UVODSvaka nacionalna ekonomija i njen dugoroni razvoj zavisi gotovo iskljuivo odkvaliteta njenih ljudskih resursa. U tom sluaju, korienje tih resursa i ulaganje u njihovkvalitet predstavljaju primarni faktor razvoja. Sistem obrazovanja osnovna jeinfrastrukturna pretpostavka rasta i razvoja isto kao to je to i sistem transporta, energetskisistem, mrea institucija i zakonodavstvo.Okruenje u kojem se odvija privredni razvoj danas prua odreene prednosti ali iogranienja. Prednosti ali istovremeno i izazovi javljaju se globalizacijom, otvorenomkonkurencijom i informatikim tehnologijama koje su sve to i omoguile. Ogranienja su udemografskoj strukturi stanovnitva kao i u nasleu negativne selekcije kadrova, rigidnostiinstitucija i zakonodavstva koji danas koi napredak i pozitivne promene udrutvu.Savremene se nacionalne obrazovne politike u razvijenim zemljama temelje se nakonceptu koji su proteklih decenija razraeni u meunarodnim organizacijama koje sebave obrazovnom politikom (UNESCO, OECD, ILO, Savet Evrope, Evropska komisija) ikoje ih preporuuju svojim lanicama u sprovoenju nacionalnih obrazovnih reformi. Tosu koncepcija doivotnog uenja, odnosno koncepcija drutva koje ui.Koncept doivotnog uenja i razvoja ljudskih resursa jednog sistema obuhvata iusklauje razliite oblike uenja u svim ivotnim razdobljima. To su: organizovano uenje(obrazovanje i obuka) koje moe biti formalno (kolovanje) i neformalno teneorganizovano ili informalno uenje. Budui da se mora uiti itav ivot, ali se itav ivotne moe ii u kolu, uenje se u odraslom dobu, pa ak niti ono organizovano, uglavnomse ne odvija u koli nego u nekolskim organizacijama, odnosno tamogde odrastao ovjekradi i ivi. Zato drutvo, i to tim vie to je razvijenije, postaje drutvom koje ui.Savremeni obrazovni sistem ini mrea kolskih i nekolskih organizacijapovezanih partnerskim odnosima. kola vie nije jedina obrazovna ustanova pa se razvojljudskih resursa jedne drave ne sme redukovati na reformu kolskog sistema. Urazvijenim se zemljama sistemom razvoja ljudskih resursa obuhvata kolovanje i mladih iodraslih te neformalno obrazovanje odraslih, a sve se vie obzira poklanja isamoobrazovanju te informativnom uenju.Obrazovanje se danas smatra uslovom opstanka i razvoja modernih drutava.Opstaju oni koji se najlake prilagoavaju i prvi usvajaju novine.1. ZNANJE I OBRAZOVANJE1.1. Pojmovi i definicijeZanje je najvaniji ljudski resurs i kapital, a s obzirom na neophodnost imanjainformacija (znanja) da bi se opstalo u stalno promenljivom okruenju, dananje drutvonazivamo drutvom znanja. U njemu je obrazovan ovek u sreditu panje.Potrebno je definisati neke pojmove koji se koriste kao sinonimi za znanje:Uenjeje proces sticanja vetina i znanja, koja rezultiraju u relativno trajnojpromeni ponaanja.Obuavanjeozaava sticanje novih praktinih znanja i vetina potrebnih zarad, rukovoenje, upravljanje organizacijom, prema usvjenim pravilima,propisima i standardima. Obuavanje dovodi do promena u vetinama.Treningpredstavlja uvebavanje steenih praktinih znanja i vetina.Razvijanje znanjaje vezano za sticanje novih znanja, vetina i sposobnostikoje omoguavaju pojedincu preduzimanje sloenijih poslova, pripremajuiga za budunost i zahteve koji tek dolaze. Razvoj dovodi do promena ustavovima i vrednostima.Obrazovanjeznai sticanje i stalno inoviranje irih znanja iz primenjenihnaunih disciplina i poslovne prakse, relevantnih za delatnost i ciljevepreduzea.Pretvaranje znanja u sutinski resurs- menadment ljudskih resursa sesuoava s novim zahtevima, novim izazovima i novim odgovornostima.Znanje se prema novijim definicijama karakterie kao individualna, neujna pojava,usmerena na akciju, bazirana na pravilima i u stalnim promenama. S obzirom nakompleksnost termina, znanje se izraava kao KOMPETENTNOST.U vremenu, koje je pred nama, uenje postaje lina odgovornost. Ljudi treba dapreuzmu odgovornost za svoje znanje i kvalitet posla koji obavijaju, ne ekajui dainicijative za sticanje znanja stignu od viih nivoa menadmenta.Uvaavajui ove injenice, moe se zakljuiti da budunost i perspektivu imaju onadrutva, organizacije i pojedinci koji budu imali neophodna znanja i vetine koji e imomoguiti da nadvladaju tako mone i meusobno povezane sile kao to su brzina

Seminarski radJelena Sekuli-3 -promena, sloenost okruenja i nesigurnost vremena. Budunost pripada onima kojiuspeno savladaju 3 stvari:ubrzano uenje, vea memorija,kreativno razmiljanje.Na dobar i siguran posao moi e da raunaju samo oni pojedinci koji buduprilagodljivi uslovima i vremenu, kao i oni koji budu stalno obnavljali i inovirali stara isticali nova znanja.1.2. Obrazovanje "po meri preduzea"Najprofitabilnija investicija dananjice je ulaganje u obrazovanje. Ta investicija sevraa ulagau za par godina, donosei mu siguran kapital i profit. Posledica nedovoljnogulaganja u obrazovanje je gubitak trita i konkurentske sposobnosti firme. Uenje dovodido sticanja prednosti organizacije u odnosu na okruenje i konkurenciju. Ipak, obrazovanjemoe imati pravi efekat na kvalitet rada samo ako je usklaeno sa potrebama konkretnogpreduzea.Zato koncept obrazovanja po meri preduzea stavlja akcenat na:Utvrivanje konkretnih potreba za obrazovanjem radi definisanja sadrajaIzbor odgovarajuih metoda obrazovanjaIzborpredavaaAktivno uestvovanje polaznikaKontrola efekata obrazovanja radi preuzimanja korektivnih mera.2. RAZVOJ OBRAZOVANJAObrazovanje je kontinualni proces koji za cilj ima prenoenje znanja i vetina,odnosno razvijanje sposobnosti neophodnih za ukljuivanje u drutvene procese, odnosnofunkcionisanje unutar ljudske zajednice.Na razliitim stupnjevima razvoja ljudskog drutva favorizovani su razliiti tipovivetina i znanja. Meutim, sasvim je izvesno da su pojedinci i grupe, koji su raspolagalifavorizovanim znanjima i vetinama, zauzimali znaajne, povlaene pozicije unutar uih iirih zajednica.Znanje i vetine oduvek su se prenosile sa generacije na generaciju, pri tome bitnoje napomenuti da je tendencija ouvanja i unapreenja jednom steenih znanja, kao iosporavanja istih i stvaranja novih, oduvek predstavljala sastavni deo procesa obrazovanja

Znanja i vetine isprva su se sticale iskljuivo na osnovu iskustva, i prenosile su seusmenim putem, pa je i sam proces obrazovanje bio neformalnog karaktera. Na ovomstupnju razvoja ljudskog drutva glavnim resursima, odnosno izvorima bogatstva, smatranasu dobra materijalnog karaktera. Znanje i vetine imale su sporedan, iskljuivo namenskikarakter, odnosno bile su vezane samo za materijalne, "opipljive stvari".Usmeno prenoenje znanja omoguavalo je da svaki od uesnika u lancuprenoenja, pridoda isvoj lini stav. Znatan deo znanja usmenog karaktera bivao jeizgubljen, ili je u toku prenosa lagano mutirao u svojevrsni mit ili legendu.Stvaranje prvih pisama imalo je izuzetno snaan uticaj na formalizaciju procesaobrazovanja i pored toga omoguilo je da se znatno bre odvija proces razmene meu uimdrutvenim zajednicama, kao i da se znanje ouva u fizickom smislu, i da bude uvekdostupno u svom izvornom obliku. Zahvaljujui kontinualnom usmeravanju intelekutalnihnapora sve veeg broja grupa i pojedinaca ka sticanju znanja, odnosno ka samom znanjukao apsolutno fascinantnom fenomenu, zapoeo je razvoj mnogobrojnih naunih disciplinakoje su se bavile izuavanjem razliitih prirodnih i drutveni fenomena.Ovakav sled okolnosti neminovno je vodio generisanju sve vee koliine znanja, istvaranju novih vetina, kao i optem civilizacijskom usponu, odnosno nauno-tehnikomprogresu. Pod pojmom opti civilizacijski uspon ne podrazumeva se bukvalni usponcelokupne ljudske zajednice, ve samo onog istog dela koji je raspolagao najveim inajznaajnijim resursima, koji omoguavaju upravljanje kljunim procesima.U 20. veku, napredak u oblasti telekomunikacija, kao i sve brzi tempo ivota izvanino je markirao informaciju kao najznaajniji resurs u ljudskoj zajednici, samim timproces obrazovanja zauzeo je centralnu poziciju u ljudskoj zajednici. 20. vek iznedrio jeupeatljivo najvei broj teorija o znanju, o funkcionisanju procesa i mogunostima primeneistog u razliitim sferama.Meutim, injenica je da je20. vek uticao na znatno bre zastarevanje samogznanja. Primera radi: ranije je prolazilo i vie desetina godina, pa ak i po nekoliko vekovaprenego to se odreeno znanje zvanino proglasi neupotrebljivim, odnosno zastarelim.Danas se esto deava da vremenski period koji je bio potreban za utvrivanje nekeinjenice, odnosno ustanovljenje nekog znanja, bude i 3-4 puta dui od veka trajanjasamog znanja. Zato danas niko sebi ne moe priutiti luksuz neinformisanosti, ipermanentno obrazovanje vie ne predstavlja stvar izbora, ve obavezu.

Seminarski radJelena Sekuli-5 -3.ZNAAJ OBRAZOVANJAZnanje i obrazovanje kao proces, bitno utiu na podizanje kvaliteta ivota, napoboljanje ivotnog standarda, i danas ga ima na svakom koraku. Znanje se moe sticatiputem velikog broja medija, samostalno, u grupama, bez granica.Koliki je znaaj obrazovanja, odnosno negovanja intelektualnog kapitala jednezajednice, uoavamo uporednim posmatranjem liste devet najbogatijih, najprosperitetnijihdrava, i liste devet najsiromanijih zemalja na svetu, koje su uspostavljene na osnovuposmatranja dva elementa: prosenog ivotnog veka i procenta pismenosti u tim zemljama.Tabela br.1: Uporedni prikazrazliitosti razvijenih i siromanih zemalja svetaNAZIVDRAVESTOPAPISMENOSTIPROSENIIVOTNI VEKNAZIVDRAVESTOPAPISMENOSTIPROSENIIVOTNI VEKBELGIJA100%75,1godBENIN37,5%50,4godKANADA96,6%75,4godBURKINA FASO23,0%43,0godDANSKA100%74,9godBURUNDI48,1%42,5godINSLAND100%78,4godAD53,6%47,0godJAPAN100%78,4godKONGO80,7%49,0godLUKSEMBURG100%74,9godETIOPIJA38,9%47,3godNORVEKA100%76,5godGVINEJA BISAO36,8%45,1godVAJCARSKA100%77,7godMADAGASKAR80,2%53,8godSAD95,5%74,4godMALAVI60,3%37,6godPodaci oigledno ukazuju na to da se ovde radi o"dva razliita sveta". Dok u devetnajbogatijih zemalja jedan lekar dolazi na 242-534 stanovnika, u devet najsiromanijihzemalja jedan lekar dolazi na 3.707-49.118 stanovnika. Veza izmeu obrazovanja ikvaliteta ivota je jo oiglednija kada se obrati panja na proseni ivotni vek.Ono to znatno produbluje krizu u ovim zemljama jeste da su zemlje sa niskimstepenom pismenosti, ujedno i zemlje sa visokom stopom zaduenosti - ovo vodi tome dase preko potrebni novac umesto na obrazovanje, troi na vraanje dugova-ime sezaarani krug nepismenosti nastavlja, vodei te zemlje ka jo veem siromatvu.Nuno je skrenuti panju da je problem nepismenosti i u naoj zemlji izraen, ne utoliko visokom procentu, ali ipak zavreuje panju s obzirom na to dasmo i mi, zemlja urazvoju. Dopunski problem kod nas predstalja i praksa zanemerivanja intelektualnogkapitala, to je u proteklih par decenija dovelo do "odliva mozgova", odnosno odlaska naeintelektutalne elite u zemlje koje su im pruile bolje uslove za ivot i rad.Naravno, bitno je naglasiti da kod obrazovanja nije bitan kvantitet, ve kvalitet.Primera radi, prema jednoj nedavno izvrenoj anketi, koju je izvrila institucija pri EU,preko 25% dece koja ive u zemljama EU misli da pamuk raste na ovci, a ak 10% nijemoglo da kaze koji je glavni grad zemlje u kojoj ive.Dakle, u savremenom svetu znanje je najznaajniji resurs, a negovanjeintelektualnog kapitala nacije je garancija progresa u njoj. Obrazovanje predstavljaozbiljnu investiciju, zato je nuno odabrati pravo obrazovanje, jer investirati u obrazovanjeznai investirati u buducnost.4. PROCES OBRAZOVANJAProces obrazovanja se odvija u okviru institucionalnog sistema obrazovanja. Takavsistem obuhvata sve obrazovne institucije koje su povezane i organizovane u jednujedinstvenu mreu. U tom smislu, svaka zemlja ima svoj specifini sistem obrazovanja,mada veliki broj obrazovnih sistema ima neka opta i zajednika obeleja koja se odnosena organizaciju, nivoe obrazovanja i trajanje kolovanja. U poslednje vreme, ta zajednikaobeleja u obrazovanju odnose se i na studijske programe i nastavne sadraje. U procesusticanja visokog obrazovanja, razvile su se i odreene institucije izvan univerziteta, koje supruale odgovarajue profesionalno obrazovanje. Nastao je novi oblik visokogobrazovanja, koji je izlazio iz okvira institucionalnog sistema obrazovanja. Obrazovanjesteeno na ovaj nain omoguavalo je bre zapoljavanje. Evidentna posledica takvograzvoja visokog obrazovanja jeste i velika heterogenost sadanjih visokokolskih ustanovau Evropi i Sjedinjenim Dravama.Inae, visoko obrazovanje u Evropi karakteriu dva dominantna modelaobrazovanja, i to: dualni model ("binarni model") i jedinstveni model.4.1. Dualni model obrazovanjaDualni model visokog obrazovanja karakterie postojanje dva nezavisna i odvojenasegmenta univerzitetsko i neuniverzitetsko. Svaki model imaodreene specifinosti ikarakteristike.

Seminarski radJelena Sekuli-7 -Tako je univerzitetsko obrazovanje zadralo tradicionalne karakteristikeobrazovanja, to znai da je deo sistema visokog obrazovanja i da kao takvo pruaodgovarajue akademsko obrazovanje u oblasti nauno-istraivakog rada.Neuniverzitetsko obrazovanje, kao deo sistema visokog obrazovanja, odnosi se naprofesionalno usmeravanje u smislu pripreme strunjaka za odreena zanimanja.Neuniverzitetsko obrazovanje je u mnogim zemljama poelo ubrzano da se razvijaezdesetih godina 20. veka. Na njegov razvoj su uticali brojni faktori, ali se posebnoizdvajaju: ekonomski, jer je nagli industrijski razvoj zahtevao kvalifikovanu radnu snagukoja bi se kraim strunim obrazovanjem lake i bre osposobljavala za obavljanjeodreenih poslova; finansijski, jer je vremenski krae struno obrazovanje zahtevalomnogo manje finansijskih trokova za kolovanje i socijalni, jer je takav oblik obrazovanjabio dostupan veem broju onih koji su nastavili kolovanje.Neuniverzitetsko obrazovanje se u tom smislu mnogo bre razvijalo i intenzivnijeirilo nego univerzitetsko. Tako danas u velikom broju evropskih zemalja, kao i uSjedinjenim Dravama, postoje raznovrsne neuniverzitetske visokokolske institucije.Neke od njih imaju ve dugu tradiciju postojanja i izuzetan ugled.Dualna struktura obrazovanja postoji u oko 15 evropskih zemalja, i to u: Belgiji,Danskoj, Francuskoj, Grkoj, Irskoj, Holandiji, Portugaliji, Nemakoj, Velikoj Britaniji,vajcarskoj, Norvekoj, Maarskoj, Rumuniji i Bugarskoj. Svaki model obrazovanja imaposebne karakteristike, koje su vezane za odreene specifinosti svake zemlje.4.2. Jedinstveni model obrazovanjaZa razliku od dualnog modela, jedinstveni model visokog obrazovanja integrie svevisokokolske ustanove u univerzitet koji ima proirene nadlenosti. Ovaj model jeezdesetih godina prolog veka pokuala da formira Nemaka, ali nije uspela; vedska ipanija i dalje pokuavaju da svoje visoko obrazovanje reformama prilagode jedinstvenommodelu; u Italiji i Austriji promene u oblasti visokog obrazovanja nisu uticale na promenustrukture ovog segmenta obrazovanja, jer u ovim zemljama postoje tradicionalno dobretehnike srednje kole, tako da kratki visokokolski kursevi iz tih razloga nisu potrebni5. ZNANJE KAO INTELEKTUALNI KAPITAL21. VEKAPrema istraivanju Stanford Univerziteta (SAD): Ukupno ljudsko znanje nastalo do1900. godine udvostrueno je do 1950. godine. Od tada se celokupno ljudsko znanjeudvostruava svakih 5- 8 godina.Ovaj fascinirajuipodatak osim to sam po sebi predstavlja zanimljivost, imanesluene implikacije na na svakodnevni ivot- privatni i poslovni. Na privatnom planuova "eksplozija" znanja ima za posledicu da zemlje i pojedinci kojima su novoosvojenaznanja na raspolaganjustiu velike potencijale za kontinuirano poveanje ivotnogstandarda, kvaliteta ivota i bogatstva uopte. Na poslovni ivot pojedinaca, organizacija,drava i sveta posmatranog u celini, ove ogromne, ubrzane i svakodnevne promene utiuna nain koji e u svakom pogledu i znaajno izmeniti dosadanji nain ivota.Napoetku 21.veka susreemo se sa ogromnim promenama:ivot, drutvo i ekonomija postaju sve sloeniji,vreme u kojem ivimo je nepredvidivo,priroda poslova se radikalno menja,sve vie poslova nestaje usled tehnolokih promena,prolost sve manje moe biti oslonac i putokaz za budunost.Ve sada je teko predvideti koja znanja i vetine e biti potrebne i traene zanarednih 10 godina. U veini profesija znanje se duplira svakih nekoliko godina, to znaida znanje svakoga od nas treba da se duplira svake 2 - 3 godine samo da bi "drali korak"sa promenama, a oni koji to ne budu inili neumitno e zaostajati!Drutva u kojima se vrednuje znanje kao resurs, koja ulau u obrazovanje i nauku,u kojima je razvijena informacijska infrastruktura i u kojima se visoko ceni individualnost,sposobnost i kreativnost pojedinaca i organizacija, nazvaju se inovativna drutva.Japan je jo 1980. godine doneo strateku odluku da japanska privreda promenistrategiju razvoja. Umesto investiranja u teku industriju i petrohemiju, teite ulaganjapomereno je na delatnosti koje poivaju na ljudskom umu i znanju i koje troe maloenergije i sirovina. Rezultate te vizionarske odluke moemo videti danas.U SAD broj zaposlenih u delatnostima visokog znanja, kao to su profesionalne iposlovne usluge seizjednaio sa brojem zaposlenih u industriji.

Inteligencija postaje kapital onog momenta kada donese novi kvalitet ili novuvrednost. Shodno tome, "intelektualnim kapitalom"moe se nazvati samo ono znanje kojeje primenjivo i koje ima praktinu korist.vedska kompanija Scandia, koja se bavi finansijskim uslugama, prva je firma usvetu koja je 1995., u svom godinjem finansijskom izvetaju u posebnom odeljku izrazilavrednost svog intelektualnog kapitala. Zahvaljujui svom vizionarskom radu, veaninLeif Edvinssonpostao je poznat kao prvi direktor Intelektualnog kapitala u istoriji.6. OBRAZOVANJE U FUNKCIJI PRIVREDNOG RAZVOJAU razvijenim drutvima glavni razvojni resurs je ljudski kapital, a njegov kvalitetbitno odreuju obrazovanje i obuka.Obrazovanje i obuka trebaju doprineti odrivomnacionalnom razvoju i trajnom razvoju pojedinaca. Zbog toga sve razvijene zemlje dreobrazovanje i razvoj ljudskih resursa nacionalnim prioritetom te primenjuju one strategijerazvoja obrazovanja i obuke koje najvie doprinose privrednom, socijalnom i kulturnomrazvoju drutva te linom razvoju njegovih lanova.Zbog navedenih razloga savremene strategije razvoja obrazovanja i ljudskih resursane zahvataju samo kolovanje dece i mladih nego i neformalno i informalno obrazovanje.Procenjuje se da su one zemlje ija se razvojna politika ne temelji na koncepcijidoivotnog uenja osuene na privrednu i politiku marginalizaciju.Doprinos obrazovanja i obuke razvoju opte je priznata injenica. Procenjuje se daulaganje u obrazovanje i obuku pojedinaca donosi profit koji je uporediv s ulaganjima ufiziki kapital. Sve vei udeo uslunih delatnosti u privredi, brzina kojom se menjatehnologija, rastui udeo znanja i informacija u odnosu na vrednost proizvodnje kao inivoprivrednog restrukturiranja idu u prilog takvoj vrsti ulaganja.Procenjuje se da bi dodatna godina prosenog kolovanja u razvijenim zemljamaEvrope odmah dovela do poveanja privrednog rasta za oko 5% te do dugoronogpoveanja rasta za 2,5%. Tokom devedesetih godina vee ulaganje u ljudski kapital dovelodo godinjeg rasta od 0,5% ili vie u nekoliko zemalja lanica EU u poreenju saprethodnom decenijom.Faktori koji utiu na udeo obrazovanja u privrednom razvoju neke zajednice, regijeili drave su:

Seminarski radJelena Sekuli-11 -Konkurencija i dinaminost- Obrazovanje i obuka moraju odigratikljunu ulogu u privlaenju i zadravanju talenata.Iz tog razloga potrebnoje investirati ne samo u istraivanje, razvoj i informacijsko-raunarskutehnologiju vei u "razvoj ljudskog kapitala".Vie radnih mesta i kvalitetna radna mesta- Dalji razvoj ljudskih resursatome doprinosi na nekoliko naina. Postoje jasni dokazi kako su edukativnadostignua prva odrednica linog prihoda i statusa na tritu rada. Usprovedenom istraivanju sugerie se da se irom Evrope dodatnomgodinom kolovanja primanja poveavaju za 6,5% dok se u nekimzemljama ova primanja poveavaju za punih 9%. I procenat nezaposlenostise smanjuje na viim nivoima obrazovanja, to takoe smanjuje socijalnetrokove, koji su sa tim povezane.Drutvena ukljuenost-Dostupnost obuci koju finansira poslodavac estoje ograniena na one koji ve poseduju dobre kvalifikacije usled ega nekegrupe ljudi ostaju zablokirane na loijim radnim mestima na tritu rada.Ulaganje uljude nije samo faktor rasta, ve je ono i kljuan instrument zapoveanje drutvene ukljuenosti.Regionalna politika-Razvoj ljudskih resursa je jedan od takoe vanihelemenata regionalne politike, kao instrument kojim se mogu smanjitirazlike izmeu bolje i slabije razvijenih regija obrazovanjem ljudskihresursa potrebnih za drutveni i privredni razvoj.Globalizacija i konkurencija na svetskom nivou- Globalizacija nasisteme obrazovanja i obuke te na institucije utie na razliite naine, kakodirektno tako i indirektno. Potreba graana da se obue vetinama istrunou podstie potrebu za zapoljavanjem. Tako globalizacija zaposledicu ima kako povean nivo ulaganja tako i paralelni proces reformekojim se poveava kvalitet i svrsishodnost obrazovnih institucija,univerziteta, programa obrazovanja za odrasle i strunih programa obuke.Demografija-Stopa nataliteta je bitan faktor koji utice na broj uesnika nasvim nivoima obrazovanja i obuke. Zemlje sa ostarelom populacijom (kaoto je sluaj u mnogim zemljama EU) tee hvataju korak sa ubrzanimtehnolokim promenama, nego one gde su populacije znatno mlae. Umlaim populacijama temeljno obrazovanje i obuka se lake menjanovijom, sa razvojem i usvajanjem novih vetina.Ulaganje u obrazovanje i obuku- ulaganje ne donosi iste rezultate nasvim nivoima sistema obrazovanja i obuke. Stopa profita kako za pojedinca(privatni profit) tako i za drutvo (drutveni profit) varira u odnosu nazemlje sveta. Na primer, privatno ulaganje u obrazovne institucije od 1995.god. vrlo je malo poraslo u EU (sa cca. 0.55% na cca. 0.66% GBP-a). UJapanu je ova svota gotovo dvostruka (cca. 1.2% GBP-a) dok je u SAD onatrostruko vea (1.6% GBP-a). Drugo podruje na kojem postoji jasnapotreba za uveanim privatnim ulaganjima je struno obrazovanje i obuka teobrazovanje odraslih.Ulaganje u novoosnovane vetine- novoosnovanevetine ukljuujudigitalnu pismenost, uenje uenja, socijalne i preduzetnike vetine kao iuenje jezika. One moraju biti dostupne svim starosnim grupama. Trebaiskoristiti potencijal informatike tehnologije i novih elektronskih metodauenja, jer setakopoboljava proces uenja.7. UTVRIVANJE POTREBE ZA OBRAZOVANJEMPotrebe za obrazovanjem u organizaciji moemo podeliti na - potrebe pojedinca ipotrebe organizacije. Organizacija ima potrebu za obuenim, aurnim i obrazovanimpersonalom. Pojedinac suoen sa stalnim promenama, ima potrebu za novim znanjima istrunom podrkom.Racionalno ponaanje podrazumeva usklaivanje ove dve potrebe.Potreba za obrazovanjem je razlika izmeu postojeih i potrebnih znanja, vetina irazliitih sposobnosti za realizaciju tekuih i planiranih poslova i organizacijskih uloga.Utvrivanje potreba za obrazovanjem je uvek poreenje potrebnog i trenutnogstanja u pogledu znanja, vetina i ponaanja zaposlenih.Postojea znanja, vetine i umeakadrova utvruju se pomou vie razliitih tehnika i izvora informacija kao to su:ispitivanje zaposlenih, rukovodilaca, kupaca, klijenata, posmatranja radnih mesta i uloga.Poreenje postojeeg i potrebnog nivoa kroz sistematizovane, strukturiranerazgovore vri strunjak za obrazovanje ili rukovodiolac znanja (Chief KnowladgeOfficer). Ovaj proces za definisanje potreba je dosta kompleksan i ponekada ga je teko

Seminarski radJelena Sekuli-13 -sprovesti te je zadatak strunjaka za obrazovanje da menadmentu preduzea ukae naznaaj i odline efekte ukoliko se izvri utvrivanje potreba.8. OBRAZOVANJE KAO RESURS 21. VEKAPratei znaajne promene u okruenju nastale razvojem nauke i tehnologije,obrazovanje, kao i ukupan obrazovni sistem, podlegli su reformama. Na taj nain sudrutvene promene uticale na reformu obrazovanja, koja je obuhvatala promene u strukturiobrazovanja, funkcionisanju i efikasnosti obrazovanja, zatim mreu obrazovnih institucija,obrazovne programe, oblike i sadraje obrazovanja, kao i ciljeve i metode obrazovanja.Tradicionalne kole i obrazovni sistemi uopte prilino neefikasni i neprilagodljivi,obrazovni sistemi koluju prosene pojedince, pa im tako ne omoguavaju da napreduju uskladu sa svojim sposobnostima.U izvetaju UNESKO-a je posebno ukazano na ulogu i znaaj koje obrazovanjeima u procesu prevazilaenja suprotnosti u 21. veku. U tom smislu su navedene tri osnovnesuprotnosti:suprotnost izmeu globalnog i lokalnog podrazumeva istovremenupotrebu ouvanja nacionalnog identiteta i pripadanja ujedinjenomoveanstvu;suprotnost izmeu univerzalnog i individualnog podrazumeva prihvatanjeglobalizacije kao univerzalnog procesa, ali i ouvanje line samobitnosti ikulturnog identiteta svog naroda;suprotnost izmeu tradicije i savremenosti podrazumeva potrebuprilagoavanja novom vremenu, ali uz ouvanje sopstvenog istorijskograzvoja.ovekovapotreba za stalnim uenjem iskazuje se kao:uenje za znanjepodrazumeva savladavanje naunih informacija iovladavanje sredstvima saznanja, a odnosi se na ostvarenje sutinesmislenog ivljenja, razvijanje sposobnosti saznavanja, razumevanja iotkrivanja, vaspitanje panje, pamenja i miljenjauenje za radpodrazumeva sticanje novih znanja koja se praktino moguprimeniti;uenje za zajedniki ivot podrazumeva sticanje saznanja o drugima,sagledavanje njihovih potreba i uvaavanje njihovih razliitosti;uenje za postojanjepodrazumeva pripremu za samostalno i kritikorasuivanje o svim pojavama i procesima iz okruenja.Osnovni ciljevi budueg obrazovanja se odnose na:pripremu mladih ljudi da u svom linom ivotu stiu realnu sliku o samimasebi, a koju e realizovati u linim, drutvenim i zajednikim prilikama,pripremu mladih ljudi za ivot u demokratskom drutvu, koja ukljuujesaznanja o pravu, osnovnim slobodama, dunostima i odgovornostimagraana,pripremu mladih ljudi za rad, koja treba da omogui iroki pogled na rad iteorijski uvid u prirodu i oblike rada,pripremu mladih ljudi za kulturni ivot, kako bi nali izvore za bogaenjelinosti i ukljuili se u duhovno, kulturno i istorijsko naslee i tako bilipripremljeni za ivot u multikulturalnom svetu.Mladi ljudi treba da budu inicijatori uobliavanja vrednosti nekog drutva, a kojeproizilaze iz njihovog zajednikog naslea. Kao osnovne vrednosti politikog, drutvenog ilinog ivota, koje su osnova i obrazovnog procesa, navodese:razumevanje,prevazilaenje predrasuda,pronalaenje zajednikih interesa uz potovanje evropskih razliitosti,otvaranje prema razliitim kulturama,potovanje pravnih obaveza i pravosudnih odluka u oblasti ljudskih prava,spremnost na zajedniki harmonini ivot,spremnost na stalne kompromise koji omoguavaju razliite evropskeinterese,brigu za ouvanje evropske i svetske ekoloke ravnotee,

Seminarski radJelena Sekuli-15 -U skladu sa tim, potrebno je izvriti promene strategijskog pravca razvojaobrazovnog sistema u smislu ostvarivanja prava na kvalitetno obrazovanje, kojim sepostie razvoj linih sposobnosti svakog graanina. Sve to treba da omogui posedovanjeodreenih znanja i osobina: potpuno poznavanje maternjeg jezika sa osnovnim znanjima izgramatike strukture reenica, razumevanje osnova matematike i prirodnih nauka, to morabiti povezano sa novim tehnologijama, sposobnost da se misli na reenje problema ilisticanje znanja uz pravljenje razlika izmeu injenica i predrasuda, ovladavanje tehnikamauenja radi usvajanja novih vetina i prilagoavanja novim situacijama, i ovladavanjevetinom komuniciranja, ukljuujui i vladanje jednim stranim jezikom.Diploma nije garancija za posao, ukoliko se ne poseduju odgovarajui linikvaliteti, kao to su: sposobnost za timskirad, oseaj odgovornosti i line discipline,sposobnost donoenja odluka, oseaj za saradnju i spremnost da se rizikuje, inicijativnost,radoznalost i kreativnost, profesionalizam, tenja ka perfekciji i dosezanju graninihmogunosti i oseaj graanske odgovornosti.Polazei od ovih stavova, tokom celog ivota potrebno je uiti i shvatitit da sutinauenja podrazumeva uenje ljudi da misle, a ne da samo akumuliraju injenice.Reforma obrazovanja svoju osnovu nalazi u sutini drutveno-ekonomskih odnosau pojedinim zemljama, polazi od kategorijalnog sistema vrednosti koji u njima postoji,nalazi se u specifinostima pojedinih naroda, kao to zavisi i od ciljeva ije se ostvarenjereformom obrazovanja oekuje.U uslovima globalnog ujedinjavanja oveanstva i meuzavisnosti drava i narodau raznim oblastima drutvenog ivota, pa i obrazovanja, kao i u uslovima univerzalizacijenauke i obrazovanja, neminovno dolazi do meusobne saradnje i u ovoj oblasti i novogmodela reforme obrazovanja. Tako pojedine zemlje u procesu reforme svojih obrazovnihsistema koriste iskustva onih zemalja koje su ve takvu reformu sprovele, naravno vodeirauna o svojim specifinostima i karakteristikama. Na taj nain se daje i odgovarajuidoprinos svetskom procesu reforme obrazovnog sistema.Obrazovanje ima nesumnjivo veliki znaaj za razvoj drutva u svim vremenimanjegovog postojanja. U savremenom svetu obrazovanje prati promene nastale njegovimrazvojem. Tako e obrazovanje u 21. veku biti usmereno prema sticanju znanja kojepostaje znaajan faktor drutvenog razvoja i imae odluujuu vrednost i za pojedinca i zacivilizaciju. Obrazovanje e imati znaaja i za sagledavanje i razumevanje globalnihpromena u savremenom drutvu, posebno sa stanovita problema u vezi sa usaglaavanjemprivrednog razvoja sa ekolokim zakonitostima u uslovima razvoja nauke i tehnologije, upogledu ouvanja kulturnog identiteta naroda i suvereniteta njihovih drava u uslovimaglobalizacije ekonomskog ivota i politike dominacije privredno najrazvijenijih drava,kao i u pogledu demokratizacije drutvenih odnosa.Ekoloko obrazovanje e predstavljati osnovu ekonomskog razvoja koji e poivatina principima odrivog razvoja kao civilizacijskog zahteva savremenog drutva.Obrazovanje e svojim sadrajima omoguiti da se izgrade i prihvate nove univerzalnemoralne norme u odnosima izmeu naroda i drava, ime e se izbei sukobi kultura icivilizacija. U stvari, znanje e sluiti unapreenju humanijih uslova ivota, jer eobrazovanje odreivati budunost svake zemlje i budunost ukupnog oveanstva.9.PROJEKTOVANA BUDUNOST OBRAZOVANJAProces sticanja znanja i prenoenja saznanja neminovno je pratio razvoj drutva.Naime, u periodu predindustrijskog razvoja drutva, tradicionalne vrednosti, znanje ipraktine vetine prenosili su se sa generacije na generaciju. U periodu industrijskograzvoja drutva, sva potrebna znanja vie se nisu mogla nauiti u porodici. Zato je i procesprenoenja znanja pretvoren u masovno obrazovanje. U periodu automatizacije, maine svevie i sve uspenije reavaju brojne rutinske zadatke, a ovek sve bolje i bolje obavljaintelektualne i stvaralake poslove. Pri tome, maine obavljaju protok fizikog materijala, aljudi se bave protokom informacija i saznanja. Meutim, u automatizovanim tehnolokimsistemima sutranjice, ni maine ni ljudi nee vie biti vezani za fabrike ili kancelarije, nitie ljudi iveti u velikim industrijskim gradovima dananjice. U stvari, bie razmeteniirom sveta, tesno e meu sobom biti povezani veomaosetljivim komunikacijama, a svojposao e obavljati u okviru uih drutvenih grupa i u svojim kuama. Tehnologijisutranjice vie ne treba polukvalifikovana radna snaga koja je obavljala jednolineposlove na tekuoj traci, njoj su potrebni ljudi kritikog duha, koji se bez tekoa mogusnai u novim i izmenjenim okolnostima, ljudi koji su spremni da za vreme koje dolazisteknu nova znanja.To novo vreme, nazvano digitalnom erom, drutvom rizika i civilizacijom znanja,sasvim sigurno zahteva i novi vid obrazovanja. U tim i takvim, novim, izmenjenim i

Seminarski radJelena Sekuli-17 -sloenim okolnostima, obrazovanje ima osnovni zadatak da povea ovekovuprilagodljivost vremenu koje dolazi i ima znaajnu ulogu da uvea one sposobnosti koje suoveku potrebne da se sa promenama izbori i da im se prilagodi.Meutim, da bi tako postavljeno obrazovanje moglo u budunosti da se ostvari,potrebno je predvideti koji e se poslovi obavljati, koja e zanimanja postojati. Takoetreba znati i kakva e zvanja biti potrebna, kakvi e porodini odnosi dominirati, kakvi emeuljudski odnosi preovladati. Potrebno je sagledati i kakvi bi se moralni ili etikiproblemi mogli pojaviti i kakva e tehnologija biti razvijena i kakve e se organizacionestrukture moi u to uklopiti. Sve to,kao i ostalo odredie intelektualne i psiholokesposobnosti, kao i znanja, koja e ljudima sutranjice biti potrebna da bi uspeno pratiliubrzani drutveni razvoj. Tako e ovekova budunost zavisiti od njegovog obrazovanja.Polazei od moguih projekcija razvoja drutva,promene u obrazovanju ubudunosti odnosie se na promenu organizacione strukture obrazovnog sistema, napoboljanje nastavnih sadraja i na promociju orijentacije usmerene ka budunosti. Naime,sadanja klasina predavanja nee moi da zadovolje potrebe koje se promenama ubudunosti predviaju. Takva predavanja e nestati, a njih e zameniti mnoge druge novijemetode obrazovanja zasnovane na iskustvu, na rekreaciji, na zabavi i radu.Poto novi pristup obrazovanju neminovno prati promene koje se u drutvusutranjice oekuju, futurolozi opravdano postavljaju pitanja da li e se obrazovni procesodvijati u odgovarajuim institucijama. Jer, predvia se mnogo vei intelektualni nivosvetskog stanovnitva i mnogo vei stepen opteg obrazovanja i kulture. Tako e u timokolnostima roditelji preuzimati uloge profesora, o emu se, inae, u mnogim razvijenimzemljama ve uveliko razmilja. Isto tako, govori se o mogunosti obrazovanja krozposmatranje, ali i uestvovanje u mnogim vanim drutvenim dogaajima, govori se odoivotnom obrazovanju i uenju na daljinu, to ve polako postaje stvarnost. U skladu satakvim vizijama, kao mogui oblici novog obrazovanja u budunosti pominju se: kunoobrazovanje, pokretno kolovanje, doivotno obrazovanje i virtuelno obrazovanje iliobrazovanje na daljinu (distance learning).Promene koje sa sobom nosi novo vreme, promene koje su povezane saprolaznou, raznovrsnou i novinama, sasvim sigurno ukazuju na potrebu za novimznanjimaZnanje e u budunosti sve bre zastarevati, pa e biti potrebno voditi rauna oefikasnosti uenja. U tom smislu, bie od izuzetne vanosti nauiti kako se ui, kako da senaueno zaboravi i kako da se ponovo ui. Time e obrazovanje dobiti novu dimenziju.U budunosti se predviaju i brojni problemi pri uspostavljanju zadovoljavajuihmeuljudskih odnosa. Stoga u obrazovni proces treba uneti i odreene psiholoke tehnike,kao to su, recimo, uvebavanje ula, mikrolaboratorije, neverbalne igre i mnoge druge vepoznate oblike aktivnog okupljanja. Tako e doi do novih organizacionih oblika timskograda i tako e se uiti uspostavljanju meuljudskih odnosa.Odabiranje, izbor i selekcija povezani su sa procesom odluivanja, koji e ubudunosti biti izuzetno sloen. U toj sloenosti procesa odluivanja javie se brojniproblemi u vezi sa odabirom prave odluke, alternativnim izborima i selekcijom ponuenihreenja. Sa tim e se suoiti i obrazovanje, koje e razviti nove metode i tehnike kojima ese uiti kako treba odluivati, pa e budue odluivanje biti iskljuivo zasnovano nakomunikacijama.10. MENADERI I OBRAZOVANJEO obrazovanju menadera postoje veoma protivrena shvatanja. Naime, u literaturise uglavnom mogu nai dva suprotstavljena miljenja. Jedni istiu presudan znaajformalnogobrazovanja menadera, a drugi to negiraju. Na isti nain se miljenja razilaze ipo pitanju potrebe za visokim obrazovanjem u odnosu na profil menadera kao specijalisteili univerzalca. Slino je i sa znanjima koje menaderi odreenog nivoa treba da imaju.Zato je i obrazovanje menadera u svetu veoma raznoliko.I pored svih razilaenja i suprotstavljenih miljenja u pogledu obrazovanjamenadera, ipak se moe konstatovati da niko u potpunosti ne iskljuuje formalno visokoobrazovanje menadera i niko potpuno ne negira znaaj takvog obrazovanja. U stvari, svarazilaenja se uglavnom odnose na nastavne programe, koji su preobimni i koji takokoncipirani ne pruaju dovoljno praktinog znanja koje se moe prilagoditi i primenitiodgovarajuim nivoima menadera ili pojedinim aktivnostima menadment procesa. Zatoje nuno i neminovno obrazovne programe menjati u skladu sa drutvenim promenama itehnolokim potrebama, a steeno znanje dobijeno formalnim obrazovanjem permanentno

Seminarski radJelena Sekuli-19 -inovirati i aurirati, kao i obogaivati menaderska znanja i iskustva novim i drugimiskustvima.Menader treba svoja znanja da stie na visokokolskim institucijama, mora daposeduje znaajno opte obrazovanje i kulturu, ali i da ima specijalistiko znanje izkonkretne oblasti kojom se bavi. irina znanja je veoma znaajna za obavljanjemenaderskog posla. To znai da menader mora u odreenoj meri da poznaje tehnologijui sredstva rada, da poznaje psihologiju linosti da bi mogao da razume oseanja imotivaciju onih sa kojima radi, da poznaje osnovna naela i principe ekonomije i finansijakako bi se na najbolji nain snaao u sloenim ekonomskim i finansijskim tokovima, i dapoznaje zakonodavstvo. Naravno, treba da ima znanja iz svih onih oblasti koje e muomoguiti da bude uspean u svom poslu. Pri tome, menaderi moraju razvijati svojestvaralake sposobnosti, sposobnosti komuniciranja, sposobnosti u oblasti ljudskih resursa,sposobnosti za timski rad, kao i sposobnosti u oblasti sistema odluivanja i reavanjaproblema. Naravno, menaderi moraju poznavati ukupno drutveno-politiko, ekonomsko ikulturno okruenje, kako bi se u novim, sloenim i izmenjenim okolnostima mogli snai,njima se prilagoditi i uspeno upravljati.Obrazovanje menadera ilo je nekako paralelno sa razvojem nauke i tehnologije.To je pedesetih godina prolog veka i uslovilo potrebu za permanentnim obrazovanjemmenadera, i to posebno onih koji su radili u procesu proizvodnje. Tako je nastao periodpermanentne obuke rukovodeeg kadra, i to kroz kratke kurseve i odgovarajue seminare.Ti seminari su vremenom prerasli u stalne oblike obrazovanja, kojima su obuhvaeni imenaderi. Nastale su prve poslovne kole, pa i prve kole za direktore koje su imaleuniverzitetski program. Naravno, sa ubrzanim razvojem tehnologije, neminovno senametnula potreba za preciznijim definisanjem nivoa obrazovanja direktora. U tom smislu,obrazovanje direktora podeljeno je na sistemsko i funkcionalno obrazovanje. Sistemskimobrazovanjem su se razvijale sposobnosti analize i reavanja problema, kao i sposobnostianalize dela sistema u kome se javlja problem i svih ostalih delova sistema na koje moeda se utie da bi se problem reio. Funkcionalnim obrazovanjem su se direktoriosposobljavali da ispravno primene koncepte planiranja, organizovanja, motivisanja ikontrole ukupnog menadment procesa.Inae, u svetu se rukovodei kadrovi obrazuju na nekoliko naina:informativni seminari (Informative Seminars, IS)

Seminarski radJelena Sekuli-20 -osnovni kursevi (Basic corses, BC)programi za razvoj rukovodeeg kadra (Executive Development Prog-rams,EDP)poslediplomske poslovne studije (MBA).Dananje obrazovanje menadera u budunosti e, sasvim sigurno, doivetiodreene transformacije, koje e ii uporedo sa promenama u okruenju i organizaciji, ali isa promenama u poslovimaupravljanja. Tako e obrazovanje menadera u budunosti bitiprimereno novim drutvenim tokovima, koji idu ka civilizaciji znanja.11.UNAPREENJE OBRAZOVANJA U SRBIJISrbiji teba obrazovni sitem koji je KOMPAKTAN, A FLEKSIBILAN.Kompaktan znai da je potpuno u skladu sa razvojnom strategijom, a fleksibilan daje lako prilagodljiv tritu.Proces reformi mora biti kontinuiran, konzistentan, jasan, precizan i orijentisanprema potrebama i interesima graana Srbije. U ovakvom konceptu shvatanja obrazovanjakao dela procesa razvoja ljudskih resursa jedne drave nalazi se pojedinac - i to njegovabudunost, zapoljavanje, lini i profesionalni ivot.Da bi jedan obrazovni sistem bio dobar neophodno je da bude kompatibilan saodabranom razvojnom strategijom i da je u stanju da brzo odgovori na kretanja na triturada. To znai da u sluaju kada je razvojna strategija pogreno odabrana ili ako triterada permanentno emituje lane signale, sistem obrazovanja ne moe biti efikasan. Da bise izbegle ovakve koncepcijske greke neophodno je usaglaavanje strategije razvojaobrazovanja sa planiranim optedrutvenim i privrednim kretanjima i razvojem.Prestruktuiranje privrede ka uslunim delatnostima uz razvoj i ostalih segmenata posebnoindustrije i poljoprivrede mora da uvaava i politika obrazovanja i da u tom smeru gradidalji razvoj obrazovnog sistema.U obrazovnom sektoru u Srbiji, koji obuhvata predkolsko, osnovno, srednje ivisoko obrazovanje nalazi se neto preko 1.300.000 uenika i studenata i oko 110.000zaposlenih. To znai da oblast obrazovanja obuhvata skoro treinu aktivnog stanovnitva uRepublici ili neto preko 20% ukupne populacije. Iako ima razvijenu mreu osnovnih kolai zakonski obavezno i besplatno osnovno obrazovanje i mada je broj nepismenih ukonstantnom opadanju u Srbiji jo uvek ima oko 200 hiljada potpuno nepismenihstanovnika starijih od 10 godina. Ukupna obrazovna struktura stanovnitva Srbije, i poredizvesnih poboljanja u odnosu na stanje iz 1991. godine je dalje nepovoljna. Premapodacima iz 2002. godine blizu 22% stanovnitva starijeg od 15 godina ne posedujepotpuno osnovno obrazovanje. Skoro 24% stanovnitva poseduje osnovno obrazovanje kaosvoj obrazovni maksimum, to znai da se skoro 46% stanovnitva nalazi na osnovnomobrazovnom minimumu ili ispod njega. To znai da blizu 3 miliona ljudi starijih od 15godina poseduje minimum ivotnih i radnih vetina.Jedan od velikih problema sa kojima e se obrazovanje susresti u narednimgodinama jeste demografski pad i smanjenje brojadece to znai i manji broj uenika ukolama. Poslednijh godina opada broj uenika koji se upisuje u prvi razred osnovnih kolai mnoge sredine se ve susreu sa problemom manjeg broja uenika.U kontekstu tehniko-tehnolokog razvoja drutva i promenjenih odnosa i struktureu privredi i posebno u kontekstu drugaije uloge graanina kao pojedinca, ulogaobrazovanja mora da postane bitno drugaija. Budui predavai moraju imati mnogo veuautonomiju, trebaju biti inovativni i kreativani, da imaju itav nizsposobnosti zaprenoenje znanja i vetina uenicima, snalaenja u novim ili nepredvienim okolnostima.Samim tim obrazovanje i usavravanje nastavnika i vaspitaa postaju klju i preduslovukupnog razvoja obrazovanja.Druga velika oblast i prioritet reforme obrazovanja jeste kako da obrazovanjeodgovori na potrebe trita rada. U konceptu shvatanja obrazovanja kao izvora ljudskihresursa potrebe za kvalifikovanom i osposobljenom radnom snagom postaju veoma bitanfaktor.Jedan od najveih izazova srpske ekonomije i ukupnog drutva jeste smanjenjebroja nezaposlenih. Svakako da sistem obrazovanja ne moe da rei ovo pitanje, alisvakako da moe i mora da bude direktno povezan sa politikom zapoljavanja u Srbiji.Prema podacima Republikog zavoda za statistiku krajem oktobra 2005. godine u Srbiji jebilo 990.011 nezaposlenih lica. U tom broju preko 36 % ine mladi od 19 do 30 godina. Au odnosu na steeno obrazovanju u tom broju neto vie od 54 % ine oni koji imajutrogodinje i etvorogodinje srednje struno obrazovanje. Ovakva struktura nezaposlene

Seminarski radJelena Sekuli-22 -ali i zaposlene radne snage zahteva promene i modernizaciju sistema obrazovanja, posebnostrunog obrazovanja i itavog kompleksa doivotnog uenja u Srbiji.Modernizacija drave i njena orijentacija ka modernimtehnologijama mora da utiena inoviranje ciljeva strunog obrazovanja i pribliavanje razvijenijim zemljama. Zbogtoga e ciljevi modernog strunog obrazovanja kod nas morati da se orijentiu ka jaanjustrunih znanja i veu fleksibilnost u savlaivanjupromenljivih zahteva u svetu rada i udrutvu, kao i na sticanje kljunih vetina kako bi mladi ljudi bili spremini za noveprofesionalne izazove i mogli da se ukljue u ukupnu modernizaciju drutva.Shvatajui da se nae drutvo kree ka drutvu koje ui, potrebno je kod mladihrazviti i spremnost za struno usavravanje i dokolovavanje. Odnosno, strunoobrazovanje treba da prui mogunost svakom pojedincu za ostvarenje socijalneparticipacije, unapreivanje kvaliteta ivota, lini izbor, zapoljavanje, mogunostkontinuiranog profesionalnog razvoja.Trei veliki prioritet razvoja obrazovanja kao jednog od osnovnih preduslova uuspostavljanju sistema razvoja ljudskih resursa jeste usklaivanje tog procesa saprioriretima razvoja obrazovanja u Evropi za 2010. godinu. U tom procesu tri elementa suposebno bitna:Poveanje kvaliteta obrazovanja i osposobljavanjaVea dostupnost obrazovanja svima, razvoj doivotnog uenja i aktivnoggraanstva.Povezivanje rada, drutva i ekonomije.Da bi ostvarila neophodne socijalne i ekonomske promene Srbija mora darestruktuira svoj ljudski kapital, snabde ga novim znanjima, vetinama i sistemomvrednosti, stavova i ponaanja. To znai da se obrazovanje nalazi u osnovi socijalnoekonomske transformacije Srbije. Sve to jo jae postavlja pitanje daljeg razvoja sistemaobrazovanja i vaspitanja i njegovo strateko utemeljenje u odnosu na razvoj drutva iekonomije.

Seminarski radJelena Sekuli-23 -ZAKLJUAKovek pronalazi, stvara, uveava, unapreuje, primenjuje i prenosi znanje drugima.Dakle, znanje je posrednik izmeu pojedinca i drutva. Obrazovan ovek je deo drutva itreba da predstavlja centar uspenosti razvoja drutva znanja. Veoma jeznaajnoosposobiti pojedinca za kontrolu linog razvoja. Preuzimajui odgovornost za vlastitirazvoj, on odgovara i za razvoj drutva.Razumevanje i uvaavanje individualnih karakteristika oveka ima znaajnu uloguu procesu uenja, ali od ponuenih mogunosti za uenje u zajednici treba da ima koristcela zajednica.Obrazovanje predstavlja jedan od bitnih, posebnih i sloenih segmenata, na osnovukojih izmeu ostalog je zasnovan i menadment ljudskih resursa. Poznato je da suzaposleni najvaniji resurs sa kojim raspolae jedno preduzee. Ovo tvrenje se zasniva naosnovu povezanosti zaposlenih sa svim varijabilima koje su ukljuene u funkcionisanjupreduzea.Savremeno ekonomsko poslovanje zahteva i nove metode upravljanja koje se neodnose samo na upravljanje klasinim resursima, ve i na upravljanje znanjem. Izazov zaone koji upravljaju znanjem je dvostruk -oni treba da implementiraju sistem koji eregulisati tok informacija kako bi zaposleni mogli da pristupaju specifinom znanjuvanom za njihov posao i da stvaraju procese koji e pojedincima na raznim poslovnimfunkcijama omoguiti da dele znanje i praktino ga koriste.Obrazovanje, kao veliki izazov savremenoj civilizaciji, kao nosilac i pokretadrutvenih promena, kao nain informisanja o promenama i prihvatanja novih stavova ivrednosti i kao put ka sticanju novih znanja -razliito se u literaturi odreuje i razliito seu praksi definiu njegovi ciljevi.Brojna shvatanja, pristupi i odreenja obrazovanja ipak se mogu svrstati u dvegrupe. Za jedne savremeno obrazovanje doprinosi ostvarivanju drutvenog ivota, to jeosnovni drutveni proces odravanja oveka i napretka oveanstva, kao i kontinuitetakulture. Za druge je savremeno obrazovanje kljuni faktor ekonomskog razvoja i znanja odkoga zavise svi ostali drutveni procesi.U stvari, tradicionalna odreenja obrazovanja polaze od shvatanja obrazovanja kaosistematskog sticanja naunih znanja o prirodi, drutvu i ljudskom miljenju i ovladavanjradnim vetinama i navikama kojima se razvijaju i oblikuju odreene crte linosti i usvajaodreeni pogled na svet. Savremenija shvatanja obrazovanja polaze od toga da jeobrazovanje sistem institucionalnog sticanja znanja i osposobljavanja ljudi da stiu znanja,vetine i navike koje su im potrebne.Polazei od svih dosadanjih odreenja i uvaavajui sve dosadanje pristupeobrazovanju, savremeno obrazovanje se sa sociolokog stanovita definie kao drutveniproces kojim se stie znanje, i to sa stanovita njegovog znaaja za civilizacijske promenena globalnom planu i stanovita potrebe za razvijenom linou koja je osnovni faktorznanja kao razvojnog resursa. U tom smislu, obrazovanje kao razvojni resurs treba daomogui, sistemom obrazovanja i obrazovnim sadrajima koji se u njemu ostvaruju,realizovanje osnovnih ciljeva koji se odnose na razvoj linosti, ouvanje ovekovogprirodnog okruenja i stvaranje svesti o globalnim problemima savremenog oveanstva.U savremenom svetu obrazovanje prati promene nastale njegovim razvojem. Takoe obrazovanje u 21. veku biti usmereno prema sticanju znanja koje postaje znaajan faktordrutvenog razvoja i imae odluujuu vrednost i za pojedinca i za civilizaciju.Obrazovanje e imati znaaja i za sagledavanje i razumevanje globalnih promena usavremenom drutvu, posebno sa stanovita problema u vezi sa usaglaavanjem privrednograzvoja sa ekolokim zakonitostima u uslovima razvoja nauke i tehnologije, u pogleduouvanja kulturnog identiteta naroda i suvereniteta njihovih drava u uslovimaglobalizacije ekonomskog ivota i politike dominacije privredno najrazvijenijih drava,kao i u pogledu demokratizacije drutvenih odnosa.Vreme je da imenaderi ponu da gledaju svoje organizacije kroz prizmu znanja,kako bi taj "intelektualni kapital" doao do punog izraaja, donosei svim lanovimaorganizacije novi profit i nove anse. Da se podsetimo, definicija menadera 21. veka glasi:"Menader je osoba odgovorna za svoje znanje, i znanje svojih podreenih"!