cyan

mag

enta

yel

low

bla

ck

PO

LJO

PRIV

RED

A br

. 43

Stra

na 6

0

60 Poljoprivreda magazin februar-mart 2008.

pitanje i odgovor

Novi zasadi

ORASI DONOSE ZARADUProfesor doktor Slobodan Cerović

- Departman za voćarstvo i vinogradar-stvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, odazvao se našoj molbi da odgovo-ri na pitanje čitalaca o savremenoj pro-izvodnji oraha. Pojedinosti je zabeležila Jelena Bandić.

-Za podizanje savremenih zasada ora-ha treba koristiti sorte i selekcije dobrog kvaliteta ploda i velike rodnost. Visoka rodnost podrazumeva izraženu genetsku osnovu sorte i selekcije za visoku rodnost (više ženskih cvetova u grupi i rodnost i lateralnih, a ne samo vršnih pupolja-ka), kao i za otpornost na bolesti i mraz. Otpornost na mraz podrazumeva kasniji početak vegetacije, kako bi se izbegle štete od poznih prolećnih mrazeva koji najviše štete pričinjavaju orahu i rani završetak vegetacije kako bi se izbegle štete od zim-skih mrazeva itd.

Sadnice odabranih sorti i selekcija ora-ha moraju biti proizvedene vegetativnim putem - kalemljenjem. One će dati prve plodove već u drugoj, trećoj, a najkasnije u četvrtoj vegetaciji (sl.1.. sorta Rasna rađa

već u rasadniku). Znatnijeg roda će biti kad se dovoljno razvije kruna, posle osme godine. Orah je vrlo dugovečna voćka, živi 100 i više godina mada se puni rod pla-nira na 50 godina. Stablo oraha relativno sporo raste, 4/5 zapremine svoje buduće krune postiže tek za oko 15 godina, dok se kod većine voćnih vrsta u savremenim zasadima to ostvaruje u toku četvrte vege-tacije. Zato za ekonomičnu proizvodnju u savremenim zasadima moramo gajiti neke međukulture ili podkulture. Inače gajenje oraha u čistoj kulturi postaje rentabilno od pete godine, a visokorentabilno tek 8 - 10 godina posle sadnje.

Izbor terena za sadnju

Teren za podizanje zasada oraha može se odrediti tek pošto se dobro analiziraju zemljišni, klimatski, ekonomski i drugi činioci koji će imati uticaja na uspešnost proizvodnje.

Pri izboru terena za podizanje zasada oraha treba voditi računa da to ne bude neka zatvorena kotlina, jer su takvi tere-ni izloženi mrazevima (kasnim prole-ćnim, ranim jesenjim i jakim zimskim). Zatvoreni tereni nisu pogodni i zbog anemofilnog načina oprašivanja oraha (oprašivanje pomoću vetra), tako da orahu odgovaraju tereni koji su izloženi pove-tarcu. Sem ovog na zatvorenim terenima voćke su više izložene napadu parazita, u prvom redu gljivičnih, u odnosu na terene koji su provetreni.

Za podizanje zasada oraha najpogo-dniji su blagi nagibi, a to mogu biti i sever-ne ekspozicije zbog manjih temperaturnih kolebanja i kasnijeg početka vegetacije. Vinogradski tereni uglavnom odgovaraju i za zasade oraha. Orah, odlično uspeva na aluvijumu pored reka. Najpoznatiji rejon oraha u Evropi je u blizini Grenobla u Francuskoj, u kojem sa obe strane reke

Izer u dužini oko 35 km ima preko 6000 ha oraha. Orah iz ovog rejona ima zaštiće-no poreklo još od 1938. godine (“Noix de Grenoble”).

Zemljište

Orah uspeva na zemljištima različite plodnosti, od plodnih humusnih do siro-mašnih deluvijuma i peskova, pa i naj-siromašnijih skeletnih zemljišta. Ipak, za intenzivnu proizvodnju su najpogo-dnija duboka, plodna zemljišta s dobrim vodnim i vazdušnim režimom, kao što su černozemi i aluvijalni nanosi. Dobra aera-cija zemljišta omogućava veću aktivnost zemljišnih mikroorganizama, važnih neimara plodnosti zemljišta, kao i disanje korena oraha. Zato je vrlo važno da zemlji-šte bude rastresito - dobro aerirano.

Orah se uspešno gaji na neutralnim i blago-kiselim zemljištima (stabla nala-zimo i na zemljištima sa pH 5). Treba napomenuti da orah podnosi i suvišni kreč u zemljištu i da na terenima gde mnoge voćke pate od hloroze (žutila listova), orah ima normalan zelen list.

U pogledu plodnosti zemljišta smatra se da je za rast i razvoj oraha dovoljno plo-dno zemljište koje sadrži preko 3% humu-sa, 250-300 ppm lako usvojivog kalijuma, 80-100 ppm lako usvojivog fosfora, 6-8 ppm lako usvojivog gvožđa itd.

Klimatski činioci

Rast i plodnonošenje oraha zavisi od više klimatskih činilaca. Ako klimatski uslovi nisu pogodni, orah se razvijaja, ali slabo plodonosi ili uopšte ne plodonosi.

Klimu mesta određuju pre svega toplo-ta, svetlost, vlažnost i strujanje vazduha i svaki od ovih činilaca ima veliki uticaj na uspevanje oraha.

Toplota. – Orah najbolje uspeva u

Slika 1.

cyan magenta yellow

black POLJO

PRIVR

EDA br. 43 Strana 61

februar-mart 2008. magazin Poljoprivreda 61

pitanje i odgovor

vinogradarskoj zoni, što znači da mu odgovaraju takvi toplotni uslovi. Te potre-be su različite u pojedinim fenofazama. Za početak vegetacije oraha potrebna je znatno veća suma temperatura nego veći-ni drugih voćnih vrsta kontinentalne zone, mada u tom pogledu postoje velike razlike između pojedinih sorti i selekcija oraha. U toplijim rejonima orah redovnije i bolje rađaja.

Temperatura u nekom rejonu u prvom redu zavisi od geografske širine, nadmor-ske visine, ekspozicije, reljefa terena, bli-zine velikih vodenih površina itd.

Na uspevanje i rodnost oraha najve-ći uticaj imaju mrazevi, a znatno manji visoke temperature. Najčešći su mrazevi u depresijama.

Orah je najotporniji na niske tempera-ture u vreme fiziološkog zimskog miro-vanja. Međutim, pošto se u tom periodu mogu javiti ekstremno niske temperature, to nisu retki slučajevi oštećenja od zim-skih mrazeva. Otpornost oraha na zimske mrazeve zavisi od sorte odnosno od pri-premljenosti voćke za zimsko mirovanje (da li je blagovremeno završila vegetaci-ju, koliko je rezervnih materija nakupila,

uslovi pod kojima se zbivao proces kalje-nja voćke, zdravstveno stanje biljke u vre-me vegetacije i sl.).

Dobre sorte oraha imaju kraću vegeta-ciju pa redovnije rađaju. Tako na primer 1987. godine, kada je u okolini Novog Sada u januaru bilo -27,6°C, sorta Šampion i selekcija Rasna koje imaju kratku vegeta-ciju su rodile, dok su kod sorti koje kasni-je završavaju vegetaciju od mraza bile

oštećene i skeletne grane (Korn, Franket, Šejnovo, Jupiter i dr). Prema ispitivanji-ma Koraća i Cerovića (1980) vegetativni pupoljci izdrže od -20 do -32°C, zavisno od sorte i pripremljenosti voćke za zimsko mirovanje.

Pozni prolećni mrazevi nanose najče-šće i najveće štete orahu. Mladi plodići oraha mogu da izdrže niske temperature samo do -1°C. Mladari u prvoj fazi pora-sta izdrže do oko -2°C. Otvoreni muški cvetovi izdrže oko -3°C. Polen je najotpor-niji deo cveta na niske temperature.

Pri izboru sorti za gajenje u rejonima u kojima se javljaju pozni prolećni mrazevi treba odabrati one s kraćom vegetacijom. Ovo podrazumeva kasni početak i rani završetak vegetacije.

U gajenju oraha važan je početak vege-tacije, a ne vreme cvetanja. Mraz uništava mladare na čijem vrhu se nalaze začeci ženskih cvetova koje uništi pre nego što se i razviju.

Rani jesenji mrazevi pričinjavaju nešto manje štete od poznih prolećnih mrazeva. Sorte oraha s dugom vegetacijom, kao što je većina francuskih sorti oraha, u našim uslovima pojedinih godina imaju oštećenje

od ranih jesenjih mrazeva, a naro-čito od zimskih niskih temperatura jer nedovoljno pripremljene ulaze u fazu fiziološkog mirovanja.

Voda. – Prirodne zajednice ora-ha su prvenstveno u rečnim dolina-ma u kojima su najčešće zemljište i vazduh bogati vlagom. Za razliku od terena sa tekućim vodama, orah slabo uspeva na terenima sa viso-kim podzemnim (stajaćim) voda-ma, koje su bez kiseonika. Orah raste i u sušnim rejonima jer dobro razvija koren, koji mu omogućava dobru prilagođenost i u tim nepo-voljnim uslovima, ali tamo znatno manje rađa.

Vetar. - S obzirom da se orah oprašuje anemofilno, tj. posred-stvom vetra, česti povetarci u vre-me cvetanja su vrlo korisni. Na promajnim mestima sa stalnim

strujanjem vazduha ređa su gljivična i druga oboljenja oraha.

Češći je, međutim, slučaj nepovoljnog delovanja vetra. Olujni vetrovi, a naročito ako su praćeni jakim kišama, iskrivljuju mlada orahova stabla. Suvi vetrovi u toku cvetanja isušuju žig tučka i nepovoljno deluju na oplodnju. Oni isušuju i zemljište i povećavaju transpiraciju voćaka.

Aerozagađenje. - Orah je osetljiviji od većine voćnih vrsta na aerozagađenje. Poznati su slučajevi masovnog sušenja orahovih stabala u blizini velikih indu-strijskih centara gde je zagađenost vazdu-ha velika.

U cilju intenziviranja proizvodnje ora-ha treba ga saditi u združenoj sadni sa kaj-sijom kao što je prikazano na sl.2.

Slika 2.