Računovodstvena

analiza politika i

procena primenjenih u

pripremi finansijskih

izveštaja

Materijalne pretpostavke analize finansijskih

izveštaja Materijalne pretpostavke analize finansijskih izveštaja odnose se na obezbeđivanje u

poredivosti finansijskih izveštaja.

Osnovni cilj finansijskog izveštavanja jeste priprema i prezentacija fer i istinitih

finansijskih izveštaja.

Profesionalna računovodostvena regulativa kao pretpostavka

materijalno ispravne sadržine finansijskih izveštaja

Profesionalna računovodstvena regulativa obuhvata propise koje kreiraju i usvajaju

relevantne profesionalne organizacije, a čija se primena zasniva na poimanju njihove

korisnosti za finansijsko izveštavanje i profesionalnoj odgovornosti priređivača

finansijskih izveštaja

Profesionalna računovodstvena regulativa se može definisati kao skup svojevrsnih

sporazuma računovodstvene struke sistematizovanih u vidu koncepata, standarda i

kodeksa, kojim se bliže određuje računovodstveni tretman i postupanje profesionalnih

računovođa prilikom odmeravanja i obelodanjivanja pojedinih poslovnih događaja i

transakcija u finansijskim izveštajima

Računovodstveni standardi

Računovodstveni standardi ili standardi finansijskog izveštavanja su merodavna

pravila i principi, ustanovljena u vidu teorijsko – metodoloških objašnjenja i

uputstava, primenljivih u pripremi i prezentaciji finansijskih izveštaja. Standardi

povećavaju kvalitet finansijskih informacija, čineći izveštaje privrednih

subjekata razumljivim i podržavajući njihovu uporedivost.

Uloga računovodstvenih stadarda:

redukuju računovodstvene alternative u pripremi finansijskih izveštaja u

granicama racionalnosti, kako bi se postigla njihova uporedivost u poslovnom

odlučivanju,

obezbede viši nivo transparentnosti i tržišne discipline, putem propisivanja

računovodstva na određenom području,

kao instrument regulatornih tela, obezbede viši nivo računovodstvene

tačnosti.

Računovodstveni standard obuhvata tri komponente.

1. U prvom delu je sadržan opis problema koji standard obrađuje.

3.Drugi deo je prikaz postupaka za rešenje istog. Postupci su utvrđeni kroz diskusiju ili putem

istraživanja fundamentalne osnove.

3. Treći deo obuhvata propisano rešenje. Računovodstveni standardi mogu biti više ili manje

detaljni i decidentni kod regulisanja računovodstvene materije. U zavisnosti od nivoa analitičnosti

u pristupu, standardi mogu biti zasnovani na pravilima i principima.

UK GAAP, US GAAP i MSFI/MRS – sistemi računovodstvenih standarda od međunarodnog značaja

UK GAAP, US GAAP и МСФИ/МРС – системи

рачуноводствених стандарда од међународног значајаСистем стандарда МСФИ UK GAAP US GAAP

Систем стандарда Међународни стандарди

финансијског

извештавања

(International Financial

Reporting Standards –

IFRS)

Општеприхваћени

рачуноводствени

принципи (Велика

Британија)

(Generally Accepted

Accounting Principles –

GAAP)

Општеприхваћени

рачуноводствени

принципи (САД)

(Generally Accepted

Accounting Principles –

GAAP)

Доносилац Одбор за међународне

рачуноводствене

стандарде

(International Accounting

Standards Board

IASB)

Савет за финансијско

извештавање

(Financial Reporting

Council – FRC)

Одбор за стандарде

финансијског

рачуноводства

(Financial Accounting

Standards Board) FASB

Примена 126 јурисдикција Уједињено Краљевство

и Република Ирска

САД

Концептуални оквир Заснованост на

принципима

Заснованост на

принципима

Заснованост на

правилима

Обим смерница Мањи обим смерница за

индустријске гране

Мањи обим смерница

за индустријске гране

Већи обим смерница

за индустријске гране

Regulativa 1606/2002/EC kojom se nalaže da sva

preduzeća čijim se hartijama od vrednosti trguje na

organizovanim tržištima kapitala na području Unije, a

koja pripremaju konsolidovane finansijske izveštaje

primenjuju okvir MSFI/MRS

MSFI/MRS

MSFI je „visokokvalitetan, međunarodno priznat, skup računovodstvenih

standarda, razvijen od strane IASB, sa svrhom povećanja

transparentnosti, odgovornosti i efikasnosti na finansijskim tržištima

širom sveta.“ Koncipiranje i implementacija MSFI zasniva se na sledećim

činjenicama:

standardi su uglavnom razvijani bez učešća državnih organa, te kao takvi

nemaju za cilj podmirivanje političkih zahteva, niti služe potrebama

poreskog računovodstva,

utemeljenje na principima, čime se akcenat stavlja na ekonomsku

suštinu, a ne pravnu formu finansijskih transakcija prezentovanih u

finansijskim izveštajima,

standardi podržavaju veću primenu fer vrednosti u odnosu na koncept

istorijskog troška;

sužava se mogućnost menadžmenta da manipuliše čvrstim pravilima na

načine koji mogu biti dozvoljeni unutar pojedinih računovodstvenih

sistema npr. skriveni gubici

Компоненте МСФИ/МРС ОКВИРА

MSFI

Veliki entiteti sa javnom

odgovornošću

Obuhvataju:

Predgovor MSFI ,

Konceptualni okvir za

finansisjko izveštavanje,

MRS koje je doneo IASC,

Tumačenje Komiteta za

MSFI,

Tumačenja stalnog

komiteta(SIC),

Praktična saopštenja IASB -

а

MSFI za MSP

Namena: mali i srednji

entiteti

Pored MSFI/MRS profesionalna regulativa obuhvata još nekoliko

elemeta i to:

- Kodeks profesionalne etike za računovođe,

- Međunarodni računovodstveni standardi/Međunarodni standardi

finansijskog izveštavanja,

- Međunarodini standardi revizije,

- Nacionalni standardi za sticanje profesionalnih zvanja

- Nacionalni standard za softver

Računovodstveni principi u funkciji materijalne ispravnosti finansijksih

izveštaja

Sveremena računovodstvena teorija i praksa bliska anglosaksonskom

pravu principe bilansiranja deli na :

- osnovne principe finansijskog računovodstva;

- principe kojima se reguliše vrednovanje bilansnih pozicija;

- principe koji se ponašaju kao odstupanja ili ograničenja;

Pretpostavke finansijksog računovodstva se baziraju na sledećim

principma:

1. Princip računovodstvene jedinice

2. Princip novčanog merila

3. princip kontinuiteta poslovanja

Postoje pet principa kojima se regulišu računovodstvena vrednovanja:

1. Matching princip

2. Princip realizacije

4. Princip istorijskog troška

5. Princip objektivnog pristupa

6. Princip kozistentnosti

Principi koji se smatraju ograničavajućim u računovodstvenom

vrednovanju su:

1. Materijalnost

2. Konzervatizam

Matching princip

Ovaj princip predstavlja zahtev da se rashodi dodele onom vremenskom periodu u

kome su nestali prihodi u vezi sa njima.

Ako prihodi nastaju u istom obračunskom periodu u kome su nastali sa njima

povezani troškovi, onda se isti priznaju kao rashodi.

Ako će prihodi nastajati u više budućih obračunskih perioda onda troškove treba

priznati kao sredstva u bilansu stanja (npr. Osnovna sredstva, materijal i sl.)

Princip realizacije

Predstavlja nastavak matching principa i osnova je za iskazivanje i obračun rezultata

poslovanja.

Nabavka Prodaja proizvoda

faktora proizvodnje - i naplata

Proces realizacije

Razmena proizovoda i usluga za novac je trenutak realizacije

Proces prodaje proizvoda ili usluga sastoji se iz dva dela:

a) izlaz proizvoda iz preduzeća

b) naplata proizvoda

U ovom procesu bitno je kada se neka realzacija priznaje kao prihod i to zahteva

ispunjenje nekih kriterijuma:

a) preneti rizici vezani za prozvode na kupca

b) prihod se može izmeriti

c) značajni troškovi vezani za prihode su ostvareni i mogu se izmeriti

d) priticanje ekonomskih koristi

Princip istojijskog troška

Princip istorijskog (stvarnog) troška. Navedeno računovodstveno načelo zahtijeva da se

imovina preduzeća i sve poslovne transakcije u toku životnog veka u knjigovodstvu

evidentiraju i u bilansu iskazuju u visini novčanog izdatka učinjenog radi realizacije te

poslovne transakcije (promene). Navedeno zapravo znači da:

a. ukoliko je imovina stečena kupovinom na tržištu (npr. roba, oprema i sl.), treba je

evidentirati u visini nabavne vrednosti;

b. ukoliko je imovina nastala (nastaje) kao rezultat sopstvenog rada preduzeća (gotov

proizvod, nedovršenja proizvodnja...), treba je evidentirati u visini cene koštanja,

odnosno u visini svih troškova koji su nastali da bi učinci preduzeća koji su izazvali

troškove uopšte i bili proizvedeni;

c. obaveze treba procjenjivati, odnosno vrednovati u visini novčanog primitka ili

novčanog ekvivalenta (npr. primljene robe) u trenutku nastanka obaveza. Drugim rečima,

obaveze treba evidentirati u visini nabavne vrijednosti.

Princip objektivnosti u računovodstvu

Ovaj pricnip predstavlja zahtev da se informacije dobijene iz

finansijskih izveštaja budu pouzdane i verodostojne. To znači da se

vrednovanje imovine, obaveza i kapitala, kao i prihoda i rashoda

vrši na osnovu verodostojen dokumentacije.

Nabavna vrednost i cena koštanja kao osnovize za vrednovanje

pozicija ispunjavaju sloveovog pricnipa, jer su objektivne,

verodostojne i dokumentovane.

Princip koezistentnosti

Za kvalitet finansijskih izveštaja je veoma važan princip konzistentnosti ili doslednosti. Uz princip nabavne

vrednosti, princip realizacije i sučeljavanja prihoda i rashoda, princip konzistentnosti treba da doprinese

utvrđivanju objektivnog periodičnog rezultata. Principom se zahteva dosledna primena usvojenih pravila i

postupaka za potrebe sastavljanja i prezentiranja finansijskih izveštaja. Pored formalnog kontinuiteta,

usvojene forme prezentiranja strukture bilansa stanja i bilansa uspeha, princip konzistentnosti podrazumeva

doslednu primenu odabranih računovodstvenih politika kao preduslov uporedivosti finansijskih izveštaja

tokom više obračunskih perioda. Princip konzistentnosti nalaže da, iako postoji sloboda izbora između

pojedinih računovodstvenih postupaka i metoda, preduzeća treba da odaberu one postupke i metode koje će

konzistentno koristiti u nizu sukcesivnih perioda. U posebnim slučajevima kada se određene

računovodstvene politike menjaju, potrebno je u napomenama uz finansijske izveštaje obrazložiti razloge

promene i kvantifikovati njihov uticaj na poslovni rezultat. Drugim rečima, ukoliko se rezultat poslovanja

menja zbog promene računovodstvenih metoda i postupaka, a ne zbog stvarnih poslovnih događaja, tu

činjenicu treba obelodaniti. Na taj način se obračunati periodični rezultati oslobađaju eventualnih efekata

promene načina procenjivanja i samostalnog ponašanja sa vrednostima u bilansu. Doslednost pomaže

investitorima i ostalim korisnicima bilansnih informacija u donošenju odluka, jer osigurava vremensku i

objektivnu uporedivost informacija. Navedeni principi bilansiranja, kao i postulati međusobno su povezani i

uslovljeni i kao takvi ne mogu se razmatrati odvojeno. Oni su neizbežno povezani u celinu i predstavlja.

Konzervatizam (opreznost)

Princip opreznosti. Ovo načelo (princip) prvobitno je formulisano s ciljem zaštite

interesa poverilaca, ali je danas njegova dosljedna primena jednako važna i za

vlasnike, zaposlene, državu i druge stejkholdere. Suština ovog načela svodi se na

zahtev za opreznim odmeravanjem imovine i obaveza, te rashoda i prihoda,

odnosno periodičnog rezultata preduzeća. Oprezno odmeravanje treba da spreči

precenjivanje imovine, potcenjivanje obaveza i utvrđivanje precenjenog

periodičnog rezultata .

Da bi se realizovao princip opreznosti neophodno je uvažavati određena ustaljena pravila: -

delovi imovine preduzeća mogu se procenjivati najviše po nabavnoj vrijednosti, odnosno po

ceni koštanja, pod uslovom da su ove vrijednosti na dan bilansiranja niže od tržišnih cena, a

ako to nije slučaj, treba proceniti i bilansirati po nižim, neto tržišnim cijenama.

- obaveze preduzeća u pasivi Iskaza o finansijskoj poziciji (bilans stanja) treba proceniti

najmanje u visini nabavne vrijednosti, odnosno u visini obaveza iskazanih u poslovnim

knjigama, pod uslovom da se za izmirenje obaveza ne zahtijeva veći iznos (suma) novca, a

ako to nije slučaj onda procenjivanje treba izvršiti po višoj vrednosti, nabavnoj vrednosti

uvećanoj za iznos troškova isplate ovih obaveza.

- Za procenjivanje i vrednovanje prihoda i rashoda, a radi izbegavanja

precenjivanja periodičnog rezultata preduzeća, neophodno je uvažavanje

principa realizacije i principa impariteta – nejednake vrijednosti.

Saglasno principu realizacije, u knjigovodstvu se mogu evidentirati i u bilansu

uspeha iskazati samo oni prihodi i rezultati koji su potvrđeni realizacijom,

činom prodaje na tržištu. Dakle, prihodi se priznaju onda kada su razumno

sigurni (ali ne i objektivno mogući).

Princip impariteta zahteva, nasuprot principu realizacije koji zabranjuje

iskazivanje nerealizovanih rezultata, iskazivanje nerealizovanih gubitaka,

odnosno da se izvesni negativni efekti (rezultati, gubici) koji su nastali iskažu i

pre njihove realizacije (potvrđivanja). Dakle, rashodi se priznaju onda kada su

razumno mogući. U kontekstu iznijetog, zaključka smo da postoji nejednak

tretman rashoda i prihoda, odnosno da će rezultat preduzeća biti utvrđen tako

što će se sučeliti realizovani prihodi s realizovanim, ali i nerealizovanim

rashodima poslovanja preduzeća

Računovodstvene politike ishodište primene MSFI/MRS

Pitanje izbora računovodstvenih olitika je pitanje materijalnog sadržaja

finansisjkih izveštaja.

Prema MRS 1 izbor računovodstvenih politika odnosi se na skup konvencija

izabranih od strane menadzmenta koje će biti korišćenje u bilansiranju

transakcija i pripremi i prezentaciji finansijskih izveštaja.

Koliki će uticaj izabranih računovodstvenih politika biti na finansijske izveštaje

zavisi od:

- udela određene pozicije u ukupnoj imovini, obavezama, kapitalu, prihodima i

rashodima;

- osnovnih obeležja odabrane metode;

- posmatranog vremenskog razdoblja

- i ostalih uslova.

Faktori koji utiču na kvalitet računovodstvenih informacija

Računovodstvena analiza treba da ukaže na stepen do kojeg računovodstveni sistem odražava

računovodstvenu realnost, kao i uticaj menadzmenta na prezentovanje realne slike o poreduzeću.

U teoriji i praksi su poznata tri faktora koja umanjuju vrednost finansisjkih izveštaja:

1. rigidnost standarda,

2. slučajne greške u proceni,

3. sistematske promene u računovodstvenim politikama.

Menadzment koristi diskreciona prava iz MSFI/MRS ili drugih nacionalnih standarda zbog:

a) restriktivnih kaluzula

b) kompeznacije i bonusi

c) korporativna kontrola

d) poreski motivi

e) zakonski propisi

f) zahtevi stejkholdera

g) zahtevi finansijskih tržišta

d) konkurentska politika

Osnovni elementi finansijske analize

Kvalitet računovodstvenih informacija može se analizirati

primenom sistematizovanog procesa koji se sastoji od

sledećih koraka:

a) identifikovanje računovodstvenih politika

b)proučavanje fleksibilnosti i primeni politika

c) procena računovodstvene stratetije

d) procena kvaliteta napomena uz finansijske izveštaje

e) identifikovanje kritičnih mesta

f) otklanjanje računovodstvenih distorzija za potrebe

analize