice

Obično se praktikuje da se prekraćivanje kalemgrančice izvrši posle pravljenja kosog reza, jer je kosi rez lakše napraviti dok je kalemgrančica duža, ali to nije obavezno. Kalemgrančica se drži levom rukom tako da su joj pupoljci okrenuti prema gore. Pritom se rukama ne dodiruje kosi presek. Pupoljak iznad kojeg treba da se prekrati kalemgrančica treba da je okrenut prema kalemaru. Ispod tog pupoljka postavi se palac leve ruke. U desnoj ruci drži se nož i sečivo postavlja sa suprotne strane kalemgrančice na mestu koje se nalazi na polovini visine pupoljka iznad kojeg se vrši prekraćivanje. Nož se poteže prema sebi i malo koso prema gore, tako da se rez završi 2-3 milimetra iznad vrha pupoljka.

Spajanje podloge i kalemgrančice

Kalemgrančica se spaja sa podlogom tako da im se kambijumske zone što više poklope. Pritom se jezičci na podlozi i kalemgrančici utiskuju u odgovarajuće zareze, sa ciljem da se između podloge i plemke ostvari čvrsta veza. U slučaju da je podloga deblja, poklapanje kambijuma podloge i plemke vrši samo sa jedne strane preseka.

Vezivanje kalema

Vezivanje se vrši rafijom, plastičnim pantljikama, gumenim i polietilenskim trakama i sl. Vezivo se prvo omota 2-3 puta pri dnu preseka, ali tako da se omotavanjem zahvati i slobodni kraj veziva, u cilju njegovog pričvršćivanja za kalem. Zatim se vrši spiralno omotavanje veziva prema gore, sve dok se ne dođe do iznad preseka. Za vreme omotavanja ne sme se dozvoliti da se položaj kalemgrančice u odnosu na podlogu promeni. Ako se to dogodi, potrebno je ponovo uspostaviti njihov pravilan položaj. Kraj veziva se omota 1 -2 puta oko poslednjeg kruga, zatim provuče (napravi omča) i zategne. Kalem je dobro uvezan kada blagim povlačenjem kalemgrančice u stranu ona ne menja položaj u odnosu na podlogu.

Premazivanje kalema kalemvoskom

Nanošenje kalemvoska vrši se četkicom ili malom špahlom, koja može da se napravi od kalemgrančice. Kalemvoskom se zatvara spojno mesto između podloge i plemke i premazuju rezovi na vrhu kalemgrančica koji nastaju pri njihovom prekraćivanju.

6.3. TEHNIKA KALEMLjENjA PROSTIM SPAJANjEM

Prosto spajanje je osnovni načini kalemljenja kalemgrančicom. Brzo se i jednostavno izvodi i daje visok prijem kalemova. Tehnika kalemljenja prostim spajanjem u potpunosti je jednaka ranije opisanoj tehnici kalemljenja engleskim spajanjem, sa izuzetkom da se posle izvođenja kosih rezova na podlozi i kalemgrančici odmah vrši spajanje podloge i plemke, bez pravljenja jezičaka.

Odsustvo jezičaka pojednostavljuje kalemljenje, ali zahteva više pažnje prilikom pričvršćivanja kalemgrančice za podlogu vezivom. Kada se kod kalemljenja prostim spajanjem podloga i plemka spoje, pomoću kažiprsta i palca leve ruke moraju da se čvrsto drže da im se položaj ne promeni sve dok se dobro ne učvrste vezivom. Pošto su kažiprst i palac zauzeti pridržavanjem kalemgrančice uz podlogu, jedan kraj veziva pridržava se ostalim prstima leve ruke, dok se desnom rukom vrši omotavanje veziva oko kalema. Vezivo se prvo omota 2-3 puta pri vrhu preseka, ali tako da se omotavanjem zahvati i slobodni kraj veziva, u cilju njegovog pričvršćivanja za kalem. Zatim se vrši spiralno omotavanje veziva prema dole sve dok se ne dođe do ispod preseka. Za vreme omotavanja ne sme se dozvoliti da se

položaj kalemgrančice u odnosu na podlogu promeni. Ako se to dogodi, potrebno je ponovo uspostaviti njihov pravilan položaj. Kraj veziva se omota 1 -2 puta oko poslednjeg kruga, zatim provuče (napravi omča) i zategne. Kalem je dobro uvezan kada blagim povlačenjem kalemgrančice u stranu ona ne menja položaj u odnosu na podlogu.

6.4. TEHNIKA KALEMLjENjA SPAJANjEM SA STRANE

Kalemljenje spajanjem sa strane u suštini predstavlja modifikaciju prostog i engleskog spajanja u uslovima kada je podloga 2-3 puta deblja od kalemgrančice. Podloga se skraćuje oštrim voćarskim nožem ili makazama na visinu kalemljenja. Na skraćenoj podlozi pravi se kos presek koji se završava na jednoj petini ili jednoj trećini ravnog preseka podloge. Ovaj presek može biti prost ili sa jezičkom. Na kalemgrančici se pravi kosi presek, kao kod prostog ili engleskog spajanja.

Prilikom spajanja kalemgrančice sa podlogom treba obezbediti što veću dodirnu površinu njihovih kambijuma. Kada se radi o debljim podlogama, poravnavanjem kore kalemgrančice sa korom podloge kambijumi se ne dovode u isti nivo, jer je kora podloge deblja za nekoliko milimetara. U takvim slučajevima kora kalemgrančice treba da se pomeri nešto unutra u odnosu na koru podloge. Na kalemgrančici iznad preseka podloge treba da ostane 1 -2 milimetra reza radi boljeg zarastanja rane. Poželjno je da se veličina (širina) preseka na podlozi što bolje prilagodi veličini kalemgrančice, sa ciljem da se pri spajanju kalem-komponenti omogući poklapanje kambijuma na obe strane preseka. Ako je širina preseka na podlozi veća od širine preseka na kalemgrančici, poklapanje njihovih kambijuma moguće je samo na jednoj bočnoj strani i u donjem delu preseka podloge i kalemgrančice. Posle spajanja podloge i plemke kalem se vezuje i svi rezovi premažu kalemvoskom.

Ključni pojmovi: Inkopatibilan - nepodudaran Vegetativno razmnožavanje — razmnožavanje delovima biljaka Kambijum — tvorno tkivo Letorast — jednogodišnja grana Kompatibilan - podudaran____________________________________

Zadaci za proveru znanja: 1. U čemu se sastoje pripreme pre početka kalemljenja očenjem? 2. Koji je postupak pravljenja kosog reza na podlozi? 3. Šta se radi sa kalemom posle spajanja podloge i plemke?

7. PROCES KALEMLjENjA

- priprema podloge i plemke za kalemljenje - pričvršćivanje podloge i plemke vezivom.

\llansa

Razvoj sistema funkcionalnog osnovnog obrazovanja

odraslih u Srbiji od 2011. do 2013. godine

OBUKA ZA KALEMARA

VODIČ ZA NASTAVNIKA

Projekat realizuju:

ORA UU0K1.VtUŠE SOM5Dž1.TAMT5

Република Србија Министарство

Пројекат финансира Европска

SADRŽAJ:

UVOD

OPŠTI PRISTUP U REALIZACIJI OBUKE OPŠTI

ISHODI OBUKE REALIZACIJA PROGRAMA OBUKE

1. MERE BEZBEDNOSTI I ZAŠTITA ZDRAVLjA NA RADU

2. OSNOVNI POJMOVI U KALEMARSTVU 3. OSNOVNI NAČINI KALEMLjENjA 4. VRSTE KALEMARSKOG ALATA 5. FIZIOLOGIJA KALEMLjENjA 6. TEHNIKE KALEMLjENjA 7. PROCES KALEMLjENjA

UVOD

Vodič za nastavnike koji izvode Obuku za kalemara razvijen je u okviru projekta Razvoj sistema funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih u Srbiji - ,Druga šansa"koji se realizuje u periodu od 2011 do 2013. godine. Vodič razvijen je kao deo podrške nastavnicima za uspešnu realizaciju obuke.

Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih (FOOO) predstavlja organizacionu i programsku integraciju osnovnog opšteg obrazovanja, s jedne, i stručne obuke, s druge strane. Funkcionalno osnovno obrazovanje odralih je namenjeno svim osobama starijim od 15 godina koje nemaju završeno osnovno obrazovanje i ostvaruje se u okviru tri ciklusa učenja od po godinu dana. U okviru prvog ciklusa polaznici završavaju program koji je ekvivalentan programu prva četiri razreda redovnog osnovnog obrazovanja. U drugom ciklusu (V i VI razred) odrasli stiču osnovno opšte obrazovanje. Treći ciklus (VII i VIII razred) odnosi se na završetak osnovnog obrazovanja i stručnu obuku za obavljanje jednostavnijih poslova.

Opšti cilj Funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih jeste sticanje i unapređivanje znanja, veština, vrednosti i stavova neophodnih za praktično i konstruktivno rešavanje problema i suočavanje sa izazovima u svakodnevnom životu i radu, unapređivanje porodičnih i ličnih uslova života, aktivno učešće u društvenoj zajednici, obavljanje jednostavnih poslova i dalje obrazovanje i učenje.

Očekivani opšti ishodi/međupredmetne kompetencije nastavnog programa funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih kao integrisane celine su:

1. jezička pismenost 2. matematička pismenost 3. osnove naučne pismenosti 4. digitalna pismenost 5. upravljanje sopstvenim učenjem 6. rešavanje problema 7. socijalne interakcije i saradnja sa drugima 8. građanska odgovornost u/za demokratiju 9. zdravstvene kompetencije

10. ekološke kompetencije 11. inicijativnost i preduzetništvo 12. kulturna svest, multikulturalnost i kreativnost.

Opšti ishodi FOOO su pretpostavka za organizaciju obuke za kalemara i postignuće njenih ishoda i ciljeva. Istovremeno, obuka za kalemara, kao integralni deo FOOO, svojim sadržajem i načinom njegove realizacije treba da doprinese postignuću opštih ishoda FOOO. To znači da polaznici u toku realizacije obuke moraju imati mogućnosat da konkretizuju, i unapređuju svoju

jezičku i matematičku pismenost, kontekstualizuju bazične naučne principe u obavljanju radnih aktivnosti, osmišljavaju vlastite strategije učenja, rešavanja problema, razumeju značaj zdravlja i zdravog okruženju, budu proaktivni, kooperativni i osetljivi na kulturu i sisteme vrednosti onih sa kojima rade i uče.

Obuka za kalemara neposredno se oslanja na postignuće ishoda biologije i hemije, a posebno na postignuće ishoda modula primenjenih nauka. Modul primenjene nauke ima funkciju pripremu polaznika za stručne obuke u području rada poljoprivrede. Po završetku ovog modula polaznik će biti u sanju da : - uzima podlogu i plemku iz matičnjaka - skraćuje podlogu i plemku na potrebnu dužinu - pravi rez - pričvršćuje podlogu i plemku vezivom i premazuje kalem voskom

Vodič je koncipiran kao neka vrsta upustva za realizaciju obuke. Po svojoj osnovnoj strukturi (ishodima na čiju realizaciju upućuje) Vodič za nastavnika je kompatibilan sa Programom obuke za kalemara, Priručnikom za polaznike obuke za kalemara i Vodičem za organizaciju ispita za obuku za kalemara.

Centralni deo ovog Vodiča je plan ili scenario za postignuće opštih ishoda obuke. Plan je koherentna, sadržinski i vremenski izbalansirana projekcija aktivnosti učenja, neophodnih resursa, materijala i načina provere naučenog. Plan ima sledeće elemente:

1. cilj; 2. specifični ishodi 3. potrebno vreme; 4. potrebni resursi 5. potrebni materijali 6. procedura za realizaciju aktivnosti; 7. način provere naučenog (pitanja i zadaci za polaznike).

Vodič ipak ne predstavlja obavezujući i opštevažeći, već pre preporučeni i mogući modele realizacije obuke. Njegova je osnovna funkcija da usmeri nastavnika, motiviše ga na planiran i sistematski pristup obuci i inspiriše da traga za načinima realizacije obuke koji su najadekvatniji za situaciju u kojoj oni realizuju obuku. Opšti pristup u realizaciji obuke

Osnovni napor nastavnika u realizaciji obuke treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno procesa obuke. Opšti ishodi obuke su izvedeni iz uobičajenog tehnološkog procesa i redosleda operacija kod poslova kalemara. Oni opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po završetku obuke. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti

da se prema definisanom standardu ili dobroj i uobičajenoj praksi obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. Opšti ishodi predstavljaju informaciju za poslodavca o tome koje poslove je polaznik u stanju da obavi, na osnovu koje on donosi odluku o njegovom zapošljavanju, zbog čega se oni i direktno navode u uverenju o položenom ispitu za obuku. Do postignuća opštih ishoda dolazi posredstvom usvajanja posebnih znanja, veštine, stavovi i vrednosti koja su u programu obuke označeni kao specifični ishodi programa.

U ostvarivanju obuke neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava njena veštačka podela na „teorijski" i „praktični" deo.

U načinu realizacije obuke dominantan je interaktivni način rada. Svaku nastavnu jedinicu treba započeti pitanjima iz svakodnevnog života koja su polazniku poznata, posle čega sledi sistematsko prezentovanje i razmatranje neophodnih informacija i sadržaja koji se odnose na datu temu, odnosno tematsku celinu. Nakon toga se organizuje praktičan rad polaznika, individualni ili grupni. U realizaciji obuke koristiti sledeći opšti obrazac:

Način rada, isto tako treba da omogući i da sami polaznici budu u prilici da jedni sa drugima razmenjuju sopstvena iskustva, ali i da, u razgovoru sa nastavnikom, dobiju odgovore na pitanja sa kojima se suočavaju u procesu rada i učenja.

Napredovanje polaznika potrebno je prati kroz samostalan praktičan rad. Povratna informacija o postignuću mora biti objektivna i pravovremena. Povratnu informaciju o postignuću polaznika nastavnik dobija uvidom u izvršenje zadataka i kroz razgovor sa polaznikom Polaznicima koji su manje uspešni pružati dodatnu stručnu podršku u vidu dodatnih informacija, objašnjenja i radnih zadataka.

Praktični deo obuke treba koncipirati kao veći broj pojedinačnih radnih zadataka. Pri sačinjavanju radnih zadataka treba voditi računa da bude zastupljena ona problematika sa kojom će se kandidati susretati kada se uključe u svet rada.

Posebnu pažnju treba posvetiti usvajanju odgovarajućih normi i pravila ponašanja, spremnosti za saradnju i komunikaciju, sposobnosti za samokontrolu, pravilan odnos prema radu i obavezama i sposobnost za funkcionisanje u timu.

Opšti ishodi obuke Cilj programa je osposobljavanje polaznika za poslove kalemljenja.

Celokupna obuka za kalemara je organizovana oko postignuća četiri opšta ishoda, odnosno četiri stručne kompetencije.

1 .Uzima podlogu i plemku iz matičnjaka

X 2. Skraćuje podlogu i plemku na potrebnu dužinu

▼ Z.Pravi rez

4.Pričvršćuje podlogu i plemku vezivom i premazuje kalem voskom

Ishodi se nalaze u hijerarhijskom i međuzavisnom odnosu i svaki ima svoj značaj i vrednost u postizanju konačnog cilja - kalemljenje , koju čine veštine koje treba da poseduje kalemar a ogledaju se u njegovoj sposobnosti da pravilno i brzo izvrši pripremu podloge i plemke za kalemljenje, da ih spoji u kalem, pričvrsti vezivom i zaštiti od isušivanja premazivanjem kalem voskom. Kod kalemara je najvažnije prisustvo „sigurne ruke" i rutine - uvežbanosti određenih pokreta.Od kalemara se traži da brzo radi, da se presek za kalemljenje ne bi isušio i da bi postigao veći učinak.

Realizacija programa obuke

Osnovu za organizaciju obuke čine pet ključnih stručnih kompetencija (optša ishoda) sa kojima polaznici moraju ovladati tokom obuke. Njihovoj realizaciji prethodi uvodni blok koji je posvećen upoznavanju polaznika sa merama bezbednosti i zaštite na radu. Shodno tome, obuku za kalemara potrebno je organizovati u okviru sedam tematskih blokova:

1. Uvodni blok - Mere bezbednosti i zaštita zdravlja na radu 2. Osnovni pojmovi u kalemarstvu 3. Osnovni načini kalemljenja

4. Vrste kalemarskog alata 5. Fiziologija kalemljenja 6. Tehnike kalemljenja 7 Proces kalemljenja.

Realizacija tematskih blokova od 2 do 7 se odvija kao kontinuirani, sukcesivan i repetitivan proces, iako su u planu realizacije, zbog preglednosti i potpune jasnoće procesa i procedura koji se primenjuju u postignuću svakog pojedinačnog ishoda, tematski blokovi prikazani kao posebne jedinice. Praktičan rad i uvežbavanje polaznika odvija se na osnovu logike, pravila i procedura radnog procesa, što znači da posle upoznavanja osnovnih pojmova u kalemarstvu (podloga, plemka, kalem, vezivo , kalem vosak i dr) prelazi se na opis i demonstraciju osnovnih načina kalemljenja. Pre toga polaznici se upoznaju sa vrstama kalemarskog alata( kalemarski noževi i drugi kalemarski alat). Budućeg kalemara treba upoznati i sa fiziologijom kalemljenja(građa stabla , kalusiranje, uslovi za dobar prijem kalemova). I na kraju opisati i demonstrirati najvažnije kalemarske tehnike.

MERE BEZBEDNOSTI I ZAŠTITA ZDRAVLjA NA RADU

Cilj: J Formiranje sposobnosti i spremnosti za primenu mera bezbednosti i zaštite zdravlja na radu i priprema polaznika za rad u bezbednom i zdravom okruženju. ________________________________________

Specifični ishodi

Po završetku ovog bloka polaznik: - poznaje osnovna pravila zaštite na radu;

razume značaj dosledne primene zaštite na radu ; primenjuje pravila zaštite na radu; poštuje propise iz oblasti zaštite životne sredine utvrdi ispravnost alata kalemari rade na bezbednoj udaljenosti jedan od drugog nose preventivno naprstak ili zavoj na palcu ne konzumiraju alkohol i dr. ___________________________

Ukupan broj časova Potrebna resursi

Potrebni materijali

1 _____________________________________ Radna odeća i obuća , kalemarski nož i drugi kalemarski alat _____________________ Izvod iz Pravilnika o zaštiti na radu; Izvod iz fitosanitarnih mera u savremenoj proizvodnji; ___________________

1. Procedura

Informativno-instruktivni blok

Pre nego što se uključe u proces rada, nastavnik je dužan da informiše polaznike o opasnostima na poslu.

Prvi korak: Upoznavanje polaznika sa Pravilnikom o zaštiti na radu i posledicama koje mogu nastati ne pridržavanjem datih uputstava.

1. Upoznati polaznike sa propisima iz oblasti zaštite životne sredine. 2. Upoznati polaznike sa ličnom pripremom za izradu radnog zadatka (propisana odeća i obuća , lična higijena za rad na radnom mestu) 3. Upozoriti polaznike sa pripremom radnog mesta (priprema alata i oruđa) 4. Mere opreza pri radu sa kalemarskim alatom________________________________________________ Korisni izvori i/ili literatura za nastavnika: Dr S.Stilinović- Rasadničarstvo ______________________

OSNOVNI POJMOVI U KALEMARSTVU

Cilj: 1 Upoznavanje polaznika sa pojmovima u kalemarstvu Specifični ishodi:

Po završetku ovog bloka polaznik je u stanju da: - objasni osnovne pojmove u kalemarstvu (podloga , plemka , kalem, vezivo, kalem vosak)

Ukupan broj časova obuke 2 Potrebni resursi: podloga , plemka , kalem, vezivo, kalem vosak) Proračun za grupu od 10 polaznika

Potreban materijal za polaznike Posteri ili grafofolije, slike Procedura 1. 1.OSNOVNI POJMOVI U KALEMARSTVU

Nastavnik treba da kroz časove teorijske nastave objasni polaznicima osnovne pojmove u kalemarstvu . Korišćenjem slika i video materijala predstaviti polaznicima proces kalemljenja i objasni u čemu se ogleda svrha kalemljenja. Pomoću slika i crteža upoznati polaznike od čega se sastoji kalem, šta je podloga a šta plemka ? Polaznicima objasniti šta se podrazumeva pod podudarnošću podloge i plemke. Objasniti šta je kalus i kako se obrazuje. _____________________________________________________ Primer 1. Podloge se proizvode u rasadniku , najčešće iz semena, sakupljenog u okolini sa dobro razvijenih stabala i žbunova iste vrste.

Korisni izvori i/ili literatura za nastavnika: Dr S.Stilinović- Rasadničarstvo ______________________

Procedura

1.1. KALEMLjENjE OČENjEM (OKULACIJA)

Nastavnik treba da kroz časove teorijske nastave ukaže polaznicima da u zavisnosti od karakteristika plemke i načina na koji se ona spaja sa podlogom svi se načini kalemljenja svrstavaju u dve grupe :

- kalemljenje očenjem (okulacija) - kalemljenje kalem grančicom

Kod kalemljenja očenjem ukazati polaznicima na sledeće : - šta se koristi kao plemka - Koliko treba da je stara podloga - Na debljinu podloge - Kako se sprovodi kalemljenje - Koje vezivo se koristi i šta je cilj vezivanja - Kako se proverava prijem kalemova

Objasniti polaznicima u čemu se ogledaju prednosti ovog načina kalemljenja koje se najčešće primenjuje u praksi. Objasniti kada može da se vrši kalemljenje očenjem i kako se vrši kalemljenje na spavajući a kako na budni pupoljak.

1.2. TEHNIKA KALEMLjENjA KALEMGRANČICOM

Kod kalemljenja kalem grančicom ukazati polaznicima na sledeće : - kad se obavlja

OSNOVNI NAČINI KALEMLjENjA

Cilj:

Upoznavanje polaznika sa načinima kalemljenja

Specifični ishodi:

Укупан број часова обуке 4 Потребни ресурси: (подлога , племка , калем, везиво, калем восак) Прорачун за групу од 10 полазника

Потребан материјал за полазнике Постери или графофолије, слике

По завршетку овог блока полазник је у стању да: опише основне начине калемљења