Uvod Herodot je, svakako, jedan od velikana koji pripadaju celom kulturnom svetu, a njegovo je ime na listi najznaajnijih i najinteresantnijih svetskih pisaca. Iako ga od nas deli vie od dve hiljade godina, on ipak ivi kroz svoje delo u svakoj kulturnoj sredini. Zato je sasvim na mestu to ga je isto tako slavni Ciceron nazvao ocem istorije i to su ga, kao takvog, potvrdili i nauka i bezbrojna pokolenja u toku dvadeset i etiri veka. Delo ovog pasioniranog putnika, neumornog i radoznalog pripovedaa, pobonog pesnika, slikara ljudskih sudbina i strasnog propagatora slobode i demokratije Periklove Atine, jo je uvek traena i dragocena lektira u skoro svim civilizovanim zemljama, iako on nije bio, u pravom smislu te rei, ni prvi ni pravi istoriar. Pa, i pored toga, o ivotu toga velikana ''oca svetske istoriografije'', ostalo nam je vrlo malo, i oskudnih, podataka. Po obiaju antikih velikana, on nije nalazio za potrebno da nam pria o sebi i o svome ivotu, kao da je znao da e mu slava i ime iveti dokle god ovek bude u mogunosti, i dokle god bude oseao potrebu da se bavi prouavanjem svoje prolosti i, najzad, dokle god bude teio da vaspitava svoj podmladak u duhu ljubavi prema otadbini i oveku. Sam naslov seminarskog rada korespondira obiaje starih naroda i Egipta, iju je postojanje zabeleio Herodot u svojoj Istoriji; pod obiaje naroda podrazumevaemo njihovu kulturu i njihov duhovni odnos prema ivotu. Poto je u svojoj Istoriji Herodot opisao mnotvo poznatih i manje poznatih naroda, u ovom radu emo opisati obiaje samo nekih, veih naroda, pored Egipatskog.

ivot Persijanaca, njihova vera i praznici1 Grci su prvi dali ime Persija cijelom Iranu,to potie od Parse , domovine Ahemenida ,dananje provincije Fars . Iran, to znai zemlja Arijevaca , je zauzimala mnogo veu povrinu nego dananji Iran i ukljuivala je djelove centralne Azije , Avganistana i Kavkaza. Narodi ovih regija ,povezani iranskim jezikom i kulturom ,su potekli od nomadsko indo-evropskih Arijevaca,koji su se doselili na visoki plato u drugom milenijumu p.n.e.

Mapa prostiranja Persije2 Persijance je Herodot opisao najvie od svih naroda primaju tue obiaje. Naime, nose medsko odelo, jer misle da je lepe od njihovog, a u rat idu u egipatskim oklopima, pa im uju za tua uivanja, oni ih odmah primaju. Tako su od Helena nauili da polno opte sa deacima3. Svaki od Perisjanaca se eni sa mnogim zakonitim enama, a imaju jo i veliki broj nezakonitih ena. Kao najvea vrlina, posle junatva u borbi, smatra se imati to vie sinova. Onome koji dokae da ima najvie, kralj alje svake godine naroite poklone. Svoje sinove poduavaju od pete do dvadesete godine da jau, da gaaju strelom i da govore istinu. Jo jedan udan obiaj je i da pre nego to navri pet godina, sin ne izlazi ocu pred oi, nego ivi kod ena. Ovako postupaju jer, ako bi pod materinskom negom sin umro, ne bi naneo ocu nikakav bol. Kralj ne ubija nikoga zbog prve krivice, i niko od ostalih Persijanaca ne osuuje svog roba na smrt zbog prve krivice, nego gledaju da li e vie puta pogreiti, pa tek onda iskaljuju svoj gnjev na njemu. Herodotu Persijanci priaju da niko nikad nije ubio svog roditelja, a ako se ve tako neto negde i desilo, kau da bi paljivim ispitivanjem takvog sluaja uvek na kraju krajeva utvrdili da je to izvrilo podmetnuto dete ili kopile. Smatraju da je neshvatljivo da kod Persijanaca dete ubije svog pravog roditelja. Herodot zatim, u svojoj prvoj knjizi Istorije opisuje moralne obiaj po kojem se smatra da to je nepristojno raditi, o tome je nepristojno i govoriti, a takoe smatraju da je najvea sramota1 Herodotova Istorija, knjiga I Klija, Herodotova Istorija, edicija Antike knjievnosti, prevod: Milan Arseni, Matica Srpska, Novi Sad, 1959.strana 88. 2 http://members.ozemail.com.au/~ancientpersia/images/empire.gif

3Herodotova Istorija, edicija Antike knjievnosti, prevod: Milan Arseni, Matica Srpska, Novi Sad, 1959., strana88.

lagati, a na drugom mestu zaduivati se, pored mnogih drugih razloga i zbog toga to je onaj koji je duan najee prisiljen i da lae. Kao mera predostronosti, kad bi neki od graana imao gubu ili ugu taj ne bi imao pristupa u grad niti bi se meao sa ostalim Persijancima. Svakog stranca koji se razboli od te bolesti isteraju iz zemlje. U reke niti mokre niti pljuju, ne peru u njima ak ni ruke niti ikom drugom to dozvoljavaju, nego ukazuju najvee potovanje rekama4. To su istiniti podaci koje sam izneo o njihovim obiajima, i ja jamim za njih, rei su autora, koji se zalagao da opaanja zapie onakve kakve jesu, a ne kakve bi eleo da budu. utke mu Presijanci-pripovedai prelaze preko obiaja o sahranjivanju mrtvaca, i ne govore o tome da ne sahranjuju le pre nego to ga ne rastrgne neka ptica ili pas. Naime, znam tano da svetenici tako postupaju, jer to javno rade. O persijskom ivotu i obiajima Herodot je zabeleio sledee; kipove, hramove i rtvenike oni uopte ne prave niti podiu, nego smatraju budalama one koji to ine, po mom miljenju, zbog toga to bogove nisu zamiljali kao Heleni, u obliku oveka. Imaju obiaj da se penju na vrhove planina i da prinose rtve Zevsu-Ormuzdu. Oni ceo nebeski svod nazivaju Ormuzdovim imenom. Isto tako prinose rtve: Suncu, Mesecu, Zemlji, Vatri, Vodi i Vetrovima. Kasnije su Persijanci primili sa strane obiaj, i to od Asiraca i Arabljana, da prinose rtve Uraniji, tj. nebeskoj Afroditi. Asirci nazivaju Afroditu Milita, Arabljani Alilat, a Persijanci zovu to boanstvo Mitra.

Slika Boginje Mitre5 Prinoenje rtava je takoe opisano u obiajima Persijanaca i to na sledei nain: Ne grade rtvenike, niti pale vatre kad hoe da prinesu rtvu, niti piju u ast bogova, i ne slue se vencima ni muzikom, pa ni jeam ne upotrebljavaju za rtvu. Kad neki od njih hoe da nekom od ovih prinese rtvu, dovede ivotinju odreenu za rtvu na oieno zemljite i pozove Boga stavivi sebi na glavu najee almu sa vencem i mrikovih granica. Onaj koji prinosi rtvu ne sme da se moli bogu samo za sebe i za svoje zdravlje, nego se moli za dobro i zdravlje kralja i svih Persijanaca, jer i on pripada celom narodu.6 Kad razdele rtvu na komade i ispeku meso, prostiru najee detelinu, i na nju stavljaju sve meso. A tad pristupa svetenik i peva svete pesme ''O postanku bogova". Bez svetenika oni, po obiaju, ne prinose rtve. Za najvei praznik, Persijanci smatraju roendan. Po obiaju, tog dana se bolje jede i asti nego u ostale dane. Tog dana svi bogatiji ispeku u peima govee, konja, kamilu ili magarca i iznose pred goste, a siromaniji pripremaju sitnu stoku. Herodot primeuje i da veoma vole vino i dok ga konzumiraju ne smeju da povraaju niti mokre jedan pred drugim. Obiaj im je i da pijani donose odluke, o najvanijim stvarima. to im se za vreme savetovanja dopadne, to im sutradan 4Herodotova Istorija, edicija Antike knjievnosti, prevod: Milan Arseni, Matica Srpska, Novi Sad, 1959., strana 895 http://sr.wikipedia.org/srel/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:Fresque_Mithra_Doura_Europos.jpg

6Herodotova Istorija, edicija Antike knjievnosti, prevod: Milan Arseni, Matica Srpska, Novi Sad, 1959., strana 91

njihov domain, u ijoj su se kui dogovarali, iznese pred njih da o tome raspravljaju i kad su trezni. Ako im se dopadne i kad su trezni, onda usvajaju tu odluku, i suprotno; o emu su se prethodno trezni posavetovali, o tome jo jednom i pijani razmiljaju. Po tome kako se ponaaju jedan prema drugom kad se susretnu na putevima, moe se videti da li pripadaju istom staleu. Umesto pozdrava, oni se ljube u usta, a ako je jedan od njih iz malo nieg stalea, poljube se u obraze. Ako je pak jedan od ovih iz mnogo nieg stalea, on pada na zemlju i ljubi noge onom iz vieg stalea. Iako najvie potuju sami sebe potuju i najblie komije, a zatim one iza njih i tako dalje po redu. Za sebe misle da su najbolji na svetu, a ostale potuju prema stepenu uvaavanja vrline, a za one koji su najdalje od njih misle da su najgori na svetu. Obiaji Asiraca7 Asirsko carstvo je nastalo od grada Aur na rijeci Tigar, na prostoru sjeverne Mesopotamije.8

Poloaj Asirskog carstva9 Asirci su imali razne obiaje a da prema Herodotovom miljenju, najpametniji im je ovaj obiaj; a isti takav postoji, kako sam uo, i kod ilirskog plemena Veneta. U svakom selu deava se jedanput godinje ovo. Kad devojke dorastu za udaju, dovode ih sve zajedno na jedno mesto radi udaje, a oko njih se okupi mnotvo mukaraca. Tada ustane glasnik i nudi jednu po jednu devojku na prodaju, i to: prvo najlepu od njih, a zatim, poto ovu neki mladoenja kupi za mnogo novaca, nudi drugu, koja po lepoti dolazi iza najlepe, ali uvek pod uslovom da se onaj koji kupi devojku mora njome i da oeni. Najbogatije babilonske mladoenje nadmeu se koji e vie dati za najlepe udavae. Ali siromane mladoenje ne mare ba mnogo za lepotu udavaa, ve se ene runim devojkama i uz njih dobijaju miraz. Kad glasnik, naime, zavri sa rasprodajom najlepih udavaa, izvede on najruniju udavau, ili neku sakatu, ako bi se nala, i pita ko e ovu uzeti za enu uz najmanji miraz, sve dok je ne dobije onaj koji je pristao na najmanji miraz. Miraz daju one najlepe udavae. I tako one lepe pomau runim i sakatim udavaama da se i one udaju. Niko nije mogao da uda svoju ker za koga hoe, niti je iko smeo bez jemca odvesti kupljenu devojku svojoj kui, i morao je dati jemstvo da e kupljenu devojku zaista uzeti za enu, i tek tada ju je mogao voditi svojoj kui. A ako se ne bi u braku slagali, morao je mladoenja, opet po zakonu, da namiri novac.10 A sledei mudar obiaj im je bio: Iznosili bi bolesnike na trg, jer nisu imali lekara. Prilazei bolesniku, davali bi mu neki koristan savet, ako je neko sam preboleo tu bolest od koje i bolesnik boluje, ili je od nekog uo ko je od iste bolesti bolovao, i preporuuju bolesniku ono to je njemu ili njegovom poznaniku u takvom sluaju pomoglo da ozdravi. Ne sme se utke proi pored bolesnika,7 Herodotova Istorija, knjiga I Klija 8 Dananji Irak 9 http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/29/AlterOrient.png/300px-AlterOrient.png

10Herodotova Istorija, edicija Antike knjievnosti, prevod: Milan Arseni, Matica Srpska, Novi Sad, 1959., strana95

i dunost je svakoga da ga upita od kakve bolesti boluje.11 Kod zagrobnih obiaja Herodot napominje da svoke grobnice Asirci prelivaju medom, a nadgrobne tubalice sline su onima u Egiptu. Pored lepih i korisnih obiaja, Herodot navodi i jedan, ruan obiaj. Svaka ena tamo mora jednom da sedne kraj Afroditinog hrama i da se jedanput u ivotu da nekom strancu. Mnoge, ohole zbog bogatstva, nisu htele da imaju posla sa drugim ljudima, pa bi se dovozile do hrama u zatvorenim kolima i sa velikim brojem posluge. Veina pak ovako postupa. Mnoge ene sede u gaju Afroditinom sa vencem od uzica na glavi. I neprestano jedne dolaze, a druge odlaze. Po pravim stazama, koje vode pored ena u svim pravcima, lutaju strani ljudi i biraju. Kad ena onde sedne, ne moe da ode kui pre nego to bi je imao neki stranac izvan hrama i gurnuo joj u krilo srebrni novi. Kad joj novac baci u krilo, on mora da kae: ''Pozivam te u slavu boginje Milite''12 Nije vano koliki je komad novca, ena ne sme odbiti da ga primi; to bi bio zloin, jer je taj novac sad svetinja. ena ide za onim koji joj prvi ubaci novi i ne sme nita da mu odbije. Posle obljube, poto je ispunila svoju dunost prema boginji, odlazila bi kui i ne bi posle toga ni po koju cenu vie pristala na to. Lepe i zgodne brzo odlaze svojim kuama, ali rune ekaju dugo vremena i ne mogu da ispune obiaj.

Obiaj naroda Lidije13 I narod Lidije, koji je bio naseljen na teritorijama Bliskog Istoka, bio je predmer prouavanja Herodota u svom kapitalnom delu. On obiaje Liana smatra skoro istim kai i helenskim obiajima, izuzev obiaja da se enska deca bave bludom. Ovi su se, koliko mi je poznato, prvi na svetu poeli baviti trgovinom, i prvi su upotrebljavali i kovali zlatni i srebrni novac. Kau da su sami Liani pronali igre koje postoje i kod njih i kod Helena. Pria se, takoe, da su ove igre pronali onda kad se jedan deo Liana selio u Tirseniju. Legenda je opisana na sledei nain: Za vreme kralja Atisa, sina Manova, nastala je u celoj Lidiji strana glad i Liani su je neko vreme hrabro podnosili. Kasnije, meutim, kad nije nikako prestajala, u nevolji dadu se oni na posao oko pronalazaka; i jedan je radio na ovom, a drugi na onom pronalasku. Tada je pronaena i jedna i druga vrsta kocke, pa lopte i sve druge igre, sem aha, jer pronalazak ovoga Liani ne pripisuju sebi. Kad su pronali ove igre, oni su za vreme gladi radili ovo. Jedan ceo dan provodili bi u igri da bi zaboravili na hranu, a drugog dana bi jeli i ne bi se igrali. Ovako su iveli punih osamnaest godina. Kad ovo zlo nije prestajalo, nego se jo i znatno povealo, podeli njihov kralj narod na dva dela i kockom odredi koji e od njih ostati u zemlji, a koji e morati da se iseli. Kocka je odredila da kralj ostane u zemlji i da vlada onima koji ostanu, a za vladara onih koji su se iseljavali odredila je njegovog sina koji se zvao Tirsen. Oni kojima je bilo odreeno da napuste zemlju odu na morsku obalu u Smirnu i tamo sagrade brodove, pa poto u njih natovare sve to im je bilo potrebno za plovidbu, pou da trae ivot u novoj zemlji. I kad su proli mnoge zemlje stigli su najzad u Umbriju, gde su osnovali gradove gde jo i danas ive. Ime Liani" oni su promenili i uzeli ime po kraljevu sinu koji ih je tamo i doveo, te se otada zovu Tirseni. Obiaji Traana14 11Herodotova Istorija, edicija Antike knjievnosti, prevod: Milan Arseni, Matica Srpska, Novi Sad, 1959., strana 95 12 Jer su Asirci Afroditu zvali Milita.13 Herodotova Istorija, edicija Antike knjievnosti, prevod: Milan Arseni, Matica Srpska, Novi Sad, 1959., strana 110, knjiga I Klija 14 Herodotova Istorija, edicija Antike knjievnosti, prevod: Milan Arseni, Matica Srpska, Novi Sad, 1959., strana 401, knjiga V Terpsihora

Prikaz teritorije Trakije15 Traani su, posle Inda, najvei narod na svetu. Da su imali jednog poglavara i da su bili sloni, oni bi, po mom miljenju, bili nepobedivi i najjai narod na svetu. Ali oni su zato nesposobni, i to se kod njih ne moe da dogodi, pa su zato slabi. Imaju mnoga imena, prema razliitim pokrajinama, a obiaji su im svima skoro isti, sem Geta i Trauza i plemena koja stanuju iznad Krestonaca.16 Poto je Trakija bila izdeljena na vie naroda, Herodot opisuje pojedinosti, nekih naroda Trakije. Pa tako Trauzi u svemu ostalom postupaju isto kao i svi drugi Traani, samo prilikom roenja i smrti imaju ovakve obiaje. Roaci posedaju oko novoroeneta i kukaju zbog nevolja koje e ono u budunosti morati da preivi, pa nabrajaju sve ljudske nevolje, dok samrtnika sahranjuju uz igru i veliko veselje i spominju muke kojih se oprostio dok nije dospeo u veno blaenstvo. Oni to stanuju iznad Krestona imaju ovakve obiaje. Svaki ovek ima mnogo ena, a kad neki od njih umre, nastane meu enama velika svaa i prijatelji se stanu starati oko toga da odrede koju je od ena pokojnik najvie voleo. Koju pak zapadne ast da bude izabrana, nju slave i hvale i mukarci i ene, pa je na grobu zakolje njen najblii roak i sahrane je u jednu grobnicu s muem. Time se ostale ene jako oaloste, jer je to za njih najvea sramota. Ostali Traani imaju obiaj da prodaju svoju decu u inostranstvo. Devojke uopte ne uvaju, nego im dozvoljavaju da se podaju mukarcima koji im se dopadnu. A svoje ene jako strogo uvaju i kupuju ih za velike pare od njihovih roditelja. Tetoviranje je kod njih znak plemstva, a onaj koji nije tetoviran potie iz prostog stalea. Besposlica je kod njih neto najlepe, a zemljoradnja neto najgore. iveti od rata i pljake kod njih je najvea dika. Ovo su im najznaajniji obiaji. Potuju samo sledee bogove: Aresa, Dionisa i Artemidu, dok im kraljevi, za razliku od ostalih graana, najvie potuju Hermesa i jedino se u njega zaklinju, te tvrde da su Hermesovi potomci. Sahranjivanje njihovih bogataa je ovako: izloe mrtvaca tri dana i prinesu razliite ivotinje na rtvu, pa onda, poto su ga prethodno oplakali, dre dau; posle toga ga sahranjuju bilo tako to ga spaljuju ili ga zatrpaju u zemlju, pa onda sagrade od zemlje humku i prireuju razne utakmice na kojima se odreuju najvee nagrade, ve prema vrsti borbe. Kao zanimljivost u belekama se istie i da Traani priaju da u predelu preko Istra zemljom gospodare pele, od kojih se ne moe dalje proi. Meni se pak ini da oni nemaju pravo kad tako govore, jer izgleda da te ivotinje ne mogu da podnose hladnou; meni se, naprotiv, ini da su ti severni predeli nenaseljeni zbog hladnoe.15 http://www.imninalu.net/Myths_files/Balkan1stCce.jpg 16 Herodotova Istorija, edicija Antike knjievnosti, prevod: Milan Arseni, Matica Srpska, Novi Sad, 1959., strana 401, knjiga V Terpsihora

Obiaji Egipana17 Da Egipat smatra za neto posebno, govori i sledei citat: Kao to egipatsko nebo izgleda drukije nego na drugom mestu, i kao to je i reka Nil drukija nego ostale reke, tako su tamo i navike i obiaji ljudi postali sasvim drukiji nego to su kod drugih naroda. Kod njih idu samo ene na pijacu i bave se sitnom trgovinom, dok ljudi sede kod kue i tkaju; i dok se kod drugih naroda tka tako da provlae konac od dole na gore, Egipani rade obrnuto, provlae konac od gore prema dole. Ljudi nose terete na glavi, a ene na ramenima. ene mokre stojei, a ljudi uei. Vre nudu u kui i jedu na ulici, tvrdei da nepristojne a nune stvari treba raditi potajno, a pristojne javno. Ne uzimaju ene za sveteniku slubu ni mukim ni enskim boanstvima, dok ljudi vre sveteniku slubu svim mukim i enskim boanstvima. Sinovi ne moraju da izdravaju roditelje, ako nee, ali keri moraju, i kada one to ne bi htele.

Prikaz teritorije Starog Egipta18 Protivrenosti sa ostalim svetom se nastavljaju: U drugim zemljama svetenici nose dugu kosu, a u Egiptu je iaju. U drugim zemljama je obiaj da oaloeni seku sebi kosu u alosti, a u Egiptu u alosti za samrtnikom putaju kosu i bradu, iako su je dotle sekli. Drugi ljudi ne ive zajedno sa svojom stokom, dok Egipani i to ine. Drugi se hrane peninim i je-menim hlebom, a za Egipanina bi bila najvea sramota kad bi od jema ili penice spremao sebi hranu, nego oni mese hleb od neke itarice koja se tamo zove pir. Testo mese nogama, a blato za malterisanje mese rukama (njima uzimaju i ubre). Polne organe ostavljaju drugi ljudi onako kako su izrasli, ali Egipani, i oni koji se na njih ugledaju, obrezuju ih. Svaki mukarac ima po dva odela, ali svaka ena ima samo jedno. Kod drugih naroda privezuju se ua i karike od jedara spolja, a Egipani ih privezuju iznutra. Heleni piu slova i raunaju tako da im se ruka pokree sa leve strane na desnu, dok Egipani, naprotiv, sa desne strane na levu, a uprkos tome tvrde da oni piu na desnu stranu, a Heleni na levu. Oni se slue dvema vrstama pisama, od kojih je jedno sveteniko, ili hieratsko, a druto narodno, ili demotsko17 Herodotova Istorija, edicija Antike knjievnosti, prevod: Milan Arseni, Matica Srpska, Novi Sad, 1959., strana 399, knjiga V Terpsihora, knjiga II Euterpa 18 http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ec/Ancient_Egypt.png/325px-Ancient_Egypt.png

O pobonosti Egipana Herodot svedoi: Egipani su najpoboniji narod na svetu i imaju ove obiaje. Piju iz bronzanih aa i peru ih preko celog dana, i to svi, a ne jedni da peru, a drugi da ne peru. Nose lanena, i to uvek ista i oprana odela, na koja obraaju veliku panju. Polne organe obrezuju radi istoe, jer vie cene istou nego lepotu. Svakog treeg dana iaju se svetenici po celom telu da ne bi na njima bilo vaiju ili ega gadnog za vreme sluenja slube boje. Svetenici nose jednu jedinu lanenu haljinu i cipele ispletene od papirosa. Drugu odeu i obuu ne smeju da nose. Kupaju se svakodnevno u hladnoj vodi, dvaput danju i dvaput nou. Obavljaju i mnoge druge, da tako reknem, obiaje kojima se ni broja ne zna. Imaju i mnoge ugodnosti. Ne troe nita od svoga i nemaju nikakvih izdataka, poto se za njih pee hleb o troku hrama i svaki dobija svakog dana mnogo goveeg i guijeg mesa, a daje im se i vino. Meutim ne smeju da jedu ribu19. Zanimljivo je da Egipani uopte ne seju pasulj na svojim njivama, a onaj koji raste kao divlji ne jedu ni sirovog niti ga probaju kuvanog. Svetenici ne mogu ni da ga vide; oni ga, naime smatraju za neisto varivo. Bikovi su, po njihovom miljenju, posveeni bogu Epafu i zbog toga ih pregledaju na sledei nain: ako se na njima nae ma i jedna jedina crna dlaka, smatra se da taj bik nije ist. Ovaj pregled vri jedan, za to odreeni svetenik, koji bika pregleda i u stojeem stavu i okrenutog na lea, pa mu ak izvlai i jezik da bi se uverio da li je ist od nekih belega, o kojima u drugom prilikom govoriti. Zatim pregleda da li su mu dlake na repu pravilno izrasle. Ako ustanovi da je bik u svakom pogledu ist, on ga obelei jednim komadom papira koji mu obavije oko rogova, na njemu razmae zemlju za udaranje peata i u nju utisne svoj prsten, te ga tako odvedu. Ako neko rtvuje neobeleenog bika, taj se kanjava smrtnom kaznom. Kad je ivotinja tako pregledana, onda se rtva prinosi na ovaj nain: Obeleenu ivotinju dovode pred oltar na kome se prinosi rtva i potpaljuju vatru. Posle toga pokrope ivotinju svetim vinom, prizovu boga i zakolju je, pa joj odseku glavu. Posle toga oderu kou sa trupa ivotinje, a glavu, poto su se njome mnogo istili od greha, odnose i, ako im se prui prilika, iznose je na pijacu i tamo je prodadu prisutnim helenskim trgovcima; a ako nemaju takve prilike, bacaju je u reku. iste se od greha glavama izgovarajui pri tome ove rei: 'Ako se vama koji rtvu prinosite ili celom Egiptu desi nesrea, neka nesrea i nevolja padne na ovu glavu!''20 Glavama rtvovanih ivotinja i polivanjem vinom slue se svi Egipani kod svih rtvenih obreda, i zbog tog obiaja nee nijedan Egipanin da okusi mesa ni od glave druge ivotinje. Heleni Herodotu priaju i mnoge druge neverovatne prie. Jedna je i ova njihova pria o Heraklu da su mu, kad je stigao u Egipat, Egipani stavili venac na glavu i doveli ga u sveanoj povorci pred Zevsov oltar da ga prinesu ovome na rtvu. On je bio miran sve dok ga nisu kod rtvenika stali posveivati, a tek onda je poeo da se brani i poubijao je sve prisutne. Pomenuti Egipani ne prinose na rtvu koze ni jarce zbog toga to Mendeani smatraju boga Pana za jednog od osam bogova, a za ovih osam boanstava kau da su postali pre onih dvanaest. Pana pak slikari i kipari prikazuju sa kozijom glavom i jarevim nogama, i pored toga to veruju da on ne izgleda tako nego je isti kao i ostali bogovi. U Mendetu oboavaju sve koze, ali ipak vie jarce nego koze, i pastiri koji uvaju jarce uivaju vee potovanje. Od svih jaraca naroito se potuju jedan, i, kad on ugine, nastaje u Mendetskom okrugu velika alost. I jarac i Pan kae se na egipatskom jeziku ''mendet''. Za vreme boravka Herodota u ovom okrugu desio se udan dogaaj. Jedan jarac je nasred ulice skoio na jednu enu i obljubio je. Egipani smatraju svinju za neistu ivotinju. Ako se o nekog od njih svinja samo uz put oee, on u onom odelu koje je bilo na njemu ulazi u reku i kupa se. I svinjari su jedini u Egiptu kojima je zabranjeno da ulaze u hramove, pa makar bili roeni u samom Egiptu. Niko ne da svinjaru svoju ker za enu, niti bi se iko oenio svinjarevom erkom, nego se oni sami izmeu sebe ene i udaju. Drugim bogovima ne smeju Egipani da prinose svinje na rtvu, ve samo boginji19 Herodotova Istorija, edicija Antike knjievnosti, prevod: Milan Arseni, Matica Srpska, Novi Sad, 1959., strana 406, knjiga V Terpsihora, knjiga II Euterpa 20 Herodotova Istorija, edicija Antike knjievnosti, prevod: Milan Arseni, Matica Srpska, Novi Sad, 1959., strana 406, knjiga V Terpsihora, knjiga II Euterpa

Meseca, Seleni i Dionisu, i to samo u odreeno vreme, naime za vreme utapa, i tada, prilikom prinoenja rtve, jedu svinjetinu. Postoji u Egiptu jedna pria o tome zato se Egipani uvaju prinoenja rtava na drugim sveanostima a na ovoj ih rtvuju. Ja tu priu znam, ali me je sramota da je ispriam. Svinje se prinose na rtvu boginji Meseca na ovaj nain. Kad je ivotinja zaklana, stavi se vrh repa, slezina i creva na jednu gomilu; sve se to obavije slaninom sa trbuha i spali na vatri. Ostalo meso jedu samo za vreme utapa, za vreme ijeg trajanja se obavljalo prinoenje rtve; drugog nekog dana ne bi niko ni okusio tog mesa. Siromaniji prave svinje od peninog testa, peku ih i prinose na rtvu. Verske sveanosti: Na toj sveanosti zakolje svaki pred svojim vratima jedno prase u ast boga Dionisa, i to za vreme veere, pa ga onda vraa svinjaru od koga ga je i kupio. Inae Egipani proslavljaju sveanosti u ast Dionisa u svemu isto kao i Heleni, samo to mu jo prinose prasie na rtvu. Umesto falosa (muki ud) oni su izmislili neke kipove, duine jednog lakta, koji se pokreu pomou jedne ice, i njih nose ene po okolnim selima, kojom prilikom se sramotni deo mukog tela, koji je skoro toliko velik koliko i ceo kip, stalno die i sputa. Pred njima ide jedan svira u frulu, a iza njega idu ene i pevaju pesme o Dionisu. A zbog ega je sramotni deo mukog tela tako velik i zato se jedino taj deo tela pokree, o tome postoji jedna pobona pria.21

Zakljuak Poseban znaaj Herodotovog dela sastoji se u tome to u njemu nalazimo mnogo podataka o istoriji Grka i mnogih drugih antikih naroda. Osim toga, dragoceni su njegovi prilozi iz kulturne istorije. Herodot je prvi stvorio delo na osnovu sopstvenih istraivanja i prvi je je shvatio i definisao istoriju kao , tj. pripovedanje, razlaganje istraivanja. Odbacio je mitoloke tradicije svojih prethodnika i posvetio se pravoj istorijskoj tradiciji opisujui gotovo sebi savremene dogaaje. Zbog toga mu je do danas ostao naziv pater historiae (otac istorije), koji mu je dao jo Ciceron. U ovom seminarskom radu prikazan je sam deli obiaja nekih naroda tog perioda, a u svrhu boljeg shvatanja tadanjeg naina ivota.

21 Herodotova Istorija, edicija Antike knjievnosti, prevod: Milan Arseni, Matica Srpska, Novi Sad, 1959., strana 409, knjiga V Terpsihora, knjiga II Euterpa

Literatura 1. Herodotova Istorija, edicija Antike knjievnosti, prevod: Milan Arseni, Matica Srpska, Novi Sad, 1959. 2. Enciklopedija leksikografskog Zavoda Hrvatske, grupa autora, Zagreb, 1967. godina 3. http://sh.wikipedia.org/wiki/Herodot