PRAISTORIJA EGIPTA

Donji Egipat:

EPIPALEOLITKarunian 8200-7140 BCNEOLITFajum A 5300/5200 - 4100/4000 BCMerimde-Beni Salami 5000 - 4100 BCEl-Omari 4600-4400/4100/4050 BCHALKOLIT Maadi 3800 - 3500/3400 BC

Gornji Egipat:

EPIPALEOLITTarifian ( ½ V milenijuma p.n.e.) NEOLIT Tazijen 4500 - 4400 BCHALKOLIT Badarijen 4400-3900 BCAmratijen ( Nakada I ) 4000/3900 - 3650/3600 BC Gerzean ( Nakada II ) 3600 - 3300/3250 BCSemanijen (Nakada III A-C) 3300/3250- 3100BC

1

Od 12-8000. godine p.n.e. Egipat ima vlažnu klimu, dok od 8-5000 godina pre nove ere nastupa polu pustinjska klima, da bi oko 5000 godine preovladala umereno vlažna klima, a ubrzo zatim počinje i traje sve do danas vrlo suva klima.

Geografska specifičnost Egipta je u osnovi okruženost pustinjama. Sa istočne strane je Istočna arapska pustinja, a na zapadu je Zapadna ili Libijska pustinja. Na jugu se nalaze katarakti – konglomeracije kamena koje sprečavaju nesmetan protok reke, odnosno klanci. Još jedna zaštita reke je na severu, a to je Mediteranom.

Istočna arapska pustinja bila je bogata žitom, elektrumom (legura srebra i zlata), poludragim kamenom, škriljcem i bakrom na severu, dok u Zapadnoj pustinji postoji niz oaza (Abidos naprimer) i bitno je da su se prvi važni centri – jezgra protodržava - javila na tim mestima.

Istočna pustinja je nešto brdovitija i vlažnija, dok Zapadna ima manji broj Wadi-a, suvlja je i nije imala sirovine kao što je poludrago kamenje. Jezero Fajum je kriptodepresija i lokalitet Birket el Qarun daje ime najstarijoj paleolitskoj kulturi Egipta:

QARUNIAN KULTURA

Kultura vezana za donji Egipat u vremenu između početka holocena (10000-8000 pne) i pojave prvih neolitskih naselja i nalazi se u basenu Fajum. Ime je dobila po lokalitetu Birket el Qarun, koji je otkrila Gertrude Caton-Thompson i podelila epipaleolit i neolit na Fajum A i B. Kasnijim radovima koje su vodili Fred Wendorf i Romulad Schild, i koji se baziraju na reviziji klimatskih uslova, utvrđeno je da se nivo jezera nije samo spuštao, već da je u jednom trenutku i rastao tako da se lokalitet Fajum B koji se nalazi ispod lokaliteta Fajum A, razvijao pre Fajuma A, tako da ne predstavlja degenerisanu fazu Fajumske kulture koja sledi Fajum A, već se radi o finalnoj paleolitskoj industriji Qarunian, koja je datovana 8220-7140 p.n.e. Nosioci ove kulture bili su lovci-sakupljači.

Kremena industrija

Sečiva sa jednom platformom (3,5-4,5 cm) – mikroliti, čine 50% nalaza oruđa, zatim nazubljena sečiva, pa geometrijski mikroliti, žrvnjevi, mali projektili od vilice ribe, mikroburgijе. Koristi se krečnjak i dolorit, prave se sečiva za srpove, trapezoidne sekire (glačane ili bifacijalno okresane) koje su činile 41 % nalaza oruđa, strugači, vrhovi strela konkavne osnove, nazubljena sečiva. Pršljenci od krečnjaka mogli su se koristiti za vreteno.

Ekonomija

Ribolov – riba clarias, lovljena početkom i krajem leta, (relativno jednostavno – posle povlačenja vode kupili bi ribu zarobljenu u plićacima) lovljena je velika afrička antilopa (alcelaphus camma), divlje goveče, gazela, nilski konj.Žitelji Fajuma gajili su lan (linum usitatisimum), a u nekim silosima nađene su pletene korpice od slame koje su služile kao recipijenti za sipanje žitarica, mlatila za vršenje žita i srpovi koji su imali dršku od tamarisovog drveta i žljeb u koji se pomoću smole (i asfalta) učvršćuju kremena sečiva. Što se tiče mlevenja žitarica koristili su se sedlasti žrvnjevi od

krečnjaka na kojima se radilo ručnim žrvnjem od kamena peščara (tako su se delovi kamena uvek mešali sa pšenicom zbog čega su zubi više stradali). Stanovništvo Fajum A kulture bavilo se poljoprivredom, lovom, ribolovom, gajenjem domaćih životinja, sakupljanjem. Zastupljene su ovca, koza, svinja i goveče. Po ostacima kostiju zna se da su žitelji lovili nilske konje, slonove, krokodile, kornjače, ptice i još neke grabljivice. Ribolov se obavljao uz pomoć harpuna, mreža i drugim zamkama za ribe. Lovljeni su nilski smuđ, šaran, a u ishrani su koristili dosta puževa (helix desertorum) koje su sakupljali.

Kost je služila za izradu harpuna, šila i igala. Od školjki su pravili i alatke za skidanje krljušti i kože riba. Osim životinjskih koža korišćen je lan (prethodno udaran, razvrstan i češljan). Tkalo se na jednostavnim horizontalnim razbojima.

Otkrivene palete su koristili za mešanje boje ili šminke (malahit + masnoća ili ulje) koja ima funkciju antiseptika, štiti od sunca, muva ali i u obredne svrhe. Palete se mogu podeliti u dva tipa; plankonveksne i konkavnokonveksne.

Nakit je u obliku perli, privezaka od krečnjaka, diskova od ljuske nojevog jajeta, malih kamenih sekira, a koristi se i fosilizovan ajkulin zub. Odnosi sa udaljenim zajednicama su dokazani nalazima zelenog amazonita (istočna, libijska pustinja), tirkiz sa Sinaja, školjke (Mediteran, Crveno More). Osetan je nedostatak umetničkih tvorevina, inače tipično za Donji Egipat. Nisu nađene nekropole!

UVOD U NEOLITIZACIJU EGIPTA

Fenomen kada je sakupljanje i lov postepeno zamenjen gajenjem pripitomljenih biljaka i životinja, može se konstatovati u Egiptu tek posle 5500 p.n.e. (znatno kasnije nego u Palestini gde se to javlja u kasnom Natufienu). U Egiptu se POLJOPRIVREDA PRVI PUT JAVLJA tokom QUARUNIANA, kojeg u srednjem i gornjem Egiptu nema, što može da se objasni menjanjem toka Nila i rečnog aluvijalnog zemljišta. Postoje i hipoteze po kojima su pripitomljene koze, ovce i žitarice donesene sa SI, odakle su bile prenošene ka zapadu i jugu, odnosno u Libijsku pustinju i njene oaze. Sa tih lokacija bi kasnije tokom menjanja klime i povećanja temperature, bile prenošene u dolinu Nila, što bi značilo da je neolit Egipta potekao iz Zapadne ali i Istočne pustinje. Prenosioci domestifikovanih biljaka i životinja bili su migranti ili možda neke vrste trgovaca, tako da se prenos “neolitskog paketa” izvršio putem istih mehanizama preko kojih su se prenosila i druga dobra (školjke iz Crvenog Mora…)

Što se pak govečeta tiče ono je bilo nezavisno pripitomljeno u Egiptu. Treba napomenuti da su cerealije i domaće životinje, prvobitno nastale u JZ Aziji – uzrok tog Egipatskog zakašnjenja leži možda u tome da je Nil pružao relativno obilje hrane, pa su se novi običaji teže prihvatali.

KULTURE DONJEG EGIPTA

FAJUM A (5300/5000 – 4050 BC)

Lokalitet ove kulture otkrila je Gertrude Caton-Thompson zajedno sa geologom Elionor W. Gardner, tokom 1924-25. Fajumski basen nalazi se oko 25 km zapadno od reke Nil, 70 km JZ od Kaira. Tu se nekada nalazilo jezero Moeris, danas poznato kao

Birket el Qarun. Površina ovog jezera se nalazi u kriptodepresiji (-45 m). Epipaleolitska kultura Fajum B ili Qarunian i starija je od Fajuma A. Uzrok toj inverziji je taj što su lokaliteti Fajum B bliži obali preostalog jezera, pa se logično pretpostavljalo da je nivo jezera opadao i samim tim da je Fajum B mlađi. Ali Fred Vendorf i Romuald Schild, su dokazali da je nivo jezera oscilirao (zbog oscilacije klime), i da je u ovo vreme bio u uzlaznoj fazi, što bi Fajum B činilo starijim od Fajuma A.

Čini se da ne postoji neka upadljiva evolutivna veza između ove dve kulture, ali postoje sličnosti u kremenim vrhovima strela sa konkavnom osnovom. Prelaz između Fajum B i Fajum A jeste prelaz između sakupljanja i proizvodnje hrane, a hijatus između njih traje oko 1 500/1 200 g.

Lokaliteti neolitskog Fajuma A poznati su na severnoj strani Fajumskog basena, ali ih ima i na JZ strani ili svuda oko jezera. Thompson je istraživala niz komova (brdašaca) na severnoj strani, koja je označila slovnim oznakama W, Z1, M, K. Staništa nisu nađena osim nekoliko zaklona od vetra, ali se pretpostavlja da ih je bilo oko 17 ili više.

Na komu W, na površini 200x170 m, postojao je kulturni sloj debljine 0,3-1,7 m i u njemu je nađeno oko 250 ognjišta. Neolit na Fajumu A počeo je oko 5300/5200 i trajao je do 4100/4000 BC, uporedo sa Merimdeanom i El-omarienom.

Nađeni su ukopani silosi u obliku velikih pletenih korpi, R= 0,9-1,2 m i duboki 30-60 cm (postoje i do 2 m u prečniku i metar dubine). Između zida iskopane jame i pletenog slamnatog kontejnera, stavljao se blatni malter, pomešanim sa izmetom domaćih životinja. Smatralo se da pripadaju celoj zajednici u njima je otkriveno zrnevlje: triticum dicoccum - pšenica krupnik sa 4 reda; hordeum hexastichum - šestoredni ječam; hordeum vulgare - četvoredni ječam; hordeum distichum - dvoredi ječam.

U ukopanim vatrištima, dubokim prosečno između 15-30 cm (ima i par dubine 1,5 m) i širokim između 0,3-1,5 m, nađeni su u nekoliko slojeva lonci za kuvanje sa ostacima ribljih ili drugih kostiju. Ljudi su se izgleda štitili od vetra zaklonima od asura, pričvršćenim za okvir od grana – to je samo hipoteza.

Na komu K otkriveno je 56 silosa od koji je 9 još uvek sadržavalo žitarice i drugo semenje. U neposrednoj okolini pronađeno je još 109 silosa. U nekim su konstatovani keramika i srpovi. Analizom ugljenisanog semena iz ova 2 silosa dobijen je kalibriran datum od 5145 +/- 155 p.n.e.

Etno-arheološke paralele pokazuju da je žito nakon žetve, bilo sušeno i stavljano u kožne vreće ili u rupe iskopane u zemlji, koje su bile obložene asurom. Ovaj način odlaganja hrane, predstavlja jednu vrstu neolitske konzervacije. Žito je bilo konzervirano za oskudnija vremena (ono malo gubi na kvalitetu u periodu od 2-3 g.).

Moguće je i da su žitelji Fajuma A, deo godine provodili u dolini Nila. U svakom slučaju u doba kasnog proleća – ranog leta, i ponovo tokom početka plavljenja (leto) oni su se nalazili na obali Birket Qaruna. Žitarice su bile požnjevene u februaru ili martu, a tokom zime su eventualno mogli napasati stada na platou iznad fajumske depresije, gde zimske kiše pogoduju rastu trava. Lov je još uvek relativno dosta zastupljen, a naselja su bila vrsta sezonskih kampova, s tim što su te sezone nekad duže trajale, a sami kampovi su bili nešto veći od onih u Karunien kulturi.

Keramika je loše fakture i loše pečena. Dominiraju zdele (pravougaone su sa nekom vrstom malog izlivnika, kljuna). Keramika je prilično nerazvijena, možda zbog

dobro razvijenog korparstva, bazični oblici su nerazuđeni, od grube loše pečene gline kojoj se dodaje slama.

Oblici posuda su duboke zdele i lonci, sferični i mrke boje, pravougaone zdele crveno polirane sa tankim premazom ljubičasto crvene boje (neke od pravougaonih zdela imaju veoma primitivan kljun za izlivanje), nađena je posuda sa tri bradavičaste noge i posuda na koničnoj prstenastoj nozi. Crno polirana keramika je slučajan proizvod pečenja (kada posuda upadne u pepeo pa zbog nedostatka vazduha, i pod uticajem ugljenika, pocrni).

Sahranjivanje nije poznato, jer do sada nije pronađena niti jedna nekropola. Verovatno je ekstramurijalno, moguće inhumacija.

Što se tiče alatki zastupljena su mlatila, srpovi sa kremenim mikrolitskim sečivima, žrvnjevi, trouglaste i trapezoidne kremene sekire, glačane ili bifacijalne, vrhovi strela sa udubljenjem za uglavljivanje, listoliki vrhovi kopalja, noževi u obliku ribljeg repa. Od koštanog oruđa prisutni su harpuni, igle, šila, kašike od školjki itd.

Umetnost je relativno malo zastupljena; nosioci FAJUM kulture poznaju oker, ali ga ne koriste u umetničke svrhe, ali ima crteža trudnih žena.

MERIMDE (pepelište BENI SALAME) KULTURA (4500-4000 BC)

To je neolitska kultura Donjeg Egipta, koja je dobila ime po lokalitetu na krajnjem JZ delte, oko 60 km SZ od Kaira. Svega dva lokaliteta ove kulture su otkrivena u delti, prvenstveno zbog čestih promena toka Nila. Naselja ove kulture su se nalazila na obali Nila, te su zbog toga i stradavala kada bi reka promenila tok. Lokalitet je otkrio Jerman Junker, univerzitetski profesor u Beču, 1927-8. Ovo je najveće praistorijsko nalazište u Egiptu posle Hierakonpolisa u Gornjem Egiptu. Najveći broj žitelja bio 16000, ipak 5000 realnija cifra. Od 1928-39. radio Junker, od 1977. iskopavanja nastavlja Joseph Eiwanger…

Lokalitet se uzdiže u formi tela, u odnosu na okolni plavni basen. Merinde je osnovan na peščanom brežuljku, između dva rukavca delte, tako da izgleda kao neka vrsta poluostrva). Prekriva površinu od 600x400 m (24 ha). Prvobitno je bio deblji ali je erozijom stanjen. Debljina depozita je 2,2-2,5 m.

Prema Fakria Hassanu vremenski raspon je od oko 5000-4100 pne. Ovo je redak lokalitet neolitskog Egipta na kome se može konstatovati sukcesivan sled življenja. Po ranijim tumačenjima u tri faze (tj. postojanje tri sloja), međutim novija iskopavanja otkrivaju zapravo 5, ali nejednako raširenih u svim delovima naselja. Najniži, tj. najstariji sloj naselja, odvojen je od ostala 4 sloja, skoro sterilnim nanosom šljunka i peska.

I FAZA, tj. stratum I, razlikuje se po tome što je u peskovitom žućkastom sloju, dok su ostali slojevi u sivkasto-braon tlu, koje sadrži nilski mulj. Ova faza sadržala je LAKA STANIŠTA (I TIP STANIŠTA) koja su bila OVALNE OSNOVE, R= 2-3 m i načinjena od drvenih ramova prekrivenih asurama. Ostalo je nekoliko ognjišta dok laka i retka staništa nisu sačuvana.

Sahranjivanje je vršeno u naselju i od tih prvih stanovnika nađeno je 15 plitkih ovalnih raka, sa zgrčencima (uglavnom žene ili deca), bez grobnih priloga.

Pokretni nalazi sloja I predstavljeni su šilima i harpunima od kosti, kamenim sekirama, vrhovima strela, jednostavnim zdelama (crvene boje i polirane), ukrašenim

ispod oboda urezanim ornamentom riblje kosti sa ili bez linije u sredini, a neke posude imaju i male tumulaste drščice.

Po mišljenju Helene Kantol STRATUM I Merimdea je možda i STARIJI od Fajuma A, ili su veoma blizu hronološki. Ovo je za sada jedini poznati lokalitet ove kulture.

II FAZA – depoziti znatno bogatiji organskim otpadom, što ukazuje na intenzivnije stanovanje, naselje od ove faze postaje kompleksnije sa više stanovnika. INOVACIJA od ove faze je i SILOS U OBLIKU RUPE OPLETENE ASURAMA I PLETEROM. Ispred ovalnih koliba javljaju se ukopane rupe obložene blatom i kostima.

Ribolov je i dalje važan u ekonomiji – obilje tegova, harpuna, udica i ostataka ribe. Od domestifikovanih vrsta dominira ovca.

U SLOJEVIMA II-V otkriveni su ostaci STANIŠTA OVALNE OSNOVE. To su kolibe napravljene od grubih grudvi nilskog blata sa dodatkom seckane slame tako da čine ono što se naziva galusi (vrsta nepravilnog ćerpiča). Kolibe su bile ukopane oko 40 cm, a zid od galusa je virio oko 1 m iznad površine tla; dužina staništa bila je 1,6-3 m. Unutrašnjost zidova i pod bili su premazani blatnim malterom. Ispod zidova rađen je temeljni rov (temelj), sa ulomcima keramike, kostiju, šljunka, što se sve nabijalo služeći kao ojačanje osnove zida. Struktura krova nije sačuvana, ali pretpostavka je da su bili od asura. Po paru rupa, za drvene motke, na krajevima ovala, pretpostavlja se da je krov bio na dve vode, tj. šatorast. Preko zida te polu-zemunice se preskakalo, a sa unutrašnje strane je bio postavljen grubi stepenik, tibia nilskog konja ili mala drvena gredica, za to se misli da je posedovalo neko apotropejsko značenje. Ovakva staništa se pojavljuju u kasnijim slojevima Merimdea i prema Kantor, to su obične kuće. Poneka od ovih staništa imaju ukopanu posudu u podu, za vodu ili za drenažu. Poneka imaju i ognjišta, a nekad su i izvan staništa. Građevine su raspoređene u redovima, kao da se između njih formira neka vrsta nepravilne ulice.

Osim ovih postoje još dva tipa staništaII TIP STANIŠTA - ovalne kolibe od kolja i pletera, koje su možda bile

prekrivene kožama ili oblepljene blatom. Nekada se u sredini građevine nalazi jak drveni stub koji je držao krov, dok je jedna kuća bila podeljena iznutra na dva dela (što se takođe zaključuje na osnovu tragova kolja).

III TIP STANIŠTA - zakloni od vetra, potkovičastog oblika, nisu imali krov, ili su bili većih dimenzija i sačinjeni od kolja pobodenog u tle između koga se prostiralo platno zida načinjeno od svežnjeva trske. Otvor ovog zaklona bio je okrenut na JI (vetar je duvao kroz dolinu Nila od Mediterana ka jugu). Unutar staništa su se nalazila ovalna ili kružna ognjišta, iznutra premazana blatom. Bilo je i žljebljenih peći sa otvorom u sredini, za posudu ili za ravne crepulje od blata ili par koničnih preklada (postamenti poznati kao andiron) na koje je stavljana posuda za kuvanje.

U nekim staništima su postojali masivni avani oblepljeni blatom, koji su mogli služiti za drobljenje voća ili slično, kao i kružne ili ovalne korpe ispletene od rogoza ili slame u kojima su se čuvale žitarice.

U Merimdeu su postojali i silosi u vidu korpi oblepljenih blatom i učvršćenih u jednoj iskopanoj jami. R= 1,3 – 2,5 m i dubine 65 cm. Bili su individualne pripadnosti za razliku od Fajuma A – možda raslojavanje društva. Unutar silosa nađena su zrna triticum diccocum i zrna grahorice – vicia sativa augustifolia (verovatno stočna hrana). Takođe su pronađena i gumna za vršidbu žita R= 4,3 m prekrivena asurama. Kao silosi, koristili su

se recipijenti veličine oko 1 m, slični ukopanim pitosima. Prema ovim nalazima da se zaključiti da su stanovnici ove kulture bili zemljoradnički narod.

Pokretni nalazi slojeva II-V

Keramika - nestaje crveno polirane keramika sa ornamentom riblje kosti, a pojavljuje se crno polirana keramika i razne grublje posude. Generalno, keramika je monohromna, varira od crvene ili braon do crne, polirana je, tj. glačana. Oblici posuda su razne zdele, lonci, sferične, kruškolike ili bikonične posude, boce, posude na nozi (koja može biti i prstenasta, puna ili šuplja) a ima i keramičkih kutlača. Ukrašavanje se karakteriše plastičnim ornamentom koji su uglavnom bradavičaste aplikacije u raznim kombinacijama kao i one u obliku potkovice ispod oboda suda (i to uglavnom od sloja IV pa na dalje). Ima i ukrašavanja utiskivanjem ili urezivanjem, u vidu niza kružića ili crtica tj. kao linearni motivi. Odvojeni nalaz je jedna posuda sa osnovom u obliku ljudskog stopala. Zatim su prisutne i dvojne posude; minijaturne posude koje su mogle biti igračke; kozmetičke posude ili votivni darovi. Tu su i zvečke u obliku bureta koje su bile ispunjene malim oblucima, što se tumači ili kao igračka ili kao kultni instrument. Pronađen je i jedan model barke.

Kremena industrija ima najrasprostranjenije bifacijalno okresane ili glačane kamene sekire, uglavnom od kremena ali i od kvarcita, granita, nefrita, bazalta, kalcedona, crvenoga jaspisa, škriljca, krečnjaka. Tu su i šila, kruškolike i okrugle glave buzdovana, pršljenci, palete, grube kamene vaze, kao i ručni žrvnjevi ovalnog ili nepravilnog oblika od peščara, bazalta ili granita. Osim za mlevenje žitarica ovi žrvnjevi su upotrebljavani i za usitnjavanje crvenog okera kojim se šminkalo. Palete koje su korišćene u istu svrhu ali za manje količine pigmenta (ime dobile po slikarskoj paleti). Šminkali su se i muškarci i žene, možda prilikom rituala, možda u antiseptičke svrhe, možda i radi socijalnog razvrstavanja – ukazujući na socijalni status.

Koštana industrija sadrži najviše alatki za glačanje i spajanje životinjskih koža, pravljenje odeće, vreća, tj. glačala, šila, igala, spatula pa harpuna, cevastih kontejnera raznih drščica…

Od figuralne umetnosti ima vrlo malo nalaza poput glava bika, jedan šematizovan ljudski torzo, sve od pečene zemlje. Otkrivena je i jedna ljudska glava od terakote visine 11 cm.

Nakit sadrži malo grubih perli – sferičnog, bikoničnog, diskoidnog oblika, od kamena, kosti, a najčešće od gline. Narukvica ima od slonovače ili keramike, privesci i amuleti su u obliku sekire, kljova vepra i perforirane školjke.

U ishrani su koristili obilje svinjetine, goveče, ovcu i kozu, dok su lovili nilskog konja (koji je možda imao kultnu ulogu), krokodila, kornjače, ribe, školjke i neke vrste antilope.

Grobovi sa pokojnicima pravili su u samom naselju, no tokom 7 sezona iskopavanja otkriveno je samo 125 grobova u odnosu na procenjenih 16 000 stanovnika. U većini grobova su žene i deca, ime tek nekoliko odraslih muškaraca. Telo je položeno na desnom boku (85%), u zgrčenom položaju – najviše slučajeva sa glavom ka jugu (lice tada ka istoku možda ka Nilu, a po nekim hipotezama okrenuto ognjištu). Grobovi su ovalne osnove i plitki, ponekad obloženi grubom asurom. Grobnih priloga skoro i nema

(retko koji privezak ili perla, 1-2 sileksne alatke i par zrna pšenice). Oko 15% sahrana su pokojnici položeni na leđa.

Prosečna visina muškarca bila je 166 cm, a žene 157 cm. Zubi prilično abradirani, od peska ostalog u samlevenom zrnevlju, ali i od peska uopšte.

KULTURA EL OMARI (3900-3600 BC)

Traje od možda 4600/4400 p.n.e., a možda po nekim mišljenjima do 4100/4050 p.n.e. Kalibrisani C14 datum daje 3300 godina +/- 23 godine BC, ali je ovo suviše nisko za početak ove kulture. Najverovatnije će biti da počinje negde oko 3900 i traje do 3600. godine BC. Ovo je poslednja neolitska kultura donjeg Egipta.

Ime dobila po Paul-u Bovier-Lapierre-u – svešteniku, koji, vršeći rekognosciranja u oblasti grada Helwan-a (23 km južno od Kaira sa istočne strane Nila), upoznaje izvesnog Amina el Omari-a, koji je radio u toj oblasti (školovao se u Evropi). Zainteresovao ga je za arheologiju, i proleća 1924. godine Omari otkriva veći neolitski lokalitet na oko 2 km SI od Helwana, sa namerom da sledeće sezone započne iskopavanja. Međutim ubrzo se razboleva i umire, a Lapeirre koji u zimu 1925. počinje iskopavanja, lokalitet naziva po preminulom prijatelju. Iskopavanja i sondiranja trajala su oko 15-tak dana te 1925-te g. 1936. na Lapierre-ov zahtev, Fernand Debono (poreklom Maltežanin) počeo je da vrši sistematsko rekognosciranje terena, da bi tek 1943. i 1944. godine, počeo sa ponovnim iskopavanjima, koja se nastavljaju do 1948-1951. Manja iskopavanja vršena su i 1954. od strane Egipćanina el Hita. Po svemu sudeći u ovoj oblasti je otkriveno bar 15-tak lokaliteta sa ostacima El omari kulture. Nažalost, neodgovarajuća metodologija iskopavanja i činjenica da je mesto danas prekriveno stambenim i vojnim objektima, kao i mnogim fabrikama, uslovili su određene nedoumice i nejasnoće. Od nepokretnih arheoloških ostataka konstatovana su staništa u vidu polu zemunica, nepravilnog kružnog ili blago ovalnog oblika, R= 0,5-2,5 m, dubine 0,5-1,1 m.

El Omari je jedan skup lokacija u oblasti grada Helwana oko 23 km južno od Kaira, sa istočne str. Nila, između 3,5 i 5 km daleko od reke. A i B lokacije su detaljno iskopavane, dok su D, F, G, H samo sondirane. Kultura je konstatovana na 15-tak lokaliteta u rasponu od 4 km. Oko Gebel Hofa, zatim Wadi Hofa i Ras el Hofa. Iskopavanja i tumačenja lokaliteta el Omari kulture bila su nedovoljna. Primer je ono što su Fernand Debono i Mortensen nazvali pit-unit – instalacija koja je imala gornji sloj od 15 cm žutog peska dok je ostalo bilo ispunjeno smesom crne boje. Uočene su tri faze objekata, rupa, I sa zidom koji je kasnije napušten, II formiranje žutog sloja i dalja ispuna crnim slojem, zadnja faza sa jednim kočićem. Nije sigurno da li su ove tri rupe bile u upotrebi u isto vreme ili ne, no čini se barem da je pit-unit bila u upotrebi u fazama III i VIII (a to su faze okupacije lokaliteta A i B).Podovi usečeni u krečnjačku stenu ponekad su vrlo grubi a nekad prekriveni asurama. Zidovi ukopanog dela su takođe grubi sem u retkim slučajevima kad su oblepljeni blatnim ili blatno-krečnim malterom preko koga je postavljana asura. Neke manje rupe izgleda da su bile obložene tkaninom (silosi?).

Između pojedinih staništa postoje KAMENI ZIDIĆI. U dublja staništa se verovatno silazilo stepeništem, čiji ostaci nisu opstali. Duž ivica nekih od ovih polu zemunica nađeni su ostaci drvenog kolja. Iznad ukopanog dela je možda postojala neka

zaštitna konstrukcija, jer su u nekim podovima nađene rupe od većeg i jačeg kolja – za krovnu konstrukciju.

U nekim slučajevima PORED samih stambenih objekata nađene su RUPE u koje je polagana PLETENA KORPA, R= 1-1,5 m, a imale su i poklopac. Nađeno je i nekoliko ognjišta, kao i nekoliko ukopanih keramičkih posuda.

Po Debonu i Mortensenu nije sasvim jasno da li su sve polu zemunice korišćene u isto vreme, tj. da li su u celini iz iste faze ili ne (verovatnije je da nisu).

Čini se da su u prvim fazama el Omari-a, rupe služile samo kao silosi, a tek u kasnijim kao staništa. Tumačenje ovih polu zemunica je inače otežano zbog nepostojanja vertikalne stratigrafije naselja.

Sve u svemu naselje jeste bilo dugotrajno jer je otkriveno presecanje osnova starih kuća novim i veliki brjo staništa. Postoji nekoliko tipova objekata; 1. poluzemunice ovalnog oblika sa oplatom od asura, 2. kolibe koje su najbrojnija staništa, 3. zakloni od vetra, 4. ognjišta, 5. silosi.

Iskopavanja su naročito bila usmerena na 2 lokacije A i B u podnožju Ras el Hofa. Objekti na tim lokacijama bili su ispunjeni crnim ili žutim nanosom (u crnom je bilo više artefakata, dok se žuti sastojao od peska i komadića krečnjaka). Objekti iz žutog nanosa su po svemu sudeći bili stariji. Debono i Mortensen uspeli su, ali ne sasvim pouzdano, da izdvoje 9 faza, na lokacijama A i B:1 – FAZA OKUPACIЈЕ2 – faza označena kao – Phase Dump Yellow3 – FAZA OKUPACIЈЕ4 – FAZA SAHRANJIVANJA5 – nanos soli koje je kiša sprala sa brda6 – FAZA OKUPACIЈЕ7 – FAZA SAHRANJIVANJA8 – FAZA OKUPACIЈЕ9 – faza označena znakom pitanja (?)Depoziti koji su nađeni u ovim rupama nisu nastali kao posledica življenja u određenoj rupi već su proizvod aktivnosti na drugom mestu, čiji otpaci su bacani u napuštenu rupu.

Keramika - Podeljena je u 10 grupa, rađena ručno, uz retku upotrebu primitivnog okretanja. Oblici su nepravilni, male zdele sa crvenim premazom, sa ravnom osnovom i ponešto konkavnim šupljim zidovima, lonci s bradavičastom drščicom, zdela S profila sa zaobljenom osnovom, sferične posude sa razvraćenim obodom ili koničnim vratom, pehari, vaze cilindričnih strana sa razvraćenim obodom i polirane, duboke grube zdele sa relativno ravnim stranama, ovalni bazen može biti sa ravnim ili blago ispupčenim stranama, posude sa malim vratom i kruškolikim telom. Boja gline je najčešće braon, u nju je redovno dodavana slama, ali ima i hipoteza po kojoj je dodavana i cvat papirusa. Većina fragmenata je jako malih dimenzija, retko se koji mogu spojiti što govori o tome da su u rupi u kojoj su nađeni dospeli otpatci. Spoljašnja površina suda najčešće je premazivana crvenim premazom i potom polirana kvarcnim oblutkom. Neke posude ocrnjene su pomoću vatre ili gara a ima i posuda braon boje. Pečenje je bilo neuredno, vršeno brzo sa različitim intenzitetom. Prelom često pokazuje braon krajeve sa sivom sredinom (loše pečeno!). Posude su služile su za čuvanje hrane, vode ili kao kuhinjski pribor. U manjim posudama mogli su se čuvati i pigmenti kao što su oker, galena, a pitanje je da li se u nekima kuvalo, pošto dna retko pokazuju tragove gorenja. U većim

zdelama skladišteno je voće, žitarice, mada je jedan ovalni basen nađen pun (oko 15 kg) galene; samo nekoliko većih posuda nađeno je in situ, a sve ostalo su sekundarno formirani depoziti keramičkih ulomaka.

Kremena industrija obuhvata sileksna sečiva manjih dimenzija, bifacijalno okresane kremene sekire duge oko 8 cm a široke oko 4 cm. Kod nekih sekira sečica je glačana, a nađeno je i nekoliko potpuno uglačanih sekira, zatim ima vrhova strela sa konkavnom osnovom, pa nazubljenih sečiva, srpova bifacijalno ili unifacijalno okresanih dužine oko 9 cm. Njihova nazubljena strana pokazivala je karakterističan sjaj dobijen sečenjem žitarica. Ima i nekih vrsta sileksnih dleta, listolikih kremenih oruđa, noževa koji nisu bili učvršćivani u dršku, perforatora tj. probijača, strugača a nađeno je i malo mikrolita (nađeni pri flotaciji zemlje iz rupa, putem suve flotacije ali i uz vodu), oruđa od manjih nepravilnih oblutaka, zato ne čudi da bifacijalno okresane alatke, sekire, srpovi, vrhovi strela, čine tek 8% od ukupnog oruđa i oružja.

Perforirani fragmenti keramike korišćeni su kao pršljenci (kružnog oblika sa rupom kroz sredinu) tj. tegovi za vreteno, ili za mreže…

Izvestan uticaj postoji i iz Palestinskog Yarmukiena.Nakit se pravi od školjki iz Mediterana, mada ih ima više iz Crnog Mora i Nila;

školjke su bile perforirane i od njih napravljene ogrlice. Perle se prave i od ljuske nojevog jajeta, od kostiju, kamena (najčešće krečnjak, bazalt). Ima par privezaka od sedefa, krečnjaka i jedan od numulita – vrsta puža.

Koštane alatke su oskudne, sastoje se od šila i igala, nađena i 1 udica.Riba je bila glavni snabdevač mesom, lovljena je mrežama i kopljima. Nađeno je

par krečnjačkih kamenova sa urezom na sredini koji se tumače ili kao ispravljači za drške tj. nosače strela (zagrevanjem i hlađenjem) ili za glačanje perli (verovatnije ono prvo).

Nađeno je i nekoliko fragmenata jednostavnih zdela od kalcita i jedan fragment zdele od bazalta, kao i paleta od kalcita – 4x6 cm, ovalnog nepravilnog oblika sa donjom ravnom, a gornjom konkavnom površinom. Ima i žrvnjeva uglavnom od kvarcitnog peščara, ali je pitanje da li su se koristili za mlevenje žitarica ili možda okera, galene ili za glačanje kremenog oruđa. Onda kameni tegovi za mreže (brkaju se sa pršljencima), kameni čekići (od kvarcnih oblutaka, perforiranog drveta ili teškog krečnjaka).

U mnogim rupama nađeni su ostaci konopaca i uzica napravljenih od lokalne trave.

Sahranjivanje - na lokacijama A i B koje se NALAZE IZVAN NASELJA, S i SI od sela nađeno je 43 ukopa, od toga 28 odraslih, 1 adolescent, 12 dece i 2 ukopa koji su neodređeni. Rake su ovalne, dužine do 120 cm i širine do 110 cm a duboke do 40 cm. Grobovi A35 i A140 verovatno su imali nadgradnju u vidu ograde ili kolibe na šta ukazuje kolje oko njih, sa otvorom prema zapadu. Zgrčenci najčešće leže na svojoj levoj strani sa glavom ka jugu i pogledom ka istoku ili zapadu. Nekoliko leži na asurama odozdo prekrivena asurama od trske, neki su bili umotani ili prekriveni kožom, a u grobu B150 pokojnik je ležao na nekoj vrsti kreveta. Kod 23 slučaja konstatovano je da je za leđima ili na telo stavljeno 2-3 kamena. Kod nekoliko pokojnika glava je ležala na nekoj vrsti jastuka, dok je jedan pod glavom imao kamen. U grobu D59, iza tela je napravljen mali zid od gline.

Drugi način sahranjivanja je INTRAMURIJALNI kako se uglavnom sahranjuju žene i deca. Ovaj običaj nije iz iste faze kao i tumuli, već je stariji i potiče iz FAZE A. Pokojnici su sahranjeni ispod poda ili uz kolibe. Okernuti su na levo, glava im je na jugu,

a pogled prema zapadu. Umotani su u asure ili kože, a neki u visini ramena ili na grudima imaju jedan buket cveća.

Grobni prilozi su retki, najčešće po jedna keramička posuda smeštena ili ispred glave ili ruku, ili između ruku i nogu. U jednom grobu (A35) nađen je štap od 35 cm, obrađen, možda simbol autoriteta ili magijski štap; nađen je ispred ruku, grob je sa nadgradnjom što ukazuje na važnost pokojnika.

Nosioci ove kulture provodili su svoje dane u obradi drveta, pletenju asura i korpi, štavljenju životinjskih koža, tkanju grubog platna, pravljenju grubih perli, izradi jednostavnih kamenih posuda, pravljenju kamenih oruđa i jednostavne keramike u kojoj preovlađuju otvorene i poluzatvorene forme.

Keramika je rađena od lokalne gline i pečena na oko 800 C.Lovili su dosta ribe, gajili cerealije – triticum monococcum, triticum dicocum, t.

compactum, ječam i raž; nađeni su ostaci hleba. Gajili su ih ili kraj Nila ili blizu naselja, kombinujući kišu i vodu iz Wadi Hofa. Međutim, cerealije kao da nisu bile dominantne u njihovoj ekonomiji i moguće je da njihova kultivacija, sudeći prema malom broju pronađenih žrvnjeva, nije bila na nekom razvijenom stupnju. Od domaćih životinja gajili su uglavnom svinje i goveda uz nešto malo koza i ovaca; lovili su krokodile, kornjače, nilske konje. Glavna hrana bila je pšenica, svinja, i riba.

Galena iz suda tj. rupe B 152 je ili iz Istočne pustinje ili sa Sinaja što znači da je dobijena trgovinom. Oker je služio za pravljenje premaza za keramiku crvene boje. Nanos je pravljen od pigment boje sa dodatkom vode, dok je premaz pravljen od pigmenta boje sa dodatkom vode i fino pročišćene gline. Premaz je lakši i ređi dok je nanos teži i gušći – bojenje keramike.

Primenjene umetnosti nema – u skladu sa nenaklonošću donjeg Egipta prema umetnosti. Sahranjivanje ne ukazuje na neku posebnu soc. raslojenost (sem A35).

Između el Omarija i Maadija postoji hijatus bez nalaza, odnosno prekid veze. Ovo može biti i lokalna varijanta neolita proizašla iz Merimdea, ili je i približno paralelna sa ovim poslednjim sem što ima drugačije poreklo i razvoj u odnosu na njega. Stanovnici ove kulture mogu biti potomci nosilaca finalnog epipaleolita, koji su se vremenom upoznali sa gajenjem žitarica i domaćih životinja. Od botaničkih nalaza novitet je koštica urme – phoenix dactylifera, plod sikomore – fikus sycomorus (mistilska smokva) i takođe vicia sativa.

U jednom grobu nađen je mali buket od 2 cveta i nekoliko pupoljaka, kao da je bio ostavljen pred pokojnikom. To je biljka Pulicaria undilata kostel (raste u pustinji i ima miris mentola – aroma za čaj) i možda se koristila u svrhe teranja zlih duhova.

MAADI / BUTO KULTURA (3800-3500 BC)

Traje od 3800-3500/3400. pne. Prva je i jedina halkolitska kultura u Egiptu. Još u 19. veku počelo je istraživanje predinastičkog Egipta (uglavnom Gornjeg). Lokalitet se nalazi 8 km južno od Kaira sa istočne strane Nila na oko 2 km od obale i oko 12 km severno od el Omaria. Otkrio ga je Paul Bovier-Lapierere početkom 20-tih prošlog veka. Iskopavali su ga Mustafa Amer i Oswald Menghin između 1930 i 1933., a potom je umesto Menghin-a došao Ibrahim Rizkana koji je radio do 1948. i posle od 1951-53. 70-tih je iskopavanja na kratko obnovio S. M. Puglisi u saradnji sa Kairskim univerzitetom.

Postoji ukupno oko 8 lokaliteta ove kulture. Maadi je poznata u skorije vreme i kao Maadi-Buto kultura ili čak i kao Buto-Maadi, a lokaliteti ove kulture su još: Wadi Digla (nekropola, par km južno), Heliopolis (nekropola nekoliko km SI od Kaira, 20 km od Maadija), Tura Train-Station (nekropola, 2 km južno od Maadija), Merimde Beni Salame (60 km SZ od Maadija), Giza Tramway (nekropola 2 km zapadno od Maadija), El Saff (50 km južno), Buto/Tell el Farain – u Delti 150 km SZ od Maadija).

Lokalitet je PRESTAO da postoji u NAKADA IIc periodu zbog toga što se u to vreme žitelji Gornjeg Egipta spuštaju u deltu i vrše aneksiju (NAKADA, Heliopolis, Abidos su glavni centri Gornjeg Egipta). Ovaj proces se pogrešno naziva ujedinjenjem Egipta (Gornji Egipat je bio mnogo napredniji, »na višem socijalnom stepenu«, pogotovu u umetnosti. U dolini Nila se već stvaraju države - NOME, dok je Donji Egipat bio sav u močvarama, Gornji je još bio BOGATIJI i zbog trgovine sa okolnim oblastima (Nubijom) i daljim (Sinajem, Sirijom). Od perioda NAKADA IIc-d ili NAKADA III, Gornjo-egipćani se naseljavaju u deltu. Gerzeanci su pokušali da dođu do Kanaana, zbog rudnika bakra, ta kolonija je trajala oko 200 g. ali se nije održala. Egipat je u periodu NAKADA III već bio centralizovana država.

Prosečna dubina kulturnog sloja od 40-60 cm, ponegde dostiže dubinu i do 2 m, ali je na 2/3 lokaliteta sloj debeo oko 40 cm. Arhitektura se može podeliti na tri tipa. Nema nijednog nedvosmislenog dokaza da su to bila staništa u kojima su ljudi živeli.

I TIP STANIŠTA su OVALNE KOLIBE – konstatovane na osnovu kolja ili njihovih rupa, sa rastojanjem među nosačima od 1-2 m i zabijenim u zdravicu 20-40 cm, drvo je skoro uvek tamarisk, R= 5-15 cm i na vrhu je ili tupo ili zašiljeno bakarnom sekirom (jer su rezovi glatki i pravi). Zidovi između kolja bili su najverovatnije od pletera i lepa ili granja, trske i asura. Pojedine kolibe su izgleda stradale u požaru. Duža osa ovih ovalnih koliba proteže se u pravcu i-z, a ulaz najčešće na jugu što je bilo uslovljeno vetrom koji duva sa severa uz Nil. Ovalna konstrukcija: koliba dimenzija 4x2,5 m unutra je imala možda jedan stubac koji je eventualno držao krov, a u sredini je kameno ognjište. Ovakav tip staništa bio je najzastupljeniji u Maadiju.

II TIP STANIŠTA su PRAVOUGAONI OBJEKTI koji su uočeni na osnovu plitkih kanala, ili su to plitka pravougaona udubljenja. Misli se da su neki od ovih plitkih rovova bili iskopani da se u njih užljebe zidovi napravljeni od trski i asura. Moguće je i da se radi o zaklonima od vetra bez krova za ljude i stoku.

III TIP STANIŠTA su ZEMUNICE koje su možda bile locirane u nekoj posebnoj četvrti ili kvartu. Ta ukopana staništa nekada imaju keramičke posude ukopane u pod kao i tragove kolja, koje je podupiralo krov. Ulazilo se stepeništem od kamenih-krečnih blokova; kolje je možda držalo i asure uza zid da se pesak zemunice ne bi rušio. Krov je bio kupolast. Bile su ukopane čak i do 3,5 m u tlo, a neke od ovih struktura su obložene ćerpičem ispod kamenog temelja. Podzemna staništa u Maadi-u imaju svoju paralelu u Beršebi u Palestini. Može se pretpostaviti da su to bili stanovi i magacini trgovaca, potomaka Gasulaca koji su iz Palestine donosili robu.

IV tip staništa su opet neka vrsta zaklona, ili je možda bio u pitanju koral za stoku, nađeni tragovi kolja raspoređeni u pravoj liniji na rastojanju od 10 cm, hipoteza je da je neka od ovih instalacija služila kao ograda oko ukopanih posuda za čuvanje namirnica. Zidovi ovih ograda bili su od trske, slame ili papirusovih stabljika. Ti zakloni su bili pri dnu učvršćeni ulomcima keramike ili kamenom.

U Maadiju još ima i udubljenja tj. ostava za držanje i skladištenje raznih dobara, kojih ima veoma mnogo. Takođe pronađena su još 2 okna dubine 4 m, dužine 6,6 m i širine 0,8 i 1,5 m čija je funkcija još nepoznata (sličan objekat nađen je u Jordanu).

Zdravica se sastoji od peska i sitnog šljunka. Pronađene su i rupe obložene blatom, R= 15-30 cm, koje su bile iste dubine, ponekad su oblagane većim ker. ulomcima sa blatom i ponekad se javljaju u paru. Tumače se kao stupe, statični kontejneri, mesta za čuvanje žara itd.

Dobar deo kulturnog sloja sastoji se od stupa – vrsta većih avana.Ognjišta ima nekoliko tipova, obična vatrišta na zemlji, mala ognjišta od kamenja

(nekoliko većih ili mnogo manjih), kamena ognjišta sa popločanim donjim delom, potkovičasta ognjišta sa otvorom ka severu, ognjišta ukopana u tle, ognjišta na nekoj vrsti platforme od blata, ognjišta od ukopanih pitosa ili manjih keramičkih posuda. Potkovičasta ognjišta mogu imati R i do 3 m, pa se pretpostavlja da su to bila vatrišta, i da se nikako nisu nalazila u kućama.

Ognjišta nekad imaju više faza: I FAZA ukopan donji deo pitosa, II FAZA ognjište je prošireno, III FAZA oblik potkovice od kamena a u sredini postament od gline koji je služio za smeštanje posuda ili pečenje hleba. U pepelu su nađene 2 male posude od keramike i 2 žrvnja. Gorivo: drvo, trska, papirusne stabljike i životinjska balega i kosti.

U naselju Maadi nađeno je u nekoliko slučajeva nožna kost u vertikalnom položaju, delimično ukopana u tlo, sa nekoliko kamenova oko nje da bi bila učvršćena. Smatra se da su korišćene kao neka vrsta nakovnja (za sečenje drveta i sl.).

Od drugih instalacija ima ukopanih keramičkih pitosa, za čuvanje čvrste hrane, tečnosti ili žitarica. Ove velike posude bile su ukopane do različitih dubina, tako da im je virio samo gornji deo, ili bi ponekad bilo ukopano samo dno, a sve ostalo bi virilo. Neki od pitosa bili su prekriveni kamenom pločom, ali su u upotrebi bili i ulomci keramike u svrsi poklopca posude.

Keramika - Rizkana i Zer, su na osnovu fakture izvršili tehnološku klasifikaciju na 5 grupa:

I GRUPA - sadrži 4 podgrupe koje čine više od 80% ukupno nađene keramike:I podgrupa – posude su crne boje (Black ware) imaju dobro zaravnjenu ili

priglačanu površinu. Crni premaz se nalazi i unutra i spolja što im daje malo sivkastu nijansu. Nisu ravnomerno pečene (na prelomu se vidi crna linija po sredini a sivkasta ili crna na krajevima). Glina mešana sa peskom, tucanim krečnjakom, slamom ili stočnom balegom. Oblici su najčešće sferične ili ovoidne posude sa razvraćenim obodom i malom ravnom ili zaravnjenom osnovom.

II podgrupa – crvenkasto-braon posude (reddish-brown ware), imaju premaz nanesen spolja i sa unutrašnje strane oboda. Unutrašnja površina koja nema premaz ne razlikuje se po boji, osim što je malo tamnija. Njena površina je zaravnjena ili neznatno priglačana, na prelomu je boja dosta ujednačena – bež, braon ili crvena, dok je u sredini sivo tamna. Oblici su isti kao i prethodni, mada ima posuda na maloj stopi (visina stopa oko 2 cm), koja može biti prstenasta (rađene ponekad na sporom vitlu) ili diskoidna. Ove stope su rađene posebno i aplicirane su na posudu nakon što bi dno bilo izbrazdano da bi bolje prionula. Ima dosta i velikih posuda. U ovu, i u prethodnu grupu, spada najveći broj posuda.

III podgrupa – lokalne oslikane posude (local painted ware). Ove posude imaju premaz beličasto sive, bež, krem ili narandžasto-crvene boje, preko koga je slikano najčešće tamnocrvenom pastoznom bojom. Prelom je u sredini sivkasto-crn, a po ivicama svetlo-braon. 2/3 oblika čine zdele a ima i sferičnih i ovoidnih, kao i nekoliko u obliku barki ili životinja. Oslikane su i sa unutrašnje strane, a motive je teško definisati budući da su to nepravilne linije i tačke, ali ima i mrežastih ornamenata (liče na krljušt). Moguće je da je bilo i figuralnih motiva.

IV podgrupa – lokalne posude crnog oboda (local black topped ware). Njihova površina je dobro uglačana, uobičajen je tamno-crveni premaz sa spoljne strane i na unutrašnjoj strani oboda. Spoljna strana oboda je preko toga i sivkasto-crne boje. Prelom je svetlo-braon, ponekad sa sivkasto-crnom sredinom, i ove posude predstavljaju Maađansku imitaciju Gornjoegipatske Nakadske keramike poznate kao B klasa. Oblici su: visoki pehari, zdele…

II GRUPA - čine je crvene glačane posude (Red burnished ware), koje imaju crveni premaz (dobro uglačan). Postoji mogućnost da su neke posude bile oslikane. Unutrašnjost nema premaz i svetlo braon je boje. Glina od koje su rađene posude ima manje dodataka, nego što je slučaj u prvoj grupi. Oblici su sferične ili visoke ovoidne posude sa nizom utisnuća na prelazu vrata u telo posude.

III GRUPA - tu spada svega nekoliko komada i to su posude sa žućkastim premazom wash (zovu se Yellowish Washed Ware). Površina ovih posuda je zaravnjena i često imaju na ramenu posude oznaku grnčara, koja je ugrebana u vlažnu glinu pre samog pečenja. U glinu nisu dodavane organske materije već samo malo peska i tucanog krečnjaka što ih čini neuobičajeno teškim. Jedini oblik je ovoidna posuda sa razvraćenim obodom.

IV GRUPA - su posude koje su bile uvezene, crnog oboda (Imported Black-topped Ware). One su konstatovane svega na osnovu nekoliko sačuvanih fragmenata, to su originalne nakadske posude B klase, koje su vrlo dobro uglačane. Iznutra skroz crne, prelom je crn ali sa crvenom ivicom. Unutrašnjost i obod su crni dok je ostatak posude crven. One su pečene sa obodom zagnjurenim u pepeo i ostalo karbonizovano gorivo, pa je u nedostatku kiseonika i uz obilje ugljenika, taj deo posude ostajao crn. Ovi pronađeni fragmenti pripadali su zdelama i peharima. Ova grupa keramike je važna jer ukazuje na vezu sa Gornjim Egiptom.

V GRUPA - uvoz iz Palestine (Palestinian Ware), činile su oko 3% ukupne keramike Maadija. Posude nisu glačane i nemaju premaz. Žućkasto-braon do svetlo crvene su boje. Površina je neravna, a u glinu je dodavan lomljeni krečnjak, kalcit, pesak ili lomljena keramika. Nema organskih dodataka, što je i glavna razlika u poređenju sa Egipatskim posudama. Prelom je uglavnom iste boje kao i površina. Oblici su najčešće sferične posude, širokog ravnog dna, visokog ramena, naglašenog cilindričnog ili koničnog vrata sa probušenim ili omčastim drškama. Probušene drške zapravo potiču iz Palestine, Wiliam Petrie je načinio svoju hronologiju na osnovu njih.

Osim ovih 5 grupa keramike nađeno je oko 97 minijaturnih posuda istih kao i onih uobičajene veličine, identične morfologije ali visokih nekoliko cm. One su tumačene kao dečije igračke ili kao recipijenti za retke i skupe materije, i verovatno povezane sa kultom. Neke imaju oblik ptice, čamca ili bućkalice.

Keramika Maadija je prilično uniformna bez obzira u kojem sloju je nađena – što je možda i metodološki propust tokom iskopavanja.

Iskopana površina Maadija bila je 40 000 m2 , ali je moguće da je naselje bilo i do tri puta veće, samo što se nije na celoj površini živelo istovremeno.

Kremena industrija - obuhvata predmete od kresanog i glačanog kamena. Najraniji predmeti su napravljeni od homogenih stena kristala i gorskog kristala (koji se najčešće obrađuju okresivanjem – udaranjem i pritiskom). Vrlo su tvrdi, ne elastični i imaju oštre ivice usled konhoidalne frakture materije. Drugi komadi su od eruptivnih, sedimentnih i metamorfnih stena koje su od prethodnih mekše i žilavije. Iako je Maadi-Buto spadao u halkolitsku kulturu, upotreba bakra je bila veoma ograničena. U Maadiju je nađeno oko 50-tak predmeta od bakra, dok se kremeni nalazi (sileks) broje na desetinama hiljada. Koristio se kremen (šljunčani i nodularni) kako poreklom od kremenih oblutaka, sakupljenih sa površine, tako i od nodula koji predstavljaju iskopani kamen dobijen rudarenjem. Boja kremena je najčešće crveno-braon, svetlo braon, tamno braon ili tamno siva.

U repertoar kremenih okresanih oruđa spadaju: razna sečiva sa i bez retuša (najčešće malo zakrenuta tzv. twisted), zatim burini (što je vrsta dleta – probijač), perforatori, strugači uključujući i tzv. tabularne strugače (uvezene iz Palestine), bifacijalno obrađena oruđa kojih ima svega 0,1%, projektili, vrhovi strela sa jezičkom ili sa konkavnom osnovom. Inače svega oko 1/7 kostiju pripada lovljenoj divljači. Ima bodeža, uključujući i one u obliku ribljeg repa – fishtale dagger, sečiva za srpove na kojima je prepoznatljiv trag lustracije (specifičan sjaj ivice sečiva koji nastaje trenjem sileksa sa biljkama koje sadrže silicijum dioksid). Prilično je začuđujući mali broj srpova koji nije srazmeran sa količinom nađenih cerealija i žrvnjeva.

Što se tiče glačanih kamenih artefakata tu su: palete za drobljenje pigmenta – malahit, galenit, oker. Obično su od škriljca i krečnjaka i romboidnog, zaobljenog, pravougaonog ili nepravilnog oblika. Romboidne su zanimljive jer predstavljaju uvoz iz Gornjeg Egipta ili su odande preuzete.

Zatim su tu žrvnjevi i facetirane abradere, nekoliko kamenova sa žlebom za ispravljanje trske, maljevi grubo sferičnog oblika, R= 10 cm, kao i glave buzdovana od alabastera, takođe uvezeni iz Gornjeg E., kao i pršljenci.

U Maadiju je nađeno 50 celih kamenih posuda, kao i veći broj fragmenata istih. Pretpostavlja se da su se koristile u ceremonijalne svrhe ili za čuvanje posebno vrednih dobara. Ima ih od alabastera, krečnjaka, diorita, mermera, granita i bazalta. Od oblika ima: zaobljenih bačvolikih posuda na prstenastoj nozi sa parom perforiranih ušica, posude kupastog oblika i širokog oboda razvraćenog skoro pod pravim uglom, ima kandila ili lampi grube izrade i najčešće zaobljena dna, kao i zdela V oblika sa širokim ravnim dnom koje su rađene od bazalta i predstavljaju uvoz iz Palestine. Posude od tvrđeg kamena (bazalt…) najčešće su uvožene.

Ekonomija se zasnivala na poljoprivredi i stočarstvu, jeli su pšenicu, ječam, gajili su goveda, ovcu, kozu i svinju retko i magarce. Lovili su ribu naročito nilsku, čije su paroške koristili i kao projektile; lovili su ptice, brali školjke iz Nula itd.

Iskopavanja Maadija dala su nekoliko nalaza figurina od kojih je samo jedna ljudska glava i to prilično šematizovana, od pečene gline, visoka 9 cm.

Od bakarnih nalaza otkrivene udice, igle, dleta ili spatule, trapezoidne sekire, fragmenti bakarne folije, ingoti težine od oko 824-835 g, a činila su ih 2 komada pravougaone ploče i 1 ovalna poluga (ingot - polu - proizvod, sirov bakar), nađeno je i nešto bakarne rude. Ukupno oko 50 bakarnih proizvoda i isto toliko komada rude

(malahit – bakar karbonat). Nema tragova obrade, topljenja (šljake, sudova za topljenje ili peći) tako da se misli da se ruda koristila radi pigmenta, a odakle potiče bakar, je još pitanje.

Koštane alatke su dokumentovane kroz igle, spatule, harpune, češljeve. Nađeno je i nekoliko drvenih zdela od tamariska, kao i jedan drveni poklopac od kedrovine (import, nema je u Egiptu). Nađene su i perle, diskoidne i tubularne (cevaste) od slonovače, kosti, kamena, bakra.

Trgovina sa Palestinom bila je vrlo razvijena a čini se da je izvestan broj Palestinaca živeo u Maadiju. Trgovina je postojala i sa Gornjim Egiptom (Nakada kultura). Obim razmene sa Nakadom bio je manji u odnosu na trgovinu sa Palestinom. Tu je spadala keramika B klase i P klase, zatim romboidne palete od škriljca, glave buzdovana i posude od diorita. Između Maadija i Nakade postojalo je određeno rivalstvo i netrpeljivost koja se konačno završila na štetu Maadi-Buto kulture. Maađani su iz Palestine uvozili sadržaj keramičkih posuda (šta je bio taj sadržaj nije poznato) zatim V (ili Fau) zdele, pršljenke od bazalta, tabularne strugače, Kananska sečiva, verovatno i duge koštane spatule, bakar, bakarnu rudu u svojstvu pigmenta, bitumen.

Maadi je istovremen sa Nakadom I i prvom ½ Nakada II kulture, a u Palestini tada traje kraj halkolita i sam početak Rane Bronze I. Maadi prestaje da postoji kao naselje zaključno sa Nakada II C. Verovatno je predstavljao prepreku nosiocima ove kulture u njihovoj ekspanziji ka Kananu (možda zbog tamošnjih rudnika bakra). Kako veći tragovi borbe nisu nađeni – nedoumice oko kraja, ali ima tragova gorenja i paljenja. Pretpostavlja se da su Gerzeanci pokorili Maađane.

Sahranjivanje - oko 180 m južno o naselja Maadi postojalo je groblje, u samom naselju pronađena su 54 sahranjena fetusa, zatim 2 ukopa odraslih osoba i nešto dislociranih pojedinačnih ljudskih kostiju, uključujući lobanju nađenu u ognjištu. Bebe su bile sahranjivane u različitim keramičkim recipijentima ili iskopanim rupama ponekad prekrivenim kamenom ili većim ulomkom keramike. Jedan ukop bebe u većoj posudi imao je 5 drugih posuda i jedan žrvanj kao priloge što ga čini jednim od najbogatijih grobova uključujući i nekropolu u Maadiju i Wadi Digli. Sahranjivanje Maadi-Buto kompleksa poznata je zahvaljujući iskopavanjima nekropola u Maadiju, poznata kao maadi North, i nekropole Wadi Digla ili Maadi South. Nekropola u Wadi Digli je oko 1 km južno od samog naselja. U Maadiju je otkopano oko 76 grobova i jedan pas. U Digli 471 grob i 12 životinja. Oko 2/3 naselja i veliki deo obe nekropole nisu iskopavani. Grobovi su najčešće ovalnog oblika, to su jednostavne rake dužine oko 75-100 cm i širine od 60-95 cm, dok se dubina nije mogla tačno utvrditi, ali je išla do oko 1 m. Pokojnici su najčešće sahranjeni u zgrčenom položaju na levoj ili desnoj strani, i većina je bila orijentisana SJ. Grobni prilozi su relativno oskudni i ako ih ima sastoje se od keramičkih posuda koje su iste kao i posude iz naselja.

Što se tiče Wadi Digle mogu se razlikovati 2 faze nekropole, Digla I – analogna sa naseljem i nekropolom u Maadiju, a Digla II je nešto mlađa i analogna je nekropoli u Heliopolisu.

Digla I – ima pokojnike nestandardizovane orijentacije, sa keramikom i aspatharia školjkama, kao prilozima.

Digla II – ima tipološki različite keramičke priloge, postoje nalazi bakarne rude (verovatno kao pigmenta), pokojnici leže na desnoj strani sa glavom ka jugu. I jedna i druga keramika je sasvim poznata i identična keramici pronađenoj u naselju. Njen

tipološki obim je manji, zato što svi tipovi keramike iz naselja nisu zastupljeni i na nekropoli. Većinu posuda čine ovoidne posude. Može se reći da su tragovi faze Digla II nešto bogatiji.

Kao prilozi nisu nađene uvezene posude. Ostali prilozi – perle, kremen, kamene posude, palete, češljevi su izuzetno retki.

Osim ovih 547 grobova u Maadiju i Wadi Digli, nađeno je 45 u Heliopolisu i još nekoliko na drugim lokacijama – što za sada čini 621 grob ove kulture. Od tipoloških promena na skeletima se uočavaju spondiloza i karijes. Prosečni životni vek bio je oko 30 g. a među pokojnicima su dominirali muškarci.

KULTURE GORNJEG EGIPTA

TAZIEN KULTURA (5100-4400 BC)

Trajanje – 5100 - 4500 - 4400 g. p.n.e. Sled gornjoegipatskih pre i protodinastičkih kultura započinje Tazijenom, jedinom neolitskom kulturom ili samo neolitskom fazom u Gornjem Egiptu. Prethodi joj hijatus koji je razdvaja od epipaleolitske kulture TARIFIJEN. Drugim rečima, postoji određen prekid između epipaleolitskih grupa i kultura kojima počinje razvoj predinastičkog Gornjeg Egipta. TAZIJEN dobija ime po lokalitetima u blizini sela Deir Tasa, između Mostagede i Badarija, na ist. str. Nila – 350 km južno od Kaira.

Epipaleolitska kultura Tarifien koja prethodi Tazienu dobila je ime po lokalitetu el Tarif na zapadnoj obali Nila između NAKADE i ARMANTA. Tu je otkrivena kremena industrija i fragmenti jednostavnih keramičkih posuda. Između Armanta i Tebe na zapadnoj obali Nila otkriveno je oko 5 lokaliteta ove kulture. Tarifien se smatra kasnijom severnom varijantom epipaleolitskog kompleksa Shamarkian koji je lociran nešto južnije u zapadnoj pustinji. Tarifian je datovan po svemu sudeći u prvu ½ V milenijuma pne. Ova kultura je kao epipaleolitska industrija (koja nema uočljivih veza sa kasnijim kulturama) analogna Karunijan kulturi (fajum B) donjeg E.

Tazien je prvi put uočen na oko 45 grobova i 16 stanišnih grupacija kod sela Deir Tasa kao i kod drugih sporadičnih nalaza u Qaw-Matmar oblasti. Iskopavanja je vršio 20-tih g. Guy Brunton i to 1922-25. (tri zime) u okviru British School of Archaeology In E. 1927-29. Brunton je našao da postoji razlika između Taških i Badarskih grobova i na osnovu toga izdvojio Tazijen kao najraniju Gornjoegipatsku kulturu, dozvoljavajući ipak mogućnost da se radi samo o prvoj fazi Badarske kulture.Taški grobovi su nepravilne ovalne osnove kao i badarski, prosečno duboki preko 1 m. U nekim grobovima bila je uz zapadni zid groba usečena niša gde je smeštena keramička posuda. Blagi zgrčenci, sa glavom najčešće ka jugu, na levom boku, pogledom prema zapadu. Nekropole taške kulture Brunton je označio numerički kao Cemetery 2800 odnosno 2900/3000. Nešto sačuvanih lobanja pokazuju prema ranijim tumačenjima šire glave i četvrtastije čeljusti u odnosu na badarske. U nekolicini ukopa konstatovana je neka vrsta korpe koja je štitila pokojnika a bila je načinjena od štapova. Tela su bila umotana i prekrivena životinjskim kožama i asurama, kao i Badarcima.

Od priloga ima keramike, sileksa i nakita. Najčešće su u pitanju dve do tri posude. U dva dečija groba pronađena su pera koja su verovatno ukrasi za glavu.

Keramika nije mnogo različitija od Badarske ali je siromašnija. Specifične su duboke zdele, omanje zaravnjene osnove sa zidovima koji se sužavaju prema obodu (ta pojava se zove karinacija), i posude su bikonične. Mogu se podeliti prema boji na:

1. Braon keramika – pravljena je ručno, ima grubu površinu mada je mali broj primeraka i zaravnjen. Nekoliko primeraka ima premaz načinjen od sive gline.

2. Sivo-crna keramika pravljena je ručno ali ima zaravnjenu površinu sa blagim vertikalnim kanelurama (rippled).

Najčešće forme su zdele od kojih su neke sa malim zaravnjenim dnom i uglastim stranama (karinacija) ima i nešto crvene polirane keramike a i nekoliko posuda sa crnim obodom, koje možda pokazuju početke Gornjoegipatske Black-topped klase posuda. Ima i crnih pehara sa urezanim linijama ispunjenim belom pastom (inkrustacija). Pehari su uglavnom polirani i dekorisani spolja i unutar oboda. Motivi su vertikalne linije i nizovi trouglova koji su mogli biti šrafirani ili celi ispunjeni belom bojom. Pehari su nalaženi samo na stanišnim lokacijama ali ne i u Taškim grobovima.

Od ostalih nalaza taziena ima poliranih sekira koje su nalažene samo na stambenim lokacijama. Najčešće su napravljene o tvrdog belog krečnjaka a postoji i nekoliko komada od crnog vulkanskog kamena. Nađene su i palete od škriljca krečnjaka i alabastera. Ima nakita od probušenih školjki: ancillaria, nerita, columbella. Ima i koštanih perli, narukvica od slonovače. Dosta je upadljivo odsustvo nakita izrađenog od kamena. Nađena je i koščica od slonovače kao i udice od školjki ili kosti. Ima nalaza koštanih igli i evidentirano je da su stanovnici poznavali korparstvo i tkanje od trščanih vlakana.

Što se tiče životinjskih kostiju pronađene su u grobovima kosti teleta a u deponijama riblje kosti.

Ima nalaza žrvnjeva, kremena industrija je relativno gruba i na alatkama se vide često ostaci korteksa prvobitnog modula.

Gajili su ječam kao i pšenicu, a žitarice su mleli žrvnjevima. Guy Brunton je tumačio Tazien kao raniju fazu Badarske kulture i samo na osnovu jednog indikatora (poseban tip keramike) ostavio je ipak mogućnost da se radi o zasebnoj kulturi. Međutim ostali nalazi nisu specifični. Tu karakterističnu keramiku čine dublje bikonične zdele, zaravnjene osnove. Mišljenja koja danas preovlađuju, uglavnom Tazien predstavljaju kao prvu fazu Badarske kulture. Taška kultura predstavlja neolit a Badarska halkolit.

BADARSKA KULTURA – BADARIEN (4400-3900/3800 BC)

Apsolutna hronologija – 4400-3900/3800. Lokalitet el Badari nalazi se u srednjem Egiptu na istočnoj obali Nila, oko 30 km uzvodno od današnjeg grada Asiuta, odnosno oko 350 km južno od Kaira. Po njemu je dobila ime prva halkolitska kultura Gornjeg Egipta. Iskopavan u tri sezone 1922-25. – Guy Brunton i Gertrude Caton-Thompson u ime British school…

Otkriveno 80-tak badarskih lokaliteta na potezu od Matmara (15 km severno od Badarija) do Qaw el Kebir-a (15 km južno), ali lokaliteti i oko Hierakonpolisa (200 km južno) zatim u istočnoj pustinji i čak na obli C. M. (Ras Samadai – 80 km istočno od Hierakonpolisa).

Badarijen ima određene sličnosti sa neolitskom kulturom u Kadero-u u severnom Sudanu. O poreklu Badaraca postoji više hipoteza od kojih su dve dominantne – one koje se opredeljuju za badarijence kao pripadnike Afričkog kult. kompleks, čiji je centar u

oblasti Nubije između Nila i C. M. ili one koji se opredeljuju za badarijence kao autohtone žitelje doline Nila čija je kultura nastala u Srednjem E. Tazien tako predstavlja verovatno početak Badarijena a ne zaseban kulturni entitet. Takođe su uočene veze i sa kasnijom Nakadom I odnosno Amraškom kulturom. Izgleda da u slojevima koji prethode Nakadi u Hierakonpolisu ima Badarskog materijala. S druge strane Badarijen i Nakada I se jednim kraćim delom preklapaju i hronološki.

No i pored toga prema Joan Crawfoot-Payne Amraćani nisu potomci Badaraca, već imaju samo isto kulturno poreklo. Koreni badariena se možda mogu videti u Libijskoj pustinji, zapadno od Abidosa, pa sve najug do trećeg katarakta. O staništima se zna malo – verovatno od trošnog materijala podignuta u tzv. Nilskoj pustinji iznad glavne terase Nila.

Nisu pronađene nikakve osnove staništa – jedino možemo da se vodimo po osnovama grobova koji po nekim teorijama imitiraju staništa živih – a bili su načinjeni od štapova, asura, blata i eventualno kože. Bila su trošna i nije ostalo ništa. Iskopavano je ili sondirano oko 40 naselja, uglavnom nalazi tankih slojeva pepela i ugljenisane materije. Najbliže nekoj vrsti staništa bio je nalaz iz Mostagede gde su otkriveni ostaci 3 uspravna drvena štapa visine do 50 cm i međusobno udaljena oko 50 cm. Mogli su biti deo zida kolibe ili zaklona od vetra. Nalažene su različite rupe i ukopani silosi. Neke od rupa su dubine i do 3 m, imaju kružnu osnovu, i prečnika do 2,7 m. Ima i malih kružnih rupa kao i rupa u obliku zvona. Silosi su takođe bili ukopani, duboki do 1 m, visina do 90-95 cm sa prečnikom otvora oko 30 cm. Odozgo su bili zatvoreni nekom vrstom poklopca u formi komada krečnjaka. U njima su se verovatno držale žitarice, mada je nađeno samo nekoliko sa tragovima žita i u jednom slučaju lana. U većini rupa nađeni su badarski artifakti dok u nekima nije nađeno ništa što bi se moglo datovati. Neke od rupa pružale su verovatno mogućnost skladištenja, dok bi kasnije koristile kao deponije.

Jedina pronađena instalacija koja se može vezati za naselje, a ne spada u rupe i silose je mala kupolasta peć, prečnika 40 cm, od nepravilnih gruda blata kasnije zapečenih vatrom.

U naseljima ili blizu njih držana su stada koza, o čemu svedoči sloj od 20-tak cm njihovog izmeta, otkriven u nekoliko naselja.

Keramika je rađena rukom, dobro pečena, od dobre gline sa dodatkom finog peska i sa površinom koja je bila specifično tretirana. Radi se o završnoj obradi nastaloj tako što se spoljna površina suda pre pečenja blago zagrebe nekom vrstom alatke slične rešou što stvara sitne kanelure, odnosno brazde (rippled) – efekat ripsa. One mogu biti dublje ili pliće, a ponekad je površina naknadno blago zaravnjena glačanjem, te su ove brazde manje plastične. Zidovi posuda su veoma tanki, a alatka kojom je vršeno brazdanje verovatno je bila od drveta ili kosti. Dekorativni tretman je primenjen na celoj spoljnoj površini posude ili po obodu, a veoma retko unutar posude. Nađeno je dosta ukrašenih predmeta ovom vrstom dekoracije, ali je u nesrazmeri - količina ukrašenih predmeta i količina pronađenih alatki. Brunton je badarsku keramiku klasifikovao u 7 grupa, na osnovu generalnog kvaliteta i završnog tretmana površine suda, pre svega.

I grupa – BB – Black topped polished brown – glačana keramika braon boje sa crnim obodom. Ova vrsta je veoma tankih zidova, fino izbrazdanih ili ponekad bez brazdanja sa unutrašnjom površinom suda crne boje,koja ide u rasponu od oboda pa čak do samog dna, i ujedno po malom delu dna koje je braon boje (odakle i ime). Oblici su zdele zaobljenog ili ravnog dna sa vertikalnim ili blago zakošenim zidovima, prečnika do

30 cm i visine 5-25 cm. Jedna zdela ima sa unutrašnje strane šrafuru u obliku »malteškog krsta«.

II grupa – BR – Black topped polished red class – to je glačana crvena keramika crnog oboda. Slična je prethodnoj grupi, ali deo koji nije crne boje ima premaz svetlocrvene ili mrkocrvene boje. Oblici su plitke zdele, ali ima i trbušastih ovoidnih otvorenih posuda (otvorene - dole uže, gore šire; zatvorene obrnuto). Neke od ovih posuda nemaju fino brazdanje, dok je nekolicina zdela unutra ukrašena fino graviranim motivom radijalno raspoređenim – motiv jalove grančice ili linearni motiv.

III grupa – PR – Plain polished red – glačana – crvena keramika, ova klasa nije brojna. Brazdanje je na većini primeraka nestalo. Posude imaju crveni wash od hematita rastvorenog u vodi, a količina tog wash-a varira na posudi. Oblici: najčešći su zdela sa karinacijom – bikonična ili čunasta zdela koja ima 2 različita konusa.

IV grupa – AB – All black – potpuno crne posude koje nisu bojene, nešto debljih zidova i uglačane površine. Oblici: zdele, ovoidne i sferične posude i boce. Dno je lučno ili zaravnjeno.

V grupa - SB – Smooth brown – priglačane braon posude, nešto debljih zidova. Glačanje je vršeno dijagonalno, horizontalno ili vertikalno. Najčešći oblici su pliće ili dublje zdele.

VI grupa - RB – Rough brown – grublje braon posude, lošije pečene, rađene ponekad od gline pomešane sa seckanom slamom. Površina kod nekih primeraka ima grube brazde a negde je uočljivo zaravnjavanje prstima. Većina ovih posuda služila je za domaću upotrebu a tek nekoliko manjih primeraka služilo je kao grobni prilog. Na većim posudama uočljivi su tragovi gorenja budući da se u njima kuvalo. Oblici: duboke zdele zaobljenog ili skoro oštrougaonog dna.

VII grupa - MS – mešovite posude, ovo je posebna keramička grupa u koju su svrstane posude koje se oblikom ili dekoracijom razlikuju od ostalih. To je kompozitna grupa sačinjena najčešće od unikata. Recimo ovoidna posuda sa cilindričnim vratom sa vertikalnom omčastom drškom (loop), zatim bikoničnu posudu na cilindričnoj nozi sa dva para horizontalnih omčastih drški; kupu sa kosim zidovima i proširenim dnom, zdele pravougaone osnove i naglašenim uglovima koje imitiraju šav kože, kao što one predstavljaju imitaciju kožnih recipijenata.

Ovih sedam grupa keramike najčešće čine zdele. Bolje posude kao što su BB, BR, PR imaju nanet premaz ili wash. Glačanje posuda vršeno je glatkim kamenim oblutkom. Crna unutrašnjost i obod posuda nastali su tako što su pečene obodom okrenutim na dole, delimično uronjenim u pepeo, što je izazvalo redukciju kiseonika. Druga pretpostavka je da je zacrnjenje postizano karbonizacijom, tako što bi se pri kraju pečenja dodala slama, pleva, ili nešto drugo što bi proizvelo dim, od čega bi nastajalo ocrnjenje.

Inače veliki deo keramike nađene je u fragmentovanom stanju, uočeni su i pokušaji da se razbijene posude poprave, tako što bi se sa svake strane ivice loma izbušile rupe, a potom bi kroz njih bila provučena jača nit u ovlaženom stanju. Kada bi se konopac osušio, dolazilo je do stezanja i zatvaranja pukotine loma.

Od pokretnih artefakata nađene su i posude od crnog ili sivkastog bazalta od kojih ni jedna nije nađena u grobovima. Ove kamene posude načinjene su dubljenjem komada stene. Dno je šire zaravnjeno, a zidovi posude se na gore sužavaju. Na nekim su urezane

cik-cak linije. Recipijenti su rađeni i od slonovače i u njima se verovatno mešala ili držala masnoća ili pigment za pravljenje šminke.

Postojale su posude načinjene od nojevog jajeta, a velike školjke (spatha, mutela) su verovatno korišćene kao neka vrsta kašika. Pletene su korpe kao i vreće od korena trske i biljnih vlakana.

Palete su služile za uprašivanje pigmenta. U badarskoj kulturi najčešće su bile pravougaone sa V (fau) zarezom na užim stranama, zatim elipsoidne sa zarezom na špicevima, pravougaone sa konkavnom užom i konveksnim ili ravnim dužim stranama. Jedna paleta ima po tri rupice u svakom uglu gde je bila umetnuta inkrustacija, verovatno školjka ili kamen. Izrađene su od kamena, najčešće škriljca, porfira, alabastera i krečnjaka, a njima su se koristila oba pola. Obično su nalažena blizu ruku ili lica pokojnika, a kao pigment uglavnom je korišćen malahit.

Kremena industrija - dominiraju bifacijalna oruđa, obuhvatajući vrhove strela sa konkavnom osnovom (sa krilcima), ili strela sa usadnim jezičkom kojih ima znatno manje. Ima nazubljenih srpova, ponekad sa tragovima lustraije. Ima sekira bifacijalno okresanih ali najrasprostranjenije su glačane. Strele su nalažene kako u naseljima tako i u grobovima a u nekima od nađena su i sileksna jezgra kako bi pokojnici imali oruđa za onaj svet. Uočeno je da su sileksna jezgra otkrivena u naseljima više potrošena tj. da su u grobove namerno stavljana nekorišćena ili vrlo malo eksploatisana jezgra. Ona su često bila termički obrađena (obrađivana posle zagrevanja). Okresivanje je vršeno direktnim udarcem odozgo. Jezgra su sakupljali sa površine tla u okolnoj pustinji pored naselja (još uvek nije bilo potrebno rudarenje da do njih dođu).

Ostala sileksna produkcija – probijači, strugači, obrađivani pločasti komadi sileksa, bifacijalno obrađivani noževi… Nije uočena bitna razlika između sileksnog materijala nađenog u naseljima i onog na nekropolama – kompleks je dosta ujednačen.

Badarijen nije nastao iz jednog izvora već su u njemu uočljivi uticaji sa zapada i severa kombinovani sa lokalnom tradicijom domorodačkog stanovništva doline Nila, uz nešto uticaja iz Istočne pustinje i sa juga iz Sudana. Tako se može reći da se radi o jednoj mešavini uticaja gde su posebnu ulogu imale post-paleolitske grupe iz Zapadne pustinje koje su migrirale u dolinu Nila tokom sušnog intervala koji je trajao između 6 000 i 5 000 pne. Badarien se pri kraju razvio u lokalnu varijantu Amratijena.

Pokretni nalazi - tu spadaju i amuleti i perle. Amulet je mala zaštitna amajlija koja čuva od zla i daje moć onome koji je nosi. Nađena su dva priveska od kosti. Oba iz opljačkanih grobova u obliku glave antilope i nilskog konja. Perle su rađene od kamena, najčešće alabaster, steatit, obično glaziran, zatim brača, kalcita (koji su najčešći od mekog kamena) i jaspis i karnelijan (od tvrdog). Ima perli od kosti, školjki iz C. M. i bakra, ali znatno ređe. Najčešće su kratke cilindrične i prstenaste perle. Ogrlice od perli i školjki uglavnom u nalažene u grobovima žena i dece, dok muškarci nose po jednu dugu perlu o vratu. 3 muška pokojnika imala su višestruko obmotanu nisku od zelenog glaziranog steatita oko struka. Perle su nizane na nit od lana ili neku dugu dlaku životinja.

U jednom grobu nađena je lepeza od nojevog jajeta, a nojeva jaja su korišćena nekad i kao vrsta kontejnera. Perle su nekad umetane u narukvice od slonove kosti.

Koštana industrija - uključuje i narukvice nošene od str. oba pola, po pravilu kod imućnijih pokojnika, koje su izrađene od slonovače. Narukvice imaju od 1-3 rebara i ponekad inkrustaciju od perli. Nalaženo je i jednostavno prstenje od kosti, roga ili riblje kičme.

Od nakita ima i minđuša za nos koje su nosili muškarci pravljene od kamena, čepova od gline za koje se ne zna šta tačno predstavljaju. Od kosti su izrađivani i češljevi od kojih su neki bili ukrasni. Od slonovače su pravljene i kašike sa drškom u obliku životinje (npr. gazele) ili nekad simetrično udvojenim motivom ili jednostavno profilacijom. U neporemećenim grobovima, kašike su nalažene ispred lica ili u ruci pokojnika. Izgleda da su kašike sa kružnim recipijentom nešto starije od onih sa pravougaonim. Od kosti su takođe izrađivane i igle, šila i udice kao i određeni broj fragmentovanih artefakata koji se ne mogu odrediti sa sigurnošću. Igle i šila služili su za šivenje lanenog platna i kože kao i za pletenje korpi. U jednom Badarskom grobu nađena je igla (koja je jedini bakarni artefakt te vrste) za pletenje dužine oko 7 cm. Tu je i keramički model barke, pletene korpe i poklopci, drveni štapovi za bacanje kao i neka vrsta bumeranga, kao i figurina nilskog konja od keramike.

Poznate su i tri statuete koje predstavljaju žene. Prva figurina je od slonovače, stojeća sa rukama na bedrima. Pubični trougao šrafiran je unakrsnim sečenim linijama. Zenice, nozdrve, bradavice na dojkama kao i dve jamice na krstima pažljivo su urezane, pa je uočljiva određena briga o detalju. Dojke su opuštene, h= 14,4 cm. Nađena je u grobu 5 107 u kome nije bilo ostataka kostiju, sa nešto perli i oblutkom za glačanje. Druga figura je od pečene gline, obojene crvenim wash-om. Dosta realistična, ruke su prekrštene na stomaku, dojke se pružaju pravo, a struk je dosta uzak. Donekle je uočljiva steatopigija, glava i deo nogu nedostaju. Nađena je u grobu 5 227 sa 3 posude i pokojnikom bez glave, h= 9,5 cm. Treća statueta je od nepečene gline i eventualno je imala funkciju lutke. Nađena je u grobu 5 769, mlađe osobe. Ispred ruku pokojnika nalazile su se 4 posude s tim što se u jednoj od njih (najvećoj) nalazila manja posuda sa ostacima tkanine i figurina. Sve izgleda kao model sahrane. Figurina je dosta sumarno izvedena sa uskim strukom i naglašenom steatopigijom (preterano razvijena zadnjica). Dojke su odlomljene, a ruke i noge nisu sasvim definisane. Pubični trougao je naglašen dijagonalnim urezima. Glava je mala, sa po dva para ureza umesto očiju. Oko vrata je predstavljena ogrlica od perli, dok su na leđima urezi, koji možda predstavljaju tetovažu. Sve tri figurine su međusobno prilično različite.Sahranjivanje - grobovi su ukopani u meko krečnjačko tle i šljunak. Osnova groba najčešće je grubo ovalna ili kružna. Strane groba nisu prave već se spuštaju koso do dna. Dubinu dna usled erozije ili zasipanja tla nije lako odrediti ali se verovatno kreće u rasponu oko jedan m. Grobovi su često obloženi asurama u čemu se vidi želja da se pokojnik zaštiti od hladnoće. Pokojnici leže uglavnom u blago zgrčenom položaju sa uglom oko 60 stepeni između kičme i butina. Ruke su ispred lica. Glava je najčešće upravljena prema jugu sa licem ka zapadu, a ređe je okrenuta ka severu sa licem ka zapadu. Međutim u veoma retkim slučajevima postoje i druge orijentacije. Glava pokojnika je ponekad umotavana krpom. Vrlo često pokojnici su umotavani u kožu i to uglavnom muškarci, koža bi služila tada kao ogrtač.

AMRAŠKA KULTURA (NAKADA I) – 4000/3900 – 3600 BC

Ova kultura rasprostire se između ASIJUTA na severu i I KATARAKTA na jugu. Glavni lokaliteti su MOSTAGADA, MAHASNA, ABIDOS, EL-AMRA, NAKADA. Primetan je nedostatak ostataka naselja, pošto je kultura uglavnom proučena na osnovu materijala sa nekropola.

Čini se da kultura otpočinje negde oko 4000/3900 godina pre nove ere, a traje do negde 3600. godina pre nove ere. U periodu 4000-3800 poklapa se sa BADARIJENOM, a pri kraju kulture sa GERZEŠKOM kulturom.

Naselja su slabo istražena, a mogući oblik staništa je koliba sa dva vertikalna zida koji nemaju otvor, bez krova. Ove kolibe su verovatno služile za zaštitu od vetra. Postoje i staništa kružnog oblika sa zidovima od blata mešanog sa sitnim krečnjakom i trskom. Pod je bio od naboja i neznatno udubljen, a krov u obliku kupole od trošnog materijala.

Sahranjivanje je vršeno van naselja; grobovi su u obliku plitkih okruglih jama sa zgrčenim pokojnicima, gde je glava pokojnika prema jugu. Telo je uvijano u asure ili kože, moguće je postojanje kovčega od drveta. Nađeno je i dosta grupnih grobnica sa raskomadanim pokojnicima. Pitri smatra da je reč o ostacima kanibalističkih gozbi ili o sekundarnom sahranjivanju. U Gornji Egipat po Pitriju se u ranom AMRATIJENU naseljavaju Libijci, s tim da ova kolonizacija prestaje krajem kulture, u njenoj drugoj fazi.

Keramika je podeljena na 9 grupa (po PITRIJU) gde svaka nosi oznaku po prvom slovu naziva grupe. Za NAKADU I specifična je samo klasa C, dok su zajedničke klase NAKADE I i II B, P, R, N, F, dok su za NAKADU II specifične klase D, W, L. Tako u NAKADI I postoji:

B KLASA – Black topped polished red (crvena uglačana sa crnim obodom). Crni obod nastao je karbonizacijom, tj. činjenicom da je posuda prilikom pečenja bila okrenuta obodom na dole, pa se on pekao u pepelu gde je bio manjak kiseonika.

P KLASA – Polished red (crvena uglačana). Izrađuje se od prečišćene gline i potom se preko površine nanosi crveni slip četkicom ili umakanjem, a potom se rečnim oblutkom površina glača i na kraju peče. Glavni oblici su zdele, jajolike posude, zdepaste posude, izdužene posude, ramenaste posude.

R KLASA – Rough brown (posude za svakodnevnu upotrebu). Veoma su rasprostranjene, dosta grube, prave se od neprečišćene zemlje. Imaju braon-mrku boju, mada zna da bude i crvenkasta. Izgleda da oblikom utiču na sve ostale klase. Jedini ukras im je urezivanje pri obodu. Od oblika ima zdela, vaza i boca.

N KLASA – Black Incised pottery (crna urezana keramika). Oznaku N dobila po poreklu, jer se nalazi u NUBIJI. Veoma su retka klasa posuda u NAKADI I, crne su boje sa unutrašnjom dekoracijom geometrijskog tipa, inkrustirane belom bojom. Posude nisu veoma visoke, postoji tendencija ka zaobljavanju. Recipijenti su im široki, otvoreni kao kod korpi.

F KLASA – Fancy forms of pottery. U ovu klasu spadaju posude neobičnih oblika, koji mogu da spadaju i u klase C, B i P. Od oblika ima dvojnih zdela spojenih dnom i donjim delom ili šupljim valjkom u visini trbuha, dva recipijenta sa zajedničkim vratom, posude na nozi, asimetrične posude, posude sa plastičnim ornamentom crvene krune Donjeg Egipta, posude sa reljefnim prikazom štapa sa ljudskom glavom i sa po dve lučne linije, antropomorfne posude steatopigne žene, teriomorfne posude

C KLASA – White cross lined pottery (keramika sa slikanim belim linijama). Karakteristična samo za AMRATIJEN – NAKADU I. Slikanje je izvođeno gustim belim linijama na crvenoj osnovi, koja je dobro uglačana. Motivi su geometrijski, floralni, kompleksne scene, retko izolovani. retko ima predstava ljudskih figura, najpoznatija takva posuda je ona koja se naziva LONDONSKA VAZA, sa prikazom dve figure koje se ili igraju ili bore. Jedna od ljudskih figura ima dugačku kosu. Između nogu tih figura nalazi se jedan cik-cak linija.

GERZEAN KULTURA (NAKADA II) – 3600-3300/3250 BC

Ova kultura rasprostranjena je sve do srednje i donje Nubije, a postoji i jedan lokalitet u DELTI – MINŠAT ABU OMER. Kultura je podeljena na RANI Gerzean koji traje od 3650/3600 – 3400 godine pre nove ere, i POZNI Gerzean koji traje od 3400-3300/3250 godine pre nove ere. U poznom Gerzeanu primećuju se znakovi intenzivnije političke delatnosti, tj. borbe za prevlast između vladara Gornjeg i Donjeg Egipta.

Kuće su bile pravougaone osnove i imale su jednu sobu i dvorište ispred. Krov je pokrivao polovinu kuće. Dobar primer arhitekture perioda može se videti na lokalitetu HIERAKONPOLIS. Tamo je otkriveno svetilište u obliku četvorougaone platforme zaobljenih uglova sa zidom, potom kompleks kultnih građevina iz perioda NAKADA IIb-IIIa1 sa ovalnim podom od malterisanog blata, sa rovom na severu koji se završava kapijom. Južna strana lokaliteta ima mali četvorougaoni prostor sa platformom od ćerpiča.

Neke građevine iz južne Palestine mogu se smatrati primerima arhitekture 0. dinastije – EN BESOR, TEL ERANI, TEL HALIF. Na području HIERAKONPOLISA primećuje se organizovano društvo i ekonomija, te se već može govoriti o industrijskim, vojnim i administrativnim aspektima organizacije. U centru grupe sela i zaselaka verovatno se nalazio administrativni centar u obliku kamene kuće i velikog fortifikacijskog objekta sa četvorougaonim dvorištem.

Grobovi su pravougaoni, sa zgrčenim pokojnicima, okrenuti glavama na jug, a licem ka zapadu. I dalje se koriste okrugli grobovi. Ponekad grobovi su obloženi asurama ili drvetom, a umotavanje tela prestaje. Na kraju NAKADE II počinju da se koriste u većem broju grobnice sa nekom vrstom niše na istočnoj strani, gde je položeno telo. Prilozi su brojniji nego ranije, kraj nogu pokojnika često se nalazi veliki krčag.

Za ovu fazu kulture karakteristične su tri klase, L, W i D.W KLASA – Wavy handled pottery (keramika sa talasastim drškama) Ova klasa

je bila osnova za stvaranje Pitrijeve hronologije redoslednih datuma. Posude se sve više izdužuju, a drške se smanjuju i degenerišu sve do tačke kada postaju uže ornament. Njihova utilitarna funkcija se smanjuje, ali zato ornamentalna raste. Poreklo ovog tipa drški nalazi se u Palestini.

L KLASA – Late pottery (kasna keramika). Ovo je malo istraživana klasa. Vezana je samo za Gornji Egipat i javlja se u kasno GERZEANU. Posude su za svakodnevnu upotrebu, bledo ružičaste ili mrke boje, ponekad su malo zaglačane i nemaju prevlaku. Od oblika su prisutne posude izdužene u donjem delu sa špicastim dnom radi zabadanja u tlo, izdužene posude sa ravnim dnom, moguće posude klase F.

D KLASA – Decorated pottery (dekorisana keramika). Zove se još i funeralna keramika. Jedna je od najznačajnijih klasa i isključivo je vezana za NAKADU II, mada je utvrđen prelaz iz AMRATIJENA na jednoj posudi, koja je slikana predstavama klase D, a rađena tehnikama klase C. Radi se od fino prečišćene gline, a na čistoj površini suda se posle pečenja slika motiv tamno crvenom bojom. (ponekad sa plavičastim nijansama). I kod ove klase ima imitiranja kamenih posuda. Glavne predstave na keramici su spirale, imitacija ljušture puževa, aloja, vrsta divlje banane, žbun, kozorog, antilopa, flamingo u letu u jatu, nizovi trouglova koji predstavljaju brda, talasaste linije koje predstavljaju vodu, zarezi, šahovska polja, pentagram, BARKA, predstave ljudi.

U El DŽEBALAINU je otkriven komad tkanine od lana sa prikazom čamca, dok je u NAKADI II često nalažen bakar koji je bio korišćen za igle. Češljevi se prave od slonovače, a harpuni od bakra. Od sileksa se prave ovalni noževi, romboidni šiljci za koplje ili nož. Statue žena su oslikane na ramenu kao tetovaža.

Za kraj ove kulture karakteristične su PALETE. Postoje votivne i komemorativne. Izrađuju se od zelenog škriljca, alabastera, granita i krečnjaka. U gornjem Egiptu palete se javljaju još od vremena TAZIJENA. U to vreme one su bile proste, geometrijskih oblika, sa ispupčenim dužim stranama, konkavnim užim stranama, ovalne i sl. Neke su ukrašavane zarezom.

U BADARIJU je na od oko 300 grobova otkrivena 21 paleta. Služile su za spremanje boje za šminku za oči, koja je štitila od sunca i insekata. Magijsko ritualno šminkanje je vršeno u hramu. Boje su bile mrvljene oblutkom i mešane sa masnoćama nilskog konja ili sa uljem od pistaćeve kore ili su bile uvožene iz Palestine. Nalažene su i u muškim i u ženskim i u dečjim grobovima. Glavni oblici su pravougaone sa V urezima i elipsaste sa zarezima.

U NAKADI su geometrijskog, teriomorfnog, romboidnog (najčešće) oblika od 5-70 cm veličine. Ima ih i u obliku slona, nilskog konja, ptica, patki, antilope, riba, ovalnih, trougaonih. Neke su i ukrašavane. Manje palete mogu biti i amuleti, dok su veće palete ukrašene nizovima paralelnih linija, a mogu imati i rupe ili žleb.

U kasnom Gerzeanu javljaju se KOMEMORATIVNE palete sa istorijskim scenama i događajima vezanim za ujedinjene EGIPTA. Samo su četiri nađene in situ, dok su ostale nabavljene (a potiču iz HIERAKONPOLISA)

1. PALETA ROGOVA – kraj AMRATIJENA2. PALETA IZ EL-AMRAHA – paleta MINA – po tipu je vrsta 2 ptice sa

ispupčenjem između glave i ima znak boga MINA.3. GERZEŠKA PALETA – paleta HATOR – Hator je boginja, majka HORUSA.

Ima predstavu 5 zvezda4. MALA PALETA – paleta 2 PSA – Čuva se u Oksfordu, predstavlja

komemorativnu paletu, visine 43 cm. Rađena je očito pod mesopotamskim uticajem. U prvom planu je glavno božanstvo, potom slede ostala. Tumači se kao šakal, lisica ili vuk, sa strane su 2 PSA. Paleta je nađena u HIERAKONPOLISU. Tu su još i predstave grifona sa glavom ptice grabljivice, a obe strane palete su ispunjene životinjama, među kojima imaprimeraka i iz stvarnog sveta, poput lava, leoparda, hijene, bivola, žirafe... Potiče iz vremena kasnog GERZEANA.

5. PALETA 4 PSA – Posvećena je božanstvu u obliku psa i čuva se u LUVRU. Na aversu su lav, ibis i fantastična životinja (serkopard) Na reversu su pale i 2 žirafe. Oči životinja su nekada bile ispunjene, a reljef je nevešto rađen.

6. NARMEROVA PALETA – Izrađena je u spomen pobede TOTA nad južnjačkim plemenima, a posvećena je boginji HATOR. Na paleti su prikazani kasniji događaji, tj. radi se o prvom dokumentu koji govori o ujedinjenju Egipta. NARMER je prikazan kako drži neprijatelja za kosu i sprema se da mu razbije glavu buzdovanom, dok okolo leže mrtvi neprijatelji. Narmer na glavi ima krunu Gornjeg Egipta. 6 biljaka papirusa na kojima stoji HORUS – soko predstavlja znak za zemlju. Ime ovog faraona

ispisano je simbolima (nar-som, mer-dleto). Na reversu bik rastura zidine grada, što simbolizuje NARMEROVU pobedu.

7. PALETA BIKA – komemorativna paleta. Faraon je predstavljen u obliku bika i uništava neprijatelje. Vide se i dva šakala, anubis, HORUS, ibis. Prikazano je osvajanje tvrđave koja ima svoj znak. Čuva se u Luvru.

8. PALETA GRADOVA – pobednička paleta. Možda pripada faraonu ŠKORPIONU. Čuva se u LUVRU. Prikazuje arhajske hijeroglife na jednoj strani koji još nisu dešifrovani. Verovatno predstavljaju gradove (NOME). Na drugoj strani je ratni plen u 4 friza sa životinjama, kao i maslina, simbol HIERAKONPOLISA. Simboli ptice, raka, sove, broda, škrinje i vrbe stoje u uglu iznad hijeroglifa gradova.

9. PALETA ŽVIŽDOVKA – prikazuje ptice i reke Donjeg Egipta10. PALETA LOVA – Čuva se u LUVRU I BRITANSKOM MUZEJU. Prikazuje

ljude i životinje. Na oba kraja palete su ranjeni lavovi. Izrađena je od škriljca. Na njoj ima arhaičnih hijeroglifa. Ljudi su naoružani bumeranzima, lukovima i strelama a životinje pokazuju strah. Vidi se mesopotamski uticaj.

11. PALETA BOJIŠTA - potiče iz ABIDOSA. Prikazuje poraz naroda LIBIJE. Prikazana je scena bitke sa poraženim neprijateljima. Sa druge strane je osvajanje tvrđave.

NULTA DINASTIJA EGIPTA

Po Pitrijevoj hronološkoj podeli kultura predinastičkog Egipta zasnovanoj na tipologiji posuda, naročito na promenama na keramici njegove klase W, odnosno Wavy handled keramici, kulture Gornjeg Egipta dele se na Amratijen, Gerzean i Semanien, ili po imenu jednog od glavnih lokaliteta, redom, Nekada I, II i III. Period Nakade II podeljen je na tzv. rani i kasni Gerzean, odnosno Nekadu IIa i Nekadu IIb.

Period koji je tema ovom seminarskom radu obuhvata razdoblje Nakade IIb i Nakadu III. U apsolutnom datovanju, Nekada IIb je vreme od oko 3400 do 3300/3250 g.p.n.ere., a Nakada III obuhvata naredno razdoblje do početka prve dinastije faraona, ili u apsolutnom datovanju razdoblje od oko 3300 do 3100g.p.n.ere..

Nekadu III odnosno prelaznu fazu između Nekade II i faraona, otkrio je W. M. F. Petrie koji joj je i dao ime Semanien po imenu sela Semaineen koje se nalazi oko 25 km zapadno od Esne.

Period o kome govorimo obeležen je znatnim socijalnim preokretom, na sta ukazuju kompleksniji načini sahranjivanja kao i bogatiji grobni prilozi, kao i predstave na umetničkim tvorevinama mahom pronađenim u tim grobovima. U ovo vreme dogodile su se i znatne ekološke promene koje su mogle bitno uticati na ondašnje društvo.

Postoje različita objašnjenja tog kulturnog preokreta, a sam Petrie je smatrao da je on posledica upada nekih naroda sa istoka koje ce neki antropolozi nazvati "dinastičkom rasom", i koji bi bili preci prvih egipatskih faraona.

Čitavu pretpostavku potkrepljivali su predmeti na kojima je jasan uticaj istočnih kultura, kao sto su predstave barki na vazama koje su mesopotamskog tipa i razlikuju se od gerzeanskih predstava barki.

U vezi s tim Kaiser deli razdoblje Nekade III na Nekadu IIIa, koja odgovara kasnom Gerzeanu tokom kojeg su promene jasnije u oruđu i materijalnim nalazima nego u teritorijalnom širenju; i na Nekadu IIIb koja se već proteže na početak istorijskog

perioda ; u toj fazi se pojavljuju prva vladarska imena u okviru njihovih pravougaonih polja, serekh, na kojima stoji ili ne stoji soko. To su prvi Horusi-i koji će učvrstiti svoju vlast u oblasti Memfisa uključujući i nalazišta Tourah, Tarkah, Helouan, Abu Roach,i proširiti se na jug do II katarakta i koji ce sagraditi prve monumentalne grobnice u Abidosu, a to će već biti prva dinastija

Pomenute ekološke promene u to doba odnose se na period smanjenih padavina i samim tim pomeranja ljudi iz oblasti klanaca, koje je zahvatila pustinja, ka reci, a tako i promenama karaktera njihovog života: sa pređašnjeg stočarskog u pravcu rane zemljoradnje, i potom stvaranju sistema za veštačko navodnjavanje, o čemu svedoči i tzv. Glava Buzdovana Vladara Skorpiona, otkrivena u Hijerakonpolisu, gde je prikazan vladar koji u velikoj ceremoniji sa motikom u ruci otvara jedan kanal.

Taj pokušaj prevladavanja neizvesnosti poljoprivrednih prinosa doveo je i do pojave upravnog aparata, kao i stvaranja regionalnih političkih celina sa svojim vođama. Postojanje izvesne veće moći nekih ljudi odrazilo i na statusna dobra što je čitljivo postojanjem bogatih grobova. Dakle Nekada III je vreme ustanovljavanja sezonskih perioda nazvanih plavljenje, nicanje i skladištenje.

Populacija Nakade III se u tom svom pomeranju koncentrisala oko utvrđenog grada Nekhena (Hijerakonpolis), koji je vezan za izlaz u "Veliki Vadi" i imao povoljan položaj za naseljavanje obzirom da je bio na uzvišenju koje je moglo štititi naselje od poplava.

Pitanje je karaktera njihovog naseljavanja na tom prostoru, odnosno da li se radilo o miroljubivoj ili ratobornoj populaciji, a odgovor na to se uglavnom trazi na karakteru predstava na nekim predmetima kao sto su palete ili vaze, kao i na osnovu karaktera grobnih nalaza.

Na teritoriji Egipta, zapravo doline Nila, još od paleolita vidljiva je kulturna podela severa i juga.; te kulture su znale jedna za drugu, ali se nisu mešale. U poznom halkolitu utvrđen je u Donjem i severnom Gornjem Egiptu Buto-Maadi kulturni kompleks, dok u Gornjem Egiptu nastaje Gerzeska kultura. Vladari ove kulture započeće ekspanziju ka severu. To sirenje je verovatno bilo uslovljeno potrebom za materijalima i proizvodima, mada postoji i pretpostavka da je zbog postojanja rivaliteta sa donjoegipatskim kulturama vezanog za trgovinu sa Azijom, zapravo motiv ekspanzije bilo sirenje moci i uticaja nad tim oblastima. To ce na kraju za posledicu imati osvajanje i slom kultura u severoistočnoj delti, mada ce zaobići jedan broj maađanskih naselja. To znaci da ce krajem Nakade II celim Egiptom dominirati Gerzeska kultura iz koje ce proizići potonja Nakada III.

Faraoni nulte dinastije

Ostaje pitanje ko je upravljao i vodio te osvajačke pohode? Tačan broj, redosled i identitet faraona tzv. nulte dinastije još uvek su hipotetični.

Glavni izvori za poznavanje Egipatskih faraona su: Carski anali na Palermskom kamenu, na kome se nalazi lista faraona zaključno sa petom dinastijom; potom lista vladara u Abidosu ispisana na zidovima hrama Setija I, sa listom faraona sve do njegove vladavine odnosno devetnaeste dinastije; zatim Torinski Carski Papirus koji obuhvata potpunu listu faraona uključujući Novo carstvo; potom u fragmentima očuvana Manetonova istorija iz III veka p.n.ere.; i Herodotova istorija iz V p.n.ere.

Prema ovim izvorima prvi vladar i ujedinitelj Egipta bio je Menes, a za događaje koje mu prethode pominje se niz polubožanskih dinastija koje se smeštaju između vlade bogova i vlade Menesa. Te vladare izvori kao sto je Palermski kamen, nazivaju "sledbenicima Horusa". Njihove oznake pojavljivale su se u pravougaonim poljima, tzv. serekh na kojima je obično stajao soko kao simbol Horusa, i koji su bili umetani na fasade palate ili urezivani ili islikani na nekim specifičnim vrstama keramike. Tipološkim i hronološkim klasifikovanjem te keramike, došlo se i do izvesnog hronološkog rasporeda pomenutih, na njima obeleženim, serekh, tako da su imena vladara izdvojena u tri horizonta: horizont A predstavlja serekh bez zapisa, ali često je na njemu dvostruki soko; U horizontu B pojavljuje se imenovanje Iry-hor, zatim Ka i Narmer; i u horizontu C pominje se ime Aha. Tako da se dobija sledeći redosled: Iry-hor - Ka - Narmer- Aha. Ovaj redosled je potvrđen i studijom o arhitektonskoj evoluciji grobova nekropole B u Abidosu.

U svemu tome ostaje pitanje identifikovanja i smeštanja u ovaj raspored Menesa. Postojale su razne pretpostavke, kao recimo, da se Menes može identifikovati sa Narmerom i Skorpionom, odnosno da je to jedna ličnost; ili druga pretpostavka po kojoj je Menes = Aha. To je dalje vodilo tumačenju grupe mn, koja je zapravo smatrana za imenovanje Menesa. Ali bilo da je Menes legendaran ili da se krije pod drugim imenom bitno je koji je od vladara bio taj koji je smestio svoju prestonicu u This, osnovao Memfis, kao sto se po tradiciji pripisuje Menesu, i tako mogao biti smatran za prvog gospodara prve dinastije?

U svakom slučaju imena i postojanje vladara pod imenima Ka, Narmer i Aha su sigurno potvrđeni postojanjem njihovih grobnica u Abidosu i potvrdom njihovih imena na materijalu koji potiče iz nekropola iz sektora Memfisa , iz Touraha , Tarkaha, Helouana.

Ostaje i pitanje ujedinjenja Egipta, koje se ne objašnjava određivanjem prvog vladara prve dinastije. Jer tradicija navodi da je Menes osnovao Memfis, ali ne i da je on ujedinio dve zemlje.Verovatno je da se to smatralo vezanim jedno s drugim, jer je osnivanje Memfisa izvršeno u okviru osvajanja Severa. Jer ako se uzme i da je Aha prvi vladar prve dinastije, ispred njega su još 4 vladara prethodnika. Bez sumnje je, da je već Narmer vladao nad ujedinjenom zemljom kao sto prikazuje njegova paleta.

Razmatranjem predstave na glavi buzdovana vladara Skorpiona, može se pretpostaviti da je i on već vladao nad obema zemljama jer predstava sadrži obeležja i Gornjeg i Donjeg Egipta.

Sve što je pomenuto i dalje ostaje na nivou mnogobrojnih pretpostavki, jer ne postoji za ova pitanja dovoljno dokaza za tvrdjenja. Svakako da je moguće da su i pre prvih istorijskih vremena pojedini oblasni vladari uspevali da povremeno ili trajno osvoje i možda ujedine celu zemlju.

Staništa - što se tiče arheoloških istraživanja, ona su još uvek za ovu epohu nedovoljna i nepotpuna, odnosno nedovoljno je istraženih naselja iz ovog perioda. Zato postoji nedostatak arhitektonskih ostataka na osnovu kojih bi se opisala onovremena staništa .

To donekle dopunjuju likovne predstave na D klasi keramike na kojima se kabine barki mogu razmatrati i kao prototipovi kuca Gerzeanaca, zatim predstave na paletama, kao i pronađeni glineni model kuće u Gerzeanskom grobu u El Amrahu, koji se sada nalazi u Britanskom muzeju; pravougaone je osnove i ima zidove neznatno ukošene ka

unutra. Na jednoj od pravih strana nalaze se vrata a na drugoj su dva visoko postavljena prozora. Krov je u obliku niskog lučnog svoda. Za izgradnju stanista prvo su korišćeni trošni materijali kao drvo, trska, papirus, a krajem Nekade II počinje upotreba čerpića, što je pronađeno na lokalitetu u Tel El Farainu, gde su objekti iz perioda nulte dinastije zastupljeni kao pravougaone građevine od čerpića.

U Butou u slojevima Nekade III javljaju se i instalacije od duguljastih , nepravilnih grudvi blata visine do 50 cm. Na lokalitetu Tel Ibrahim Avad datuje se u protonultu i nultu dinastiju deo veće građevine od čerpića, zidova debljine 1,2 m, i otpraćen u dužini od 15,5 m, pre spajanja sa drugim zidom. Veći rezidencijalni objekti gerzeanski konstatovani su i u tzv. Južnom Gradu u oblasti Nekade.

Religijska arhitektura Gerzeanaca zastupljena je kvadratnom platformom zaobljenih uglova sa okruglim stepenastim potpornim zidom od krečnjačkih blokova, koja se nalazila u okviru kasnijeg hrama u Hijerakonpolisu, gde je na lokalitetu 29a otkriven i veći arhitektonski kompleks kultne prirode sa podom od blatnog maltera, oivičen rovom. U objekat se ulazilo kroz kapiju, a na osnovu fragmenata keramike građevina je datovana u Nekadu IIb-IIIa.

Sahranjivanje - što se tiče sahranjivanja u ovom periodu, najjednostavniji gerzeski grobovi su pravougaonog oblika, sa pokojnicima u zgrčenom položaju na levom ili desnom boku i glavom na severu ili jugu. Rake su ponekad obložene asurom, kod siromašnijeg sloja stanovništva, a imućniji sloj je imao i bogatiju grobnu arhitekturu.

U Minsat Abu Omaru je do sada nađeno oko 420 uglavnom nedirnutih grobova,pravougaonog oblika , različite veličine. Dno rake je ponekad obloženo asurom sa blatnim malterom preko,a postoje i veće grobnice sa 2-3 prostorije ,napravljene od čerpića, sa krovom od pletera, granja i drvenih greda. Bogati pokojnici su imali kovčeg od trske ili drveta.

Od velikog značaja su tri grupe grobova vezane za tri gornjoegipatske uslovno rečeno političke jedinice: This,sa svojom nekropolom u Abidosu, Nakadu i Hijerakonpolis. Ova tri lokaliteta su možda predstavljala centre regiona u kojima nasledno vladala lokalna elita. Dakle to su bili oblasni vladari koji su vladali izvesnim manjim oblastima i koji su upotrebljavali prepoznatljivu vladarsku ikonografiju kojom su izražavali ideološku osnovu njihove moći.

Njima verovatno pripadaju grobovi kao sto su grob u J u Abidosu, grobovi nekropole T u Nakadi, oslikani grob u Hijerakonpolisu i grob u Gabeleinu. U ovim grobovima pronađeni su simboli vladarske ikonografije bilo na zidovima, posuđu ili drugim predmetima, a sto istovremeno predstavlja i začetak egipatskog pisma.

Od 22 grobnice iz perioda Nekade IId-IIIb u Abidosu, većina ih je sa jednom grobnom odajom, a ima ih i sa vise prostorija sa oplatom od čerpića i drveta. To je mesto sahranjivanja prethodnika nulte dinastije iz koga se razvila kasnije vladarska B nekropola. Postojale su i grobnice sa 3 odnosno 12 malih odeljenja povezanih sa uskim prorezima kao lažna vrata.

Većina poznatih faraona nulte dinastije sahranjena je na vladarskoj nekropoli u Abidosu.

Grobnica B1/2 pripadala je Iry-Horu (dimenzija 4,35 x 2,50m), B7/9 Kau, a B 17/18 Narmeru. Izrađene su od čerpića i imaju pravougaonu osnovu.( Anđelković 1995: 19 )

Materijalna kultura, pokretni nalazi

Što se pokretnog arheološkog materijala ovog perioda tiče, za hronologiju je, naravno najbitnija keramika. Zastupljena je keramika Pitrijevih klasa D, W i L.

D keramika je dekorisana, slikana keramika, koja je, verovatno korišćena u funerarne svrhe. Rađena je od fine, prečišćene gline. Na svetlo žutoj površini suda motivi su izvedeni tamno crvenom bojom. Najčešći motivi su: spirale, aloja, žbun, razne životinje kao kozorog, antilopa, flamingosi, zatim nizovi trouglova, zarezi, šahovska polja, a osnovno motiv je barka, mada je za period Nekade III karakteristično opadanje figuralnih motiva, tako da preovlađuju nefigurativni oblici.

W posude su posude sa talasastim drškama ,na osnovu kojih je Pitri zasnovao svoju hronologiju. Drske na ovim posudama su se vremenom smanjivale i degenerisale, da bi se pretvorile u ornament “uzeta”. Takve drske potiču iz Palestine, odakle potiču i posude sa visokim omčastim drškama, bradavičasti ornament i dr.

L keramika je tzv. kasna keramika. To su uglavnom posude namenjene svakodnevnoj upotrebi. Boja im je bledoruzičasta ili mrka. Javlja se u obliku izduženih posuda sa ravnim ili zašiljenim dnom, zatim pehari sa visokom omčastom drškom, posude sa perforiranim postoljima kao i kruškolike posude.

U ovom periodu raste upotreba bakra, a isto tako se javlja porast predmeta, amuleta i nakita od lapis lazulija, kao i od zlata, srebra, opsidijana i dragog kamenja. Novi zamah dobija i proizvodnja fajansa.

Teriomorfne palete gotovo potpuno isčezavaju, a zamenjuju ih jednostavne palete geometrijskih oblika, uglavnom pravougaone i romboidne.

Protodinastički Egipat ili period tzv.nulte dinastije, je vreme širenja jedne gornjoegipatske kulture, Gerzeana, ka oblastima Srednjeg i Donjeg Egipta. Period ove kulture karakteriše stvaranje irigacionog sistema, i samim tim znatne izmene u društvu, socijalno raslojavanje, potreba za vise materijala i sirovina, prestiž u trgovini sa Istokom u odnosu na kulture srednjeg i Gornjeg Egipta, i izdvajanje ličnosti koje će takvu ekspanziju pokretati i voditi, u tradiciji nazvani “sledbenici Horusa”, odnosno vladari pre onih koje belezi istorija. Širi zaključci o ovim ličnostima i karakteru njihove vlasti, zasada su samo pretpostavke koje se zasnivaju na onovremenim umetničkim predstavama koje nose mahom palete, vaze i drške noževa toga doba. Na osnovu tih predstava i na njima zastupljenih simbola mogu se naslutiti i neke ideje o eventualnom tadašnjem ujedinjenju Egipta u jednu zemlju, ali o organizaciji takve zajednice i njenom kontinuitetu, na osnovu dosadašnje istraženosti se ne može još zaključivati.