Šta Se Dešava Sa Hranom Koju Jedemo

8/19/2019 Šta Se Dešava Sa Hranom Koju Jedemo

1/14

[ta se de{ava sa hranomkoju jedemo?

Hrana je osnovna potreba svakog ìvog organizma. Qudska ishrana, kao izuzet-na interdisciplinarna tema, istovremeno ima pojedina~nu i grupnu dimen-

ziju, zato {to svako dete, svaka porodica, svako dru{tvo ima specijalan stav u odnosu na ishranu. Time je i davawe nau~nog odgovora na gorwe pitawe inte-resantno za svaku kulturu, a u vezi je i sa obrazovawem i zdravqem. Predlogkoji se ovde nudi nema pretenziju da postane model. On sugeri{e na~in na kojiistraìvawe moè biti vo|eno tokom li~nog istraìvawa samokontrolomili u grupi, uz sintezu koju formira celo odeqewe. Integri{e objektivna trans-ferzalna saznawa: vladawe jezikom usmeno-pismeno-slikom, traèwe liter-ature, argumentacija, konfrontacija znawa koja elaboriraju deca iz prihva-}enih i publikovanih znawa.Osim literature, uz ovaj tekst dat po temama, na}i }ete i dokumenta u formislika, video filmova i CD-ROM-ova koji su podeqeni u~enicima.

[ta se de{ava sa hranom koju jedemo? 43

c i k l u s 3

Slika 1


2/14

Mesto u programima

44 Predavawe nauka u {koli – ciklus 1, 2 i 3

– U ciklusu 1: aktivnosti otkrivene ~ulima, kulinarska iskustva mogu navesti na skup konsta-tacija i pitawa o ishrani. „[ta mogu, a {ta ne mogu da jedem?” „[ta volim, a {ta ne volim da jedem?“ „Kako dolazi do povra}awa?“ „[ta daje snagu?“ U~enici su nau~ili da pripremaju

jednostavnija jela; razlikuju ukuse: slatko, slano, kiselo, gorko. Ponekad im se ve} desilo daposle nekontrolisanog gutawa nekog predmeta (ko{tica vi{we, plasti~na kuglica) opaze dase onaizbacuje preko izmeta. Poznato je da se mala deca mogu zagu{iti kada progutaju kikirikiokrenut popre~no.

– U ciklusu 2: razmatra se dijeta, higijena ishrane i zuba. „[ta je dobro jesti?“ „Kako dobro jesti?“ „êmu sluè zubi?“ U~enici otkrivaju da u wihovoj porodici ili u {koli neki qudiimaju specijalan reìm ishrane iz zdravstvenih razloga (ne podnose neke supstancije, moraju da oslabe), iz estetskih razloga, ili zbog intenzivne sportske aktivnosti.

– U ciklusu 3: produbqeno istraìvawe u vezi s potrebama za hranom vodi do otkri}a op{teorganizacije digestivnog aparata i wegove uloge u ishrani. Zdravstveno obrazovawe imanau~nu osnovu.

Izvod iz programa Izvod iz primewenih dokumenata

Qudsko teloi zdravstveno obrazovawe

Najosnovnije razmatrawefunkcija ishrane (varewe,disawe i cirkulacija).

Specifi~ne sposobnosti Komentari

Sposobnost da se shvateput i transformacija hrane u digestivnim organima iwen prelazak u krv.

Sposobnost za kori{}eweraznih dokumenata(radiografija, kwige,multimedija).

Odabrati funkcionalan pristup,polaze}i od pitawa: „[ta sede{ava u tvom telu sa onim {tosi popio, {to si pojeo, svazduhom koji udi{e{?“, da bi se uspostavila veza izme|u razli~itih funkcija (disawe,varewe malih delova koji mogu

da pro|u kroz jedwak, a uneti su u sve organe tela ~ime se omogu}ujewihovo funkcionisawe).

– U starijim razredima izu~avaju se stadijumi hemijskih aspekata transformacije hrane, kao ikoncepti rastvorqivosti i difuzije.

– U sredwoj {koli se izu~avaju pojmovi povr{inske razmene, hemijskih reakcija i metabolizma u interakciji s konceptom energije.

Kori{}eni koncepti, konstrukcija

pojmova

Prvi nivo Drugi nivo

Put hrane 2. ciklus 3. ciklus

Mehani~ka transformacija hrane 2. ciklus 3. ciklus

Hemijska transformacija hrane 3. ciklus (podse}awe) stariji razredi, sredwa {kola

Funkcije enzima za varewe sredwa {kola

Rastvarawe hrane 3. ciklus stariji razredi

Difuzija kroz membranu 3. ciklus stariji razredi

Prelazak hrane u krv (krvotok) 3. ciklus stariji razredi, sredwa {kola


3/14

Mogu}a obrada teme

Prethodni ~as o ishrani moè biti uvod u temu

Po~etno pitawe Aktivnosti koje

vode u~enici

Jezi~ke

aktivnosti

Organizacija

odeqewa

Saznawa, znawa

i ve{tine

âs 1. Kuda prolazevoda i hleb?

Prihvatawe ikonfrontacijapredstava

Crteì,pismeno, usmeno.

Pojedina~no,po dvoje i celoodeqewe.

Komunikacijapomo}u teksta,{ema i govora.

âs 2. [ta ose}amo kada jedemo?

Posmatrawesebe, rad nadokumentima.

Usmeno, pismeno(izve{taj){ematizacije.

Po dvoje,pojedina~no.

Posmatrati,napraviti crteò posmatrawu.

âs 3. [ta se de{avakada gutamo?

Konstruisawemakete.

Usmeno, crte`(plan).

Grupe. Manipulacija,razmi{qawe.

âs 4. Kakofunkcioni{u organi za varewe?

Posmatraweìvotiwa.

Pismeno(izve{taj oposmatrawima), usmeno (pitawatokom disekcije).

Celo odeqewe(disekcija),pojedina~no(izve{taj).

Posmatrawe,razmi{qawe.

âs 5. [ta se de{ava sahranom u telu?

Traèwe litera-ture, sinteza.

îtawe, pisawe irazgovor.

Po dvoje, celoodeqewe.

Traèweinformacija:biblioteka,dokumentacionicentar,internet.

âs 6. Evaluacija. Crte`, pisawe. Pojedina~no. Preispitatiznawa ste~ena u okviru teme.

Uvod i po~etna diskusija o ishrani

O hrani

Postoje brojni na~ini za uvod u temu o hrani. Mogu}e je po~eti od ulogeporodice u vezi sa ishranom ili predloìti svakom u~eniku da iznese svoje

mi{qewe o pitawu hrane. Zapaàmo da ne jedemo svakog trenutka. Dru{tvenadimenzija susretatokom obeda ima posebno mesto u nauci o ishrani: moèmo sezapitati o posledicama grickawa noktiju ili uzimawa sode. Dok gojaznostpreti sve ve}em broju qudi, lo{a ishrana preti brojnim zemqama.

Neka pitawa koja su u~enici postavili svojim drugovima tokom diskusije su napisana na tabli; ona treba da podstaknu daqa pojedina~na razmi{qawa. Svaki u~enik pismeno odgovara u svom delu sveske za eksperimente i upotrebqava tebele{ke za u~e{}e u razmeni mi{qewakoja sledi. Evonekoliko mogu}ih pitawakoja je zabelè io nastavnik.

– [ta najvi{e voli{ da jede{?

– [ta ne voli{?

– Koja hrana ti daje snagu?– [ta ne voli{, ali treba da jede{? Za{to?

– [ta se de{ava kada ne jedemo?



4/14

Diskusija i pitawa

U nastavku navodimonekoliko ise~aka izsveskeza eksperimenteu~enika CM2.

– Pojedina~na gledi{ta:Izvod iz sveske (L): „Koja hrana daje snagu? Mislim da zeleno povr}e daje snagu

jer ima mnogo kalcijuma i vitamina, zato treba jesti dosta povr}a.“Izvodi iz sveske (R): „Hrana koja daje snagu je kivi jer ima vitamine. Tako|emislim da i spana} daje snagu. Supa tako|e mora da daje snagu jer u woj imamnogo povr}a. Volim bombone s vo}em i mentom. Ono {to ne volim a daje snagu je spana}.“Izvod iz sveske (A): „Namirnice koje daju snagu su: kivi, jabuke i drugo vo}e icerealije. Cerealije su dobre za probavu, ali ja ih ne volim.“

– Izve{taj o diskusiji koju su vodila ~etiri u~enika.U~enici imaju isto mi{qewe o ishrani. Nasuprot tome, u ovom stadijumu re~„sila“ ne predstavqa ni{ta precizno i nema nikakve veze sa nau~nim kon-ceptom sile. Ona}e postepeno biti zamewena re~ju „energija“. Na tom uzrastu, u~enici misle da vitamini i kalcijum daju „snagu“, kako se ~esto prikazuje u reklamama. Upravo su to namirnice koje ne vole da jedu, a koje, zamislite, daju

„snagu“... Nesumwivo, to je jedan od argumenata koji upotrebqavaju roditeqi dabi ih naveli da pojedu ono {to ne vole.

Po zavr{etku diskusije name}e se pitawe: Kako namirnice koje pojedemo mogu dati „snagu“ telu i omogu}iti mu da „raste“?Nastavnik mò e predlò iti u~enicima da odu i pitaju sportiste (ako je nekiklub blizu {kole) ili u medicinsku {kolu, ili pak da na|u u kwizi {ta treba jesti i piti pre i tokom takmi~ewa da bi se dobila energija. Razgovor s kuvarima u {kolskom restoranu tako|e mo è biti od velike koristi.

Ova diskusija mo`e dota}i vi{e oblasti i imati vi{e pravaca. Ove oblastisu ve} razmatrane u 2. ciklusu, a mogu biti produbqene u 3. ciklusui u starijimrazredima. Oblast koja je daqe razvijena je uglavnom „mehani~ka“, nasuprot„hemijskoj“ ili „energetskoj“ koje }e biti obuhva}ene sredwo{kolskim pro-

gramom. Sadr`e predloge opcionih tema u vezi sa fundamentalnijim temamakako na{e telo prihvata hranu. To je glavni problem koji treba re{iti.


Slika 2. – Izvod iz sveske za eksperimente

Slika 3


5/14

âs 1. Kuda odlaze voda i hleb?

Formulisawe problema i prihvatawe po~etnih koncepcija

Nastavnik pre svega utvr|uje da nijedan u~enik nije podvrgnut nekom speci- jalnom na~inu ishrane. Svakom u~eniku daje hleb i ~a{u vode, neku vrstu

zakuske. Po~iwe diskusija o tome {ta se de{ava sa onim {to su pojeli ipopili: „U koji deo tela odlaze voda i hleb?“ Deli listove hartije na kojima jenacrtana silueta ~oveka, pored koje pi{e: Nacrtaj put hleba i vode. Napi{i

kakose zovu delovi tela kroz koje prolazi hrana. [ta se de{ava sa hranom u telu?

Zajedni~ka analiza onog {to su u~enici uradili u vezis postavqenim pitawem

Suo~avaweu~enika s postavqenim pitawem, za prvu priliku, ostvaritijedno-stavnim razmewivawem listova izme|u suseda. U po~etku diskusije u~enici }e upotrebqavati slobodan de~iji re~nik, s re~ima „pi{kiti“ i „kakiti“. Na-

stavnik }e odlu~iti kada je pravi momenat da ove pojmove zameni odgovaraju}imre~ima koje koristi nauka, na primer, urin i izmet, uz maksimalnu opreznostda bi se izbegle situacije u kojima bi se u~enik mogao osetiti poniènim.Nastavnik sakupqa crteè, klasira ih u vi{e kategorija, ponovo formiragrupe u~enika koji su imali isto mi{qewe o postavqenom problemu i prepo-ru~uje im da naprave veliki plakat na kome }e to prikazati.

Prikupqawe u~eni~kih pitawa i postavqawe hipoteza

U svakojgrupi je odre|en izve{ta~ koji }e pred odeqewem prikazati {tase, powegovom mi{qewu, de{ava sa hranom. Po~iwe diskusija u kojoj svaka grupadobija mogu}nost da izlaè i brani svoj stav. Ne traì se odmah ta~an odgovor,

nego ono {to bi moglo biti.Nastavnik zapisuje na tabli ili na plakatu pitawa koja su postavili u~enicitokom faze razmene i su~eqavawa svojih predstava. To se pospe{uje kori-{}ewem videa, grafoskopa, skenera itd.

Ovde predstavqamo nekoliko primera takvih prezentacija (drugi primeri su dati na CD-rom-u).


Dva ulaza, dve cevi i dva izlaza Jedan ulaz, jedna cev i jedan

izlaz Jedan ili dva ulaza, ali bez

izlaza

Slika 4


6/14

U~enici nisu me|usobno saglasni ili ne znaju slede}e:

Putawa Transformacija Promene

Jedan ili dva ulaza?

Jedan ili dva izlaza?Jedna ili dve cevi?

@elucem?

Kako se odvija varewe?[ta je varewe?Kada je varewe lo{e?[ta je povra}awe?

Dobra i lo{a hrana?

Da li se voda pretvara u urin?Kako je upotrebqena dobra hrana?Da li se mozak hrani?êmu sluì krv?

âs na kome se su~eqavaju predstave omogu}uje svakom da preispita sopstveneideje i da dobije motivaciju da na|e meru i ~vrstu argumentaciju da biodgovorio na pitawa koja je istaklo odeqewe.

Prepreke uo~ene tokom ovog su~eqavawa mogu da navedu na vi{estruke aktiv-nosti, koje predlà u u~enici ili iniciraju nastavnici. Potrebno je izvr{itiodgovaraju}i izbor, dapristup ne bi bio suvi{e kompleksan i dug. Deo fenomena u igri mo è biti evidentiran eksperimentalno ili manipulacijom na maketi.Preostali deo moè biti razmatran tokom kori{}ewa literature. (Drugemogu}nosti se mogu na}i na CD-rom-u).Hipoteza koju prihvata odeqewe ovog ~asa bi mogla biti slede}a: „Pretpo-stavqamo da te~nost odlazi u jedan rezervoar za te~nost i pretvara se u urin,dok ~istahrana ide drugim putem i pretvara se u izmet.“ Ona }e biti testiranatokom slede}eg ~asa.

âs 2. [ta ose}amo kada jedemo?

Istraìvawa na sopstvenom telu

Nastavnik deli hleb i vodu, kao i po jedno ogledalo za svaku grupu u~enika.

Potrebno je traìti razlikovawe ose}aja, naro~ito pri zakqu~ivawu da lipostoje jedna ili dve cevi, jedna za te~nost i jedna za ~vrstu hranu. [ta ose}amokada jedemo?

Tokomzajedni~kepripreme ~asa, nastavnikpita da li je neko od u~enika nekadgutao popre~no hranu, i kako oni obja{wavaju taj fenomen.

Posmatrawe grla i pipawe vrata tokom gutawa ne omogu}uju da se odgovori napitawe, ali se izgleda uo~ava da te~na i ~vrsta hrana ulaze kroz isti otvor.Kroz taj otvor se unose te~na i ~vrsta hrana. Jednom sà vakana, ~ak i ~vrstahrana postaje neka vrsta ka{e, ni potpuno te~na, ni potpuno ~vrsta. Dakle,malo je verovatno da postoje dva odvojena puta za te~nu i ~vrstu hranu. (Pogle-dajte zapaàwa u~enika zabeleèna na CD-rom-u).

Istraìvawa pomo}u snimaka radiografskih metoda1

Ova faza moè biti zamewenaili kompletirana posmatrawem radiografskih snimaka sistema za varewe koji su dobijeni od lekara ili roditeqa u~enika.

Prikazivawe video filma „Put hrane“ s prethodnim komentarima i odre-|enim pitawem treba da orijenti{e posmatrawe.

„Evo primera jednog filma iz bolnice. Pacijentu se daje da pojede ka{u kojazaustavqa X -zrake koji imaju mo} da pro|u kroz qudsko telo. Radiografija jeproces u kome se pacijent izlaè dejstvu takvih zraka koji omogu}uju da se vidi unutra{wost qudskog tela.“

„Pretpostavqamo da ka{a ide istim putem kao i hrana. Koja je, dakle, wenaputawa?“


1. Opciona faza koja moè posluìti u me|uetapi na po~etku ~etvrtog ~asa.


7/14

Da bi odgovorili na ovo pitawe, u~enici zaustavqaju film onoliko puta ko- liko smatraju da im je potrebno da bi formirali tekst i {emu u delu sveske zaeksperimente koji sami ure|uju.

Postoji vi{e na~ina organizovawa diskusija, a ako postoji projektor moè seflomasterimana folijinacrtati {ema putawekojom je pro{laka{a i ostvaritiprojekcija na zidu. Ako se poseduje samo televizor ili ra~unar, isti posao mogu

uraditi razli~ite grupe u~enika prislawawem papira na ekran. Vr{i}e se pore-|ewa izme|u razli~itih grupa. Objektivno posmatrawe zahteva rad koji dovodi u pitawe li~ni stav i navodi u~enika da ~e{}e konsultuje literaturu da bi po-tvrdio ili opovrgao ~iwenice navedene u svesci za eksperimente.

Usmena razmena omogu}uje da se naglasi vi{e eksperimenata koji su u sagla-snosti i koji bi mogli biti potvr|eni posle drugog gledawa filma. Na kraju diskusije u~enici }e u delu sveske namewenom za zajedni~ke zakqu~ke zabele-ìti slede}e:

1. gusta ka{a ulazi u grlo; izgleda da se koleba izme|u dva puta, ali se ipak usmerava ka cevi namewenoj za hranu;

2. silazi kroz tu cev;

3. stiè u neku vrstu xepa;

4. prolazi kroz neku cev konstantnim kretawem.Hipoteza prema kojoj se ~vrsta hrana i te~nost ra~vaju u dve cevi nije potvr|ena.Postoje dve cevi, ali samo kroz jednu ide hrana, bilo da je te~na ili da je ~vrsta.Prelistavawem literature (na primer, neke enciklopedije) vidi se da je cevkroz koju prolazi hrana poznata kao jedwak. Xep u koji ulazi hrana je poznat kaoèludac, a cev kroz koju konstantno prolazi naziva se crevo.

Druga cev koja se nalazi u predwem delu vrata naziva se du{nik. On vodi vazduh do plu}a. U~enik moè da postavi pitawe kako je hrana usmerena prema jedwaku,a ne prema du{niku, ili pak o situaciji kada do|e do zagu{ewa. Na to pitaweodgovorse dobijaodgovaraju}ommodelizacijomdatom u prvom delu tre}eg~asa.

âs 3. [ta se de{ava pri gutawu?

Pravqewe makete2

Maketa je napravqena tako da opona{a funkcije prirodnih ventila, a to su nep~ani lukovi i grkqanski preklopnik, da bi se razumela raskrsnica re-spiratornih kanala i kanala za prolazak hrane. Iz tog razloga, nastavnik traìod u~enika da ozna~e deo grla koji se pokre}e tokom gutawa (to je grkqanski pre-

klopnik, koji se postavqa u poziciju koja odgovara zatvarawu grli}a du{nika,sme{tenogu predwem delu jedwaka) i tokom naglog spre~avawa udisawa kroz nos(to su nep~ani lukovi, koji se postavqaju tako da razdvoje nozdrve od usta).Prikaz grla, predloèn u ovom razmatrawu (ili kori{}ewem neke fototeke),

u~enici kompletiraju pokretnim elementima i wihovim vezivawem, u zavisno-sti od postavqene hipoteze. Svako re{ewe koje nije bilo u saglasnosti s di-

rektnimzapaàwimaputem posmatrawaili pomo}u slika na filmu je odba~eno(pogledati sliku 4).

Putawa kojom ide hrana

Slede}e etape mogu biti oboga}ene dodatnim radiografskim snimcima, koji sefotokopiraju ili precrtavaju. Re~ je o istraìvawu elemenata, kori{}ewemslike, koji bi trebalo da daju odgovor na pitawa o „cevima“. Film omogu}uje dase boqe predstave sistem za varewe i wegovo dinami~ko funkcionisawe, apogotovu kontrakcije creva. Zaustavqawe slike na filmu ili radiografskomsnimku olak{ava {ematizaciju ili interpretaciju. U~enici tako mogu da uo~eoblik tankog creva i da to saznawe primene na sva creva i iskoriste kod pove-}awa povr{ine kroz koju se vr{i razmena.


2. Opciona faza bi mogla posluìti u me|ufazi, na po~etku ~etvrtog ~asa.


8/14

Kako se hrana kre}e od usta do kraja creva?

Na ovako postavqeno pitawe dobijaju se od u~enika vrlo razli~iti odgovori.Naj~e{}i odgovor je da misle da hrana pada usled gravitacije. S ~u|ewem sekonstatuje da je ova hipoteza pogre{na po{to je cev za varewe vi{e puta sa-vijena u krug, a da se i tokom no}i, u horizontalnom polo`aju, tokom spavawa,varewe nastavqa. Gledawem filma „Put hrane“ uo~ava se da postoje kretawakoja se mogu i ~uti (kr~awe creva) kada se uvo nasloni na stomak u~enika –suseda. Nove hipoteze mogu biti testirane pomo}u ure|aja opisanog na:

www. inrp.fr/lamap/activites/insights/corps_humain/www. inrp.fr/lamap/activites/insights/corps_humain/sequences/accueil.html

Problem je predstavqen tako {to je uzeto plasti~no crevo i u wega stavqenaping-pong loptica. Kako }e loptica pro}i od jednog do drugog kraja creva?


Slika 5. – Pokretni elementi makete koji se mogu objasniti: jezik, grkqanski kapak i nep~ani lukovi

Slika 6

Nep~ani

lukovi

Grkqanski kapak


9/14

U~enici, manipuli{u}i, nastoje da simuliraju princip peristaltike, tj.kontrakcija koje guraju sadràj u crevima du` creva.

Modelirawe cevi za varewe

Posmatrawem radiografskog snimka mogu}e je dobiti niz drugih informacija:

– proceniti veli~inu èluca, pore|ewem sa sudom poznate veli~ine;– proceniti dù inu creva, prora~unom na osnovu veli~ine date slike (mate-

mati~ke aktivnosti).

Maketa sistema zavarewekonstruisanajeuzupotrebu crevazapolivaweili kanapaduìne oko deset metara, plasti~ne kese, raznih {ema, etiketa na kojima su napisani nazivi pojedinih organa sistema za varewe. Ova maketa omogu}uje da sestekne predstava o veli~ini sistema za varewe. Pomà e da se shvati kako velikapovr{inaza razmenu pospe{uje prelazakhrane u krv. (O ovom }e biti vi{e re~i naslede}em ~asu.) Maketa ima svoja ograni~ewa: konstantan polupre~nik vrpce, nemastrukture koja se ponavqa, nedostaje veza s krvotokom... Bilo bi zato po èqno, kadamogu}nosti dozvoqavaju, i uz neophodne predostrò nosti (pogledati materijal za~as 4. „Posmatrawa, disekcije neke ìvotiwe“), ostvariti disekciju zeca ili pi-

letada bi se stekla predstava o veli~ini, realnomobliku i vezisistemaza varewe s

drugim organima.

[ematizacija sistema za varewe

Podela nekompletnih {ema koje treba dopuniti i ozna~iti omogu}uje u~eni-cima da zakqu~e ovaj deo izu~avawa, zadràvaju}i ono {to je su{tinsko.

Tako rekonstruisan sistem za varewe moè biti postavqen u op{tiju {emu koja}e sadràti jo{ respiratorni i cirkulatorni sistem.

âs 4. Kako funkcioni{e sistem za varewe?

Posmatrawa na sopstvenom telu

Mo èmo upore|ivati koli~inu hrane koja se unese i koja se izbaci preko izmeta.Procena reda veli~ine moè biti ostvarena upotrebom pribli`nih merewa.

Pomoranxa: 100 g â{a vode: 100 g Tawir testa: 200 g

Supena ka{ika {e}eraili kocka {e}era: 5 g

Dnevno mokrewe: oko 1 kg kod dece,a dvostruko vi{e kod odraslih

Dnevni izmet: 200 g

Ovaj tip pore|ewa pokazuje da se ve}i deo hrane ne izbacuje preko urina i izmeta.Podse}a se na hipoteze o ulozi hrane, pomenute na ~asu 1. One delimi~no daju odgovor na to pitawe, jer deo hrane sluì, na primer, za obnavqawe i zamenu kose imrtve koè (peruti...) koju na{e telo kontinualno proizvodi, kao i za osigurawe

rasta deteta, a drugideo je iskori{}en pristvarawuenergije tokom disawa. Ostajeda se sazna kuda hrana prolazi kroz telo da bi ispunila svoju hranqivu ulogu. N. B. – U ovoj temi nisu razmatrani dijetetska uloga hrane i pojam normalne uhrawenosti. Ovo je va`no za zdravstveno obrazovawe dece, pa }e ovaj deo pro-grama biti razmatran pre ili posle ove teme.

– Istraìti kod ku}e:

Koji se lekovi koriste kod razli~itih te{ko}a s varewem?

– Soda bikarbona kod oteànog varewa.

– Lekovi protiv proliva ili mu~nine.

– Lekovi ili celulozom bogata hrana kod zatvora.

Ove informacije dobijene u ku}i formiraju svest o va ǹosti ishrane. To najboqepotvr|uje i op{teprihva}ena fraza „Prijatno“, koja se koristi pre jela.



10/14

Zapaàwa na disekciranoj ìvotiwi ili na fotografijikoja prikazuje disekciju 3

Hipoteze koje postavqaju deca se znatno boqe proveravaju disekcijom zeca ilipileta nego posmatrawem filma ili slika.

N. B. – Pa`wa! Disekcija ki~mewaka je dozvoqena samo pod strogo utvr|enim

uslovima, iskqu~uje sve divqe sisare, a posebno nije dopu{teno da to rade deca(regulisano zakonom u svakoj zemqi).

Metod za disekciju ìvotiwa je dobro opisan u delu „ Qudsko telo“ (TaymontTavernier,Bordas, 1972)4. Neophodan materijal~ine podloga odplute ilidrveta,rukavice za rad, o{tre makaze, skalpel ili no`, {penadle, {tapi}i (na pri-mer kineski) koji mogu posluìti kao kanile, za proveru putawe hrane.Delikatno vo|ewe ~asa zahteva od nastavnika da podeli u~enike u dve grupe,tako da se jednoj prikazuje model, a druga pretra ùje literaturu. U~enicizahtevaju od u~iteqa da se provere hipoteze koje su postavili. Na primer, da se utvrdi ili opovrgne povezanost izme|u èluca i creva pomo}u kanile.

Nastavnik raseca stomak kao {to je prikazano na slici 7, od dna karlice dogrudnog ko{a. Ovo omogu}uje da se otvori stomak i da se {penadlama pri~vrsti za

neku podlogu. Prate}i kretawe du`creva,vidi sekako se sudza hranumodifikuje.

Tek uneta hrana se raspore|uje u jedwaku, èlucu (gu{a, zatim èludac kod pileta). Pratimo je zatim du` tankog, slepog i debelog creva. Za razliku od sistemaza varewe kod sisara, pile ima nesrazmerno veliki èludac, s jakim mi{i}ima,koji ~esto sadrì kamen~i}e da bi se drobila uneta zrna.

Kod zeca su velika creva da bi se lak{e varila trava, posebno u oblasti slepog creva (na ulazu u debelo crevo). Transformacija suda za hranu od ulaza do izlazasistema za varewe vrlo lako se opaà. Bogatstvo krvnih sudova na zidovimasistema za varewe tako|e je vrlo uo~qivo.

Zakqu~ak ove etape

Ispituje se odeqewe, kqu~ne re~i se pi{u na tabli, s ciqem da se napravi sinteza.Nema dobre i lo{e hrane. Neka hrana nije svarqiva i nije zdrobqena (na primer,biqnavlakna). Druganije otporna, pa je svedena navrlo male par~i}e. Eksperimentkoji bi ovo simulirao, upotrebom filtra za kafu, pokazuje da voda sadr̀ i sitne~estice, dok najkrupnije ostaju na filtru. Par~e {e}era, ~ak i onog u prahu, neprolazi kroz filtar. Nasuprot tome, voda moè da rastvori {e}er i tako mu omogu}i da u celini pro|e. Hrana nije izloèna samo mehani~koj nego i hemijskojtransformaciji, o kojoj }e biti vi{e re~i u starijim razredima. Pitaweo poreklu slatkog ukusa zalogaja hleba pri duèm `vakawu ili mirisa pri povra}awu moèvoditi do uvo|ewa ovog pojma, a da se ne ostvari produbqenije izu~avawe.


Slika 8Slika 7

3. Fakultativna nastava

4. Konsultovati biblioteku


11/14

âs 5. [ta se de{ava sa hranom u telu?

Ostaje da se re{i vi{e problema:gdese ostvaruje transformacija hrane u telu?Kako }e uneta hrana biti upotrebqena posle transformacije?

Kori{}ewe literatureDa bi se odgovorilo na pitawa, prethodno primewen pristup (posmatraweìvog bi}a i fotografija u vezi s problemom eksperimentisawa, konstrui-sawe makete) nije dovoqan. Sada su ve} potrebna potpunija znawa. Ona }e po-sluìti za razvijawe sinteze, koja }e se su~eliti sa sakupqenim rezultatimaodeqewa i nau~no ustanovqenim rezultatima (zasnovanim na medicinskim iistraìva~kimtehnikama, nedostupnim u~enicima). Udvoje se obavqa pretra-ìvawe literature u biblioteci (polovina odeqewa) i na internetu (drugapolovina odeqewa).

Saveti:

Prona|ite tekst (najvi{e deset redova), slike iz oblasti nauke, kao i {eme

koje }e omogu}iti delimi~an ili potpun odgovor na dva pitawa: kako seostvaruje prolaz hrane u telu? Kako telo koristi svarenu hranu?

N . B. – Gorwi kartoni su na CD- u.


Radni list: Pretraìvawe na Internetu

1. Izabrao sam: www . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. Kqu~ne re~i koje sam izabrao: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .(ili s nastavnikom: varewe, ishrana, crevna apsorpcija, hranqivost...)3. Me|u adresama, izabrao sam prvu ~iji mi rezime izgledanajjednostavniji, a najvi{e mi odgovara:. . . . . . . . . . . . . . . . . . .4. Na adresi koja mi je najinteresantnija nalazim informacije o. . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

5. Tekst koji sam uzeo (najinteresantnija re~enica za na{u anketu):. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

6. Prona|ena slika iz oblasti nauke (opisi adresa):

7. Izabrana {ema (opis i adresa):

Radni list: Pretraìvawe literature u biblioteci

1. Kori{}eni deo se naziva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. Izabrana kwiga ima naslov . . . . . . . . . . . i izgleda da odgovara

mojim istraìvawima: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3. U sadràju biram poglavqe: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4. Izabrani tekst sadrì:. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

5. Iz wega uzimam:. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Prona|ena slika (opis i strana):

Uzeta {ema (opis i strana):


12/14

Zajedni~ka sinteza na osnovu pretraène literature

Posle rada udvoje u~enici donose rezultate do kojih su do{li: nastavnik pret-hodno sakupqa listove koje su mu predali u~enici i priprema nekoliko tek-stova, slika i {ema. Raspodequje na ~etiri grupe od po {est do osam u~enika ~e-tiri teme:

– Grupa 1: [ta se de{ava sa hranom u sistemu za varewe?– Grupa 2: Uloga krvi.

– Grupa 3: [ta se de{ava sa hranom u telu?

– Grupa 4: Op{ta {ema hrane (varewe, krù ewe, izbacivawe).

Ovo je prilika za svakog u~enika da zabeleì u svoju svesku za eksperimente ono{to je kolektivno zakqu~eno. U~iteq priprema fotokopiju kompletne {emekrvotoka i sistema za varewe. Upotrebqava providan papir da bi uo~io veze inacrtao ova dva sistema zajedno. Evo nekoliko re~enica koje mogu biti zabe-

leène u delu sveske za eksperimente namewene kolektivnim zakqu~cima:

„Hrana koju jedemo se usitwava i transformi{e. ^vrsta i te~na hrana se nerazdvaja. Mali komadi zatim prolaze kroz tanko crevo i odlaze u krv, koja sezatim transportuje u na{e organe, daju}i im energiju ({e}eri, masti), elemente

za rast (kalijum, proteini) ili funkcionisawe (voda, vitamini).“

„Nedovoqno usitwena hrana (nesvarena) odlazi u debelo crevo, a zatim se krozanus izbacuje u formi izmeta.“

„Otpaci koje na{i organi ubacuju u krv se filtriraju u bubrezima, a zatim seprebacuju u urin.“

Varewe ozna~ava transformaciju hrane u sitne materijale. Apsorpcija ozna~avaprolazak kroz zidove creva. Transportovawe pomo}u krvi i doturawe u organe(dozvoqavaju}i osloba|awe energije, rast i obnavqawe tkiva) slede posle ovedve faze.

Uloga disawa u ishrani bi}e izu~avana posle razmatrawa provetravawa plu}a idisawa. Osnovno je povezati disawe i hranu, jer je krajwi rezultat disawa snab-devawe svih }elija i organa kiseonikom. Kiseonik omogu}uje oksidaciju hrane

unete preko krvi i hemijske reakcije u kojima se osloba|a energija. [tavi{e,disawem se iz organizma izbacuje ugqen-dioksid koji nastaje oksidacijom hrane.Ove dve informacije odgovaraju nivou znawa u~enika starijeg uzrasta. U tre}emciklusu zadovoqavamo se konstatovawem da postoji veza izme|u ove dve funkci-

je: iz iskustva sportista poznato je da su potrebni i odgovaraju}a ishrana i pro-vetravawe plu}a (bol u vidu gr~a je posledica lo{e oksidacije hrane i stvarawamle~ne kiseline u mi{i}ima).

âs 6. OcenaPolaze}i od siluete deteta,traì se dau~eniciponovonacrtaju put hraneu telu.

Moè se ponovo zatraìti prakti~na manipulacija predloèna na ~asu 3.

Otvorenijim pitawima mogu}e je utvrditi da li u~enik ume da preispitaznawa

ste~ena tokom ovog ~asa.Objasni za{to kada jede{ ze~etinu ili {argarepu ne postaje{ deo zeca ili

{argarepe. Hrana podleè transformaciji, ulazi u na{e telo i sluì kaomaterijal za gradwu na{eg tela (rast, gojewe), a snabdeva nas i energijom (trebanam vi{e energije kada smo u pokretu).

U svojoj svesci o zdravqu, pogledaj kwigu o rastu bebe i to opi{i. [ta ti omogu}ujeda raste{ i da se goji{? Beba raste i goji se zahvaquju}i hrani. Mleko sadrì sveneophodne hranqive materije. Pri tome postoje gubici. Samo deo onog {to bebapojede odlazi preko krvi u weno telo. Hrana omogu}uje rast i snabdevawe ener-gijom.

Predloèna procena na datom primeru omogu}uje da se razume promena koja je nastalakod bebe izme|u po~etka i kraja teme. Primeri prihvatqive formulacije za tre}iciklus, dati su na adresi:

www.ac-toulouse.fr/ariege-education/sciences09/programmation_biologie.PDF , s prihvatqi-vim formulacijama za 1. i 2. ciklus kao primerima za pore|ewe.



13/14

Zakqu~ak

Treba se kloniti nekih preterivawa. Preterano insistirawe na `vakawu (mehani~ka destrukcija hrane) i ulozi pquva~ke (hemijska destrukcija hrane)kod u~enika stvara sliku da se kompletno varewe obavqa u ustima. Dovoqno jenaglasiti~iwenicu da se ono odnosi samo na {e}er. @vakawe je samo jedna etapa

u mehani~koj destrukciji hrane. Glavni deo mehani~ke destrukcije se obavqa u èlucu, u suprotnom bi trebalo provesti vi{e ~asova u `vakawu (mu~nina jeposledica velikih komada hrane dospelih u èludac). Varewe umnogome olak-{ava kiselinska hidroliza hrane – èludac lu~i hlorovodoni~nu kiselinu.Ovaj pojam moè biti uveden na taj na~in {to }e se pokazati da je èludacsnaàn mi{i} koji meqe hranu, dok to nije slu~aj sa crevima, i da kada na hranu sipamo kiselinu dolazi do wenog brzog razlagawa. Su{tinska destrukcijahrane hemijskim putem ostvaruje se u tankom crevu, zahvaquju}i enzimima zavarewe. U su{tini, èludac je zatvorena kesa s ventilom, u kojoj se hrana me{a i

usitwuje do neke vrste ka{e. Kada se hrana svede na takvo fizi~ko stawe (suspen-zija), ventil }e se periodi~no otvarati da bi propustio tu ka{u u creva. Ovagastroetapa je prili~no duga (nekoliko ~asova).Voda nije namirnicakao sve druge. Ona je i neophodan rastvara~ za ìvot }elija,tj. na{ih organa (mi{i}a, mozga, sistema za varewe, krvnih sudova...). Postojimalo „ unutra{we jezero“ u na{em telu (to je ekstra}elijski prostor), u kome sesve }elije kupaju. Voda ~ini 60% teìne na{eg tela. Voda koju popijemo prelazi

u krv, zatim u „ unutra{we jezero“, a vi{ak vode odlazi u urin (kada koja se

preliva!). Mo èmo ose}ati è| a da nismo gladni, na primer kada se mnogoznojimo (nivo vode u kadi je nedovoqan!). Ovo je osnovno, jer voda je rastvara~soli i kada je nema dovoqno pove}ana koncentracija soli izaziva è|. Urin


Uslovi potrebni za realizaciju ovog ~asa

Materijal i dokumenta

Radiografija cevi za varewe, na primer u „ Qudskom telu “, (Taverner, Bordas).– Film, na primer „Put hrane u qudskom telu“ (Delagrace/CNDP).– Materijal za pravqewe makete sistemaza varewe,savitqiva creva, plasti~ne kese, kanap (10m), karton,

makaze, pri~vr{}iva~i...

– Endoskopske slike sistema za varewe, na primer CD-rom „ Misterije qudskog tela“ (Hachette ).

Predostro`nosti

Ova tema je u vezi s telom u~enika, wegovom intimno{}u i integritetom.Neophodno je, dakle, po{tovati svakog od wih.Ako je predvi|eno secirawe zeca ili pileta, treba imati na umu da }e nekoj deci biti muka kadavide krv (postoji zakonski ~lan u vezi sa za{titom ìvotiwa i mogu}no{}u disekcije u odeqewu).Prethodno obja{wewe vrlo ~esto olak{ava problem. Kada se prevazi|e ovaj delikatan momenat,angaòvawe u~enika postaje aktivnije.

TrajawePotrebno je 6–8 ~asova po 45 minuta sa odeqewima CM1 i CM2. U zavisnosti od ciqa istra-ìvawa, ne po~iwe se odmah s pisawem teksta, crtawem grafika ili kori{}ewem tehnologije(makete, izlo`be).Usvajawe svih ta~aka programa ne podrazumeva nu`no i isto potrebno vreme.U ovom primeru, omogu}en je slobodan izbor razli~itih tipova aktivnosti da bi se ukazalo narazli~ite na~ine istraìvawa, koja u~enikmoèda obavqatokom godine. Nastavnik bira ono{tomu najvi{e odgovara da bi ostvario postavqeni ciq.

Predloèna literatura

„Ishrana ìvotiwa i qudi: varewe i lu~ewe“, „Zdravstveno obrazovawe“.


14/14

sadrì deo otpada koji poti~e od aktivnosti }elija organizma (na primer urea),~iji je rastvara~ voda. Urin je rezultat filtrirawa krvi i omogu}uje izbacivaweotpada (drugi takav deo je ugqen-dioksid koji izbacuju plu}a).

Procesi izbacivawa izmeta, s jedne strane, i urina, s druge strane, nisu iste pri-rode. Izmet sadrì otpad hrane koji je preostao u organizmu a kroz ~mar se direk-tno izbacuje u spoqa{wu sredinu. Nasuprot tome, urin sadrì otpad koji poti~eod aktivnosti organa, dakle unutra{weg dela tela, „ unutra{we sredine“. On jeizba~en iz krvi, zatim filtriran i odstrawen pomo}u bubrega.

Izbor web adresa

Internet sajtovi za konsultaciju, koji su korisni nastavniku za pripremawe predavawa

– „Ruka u testu“:www.inrp.fr/lamap/activités/corps-humain/accueil.html

– [kola nauka Berèrak:www.perigord.tm.fr/ecole-sciences/PAGES/Accueil.htm

– Naro~ito:www.perigord.tm.fr/ecole-sciences/PAGES/CORPSHUM/CorpsHum.htm

– Kabinet za nauke Ariè e, s podrubrikama i metodama, primer programirawaaktivnosti iz biologije u okviru tri ciklusa:

– www.ac-toulouse.fr/ariege-education/sciences09/programmation_biologie.PDF

Sajtovi korisni za u~enike u fazi traèwa literature

– Eksperimenti o varewu:www.palais-decouverte.fr/feteint/juniors/html/exp.htm

– De~ija enciklopedija:

www.momes.net/dictionnaire/index.html– Komplementarne informacije o sistemu za varewe u „nau~nom dosijeu qudsko

telo“:www.chez.com/haplosciences/index2.htm

– Nacionalna banka slika:www.bsip.com/homeF/

– Realni preseci qudskog tela (interesantno, ali te{ko za interpretaciju):www.meddean.luc.edu/lumen/MedEd/GrossAnatomy/cross_section/index.html

Izvori

Napredak u ovoj oblasti je testiran u vi{e razreda CM (sredweg kursa) u d'Îie-de-France, tokom 2000. i 2001.

56 Pr 1 2 3

Documents

Šta Se Dešava Sa Hranom Koju Jedemo