1

NEPRAVDA KOJU, S BISMILOM, INIMO

Nepravda je povreda prava drugih. Da bismo znali ta znai nepravda, ne mora nas niko tome

poduiti. Bez ikakvog naukovanja, znamo kada nam je neko stao na ulj. No, iako znamo za

tuu nepravdu nad nama, tee je otkriti ili sagledati nau nepravdu nad drugima. Nau

nepravdu teimo racionalizirati, obrazloiti, definirati, uokviriti u sistem ivljenja ili

miljenja, ili se jednostavno ograditi nunou djelovanja. Nepravda se ini zbog miljenja da

je nuna, iako Uzvieni Allah kae:

...A zalime emo da u njemu (Dehenemu) na koljenima klee ostaviti. (Kur'an,

Merjem, 72) A Allahov poslanik s.a.v.s., u hadisu kojeg prenosi Ebu Zerr, r.a., kae:

Rekao je Allahov Poslanik, s.a.v.s, da je Uzvieni Allah kazao: 'O robovi moji! Zaista sam

zulum zabranio samome Sebi, i uinio sam ga zabranjenim meu vama, pa nemojte biti

nepravedni jedni prema drugima.' (Muslim, 2577)

Brojni su razlozi injenja nepravde nad drugima, no u kontekstu skoranje situacije u Egiptu,

odnosno prvostepene presude na smrt nad 529 optuenika, meu kojima je i bivi predsjednik

hafiz Muhamed Mursi, bitna su nam dva razloga ili aspekta nepravde.

Prvi razlog ili aspekt nepravde, moemo nai u pitanju: kako moe, neki sudija, bez da trepne,

s bismilom na usnama, na bi gajri hak, osuditi na smrt 529 ljudi, meu kojima ima dobrih

muslimana? To to jo nisu pogubljeni, ne znai da nee, jer je u tim farsama od suenja

dosad ve smaknuto 1500 ljudi. Validno pitanje uzevi u obzir ajet iz Allahove Knjige:

Onome ko hotimino ubije vjernika kazna e biti Dehennem, u kome e vjeno

ostati; Allah e na njega gnjev Svoj spustiti i proklee ga i patnju mu veliku pripremiti.

(Kur'an, Nisa, 93) Odgovor na ovo pitanje je jednostavan. lanovi odreene drutvene grupe

imaju tendenciju titi druge lanove iste drutvene grupe, jer, navodno, ukoliko padne

drutvena grupa, past e i oni sami. Kada se ova presuda na smrt stavi u ovaj kontekst, daleko

je jasnije otkud ovolika nepravda i zato je ona nevidljiva poiniteljima nepravde. Nepravda

se racionalizira vlastitim preivljavanjem, odnosno vlastita egzistencija je uslovljena

injenjem nepravde. Zato sudija nije ni trepnuo kada je izrekao presudu. Kada se zna za ovo,

opet se moe postaviti pitanje da li je vrijedno ubiti da bi, navodno, ostao iv? To je opet isto

pitanje o injenju nepravde u ovom istom aspektu. No, ako ovaj aspekt nepravde spustimo na

nii nivo, vidjet emo, da i mi sami, ovakve nepravde, svakodnevno prakticiramo. Dananji

roditelji e braniti svoje dijete i kada je u krivu. Spremni su podizati pobune protiv uitelja,

nastavnika, profesora, mualima, kako bi ostali bez posla, samo da njihovi mezimci ostanu

ispravni. Ili, kolega je spreman braniti kolegu i kada je kolega ukrivu, a nautrb klijenata, jer

e mu kolega, moe biti, sutra zatrebati. I jedan i drugi sluaj, ukoliko bi se adekvatno,

2

financijski argumentirao ili ukoliko bi se poinitelj dovoljno zastraio, moe rezultirati

kojekakvim divljatvom. Ovo nije pokuaj, ne daj Boe, opravdavanja sudije iz Egipta, ve

pokuaj utvrivanja injeninog stanja. Veina nas bi, ukoliko bi bili adekvatno plaeni i

zastraeni, uinila isto to i egipatski sudija. A Uzvieni Allah kategoriki upozorava na ovu

vrstu nepravde:

I ne drite stranu onih koji nepravedno postupaju, pa da vas vatra pri; vi nemate

drugih zatitnika osim Allaha, inae, nema vam pomoi! (Kur'an, Hud, 113) Ukoliko se,

gore pomenuti, roditelj ili kolega nau na nekoj funkciji koja ima pravo na neku odluku, onda

je tu rije o sudu, odnosno presudi. Takve treba upozoriti hadisom Allahovog poslanika,

s.a.v.s., koje prenosi Burejde, r.a., da je rekao: Allahov poslanik, s.a.v.s., je rekao: 'Tri su

vrste sudija: dvojica e u Vatru, a jedan u Denet: ovjek koji zna istinu i sudi po njoj, on e u

Denet. ovjek koji zna istinu, a ne sudi po njoj i ini zulum u presudi, on e u Vatru. I ovjek

koji ne zna istinu i sudi ljudima po svom neznanju, on e u Vatru.' (Ebu Davud, 3573; Nesai

u Sunenul-Kubra, 3/461; Tirmizi 1322; Hakim, 4/90; Albani i Hakim - sahih); te hadisom

Aie, r.a., koja kae: ula sam Allahovog poslanika, s.a.v.s., da kae: 'Pozvat e se pravedan

kadija na Sudnjem danu, pa e imati tako teak obraun da e poeljeti da nikada u svome

ivotu nije presudio izmeu dvojice.' (Ibn Hibban, 1563, hasen; Bejheki, 10/96 sa dodatkom

... zbog hurme; tako i kod Ahmeda, 6/75)

Drugi razlog ili aspekt nepravde se moe nai u naoj tendenciji da za nae probleme ili

tekoe spremno pronalazimo krivce izvan sebe. Odnosno, uvijek je neko drugi kriv za moj

problem! Na malim ekranimo, u Egiptu, moemo vidjeti ene pod hidabom kako se

zauzimaju za kufr, odnosno moderno reeno sekularizam, naspram hafiza koji lei u zatvoru i

eka smrt. Za sve line i probleme u drutvu okrivljuje se neko drugi. U ovom sluaju hafiz

Mursi. Ovo nisu izolirani sluajevi. Postoji mnogo nezadovoljnika koji se mogu kupiti za

jeftine pare. Tako da sistem nema problema u traenju potpore za svoju ideolgiju. Teko je

povjerovati, da se muslimani koji klanjaju pet vakat namaza, zalau za kufr, odnosno mederno

reeno sekularizam. Teza koju je teko provariti, ali naalost prisutna i lahko provjerljiva.

Moe se postaviti pitanje kako je ovjek spreman prodati sebe, svoja vjerovanja i ideale za

jeftine pare? Odgovor se opet vraa na tendenciju okrivljavanja za svoje probleme drugoga a

ne sebe. Kada se desi problem, uvijek je lake kriviti drugoga, jo kada nam je neko spreman

platiti da nekoga blatimo, ak i lake. Umjesto da se kritizira nepravedni vladar, shodno

hadisu Allahovog poslanika, s.a.v.s., kojeg prenosi Ebu Seid El-Hudri, r.a.,:

Najbolji dihad je rije istine/pravde pred vladarom tiraninom! (Ebu Davud, 4344; Tirmizi,

2174; Nasai, 4209; Ibn Made, 4011; Albani - sahih); kritiziraju se oni kojima je nepravda

napravljena. Da nama, u Bosni, nije strano ovakvo nakaradno stajalite govori i injenica da

imamo svojevrsne poslovice koje to opisuju. esta je izreka meu enama: k'o da sam se na

Boga kamenicama bacala. Hoe rei, Uzvieni Allah me kanjava, a ja nisam kriv! Kriv je

neko drugi. Ako smo spremni kriviti Uzvienog Allaha za svoje probleme, jo lake je kriviti

Muslimansku brau ili hafiza Mursija. Velika veina nas bi rjeavala svoje probleme preko

3

tuih lea, a ako smo pri tome dobro plaeni, jo bolje. Koliko je opasno ovakvo nakaradno

stajalite, govori Allahov poslanik, s.a.v.s., u hadisu kojeg prenosi Abdullah ibn Amr, r.a.,:

Kad vidi moj ummet da se boji zalimu rei da je zalim, okreni se od njega. (Ahmad u

Musnedu, 2/190, br. 6784; Hakim u Mustedreku, 4/108, br. 7036; Hakim i Zehebi - sahih)

Dok ne budemo spremni da se uhvatimo u kotac s problemima i potekoama u ivotu, da ne

strahujemo ta e biti s nama, da priznamo svoje greke, te da se oslonimo na Uzvienog

Allaha, teko da e nam biti bolje.

Oba gornja razloga ili aspekta nepravde se mogu vratiti na nedostatak znanja i imana kod onih

koji ine nepravdu. A iman nije nita drugo do znanje. Imati iman znai imati znanje. to je

znanje rudimentarnije, iman je manji i obrnuto. Uzvieni Allah poduava pravdi u ajetu:

Mi smo izaslanike Nae s jasnim dokazima slali i po njima knjige i terazije objavljivali,

da bi ljudi pravedno postupali... (Kur'an, Hadid, 25)

Opasnost nepravde je u tome to su zalimi kratkog roka trajanja. Kuran je pun ajeta u kojima

se govori o tekoj kazni koja e pogoditi zalime, tirane, nepravednike, tlaitelje:

Eno kua njihovih, puste su zbog nepravde koju su inili! (Kur'an, Neml, 52);

A ona sela i gradove smo razorili zato to su stanovnici njihovi zulum inili i za propast

njihovu bismo tano vrijeme odredili! (Kur'an, Kehf, 59);

I zameo bi se trag narodu koji ini zlo (nepravdu), i neka je hvaljen Allah, Gospodar

svjetova! (Kur'an, Enam, 45)

Molim Uzvienog Allaha da nas naputi djelima kojima je On zadovoljan.