1

OBRAZOVNI PROFIL: FINANSIJSKI ADMINISTRATOR

PREDMET: FINANSIJSKO POSLOVANJE

RAZRED: TREI

ODELJENJE: III2,3

NASTAVNIK: ANELI ZORICA

I MODUL

SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE

1. POJAM I KARAKTERISTIKE SPOLJNE TRGOVINE

Cij svake proizvodnje je da roba doe u potronju i da zadovolji neku ovekovu potrebu, bilo da

je re o sredstvima za proizvodnju ili sredstvima za potronju. Roba u potronju stie putem

trita. Putem trita roba moe stii u potronju na domae trite (unutar granica jedne zemlje,

na primer Republike Srbije) ili na bilo koje strano trite, odnosno trite bilo koje druge zemlje

u svetu. Ako roba prelazi granicu jedne zemlje i odlazi u druge zemlje, re je o spoljnoj trgovini.

Pored spoljnih trita (trita bilo koje zemlje u svetu van svoje matine zemlje) postoji i

tzv. svetsko trite. To je trite na kome se susreu ponuda i tranja iz svih zainteresovanih

zemalja sveta. Na njemu vlada najrigoroznija konkurenija i postiu se svetski uslovi

kupoprodaje, u koje spada svetski kvalitet, cene i nain placanja, rokovi isporuka, servisiranje i

sl. Most izmedu nacionalnog i svetskog trita je regionalno trite (na primer Evropska unija).

Spoljna trgavina predstavlja promet robe i usluga u kome se razmena obavlja izmeu

subjekata razliitih zemalja tako to predmet kupoprodaje prelazi carinsku liniju i

teritoriju zemlje prodavca (izvoz) ili zemlje kupca (uvoz), a koji se obavlja na osnovu

zakljuenih pismenih spoljnotrgovinskih ugovora.

Ako se ova definicija spoljne trgovine ralani, iz nje proizlaze sledee karkteristike:

spoljna trgovina se obavlja izmedu subjekata razliitih zemalja, od kojih je jedan u ulozi

prodavca (izvoz), a drugi u ulozi kupca (uvoz),

roba prelazi dravnu granicu,

spoljna trgovina se obavlja po odredjenim zakonima, a interesi uesnika se izraavaju u

uredno zakljuenim spoljnotrgovinskim ugovorima.

Pored dobara, spoljnotrgovinska razmena obuhvata i niz proizvodnih i neproizvodnih usluga,

kao to su usluge u saobraaju, turizmu, investiciono-gradevinski radovi, bankarske usluge,

nauno-informativne usluge, konsalting i sl. Obuhvata, takoe, meunarodni promet tehnolagije,

deviza - novca i kapitala, kao i meunarodno kretanje radne snage.

Spoljna trgovina obavlja se u veoma sloenom radnom procesu koji se sastoji od nekoliko faza.

Ona obuhvata razne delatnosti - od pripreme posla (izuavanje trista, reklama i propaganda,

2

unapreivanje prodaje), preko proizvodnje i uspostavljanja poslovnih veza sa stranim

partnerima, do zakljuivanja i realizacije samog spoljnotrgovinskog posla. Taj radni proces

poznat je pod nazivom spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje.Poznavanje spoljnotrgovinskog

i deviznog poslovanja uslov je ukupnog uspeha preduzea izraenog u profitu.

2. ULOGA I ZNAAJ SPOLJNE TRGOVINE

Spoljna trgovina ima veliku ulogu i znaaj, kako za globalnom nivou, tako i za konkretnu

nacionalnu privredu koja bez nje ne bi mogla da funkcionie, posebno u uslovima globalizacije

svetskog trita. Zbog meunarodne podele rada u svetu, nastale kao posledica razlike u

privrednoj razvijenosti pojedinih zemalja, razlika u privrednim i prirodnim bogatstvima,

klimatskim uslovima i sl., stalno postoji potreba za razmenu roba i usluga na meunarodnom

nivou. Razvijene zemlje uglavnom razmenjuju - izvoze gotove proizvode i opremu za razvoj

industrije zemljama u razvoju, a od njih uvoze sirovine i poluproizvode. Razvijene zemlje meu

sobom razmenjuju industrijske proizvode i savremenu tehniku opremu, kao dopunu svojoj

proizvodnji. Dok, s druge strane, nerazvijene zemlje razmenjuju poljoprivredne proizvode i

sirovine.

Uloga i znaaj spoljne trgovine za nacionalnu privredu ogledaju se u sledeem:

Omoguuje da se na spoljna trista plasiraju vikovi i kupe (popune) manjkovi u

robi, uslugama, novcu, kapitalu, tehnologiji i sl.

Putem plasmana vikova i uvoza deficitarnih proizvoda i usluga, spoljna trgovina vri znaajne

strukturne promene u materijalnoj proizvodnji i drutvenom proizvodu svake zemlje. Na primer,

naa zemlja proizvede 10.000.000 tona kukuruza, a za nacionalnu potronju potrebno je

5.000.000 tona. Da nije spoljne trgovine, taj viak proizvoda znaio bi uzalud uloen rad i

sredstva. Ali spoljnotrgovinskim procesom omogueno je da se kukuruz proda u inostranstvu

(izveze) i uveze, na primer, nafta i gas u kojima naa zemlja oskudeva. Isto tako, budui da se

u Srbiji ne proizvode kafa, pamuk, kompjuteri i dr., ne bi bilo ni tih proizvoda bez spoljne

trgovine. Viak proizvoda bi propao, a manjak bi doveo do zastoja u proizvodnji i potronji.

Dopunjuje asortiman proizvoda i usluga i omoguuje kvalitetnije zadovoljavanje

ljudskih potreba

Spoljna trgovina je korisna i kada ne dopunjuje samo potrebe za robom koje uopte nema, ili je

nema dovoljno. Re je i o dopuni asortimana. Naime, svaki proizvoa, a posebno trgovac, eli

da ponudi kompletan asortiman odreenog proizvoda- usluge. A da bi to postigao i pored toga

to ne proizvodi ceo asortiman, pomae mu spoljna trgovina. Na primer, 14. oktobar iz

Kruevca eli da ponudi sve vrste putnih i gradjevinskih maina. Meutim, poto proizvodi samo

maine do 300 konjskih snaga, moe da napravi spoljnotrgovinski aranman sa preduzeem

CATERPILLAR (SAD) ili sa japanskim preduzeem KOMATSU, da meusobnom razmenom

3

maina doe i do maina od 400 i 500 konjskih snaga. Tada bi raspolagao ukupnom ponudom

tog tipa maina na tritu i zadovoljio ukupne potrebe kupaca.

Omoguuje postizanje povoljnijih uslova razmene cena nego ako se prodaje samo

na domaem tritu

Spoljna trgovina se ne svodi samo na plasman vikova i popunu manjkova u robi i uslugama,

kao i kompletiranje asortimana. Nju motivie i zarada na uvoznim i izvoznim poslovima, vea

nego da se oni obavljaju u zemlji. Spoljna trgovina omoguava konkurentnost i na uvoznoj i na

izvoznoj strani. Jednoj zemlji se vie isplati da izvozi i uvozi odreene proizvode ak i u

uslovima kada je na svetskom tritu eksploatie druga zemlja. Razlog tome je to se u spoljnu

trgovinu ukljuuje najkonkurentnija roba, proizvedena i prodata po najpovoljnijim uslovima, pa

se zato jeftinije kupuje i skuplje prodaje nego na nacionalnom tritu. Osim toga, u spoljnoj

trgovini uvek deluje logika masovne proizvodnje - tzv. ekonomija obima, koja domaim

proizvoaima omoguuje porast produktivnosti i smanjenje trokova po jedinici proizvoda.

Ona daje vie maha slobodnoj konkurenciji, spreavajui i umanjujui monopole, kao i

previsoko i naglo kolebanje cena.

Usmerava proizvoae na primenu svetskih kriterijuma i standarda vrednovanja

proizvodnje i najsavremenijeg tehnoloskog progresa

Ko nije sposoban da prui konkurentnu cenu, kvalitet, nain pakovanja, asortiman i slino, koje

e svet prihvatiti, brzo e biti eliminisan sa svetskog trita, pa e morati ili da prodaje samo u

zemlji ili da zakljuuje tzv. bilateralne trgovinske i platne sporazume sa pojedinim zemljama na

osnovu kojih moe prodavati pod uslovima loijim od svetskih.

Omoguuje stalnu komunikaciju sa svetom koja pozitivno utie na kretanje ljudi i

kapitala, kao i na obuku ljudi - proirivanje znanja i upoznavanje kultura i obiaja

drugih naroda i zemalja.

Nekada je trebalo nekoliko dana, pa i meseci, da se uspostavi kontakt izmeu kupca i prodavca,

a danas se to moe obaviti u svako doba i automatski, putem interneta, telefaksa, video

konferencije ili satelitske televizije. I samo kretanje - putovanje ljudi iz zemlje u zemlju,

posebno u uslovima savremenog avio saobraaja, postalo je izuzetno brzo. Dostignuti stepen

tehnike usavrenosti saobraajnih sredstava povoljno utie na proirenje obima medunarodne

razmene i kretanje ljudi. Poveava se njihova transportna mo, proiruje mrea puteva, postie

vea brzina i sigurnost saobraaja. Savremenim tehnikim sredstvima, materijalna dobra, ljudi i

misli, veoma se brzo prenose kroz ceo svet. Sve to pozitivno utie na kretanje ljudi i kapitala,

poveanje znanja ljudi, kao i bolje upoznavanje sa kulturom i obiajima naroda drugih zemalja i

na transfer pozitivnih iskustava u zemlju.

4

3. INKOTERMS (INCOTERMS) PRAVILA

Incoterm ili pariteti predstavljaju uslove meunarodne trgovine koji se najee koriste u

svakodnevnoj praksi. Oni se koriste kako bi se podelili trokovi i odgovornosti izmeu kupca

i prodavca. Zasnovani su na Konvenciji Ujedinjenih Nacija o Ugovorima o meunarodnoj

trgovini.

1. EXW - Franko fabrika: prodavac prodaje robu franko fabrika ne pokrivajui nikakve dalje trokove.

2. FCA - Franko prevoznik (na naznaenom mestu): prodavac predaje robu izvozno ocarinjenu u ruke prevoznika naznaenog od strane kupca na naznaenom mestu. Ovaj

paritet je pogodan za sve vrste transporta ukljuujui i avionski, drumski i kontejnerski

odnosno multi modalni transport.

3. FAS - Franko uz bok broda (u naznaenoj luci): prodavac mora da doveze i postavi robu pored broda, spremnu za utovar u naznaenoj luci. Prodavac takoe mora da

izvozno ocarini robu i pripremi sve papire neophodne za transport.

4. FOB - Franko utovareno na brod (u naznaenoj luci): prodavac mora da utovari robu na brod koji je odreen od strane kupca, izvozno ocarinjenu. Ovo je veoma esto korien

paritet u brodskom transportu.

5. CFR - Trokovi i vozarina plaeni (do naznaene luke): prodavac mora da plati trokove