1

Oblikovanje gradova radi boljeg kvaliteta

života – Podsticanje saradnje pomoću živih

laboratorija

Obuka-Nastavne jedinice za učesnike-Pregled kursa (O3)

2

Pregled teme

Gradovi su dinamične sredine koje trpe stalne promene. Oni inspirišu ljude da razvijaju

inovativna rešenja za različite izazove sa kojima se susreću u svakodnevnom životu.

Poboljšana saradnja između različitih gradskih činilaca je ključna za obezbeđivanje

prostora podesnog za stanovanje građana, dok se u isto vreme poboljšava njihov

kvalitet života.

Kurs elektronskog učenja „Oblikovanje gradova radi boljeg kvaliteta života –

Podsticanje saradnje kroz žive laboratorije“ je sačinjen za ljude koji žele da dovedu do

promena u svom gradu ili okolini radeći zajedno na određenim urbanističkim izazovima.

Ove ljude nazivamo „agenti promene“.

Živa laboratorija je mesto saradnje, učenja i zajedničkog dolaženja do rešenja,

otvoreno za svakoga. Ovaj elektronski kurs daje smernice za dizajniranje i osnivanje žive

laboratorije, uz pomoć skupa različitih alata, praktičnih zadataka i materijala i

interaktivnih primera.

Odabrani metod se uglavnom zasniva na principima dizajnarskog razmišljanja,

dokazanoj metodi inovacija koja je testirana u okviru ERASMUS+project SMACC

(www.smacc-project.eu).

RAZMISLI!

Šta visok kvalitet života znači za tebe? Napravi listu aspekata koje smatraš najbitnijim!

Slika 1: Autor fotografije: Nikolaus Kurnik

3

Oblikovanje gradova radi boljeg kvaliteta

života – Podsticanje saradnje kroz žive

laboratorije

Deo 1: Uvod

4

Sažetak

U ovoj nastavnoj jedinici gradovi su predstavljeni kao mesta inovacije i promena. Na

prvom mestu je objašnjena potreba za prelaskom ka održivijem urbanističkom

prostoru, i predstavljeni su različiti oblici inovacija. Zatim je predstavljen kratak uvod

u temu Pametni gradovi i kvartovi. Diskutuje se o nekim važnim kriterijumima i

drugim relevantnim aspektima. Pamet pokriva veliki broj pristupa, uključujući životni

prostor, poslovne prilike, obrazovanje, kulturu i ostale službe neophodne u

svakodnevnom životu.

Cilj

Nakon ove nastavne jedinice moći ćete da:

• Objasnite potrebu za održivom urbanističkom promenom

• Diskutujete o osnovnim konceptima koji se tiču inovacija

• Kritički procenite ulogu inovacija u održivoj urbanističkoj promeni

• Objasnite ideju Pametnih gradova i kvartova

1. Gradovi kao mesta inovacija i promena

Gradovi su dinamična mesta koja podležu konstatnoj promeni. Njihova socijalna,

ekološka i tehnološka sredstva su neophodna za ekonomski i socijalni razvoj, kako na

lokalnom, tako i na globalnom nivou. Suočeni sa brzom urbanizacijom i

promenljivom klimom, gradovi se moraju dugoročno prilagoditi i to na ekološki

odgovoran način kako bi obezbedili mesto podesno za stanovanje za svoje građane.

Pogledajte ovaj kratak video o gradovima koji se menjaju, a potom odgovorite na pitanje:

Šta čini grad dobrim mestom za život?

http://edition.cnn.com/videos/health/2016/05/19/beltline-urban-planning-cities-future-orig-

jnd.cnn

Održivi grad se može definisati kao grad koji omogućava svojim građanima da

uživaju u dobrom ekonomskom i socijalnom životu, uzimajući u obzir pametnu

upotrebu prirodnih bogatstava. Kroz aktivno uključivanje socijalnih i ekoloških

aspekata u urbanističko upravljanje i planiranje, na mnoge izazove u vezi sa sa

zdravljem ljudi ili klimatskim promenama može se na pravi način odgovoriti. Stoga,

postizanje visokog kvaliteta života podrazumeva prelazak sa današnje urbanističke

sredine na buduću održivu. Ovo predstavlja dug proces, ali nekoliko uslova može

doprineti njegovoj bržoj implementaciji:

• Treba da obuhvati višestruke učesnike iz različitih sektora, podstičući

saradnju;

• Treba da kombinuje dugoročne ciljeve (npr. povećanje efikasnosti resursa)

sa kratkoročnim eksperimentima da bi definisali plan delanja za ubuduće;

• Inovacije, širenje znanja i informacije, kao i dalja istraživanja su važni delovi

ovog procesa.

5

Inovacije se mogu smatrati katalizatorom za razvoj i rast gradova. One imaju

ogroman uticaj na vlade, industrije i poslovanja. Prema Rodžersu (2003, str. 12)

inovacija se može definisati kao “ideja, vežba ili objekat koji se smatra novim od

strane pojedinca”1.

RAZMISLI!

Po tvom mišljenju, zašto je inovacija bitna? Da li možeš da navedeš neke primere

inovacija?

Inovacije olakšavaju naš život, poboljšavaju naše zdravlje, produktivnost, i povezuju

nas globalno. Deljenje automobila, na primer, ne samo da smanjuje broj automobila

na putu, već pomaže i da se uštedi novac. E-automobili omogućavaju čistu i tihu

alternative za kretanje, imajući i pozitivan uticaj na zdravlje ljudi što se tiče zagađenja

vazduha i smanjenja buke. Zahvaljujući različitim komunikacionim platformama,

uključujući Skajp ili Gugl Hengaut, konferencije i sastanci se sada mogu organizovati

“virtuelno”, povezujući višestruke partnere sa različitih lokacija i vremenskih zona.

Inovacija može biti postepena ideja, koja čini postojeći proizvod ili uslugu boljom po

pitanju kvaliteta ili dizajna, ili odlična ideja koja može zameniti postojeći proizvod

novim, npr. 3D printer.

Iako se inovacija obavezno povezuje sa novim tehnologijama koje poboljšavaju

ekonomske i ekološke funkcije u energetskim, transportnim, komunikacijskim i

drugim sistemima predstavljanjem novih proizvoda ili usluga, inovacija se može javiti

u više oblika. Možemo razlikovati institucionalnu inovaciju (promenjeni okvirni uslovi)

ili socijalnu inovaciju koja nastoji da stvori socijalnu vrednost, promeni način života ili

potrošačke obrasce. Na primer: saradnici po pitanju hrane spajaju lokalne

proizvođače hrane koji koriste inovativne strategije poslovanja kako bi prodali sveže,

mesne proizvode svojim članovima, tako jačajući lokalnu ekonomiju.

SOCIJALNE INOVACIJE2 su nove ideje (proizvodi, usluge i modeli) koji istovremeno

zadovoljavaju socijalne potrebe i stvaraju nove socijalne veze ili saradnju.

• Inovacija je korišćenje promene da bi se bolje zadovoljile potrebe ljudi i

njihove vrednosti

• Bavljenje inovativnim mogućnostima mora biti odraz promenjivih

socijalnih očekivanja

1 Rogers, E.M. (2003). Diffusion of Innovations, New York: The Free Press, 5th Edition

2 European Commission (2013). Guide to Social Innovation

6

Inspirišite se gledanjem ovog interesantnog TEDTalk videa o tome kako se projektuju

“srećni” gradovi:

https://www.youtube.com/watch?v=7WiQUzOnA5w

2. Koncept Pametnog grada

RAZMISLI!

Šta čini grad/kvart pametnim?

Slika 2: Život u pametnom gradu. Izvor: bmvit

“Pamet” je društvena konstrukcija, što znači da nema objektivno postojanje, ali je

“definisana u egzistenciji”3. Drugim rečima, to je deo našeg zajedničkog razumevanja

i dogovora.

Ne postoji univerzalno prihvaćena definicija Pametnog grada. On ima različito

značenje za različite ljude i razlikuje se od grada do grada, i od države do države, u

zavisnosti od nivoa razvoja, spremnosti na promenu, izvora i aspiracija građana.

Pametne gradove bi trebalo posmatrati kao sisteme ljudi, koji su u interakciji i koji

koriste tokove energije, resurse, proizvode, usluge i finansijske modele da katalizuju

održivi urbanistički razvoj, tako poboljšavajući kvalitet života. Ovi tokovi i interakcije

3 Jucevicius, G., Maital, S. (2015). National strategies of smart development: turning constraints into

growth opportunities. Baltische Studien zur Erziehungs- und Sozialwissenschaft, Band 30, International Practices of Smart Development.

7

postaju “pametni” strateškim korišćenjem informacija i komunikacija, infrastrukture i

drugih usluga u procesu transparentnog urbanističkog planiranja, koje odgovara

socijalnim i ekonomskim potrebama današnjeg društva4. Po najnovijem shvatanju,

Pametni grad je integrisana urbanistička oblast.

Integrisano znači da su usluge poput:

• Životnog prostora

Za bebe i odrasle, bogate i siromašne, ljude iz različitih kultura

• Poslovnih prilika

Za sve tipove kvalifikacija i za sve generacije

• Obrazovanja

Od vrtića do učenja tokom celog života

• Kulture

Opera i festivali, muzeji, bioskop, hramovi...

• Rekreacije

Sport, pabovi, barovi, meditacija...

• Medicinskih usluga

Doktori, bolnice…

vrlo malo udaljene jedne od drugih. Unapređenje ovih faktora može biti postignuto

kroz infrastrukturu (fizički kapital), ljudski kapital (veštine, znanje, zdravlje

pojedinaca zarad proizvodnje ekonomskih vrednosti5), socijalni kapital (društvene

mreže koje mogu imati ekonomsku vrednost6) i IKT infrastrukturu. Logistika, kao i

novi sistemi transporta, su „pametni“ sistemi, koji poboljšavaju gradski saobraćaj i

kretanje stanovnika.

OBLASTI važne za razvoj Pametnog grada su:

• Ekonomija

o Ljudi koji se sele u gradove u potrazi za novim poslovnim prilikama.

Osim tradicionalnih kompanija za proizvodnju i usluge, nove forme

preduzetništva zajedno sa inovativnim finansijskim šemama za

početnike moraju biti promovisane.

o Velike korporacije i male firme, kompanije za proizvodnju i usluge,

kao i volonterske institucije koegzistiraju.

• Ekologija

o Zelene površine i otvorene vode su od izuzetne važnosti za postizanje

visokog kvaliteta života u gradovima.

o Zeleni zidovi i krovovi pomažu u hlađenju gradova i smanjuju potrebu

za klima uređajima.

o Urbanističko baštovanstvo je važno, ne samo u pogledu društvene

saradnje i integracije, već može značajno doprineti i u pogledu

snabdevanja hranom.

4 European Innovation Partnership on Smart Cities & Communities (2013). Retrieved from

http://ec.europa.eu/eip/smartcities/ 5 https://en.wikipedia.org/wiki/Human_capital

6 Izvor: http://www.investopedia.com/terms/s/socialcapital.asp

8

• Pokretljivost

o Mora se obratiti pažnja na prisutne probleme u vezi sa saobraćajem i

pokretljivošću (emisije štetnih gasova, buka, slab kvalitet javnog

transporta, gužva u saobraćaju, nesreće, itd.). Neka održiva rešenja

mogu uključiti: e-pokretljivost, zajedničko korišćenje automobile,

poboljšane biciklističke staze i javni prevoz.

o Važno je smanjiti potrebu za mobilnošću implementiranjem

koncepta kratkih razdaljina.

• Zgrade

o “Mala energija – nulta energija – plus energija” su ključne reči kada se

radi o pametnim zgradama. Rešenja koja obuhvataju malu energiju

se lako mogu implementirati u nove kuće, ali su pravi izazov kada

dođe do obnavljanja. Novi kooperativni modeli za zgrade moraju biti

razvijeni da bi se postigli ovi ciljevi.

o Životni ciklus materijala koji se koriste za građenje novih zgrada

mora biti uključen u proces projektovanja.

• Društveni život

o Kvalitet života u velikoj meri zavisi od toga kako ljudi organizuju

svoju interakciju u gradskoj četvrti. Dobri odnosi u kvartovima utiču

na opštu dobrobit njegovih stanovnika. Veliki broj ljudi iz različitih

sredina može učiniti život interesantnijim. Gradska sigurnost i zaštita

su takođe bitna pitanja.

RAZMISLI!

Pogledajte ovaj video i odgovorite na pitanja:

Šta predstavlja sigurnost u modernoj gradskoj sredini?

Koji tipovi gradske sigurnosti i zaštite se mogu razlikovati?

http://safecities.economist.com/videos/urban-safety/

U cilju suočavanja sa mnogim gradskim izazovima i poboljšanja kvaliteta života,

izvesne MERE i REŠENJA se mogu primeniti:

• Energija

o Poboljšana energetska efikasnost i prelazak na obnovljive izvore

energije su neophodni za smanjenje globalnog zagrevanja. Ovo se

može postići na sledeće načine:

1. Smanjenjem energetskih usluga (manje razdaljine da se

pokrivaju boljim alternativama za mobilnost, manje

potrebnog zagrevanja zahvaljujući energetski efikasnim

zgradama...)

2. Implementacija energetski efikasnih tehnologija (grejne

pumpe, jedinice kogeneracije...)

3. Prelazak na obnovljivu energiju (solarnu, termalnu, PV,

biomasu...)

4. Razvoj novih finansijskih i poslovnih modela, poput zadruga

ili projekata u vlasništvu zajednice

9

• Gradsko planiranje

o Gradsko planiranje mora da se kreće ka integrisanom gradu kako bi

postalo efikasnije, povezujući sve bitne oblasti razvoja. Planiranje

mora da uključi više učesnika umesto da koristi pristup odozgo na

dole.

o Uz bolje razumevanje motivacija i potreba građana, gradovi mogu

definisati efikasne strategije i načine za uključivanje građana u proces

gradskog razvoja: da obezbede da su dobro informisani, motivisani

da odgovorno delaju, direktno uključeni ili čak da sarađuju u

stvaranju. Ako se pravilno pokrenu, efekti ponašanja, izbora ili

kreativnosti građana mogu biti ogromni7.

Najvažniji aspekti Pametnih gradova mogu se sažeti na sledeći način:

• Kratke razdaljine

o Sve svakodnevne aktivnosti se mogu postići bez korišćenja

automobila

• Minimizirane zgrade i korišćenje saobraćajnog prostora

o Pametni gradovi su zbijeni.

• Slaba emisija gasova sa efektom staklene bašte

o Pametni gradovi ne doprinose klimatskoj promeni, budući da ne

emituju gasove staklene bašte.

• Slabi tokovi materijala sa ekološkim efektima

o Pametni gradovi skoro da ne emituju nikakve gasove.

• Slabi ekološki otisci

o Ljudi vode računa o poreklu i kvalitetu proizvoda i usluga koje kupuju

i koriste.

• Malo dodatnih troškova

o Pametni gradovi ne bi trebalo da budu skuplji od konvencionalnih.

o Veći troškovi na početku se nadoknađuju manjim operativnim

troškovima.

• Visoka produktivnost

o Pametni gradovi doprinose nacionalnom bogatstvu. Oni su domaćini

kompanijama za prouzvodnju i usluge.

• Visoki stepen interakcije

o Pametni gradovi nisu izolovana “ostrva održivosti”, već su u velikoj

meri u interakciji sa svojim okruženjem.

o Budući da Pametni grad nije dovoljan sam sebi u pogledu hrane,

energije i prirodnih izvora, poput čiste vode i svežeg vazduha, on

razmenjuje dobra i usluge sa oblastima u neposrednoj blizini.

• Visok stepen različitosti

o U Pametnom gradu, mladi i stari, bogati i siromašni, ljudi različitih

kultura koegzistiraju zajedno. Gradski sistemi sa visokim stepenom

različitosti podstaknuti društvenom i ekonomskom integracijom su

prilagodljiviji.

• Visok potencijal razvoja

o Pamet nije stanje, već proces. Zato je važno da grad ostane otvoren

za novi razvoj i nove ideje. Ovo može biti tako ne samo po pitanju

novih tehnologija, već i društvenih inovacija.

7 Idem.

10

PAMETNI GRAD8 JE...

… integrisana gradska sredina sa visokim kvalitetom života koji razvija i implementira

održive prakse i rešenja u saradnji sa lokalnim građanima, zasnovane na obnovljivoj energiji

i materijalima, i podržan je od strane IKT-a. Pametni grad omogućava efikasne, pouzdane i

transparentne javne usluge i obezbeđuje održivu i podesnu za život sredinu za svoje

građane.

VEŽBA 1

Na osnovu onoga šta ste naučili u ovom delu, sumirajte najbitnije aspekte Pametnog grada!

Koja rešenja se mogu primeniti kao odgovor na gradske izazove u vezi sa energijom? I

mobilnošću?

Nedavno smo bili svedoci ubrzane ekspanzije takozvanih “Živih laboratorija” kao sredstava za rešavanje društvenih i ekoloških izazova kao i za podršku održivom razvoju grada. U sledećoj nastavnoj jedinici će biti predstavljeni najvažniji koncepti u vezi sa živim laboratorijama.

8 Izvor: Stadtlabor Graz

11

Oblikovanje gradova radi boljeg kvaliteta

života – Podsticanje saradnje putem živih

laboratorija

Deo 2: Živa laboratorija

12

Sažetak

U ovoj nastavnoj jedinici je data obimna definicija žive laboratorije. U sledećem

koraku je predstavljen pristup, nazvan dizajnersko razmišljanja i o njemu je

diskutovano. Ovaj pristup će omogućiti osnovu za vaš dalji rad u narednim nastavnim

jedinicama.

Cilj

Nakon ove nastavne jedinice moći ćete da...

• Definišete živu laboratoriju

• Primenite osnovnu metodologiju i sredstva potrebna za razvoj žive

laboratorije

• Primenite dizajnersko razmišljanje

3. Šta je živa laboratorija?

Poboljšanje kvaliteta života u gradovima je izazov. Postoje mnogi društveni,

ekonomski, kulturni i ekološki faktori koji utiču na naše živote. Stoga nije moguće

napraviti jedinstveni plan koji se može primeniti u svim kontekstima. Međutim,

povećana saradnja različitih grupa ljudi u gradskom vođenju i planiranju može

pomoći ovom procesu na efektivniji i efikasniji način, vodeći ka boljim ishodima.

Živa laboratorija može biti definisana kao početno mesto saradnje, učenja i

zajedničkog stvaranja rešenja za kompleksne probleme, gde se Urbana živa

laboratorija odnosi naročito na probleme u kontekstu pametnih i održivih gradova.

Zasnovana na principima volonterske saradnje i jednakog učešća, urbana živa

laboratorija spaja sve važne gradske činioce, od lokalnih predstavnika vlasti i kreatora

politike, do programera, investitora, preduzetnika, NBO-a i građana.

Osnovni cilj je omogućiti privremeni, otvoreni i kreativni prostor za

eksperimentisanje gde u kom se mogu pojaviti inovativne i prodorne ideje i rešenja.

Ove ideje se mogu potom testirati (prototip), oceniti u kontesku življenja i na kraju

implementirati na nivou grada ili četvrti.

13

Slika 3: Grafički prikaz Urbane žive laboratorije. Izvor: SMACC

Iako se ovakve laboratorije razlikuju po obliku (virtuelna i fizička laboratorija) i

temama (enegetska laboratorija, laboratorija za mobilnost, društvena laboratorija,

itd.), nekoliko zajedničkih elemenata se može izdvojiti, a oni uključuju angažovanje

građana, stvaranje zajedničke vrednosti, eskperimentisanje u stvarnom životu,

zajednički procesi učenja, saradnja između činioca iz različitih disciplina kao i

korišćenje novih medija i društvenih mreža.

Danas, Evropska mreža živih laboratorija (EMŽL) ima preko 170

aktivnih članova širom sveta. Mreža se detaljno bavi različitim

temama vezanim za gradski razvoj i pametne gradove,

uključujući efikasnost energije, održivu mobilnost, društvenu

inovaciju i učestvovanje; kao i e-vladu i e-učešće, regionalni,

teritorijalni i seoski razvoj pametnih regiona, i održivu mobilnost i

sigurnost.

14

4. Tehnike za osnivanje žive laboratorije

Živa laboratorija kombinuje različite metode i sredstva za podršku saradnji između

različitih učesnika. Metode uključuju pristup projektnog razmišljanja, tehnike

prototipa, kao i druge inovativne prakse poput nastavnih putovanja, društvenih

safarija i planiranja učešća. Ona takođe integriše širok krug naprednih sredstava za

olakšavanje i ugošćavanje, kao što je umetnost ugošćavanja i posredovanja.

U ovoj nastavnoj jedinici predstavljamo pristup projektnog razmišljanja, metod koji

omogućava različitim učesnicima da rade zajedno da bi stvorili kreativna rešenja za

specifične izazove – proces koji zovemo zajedničko stvaranje.

DIZAJNERSKO RAZMIŠLJANJE9 JE …

… formalni metod za praktične, kreativne odluke i nalaženje rešenja, sa namerom da se dobiju

bolji rezultati u budućnosti.

Proces dizajnerskog razmišljanja počinje sa ciljem, poboljšanom, željenom

situacijom u budućnosti i na osnovu tog cilja postavlja izazove. Koristi praktični

stvaralački metod zasnovan na istraživanju različitih alternativnih rešenja

istovremeno. Ovaj proces se razlikuje od analitičkog metoda, koji je orijentisan na

problem i počinje definisanjem svih aspekata problema da bi se došlo do rešenja.

Proces razmišljanja o dizajnu je takođe:

• Orijentisan na čoveka, počinje dubokom empatijom i razumevanjem potreba

i motivacija svih ljudi koji su uključeni.

• Vezan za saradnju, uzima u obzir mišljenja, znanje i iskustvo učesnika.

• Eksperimentalan, dozvoljava testiranje različitih rešenja, uspeva i nastavlja,

ili ne uspeva i uči iz svojih grešaka.

• Učestan, to znači da može biti više ciklusa ideja/rešenja/testiranja pre nego

što se izazov reši.

Dizajnersko razmišljanje je metod koji je pogodan za korišćenje u kontekstu živih

laboratorija, pošto se one bave tzv. “opakim problemima” - loše definisanim,

škakljivim i kompleksnim izazovima koji su često isprepleteni sa drugim problemima.

Ovoj vrsti izazova je potreban pristup zajedničkog stvaranja.

Zajedničko stvaranje omogućava deljenje ideja i uvida, i povezuje sve važne aktere u

potrazi za alternativnim, odgovarajućim rešenjima za specifične probleme. U isto

vreme, može biti stvorena jača mreža aktera koja može izvršiti dugoročnu

implementaciju najboljih rešenja u okviru grada.

Dizajnersko razmišljanje pomaže ljudima da budu kreativni i inovativni. Započinje

pronalaženjem pozadinskih informacija i inspiracije, nakon čega sledi odabir

specifičnih problema. U sledećem koraku se ideje generišu i izdvajaju; zatim se biraju

najbolje ideje, koje će biti implementirane. Na kraju se proces ocenjuje i, ukoliko je

potrebno, ponovlja se i poboljšava.

Zarad ovog programa obuke, predložena je izmenjena verzija procesa dizajnerskog

9 http://en.wikipedia.org/wiki/Design_thinking

15

razmišljanja koji je podeljen u 5 faza. O ovom novom modelu se detaljno izlagalo na

osnovu originalne šeme koju je predložio IDEO (2012) u okviru teme “Dizajnersko

razmišljanje za edukatore”.

Ove modifikovane faze su: SAN (DREAM) – FOKUS (FOCUS) – KREIRAJ (CREATE) –

SPROVEDI (DELIVER) – RAZMIŠLJAJ (REFLECT)

Slika 4: Dizajnersko razmišljanje. Izvor: SMACC na osnovu IDEO, 2012

U fazi SAN se identifikuju problemi i izazovi, kao i buduće vizije i željeni ishodi za

grad. Potom se FOKUSIRATE, napravite sintezu svojih pronalazaka i postavite

granice svog rada. U fazi KREIRAJ, istražujete široki krug mogućih ideja i rešenja i

razvijate aktivnosti kako biste rešili deo izazova. U sledećem koraku, SPROVODITE

rešenje testirajući ga u stvarnom životu i dobijajuči povratne informacije. Na kraju,

RAZMIŠLJATE o učinku, uticaju i rezultatu vašeg rada i donosite odluku o narednim

aktivnostima, koje mogu biti ili ponovno dizajniranje ishoda ili stvarna

implementacija.

U sledećih 5 nastavnih jedinica ćemo se bliže baviti ovim fazama, predstavljajući

postepene smernice za osnivanje vaše lične žive laboratorije. U okviru svake jedinice

je dat obiman opis glavnih koraka zajedno sa korisnim instrukcijama i sredstvima,

podržan serijama praktičnih vežbi.

16

Oblikovanje gradova radi boljeg kvaliteta

života – Podsticanje saradnje putem živih

laboratorija

Deo 3: SAN

17

Sažetak

Da li ste ikada koristili planer puta? On ne daje informacije ukoliko ne ukucate mesto

na koje želite da idete. Isto važi i za praktikovanje žive laboratorije. Morate znati gde

počinjete i gde nameravate da završite. Potom mapa puta može biti nacrtana.

U ovoj nastavnoj jedinici će biti definisana buduća vizija vašeg grada i najhitniji

izazovi.

Cilj

Nakon ove nastavne jedinice moći ćete da...

• Stvorite viziju za vaš grad

• Napravite popis postojećih problema u vašem gradu

• Definišete najvažnije oblasti aktivnosti za vašu živu laboratoriju

5. Definisanje vašeg sna i vizije

Verovatno ste već razmišljali (ili sanjali) o tome kako treba da izgleda vaš grad ili vaš

komšiluk. Na primer, možda želite više zelenih površina i parkova u blizini. Možda

želite da budete sigurni tokom noći na javnim mestima. Možda želite da imate bolje

odnose sa svojim komšijama. U ovoj delu ćete svoje snove pretvoriti u viziju. Vizija je

opis idealne i željene budućnosti i može biti definisana kako na nivou kvarta, tako i

na nivou grada. Posedovanje zajedničke vizije je ključni aspekt žive laboratorije zato

što pomaže u definisanju aktivnosti i budućih odluka neophodnih za postizanje

željenog stanja, povećavajući saradnju, međusobno razumevanje i poverenje.

Kako da započnete osmišljavanje vizije za vaš grad? Ovo su neki važni aspekti na

koje morate da se fokusirate:

• Definišite oblast aktivnosti (grad/kvart)

• Pozabavite se sledećim pitanjima:

o Kako izgleda vaš idealni grad 2040. godine?

o Kako izgleda vaš kvart 2040. godine?

o Šta ste zamislili za vaš grad po pitanju zelenih i javnih površina,

transporta, zgrada, bezbednosti, poslovnih prilika, itd.?

o Da li već postoji vizija za budućnost vašeg grada? Ovo može biti

polazište o kojem ćete detaljno izlagati!

• Pokušajte da izbegnete diskusiju o trenutnim i predvidivim problemima.

Različiti ljudi imaju različite ideje o tome kako grad treba da izgleda.

• Pokušajte da napišete iskaze sa kojima se svako može složiti.

• Vizija treba biti ambiciozna, ali ne i nemoguća. Sanjajte puno, ali pokušajte

da radite na idejama koje mogu biti postignute, i stoga:

o Poželjne: rešenja treba da predstavljaju stvarne potrebe svih ljudi.

o Izvodljive: rešenja treba da budu tehnički izvodlliva (primer: da

efikasnost ne bude iznad 100 %)

o Održive: rešenja treba da budu izvodljiva iz poslovne perspektive9

18

Slika 5: Nalaženje „tačke poklapanja“ ☺ između izvodljivosti, održivosti i želja. Izvor: Kelley T., Kelley D.: Kreativna sigurnost. IDEO, 2013

PRIMERI

Primer 1 opisuje opštu viziju grada Graca nastalu kao rezultat participativnog procesa. Kada

definišete opštu viziju, korisno je definisati idealnu situaciju za posebna urbanistička polja,

poput energije ili zelenih površina (vidi primer 2).

Primer 1: Generalna vizija grada Grac

• 2050, gradsko područje Graca predstavlja dinamičnu sredinu sa

kompaktnim zgradama mešovite upotrebe; atraktivno javno mesto sa

visokim kvalitetom života.

• Efikasnim implementiranjem strategije Pametnog grada i buđenjem svesti

kod građana, znatno je smanjeno korišćenje resursa i energije kao i emisije

gasova povezanih sa njima. Grac je energetski samostalan grad bez

otpada.

• Grac je međunarodni simbol za inovativne gradske tehnologije i sisteme, i

zato je privlačno mesto za istraživanja, obuku i biznis, kao i poželjno mesto

za život i rad stavnovnika svih životnih doba.

• Kvalitet tla i vode, kao i biodiverzitet, su značajno poboljšani, dok je buka u

centru Graca znatno smanjena.

Primer 2: Vizija za grad Grac u energetskom sektoru

• 2050, grad Grac je u održivoj energetskoj ravnoteži.

• Potrebna energija se proizvodi 100 % regionalno iz obnovljivih energetskih

izvora.

• Građani Graca shvataju vrednost energije i koriste je savesno i efikasno.

19

VEŽBA 2

Napravite nacrt opšte vizije za svoj grad!

U ovoj vežbi koristićete metodu Backcasting, gde se prvo definiše željena situacija u

budućnosti, a potom se radi unazad da bi se konstruisao uzročni lanac između budućnosti i

sadašnje situacije.

Slika 6: Backcasting proces. Izvor: SMACC na osnovu The Natural Step

Da biste razvili viziju za vaš grad, pratite sledeća uputstva:

1. Zamislite svoj grad/kvart 2040. godine. Kako izgleda vaša željena situacija u budućnosti?

2. Da li već postoji vizija vašeg grada u budućnosti? Istražite na internetu! 3. Napišite kratku priču (100-150 reči) i započnite sa “Moj grad u 2040...” Budite kreativni i

specifični! Možete i nacrtati nešto umesto pisanja. 4. Backcasting u tri koraka 2040 ->2030 ->2020 -> sada

i. Opišite trenutno stanje ii. Odlučite o budućem stanju u 2020. i 2030.

iii. Odredite aktivnosti neophodne za postizanje ovih stanja 5. Nacrtajte vremensku liniju gde se na levoj strani nalazi “sada” a na desnoj “2040”.

Napišite vaše aktivnosti na liniji.

Materijali:

Lepljivi papiri raznih boja flip- papiri, hemijske olovke, A4 papiri

1. Započnite imajući

na umu kraj.

2. Krećite se unazad

od vizije ka

sadašnjosti.

3. Krećite se korak po

korak ka viziji.

20

6. Određivanje vaše polazne tačke i izazova

Nakon što ste razvili viziju za vaš grad, polazna tačka budućeg rada vaše žive

laboratorije može biti određena nabrajanjem i zapisivanjem mogućih aktivnosti. Cilj

je identifikovanje najvažnijih izazova u vašem gradu ili kvartu koji će služiti kao

osnova na koju ćete se fokusirati u sledećoj fazi procesa dizajnerskog razmišljanja.

RAZMISLI! Koji su najveći problemi u gradu? Napišite 5 različitih primera!

Slika 7: Pojačan saobraćaj je jedan od najčešćih problema u gradu. Izvor: SMACC

Postoji mnogo tema vezanih za grad na koje se mora obratiti pažnja kada planirate

živu laboratoriju. Na vama je da odredite probleme koji su najvažniji za vašu situaciju.

Primeri:

• Snabdevanje vodom i kvalitet vode

• Energija

• Transport/mobilnost

• Otpad (čvrsti otpad, otpadne vode, zagađenje vazduha, hemijski otpad,

deponija)

• Sigurnost/bezbednost

• Hrana/zdravlje

• Društveni izazovi poput društvene kohezije i društvenih tenzija

• Destrukcija kulturnog blaga i čuvanje istog

Nakon što ste odabrali temu o kojoj ćete detaljno izlagati, razmislite o tome kako

vaša živa laboratorija može funkcionisati u vezi sa sledećim aspektima razvoja grada:

• Zgrade

• Društvene strukture

• Potrošnja/stil života

• IT infrastruktura

• Fizičke infrastrukture (za energiju, vodu ili otpad)

• Javna mesta

• Učešće građana

21

VEŽBA 3

Definišite najvažnije izazove u vašem gradu!

U ovoj vežbi koristićete pristup mape uma. Mapa uma je hijerarhijska prezentacija teme

povezane granama i drugim povezanim temama. Možete koristiti različite vizuelne tehnike,

poput boja, simbola i drugih grafičkih prezentacija kao što se može videti u ovom primeru.

Slika 8: Mapa uma o mobilnosti. Izvor: SMACC

Da biste stvorili mapu uma navodeći najvažnije izazove u vašem gradu, obratite pažnju na

sledeće korake:

1. Koji su glavni izazovi u vašem gradu/kvartu? Budite specifični!

2. Odredite centralnu temu. Koja je početna situacija (voda, energija, otpad, itd.)?

3. Napišite naziv teme u centru papira i nacrtajte krug okolo.

4. Razmislite o svakom bitnom aspektu te teme, zapisujući misli na linijama koje polaze iz

centralne linije poput puteva koji vode iz grada, i dodajte grane na te linije ukoliko je

neophodno.

5. Koristite dodatne vizuelne tehnike, poput različitih boja za glavne linije misli ili za simbole.

6. Ponovo oblikujte ili napravite novu strukturu mape uma ukoliko je neophodno.

7. Na kraju, napravite listu najhitnijih izazova u vašem gradu ili kvartu.

Materijali:

A4 papiri, hemijske olovke, A0 flip-papir, flomasteri, vaš mozak i mašta

22

Koji su drugi mogući produkti faze SAN?

Može to biti video, slika, crtež, tekst “jedan dan u životu...” koji opisuju idealan grad u

budućnosti. Takođe, može to biti i priča koja opisuje “situaciju iz noćne more”, npr.:

šta bi se desilo kada ne bismo uradili ništa da poboljšamo trenutnu situaciju.

Slika 9: Autor fotografije: Nikolaus Kurnik

23

Oblikovanje gradova radi boljeg kvaliteta

života – Podsticanje saradnje putem živih

laboratorija

Deo 4: FOKUS

24

Sažetak

Ne mogu svi “snovi” navedeni u okviru prethodne nastavne jedinice postati predmet

vaše žive laboratorije. Morate se fokusirati na određenu temu da biste bolje

organizovali svoj rad i postigli brze i vredne rezultate. Stoga je cilj faze FOKUS

određivanje specifičnog izazova kao i postavljanje granica vaše žive laboratorije.

U ovoj nastavnoj jedinici ćete naučiti i kako da identifikujete i odaberete važne

činioce koji će podržati vaš rad i dobićete nekoliko važnih smernica kako da stvorite

fizički prostor vaše laboratorije.

Cilj

Nakon ove nastavne jedinice moći ćete da...

• Fokusirate sadržinu vaše žive laboratorije na važne probleme

• Postavite granice

• Radite sa Poslovnim modelom Platno

• Identifikujete važne činioce i aktere

• Odredite najvažnije aspekte organizacije i mogućnosti finansiranja vaše

laboratorije

7. Fokusiranje na sadržinu i postavljanje granica

Od mnogobrojnih ideja nastalih u nastavnoj jedinici SAN, sada morate odabrati temu

na kojoj ćete raditi u svojoj živoj laboratoriji. Određivanje posebnog problema dovodi

do veća količine kvalitetnih ideja i rešenja. Fokus može biti na posebnim problemima

(voda, energija, mobilnost, otpad, idt.) i/ili na oblastima (ceo grad, odabrani kvart).

Slika 10: Autor fotografije: Nikolaus Kumik

25

Dok sužavate sadržinu vaše žive laboratorije obratite pažnju na sledeća pitanja:

• Koji je fokus vaše žive laboratorije?

o Primer: Energetska laboratorija, Laboratorija za vodu, Laboratorija

za društvenu inovaciju, itd.

o Laboratorija Pametnog grada (uključujući sve predmete)

• Da li se vaš izazov odnosi na jedan specifičan sektor? Ili su uključeni različiti

sektori?

• Koje su moguće prednosti imanja različitih sektora? Kako korist mogu imati

različiti sektori jedni od drugih?

Kada definišete granice vaše Žive laboratorije trebalo bi da uzmete u obzir sledeće

apsekte:

• Da li ćete se fokusirati na jednu specifičnu temu ili rešenje ili na širi krug

tema?

• Da li ćete se fokusirati na određenu oblast, kvart ili na ceo grad?

• Primeri: rešenja pametne mobilnosti za određenu grupu građana (invalida),

pametne i održive zgrade, sistemi pametne energije za vaš komšiluk, sistem

sakupljanja otpada za vaš grad, itd. POMOĆ: Obećavajuće inicijative Postoje različite inicijative i projekti koji su već u toku u vašem gradu. Razmislite o projektima koje sprovodi lokalna vlast, ljudi iz poslovnog sveta, istraživačke organizacije, grupe građana ili manji pokreti u okviru zajednice.

VEŽBA 4

Da li već postoje projekti u vašem gradu koji se tiču vašeg izazova?

Istražite na internetu i napravite listu 5 različitih projekta!

Projekat 1: …

Projekat 2: …

Projekat 3: …

Projekat 4: …

Projekat 5: …

26

KUTIJA SA ALATOM

Alat: Poslovni model Platno

Poslovni model Platno (PMP) je korisni alat za definisanje fokusa vaše žive laboratorije. U

ovoj nastavnoj jedinici, koristićete prilagođenu verziju Poslovnog Modela Platno (PMP)10.

Pogledajte model i pročitajte ključne definicije ispod.

Ključni partneri Ključne aktivnosti

Predložena vrednost - Misija -Glavni program - Brend

Odnosi Krajnji korisnici

Ključni resursi Metode isporuke programa

Trošak

Prihod

Slika 11: Poslovni model Platno. Izvor: Sandersee 2014:4

Ključne definicije PMP ćelija adaptiranih za žive laboratorije (Laboratorija)

Poslovni model Poslovni model opisuje šemu u okviru koje laboratorija kreira i isporučuje vrednost.

Vizija

Vizija naglašava šta želi da se postigne laboratorijom. Ona je izvor inspiracije za budući rad. Primer vizije bi mogao biti “Postati održiv grad.”

Ključni partneri Mreža ugovora o saradnji sa drugim ljudima ili organizacijama neophodnim za efikasan rad laboratorije.

Ključne aktivnosti Glavne mere koje laboratorija mora da preduzme da bi stvorila predloženu vrednost.

Ključni resursi Fizička, finansijska, intelektualna ili ljudska sredstva potrebna za poslovni model.

Predložena vrednost Misija laboratorije i definisan program rada.

Misija

Misija definiše osnovnu svrhu laboratorije, opisujući zašto postoji i šta radi da bi ispunila svoju viziju. Primer: “Stvoriti održivu energiju i transportne sisteme za naš grad”.

Odnosi Tip odnosa koji je laboratorija uspostavila ili želi da uspostavi sa svojim glavnim korisnicima i donatorima.

10

Sandarse, J. (2014): The Business Model Canvas of NGOs, Retrieved from: https://www.academia.edu/6935967/The_business_model_canvas_of_NGOs_The_business_model_canvas_of_NGOs_door_Judith_Sanderse

27

Metode programa isporuke

Metode koje laboratorija koristi da ispuni svoju misiju ili aktivnosti programa.

Krajnji korisnici Ciljna grupa koju laboratorija ima u vidu kada sprovodi svoju viziju/misiju.

Prihod Izvori prihoda. Ovo mogu biti donacije, roba/rasprodaje, ulaganja ili drugi izvori dostupni laboratoriji za rad na ostvarenju predložene vrednosti.

Trošak Ukupni trošak laboratorije za izvršavanje njenih aktivnosti.

VEŽBA 5

Definišite sadržaj svoje žive Laboratorije uz pomoć Poslovnog Modela Platno! Odredite

sledeće elemente i upišite ih na Platno u vidu teza:

• Predložene vrednosti: Koja je vaša misija i glavni programi na osnovu vaše

vizije?

• Ključne aktivnosti: Na koje aktivnosti će se vaša živa laboratorija

fokusirati?

• Koje Metode programa isporuke ćete koristiti?

Ključni partneri Ključne aktivnosti

Predlog vrednosti - Misija -Glavni program - Brend

Veze Krajnji korisnici

Klučni resursi Metode sprovođenja programa

Trošak

Prihod

Slika 12: Poslovni model Platno. Izvor: Sandersee 2014:4

28

8. Akteri i zainteresovane strane – Zajednica žive Laboratorije

RAZMISLI!

Koja glavna grupa aktera (zainteresovanih strana) je uključena u razvoj grada? Zašto mislite da bi saradnja aktera iz različitih sektora mogla biti važna u procesu planiranja grada?

Slika 13: Različite zainteresovane strane rade zajedno na problemu u gradu Gracu. Autor fotografije: Stadtlabor Graz

ZAINTERESOVANA STRANA11 …

… je osoba ili organizacija koja može da utiče na strategiju ili projekat i obratno. U

planiranju i razvoju grada ključne zainteresovane strane su lokalni zvaničnici, sastavljači

zakona, osnivači grada, investitori, preduzetnici, građani, nevladine organizacije,

kulturna udruženja i drugi.

Za efikasan rad vaše žive laboratorije potrebno je učešće zainteresovanih strana.

Uspešno angažovanje zainteresovanih strana zahteva posvećenost povezivanju sa

njima, izgradnju odnosa i ispunjavanje njihovih potreba i zahteva.

Učešce zainteresovanih strana pruža gradovima nekoliko ključnih koristi:

• Odluke koje donosi zainteresovana strana se baziraju na širem znanju

• Uključenost zainteresovanih strana u ranoj fazi može poboljšati kvalitet,

prihvaćenost i ekeftivnost projekata i predloga

• Diskusije sa ključnim zainteresovanim stranama mogu stvoriti nove

mogućnosti za saradnju i zajedničke projekte

• Saradnja zainteresovanih strana može osigurati dugoročnu podršku za

strategije i aktivnosti u gradu

• Zajedničko donošenje odluka je više transparentno12

11

Nutt, P., Backoff, R. (1992). Strategic Management of Public and Third Sector Organizations: A Handbook for Leaders. San Francisco: Jossey-Bass, p. 439. 12

Strategies Towards Energy Performance and Urban Planning (STEP UP) Project. Izvor: http://www.steupsmartcities.eu

29

Sledeće informacije o zainteresovanim stranama mogu biti korisne pri stvaranju vaše

žive laboratorije:

• Koga treba da uključim? Ko bi mogao da podrži moju ideju?

• Koje su glavne organizacije/katalizatori promena u mom gradu/kvartu?

• Ko može pomoći pri nalaženju finansijskih sredstava i podrške pri

upravljanju?

• Kako i o čemu treba da razgovaram sa ključnim zainteresovanim stranama

(osnovnom zajednicom) i spoljašnjom zajednicom?

VEŽBA 6

Odaberite najvažnije zainteresovane strane koje će biti uključene u izazove na koje nailazi

vaš grad. U ovoj vežbi upotrebićete tehniku Mapiranje zainteresovanih strana. Imajte u

vidu sledeće korake:

1. Nacrtajte tabelu na flipčartu:

Zainteresovana

strana:

Doprinos Legitimnost Volja za

učešćem

Uticaj Neophodnost

učešća

Z. strana A

Z. strana B

…

2. Napravite listu zainteresovanih strana, uključujući svakog ko pokazuje interes za

vaše ciljeve danas i ko može biti zainteresovan sutra. Budite precizni imenujući konkretne organizacije, firme, itd.

3. Ocenite zainteresovane strane u svakoj koloni: Visok, srednji, nizak. 4. Nacrtajte mrežu na flipčartu i poređajte zainteresovane strane na osnovu svojih

ocena.

Materijali:

2x A0 okrenuti papir, flomasteri, hemijske olovke

Stručnost Vrednost Volja

30

9. Živa Laboratorija kao fizički prostor

Žive laboratorije mogu biti definisane kao “fizički regioni ili virtuelne stvarnosti, ili

interakcijski prostori u kojima različite zainteresovane strane sarađuju radi kreiranja,

stvaranja prototipa, validiranja i isprobavanja ideja u okviru stvarnog života”13. Postoji

mnogo primera živih laboratorija u Evropi, možete naći nekoliko video klipova na

kraju ove obuke.

U ovom odeljku ćete se fokusirati na postavljanje žive laboratorije u fizički prostor.

Ovo su neki glavni aspekti na koje treba obratiti pažnju:

• Koji su zahtevi koji se tiču fizičkog prostora?

o Vidljiva lokacija?

o Da li građani treba da imaju mogućnost da samo ušetaju unutra?

o Da li studenti treba da imaju mogućnost da rade tu?

o Da li laboratorija treba da bude locirana blizu centra grada ili direktno

u kvartu/širem području grada?

o Da li treba da se nalazi u blizini drugih kompanija, fakulteta, gradske

opštine?

• Kakva je potražnja za:

o kancelarijskim prostorom

o zajedničkim radnim prostorom

o kreativnim prostorima kao što su prostori za stvaranje prototipova,

maketiranje, fablab14 okruženja

o prostorima za radionice

o prostorima za izložbe i predavanja

• Postoje li bilo kakvi alati ili mašine koji bi vam mogli biti potrebni?

• Postoje li neke druge lokalne inicijative/laboratorije sa kojima možete

sarađivati?

13

Leminen, S. (2013). Coordination and Participation in Living Lab Networks, Technology Innovation Management Review, p.7 14

Fabrication Laboratory; example: https://www.youtube.com/watch?v=EAh5gJ3zbcM&feature=youtu.be

31

10. Živa Laboratorija kao sredina za učenje

Stvoriti sredinu za učenje i saradnju je ključni aspekt žive Laboratorije. Ispod ćete naći

skup principa dizajniranja koji će vam pomoći da dizajnirate svoju živu Laboratoriju

kao sredinu za učenje.

KUTIJA SA ALATIMA Principi dizajniranja za postavljanje žive laboratorije kao sredine za učenje

Sledeći principi organizacije i učenja mogu se primeniti kada dizajnirate fizički i virtuelni prostor za svoju laboratoriju (Izvor: Hanze Fakultet primenjene nauke - Guidelines Innovation Labs (na holandskom) 2015)

1. Kreirajte autentičnu sredinu za učenje

Laboratorija (kontekst, zadaci i aktivnosti, uloge i komunikacija) predstavlja praksu u vašem gradu i ima profesionalnu radnu kulturu i organizaciju.

2. Formirajte zajednicu za učenje

Svaki učesnik se smatra članom zajednice za učenje. Svako uči svojim tempom.

3. Iskoristite različitost

Različitost je dobrodošla i visoko cenjena. Koristi se u najvećoj meri kad se radi na projektima i u timu, na nivou organizacije kao i u okviru spoljašnjih mreža.

4. Spojite učenje i rad

Struktura organizacije laboratorije podržava proces rada, kreiranje znanja i deljenje informacija na svim nivoima (lični, tim, organizacija, društvo).

5. Olakšajte vežbu razmišljanja

Učesnici uče razmišljanjem o zadacima obavljenim i iskustvima stečenim u laboratoriji na nivou osobe, tima ili organizacije.

6. Spojite laboratoriju sa njenim okruženjem

Laboratorija se lako uklapa u svoje kontekstualno okruženje (partnerske organizacije i druge važne zainteresovane strane).

11. Organizacija i finansiranje

U početnoj fazi, živu Laboratoriju uglavnom formira nezvanična grupa entuzijasta

koji su se udružili ne bi li doveli do nekih promena u svom gradu. U nekom trenutku

treba doneti odluku da li će laboratorija postati zvanična ili ne.

Postoji mnogo različitih rešenja za formalizovanja vaše žive Laboratorije. Možete na

primer osnovati nezavisnu kompaniju, institut ili udruženje, ili se pridružiti odeljenju

ili ogranku već postojeće vladine ili nevladine organizacije, kao i privrednom subjektu.

Ako razmišljate o formalizovanju svoje žive Laboratorije, trebalo bi da uzmete u

obzir sledeće:

• Ko poseduje živu Laboratoriju? Koji su uslovi za vlasništvo?

• Koliko nezavisni želite da budete?

• Da li bi bilo korisno biti deo neke veće organizacije? Koje su glavne prednosti i

mane?

32

Tabela ispod pokazuje najvažnije aspekte organizacije i finansiranja koje morate

imati u vidu dok formirate svoju živu laboratoriju.

Pravna pitanja

• Da li laboratorija ima nekakve obaveze?

• Može li laboratorija biti kvalifikovana za

finansiranje projekta (pravni status)?

• Može li laboratorija imati poslodavce i plaćati plate? Novac/budžet

Koji novac se priliva?

• Koji je poslovni model laboratorije? (sve besplatno,

sve plaćeno, neke besplatne stvari da bi se privukli

ljudi)

• Koju vrstu finansiranja mogu dobiti za svoje

projekte i gde je mogu potražiti? Koji su troškovi?

• Ko plaća plate zaposlenima?

• Koliki mi je budžet potreban za projekte? Rizici • Koje rizike nosi upravljanje laboratorijom?

• Ko može biti protiv Laboratorije? (rivali, slične

inicijative, itd.) Vreme/planiranje

• Koji je datum otvaranja laboratorije?

• Koji je datum zatvaranja laboratorije?

• Da li je to projekat (sa jasno određenim početkom i

krajem) ili program (vizija sa dužim rokom trajanja

sastavljena od manjih projekata)?

Finansiranje je bitan aspekt kad se radi o realizaciji vaših projekata. Postoji nekoliko

agencija za finansiranje i programa na nacionalnom (nacionalne i lokalne vlade) i

internacionalnom (Evropska unija) nivou koje obezbeđuju finansijske izvore za

projekat u vezi sa Pametnim gradovima.

Evo nekih evropskih referenci i strateških dokumenata gde se možete prijaviti za

finansiranje.

1. EU mehanizmi finansiranja Pametnih gradova, str.13-17 (Preporučeno!!! ☺)

https://eu-smartcities.eu/sites/all/files/Guideline-

Using%20EU%20fundings%20mechanism%20for%20smart%20cities.pdf

2. Evropsko inovativno partnerstvo za Pametne gradove i zajednice

http://ec.europa.eu/eip/smartcities/

3. Horizont 2020 istraživački i inovativni program

https://ec.europa.eu/programmes/horizon2020/en/what-horizon-2020

33

VEŽBA 7

Ova vežba će vam pomoći da kreirate mapu potencijalnih finasijskih izvora za projekte u

okviru vaše laboratorije.

Prepoznajte prilike za finansiranje vaše žive laboratorije popunjavanjem tabele ispod!

Pratite smernice ispod:

• Potencijalni Izvor: trebalo bi da pomenete najmanje 1 izvor ili program

koji se odnosi na Pametan grad (primer: Horizont 2020). Uradite ovu vežbu

za svaki nivo.

• Koncept Pametnih gradova: opišite u kratkim crtama do koje mere se

aspekti Pametnih gradova podrazumevaju u okviru identifikovanog izvora

ili programa (primer: sigurna, čista i efikasna energija). Uradite ovu vežbu

za svaki nivo.

• Korist izvora: Napišite DA ili NE u zavisnosti od toga da li se identifikovani

izvor bavi ili ne bavi problemom vaše Žive Laboratorije.

Najlakši način je otići na internet i…

1. Proveriti programe na nivou EU (koristiti linkove navedene iznad)

2. Proveriti sajtove vlade na nacionalnom ili regionalnom nivou koji rade na

aspektima povezanim sa Pametnim gradovima

3. Potražiti lokalne izvore koji se bave ovom temom

Teritorijalni/

Organizacijski nivo izvora

Potencijalni izvor Koncept

Pametnih

gradova

Upotrebljivost

izvora

Evropski

Nacionalni

Regionalni

Lokalni

Drugi (fondacije/ banke/

itd.)

34

Oblikovanje gradova radi boljeg kvaliteta

života – Podsticanje saradnje putem živih

laboratorija

Deo 5: KREIRAJ

35

Sažetak

U nastavnoj jedinici KREIRAJ fokusiraćete se na iznošenje velikog broja ideja koje se

odnose na vaš izazov. Radi se o razvijanju velikog broja rešenja, umesto isključivo

nalaženja najboljeg. U cilju postizanja ovoga, dajete svojoj mašti i kreativnosti zeleno

svetlo, što ohrabruje nove ideje da se pojave. Ideje dobijene u ovoj fazi su osnova za

nalaženje inovativnih rešenja i izgradnju prototipova.

Cilj

Nakon ove nastavne jedinice moći ćete da ...

• pronađete odgovarajuća rešenja za definisani problem

• definišete kriterijume za odabir identifikovanih rešenja

• objasnite poslovni model za svoju živu laboratoriju

12. Kreiranje rešenja

RAZMISLI!

Zašto nam je potrebna kreativnost?

Slika 14: Autor fotografije: Nikolaus Kurnik

Zašto kreirati?

• idite iznad očiglednih rešenja i tako uvećajte potencijal inovacije

• otkrijte nevidljive predele za dalje istraživanje

Na osnovu izazova definisanog u prethodnoj fazi dizajnerskog razmišljanja, sada

možete da se koncentrišete na traženje rešenja za svoj problem. Ovo bi mogla biti

kreativna sesija tokom koje se razvijaju mnoge različite ideje za rešenje vašeg

36

izazova. Trebalo bi uzeti u obzir sledeće aspekte:

• Trebalo bi da iznesete što je moguće veći broj ideja.

• Koja rešenja za vaš problem već postoje?

o U okviru vlade?

o U okviru kompanija?

o U okviru društvenih zainteresovanih strana?

o U okviru fakulteta?

KUTIJA SA ALATIMA

Postoje različite tehnike kreiranja, kao što su zapisivanje ideja, spontano iznošenje ideja u

grupi, interaktivni dizajn, iscrtavanje mape, skiciranje. Prednost ovih metoda se sastoji u

povećanju sinergije grupe radi razvoja novih ideja nastalih od ideja drugih. Na primer,

ZAPISIVANJE IDEJA je alternativna metoda za spontano iznošenje ideja koja se sastoji iz tihog

zapisivanja ideja u grupi.

VEŽBA 8

U ovoj vežbi koristićete metodu zapisivanja ideja da biste pronašli mnogo kreativnih

rešenja za problem kojim vaša živa laboratorija hoće da se pozabavi! Kako bi vam trebalo

najmanje 3 učesnika da rešite ovaj zadatak, pozovite svoje prijatelje ili porodicu da

učestvuju. U sledećem koraku, odaberite svoje najbolje ideje koristeći SMART kriterijum

odabira (Specifičan, Merljiv, Ambiciozan, Realan, Tajmingom ograničen). Pratite instrukcije

ispod:

1. Zapišite izazov kojim želite da se pozabavite. Budite određeni!

2. Svaki učenik u sebi smisli tri rešenja i zapisuje ih na vrhu posebnog papira. Budite

kreativni!

3. Prosledite papir sledećoj osobi.

4. Dodajte nova ili nadgradite već postojeća rešenja zapisivanjem sopstvenih ideja.

5. Opet prosledite papir sledećoj osobi, ponovite ovaj zadatak sve dok svako nije zapisao

svoje ideje na svakom papiru. (Primer: ako postoji 5 učesnika, treba biti 3x5x5=75 ideja)

6. Podelite ideje u logične kategorije.

7. Odaberite najbolje ideje koristeći SMART kriterijum odabira (Specifičan, Merljiv,

Ambiciozan, Realan, Tajmingom ograničen). Zapišite ih na okrenutom papiru.

8. U grupi procenite izvodljivost primene odabranih ideja.

Materijali:

A4 papiri, hemijske olovne, makaze, A0 okrenuti papir, flomasteri

37

13. Dizajniranje poslovnog modela za vašu živu laboratoriju

Nakon što ste zapisali ideje i rešenja koje bi trebalo sprovesti u delo u okviru vaše žive

laboratorije, u ovom odeljku ćete završiti svoj poslovni model. Najpre morate odlučiti

koji projekti će biti realizovani. Zatim morate kreirati svoju mrežu i odlučiti ko će činiti

vaš osnovni tim. Na kraju morate razmisliti o fizičkom prostoru za svoju živu

laboratoriju. Niz praktičnih vežbi ispod će vam pomoći u rešavanju ovih pitanja.

VEŽBA 9

Na osnovu izbora rešenja iz prethodnog odeljka, odredite 5 praktičnih projekata za svoju

živu laboratoriju.

Odredite sledeće aspekte za svaki projekat:

• Naziv projekta

• Vrsta izazova (složen, jednostavan….)

• Vrsta uključenih zainteresovanih strana

• Vremenski opseg (1 dan, 1 nedelja, 1 godina?)

Zatim rangirajte ove projekte, po hitnosti, dostupnim resursima, uticaju, ekonomskoj i

organizacijskoj izvodljivosti, i drugim kriterijumima koje smatrate važnim.

Materijali:

A4 papiri, hemijske olovke

VEŽBA 10

Izgradite svoj tim!

Kreirajte mrežu ljudi i organizacija sa kojima ćete raditi u okviru svoje laboratorije. Sledeća

pitanja vam mogu pomoći u obavljanju ovog zadatka:

• Ko je deo vašeg osnovnog tima?

• Ko je u unutrašnjem/spoljašnjem krugu?

• Kako stvoriti zajedničko razumevanje?

POMOĆ: Za inspiraciju – osvrnite se na principe dizajniranja za postavljanje laboratorije kao

okruženja za učenje u odeljku FOKUS.

38

VEŽBA 11

Dizajnirajte fizički prostor za svoju živu laboratoriju tako što ćete ga skicirati na papiru.

Ako je moguće, napravite maketu, poput arhitekstonskog crteža. Možete upotrebiti i Lego

kocke da napravite svoju sopstvenu laboratoriju. Upotrebite maštu!

Slika 15: Fotografija: Primer makete napravljene od Lego kocki tokom sesije dizajnerskog razmišljanja Autor fotografije: Nikolaus Kurnik

Materijali:

A4 papiri, hemijske olovke, Lego kocke, lepak, makaze i drugi materijali

39

14. Kompletiranje poslovnog modela za vašu Živu Laboratoriju

Sa svim onim što ste naučili u ovoj nastavnoj jedinici, sada možete da dovršite

poslovni model za svoju živu laboratoriju koristeći Poslovni modela Platno.

Metod Platna je predstavljen na početku nastavne jedinice FOKUS. Metode

Vrednost, Misija, Aktivnosti i Sprovođenje programa su već opisane. Sada možete

ispuniti ostala polja na osnovu informacija koje ste dobili iz prethodnih odeljaka.

Imajte u vidu sledeće korake:

• Odredite svoje ključne Partnere i krajnje Korisnike

• Opišite vrstu Odnosa koje vaša laboratorija mora da uspostavi sa glavnim

partnerima i korisnicima

• Popunite polja Troškovi i Prihod na osnovu aspekata finansiranja i

organizacije

• Odredite Ključne resurse za svoju laboratoriju

• Pregledajte kompletno platno – Ima li neke potrebe za promenom ili

poboljšanjem? Uradite to sada!

Ključni partneri Ključne

aktivnosti

Predložene

vrednosti

- Misija

-Glavni

program

- Brend

Odnosi Krajnji korisnici

Ključni resursi Metode

sprovođenja

programa

Trošak

Prihod

Slika 16: Poslovni model Platno. Izvor: Sandersee 2014:4

40

Oblikovanje gradova radi boljeg kvaliteta

života – Podsticanje saradnje putem živih

laboratorija

Deo 6: SPROVEDI

41

Sažetak

Nakon što ste se fokusirali na teme i ispisali rešenja, ona koja najviše obećavaju su

odabrana i uključena u poslovni model. Kako biste izbegli gubitak svih potencijala za

inovaciju koje ste upravo dobili kroz kreiranje, možete neke od svojih ideja pretvoriti

u prototip. Ovo će biti sadržaj nastavne jedinice SPROVEDI. Cilj je da sumiramo

glavne utiske sadržane u prethodnim nastavnim jedinicama u jednu kratku

prezentaciju.

Cilj

Nakon ove nastavne jedinice moći ćete da ...

• Napravite letak ili poster svoje žive laboratorije

15. Sprovođenje rešenja

Sprovođenje rešenja podrazumeva pretvaranje ideja u nešto opipljivo što može biti

testirano i onda usvojeno za dalju primenu ili odbijeno u ranoj fazi, na taj način

štedeći novac i vreme. Prototip obezbeđuje jedinstven način za procenu novih ideja

koje mogu pomoći da se postigne željeni ishod za postojeći problem. PROTOTiP

može biti bilo šta sa čime možete imati interakciju, rani uzorak ili model.

Slika 17: Prototip razvijen tokom sesijerazmišljanja o dizajnu. Fotograf: Nikolaus Kurnik

42

VEŽBA 12

Napravite letak ili poster za reklamiranje svoje žive laboratorije!

1. Budite sažeti! Neka vaš tekst bude kratak, ali informativan. Podelite informacije u

odlomke.

2. Upotrebite slike, skice, crteže i druge vizuelne elemente koji privlače pažnju čitaoca.

3. Razmislite o aspektima svoje laboratorije koje ste već definisali u prethodnim

nastavnim jedinicama:

• Koji su navedeni glavni problemi u vašem gradu/kvartu?

• Koja je vizija vaše laboratorije? Šta biste voleli da postignete na duže

staze?

• Koja je misija vaše laboratorije?

• Koji je sadržaj vaše laboratorije? (glavne teme, projekti, itd.)

• Koje metode koristite u okviru svoje laboratorije?

• Ko su vaše glavne zainteresovane strane?

4. Konačno, pokažite svoj letak ili poster svojim prijateljima ili članovima porodice,

objasnite jasno sadržaj i pitajte da li im se dopada.

Materijali:

Okrenuti papir, flomaster

43

Oblikovanje gradova radi boljeg kvaliteta

života – Podsticanje saradnje putem živih

laboratorija

Deo 7: RAZMIŠLJAJ

44

Sažetak

Razmišljanje podrazumeva sintezu onoga što ste naučili i odlučivanje kako nastaviti

dalje, tj. smišljanje plana. U ovoj nastavnoj jedinici ćete razviti akcioni plan za svoju živu

laboratoriju.

Cilj

Nakon ove nastavne jedinice moći ćete da ...

• odlučite koje aktivnosti će biti sprovedene u budućnosti

• razvijete akcioni plan za svoju živu laboratoriju

16. Razmišljanje o procesu

Razmišljanje je moćno sredstvo za učenje koje pomaže da se poboljša učinak i

efikasnost vaših aktivnosti. Ono takođe uključuje primenu onog što ste vremenom

naučili, istovremeno pomažući pri budućim delima i projektima.

Pogledajte video koji sumira najbitnije aspekte urbanih živih laboratorija. Može vam pomoći

da organizujete svoje misli, inspirišete se i pokrenete napred!

https://www.youtube.com/watch?v=ITjSWVcWeiE

Akcioni plan15 je moćno sredstvo koje vam može pomoći da razbistrite um, ideje, i

odlučite koje mere moraju biti preduzete da bi se postigli određeni ciljevi i da biste bili u

mogućnosti da proverite lični napredak.

Efikasan akcioni plan bi trebalo da vam pruži detaljan raspored i precizno odredi

posebne mere i aktivnosti koje će vam pomoći da postignete svoje ciljeve. Pri

sastavljanju svog akcionog plana, uzmite u obzir sledeće aspekte:

• Postavite ciljeve koji su dostižni i merljivi

• Odlučite koji od zadataka su vam najbitniji; napravite razliku između

kratkoročnih i dugoročnih zadataka

• Odredite šta je potrebno uraditi da biste postigli svoje ciljeve. Poređajte

aktivnosti hronološki, onda odredite poseban datum za svaku aktivnost

Zajednički rad na akcionom planu u okviru žive laboratorije može pomoći pri izgradnji

jače veze između učesnika, istovremeno stvarajući zajedničko dublje shvatanje koje

mere treba preduzeti u budućnosti da bi se postigli zajednički ciljevi.

15

http://www.kent.ac.uk

45

Slika 18: Autor fotografije: Nikolaus Kurnik

VEŽBA 13

Napravite akcioni plan za osnivanje svoje žive laboratorije!

Upotrebite formu matriksa da organizujete svoj plan prema vremenu (kratkoročne aktivnosti

dolaze prvo). Sledeća pitanja će vam pomoći da

rešite ovaj zadatak:

• Koje mere moraju biti preduzete?

Budite određeni.

• Kako ćete obaviti te aktivnosti?

• Ko treba da bude uključen u aktivnost?

• Kada se aktivnost odigrava, odnosno

tokom kog vremenskog perioda?

Podelite na aktivnosti kratkog,

srednjeg i dugog trajanja.

• Gde se aktivnost odigrava?

Koji resursi su potrebni za aktivnsot?

Materijali:

Flip- papir, flomasteri

Slika 19: Izvor: SMACC

46

Još izvora

Pametan Grad: Primer Amsterdama

https://www.youtube.com/watch?v=Uzjqtxox3lY

Pametan Grad: Norveški centri stručnosti

https://www.youtube.com/watch?v=KSJWA8YTdKM

Govor “Kako da izgradimo gradove budućnosti”

https://www.youtube.com/watch?v=YGOVEvm7dm0

Internet stvari

https://www.youtube.com/watch?v=3xOK2aJ-0Js

Prvi kvart u Evropi koji ne emituje ugljen-dioksid – Primer Malmea

https://www.youtube.com/watch?v=6yZYXSsWnsg

Govor o promeni mentaliteta u vezi sa urbanim planiranjem i življenjem

https://www.youtube.com/watch?v=Lid9ELzzT8Y

Globalna mreža Design Factory

http://dfgn.org/

IDEO - ovo Dizajnersko razmišljanje za edukatore

http://www.designthinkingforeducators.com/

Poslovni model Platno

http://www.businessmodelgeneration.com/canvas/bmc

Laboratorijski zanat: Kako inovativne laboratorije neguju promenu kroz eksperimente i saradnju.

Hendrik Tiesinga i Remko Berkhout (2014)

http://labcraft.co/

47

Pravno obaveštenje

Objavljeno od strane:

e-genius – Initiative offene Bildung in Technik und Naturwissenschaften

Postfach 16

1082 Beč

Austrija

E-mail: info(at)e-genius.at

E-mail: katharina.zwiauer(at)e-genius.at

Autori: Marcel Crul, Hans Schnizer, Barbara Hammerl, Gosia Stawecka

Prevod i prepravke: Anko translation Agency

Konsultant za E-učenje: Katharina Zwiauer (e-genius)

Plan: e-genius

April 2017

Project: SMACC – Smart City Coaching

Ova nastavna jedinica je finansirana uz podršku Evropske komisije. Ovo izdanje je isključivo

odraz stavova autora, i Komisija neće biti odgovorna za bilo kakvu upotrebu informacija koje

mogu biti sadržane ovde.

48

Partner:

Uslovi korišćenja

Ova nastavna jedinica je zaštićena sledećom Creative Commons licencom:

Attribution-NonCommercial-ShareAlike 4.0 International (CC BY-NC-SA 4.0)

Možete slobodno da:

• Delite — kopirate i delite materijal u bilo kom obliku ili formatu

• Menjate — menjate, transformišete ili dograđujete materijal

Izdavač licence ne može opozvati ove slobode sve dok se pridržavate uslova koje propisuje.

Pod sledećim uslovima:

Priznavanje autorstva — Morate odati odgovarajuće priznanje, dati link preko koga se dolazi do

licence, i naznačiti ako su neke izmene napravljene. To možete uraditi na bilo koji razumni način,

ali nikako na neki koji sugeriše da je izdavač licence to odobrio.

Nekomercijalna svrha — Ne smete koristiti materijal u komercijalne svrhe.

Podelite slično — Ako izmenite, transformišete ili dodgradite materijal, morate podeliti svoje

doprinose pod istom licencom kao i original.

Nema daljih ograničenja — Ne smete primeniti legalne uslove ili tehnološke mere koje legalno

ograničavaju druge da urade bilo šta što licenca dozvoljava.

Priznanje e-genija kao vlasnika autorskog prava mora biti u sledećem obliku:

Tekstovi: autori nastavne jedinice, godina izdavanja, naslov nastavne jedinice, izdavač: e-genius -

Initiative offene Bildung, www.e-genius.at/srb

Ilustracije: priznanje autorskog prava, e-genius – www.e-genius.at/srb

49

Izuzeće od odgovornosti:

Sav sadržaj na platformi e-genije se pažljivo proverava. Pa ipak, nismo u mogućnosti da dajemo

garancije na ispravnost, celovitost, tematiku i dostupnost sadržaja. Izdavač ne priznaje nikakvu

ogrovornost za štetu ili nepravilnosti koje se mogu pojaviti od upotrebe ili eksploatacije sadržaja.

Snabdevanje sadržajem e-genija nije namenjeno da zameni profesionalne savete i mogućnost da

se pristupi sadržaju nije zamena za mogućnost da se uspostavi savetodavna veza.

E-genije sadrži linkove koji vode do spoljašnjih internet stranica. Ubacivanje linkova je referenca

za izlaganja i (takodje drugih) mišljenja, ali to ne znači da je sadržaj tih linkova odobren. Izdavač

e-genija ne prihvata nikakvu odgovornost za internet stranice na koje se odnose ovi linkovi. Ovo

se odnosi, kako na njihovu dostupnost, tako i na sadržaj kom se može pristupiti na takvim

internet stranicama. Koliko su korisnici upućeni, linkovane stranice ne sadrže nikakav nelegalni

sadržaj, ukoliko se takav sadržaj otkrije, biće istog trenutka uklonjen po zakonskoj obavezi

elektronske reference.

Sadržaj treće strane je identifikovan kao takav. Ako ipak uvidite narušavanje autorskih prava,

molimo da nas u dogledno vreme obavestite. Nakon obaveštenja o zakonskom prekršaju, odmah

ćemo ukloniti ili ispraviti takav sadržaj.

Link do platforme otvorenog sadržaja: http://www.e-genius.at/srb