D R Ž A V N I S E K R E T A R I J A T

Z A U N U T R A Š N J E P O S L O V E F N R J

UPRAVA DRŽAVNE BEZBEDNOSTI III odeljenje

NEMAČKA OBAVEŠTAJNA SLUŽBA

I

BEOGRAD 1955

I

OBAVEŠTAJNA SLUŽBA TREĆEG REICH-a

PREDGOVOR

Posle višegodišnjeg rada na otkrivanju i likvidaciji ne-mačke špijunaže, koriščenja i proučavanja mnogobrojnih do-kumenata iz zaplenjenih nemačkih arhiva i izvršene analize obilja prikupljenih podataka, ukazala se potreba da se ova saznanja sistematski i pregledno obrade i pruže našim orga-nima u obliku serije knjiga o nemačkoj obaveštajnoj službi. Opširna studija o ovoj materiji dolazi kao rezultat kolektivnih napora i svrha joj je da zadovolji davnašnju potrebu naše službe.

Studija o nemačkoj obaveštajnoj službi za vreme naci-stičkog režima (1933—1945) biće štampana u devet knjiga. Ona u prvoj knjizi pruža opštu sliku nemačke obaveštajne službe, dajući njen istorijat, strukturu i opštu delatnost; zatim pokazuje organizaciju i delatnost nemačke špijunaže u staroj Jugoslaviji (druga knjiga); obaveštajna služba u okupiranoj Jugoslaviji prikazana je u sledeče tri knjige (treća, četvrta i peta); u posebnoj knjizi dati su karakteristični primeri de-latnosti nemačke obaveštajne službe (šesta knjiga); poslednje tri knjige pretstavljaju zbirku važnih obaveštajnih dokume-nata koji služe kao autentična ilustracija rada i karakteri-stika nemačke obaveštajne službe u našoj zemlji (sedma, osma i deveta knjiga).

Knjige će izlaziti iz štampe ovim redom: I knjiga: Obaveštajna služba Trećeg Reich-a

II knjiga: Nemačka obaveštajna služba u staroj Ju-goslaviji

III knjiga: Nemačka obaveštajna služba u okupiranoj Sloveniji

IV knjiga: Nemačka obaveštajna služba u okupiranoj Srbiji

V knjiga: Nemačka obaveštajna služba u ustaškoj NDH VI knjiga: Primeri rada nemačke obaveštajne službe

VII knjiga: Zbirka dokumenata: Opšti deo. Slovenija VIII knjiga: Zbirka dokumenata: Srbija

IX knjiga: Zbirka dokumenata: Ustaška NDH Nastojalo se da se materija tako rasporedi da celinu pret-

stavlja ne samo cela serija, međusobnom povezanošću na-vedenih knjiga, nego i da svaka knjiga, po kompleksu koji obrađuje, takođe pretstavlja celinu.

Serija knjiga treba da pruži opštu sliku i osnovne karak-teristike razvoja, organizacije i delatnosti nemačke obaveštaj-ne službe. Detaljnija i iscrpna obrada pojedinih linija i pro-blema, kao i delatnosti pojedinih centara i pripadnika ne-mačke obaveštajne službe izvršena je u posebnim i opširnim elaboratima, a obrada pojedinih kompleksa još nije potpuno završena. Da bi se izbeglo pretrpavanje nepotrebnim deta-ljima, namerno je izostavljeno opisivanje mnogih razjašnjenih i otkrivenih agenata, a izvesne pojedinosti su izostavljene zato što pretstavljaju aktuelan operativan interes za naše organs.

U V O D

Došavši na vlast 30 januara 1933 godine i učvrstivši se konačno na njoj nekoliko meseci kasnije, uništenjem svih ostalih političkih stranaka i radničkih sindikata, na-cistička partija1) se identifikovala sa državom kojom je vladala. Njeni pojedini ogranci, pripremani za tu svrhu još u vreme dok se NSDAP nalazila u opoziciji, preuzeli su svojim kadrom, u većoj ili manjoj meri, odgovarajuće grane državne uprave. U nekim sektorima je to izvršeno odmah, u drugima je proces išao sporije i postupno.

Nacistička partija je još u godinama pre 1933 izgra-dila svoj sopstveni obaveštajni aparat, koji je tada imao glavni zadatak da posluži uhođenju i obaveštajnom posma-tranju političkih protivnika. Međutim, došavši na upravu zemlje, nacisti su zatekli obaveštajne organizacije koje su postojale od ranije, kao sastavni deo dotadašnje državne strukture. U procesu učvršćivanja na vlasti izvršeno je, s jedne strane, podređivanje i prilagođavanje dotadašnjeg obaveštajnog aparata nacizmu i njegovim ciljevima, a, s druge, ozvaničavanje nacističkog partiskog obaveštajnog rada i njegove organizacije. U vojnu obaveštajnu službu, koja Je pretstavljala deo dotadašnjeg Reichswehr-a2), na-cistička partija se u prvo vreme nije mešala. U to vreme je Hitler nastojao da održi prijateljstvo i blagonaklonost

') Naziv Hitler-ove stranke je bio »Nationalsozialistische Deutsche Arbeiter Partei«, skraćeno NSDAP, tj. Nacionalsocijali-stička nemačka radnička partija.

2) Po Versailles-skom ugovoru, Nemačkoj je odobrena vojska od 100.000 ljudi, profesionalnih vojnika. Ona je dobila naziv »Reichs-wehr«, tj. odbrambena snaga Reich-a.

moćnog nemačkog generaliteta, koji je doprineo njegovom usponu na vlast. On još nije bio dovoljno jak da vojno ru-kovodstvo podvrgne svojoj volji i svome totalitarnome zahvatu onako kako je to učinio nekoliko godina kasnije.

Istoriski gledano, u sklopu nemačkog obaveštajnog aparata mogu se razlikovati sledeči elementi:

partiski obaveštajni aparat, koji je stvoren pre do-laska na vlast, a posle toga reorganizovan i ozvaničen;

zatečeni policiski obaveštajni aparat, koji je prilago-đen potrebama i ciljevima nacizma,

zatečeni vojni obaveštajni aparat, koji je postao nje-nim instrumentom u istoj meri u kojoj je to bila postala i nemačka vojna sila.

Ove su istoriske razlike važne utoliko što su pretstav-ljale činilac o kome je totalitarizam NSDAP bio prinuđen da vodi računa u daljem izgrađivanju obaveštajnog apa-rata Trećeg Reich-a.1) Sve do sloma Hitler-ove Nemačke, iako je došlo do objedinjavanja u vrhu, ove su tri kom-ponente nemačke obaveštajne službe zadržale svoju individualnost. Kada su bili u pitanju interesi Trećeg Reich-a ove tri osnovne grane obaveštajne službe složio su radile na ostvarivanju svojih zadataka. Ali, gledajući na njihovo unutrašnje odnose, pada u oči da je među njima postojao, bez obzira na razgraničenje nadležnosti i zada-taka, izvestan paralelizam. Postojali su surevnjivost i ne-sklad uprkos stalnoj saradnji i zajedničkom cilju kome je bila usmerena njihova delatnost.

Objedinjavanje i identifikovanje nacističke partije sa nemačkom državom izrazili su se, na sektoru obaveštajne službe, postepenim objedinjavanjem policisko-obaveštaj-nog aparata sa nacističkom partiskom formacijom SS. Ova je formacija prvobitno bila osnovana kao mala odabrana grupa telohranitelja, koja je imala da štiti Hitler-a i najvažnije rukovodioce NSDAP i da se stara za njihovo lično obezbeđenje. Taj zadatak, prevazi-đen u daljem razvoju, izražen je i samim nazivom te

Hitler je svoju vladavinu nazvao tim imenom, vezujući je za pojam »Prvog Reich-a« srednjevekovnih nemačkih careva i »Drugog Reich-a«, stvorenog ujedinjenjem Nemačke pod Bismar-ck-om, dajući pojmu »Reich-a« mističnu sadržinu vladavine ne-mačkog naroda nad Evropom.

POČETAK HITLEROVOG USPONA

Svoju političku karijeru Hitler je otpočeo posle Prvog svet-skog rata u Muenchen-u. Levo: Hitler kao vojnik, za vreme rata; desno: Hitler 1921 godine, kao agent Reichswehr-a, pošto je otpočeo svoju političku aktivnost

ZAČECI SA

Od demobilisanih vojnika Hitler je organizovao svoje prvo borbene odrede, kojima su u početku jedino oružje bili štapovi sa gvozdenim šiljcima. Iz tih odreda izrasla je kasnije milionska vojska Hitler-ove SA

formacije: Schutzstaffel, tj . zaštitni odred. Tu je gru-pu bio organizovao Rudolf Hess, koji je svoju kari-jeru u NSDAP počeo kao Hitler-ov sekretar. Njen je vođa postao zatim neki Berchtold, koga je nasledio Heid, —dva čoveka koja su potonula u mraku anonimnosti. Go-dine 1929 ovu je formaciju, koja je tada brojala oko 280 pripadnika preuzeo agronom Heinrich Himmler, za čije je ime vezan dalji brzi i džinovski razvoj SS-a, organizacije koja je postala glavnim instrumentom nacističkog terora u Nemačkoj i van njenih granica.

Iz krila SS-a, kao njegov ogranak, nikla je partiska obaveštajna služba SD (Sicherheitsdienst, tj. služba be-zbednosti). Sam Himmler je postao, zadržavajući komandu nad ogromno razgranatim aparatom SS-a, šefom nemačkog policiskog aparata. Kao sastavni deo sektora vlasti kojim je upravljao Himmler, a u kome je vršeno prožimanje i identifikovanje policiskog aparata sa pripadnicima SS-a, objedinjena je i nacistička partiska obaveštajna služba sa državnim policisko-obaveštajnim aparatom.

Ovo objedinjavanje u potpunosti je sprovedeno u vrhu. Međutim, stub državno-policiske i stub nacističke partiske obaveštajne službe ostali su razdvojeni i razvijali su se paralelno i nezavisno jedan od drugog, mada su u raznim instancijama bili spojeni organima koordinacije. Ugrađen u opšti SS-ovsko-policiski aparat Trećeg Reich-a, državno-policiski stub ostao je državnom ustanovom, kao što je partisko-obaveštajni ostao partiskom, i pored objedi-njenog voćstva i pripadnosti zajedničkoj sveobuhvatnoj organizaciji. Pripadnici državno-policiskog aparata dobili su, u toku kasnijega razvoja, činove SS-a koji su odgova-rali njihovim službenim funkcijama. Mnogi od njih, me-đutim, nisu nikada postali članovima NSDAP.

Primer kompleksa SS-a i policije, značajan zbog toga što je taj kompleks obuhvatao organizacije i političke i policiske obaveštajne službe, karakterističan je uopšte za znatnu organizacisku nejasnoću, nedovoljnu razgraniče-nost nadležnost i paralelizam, koji su tipični za ustrojstvo Hitler-ovog Trećeg Reich-a.

Strukturu Trećeg Reich-a pretstavljao je konglomerat raznih partiskih, partisko-državnih i državnih nadleštava,

nadležnosti i ustanova, uz vrlo česte reorganizacije. Nacisti su nasledili državu koja je bila u velikoj meri decentrali-sana, postojanjem velikog broja zemaljskih vlada u raznim oblastima koje su sačinjavale nemački Reich. Oni su pre-duzeli niz mera sa ciljem da administrativno objedine po-jedine funkcije autonomnih pokrajina i zemalja i da stvore jedinstvenu državnu upravu. Ali uprkos centralizaciji koju su nacisti izvršili, nije se izbegla komplikovanost strukture i mešanje nadležnosti pojedinih ustanova i organizacija. Za tu pojavu ima više uzroka.

Hitler 1933 nije počeo da stvara aparat svoje vlasti iznova, već se ubacio sa svojom partiskom organizacijom u izgrađenu državnu strukturu zemlje. Tako je veliki deo stare državne organizacije ostao sa svojim aparatom, a po-red starih stvarani su i novi organizaciski oblici. S druge strane, među partiskim funkcionerima, a naročito u samom vrhu nacističke stranke, vodila se međusobna borba za uticaj i prevlast. Razni partiski rukovodioci koji su mahom bili u isto vreme i državni funkcioneri, stvarali su svoje organizacije i svoje uticaj ne sfere, koje su se često ukrštale i dovodile do međusobnih trvenja i sukoba. Najzad, sam Hitler je nastojao da sačuva i prema svojim najbližim sa-radnicima apsolutnu vlast, pa je i sam povlađivao ne ja-snoćama u nadležnosti svojih saradnika i stvarao para-lelne organizacije, potstičući time takmičenje ali i među-sobna trvenja. To mu je omogućavalo da zadrži ulogu jedi-nog arbitra u svima stvarima i da aparat svoje vlasti po-deli na pojedine grane od kojih je svaka vodila njemu kao apsolutnom gospodaru.

Međutim, sve razne izukrštane linije i organizacije, ma koliko međusobno bile suparničke, težile su i išle ipak jednome zajedničkome cilju: mobilisanju svih snaga nemačkog naroda i njegove zemlje za ostva-renje Hitler-ovih planova. Hitler-ovi glavni saradnici koji su stajali na čelu ustanova i organizacija često među-sobno protivrečnih ili bar paralelnih, upinjali su se da dođu do što boljih rezultata, kako bi potisli u Hitler-ovim očima svoje konkurente. Zbir njihovih nastojanja, u kraj-njoj konzekvenciji ipak u jednom te istom pravcu, izrazio se u uzajamnom potstrekavanju na maksimalne napore.

Hitler je bio neumoran u harangiranju nemačkih masa. Obilazio je gradove i držao govore svuda i na svakome mestu Na fotografiji: Hitler govori na ulici; drugi zdesna Goebbels

NEUMORNA HARANGA

NOVI KURS: ZA MASOVNU NACISTIČKU PARTIJU

Posle neuspelog puča u Muenchen-u, Hitler je izdržao kraću zatvorsku kaznu. On uviđa da put ka vlasti ne vodi preko puča, i zato 1925 godine pristupa izgradnji svoje stranke na novim na-čelima, načelima opštenemačke masovne partije. Svuda traži do-dir sa narodom, nezadovoljnim mnoštvom nerešenih problema u zemlji

To je, i pored njihovog međusobnog intrigiranja donosilo Hitler-u jedinstvenu podršku u ostvarivanju njegovih planova.

U pogledu obaveštajne službe, zbog takvog stanja je došlo do sporova između Himmler-a i obaveštajnih aparata koje su sebi izgradili pojedini partiski rukovodioci, a naročito oblasni šefovi partiskog aparata, Gauleiter-i. Himmler je, međutim, savladao sve otpore i dobio za svoju obaveštajnu organizaciju monopol u okviru NSDAP-a. Izvesne suprotnosti i nesklad između državno-policiskog i partiskog obaveštajnog aparata nisu mogli doći do javnog izražaja, zato što je i jedan i drugi podređen istome šefu. Međutim, surevnjivosti, razmimoilaženja i konkurencija između policisko-političke i partiske obaveštajne službe, s jedne, i vojne obaveštajne službe, s druge strane, uzele su većeg maha. One se provlače kroz jedanaest od dvanaest godina života Trećeg Reich-a i završile su se potpunom Himmler-ovom pobedom tek 1944 godine.

Uglavnom, kada je reč o obaveštajnoj službi Trećeg Reich-a, treba razlikovati dva osnovna kompleksa. Jedan je vezan za aparat SS-a i policije, a drugi za Wehrmacht, kako je pod Hitler-om nazvana pružana snaga Trećeg Reich-a, nekadašnji Reichswehr. Prvi sektor, sa svima svojim različnim komponentama, pretstavljao je političku obaveštajnu službu u najširem smislu, a drugi —- vojnu.

U sklopu mehanizma sile, pomoću kojeg je nacizam obezbedio vlast u Nemačkoj i nastojao da ostvari Hitler-ove planove o evropskoj i svetskoj dominaciji, važno mesto zauzimala je obaveštajna služba. Moćan sistem obaveštaj-nih organizacija pretstavljao je, u strukturi Trećeg Rei-ch-a, značajan stub nacističke diktature i važnog poma-gača za ostvarenje Hitler-ovih imperijalističkih planova.

Zadaci razgranatog obaveštajnog aparata Trećeg Reich-a bili su određeni samim karakterom nacističke vladavine. Kontraobaveštajni zadaci su se slivali u zajed-ničkom krajnjem cilju: obezbeđivanju vlasti nacizma u zemlji i nemačke prevlasti u pokorenim i osvojenim obla-stima. Zadaci obaveštajne službe prema inostranstvu bili su određeni ekspanzionističkim planovima koji su proi-stekli iz same biti Hitler-ovog Trećeg Reich-a i iz naci-stičkih osnovnih »ideoloških« i političkih postavki.

U samoj Nemačkoj, obaveštajnom aparatu je bila na-menjena sledeča uloga:

da otkriva, onemogućava i likvidira unutrašnje pro-tivnike nacizma;

da kontroliše celokupni život u zemlji, u svima nje-govim granama i vidovima, kako bi blagovremeno otkrio pojave koje bi mogle ugroziti ili oslabiti režim;

da sprečava nadiranje strane špijunaže u Nemačku i zaštiti ustanove i objekte Trećeg Reich-a od prodora i pri-smotre stranih obaveštajnih službi.

U ostvarivanju Hitler-ovih imperijalističkih planova, obaveštajna služba Trećeg Reich-a imala je zadatak:

da organizuje svoju mrežu u stranim zemljama i pri-kuplja podatke o njima;

da služi kao pratilac i instrumenat osvajačke poli-tike i radi na unutrašnjem podrivanju zemalja koje su bile meta nemačkog imperijalizma;

da u tim zemljama stvara pozicije za nemačku poli-tiku, a u isto vreme da radi na suzbijanju drugih uticaja u njima;

da otkriva i sprečava delatnost koja bi se u tim zem-ljama mogla organizovati protiv Trećeg Reich-a i njego-vih interesa.

Na osvojenim i pokorenim teritorij ama dužnost oba-veštajnog aparata je bila:

da učestvuje u učvršćivanju nemačke vlasti nad po-robljenim narodima i kontroliše celokupni život u tim zemlj ama;

da otkriva i uništava elemente koji bi tu vlast mogli da ugroze;

da presreta i eliminiše strane obaveštajne linije, i otkriva političke uticaje i eventualne vojne akcije.

Od tri navedene grupe svojih zadataka, obaveštajna služba Trećeg Reich-a je prvu izvršavala od Hitler-ovog dolaska na vlast pa do nemačkog sloma, 1945 godine. Za-dacima iz druge grupe počela je da se bavi naporedno sa učvršćivanjem unutrašnjeg položaja i otpočinjanjem spolj-nopolitičke ekspanzije. Treću grupu zadataka, koja se delom razvila iz druge, obaveštajna služba je ispunjavala

U BORBI ZA VLAST

Hitler neumorno obilazi Nemačku, drži uzbudljive, demagoške govore, podjaruje šovinizam i propagira nacistički program, okup-ljajući stotine hiljada fanatičnih pristalica. Fotografija iz tog pe-rioda prikazuje Hitler-a u trenutku kada posle jednog govora izlazi okružen članovima svojih poluvojnih organizacija: SA (desno) i SS-a (levo, sasvim na kraju)

SAVEZ SA KAPITALOM

Dok, s jedne strane, raspaljuje malograđanske mase i koristi se nezadovoljstvom milionske vojske nezaposlenih koje zasipa antikapitalističkim parolama, Hitler, s druge strane, održava veze s krupnim kapitalom, koji ga svesrdno pomaže gledajući u njemu oruđe za suzbijanje socijalnog nezadovoljstva i radničkog pokreta. U povezivanju Hitler-a sa krupnim kapitalistima naročitu je ulogu odigrao Hermann Goering. Fotografija prikazuje Hitler-a i Goering-a (prvi i drugi sleva) na konferenciji sa pretstavnicima kapitala u Industriskom klubu u Duesseldorf-u, centru Ruhr-a

u periodu od prvih osvajanja (1938), pa sve dok su se osvo-jene teritorije nalazile pod nemačkom vlašću.

Obaveštajna služba Trećeg Reich-a bila je prema tome, instrumenat nacističke diktature u samoj Nemačkoj i nemačke osvajačke politike prema drugim zemljama. Ona je aktivno sudelovala u sprovođenju unutrašnjepoli-tičkih, spoljnopolitičkih i vojnih pothvata, planova i poteza Trećeg Reich-a.

1

VOJNA OBAVEŠTAJNA SLUŽBA

1) Obaveštajna služba Reichswehr-a Nemačka vojna obaveštajna služba izgrađena je, u

toku mnogih decenija, na praktičkim iskustvima mnogo-brojnih ratova. Kao što su se menjali tehnički i politički uslovi ratovanja, tako je i vojna obaveštajna služba pro-lazila kroz razne faze, upotpunjavajući i usavršavajući svoj aparat i svoje metode. Ona je u svome razvoju te-sno vezana sa razvojem nemačke vojske, čiji je bila sa-stavni deo. U njoj su se dobrim delom izrazile i sve odlike i sve slabosti specifičnoga karaktera prusko-nemačke vojne tradicije.

Začeci savremene vojne obaveštajne službe uobličeni su u generalštabnoj organizaciji koju je u francuskoj vojsci sproveo Napoleon Bonaparte, izgrađujući načela koja su počela dolaziti do izražaja još u vojsci Konventa. Bonaparte je bio lično zainteresovan za izgradnju široke obaveštajne mreže, čija su se obaveštenja sli vala u Drugo odeljenje francuskoga generalštaba, Deuxieme bureau. Francuska vojna organizacija sačuvala je to ustrojstvo do danas. Drugo odeljenje francuskoga generalštaba ostalo je ustanovom koja je nadležna za organizovanje vojne oba-veštajne službe i za analizu i iskorišćavanje podataka kloje ona donosi.

Kada je, posle slabljenja Napoleonove moći, obnov-ljena pod Gneisenau-om i Scharnhorst-om pruska vojska, formiran je i njen »Veliki generalštab«. On se oslanjao

PREUZIMANJE VLASTI

Hitler je 30 januara 1933 godine uspešno završio borbu za vlast i postao kancelarom Reich-a. U Nemačkoj je počela vlada-vina nacističkog režima