Embed Size (px)
Citation preview
novo
sads
ki
JER SA SEMENOM SVE POČINJE...Novi Sad • II godina • br. 88 • četvrtak, 20. 10. 2016. • 19 dinara
EVROPSKAPRESTONICA
KULTURE
Novi Sad dokazao da je Srpska Atina
2
КУЛТУРЕ
ДИГИТАЛИЗАЦИЈА
digitalizacija.ns.rs
20. OKTOBAR 2016.
3
Impresum
glavni i odgovorni urednik Zoran Surla
Tehnički urednik Jelena Mihajlović
redakciJa Marija Magdalena idei
Trifunović, Siniša kostić, isidora Filipov
FoTo-reporTer Marko dabetić
lekTor
Biljana rac
iZdavač lokal media d. o. o. novi Sad
direkTor
Srđan vučurević [email protected]
direkTor korporaTivnih koMunikaciJaJovan Tanurdžić
Bulevar oslobođenja 127,
telefon i faks 021/454-624, 450-774
Marketing: 021/450-261, Žiro račun 165-23047-65
hypo alpe adria Banka a. d. Beograd [email protected]
Štampa: grafoprodukt d. o. o. novi
Sad, desanke Maksimović 52
„Novosadski reporter” je član medijske grupe zajedno s nedeljnim listovima: Zrenjanin, Somborske novine, Nove
kikindske novine, Vršačka kula, Subotičke novine i Nedeljne Novine.
www.nsreporter.rs
CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteke Matice srpske, Novi Sad
659.3 (497.113) Novosadski reporter / glavni i odgovorni urednik Zoran Surla
God. 2, Novi Sad: Lokal Media Novi Sad, 2015- . - Ilustr.; 30 cm
Nedeljno. ISSN 2406-2022 = Novosadski
reporter COBISS.SR-ID 293986823
20. OKTOBAR 2016.
Novosadska toplaNa – primer dobrog poslovaNja
Intervju: Direktor Novosadske toplane Dobrosav Arsovićstr. 10/11
promovisaNje Nove politike okupljaNja oko velikih projekata i zajedNištvaBanovina spremno dočekuje zajedničku sednicu s Vladom Republike Srbijestr. 14/15
Nov poslovNik za efikasNiji i kvalitetNiji rad Gradski odbornici zasedali na svečanoj i redovnoj sednicistr. 20/21
poraz u americi Najveća pobeda eNgleskeDuhovita i cinična Sentimentalna povest Britanskog carstva Borislava Pekićastr. 24/25
limaNci poNovo prvaci sveta u basketu!
Selektor Saša Đorđević pozvao reprezentaciju 3x3 da se oproba s Teodosićem, Raduljicom, Jokićem... str. 26/27
radomaN: zamrzNuću status dok Ne odu čelNici fss-a
Šta se krije iza smene predsednika Sudijske komisije?str. 28/29
Novi sad hoće duplu krunuTitulu evropske prestonice kulture slede investicije vredne bar 30 miliona evra str. 4/5
sadržaj
4 20. OKTOBAR 2016.
Nakon titule iz Brisela na redu je izbor za evropsku prestonicu mladih 2019. godine koji će biti održan u Bugarskoj
Novi Sad hoće duplu krunu
Titulu evropske prestonice kulture slede investicije vredne bar 30 miliona evra
Autor: Miloš Dukić
Novi Sad je prvi grad van Evropske uni-je koji je poneo titulu Evropske prestonice kultu-re. Odluka da se našem gradu titu-
la dodeli za 2021. godinu doneta je nakon posete panela eksperata No-vom Sadu i detaljne analize finalne aplikacije na 112 stranica. U završ-noj fazi u Briselu je održana odbrana kandidature, a aplikaciju je više sati usmeno predstavljala delegacija sa-stavljena od novosadskih umetnika, profesora, urbanista i kustosa, koju su predvodili gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević i predsednik Or-
5
ganizacionog odbora za kandidaturu Novog Sada za EPK 2021. Nemanja Milenković.
Među malobrojnim evrop-skim gradovima. Vučević nije krio oduševljenje odlukom u Briselu.
– Veliko hvala predstavnicima ustanova kulture u Novom Sadu, ali i predsedniku Vlade Republike Srbi-je Aleksandru Vučiću, Pokrajinskoj vladi i Igoru Miroviću i svima koji su nam pružali nesebičnu podrš-ku. U ličnoj karti Novog Sada trajno će biti zabeleženo da je 2021. godi-ne bio evropska prestonica kulture i da je ušao u krug retkih gradova koji time mogu da se podiče. Veru-jem da koračamo stabilnim koracima ka dobijanju titule omladinske pre-stonice Evrope 2019. godine i da će pobeda koju smo izvojevali u Briselu 13. oktobra biti dobar podsticaj i za ovu kandidaturu – najavljuje grado-načelnik.
U ovaj projekat uključeno je više od sto nevladinih omladinskih orga-nizacija i udruženja, kao i velik broj pojedinaca.
– Imamo sjajnu podršku krovne organizacije mladih Srbije, koja će u Bugarskoj prilikom odluke o dodeli titule, nadam se, biti izabrana za pu-nopravnog člana Evropskog foruma mladih, što je u integrativnim pro-cesima za našu državu veoma bitan segment – naglasio je Vučević.
U punom sjaju. Premijer Alek-sandar Vučić čestitao je Novom Sadu izbor za prestonicu kulture 2021. go-dine i poručio da je to vest za slavlje, a titulu dodeljenu našem gradu po-zdravio je i predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović.
– Snažan duh i velika kulturna tradicija Novog Sada, uz ogromnu energiju novosadskog tima koji je iz-borio pobedu, pokazuju da moramo verovati u vrednosti koje baštinimo i predstavljati ih uspešno kao danas u Briselu. Vojvodina će uvek i u sve-mu biti uz svoj Novi Sad i pomoći mu da 2021. godinu dočeka spreman i u punom sjaju. Gradonačelniku Milo-šu Vučeviću čestitam na pobedi. Još jedna pobeda Srbije – istakao je Mi-rović.
Predsedavajući Panela nezavisnih eksperata Stiv Grin prilikom progla-šenja pobednika objasnio je koliko je ova titula važna za jedan grad.
– Titula evropske prestonice kul-ture ne dodeljuje se za jednu godinu. Ona traje 30 godina. Kad se i 2045. godine bude pričalo o Novom Sadu, on će biti istican kao evropska presto-nica kulture 2021. godine. U posled-njih 30 godina ova titula transformi-sala je evropske gradove, ukupno ih je
60. Novi Sad je uspeo pored 105.000 gradova samo u Evropskoj uniji, to-liko je velik vaš uspeh – napomenuo je Grin.
Pored njega, odluku o tituli Evrop-ske prestonice kulture 2021. godine doneli su i ostali članovi komisije – zamenica predsedavajućeg Suzana Žilič Fišer i predstavnica Evropske komisije Glorija Lorenco Lerones.
Pobeda Novosađana. Vučević je zahvalio svima onima koji su do-prineli da Novi Sad stigne do te pre-stižne titule, a posebno na podršci i čestitkama Novosađana.
– Primio sam nebrojeno mnogo mejlova i poruka koji svedoče s ko-likim su oduševljenjem naši građa-ni primili vest iz Brisela i koliko je ona značajna. Proces kandidature nije počeo ove ili prošle godine, već pre deset godina. Najvažnije je da smo u finišu kampanje uložili mak-simalan rad i trud i na kraju smo uspeli da osvojimo značajnu titulu. Zahvaljujem Nemanji Milenkovi-ću, ali i ostalim ljudima koji su bili nosioci projekta, jer ja nisam nosio kandidaturu, već sam davao politič-ku podršku i obezbeđivao uslove za njihov nesmetan rad – naglasio je Vučević.
Proglašenje Novog Sada za evrop-sku prestonicu kulture 2021. velika je šansa za Novi Sad i Srbiju, smatra gradonačelnik.
– Počastvovani smo što ulazimo u taj krug izabranih gradova kulture, sad nam predstoji ulaganje u infra-strukturu, ustanove kulture, u pro-gramske projekte koje će predložiti nevladin sektor i pojedinci. Radi se o najmanje 30 miliona evra investi-cija, možda ćemo ići i do 100 milio-na evra. Očekujemo snažnu podršku vlada Srbije i Vojvodine. Grad Novi Sad biće nosilac priče, ali bez nji-hove pomoći ne možemo potpuno uspeti. Jedan od prvih naših poteza svakako će biti da uredimo fasade u centru grada i u podgrađu s druge strane Dunava.
Podrška Stefana, Radeta, Anice... Prema njegovim rečima, pred nama je veoma zahtevnih pet godina.
– To su godine kad svi moramo mnogo da radimo, očekuju nas zna-čajni projekti iz oblasti kulture koji će biti završeni do 2021. godine. Izdvojio bih izgradnju Muzičke i baletske škole i u okviru nje kon-certne dvorane koja će biti gradska koncertna dvorana. Projekat Novi Sad 2021. osmišljen je kao platforma za kulturni i kreativni razvoj grada, a sve s ciljem da se već postojeće kulturne ponude grada osnaže, ali
20. OKTOBAR 2016.
i da se omogući urbana regeneracija grada. Takođe da se poradi i na još boljim međunarodnim odnosima Novog Sada, ali i na što boljoj turi-stičkoj ponudi – smatra novosadski gradonačelnik.
Kandidaturu Novog Sada za pre-stižnu titulu podržali su mnogi umetnici, među njima Stefan Milen-ković, Rade Šerbedžija, Anica Dobra, Aleksandra Vrebalov...
– Festival Egzit mnogo je dopri-neo boljem brendiranju i Srbije i No-vog Sada a 2021. godina biće cela u festivalima i predstavljaće krunu naših zajedničkih napora. Ovo nije kampanja, nego proces koji mora trajati, ali ne samo u našem gradu već mora pokrenuti druge gradove i opštine u Srbiji. Pet godina je do velikog dana, ali mislim da ne treba da se zaustavimo na 2021. godini, treba da nastavimo dalje ovim pu-tem kojim smo krenuli. Očigledno je da daje dobre rezultate i da su pri-znati i prepoznati u širem kontekstu – istakao je Vučević.
Zajedno jači. Predsednik Orga-nizacionog odbora kandidature No-vog sada za EPK 2021. Nemanja Mi-lenković rekao je da, hteli mi to ili ne, Novi Sad više nije isti grad.
– Najznačajniji svetski mediji objavili su vest da je Novi Sad po-stao evropska prestonica kulture za 2021. godinu i ta je poruka stigla do svih meridijana. Ova titula pripada svim Novosađanima. Dvorac Eđšeg je mesto gde smo se okupili na pr-voj sednici Organizacionog odbora kome sam predsedavao, a “eđšeg” na mađarskom znači zajedno. Upravo to zajedništvo bila je moja osnovna vi-zija Novog Sada i njegove kandidatu-re za prestižnu titulu. Iskustva Ma-ribora govore da su na jedan uloženi evro dobijena tri, a iskustva Linca da je na jedan evro dobijeno sedam, što je najbolji pokazatelj da imamo ve-liku priliku i da samo od nas zavisi hoćemo li je iskoristiti – napomenuo je Milenković.
Ali Novi Sad ne želi da stane na ovome. Na redu je izbor za omladin-sku prestonicu Evrope.
– Okosnica kandidature Novog Sada u velikoj meri biće oslonjena na Youth Creative Polis, prostor za mlade u Kineskoj četvrti, u kome je otvoren Omladinski klub. Novi Sad je grad mladih, u njemu živi 78.000 mladih starosne dobi od 13 do 30 go-dina i rade tri univerziteta – državni i dva privatna. Verujem da nas sredi-nom novembra očekuju lepe vesti iz Bugarske, gde će 16. novembra biti proglašena omladinska prestonica Evrope za 2019. godinu – rekao je Cvjetićanin.
Iskustva Maribora govore da
su na jedan uložen evro
dobijena tri, a u
Lincu je na jedan evro
dobijeno sedam, što
najbolje govori kakvu
je veliku priliku dobio
i Novi Sad
6
vesti
20. OKTOBAR 2016.
četvrtak, 13. oktobar Uprava za kapitalna ulaganja Vojvodine obezbedila 379 miliona za projekte
Za pet javnih konkursa za finansiranje i sufinansira-nje projekata u pokrajini Uprava za kapitalna ula-ganja Vojvodine obezbedila je ukupno 379 miliona
dinara. Za realizaciju projekata unapređenja saobraćaj-ne infrastrukture obezbeđeno je 175 miliona dinara, za oblast komunalne hidrotehnike na raspolaganju je 130 miliona, a 33 miliona dobiće osnovne škole u Vojvodini. Za realizaciju projekata usmerenih na lokalni i regionalni ekonomski razvoj, Uprava za kapitalna ulaganja Vojvodi-ne obezbedila je 30 miliona dinara, a na ovom konkursu lokalne samouprave mogu obezbediti sredstva za izgrad-nju ili sanaciju objekata industrijskih i radnih zona, po-slovnih inkubatora, tehnoloških parkova i slično.
Obezbeđeno je i 11 miliona dinara za projekte u oblasti kulture, a detaljne informacije o konkursima, načinu i rokovima prijave, mogu se pronaći na sajtu kapitalnaulaganja.vojvodina.gov.rs.
petak, 14. oktobar Mirović: Pruga Beograd – Budimpešta važna za Vojvodinu
Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović ocenio je da je projekat mo-dernizacije pruge Beograd–Budimpešta, koja najvećim delom prolazi kroz Vojvodinu, jedan od najznačajnijih projekata u proteklih nekoliko
decenija za pokrajinu Vojvodinu i za državu Srbiju. Mirović je učestvovao na sastanku s predstavnicima Saobraćajnog instituta CIP, Ministarstva građe-vinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Infrastruktura Železnice Srbije, na kojem je predstavljen projekat modernizacije pruge Beograd–Budimpešta, posebno deonice Novi Sad – Subotica – državna granica Kelebija.
– Za uspešnu realizaciju projekta, koji ima i visoki međunarodni značaj, važno je da se umreže nadležne institucije sa svih nivoa vlasti i da svako u svom domenu doprinese tome da trasa pruge na ovoj deonici ne zaostaje za Evropom. Pred svima nama je ogroman posao i Pokrajinska vlada je spremna da s resornim sekretarijatima pruži maksimalnu podršku za uspešnu izradu projektne dokumentacije – rekao je Mirović.
subota, 15. oktobar Izdata dozvola za gradnju B i C bloka KCV
Gradska uprava za urbanizam i stambene poslove Grada Novog Sada izdala je građevinsku dozvolu za rekonstrukciju i dogradnju lamela B i C urgentno-dijagnostičkog centra u Kliničkom centru Vojvodine.
Pokrajinska vlada će, nakon izdavanja građevinske dozvole, na zajedničkoj sednici s Vladom Srbije, koja je planirana za 22. oktobar, uputiti inicijativu Ministarstvu finansija da povuče treću tranšu kredita Evropske investicione banke vrednu 50 miliona evra.
Ovom dozvolom zvanično je završena prva faza u pripremi izgradnje ovih objekata, a Pokrajinska vlada odmah će početi da priprema projektnu do-kumentaciju i da obezbeđuje sredstva za rekonstrukciju drugih objekata u zdravstvenom sistemu Vojvodine.
U okviru projekta rekonstrukcija kliničkih centara u Srbiji prethodno su obezbeđena sredstva za Klinički centar Niš i Klinički centar Srbije u Beogradu.
sedaM
nsdanaSvi događaji na jednom meStu. Kultura. Sport. politiKa. Zabava. biramo Za vaS događaje Koji Su obeležili proteKlu nedelju u novom Sadu
nsreporter.rs
720. OKTOBAR 2016.
nedelja, 16. oktobar Obeležen Dan bana Jelačića
U Amfiteatru Spensa održana je proslava dana 215 godina od rođenja bana Josipa Jelačića. Svečanost je počela himnama „Bože pravde” i
„Lijepa naša domovino”, u izvođenju mešovitog hora hrvatskog Kulturno-prosvetnog društva „Jelačić”, koje je zajedno s Hrvatskim nacionalnim većem or-ganizovalo proslavu. Uz predstavnike pokrajinske i gradske vlasti, kao i Ambasade Republike Hrvatske, na svečanosti je bio i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin, koji je prisustvovao obeležavanju ovog dana kao jednog od četiri praznika hrvatske zajednice u Srbiji.
– Zadovoljstvo mi je što u ime Vlade Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića mogu hrvatskoj zajednici da čestitam praznik. Prava jedne nacionalne zajednice iznad su dnevne politike, pregovora o pristupanju Evropskoj uniji i otvorenih pitanja između vlada dveju zemalja – rekao je Vulin.
ponedeljak, 17. oktobar Izložba Teslinih pronalazaka u Matici srpskoj
Veliki jubilej, 160 godina od rođenja Nikole Tesle, obeležen je u Svečanom salonu Matice srpske otvaranjem izložbe njegovih pronalazaka kojima
je zadužio čovečanstvo. Izloženi su eksponati iz Muzeja Nikole Tesle u Beogradu, a u Novom Sadu ostaju do kraja meseca. Na predavanju tim povodom rečeno je da se još uvek istražuje 160.000 Teslinih dokumenata, a bogat arhivski materijal o njemu nalazi se na Uneskovoj listi. Iako dobitnik niza počasnih doktorata, nikad mu nije dodeljena Nobelova nagrada.
Prema rečima Olivera Subotića, Nikolu Teslu su interesovale sve religije sveta, a posebno je istakao duhovne paralele između Svetog Save i velikog naučnika.
utorak, 18. oktobar Otvorena 13. Novosadska jesen
Naša proslavljena olimpijka Borislava Perić Ranković otvorila je na Spensu 13. Novosadsku jesen. Do subote Novosađani će moći da vide izložbu organski proizvedene hrane, izložbu cveća, sadnica i opreme
za hortikulturu, izložbu meda i zdravstveno-bezbedne hrane, izložbu sta-rih i umetničkih zanata i izložbu konkursnih radova za uređenje dvorišta Gimnazije „Svetozar Marković”. Više od 200 izlagača predstaviće najveće proizvođače i uvoznike cveća, sadnica lišćara, četinara i ukrasnog šiblja, kao i semenske robe, zaštitnih sredstava i prateće opreme za uređenje vrtova i enterijera, kao i proizvođače meda i zdravstveno-bezbedne hrane i ruko-tvorina starih zanata.
Postavljen je projekat „Upoznaj zelenu stranu Novog Sada” kako bi tokom oktobra i novembra upoznali novosadske parkove na zanimljiv način na kre-ativnim interaktivnim izletima.
sreda, 19. oktobarBeljanski pokrenuo projekat Škola i muzej
Spomen-zbirka Pavla Beljanskog pokrenula je projekat „Škola i muzej”, čiji je cilj da se učenicima osnovnih i srednjih škola približi instituci-ja muzeja kao čuvara baštine. Tim povodom u petak, 21. oktobra biće
potpisani protokoli o saradnji između ovog muzeja i nekoliko novosadskih škola: OŠ „Petefi Šandor”, OŠ „Ivo Lola Ribar”, gimnazija „Svetozar Marko-vić”, „Laza Kostić”, „Isidora Sekulić”, Ekonomske škole „Svetozar Miletić”, Tehničke škole „Mileva Marić Ajnštajn” i Poljoprivredne škole u Futogu.
Iako suštinski različite, škole koje su se uključile u projekat i muzej imaju zajednički cilj – obrazovanje i prenošenje svesti o značaju očuvanja kulturne baštine, ističu iz Spomen-zbirke Pavla Beljanskog. Protokolom o saradnji definisane su opšte smernice i predmet buduće saradnje, a komunikacija će se odvijati u okviru tema iz kulture i kreativnih procesa učenja i obra-zovanja.
8 20. OKTOBAR 2016.
Većinom glasova Skup-ština Grada Novog Sada Oktobarsku nagradu do-delila je Muzičkoj omla-dini, Udruženju penzio-nera i novinaru Nenadu Ćaćiću. Takođe jedno-
glasno, Skupština je odlučila da Novem-barsku povelju dobiju majstor koji održava sat na Petrovaradinskoj tvrđavi Lajoš Lu-kači i direktor Gimnazije „Jovan Jovano-vić Zmaj” Radivoje Stojković.
Na istoj sednici gradske skupštine za počasnog građanina Novog Sada izabran je direktor onkološke bolnice Tenon u Pa-rizu prof. dr Žan-Pjer Loc, zbog nemerlji-vog doprinosa razvoju u oblasti onkologi-je u našem gradu. Loc je više od 30 puta boravio u Novom Sadu edukujući naše le-kare onkologe, vršeći besplatne preglede i konsultacije s onkološkim pacijentima, donirajući najsavremenije lekove i poma-gala iz ove oblasti.
Kako je saopšteno, Muzičkoj omladi-ni Novog Sada Oktobarska nagrada do-deljena je za pola veka negovanja i pro-movisanja kvalitetnih muzičkih sadržaja organizovanjem Novosadskih muzičkih svečanosti i brojnih muzičko-scenskih manifestacija koje afirmišu dela i stva-raoce trajnih vrednosti i Grad Novi Sad. Udruženju penzionera Grada Novog Sada
Oktobarska nagrada pripala je za 70 godi-na socijalno-humanitarnog i volonterskog rada na poboljšanju ekonomskog, socijal-nog i društvenog položaja naših najsta-rijih sugrađana. Novinar Tanjuga Nenad Ćaćić dobio je priznanje za objektivno i profesionalno novinarsko izveštavanje i promociju vrednosti Novog Sada i najzna-čajnijih manifestacija, festivala i priredbi, navedeno je u obrazloženju.
Direktor Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj” Radivoje P. Stojković zaslužio je Novembarsku povelju za dugogodišnji uspešan rad kojim je afirmisao kvalite-tan prosvetni kadar i posvećenost učeni-ka sticanju najviših znanja i osvajanju do-maćih i međunarodnih priznanja, čime je nastavljeno negovanje tradicije Gimnazije
„Jovan Jovanović Zmaj” u Novom Sadu. Ovogodišnja Novembarska povelja do-deljena je i majstoru Lajošu Lukačiju za višedecenijsku posvećenost i predani vo-lonterski rad na održavanju sata na Pe-trovaradinskoj tvrđavi, jednog od simbola Novog Sada.
Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vu-čević rekao je da Komisiji za utvrđivanje predloga za dobitnike najvećih gradskih nagrada nikad nije lako da donese odlu-ku jer uvek postoji dosta predloga i dosta različitih mišljenja.
– Mislim da su svi koji su predloženi – kvalitetni predlozi, a ne mogu isključiti da su i neki koji nisu predloženi, zaslužili da budu nagrađeni. To je uvek diskutabil-no, a raduje me da će, recimo, Udruženje penzionera Novog Sada na veliki jubilej dobiti nagradu ili Muzička omladina, ima-jući u vidu sve ovo što se u Novom Sadu dešava u oblasti kulture i što oni rade u oblasti kulture. Velika stvar je to što je za počasnog građanina Novog Sada izabran francuski državljanin Žan-Pjer Loc, koji je više od decenije dolazio i radio u No-vom Sadu u oblasti zdravstvene zaštite, i to u jednoj od najtežih oblasti – onkologiji – rekao je Vučević.
Nagrade ovogodišnjim laureatima biće dodeljene na svečanosti u subotu u Grad-skoj kući.
Proglašeni dobitnici oktobarske nagrade i noVembarske PoVelje
vesti
Francuski lekar prof. dr Žan-Pjer loc izabran za počasnog građanina novog sada
Direktor onkološke bolnice Tenon u Parizu prof. dr Žan-Pjer Loc više od 30 puta boravio je u Novom Sadu edukujući naše lekare onkologe, vršeći besplatne preglede i konsultacije s onkološkim pacijentima, donirajući najsavremenije lekove i pomagala
nsreporter.rs
920. OKTOBAR 2016.
Povodom Dana oslobođenja Novog Sada u petak od 16
sati biće promenadni defile Gar-de od Komande Prve brigade KoV do Trga slobode, nakon čega će uslediti egzercir Garde i pri-kaz borbe pripadnika Specijalne brigade. Obeležavanje Dana No-vog Sada počeće svečanom sed-nicom republičke i pokrajinske
vlade i odavanjem počasti pogi-nulim herojima rata. U subotu će grad nadletati migovi 29 i 21 i heli-kopteri, videćemo oklopna vozila, Dunavom će ploviti rečna flotila... Građani će moći da vide oklopno vozilo lazar 3, najnovije verzije samohodnih haubica sora i nora, višecevni lanser raketa morava s dva modula...
Egzercir Garde u petak, parada u subotu
Uspešna proizvodnja pšenice zavisi od niza faktora. Pored dobre pripreme zemljišta i kvalitetne setve, veoma je
važan pravilan izbor sorte. – Da bi se postigla sigurnija proizvodnja,
preporuka stručnjaka Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada prof. dr Miro-slava Maleševića jeste da se poljoprivredni proizvođači opredele za setvu dve, tri ili če-tiri sorte pšenice zavisno od planirane povr-šine. Veći proizvođači, s većim površinama, treba da gaje više sorti pšenice jer se time postiže veća profitabilnost proizvodnje, s obzirom na to da svaka godina favorizuje određene tipove sorti. Treba imati na umu da do danas nije stvorena jedna sorta koja će svake godine na svim lokalitetima dati najbolji prinos.
Prvi razlog je što su NS sorte svih ovih godina gajenja (podsetimo da Institut za ra-tarstvo i povrtarstvo Novi Sad postoji od 1938. godine) dokazale visok potencijal za prinos. Sorte pšenice stvorene u Institutu svojim vrhunskim prinosima od 10 i 11 t/ha konkurišu sortimentu koji na naše tržište dolazi iz drugih zemalja. Drugi razlog pre-poruke NS sortimenta pšenice u strukturi setve, možda i veći od prethodnog, jeste to što NS sorte imaju visok tehnološki kvali-tet. Proizvođači znaju da su kvalitetne sorte pšenice mnogo cenjenije nego sorte slabijeg kvaliteta.
Nedovoljno vrednovanje kvaliteta pšenice na našem tržištu neopravdano je potisnulo NS sorte iz strukture setve.
– Prof. Malešević apeluje na stavljanje kvaliteta pšenice u prvi plan, zajedno s vi-sinom prinosa. NS sorte pšenice ispunjavaju oba faktora uspešne proizvodnje – prinos i kvalitet! Spomenimo i druge razloge setve pšenice novosadskog Instituta: adaptabil-nost na različite agroekološke uslove, solid-na tolerantnost prema najštetnijim prouzro-kovačima bolesti, ekonomičnost u potrošnji mineralnog đubriva.
Za dobar prinos i kvalitet pšenice važna je i pravilna setvena norma.
– Vrhunski proizvođači su dokazali da se
kvalitetnom setvom, upotrebom kvalitet-nih sejalica, količina semena za setvu može znatno smanjiti. Opravdana je preporuka prof. Maleševića da proizvođači koji raspo-lažu savremenom mehanizacijom, sejali-cama, treba da smanje količinu semena po hektaru bez bojazni da će prinos zbog toga biti niži. Setvena norma NS sorti pšenice kreće se od 400 do 550 klijavih zrna po hek-taru, zavisno od kvaliteta predsetvene pri-preme, roka setve i od sorte.
Pored pomenutih faktora, možda i ključni faktor jeste kvalitet semena.
– Institut za ratarstvo i povrtarstvo u No-vom Sadu u ponudi ima isključivo deklarisa-no seme. Na deklaraciji se nalaze parametri kvaliteta kao osnova za izračunavanje po-trebne količine semena po hektaru. Upotre-bom deklarisanog semena smanjuju se rizici u proizvodnji, a postižu se veći, stabilniji i kvalitetniji prinosi. Zato s pravom struč-njaci Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu kažu da je deklarisano seme najekonomičnije i najprofitabilnije seme.
Sada se odlučuje kakav će prinos biti! Na početku svega je seme!
Za ObilNU žeTVU NiSU DOVOljNe DObra Zemlja i VreDNe rUKe
Važnost setvene strukture pšenice
20. OKTOBAR 2016.20. OKTOBAR 2016.10
intervju
U ovom trenutku je sistem isporuke toplotne energije za grejanje stabilan i tako će ostati do kraja grejne sezone
Novosadska toplana primer dobrog poslovanja
JKP Novosadska toplana je nakon uspešno završenih toplih pro-ba i pošto su se prema odluci o snabdevanju toplotnom energi-jom iz toplifikacionog sistema Grada Novog Sada stekli uslovi, među prvim toplanama u Srbiji
otpočela grejnu sezonu 7. oktobra.Zbog složenosti tehničkog sistema i go-
tovo 4.000 kućnih podstanica, tehnički je bilo neizvodljivo da svi objekti u isto vre-me dobiju adekvatno grejanje, te su svi re-sursi Novosadske toplane maksimalno bili angažovani na stabilizaciji sistema radi obezbeđivanja kontinuirane i kvalitetne isporuke toplotne energije za grejanje.
– U ovom trenutku sistem je stabilan i tako će ostati do kraja grejne sezone – kaže za Novosadski reporter direktor No-vosadske toplane Dobrosav Arsović.
Vaše preduzeće ima službu koja pruža sve informacije potrošačima. Da li je bilo poziva na početku grejne sezone?
– Na početku ove grejne sezone beleži se rekordan broj pohvala korisnika usluga na račun ljubaznosti i efikasnosti zaposle-nih u Odseku za odnose s potrošačima. Kreiranje i održavanje trajnih odnosa s potrošačima telefonski i lično potvrđuje stav da Toplana postoji zbog Novosađana, a ne obrnuto. Iako vrlo često potrebe po-trošača prevazilaze okvire očekivanog, za-posleni u Odseku za odnose s potrošačima s mnogo razumevanja uvek znaju da upute građane na pravu adresu ukoliko rešava-nje problema nije u ingerenciji Toplane.
Kako je Toplana poslovala lane?– Prethodnu godinu obeležili su rezul-
tati koji najbolje govore koliko i kako ra-dimo. Iza nas je godina u kojoj smo ulo-žili mnogo truda i u kojoj smo uspeli da ostvarimo pozitivne poslovne rezultate. Toplotni izvor Istok potpuno je obnovljen, s jasnim planom za dalji razvoj. Pravilnom poslovnom politikom omogućili smo svo-jim korisnicima da plaćaju po nižim cena-ma naše usluge. Period između dve grejne sezone iskoristili smo da rekonstruišemo što više metara vrelovodne mreže, s po-sebnim akcentom na najstarije deonice. Danas se možemo pohvaliti da smo povla-
Autor: Marija Magdalena Idei Trifunović
Direktor Novosadske toplane Dobrosav Arsović
20. OKTOBAR 2016.20. OKTOBAR 2016. 11
šćeni proizvođač električne energije, s je-dinim kogeneracionim postrojenjem među svim toplanama u zemlji. Novosadska to-plana je postala preduzeće koje posluje sta-bilno, nema dospelih neizmirenih obaveza, ulaže u obnavljanje vrelovodne mreže i ce-lokupnog tehničkog sistema i time znatno doprinosi unapređenju komunalnog siste-ma Novog Sada i kvalitetu života u njemu. Težimo da u budućnosti prevaziđemo sop-stvena očekivanja i da o nama govore neki novi i veći rezultati.
Kažete da preduzeće rekonstruiše mrežu, i prošle godine i ovog leta i je-seni mnogo ste radili. Koji je rezultat tih radova?
– Činjenica je da je znatno smanjen broj havarija tokom grejne sezone 2015/2016. godine, što je rezultat obimnih radova na rekonstrukciji dotrajalih deonica vre-lovodne mreže prošlog leta, a isti tempo zadržan je i ove godine. Novosadska to-plana je pravilnom poslovnom politikom postala preduzeće koje posluje stabilno, ulaže zajedno sa svojim osnivačem Gra-dom Novim Sadom u obnavljanje vrelovod-ne mreže i celokupnog tehničkog sistema i time znatno doprinosi unapređenju ko-munalnog sistema Novog Sada i kvalitetu života u njemu.
Toplana građane najviše zanima zimi, a šta se radi leti?
– Period između dve grejne sezone u pre-duzeću se, kao i svake godine, koristi za radove na remontu i revitalizaciji toplot-nih izvora, vrelovodne mreže, priključaka, šahtova i kućnih podstanica. Planom inve-sticija za 2016. godinu određene su loka-cije na kojima su se letos izvodili radovi, dok su jedini kriterijumi za odabir lokacija bili starost i pouzdanost vrelovoda, kao i učestalost havarija na datom mestu to-kom proteklog perioda. U ovoj godini re-konstruisano je oko 4.500 metara trase vrelovoda i zamenjeno oko 12.200 metara cevi. Iz gradskog budžeta u 2016. obezbe-đeno je 136 miliona dinara, dok se ostatak radova na vrelovodu preduzeće finansiralo iz sopstvenih sredstava, i to u iznosu od 574 miliona dinara.
Da li Toplana primenjuje nove ma-terijale i tehnologije i time obezbeđuje efikasniji rad i bolje grejanje?
– Rekonstrukcijom vrelovodne mreže stare cevi, koje su bile postavljane tehni-kom polaganja cevi u lebit masu ili beton-ski kanal, zamenjujemo novim, modernim predizolovanim cevima, čija je tehnologija postavljanja znatno brža i jednostavnija od pređašnje. Većim prečnicima cevi poveća-va se protok i obezbeđuju veći kapaciteti snabdevanja toplotnom energijom. Vrelo-vodima izrađenim od predizolovanih cevi znatno se smanjuju toplotni gubici na mre-ži i povećava energetska efikasnost celo-kupnog sistema, a građanima obezbeđuje sigurnija, pouzdanija i kvalitetnija isporu-ka toplotne energije.
Na kojim lokacijama ste menjali to-plovode ove godine?
– Tokom ovogodišnje građevinske se-zone završeni su radovi na rekonstrukciji 1.100 metara trase dvocevnog vrelovoda u Fruškogorskoj ulici, duž Ulice dr Ili-je Đuričića do univerzitetskog kampusa, potom na 1.320 metara trase koja se pru-ža od Bulevara oslobođenja, pored stadio-na „Karađorđe” do Sutjeske ulice. Takođe je završena i rekonstrukcija vrelovoda u samom jezgru grada na 1.700 metara od Bulevara Mihajla Pupina preko bloka Po-štanske ulice i ulica Petra Drapšina i Na-rodnih heroja do Bulevara oslobođenja. Nakon završetka složenih i obimnih rado-va ovaj deo grada imaće mogućnost da se snabdeva toplotnom energijom s toplotnih izvora Jug i Istok. To će znatno uticati na kvalitet i kontinuitet u isporuci toplotne energije korisnicima iz centra grada. Vre-lovodna mreža u ovom delu Novog Sada na pojedinim mestima stara je i 30 godi-na. Izgrađeni su mnogi objekti i vrelovod je na samom maksimumu zadovoljavanja potrebnih kapaciteta. Ovom rekonstrukci-jom povećani su prečnici cevi vrelovodne mreže, a samim tim i protoci, te je obez-beđena i mogućnost povećanja kapaciteta toplotnog konzuma ovog dela grada, kao i priključenje novih poslovnih i stambenih korisnika.
I na Novom naselju i na Limanu 3 i u još nekim delovima grada letos ste investirali u toplovod menjajući kraće deonice. Na kojim sve lokacijama?
– Rekonstruisano je 500 metara trase trocevnog vrelovoda na Bulevaru vojvode Stepe, potom na 300 metara trase vrelo-voda u bloku Bulevara Jovana Dučića i Uli-ce Partizanskih baza, kao i na 400 metara trase u Šekspirovoj ulici, od raskrsnice s Bulevarom cara Lazara do Narodnog fron-ta. Rekonstruisano je i 250 metara trase trocevnog vrelovoda i priključaka u blo-ku ulica 1.300 kaplara i Jožefa Marčoka, 460 metara trase vrelovoda u bloku uli-ca Branislava Borote i Vladike Ćirića, 20 metara trase u Ulici Stevana Mokranjca, potom na Bulevaru oslobođenja od broja 69 do broja 71, u bloku Bulevara oslobođe-nja, Bulevara kralja Petra I i ulicama Braće Jovandić i Dimitrija Avramovića, kao i na nadzemnom vrelovodu duž Futoškog puta i Bulevara Slobodana Jovanovića. Vrelovod je rekonstruisan i u bloku ulica Omladin-
skog pokreta i Hadži Ruvimove, zatim u bloku Hadži Ruvimove ulice i Ulice Ste-vana Mokranjca, Pasterove i Ulice Braće Popović, kao i u bloku Fruškogorske ulice, Ravaničke i Ulice Narodnog fronta.
Da li ste zadovoljni u kojim je roko-vima rekonstruisana mreža?
– S obzirom na činjenicu da je u pojedi-nim delovima grada gde su izvođeni rado-vi, saobraćaj veoma frekventan, svesrdno smo se trudili da radove završimo i pre zvaničnih rokova u što kraćem periodu, u čemu smo bili vrlo uspešni.
Napomenuli ste da ste povlašćeni proizvođač električne energije. Šta je suština toga?
– U ovoj godini uspešno je realizovan i projekat izgradnje kogeneracionog po-strojenja za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije instalisane snage 9,9 MW, na Toplotnom izvoru Za-pad, u okviru KfW programa Rehabilita-cija sistema daljinskog grejanja u Srbiji, faza IV. Kogeneraciono postrojenje ovog kapaciteta na toplotnom izvoru Zapad može proizvesti znatnu količinu električ-ne energije koju će Novosadska toplana plasirati u elektrodistributivnu mrežu po stimulisanoj ceni, kao povlašćeni proizvo-đač električne energije. Ova kombinovana proizvodnja energije postavila je Novosad-sku toplanu na mesto lidera u zemlji i re-gionu. Istovremena proizvodnja toplotne energije za pripremu tople potrošne vode u velikoj meri će smanjiti potrošnju goriva u kotlovima na gas i povećati kapacitet u proizvodnji toplotne energije za pripremu tople potrošne vode.
Kada ćete početi da ostvarujete do-bit?
– Period isplativosti ove investicije pri sadašnjim uslovima i paritetima približ-no je 2,2 godine, nakon čega bi Toplana ostvarivala dobit, što je od velikog znača-ja kako za Novosadsku toplanu tako i za Grad kao osnivača jer se na taj način može obezbediti deo sredstava neophodnih za održavanje i dalje unapređenje tehničkog sistema. Elektrana je u prvom mesecu re-dovne eksploatacije, u septembru, proi-zvela električnu energiju u vrednosti od 565.000 evra.
Koje su još prednosti kogeneracio-nog postrojenja?
– U budućnosti možemo očekivati da ćemo povećati kapacitet u proizvodnji energije za hlađenje i klimatizaciju po-slovnih objekata na području najmlađe gradske toplane u zapadnom delu grada. Uveren sam da je ovaj projekat najbolji i najveći rezultat celokupnog KfW progra-ma iz oblasti daljinskog grejanja u Srbiji, što nam zadaje nove zadatke i više ciljeve, na koje smo spremni da odgovorimo. Ko-generacionim postrojenjem upisani smo u istoriju razvoja sistema daljinskog greja-nja. Uz veliku zahvalnost stručnom timu koji je oživeo ovaj projekat, malo je reći da sam ponosan na krajnji rezultat i postignu-ti uspeh.
S obzirom na to da je u pojedinim delovima grada saobraćaj veoma frekventan, svesrdno smo se trudili da radove završimo i pre zvaničnih rokova, u čemu smo bili vrlo uspešni
20. OKTOBAR 2016.20. OKTOBAR 2016.12
Iako je 21. vek, odlaganje otpada i dalje predstavlja velik i ozbiljan iza-zov. Svi veći gradovi u Srbiji svoje otpadne vode izlivaju direktno u vo-dene tokove bez ikakvog prečišća-vanja. Za rešavanje ovog problema potrebna su znatna sredstva. Novi
Sad je na korak od dobijanja centralnog pre-čistača otpadnih voda jer je u ovom gradu uveliko počela izrada njegovog generalnog projekta.
Kanalizacija direktno u Dunav. Većina otpadne vode bez ikakvog prečišća-vanja, osim mehaničkog tretmana putem
automatskih uređaja ili korpi, još uvek se direktno odvodi u Dunav, osim jednog ma-log dela a to je kanalizacija u Kovilju i Ru-menki.
– U skoroj budućnosti očekuje se da će tako biti i u Stepanovićevu i u Begeču, gde se prave mala postrojenja za preradu otpad-nih voda. Ta postrojenja neće biti deo bu-dućeg centralnog prečistača otpadnih voda – objasnio je Branko Cerović iz Službe ma-šinskog održavanja objekata kanalizacije JKP „Vodovod i kanalizacija”.
Crpna stanica je postrojenje koje služi za podizanje tečnosti s nižeg na viši nivo. Što se tiče kanalizacionog sistema, crpna stani-
ca služi za podizanje otpadnih voda iz du-bljeg kolektora i za potiskivanje na viši nivo odvodne kanalizacije. Crpnih stanica u no-vosadskom sistemu kanalizacije ima 70, od kojih su tri velikog kapaciteta i prerađuju 10-11 kubika u sekundi otpadnih voda.
Industrije su problem. Na sistemu kanalizacije u Novom Sadu ima preko se-damdeset crpnih stanica u koje je ugrađeno preko 150 pumpi, koje su u svakom trenutku operativne.
– Dve najveće crpne stanice u gradu nala-ze se na keju. Jedna je u Radničkoj ulici na ćošku s Kejom žrtava racija, a druga je kod Žeželjevog mosta na Beogradskom keju. U obe crpne stanice sliva se otpadna voda iz grada i prigradskih naselja. Odatle se voda prepumpava iz bazena crpne stanice u Du-nav. Bitan deo crpne stanice jeste odvajanje nekih mehaničkih nečistoća iz kanalizaci-one vode. Za taj proces služe uređaji koji mogu biti automatski ili su prostiji i zovu se korpe. U mehaničke čistoće koje se kroz kanalizaciju slivaju do crpnih stanica, najpre ubrajamo vlažne maramice, vlaknaste stva-ri, a dešavalo se da se nađu i ručne bombe, životinjski leševi, komadi nameštaja, bela tehnika, automobilske gume i štošta drugo što nije za kanalizaciju – objasnio je Bran-ko Cerović.
Zbog tog i drugog sličnog a neadekvatnog otpada koji se baca u kanalizaciju, sistem održavanja prerade otpadnih voda posku-pljuje, i to mnogostruko više nego kada bi se pravilno koristio. Pored toga što se otpad-ne vode iz domaćinstava direktno izlivaju u Dunav, mnogo veći problem predstavljaju velike industrije koje nemaju instalirane ne-ophodne filtere i postrojenja za prečišćava-nje otpadnih voda.
Nemar poskupljuje održavanje. Si-stem kanalizacije jedan je od najsloženijih sistema s obzirom na to da se strogo mora-ju poštovati pravila gradnje jer su u pitanju ogromni betonski objekti na velikim dubi-nama ispod zemlje, s veoma malim padom cevi, naročito u Vojvodini.
Takođe, i održavanje kanalizacione mreže veoma je složen posao.
Plan Novog Sada je da izgradnja central-nog prečistača postane istovremeno i ra-zvojna šansa grada.
Sistem kanalizacije u Novom Sadu trenut-no obuhvata 1.200 kilometara mreže. Najve-ćim delom, tačnije, 95 odsto grada pokrive-no je kanalizacionom mrežom. Kanalizacija nije izgrađena samo u pojedinim rubnim de-lovima Novog Sada.
Najveći deo gradskog kanalizacionog si-stema mešovitog je tipa, što znači da prima i atmosfersku i fekalnu vodu, a postoje delovi mreža koji su separatni i posebno prikuplja-ju atmosferske ili fekalne vode. Budući da je geografska konfiguracija Grada Novog Sada takva da je bačka strana potpuno ravna, po-stoji velik broj crpnih stanica kanalizacije na tom sistemu.
Rešenje pRoblema s otpadnIm vodama Razvojna šansa novog sada
Autor: marija magdalena Idei trifunović
prečistač naš nasušni
20. OKTOBAR 2016.20. OKTOBAR 2016. 13
Stranu o ekologiji omogućio vam je
Za čistije i Zelenije škole u VojVodini
konkurs Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine
Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upra-vu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice otvo-rio je Javni poziv za učešće u programu „Za čistije i zelenije škole u Vojvodi-
ni” za školsku 2016/17. Pravo učešća imaju sve predškolske ustanove, osnovne i sred-nje škole (uključujući i muzičke, baletske, umetničke škole, škole za decu sa smetnja-ma u razvoju i škole za obrazovanje odra-slih) sa sedištem u Vojvodini.
Deca donose promene. Pokrajinski se-kretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice program „Za čistije i zelenije škole u Voj-vodini” realizuje u saradnji s Pokrajinskim sekretarijatom za urbanizam i zaštitu ži-votne sredine, Pokrajinskim sekretarijatom za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj i Pokretom gorana Vojvodine.
Cilj programa „Za čistije i zelenije škole” jeste podizanje nivoa svesti i lične odgovor-nosti za brigu o životnoj sredini, kao i pod-sticanje aktivnosti koje će doprineti negova-nju i očuvanju čistijeg i zelenijeg ambijenta u obrazovno-vaspitnim ustanovama i lokal-nim sredinama. Ovaj program treba da do-prinese da deca budu prepoznata kao ključni činilac promena i snaga budućnosti u oblasti životne sredine i održivog razvoja
Plan aktivnosti. Tekst javnog poziva, prijavni obrazac i formular za plan aktiv-nosti mogu se pronaći na internet strani-ci Pokrajinskog sekretarijata za obrazova-nje, propise, upravu i nacionalne manjine. Popunjene prijave potrebno je poslati po-štom, na adresu: Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice, Bulevar Mihajla Pupina 16, 21000 Novi Sad, s na-znakom: za program „Za čistije i zelenije škole u Vojvodini”.
Ustanove koje se uključe u ovaj program imaju obavezu da snime početno stanje u školi i van nje i da ga prikažu u izveštaju o realizovanim aktivnostima te da izrade plan aktivnosti od 1. novembra 2016. do 15. maja 2017. godine, koji između ostalog treba
da obuhvata edukaciju dece/učenika, pro-svetnih radnika i roditelja. Takođe, plan aktivnosti podrazumeva uređivanje i izda-vanje eko-novina, zidnih eko-novina i inter-net stranice i/ili sajta škole.
Praćenje realizacije programa. Osim toga, program podrazumeva ure-đenje eko-kutka i ozelenjavanje školskog i vanškolskog prostora, razvrstavanje otpa-da (papir, plastika i limenke), obeležavanje značajnih eko-datuma, učešće na drugim projektima/konkursima vezanim za ovu oblast te medijsku propraćenost planira-
nih i realizovanih aktivnosti. Predviđena je i saradnja s drugim predškolskim ustano-vama i školama, komunalnim preduzećima i građanima.
Ustanove su dužne da prate realizaciju i ostvarivanje planiranih aktivnosti o čemu se vodi baza podataka (fotografije, zapisi o aktivnostima, video zapisi...) a izveštaj se priprema u elektronskoj formi.
Realizacija planiranih programskih ak-tivnosti u školi treba da bude od 1. novem-bra 2016. do 15. maja 2017. godine, a do-datne informacije mogu se dobiti putem telefona 021/487-41-83.
Autor: isidora Filipov
20. OKTOBAR 2016.20. OKTOBAR 2016.14
pod lupom
Banovina spremno dočekuje zajedničku sednicu s Vladom Republike Srbije
Promovisanje nove politike okupljanja oko velikih projekata i zajedništva
Autor: Eržebet Juhas
Na dnevnom redu su najpre velike investicije od nacionalnog značaja, poput pruge Beograd–Budimpešta, Fruškogorskog koridora s tunelom, Žeželjevog mosta, auto-puteva između Beograda i Zrenjanina, Beograda, Vršca i Temišvara, subotičkog Narodnog pozorišta...
Dan oslobođenja Grada Novog Sada u subotu, 22. ok-tobra, pored voj-ne parade na Keju, obeležiće i prva zajednička sedni-
ca republičke i pokrajinske vlade u Banovini.
Sednica na najvišem nivou. Predsednik pokrajinske administra-cije Igor Mirović ranije je naglasio da se od nje mnogo očekuje.
– Nije tajna, od te sednice oče-kujemo mnogo, očekujemo da mi-nistarstva, sekretarijati i opštine preuzmu deo obaveza koje će biti u funkciji razvoja Vojvodine – naveo je Mirović.
Pokrajina već odavno čeka taj za-jednički sastanak. Njegovo održava-nje inicirala je prethodna pokrajin-ska administracija 2014. godine, ali tada nije održan. Ovaj put je održa-vanje sednice inicirao sam premijer Aleksandar Vučić. Namera je da se promoviše nova politika okupljanja oko projekata i zajedništvo Repu-blike i Pokrajine i svih 45 lokalnih samouprava u Vojvodini. U subotu će biti razmatrane brojne teme na kojima je u proteklom periodu ra-dila Pokrajinska vlada i svi njeni se-kretarijati.
Ozdravljenje zdravstva. Na dnevnom redu su najpre velike in-vesticije od nacionalnog značaja, poput pruge Beograd–Budimpešta, Fruškogorskog koridora s tunelom kroz Frušku goru, Žeželjevog mosta, auto-puteva između Beograda i Zre-njanina, Beograda, Vršca i Temišva-ra i subotičkog Narodnog pozorišta, koje zajedno realizuju Republika, Pokrajina i lokalne samouprave. Razgovaraće se i o pitanjima manje razvijenih opština i o zajedničkim podsticajima za njihov razvoj, kao i o aktiviranju već pripremljenih planova u delu finansiranja potre-ba Vojvodine. ali i o zdravstvu, koje je u katastrofalnom stanju. O tome veoma ilustrativno govori i primer Opšte bolnice u Pančevu, gde su u jednom delu internog odeljenja iz okna poispadali prozori jer su okviri pod zubom vremena istrulili pa im golubovi uleću u hodnik.
Male opštine posebna tema. Ne radi se, dakle, o sednici dekla-rativnog karaktera, nego će na njoj biti mnogo tema s praktičnim pre-secima – dokle se stiglo, koji su pla-novi, ko su nosioci zadataka i koji su rokovi da Vojvodina dobije u na-šoj saradnji mnogo više. I Novi Sad je jedna od tema, posebna tema je
najvažniji značaj koridora je taj što će se konačno rešiti veliki problem s prelaskom teretnjaka preko Fruš-ke gore i kroz Irig, kuda prolazi naj-prometnija saobraćajnica u Srbiji s dnevnim prosekom prolazaka od 10.000 do 12.000 vozila.
Mirović je u ponedeljak sa sarad-nicima posetio Suboticu, gde je obi-šao i Narodno pozorište. Tom prili-kom je naglasio da su za završetak pozorišta neophodna znatna sred-stva i Subotici je naloženo da napra-vi sveobuhvatnu reviziju projekta unutrašnjeg uređenja s obzirom na to da je prema postojećem projektu bilo potrebno veliko ulaganje.
– Nadam se da će to biti brzo ura-đeno da bi i u republičkom i pokra-jinskom budžetu mogla da se plani-raju sredstva – naveo je Mirović.
Nastavak radova u Subotici. Zgrada Narodnog pozorišta iz 1854. godine srušena je još 2007. Prema ugovoru koji je tada potpisan izme-đu Republike Srbije, Izvršnog veća
Vojvodine i Grada Subotice, oni su bili u obavezi da izgradnju objekta finansiraju u odnosu 45 : 45 : 10%. Već tada se govorilo da je projekat od preko 20 miliona evra megalo-manski i da neće moći da se realizuje do kraja. Vreme je to i pokazalo.
Od juna 2007. do sredine 2011. urađene su prve tri faze izgradnje, podignuta je betonska konstrukcija, a onda su radovi stali. Betonski ske-let od pozorišta postao je stecište narkomana i beskućnika. Radovi su nastavljeni 2013. nakon što je zgrada preprojektovana. Od tada je rekon-struisan i kompletno završen stari deo. Zgrada je pod krovom i urađen je i deo električne i mašinske insta-lacije. Prema ranijim podacima, za-ključno s petom fazom radova, u iz-gradnju zgrade je uloženo oko 830 miliona dinara, dok bi prema nekim takođe ranijim procenama, za kom-pletan završetak zgrade trebalo još oko 1,3 milijarde dinara.
razvoj našeg grada, ali je isto tako posebna tema i razvoj manje razvi-jenih opština. Pokušali smo da se fo-kusiramo na ono što je za Vojvodinu najinteresantnije, najvažnije – naveo je predsednik Pokrajinske vlade.
Među prioritetima su najpre zavr-šetak velikih nacionalnih projekata koji su poput Skadara na Bojani – gra-de se godinama, ali se teško završa-vaju. Među njima su Žeželjev most, subotičko Narodno pozorište, ali i Fruškogorski koridor s tunelom, čija izgradnja, za razliku od navedenih in-vesticija, još nije ni započeta iako se o njemu priča već punih devet godina.
Fruškogorski koridor kreće s mrtve tačke. Fruškogorski ko-ridor je jedan od prioritetnih proje-kata nove Pokrajinske vlade, koji će biti realizovan zajedno s republič-kom vladom i Gradom. Izgradnja auto-puta Novi Sad – Ruma s tune-lom od 34,2 kilometra kroz Frušku goru, koji će se kasnije produžiti do Šapca, prema najavama, počeće
2017. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Pokra-jinska vlada već su podneli zahtev da se u budžetu Vlade Republike Srbije planiraju sredstva za rešava-nje imovinskih pitanja na trasi puta Novi Sad – Ruma.
– Fruškogorski koridor smo pokre-nuli pre godinu i po. Deo projektno-tehničke dokumentacije je gotov, a drugi deo biće gotov do kraja ove go-dine – izjavila je nedavno ministarka za saobraćaj i infrastrukturu Zorana Mihajlović.
Oslobađanje Iriga. O Fruško-gorskom koridoru, putu s tunelom koji spaja Novi Sad s Rumom, priča se od 2007. Međutim, sve dosad ova važna saobraćajnica samo se selila iz jednog nerealizovanog projekta u drugi i ostala je mrtvo slovo na papiru. Fruškogorski koridor nije važan samo za Vojvodinu nego i za državu jer će povezivanjem Korido-ra 10 i Koridora 4 stvoriti najkraću vezu između Bosne i Rumunije. Ali
20. OKTOBAR 2016.20. OKTOBAR 2016. 15
Promovisanje nove politike okupljanja oko velikih projekata i zajedništva
Na dnevnom redu su najpre velike investicije od nacionalnog značaja, poput pruge Beograd–Budimpešta, Fruškogorskog koridora s tunelom, Žeželjevog mosta, auto-puteva između Beograda i Zrenjanina, Beograda, Vršca i Temišvara, subotičkog Narodnog pozorišta...
STABILNA CENA KUKURUZAIako robno-berzanski
promet već drugu nedelju zaredom beleži rast, ne može se govoriti o senzacionalnim prometima, s obzirom na to da je od 10. do 14.10. istrgovano svega 500 tona robe u vrednosti 7.667.000 dinara. Prošlonedeljna konstatacija o nepremostivom jazu prodajnih i kupovnih kotacija na tržištu soje i dalje stoji. Prodavci je nude po 38,50 din./kg bez PDV-a, dok kupci nisu spremni da je plate više od 38,20 din./kg bez PDV-a. Ni na tržištu pšenice nema znatnijih pomaka u očekivanju normalizovanja rečnog transporta i približavanju svetske cene hlebnog žita granici kalkulativne isplativosti za izvoznike.
Kukuruz i dalje drži primat kada je u pitanju aktivnost tržišnih učesnika. Svih ovonedeljnih 500 tona ukupnog prometa upravo je realizovano na ovom tržišnom segementu. Kupoprodaja 200 tona ovogodišnjeg roda za promptnu isporuku realizovana je po ceni od 15,40 din./kg sa PDV-om (14 din./kg bez PDV-a), odnosno na cenovnom nivou identičnom prošlonedeljnom, dok je kupoprodaja preostalih 300 tona realizovana po ceni od 15,29 din./kg sa PDV-om (13,90 bez PDV-a), ali uz klauzulu odloženog termina isporuke, konkretno početkom novembra.
Tržišna apstinencija učesnika na tržištima soje i pšenice, kao i nepromenjena ovonedeljna cena kukuruza učinili su da tokom čitave nedelje PRODEX nije menjao svoju indeksnu vrednost, odnosno na današnji dan vredi 191,48 indeksnih poena, koliko je vredeo i prošlog petka. Protekla nedelja bila je prilično mirna, sve do poslednjeg dana trgovanja. Pritisak na cenu odnosno na stranu potražnje na samom kraju nedelje doneli su finansijski fondovi koji su se vratili na stranu potražnje, naročito na tržištu pšenice.
Pšenica s decembarskom isporukom u Čikagu je poskupela za 5,15%, a kukuruz za 2,64%. Na tržište uljarica nije bilo znatnog prelivanja uticaja s tržišta žitarica. Soja je jeftinija za 0,23%, a sojina sačma za 0,56% nego na kraju prošle nedelje.
U Budimpešti se cena pšenice, u forintama, ne menja već duži period, a kukuruz je pojeftinio za 4,25%. Pšenica je u Parizu skuplja za 1,90%, dok je kukuruz jeftiniji za 0,78% nego na kraju prošle nedelje.
najvažniji značaj koridora je taj što će se konačno rešiti veliki problem s prelaskom teretnjaka preko Fruš-ke gore i kroz Irig, kuda prolazi naj-prometnija saobraćajnica u Srbiji s dnevnim prosekom prolazaka od 10.000 do 12.000 vozila.
Mirović je u ponedeljak sa sarad-nicima posetio Suboticu, gde je obi-šao i Narodno pozorište. Tom prili-kom je naglasio da su za završetak pozorišta neophodna znatna sred-stva i Subotici je naloženo da napra-vi sveobuhvatnu reviziju projekta unutrašnjeg uređenja s obzirom na to da je prema postojećem projektu bilo potrebno veliko ulaganje.
– Nadam se da će to biti brzo ura-đeno da bi i u republičkom i pokra-jinskom budžetu mogla da se plani-raju sredstva – naveo je Mirović.
Nastavak radova u Subotici. Zgrada Narodnog pozorišta iz 1854. godine srušena je još 2007. Prema ugovoru koji je tada potpisan izme-đu Republike Srbije, Izvršnog veća
Vojvodine i Grada Subotice, oni su bili u obavezi da izgradnju objekta finansiraju u odnosu 45 : 45 : 10%. Već tada se govorilo da je projekat od preko 20 miliona evra megalo-manski i da neće moći da se realizuje do kraja. Vreme je to i pokazalo.
Od juna 2007. do sredine 2011. urađene su prve tri faze izgradnje, podignuta je betonska konstrukcija, a onda su radovi stali. Betonski ske-let od pozorišta postao je stecište narkomana i beskućnika. Radovi su nastavljeni 2013. nakon što je zgrada preprojektovana. Od tada je rekon-struisan i kompletno završen stari deo. Zgrada je pod krovom i urađen je i deo električne i mašinske insta-lacije. Prema ranijim podacima, za-ključno s petom fazom radova, u iz-gradnju zgrade je uloženo oko 830 miliona dinara, dok bi prema nekim takođe ranijim procenama, za kom-pletan završetak zgrade trebalo još oko 1,3 milijarde dinara.
razvoj našeg grada, ali je isto tako posebna tema i razvoj manje razvi-jenih opština. Pokušali smo da se fo-kusiramo na ono što je za Vojvodinu najinteresantnije, najvažnije – naveo je predsednik Pokrajinske vlade.
Među prioritetima su najpre zavr-šetak velikih nacionalnih projekata koji su poput Skadara na Bojani – gra-de se godinama, ali se teško završa-vaju. Među njima su Žeželjev most, subotičko Narodno pozorište, ali i Fruškogorski koridor s tunelom, čija izgradnja, za razliku od navedenih in-vesticija, još nije ni započeta iako se o njemu priča već punih devet godina.
Fruškogorski koridor kreće s mrtve tačke. Fruškogorski ko-ridor je jedan od prioritetnih proje-kata nove Pokrajinske vlade, koji će biti realizovan zajedno s republič-kom vladom i Gradom. Izgradnja auto-puta Novi Sad – Ruma s tune-lom od 34,2 kilometra kroz Frušku goru, koji će se kasnije produžiti do Šapca, prema najavama, počeće
2017. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Pokra-jinska vlada već su podneli zahtev da se u budžetu Vlade Republike Srbije planiraju sredstva za rešava-nje imovinskih pitanja na trasi puta Novi Sad – Ruma.
– Fruškogorski koridor smo pokre-nuli pre godinu i po. Deo projektno-tehničke dokumentacije je gotov, a drugi deo biće gotov do kraja ove go-dine – izjavila je nedavno ministarka za saobraćaj i infrastrukturu Zorana Mihajlović.
Oslobađanje Iriga. O Fruško-gorskom koridoru, putu s tunelom koji spaja Novi Sad s Rumom, priča se od 2007. Međutim, sve dosad ova važna saobraćajnica samo se selila iz jednog nerealizovanog projekta u drugi i ostala je mrtvo slovo na papiru. Fruškogorski koridor nije važan samo za Vojvodinu nego i za državu jer će povezivanjem Korido-ra 10 i Koridora 4 stvoriti najkraću vezu između Bosne i Rumunije. Ali
16
NS 40S POBEDAILINA
SIMONIDAZVEZDANARENESANSA
INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO, NOVI SAD BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021 www.nsseme.com
NS SEME SORTIMENT
U NS seme distributivnom cen-
dostupno i seme drugih visoko -
20. OKTOBAR 2016.
17
NS 40S POBEDAILINA
SIMONIDAZVEZDANARENESANSA
INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO, NOVI SAD BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021 www.nsseme.com
NS SEME SORTIMENT
U NS seme distributivnom cen-
dostupno i seme drugih visoko -
20. OKTOBAR 2016.
XXX
18
Radivojević i Lukićeva najbrži maratonci
Siniša Radivojević iz beogradskog Partizana s rezultatom 2.38.57 pobednik je 24. novosadskog maratona, ispred Dejana Popovića iz OAK Beograd i Nikše Papića iz zrenjaninskog
Banata, dok je u ženskoj konkurenciji Marijana Čegar Lukić iz AK Apatin bila prvoplasirana, Nora Trklja iz Crvene zvezda bila je druga, a Ksenija Bubnjević iz istog kluba treća.
S posebnom pažnjom najavljen je idući 25. jubilarni novosadski maraton. J. T.
20. OKTOBAR 2016.
19
U Zbirci strane umetnosti Muzeja grada Novog Sada otvorena je izložba slika jedog od najvećih srpskih umetnika Ljube
Popovića. Postavka obuhvata 56 dela nastalih od 1959. do 2013. godine i deo su kolekcije Dragoslava S. Marčića iz Beograda. O Ljubinim platnima govorio je kustos Nikola Kusovac, a izložba je otvorena do 9. novembra.
Otvorena izložba Ljube Popovića
20. OKTOBAR 2016.
20
xxx
20. OKTOBAR 2016.
Gradski odbornici zasedali na svečanoj i redovnoj sednici
nov poslovnik za efikasniji i kvalitetniji rad
Rasprava po tačkama dnevnog reda biće vremenski ograničena i proporcionalno raspoređena s obzirom na veličinu odborničkih grupa,
što je u skladu s poslovnikom Skupštine Srbije
2120. OKTOBAR 2016.
Redovna sednica Skupštine Grada Novog Sada održa-na je nakon svečane na kojoj su progla-šeni laureati Ok-tobarske nagrade i
Novembarske povelje. Usvojene su ostavke odbornika Jedinstvene Sr-bije Radeta Baste i Zelene stranke Slobodana Cvetkovića, a zatim su potvrđeni mandati odborniku Sini-ši Adamoviću s izborne liste Ivica Dačić – Socijalistička partija Srbi-je (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) – Dragan Marković Palma i Ivani Vu-jasin s izborne liste Zelena stranka, a prethodno su na odbornička mesta ostavke podneli Rade Basta i Slobo-dan J. Cvetković.
Pauza zbog poslovnika. Nakon višesatne rasprave većinom glasova odbornici su usvojili nov poslovnik, kojim će rasprava po tačkama dnev-nog reda biti vremenski ograničena i proporcionalno raspoređena u skla-du s veličinom odborničkih grupa.
Pozicija smatra da bi nov poslov-nik trebalo da učini rad gradskog parlamenta efikasnijim. Za razliku od njih, opozicija misli da to pred-stavlja cenzuru koju uvode predsed-nik Skupštine grada i vladajući SNS. Poslovnik je izglasan sa 52 prema 17 glasova.
Zamenica predsednika Skupštine Branka Bežanov napravila je pauzu u zasedanju pošto je odbornik DS-a Goran Radojev odbio da napusti skupštinsku govornicu, što su pred-stavnici SNS-a i stranaka gradske koalicije protumačili kao opstruk-ciju rada Skupštine i razlog za do-nošenje novog poslovnika. Opozici-oni odbornici okupljeni oko DJB-a, SRS-a i DS-a podneli su 96 aman-dmana na predloženi tekst poslov-nika, ističući da se njime pokušava ućutkati opozicija a kritika predloga vladajuće većine svesti na najmanju moguću meru.
Sprečavanje maltretiranja odbornika. Predsednik Skupšti-ne grada Zdravko Jelušić, kao pred-lagač novog poslovnika, rekao je da donošenje novog dokumenta uređu-je odnose 78 odbornika u skupštin-skoj sali i da je u njemu izneto i isku-stvo njegovog učešća kao odbornika u skupštinskom radu četiri godine u prethodnom sazivu.
– Sedeo sam prethodne četiri go-dine u skupštinskoj sali, pažljivo pratio sednice i video da nešto ne funkcioniše jer smo imali sednicu koja je trajala 22 i po sata. Sedni-ca beogradske skupštine sa sličnim brojem tačaka dnevnog reda zavr-šila se za osam-devet sati. Tri-četi-ri čoveka maltretirala su u svojim razračunavanjima 74-75 odbornika i opstruisala rad Skupštine. Novim poslovnikom želimo da sprečimo pokušaje opstrukcije rada Skupšti-ne koji su odredbama postojećeg bile moguće – obrazložio je Jelušić.
Usklađivanje s republič-kim poslovnikom. Predsednik gradskog parlamenta rekao je da su ograničavanje vremena izlaganja na četiri sata po jednoj tački dnevnog reda, ali i replike i povrede poslov-nika usklađeni s poslovnikom Skup-štine Srbije.
– Bilo je 96 amandmana, deset smo prihvatili u dogovoru s pred-lagačima, a 30 amandmana se od-nosi na odredbe starog poslovnika koje nisu menjane, što je dokaz da ni njime opozicija nije bila zadovoljna – zaključio je Jelušić.
Jelušićeva prethodnica na čelu gradskog parlamenta Jelena Crno-gorac iz Jedinstvene Srbije rekla je da je nov poslovnik potreban zbog velikog problema koji je stvaralo ne-koliko odbornika zloupotrebljavaj-ći skupštinski rad u vreme njenog predsedavanja, zbog čega se na utvr-đivanje dnevnog reda gubilo po dva sata pa i više.
Šefica odbornika SNS-a Dina Vu-činić rekla je da je donošenje novog poslovnika bilo više nego transpa-rentno i da je pet od osam odbornič-kih grupa podržalo nov tekst i uče-stvovalo u njegovoj izradi.
Opozicija negodovala. Alek-sandar Bujić, šef odborničke gru-pe DJB-a, kazao je da je poslovnik tehnički dokument, a ovako kon-cipiran ipak dobija veću političku notu nego što bi trebalo. On smatra da se poslovnikom banalizuje rad skupštinskih službi, a kurirski po-sao prebacuje na sekretare odbor-ničkih grupa.
Šef odborničke grupe DS-a Velj-ko Krstonošić rekao je da se kvalitet poslovnika najbolje vidi kada se ode u opoziciju i da je njima postojeći poslovnik dobar jer se novim doku-
mentom pokušava ućutkati opozici-ja. Dodao je da pravo na obraćanje za skupštinskom govornicom ne tre-ba da određuje jedan čovek, to jest predsedavajući gradske Skupštine, jer su to odredili birači koji su gla-sali za odbornike.
Đurađ Jakšić, šef odbornika SRS-a, rekao je da je protiv ograničava-nja slobode govora odbornika, ali i članova Gradskog veća i gradona-čelnika, čija će izlaganja novim po-slovnikom takođe biti limitirana. Gradonačelniku i njegovom zame-niku govor će trajati do 20 minuta, a članovima Gradskog veća do deset. Ukoliko dođe u priliku da ima veći-nu za odlučivanje u gradskom par-lamentu, SRS će opozvati odluku o ograničavanju vremena.
Sedam važnih tačaka. Partij-ska koleginica Snežana Mušicki ka-zala je da će tim ograničenjem i od-bornici biti uskraćeni da čuju istupe članova Gradskog veća, pogotovo ako se budu obrazlagale neke obi-mnije tačke dnevnog reda kao što je budžet, smatrajući da to nije put da predsednik gradskog parlamenta nametne autoritet, već se to radi na drugi način.
Na sednici se raspravljalo o još sedam tačaka, među kojima su bile odluke o taksi prevozu, pristupanju Nacionalnoj asocijaciji lokalnih kan-celarija za mlade, izmena rešenja o obrazovanju Koordinacionog tela za borbu protiv nasilja u osnovnim i srednjim školama te davanje na ko-rišćenje motornih vozila novosad-skoj Policijskoj upravi.
Podsetimo da su na svečanoj sednici Skupštine grada održanoj u ponedeljak Oktobarsku nagradu dodelili Muzičkoj omladini, Udru-ženju penzionera i novinaru Nena-du Ćaćiću. Gradski deputati jedno-glasno su odlučili da Novembarsku povelju dobiju Lajoš Lukači, maj-stor koji 27 godina volonterski odr-žava sat na Petrovaradinskoj tvrđa-vi, i Radivoje P. Stojković, direktor Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj”. Nagrade će laureatima biti uruče-ne na svečanosti u Gradskoj kući 23. oktobra, povodom Dana oslo-bođenja Novog Sada. Za počasnog građanina Novog Sada izabran je francuski lekar i profesor Žan-Pjer Loc, zbog „nemerljivog doprinosa razvoju u oblasti onkologije” u No-vom Sadu.
Bilo je 96 amandmana,
deset smo prihvatili u dogovoru s
predlagačima, a 30
amandmana se odnosi na
odredbe starog
poslovnika koje nisu menjane,
što je dokaz da ni njime
opozicija nije bila
zadovoljna Zdravko
Jelušić
Autor: Marija Magdalena Idei Trifunović
22
kultura
20. OKTOBAR 2016.
Na Petom dunav-skom biznis-fo-rumu održanom na Novosadskom sajmu učesnici su istakli važnost evrointegracija za
mir i stabilnost zapadnog Balkana, što je i preduslov ekonomskog ra-zvoja.
– Prvog dana Gradu Novom Sadu je dodeljeno priznanje Dunavski cvet, a otvarajući skup, predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović re-kao je da veruje da će na skupu biti dogovoreni i konkretni projekti. Or-ganizatori ovog skupa su Medija in-vent, Univerzitet u Novom Sadu, In-stitut evropskih regiona iz Salcburga i SENS iz Sarajeva.
Pod sloganom „Svi za jednog, je-dan za sve”, Novi Sad je peti put oku-pio brojne ličnosti iz sveta biznisa, politike, diplomatije, nauke i kultu-re kako bi zajedno došli do projeka-ta, ali i novca iz evropskih fondova i privrede.
Zajednički interes zemalja koje se oslanjaju na Dunav, kao i osnovna ideja Dunavskog biznis-foruma jeste da poveže sredstva i ideje koje su do-datna razvojna šansa Vojvodine, izja-vio je na otvaranju skupa predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović.
– Naša zajednička ideja je zapravo ideja povezivanja, okupljanja što više energije, što više finansijskih sred-stava, potencijala, projekata koji će se realizovati u čitavoj Vojvodini pre-ko Dunavske strategije i njenih ele-menata koji mogu biti naša dodatna šansa. Na ovakvim poslovnim sa-stancima, na sastancima gde se su-sreću politika, ideje, biznis, privreda dodatno definišu prioriteti. Verujem da će makar deset dobrih projekata ili deset dobrih ideja naći svoje me-sto nakon održavanja Petog biznis-foruma – rekao je Mirović.
Za realizovane projekte i uspeh na izboru za Evropsku prestonicu kul-
Na Petom duNavskom bizNis-forumu dve hiljade učesNika razmotrilo traNsPortNe i logističke PoteNcijale duNava
Verujem da će makar deset dobrih projekata ili deset dobrih ideja naći svoje mesto nakon održavanja petog biznis-foruma – rekao Igor Mirović
Novom sadu nagrada dunavski cvet
ture, Novom Sadu je dodeljena nagra-da “Dunavski cvet”. Uz zahvalnost na priznanju, gradonačelnik Miloš Vučević istakao je da nam predstoji mnogo posla te da će Grad pokušati da deo realizuje i kroz javno-privatna partnerstva.
– Takav projekat već je spreman za Javno komunalno preduzeće Stan, koje se bavi održavanjem rasvete i stanova. Mi smo ponudili i spre-mamo da ponudimo privatno-javno partnerstvo za jedno JKP. Urađen je
elaborat, čekamo mišljenje Komisije za javno-privatna partnerstva Vlade Republike Srbije da bismo mogli na-staviti dalju realizaciju. Konkretno, hoćemo da s privatnim partnerima radimo Jut kreativ polis (Youth cre-ative polise) u Kineskoj četvrti. Grad ne može ni sam ni uz pomoć Pokra-jine i Republike da sve to finansira. Postoji interesovanje i predstavnika tradicionalnih zanata kao što je, re-cimo, kompanija Manuel, ali i nekoli-ko kompanije iz IT sektora, koje žele s nama da ulažu u Centar kreativne industrije grada Novog Sada – izjavio je Vučević.
Na Petom dunavskom biznis-fo-rumu oko dve hiljade učesnika raz-motrilo je transportne i logističke potencijale Dunava. Izneti su brojni predlozi i ideje o tome kako da grado-vi budu u službi građana, a privredne komore u službi ekonomske diploma-tije. Takođe, razmotrene su i mnoge ekonomske teme, od održivog razvo-ja do analize ekonomskih sistema u 14 podunavskih zemalja.
Ponudili smo privatno-javno partnerstvo za jedno javno komunalno preduzeće. Urađen je elaborat, čekamo mišljenje Komisije za javno-privatna partnerstva Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Autor: miloš dukić
2320. OKTOBAR 2016.
Svetlana Ražnatović Ceca, najveća balkan-ska folk diva, održaće u subotu, 12. novem-bra spektakularan koncert na Spensu. Koncert se održava u
sklopu velike internacionalne turne-je i promocije novog albuma pod na-zivom „Autogram”.
Album „Autogram”, koji je pre-mijerno izašao u junu ove godine i nosi 11 pesama, dosad na kanalu Ju-tjub ima preko 155 miliona pregleda. Neke od pesama s ovog albuma Ceca će premijerno otpevati baš za publi-ku u Novom Sadu!
Svetlana Ražnatović je u novembru 2013. godine održala dva koncerta u prepunoj sali novosadskog Spensa, a atmosfera s tih koncerata još uvek se prepričava. Na ovogodišnjem kon-certu, pored novih pesama, publika će moći da čuje i hitove s prošlih al-buma i da bude deo višesatnog izliva emocija i nepresušne energije.
O samom koncertu u Novom Sadu Ceca je izjavila:
– Radujem se i jedva čekam da ot-pevam nove pesme pred novosad-skom publikom. Publika u Novom-Sadu je ne vatrena, nego živi vulkan, i zaista je zadovoljstvo pevati pred njima.
Organizator i tehnički realizator koncerta je novosadska kompanija Studio Berar, koja je bila zadužena i za koncerte u Novom Sadu 2013. godine, a koja je već više od dve de-cenije vodeća kompanija u oblasti rasvete, ozvučenja, videa, kao i vi-šegodišnji saradnik na koncertima Svetlane Ražnatović.
Ulaznice po cenama od 1.500 do 5.000 dinara u prodaji su u prodajnoj mreži Gigstixa i Eventima, na blagaj-ni Spensa, kao i onlajn preko sajtova gigstix.com i eventim.rs.
Promocija albuma autogram i
koncert na SPenSu
Ceca ponovo u Novom Sadu
24 20. OKTOBAR 2016.
Da bismo mogli ra-zumeti prirodu britansko-američ-kih odnosa, treba koliko-toliko ra-zumeti Engleze.
– Ako u Engleskoj tražite suverenost, ne tražite je kod suverena jer ona tamo nije; ako tra-žite klupu u parku da se odmorite, ne tragajte za njom u parku jer ona tamo jeste, ali je park mahom priva-tan i zaključan, pa kao i da nije; ako vam kažu da će sutra biti lepo vreme, ne očekujte sunce nego da ne bude mnogo kiše... U Evropi revolucija obara poredak, u Engleskoj ga učvr-šćuje; u Evropi se obično diže protiv kralja, u Engleskoj je diže kralj...
Kromvel je izveo pravu revolu-ciju, ali je Englezi smotreno zovu građanskim ratom, dok slavnom revolucijom nazivaju beskrvnu oranžističku epizodu sačinjenu uglavnom od dosadnih čekanja i beskonačnih pregovaranja.
– I šta je bio rezultat engleske re-volucije? Najpre su s radošću zbacili kralja Čarlsa I da bi desetak godi-na kasnije jednako radosno na pre-sto doveli njegovog sina Čarlsa II. Prethodno je Henri VIII hteo samo novu ženu, a s njom je dobio i novu veru koju nije želeo – napisao je Pe-kić.
Ljubomora provincijalaca. Veliki pisac podseća nas i na knjiga Priredila: Isidora Filipov
Poraz u amerIcI najveća PobeDa engleske
historia magistra vitae est
Englezi su uvek bili drugačiji, za kontinentalce često paradoksalni. Borislav Pekić ih je kao emigrant dobro upoznao i secirao u Sentimentalnoj povesti Britanskog carstva. Duhovit, ironičan i ciničan, nimalo se nije ustezao da napiše šta misli, uostalom, u Engleskoj se tako nešto i očekuje. Ako je tamo rata uopšte bilo, jer ga naš veliki pisac naziva lovačkim vojevanjem.
Duhovita i cinična sentimentalna povest britanskog carstva borislava Pekića
25
Alana Lojda „Najzločestije doba: Ži-vot i vreme kralja Džordža III”. To delo počinje rečima:
– Na početku 18. veka Engleska je bila zemlja malih gradova i raspro-stranjenog stanovništva, još siro-mašnija od Holandije i Francuske, ali sa stalnim poljoprivrednim i in-dustrijskim razvojem.
Tako počinju i druge knjige koje se bave engleskim 18. vekom, a za-tim nastavljaju tvrdnjom da je Lon-don velik grad premda dobrim de-lom u ruinama, da su putevi očajni a kriminal u porastu, da je potroš-nja pića ravna potrošnji hrane...
U tom 18. veku Englezi su već imali kolonije širom sveta, poseb-no u Severnoj Americi. I tamo se dogodila velika promena.
– Američka revolucija u Enciklo-pediji Britanici nazvana je tako bez ikakvog vidljivog povoda, osim možda da bi je i Amerikanci imali. Pod revolucijom bi trebalo podra-zumevati isključivo bazičnu prome-nu društvenog sistema, a u Americi se radilo o ratu za nezavisnost. U 18. veku tamo je bilo 13 ljubomornih kolonija, provincijalnih u mišljenju, izolovanih neizmernim prostran-stvom, prirodnim preprekama i socijalnoekonomskim razlikama. One su 1754. godine u Olbaniju u najkritičnijem času propustile da se ujedine u borbi protiv Francu-za pa je bilo malo verovatno da se će se ujediniti u miru, i to oko pre-govora s Englezima povodom im-perijalnog pitanja kome su odricali urgentnost.
Cena slobode. Bilo je to u vre-me kad je Britanija završila ko zna koji rat protiv Francuske i dobro ispraznila kasu.
– Premijer Grenvil odlučio je da novac prikupi i tako što će u ame-ričkim kolonijama uvesti takse-ne marke na službene dokumente. Kralj Džordž tamo je držao trupe odevene u crvene kapute, uglavnom sastavljene od njegovih zemljaka Nemaca. Englezi su ratovali pro-tiv Francuza i isterali ih iz Kana-de. Grenvil je smatrao da deo ratnih napora treba da plate i američki ko-lonisti, zapravo svoju slobodu.
U finansijskom smislu, zahtev je bio ništavan.
– Ali doseljenici nisu hteli ni da čuju za njega zbog ustaljenog otpo-ra prema nečemu novom, ali i zbog realne opasnosti da jednu taksu uvek sledi druga. Osim toga, ko-lonisti nisu imali predstavnika u britanskom parlamentu pa ih se ni porez nije ticao. Od krune su traži-li najpre predstavnike pa onda po-rez. Nisu ih dobili pa na takse nisu
pristali.Dogodilo se ono čega su se kolo-
nisti plašili.
Lordovi i traperi. Premijer lord Četam tražio je da Amerikan-ci konačno počnu da brinu o svo-joj bezbednosti. A oni opet traže predstavnika u parlamentu, i opet su odbijeni. Nije nemoguće da ra-zlog odbijanja leži u tome što su uglađeni plemići s užasom gledali na mogućnost da među njih sednu traperi sa šubarama od dabrovine. Umesto toga, nameti su se množili. Englezi uvode uvozne takse na sta-klo, hartiju i čaj.
Ali to ni izdaleka nije dovoljno za pobunu kolonista protiv matice.
– Londonu su suprotstavila samo šačica bučnih radikala s Adamsom na čelu. Većina, naročito južnjački veleposednici i pamučni magnati, lojalni su kruni. Ne vole, doduše, Džordža III, ali njegovo nemačko veličanstvo ne vole ni Englezi.
Bostonska čajanka. Na vrteš-ki zvanoj engleski premijer došao je red na lorda Norta.
– Bio je najmudriji od svih pret-hodnika, ali paradoksalno za njego-vog mandata počinje rat s kolonija-ma. Nort je opozvao sve takse, osim one za čaj. To nisu bili ozbiljni nov-ci, taksa na čaj zadržana je samo da bi se umirili britanski parlamentar-ci. Ali ni to više nije bilo dovoljno. U bostonskoj luci, kao znak protesta, tovar čaja prosut je u more. Engle-ski ponos bio je smrtno povređen, a Nort prisiljen da nevoljno reaguje.
Odgovor krune bio je drastičan.– Bostonska luka je zatvorena,
suspendovan je ustav kolonije Ma-sačusets, a politička suđenja Ame-rikancima prebačena su u Englesku. Sasvim dovoljno da se svi kolonisti ujedine, bez obzira na to da li su rojalisti ili pobunjenici. Posle osam godina svađa oko taksa, sukob je skočio na nov nivo. Prve krvave čarke 1775. godine kod Leksingto-na i Bunker Hila između Britanaca u crvenim mundirima i dobrovo-ljaca u kožnim dronjcima otvaraju rat za američku nezavisnost. Kra-jem godina Kongres je poništio sve konstitucionalne veze s britanskim parlamentom, a 4. jula 1776. godine potpisivanje Deklaracije o nezavi-snosti utemeljilo je Sjedinjene Ame-ričke Države.
Deponija lopova i prostitutki. Severnoameričke kolonije imale su 1700. godine 200.000 stanovnika, a 1770. već dva miliona.
– Engleza je bilo više nego u bilo kojoj drugoj britanskoj koloniji, ali
20. OKTOBAR 2016.
veze su slabile umesto da jačaju. Paradoks je samo prividan. Preci Engleza u Americi su ili nasilno iseljeni ili su sami pobegli. O ne-milostivoj pradomovini ni potom-ci nisu mogli imati naročito mi-šljenje. Irci i Škoti tek nisu voleli Britaniju, kao ni Nemci, Francuzi i ostali Evropljani. S druge strane, prosečan Englez smatrao je Ameri-ku deponijom za lopove, bankrote i prostitutke za koje u nadoknadu dobijaju duvan. Ali većina o Ame-rici ništa nije mislila ni kad je Bri-tanija s njom vodila rat.
A on je trajao od 1775. do 1781. godine, s engleske strane neumeš-no i traljavo.
– S američke strane, u početku još uvek pretežno rojalističke, ništa bolje – uzdržano mada s nešto više entuzijazma, ali nikad oduševljeno. Britanski plan bio je da se izoluje srce pobune Masačusets, ali gene-ral Džon Borgonj, premda s nad-moćnim snagama, ne uspeva. Na-protiv, predaje se 16. oktobra kod Saratoge. Sve do kraja rata Englezi pokušavaju da Džordža Vašingto-na privole na odlučujuću bitku, ali uzalud. Pravih bitaka u celom ratu nije ni bilo – Amerika je dobila ne-zavisnost koju nije želela i rat koji nije vodila.
Kao Hanibal. Takvo lovačko vojevanje, slično jurnjavi Haniba-la za Fabijanom Kuntatorom tokom Punskog rata, može se voditi besko-načno pod uslovom da ima para.
– Englezi ih nisu imali, a onda je još došao nov rat s Francuzima i veza s Amerikom je presečena. Rat je 1781. godine najzad izgubljen. Kruna je priznala nezavisnost ko-lonije, ali su domaći istoričari poraz pripisali uplitanju Francuza, a ne sukcesivnoj gluposti engleskih vla-da i manijakalnom osećaju povređe-ne časti ludog kralja. Kako druga-čije nazvati suverena koji odbija da se rukuje s ministrima, ali se grli s hrastovima u šumi – piše Pekić.
Bilo u Americi revolucije ili ne, što se Francuske tiče, dileme nema.
– Da Englezi još za vreme Anžu-vinaca nisu izgubili posede u Fran-cuskoj, i njih bi zadesila Francuska revolucija, dobili bi svog Robespje-ra, svoju giljotinu i što je najgore – svoju revolucionarnu tradiciju. Da nisu izgubili američke kolonije i tako kumovali rađanju SAD, kako bi dobili prijateljsku državu koja će im u dva svetska rata u pomoć pri-teći i bez koje bi, sumnje nema, u oba bili poraženi? Zato je poraz u Severnoj Americi najveća pobeda u istoriji Engleske – smatra Pekić.
Englezi pokušavaju da Džordža Vašingtona privole na
odlučujuću bitku, ali uzalud. Pravih
bitaka u celom ratu nije ni bilo – Amerika
je dobila nezavisnost
koju nije želela i rat
koji nije vodila
26
novosađani
20. OKTOBAR 2016.
Limanci ponovo prvaci sveta u basketu!Selektor Saša Đorđević pozvao reprezentaciju 3x3 da se oproba s Teodosićem, Raduljicom, Jokićem...
Dušan Domović Bulut proglašen je za MVP-ja i prvog strelca turnira, finale je završio s krvavim laktom, usnom i dresom, ali je trojke pogađao iz nemogućih situacija i na petoparcu Amere slao po burek
20. OKTOBAR 2016. 27
Limanci ponovo prvaci sveta u basketu!Selektor Saša Đorđević pozvao reprezentaciju 3x3 da se oproba s Teodosićem, Raduljicom, Jokićem...
Dušan Domović Bulut proglašen je za MVP-ja i prvog strelca turnira, finale je završio s krvavim laktom, usnom i dresom, ali je trojke pogađao iz nemogućih situacija i na petoparcu Amere slao po burek
– Kraljevi su se vratili na tron! Upravo tu gde je trebalo da bude-mo. Bilo je ovo dobro rivalstvo iz-među Amerike i Srbije, samo što oni nisu navikli na naš sistem igre, a mi smo već videli ekipe koje igraju slič-no kao Amerika. Mislim da je upra-vo to i bilo iznenađenje u finalu za njih. Mi smo znali šta da očekujemo od njih i igrali smo dobro. Smatram da naša najbolja igra ne može da se poredi ni s čijom najboljom igrom, jer smo mi u tom najvažnijem mo-mentu najbolji. Celo prvenstvo igra-li smo na odličnom nivou i nadamo se i sledeće godine zlatu za repre-zentaciju Srbije – rekao je Bulut.
Za grb daju trista posto. Marko Ždero kaže da su imali na-poran dan u svakom smislu te reči.
– U četvrtfinalu igrali smo s Ho-landijom, koju dugo već poznajemo i s kojom smo se sretali već na ve-likom broju turnira. Posle njih smo imali susret s nezgodnom Španijom i kao šlag na torti igrali smo finale s Amerikom. Za svakoga od nas ne-verovatna je stvar kada nastupamo za reprezentaciju. Kada je državni grb u pitanju, damo trista posto svo-jih mogućnosti u svakoj utakmici, a tako je bilo i večeras protiv Amerike. Utakmica je bila neizvesna do polo-vine, a od sredine počeli samo da se odvajamo lagano da bismo utakmicu priveli rutinski kraju. Hteo bih svi-ma da zahvalim, naročito ljudima iz Srbije koji su došli ovde da nas podr-že, ali i ljudima u zemlji koji su nas pratili. Ta energija nam je neophod-na i mi je osećamo i, naravno, uz nju je i nama lakše – objasnio je tajnu velikog uspeha Ždero.
Velika podrška srpskih navi-jača. Marko Savić teško može naći pravu reč da opiše osećaj posle titu-le prvaka sveta iako im je druga.
– Mučilo me je to što smo pre dve godine na Svetskom prvenstvu u Moskvi izgubili u finalu od Katara, a taj rezultat je bio slabo ispraćen iako se radilo o srebru. Na tu me-dalju gledalo se kao na neku vrstu neuspeha. Međutim, baš to nam je dalo krila i motivisalo nas da prika-
žemo najviše što možemo, i to baš protiv favorizovanih Amerikanaca. U finalu smo pokazali da smo najbo-lja ekipa na svetu, a da je to drugo mesto pre dve godine bilo samo naš loš dan – rekao je Savić.
Naš zlatni igrač zahvalio je svim ljudima koji su došli da ih podrže u velikom broju.
– Prvenstvo sveta bilo je u Kini, ali naših navijača je bilo toliko da su nam u pojedinim trenucima davali vetar u leđa. Sve vreme smo verovali u sebe iako smo igrali protiv fizič-ki dominantnijih igrača SAD. Na-stavljamo da se borimo dalje. Ovo je peta medalja sa šestog zvaničnog takmičenja na reprezentativnom ni-vou, nadamo se da će ih biti još i da ovo neće biti poslednje svetsko zlato – najavljuje Savić.
Biće još zlata. Dejan Majstoro-vić istakao je da je neverovatan ose-ćaj osvojiti zlatnu medalju za Srbiju, i to protiv Amerike u finalu.
– San mi se ostvario napokon po-sle dve srebrne medalje – na Svet-skom i na Evropskom prvenstvu, kao i bronzane na Evropskim igra-ma. Napokon sam osvojio i zlato. Moji saigrači znaju kakav je to ose-ćaj osvojiti zlato za Srbiju pošto su 2012. godine bili svetski prvaci u Atini, tako da za njih ovo nije ni-šta novo. Igrali smo zaista veoma dobro i dali smo sve od sebe, borili smo se jedan za drugog. Presrećni smo svi, naravno, i smatram da smo potpuno zaslužili ovu zlatnu meda-lju. I biće toga još sigurno – kaže Majstorović.
Ovo je bilo treće uzastopno finale Svetskog prvenstva za srpske baske-taše. Na premijernom izdanju ovog FIBA takmičenja 2012. godine u Ati-ni savladali su Francuze u finalu, a pre toga Amerikance u četvrtfina-lu i Špance sa NBA asom Horheom Garbahosom u grupi. Pre dve godi-ne u Moskvi ih je porazio Katar, ali u Kini im nije bilo ravnih. U polufi-nalu su bili bolji od Španije (17 : 13), u četvrtfinalu od Holandije (22 : 10), dok su u grupnoj fazi redom pobe-đivali Novi Zeland sa 20 : 17, Katar sa 21 : 16 i Rusiju sa 21 : 14.
Reprezentacija Srbi-je osvojila je zlatnu medalju pošto je u finalu Svetskog pr-venstva u kineskom Gvangdžuu u baske-tu 3x3 savladala Sje-
dinjene Američke Države sa 21 : 16 i tako im se na neki način revanširala za poraz naše selekcije u košarci u finalu Olimpijskih igara u Riju.
Ulaz, šut, skok u napadu... Srpski tim u sastavu Dušan Domo-vić Bulut, Đorđe Majstorović, Mar-ko Ždero i Marko Savić bio je bez premca tokom celog turnira, a po-sebno impresivni bili su u susretu za zlatnu medalju. Predvođeni sjaj-nim Dušanom Domovićem Bulutom, MVP-jem i prvim strelcem turnira, nadigrali su Amerikance tri minuta pre isteka vremena. Celu utakmicu igrali su veoma hrabro, a kad su gu-bili 12 : 10, krenula je prava košar-kaška rapsodija. Ulaz, šut, skok u napadu... Ameri više nisu znali šta ih je snašlo.
Selektor seniorske reprezentacije Srbije, osvajača srebrne medalje na Olimpijskim igrama u Riju, Aleksan-dar Đorđević uputio je čestitku 3x3 reprezentaciji Srbije koja je u Kini osvojila zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu, drugu u istoriji naše ze-mlje.
– U nizu vaših sjajnih uspeha, kao i generalno srpske košarke prote-klog leta, dodali ste još jednu zve-zdicu našoj trofejnoj igri pod obru-čima! Sve čestitke za veliki uspeh i samo napred! P. S. Moj poziv od pre dve godine da dođete na jedan od treninga seniorske reprezentacije i odigrate basket s mojim momcima i dalje stoji – poručio je zlatnim srp-skim basketašima Đorđević.
Rivalstvo Srbija – SAD. Du-šan Domović Bulut je sa 58 poena bio najbolji strelac turnira. Finale je završio s krvavim laktom, usnom i dresom, ali je trojke pogađao iz ne-mogućih situacija i na petoparcu Amere slao po burek. I odlučujući koš je postigao preko ruke i ćoška u padu.
Autor: Miloš Dukić
U finalu smo
pokazali da smo
najbolja ekipa na
svetu pobedivši
favorizovane Amerikance,
a drugo mesto pre
dve godine u Moskvi
bilo je samo naš
loš dan Marko Savić
28 20. OKTOBAR 2016.
Драги суграђани,
Молимо вас да на време плаћате рачуне за грејање и тако обезбедите топлину својих домова током зимских дана.
Само заједничким одговорним понашањем можемо унапредити квалитет становања, a нашем Новом Саду осигурати место у друштву уређених европских градова.
Захваљујемо се свим Новосађанима који су препознали значај несметаног функционисања комуналног система и редовним измирењем својих обавеза омогућили нашем граду да се развија и иде путем свеопштег напретка.
Ваша Новосадска топлана
2920. OKTOBAR 2016.
KaKo je došlo do promene predsedniKa sudijsKe Komisije?
radoman više nije prvi čovek sudijske organizacije
miroslav Radoman sme-njen je s mesta pred-sednika Sudijske ko-misije FSS-a, što je bio povod da se obrati javnosti.
– Ne želim da se bra-nim jer nemam ni zbog čega i ni zbog koga, ali reći ću da se struka ne ceni, da se pravila ne poštuju i da u srpskom fudbalu neće odlu-čivati profesionalci, već interesi koji nemaju veze ni s poštenjem ni s igrom. O meni go-vori karijera duga 24 godine, od kojih 20 go-dina provedenih u Uefi i Fifi. Sudio sam 180 utakmica, od kojih 11 derbija i sedam finala kupa, pa sam kao sudija dobio Oskara za naj-boljeg sudiju u našoj zemlji, kao priznanje za moj pošten rad na fudbalskom terenu. A sad sam sramno smenjen na nestručnim sedni-cama, kojima nismo ni prisustvovali mi koji smo smenjeni.
Miljenici fss-a. Potom je organizaci-ja sudija Fudbalskog saveza Srbije objavila osam razloga zbog kojih je Miroslav Rado-man smenjen s mesta predsednika Sudijske komisije.
– Tvrdi se da nije uskladio listu sudija i posmatrača suđenja s preporukama Uefine sudijske konvencije zbog čega je, kako je sa-opšteno, stigla opomena Sudijske komisije Uefe pa su tako ugrožena sredstva koja FSS dobija na osnovu primene Uefine sudijske konvencije. Takođe, navodi se da Radoman nije imao ravnopravan tretman među sudi-jama jer su prednost imali njegovi miljenici, dok su sudije iz elitne grupe, s Miloradom Mažićem na čelu, delegirane i dobijale pravo da sude tek poneku utakmicu...
Radoman kaže da je na čelo Sudijske ko-misije postavljen sam pre četiri meseca i da je tad FSS zahtevao da zaustavi uništavanje moralnog lika sudija.
– Hteo sam da uvedem kvalitet, znanje i poštenje kao kriterijume za izbor sudija, da napravim nove Mažiće, da delegiram sudije nezavisno... Međutim, sastav Sudijske komi-sije koju sam zatekao bio je nespojiv i oteža-vao mi je posao predsednika. Zoran Petrović i ja bili smo jedini članovi koji su postavljeni na osnovu ostvarenog rejtinga u suđenju.
Gaženje kriterijuma. Ostali su došli na inicijativu predsednika klubova i pred-sednika regionalnih saveza.
– Ali to ne bi ni bio takav problem da jedan od članova nije zaposlen kod potpredsednika FSS-a, a drugi politički angažovan i nekom-petentan za rad u Sudijskoj komisiji. Treći član komisije bio je postavljen na zahtev biv-
ših rukovodilaca FSS-a, koji su prethodnih decenija sudijsku organizaciju Srbije i doveli u ovo stanje.
U želji da zaista uvedem kvalitet i znanje kao kriterijume za izbor sudija, u julu smo održali eliminacioni seminar na kome je prvi put analizirano stanje fizičkih sposobnosti i znanja sudija.
– To su bili jedini kriterijumi za ulazak sudija na zajedničku listu Superlige ili op-stanak na njoj. Osam sudija i određeni broj posmatrača suđenja nije zadovoljilo fizičke norme ili testove znanja. Nekoliko sudija je prihvatilo rezultate testiranja i sami su se povukli, ali za neke sudije pojedini predsed-nici fudbalskih klubova i regionalnih saveza, direktno ili indirektno, ipak su urgirali da ostanu na listi. I sam predsednik FSS-a zah-tevao je da određene sudije ostanu na listi do septembra kada bi on na skupštini, na kojoj može samostalno da odlučuje, bez pritiska regiona, to i sproveo – tvrdi Radoman.
Perspektivni četrdesetogodišnja-ci. Već tada je bilo jasno da FSS, ali i deo komisije o kome sam govorio, nisu bili spre-mni da promene svoj stav i rade isključivo za dobrobit fudbala.
– Nestručnost, nepoštenje i bahatost ponovo postaju sastavni deo slike srpskog fudbala. Stoga ne treba ni da čudi što je bilo konflikata među nama. Pitam se da li sam smenjen zato što smo branili stru-ku i imali pošteno suđenje na utakmica-ma Novi Pazar – Crvena zvezda i Partizan – Rad, ako nismo hteli da prekršimo Sudij-sku konvenciju Uefe i javno iznosimo ana-lizu suđenja utakmice Spartak – Partizan? Ili zbog toga što nisam hteo da poslušam da se skine delegiranje sudija za nastupa-juće mečeve, što je presedan u istoriji rada Sudijske komisije jer je direktno narušena njena autonomnost? Ili da pokleknem pod pritiskom predsednika FSS-a da se prome-ni delegiranje?
20. OKTOBAR 2016.20. OKTOBAR 2016.30
sport
IZ MOG UGLA
Jovan Tanurdžić
Stvarno to umeju u Veslač-kom kubu „Danubius 1885”. Sezona je okončana daljin-skom regatom na Dunavu uz učešće čak 190 takmiča-ra iz devet klubova iz Srbi-je i Hrvatske. VK „Iktus” iz
Osijeka tradicionalno je bio učesnik, a na sedam planiranih trka epitet najuspešni-jeg kluba pripao je beogradskom Partizanu. Crno-beli veslači osvojili su četiri zlata, dva najsjajnija odličja pripala su takmičarima iz Osijeka i Grafičaru. Ipak, i to posebno ističem, najviše odličja osvojili su veslači domaćina – po pet zlatnih, četiri srebra i bronzu.
Vredno je pažnje da su marljivi veslački
poslenici kluba osmislili i organizovali Me-morijal „Katarina Kunović” u znak sećanja na tragično nastradalu veslačicu Danubi-jusa 1885. U ovoj trci četveraca kadetkinja trijumfovale su takmičarke iz Osijeka, koje su Katarinini roditelji nagradili posebnim peharom.
Memorijalna trka ženskih posada četve-raca skulova postaće tradiija. Inače, pre po-četka ove trke kršten je nov čamac imenom Katarine Kunović. Bilo je veoma emotivno i ovom činu prisustvovale su drugarice i dru-govi kao i porodica rano preminule Katari-ne. Kako je naglasio prvi čovek struke u Da-nubijusu 1885. Petar Ibročić, u ovom klubu zaborava nema. Pamte se svi oni koji su bili deo jednog od najstarijih i najtrofejnijih no-
vosadskih sportskih klubova.Katarina je nastradala u maju prošle go-
dine kad je na treningu veslala u jednosedu i najverovatnije, okrenuta leđima, udarila u baržu.
Tako to rade u Veslačkom klubu „Danubius 1885”Memorijal „Katarina Kunović” postaje tradicija, a jedan nov čamac dobio je ime tragično nastradale takmičarke
Sezona je okončana daljinskom regatom na Dunavu uz učešće 190 takmičara iz devet klubova iz Srbije i Hrvatske
20. OKTOBAR 2016.20. OKTOBAR 2016. 31
ISSN 2406-2022
![prvaci UK 2016 [režim kompatibility] · Univerzitní knihovna ZČU Pedagogická knihovna - Klatovská 51 FPE + studovna - Veleslavínova 42 Knihovna Bory - Univerzitní 18 FAV, FEL,](https://img.dokumen.tips/doc/110x75/5f0b54c67e708231d42ffccc/prvaci-uk-2016-reim-kompatibility-univerzitn-knihovna-zoeu-pedagogick-knihovna.jpg)
