ПОЈЕДИНАЧНИ ПЛАН УПРАВЉАЊА

ИМЕНОВАЊЕ ЗА УПИС НА ЛИСТУ СВЈЕТСКОГ

НАСЉЕЂА

НЕКРОПОЛЕ СА СТЕЋЦИМА ЛУБУРИЋА ПОЉЕ,

КОШУТИЦА, ОПШТИНА СОКОЛАЦ, РЕПУБЛИКА СРПСКА,

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

1

ПОЈЕДИНАЧНИ ПЛАН УПРАВЉАЊА

НЕКРОПОЛЕ СА СТЕЋЦИМА ЛУБУРИЋА ПОЉЕ,

КОШУТИЦА, ОПШТИНА СОКОЛАЦ

АУТОРСКИ ТИМ

• мр Милијана Окиљ, дипл.инж.арх, Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске, вођа тима

• Сњежана Глигорић, дипл.етнолог, Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске

РАДНИ ТИМ

• мр Вања Шотра-Дурсун, сликар-графичар, стручни сарадник, Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске

• Јелена Савић, дипл.инж.арх, Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске

• Милена Тимотија, дипл.инж.арх, Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске

• Љиљана Парежанин, дипл.археолог, Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске

• Младен Бањац, историчар умјетности, Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске

• др Слађана Петронић, биолог, Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске

• Сања Даниловић, Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију

• Жељка Стојичић, Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске

• Бранкица Ивановић, Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске

• Валентина Бранковић, Министарство трговине и туризма Републике Српске

• Мирослав Чичић, Министарство саобраћаја и веза Републике Српске

• Дарко Вученовић, Министарство управе и локалне самоуправе Републике Српске САРАДНИК ИЗ ЛОКАЛНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

• Мломир Томовић

2

САДРЖАЈ

1.0 Увод

2.0 Визија и циљеви

3.0 Вриједности

Напомена: Тачке 1, 2 и 3. су саставни дио заједничког Плана управљања 4.0 Опис постојећег стања

4.1 Локација 4.2 Стање очуваности 4.2.1 Коришћење земљишта 4.2.2 Археологија 4.2.3 Природно окружење 4.2.4 Пјешачке зоне 4.3 Инфраструктура 4.3.1 Макро инфраструктура 4.3.2 Микро инфраструктура 4.4 Саобраћај и паркинг (текући и стационарни саобраћај) 4.5 Заштита животне средине 5.0 Конзервација 5.1 Документација, снимања, истраживања 5.1.1 Постојеће стање некрополе са стећцима 5.2 Планови 5.3 Одржавање и праћење 6.0 Дух мјеста (Genius loci) 6.1 Материјални 6.2 Нематеријални 6.3 Потенцијалне опасности угрожавања духа мјеста 7.0 Туризам и управљање туристичким посјетама 7.1 Презентација-тумачење 7.2 Мјере сигурности 7.3 Услужни капацитети 8.0 Мјере заштите и њихово спровођење 8.1 Управљање и администрација (хијерахија процеса одлучивања) 8.2 Финансије 8.3 Постојећи планови и планови у припреми 8.4 Контактна зона 8.5 Заинтересоване стране, вриједности и конфликти 9.0 Друштво

9.1 Јавна свијест, образовање и програм обуке 10.0 Процјене

10.1 Ризици и опасности 10.2 Конфликти 10.3 SWOT анализа

3

11.0 Акциони план

11.1 Пројекти и конкретни послови (приоритети)

Библиографија

Примарни извори Непосредно примијењени међународни документи Литература Додаци

Листа могућих пријетњи Контролна листа

4

Увод

ОПШТЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

држава Босна и Херцеговина

држава, покрајина или регија

Република Српска, Општина Соколац

назив добра Некрополе са стећцима у Лубурића пољу (локалитет Плоче и

локалитет Баре)

локација Село Кошутица

географске координате добра

43°57'20.74"N; 18°50'27.52"E

5

СТЕЋЦИ-СРЕДЊОВИЈЕКОВНИ НАДГРОБНИ

СПОМЕНИЦИ

НОМИНАЦИЈА ЗА ЛИСТУ СВЈЕТСКЕ КУЛТУРНЕ

БАШТИНЕ - U�ESCO

РС- ЛУБУРИЋА ПОЉЕ, СОКОЛАЦ

Координате

X Y

43º 57' 20.74" 18º 50' 27.52"

Легенда

Локација некрополе

6

СТЕЋЦИ-СРЕДЊОВИЈЕКОВНИ НАДГРОБНИ

СПОМЕНИЦИ

НОМИНАЦИЈА ЗА ЛИСТУ СВЈЕТСКЕ КУЛТУРНЕ

БАШТИНЕ - U�ESCO

РС- ЛУБУРИЋА ПОЉЕ, СОКОЛАЦ

Координате

X Y

43º 57' 20.74" 18º 50' 27.52"

Легенда

Локација некрополе

7

СТЕЋЦИ-СРЕДЊОВИЈЕКОВНИ НАДГРОБНИ

СПОМЕНИЦИ

НОМИНАЦИЈА ЗА ЛИСТУ СВЈЕТСКЕ КУЛТУРНЕ

БАШТИНЕ - U�ESCO

РС- ЛУБУРИЋА ПОЉЕ, СОКОЛАЦ

Координате

X Y

43º 57' 20.74" 18º 50' 27.52"

Катастарске честице :

Ужа зона: 1058 and 1113

Шира зона : 1057/2, 1057/3, 1057/7,

1059/1, 1059/2, 1062/1, 1112, 1116, 1118,

1119/1, 1119/3

Легенда

Ужа зона заштите (3,055 ha)

Шира зона заштите (18,279 ha)

8

4.1. Локација

Локалитет Лубурић поље Село Кошутица Надморска висина -881 m Положај некрополе Положај општинског средишта- Соколац Извор: Google Еarth, децембар 2011.

У селу Кошутица удаљеном од Сокоца око 6 km ваздушне линије у правцу сјевероистока, на пространом предјелу Лубурић поља, смјештене су двије некрополе са стећцима, међусобно удаљене око 150 метара ваздушне линије. Прва некропола – локалитет Плоче се налази на праисторијском тумулу на 881 m нв. Карактеристично за овај локалитет је да су стећци положени у низу и прате круг тумула. Друга некропола налази се на локалитету Баре. 4.1.1 Намјена простора Простор некрополе стећака на Лубурића пољу је археолошки локалитет, који се користи у научне и културне сврхе 4.2. Стање очуваности Визуелном опсервацијом некрополе установљено је сљедеће: Знатан број стећака је оштећен усљед дуготрајног дјеловања атмосферилија. Велики је број напуклих и утонулих стећака, због чега се не могу у цјелости сагледати. Да би се одредио коначан број стећака и њихове димензије неопходно је предузети истраживачке радове и радове на рашчишћавању некрополе који би пружили тачне податке. На локалитету Плоче некропола се налази на праисторијском тумулусу радијуса 40 m. Стећци су положени радијално у односу на центар тумула. Три стећка су издвојена из групе, на удаљености од 10 m у правцу сјевера. У центру тумула уочава се удубљење квадратне основе за које се може претпоставити да је мјесто средњовјековное цркве.1 Висина тумула је 3,0 м а обим око 90,0 м. Обрастао је травом, без високе вегетације, изузев шибља са сјевероисочне стране.

1 Ш.Бешлагић сматра да је у питању средњовјековна црква.(Bešlagić, Šefik, Stećci, kataloško-

topografski pregled, Sarajevo, 1971, 242.

9

Геодетски снимак, локалитети Баре и Плоче

10

ПРЕГЛЕД БРОЈА СТЕЋАКА ПО ТИПОВИМА

Сандук: 37 Плоча: 42 Фрагменти: 53 Сљемењак: 1 Укупно: 132 СТЕЋАК БР. 1 - тип: фрагмент, оријентација: И-З, димензије: - СТЕЋАК БР. 2 - тип: сандук , оријентација: И-З, димензије: 209x87x50 cm (видљиве димензије) СТЕЋАК БР. 3 - тип: сандук, оријентација: И-З, димензије: 183x67x29 (видљиве димензије) СТЕЋАК БР. 4 - тип: плоча, оријентација: И-З, димензије: 190 cm дужине, 14 cm висине (видљиве димензије) СТЕЋАК БР. 5 - тип: плоча, оријентација: И-З, димензије: 144x65x18cm (видљиве димензије) СТЕЋАК БР. 6 - тип: сандук, оријентација: И-З, димензије: 197x85x34cm (видљиве димензије) СТЕЋАК БР. 7 - тип: фрагмент, оријентација: И-З, димензије: 89 cm ширине (видљиве димензије) СТЕЋАК БР. 8 - тип: фрагмент, оријентација: И-З, димензије: 74 cm ширине (видљиве димензије) СТЕЋАК БР. 9 - тип: сандук, оријентација: И-З, димензије: 209x85x32 cm (видљиве димензије) СТЕЋАК БР. 10 - тип: плоча (лучни завршетак), оријентација: И-З, димензије: 151x54x cm (видљиве димензије) СТЕЋАК БР. 11 - тип: Плоча, оријентација: И-З, димензије: 170 cm дужине, 77 cm ширине (видљиве димензије) СТЕЋАК БР. 12 - тип: плоча, оријентација: И-З, димензије: 159x60x13 cm (видљиве димензије) СТЕЋАК БР. 13 - тип: плоча, оријентација: И-З, димензије: 180 cm дужине (видљиве димензије) СТЕЋАК БР. 14 - тип: плоча, оријентација: И-З, димензије: 225x113cm СТЕЋАК БР. 15 - тип: Сандук, оријентација: И-З, димензије: 205x162x81 (видљиве димензије) СТЕЋАК БР. 16 - тип: сандук, оријентација: И-З, димензије: 188x110x62 (видљиве димензије) СТЕЋАК БР. 17 - тип: плоча оријентација: И-З, димензије: 120x60x15 (видљиве димензије) СТЕЋАК БР. 18 - тип: Сандук, оријентација: И-З, димензије: 200x100x45 (видљиве димензије) СТЕЋАК БР. 19 - тип: Сандук, оријентација: И-З, димензије: 235x114x68 (видљиве димензије) СТЕЋАК БР. 20 - тип: сандук, оријентација: И-З, димензије: 230x143x67 (видљиве димензије)

11

СТЕЋАК БР. 21 - тип: сандук, оријентација: И-З, димензије: 199x112x49 (видљиве димензије) СТЕЋАК БР. 22 - тип: сандук, оријентација: И-З, димензије: 170x57x45 (видљиве димензије) СТЕЋАК БР. 23 - тип: Плоча, оријентација: И-З, димензије: 190x88x20 (видљиве димензије) СТЕЋАК БР. 24 - тип: Плоча, оријентација: И-З, димензије: 195x76x19 (видљиве димензије) СТЕЋАК БР. 25 - тип: сандук, оријентација: И-З, димензије: 167x60x37 (видљиве димензије) СТЕЋАК БР. 26 - тип: сандук, оријентација: И-З, димензије: 148x56x26 (видљиве димензије) СТЕЋАК БР. 27 - тип: плоча, оријентација: И-З, димензије: 167 cm дужине, 63 cm ширине (видљиве димензије) СТЕЋАК БР. 28 - тип: сандук, оријентација: И-З, димензије: 188 x 123 x 40 cm (видљиве димензије) СТЕЋАК БР. 29 - тип: плоча, оријентација: И-З, димензије: 198 x 97 x 19 cm (видљиве димензије) СТЕЋАК БР. 30 - тип: сандук, оријентација: И-З, димензије: 180 x 103 x 36 cm (видљиве димензије) СТЕЋАК БР. 31 - тип: плоча, оријентација: И-З, димензије: 213 x 110 x 20 cm (видљиве димензије) СТЕЋАК БР. 32 - тип: сандук, оријентација: И-З, димензије: 181 x 80 x 60 cm (видљиве димензије) СТЕЋАК БР. 33 - тип: фрагмент, оријентација: И-З, димензије: - СТЕЋАК БР. 34 - тип: сандук, оријентација: И-З, димензије: 200x80x35 cm

СТЕЋАК БР. 35 - тип: плоча, оријентација: И-З, димензије: 171 дужине, 88 cm ширине (видљиве димензије) СТЕЋАК БР. 36 - тип: сандук, оријентација: И-З, димензије: 181x 88 x30 cm (видљиве димензије) СТЕЋАК БР. 37 - тип: фрагмент, оријентација: И-З, димензије: - СТЕЋАК БР. 38 - тип: фрагмент, оријентација: И-З, димензије: - СТЕЋАК БР. 39 - тип: сандук, оријентација: И-З, димензије: 190x80x40 СТЕЋАК БР. 40 - тип: сандук, оријентација: И-З, димензије: 166x63x30cm

СТЕЋАК БР. 41 - тип: плоча, оријентација: И-З, димензије: 162x65cm

СТЕЋАК БР. 42 - тип: фрагмент, оријентација: И-З, димензије: - СТЕЋАК БР. 43 - тип: фрагмент, оријентација: И-З, димензије: - СТЕЋАК БР. 44 - тип: фрагмент, оријентација: И-З, димензије: - СТЕЋАК БР. 45 - тип: фрагмент, оријентација: ЈЗ-СИ, димензије: 185 cm дужине

СТЕЋАК БР. 46 - тип: фрагмент,, оријентација: ЈЗ-СИ, димензије: 105 cm дужине, 40 cm ширине

СТЕЋАК БР. 47 - тип: плоча, оријентација: ЈЗ-СИ, димензије: 207х64 cm

СТЕЋАК БР. 48 - тип: сандук , оријентација: СЗ-ЈИ, димензије: 179 cm дужине, 25 cm висине

СТЕЋАК БР. 49 - тип: Плоча, оријентација: И-З, димензије: 195 cm дужине, 88 cm ширине

12

СТЕЋАК БР. 50 - тип: Плоча, оријентација: И-З, димензије: 170x75x10

СТЕЋАК БР. 51 - тип: фрагмент, оријентација: И-З, димензије: - СТЕЋАК БР. 52 - тип: фрагмент, оријентација: И-З, димензије: - СТЕЋАК БР. 53 - тип: фрагмент, оријентација: И-З, димензије: - СТЕЋАК БР. 54 - тип: фрагмент, оријентација: И-З, димензије: - СТЕЋАК БР. 55 - тип: фрагмент, оријентација: И-З, димензије: - СТЕЋАК БР. 56 - тип: фрагмент, оријентација: И-З, димензије: - СТЕЋАК БР. 57 - тип: фрагмент, оријентација: И-З, димензије: - СТЕЋАК БР. 58 - тип: фрагмент, оријентација: И-З, димензије: - СТЕЋАК БР. 59 - тип: фрагмент, оријентација: И-З, димензије: 147 cm дужине

СТЕЋАК БР. 60 - тип: фрагмент, оријентација: СЗ-ЈИ, димензије: непознате

СТЕЋАК БР. 61 - тип: фрагмент, оријентација: С-Ј, димензије: 152х92х32 cm

СТЕЋАК БР. 62 - тип: фрагмент, оријентација: С-Ј, димензије: непознате

СТЕЋАК БР. 63 - тип: фрагмент, оријентација: И-З, димензије: - СТЕЋАК БР. 64 - тип: фрагмент , оријентација: И-З, димензије: 146 cm дужине, 67 cm ширине

СТЕЋАК БР. 65 - тип: плоча, оријентација: И-З, димензије: 65 cm ширине СТЕЋАК БР. 66 - тип: плоча, оријентација: И-З, димензије: 187 cm дужине, 20 cm висине (видљиве димензије) СТЕЋАК БР. 67 - тип: фрагмент, оријентација: И-З, димензије: 74cm дужине, 62cm ширине

СТЕЋАК БР. 68 - тип: плоча, оријентација: И-З, димензије: 64 cm ширине, 19 cm висине

СТЕЋАК БР. 69 - тип: фрагмент, оријентација: И-З, димензије: 82 cm дужине

СТЕЋАК БР. 70 - тип: фрагмент, оријентација: И-З, димензије: - СТЕЋАК БР. 71 - тип: плоча, оријентација: И-З, димензије: 210 cm ширине, 21 cm висине

СТЕЋАК БР. 72 - тип: сандук, оријентација: И-З, димензије: 66 cm ширина; 37 cm висина

СТЕЋАК БР. 73 - тип: фрагмент, оријентација: И-З, димензије: - СТЕЋАК БР. 74 - тип: плоча, оријентација: И-З, димензије: 170 cm дужине, 12 cm висине СТЕЋАК БР. 75 - тип: Фрагмент, оријентација: И-З, димензије: - СТЕЋАК БР. 76 - тип: Фрагмент, оријентација: И-З, димензије: - СТЕЋАК БР. 77 - тип: сандук, оријентација: И-З, димензије: 162x70x30

СТЕЋАК БР. 78 - тип: Фрагмент, оријентација: И-З, димензије: 165 cm дужине

СТЕЋАК БР. 79 - тип: фрагмент, оријентација: И-З, димензије: - СТЕЋАК БР. 80 - тип: фрагмент, оријентација: И-З, димензије: - СТЕЋАК БР. 81 - тип: фрагмент, оријентација: И-З, димензије: 147 cm дужине

СТЕЋАК БР. 82 - тип: фрагмент, оријентација: И-З, димензије: - СТЕЋАК БР. 83 - тип: фрагмент, оријентација: СЗ-ЈИ, димензије: дужина 100 cm СТЕЋАК БР. 84 - тип: Фрагмент, оријентација: И-З, димензије:- СТЕЋАК БР. 85 - тип: сандук, оријентација: И-З, димензије: 79 cm дужина, висина 43 cm

СТЕЋАК БР. 86 - тип: плоча, оријентација: И-З, димензије: 63 cm ширина

13

СТЕЋАК БР. 87 - тип: плоча, оријентација: И-З, димензије: 174 cm дужине, 13 cm висине

СТЕЋАК БР. 88 - тип: сандук, оријентација: И-З, димензије: 196x48 x31 cm

СТЕЋАК БР. 89 - тип: сандук, оријентација: СЗ-ЈИ, димензије: 94 cm ширине, 12 cm висине

СТЕЋАК БР. 90 - тип: фрагмент, оријентација: СИ-ЈЗ, димензије: - СТЕЋАК БР. 91 - тип: фрагмент, оријентација: И-З, димензије: непознате

СТЕЋАК БР. 92 - тип: фрагмент, оријентација: И-З, димензије: - СТЕЋАК БР. 93 - тип: фрагмент, оријентација: И-З, димензије: дужина 100 cm

СТЕЋАК БР. 94 - тип: фрагмент, оријентација: И-З, димензије: - СТЕЋАК БР. 95 - тип: фрагмент, оријентација: И-З, димензије: - СТЕЋАК БР. 96 - тип: фрагмент, оријентација: И-З, димензије: - СТЕЋАК БР. 97 - тип: фрагмент, оријентација: И-З, димензије: - СТЕЋАК БР. 98 - тип: плоча, оријентација: И-З, димензије: 184 cm дужине

СТЕЋАК БР. 99 - тип: плоча, оријентација: ЈЗ-СИ, димензије: 190x57x8

СТЕЋАК БР. 100 - тип: фрагмент, оријентација: ЈЗ-СИ, димензије: - СТЕЋАК БР. 101 - тип: сандук, оријентација: ЈЗ-СИ, димензије: 187x79x34cm (видљиве димензије) СТЕЋАК БР. 102 - тип: плоча, оријентација: ЈЗ-СИ, димензије: дужина 168 cm дужине, 21 висине cm (видњиве димензије) СТЕЋАК БР. 103 - тип: плоча, оријентација: ЈЗ-СИ, димензије: 197x67x20cm (видњиве димензије) СТЕЋАК БР. 104 - тип: плоча, оријентација: ЈЗ-СИ, димензије: 216x79x15cm (видњиве димензије) СТЕЋАК БР. 105 - тип: плоча, оријентација: И-З, димензије: 198x99x14cm (видњиве димензије) СТЕЋАК БР. 106 - тип: плоча, оријентација: И-З, димензије: 128 cm дужине, 72 cm ширине (видљиве димензије) СТЕЋАК БР. 107 - тип: плоча, оријентација: И-З, димензије: 179 cm дужине, 19 cm висине (видљиве димензије) СТЕЋАК БР. 108 - тип: плоча, оријентација: И-З, димензије: 188x90x11cm (видљиве димензије) СТЕЋАК БР. 109 - тип: сандук, оријентација: И-З, димензије: 223x92x51cm (видљиве димензије) СТЕЋАК БР. 110 - тип: сандук, оријентација: И-З, димензије: 189x72x7cm (видљиве димензије) СТЕЋАК БР. 111 - тип: плоча, оријентација: И-З, димензије: 158x74x18cm (видљиве димензије) СТЕЋАК БР. 112 - тип: сандук, оријентација: И-З, димензије228x117x72cm (видљиве димензије) СТЕЋАК БР. 113 - тип: сандук, оријентација: ЈЗ-СИ, димензије: 169x70x48cm (видљиве димензије) СТЕЋАК БР. 114 - тип: сандук, оријентација: СЗ-ЈИ, димензије: 193x76x29cm (видљиве димензије) СТЕЋАК БР. 115 - тип: плоча, оријентација: СЗ-ЈИ, димензије: 200x85x21cm (видљиве димензије)

14

СТЕЋАК БР. 116 - тип: сандук, оријентација: И-З, димензије: 110 ширине, 41 cm висине (видљиве димензије) СТЕЋАК БР. 117 - тип: сљемењак, оријентација: И-З, димензије: 128 дужине (видљиве димензије) СТЕЋАК БР. 117а - тип: плоча, оријентација:И-З, димензије: 14 висине (видљиве димензије) СТЕЋАК БР. 118 - тип: фрагмент, оријентација: И-З, димензије: 176 cm дужине, 66 cm ширине (видљиве димензије) СТЕЋАК БР. 119 - тип: сандук, оријентација: И-З, димензије: 163x69x24 (видљиве димензије) СТЕЋАК БР. 120 - тип: фрагмент, оријентација: И-З, димензије: - СТЕЋАК БР. 121 - тип: плоча, оријентација: И-З, димензије: 161x74x19cm (видљиве димензије) СТЕЋАК БР. 122 - тип: плоча, оријентација: ЈЗ-СИ, димензије: 200x80x13cm (видљиве димензије) СТЕЋАК БР. 123 - тип: сандук, оријентација: ЈЗ-СИ, димензије: 201x133x19cm (видљиве димензије) СТЕЋАК БР. 124 - тип: плоча, оријентација: СЗ-ЈИ, димензије: 212x97x40cm (видљиве димензије) СТЕЋАК БР. 125 - тип: плоча, оријентација: СЗ-ЈИ, димензије: 212x97x40cm (видљиве димензије) СТЕЋАК БР. 126 - тип: сандук, оријентација: СЗ-ЈИ, димензије: 202x82x32cm (видљиве димензије) СТЕЋАК БР. 127 - тип: сандук, оријентација: С-Ј, димензије: 175x54x57cm (видљиве димензије) СТЕЋАК БР. 128 - тип: фрагмент, оријентација: И-З, димензије: непознате

СТЕЋАК БР. 129 - тип: фрагмент, оријентација: СЗ-ЈИ, димензије: - СТЕЋАК БР. 130 - тип: фрагмент, оријентација: И-З, димензије: - СТЕЋАК БР. 131 - тип: фрагмент , оријентација: СЗ-ЈИ, димензије: -.2 4.2.1 Коришћење земљишта Околне парцеле су у приватном власништву и користе се за потребе пољопривредне производње и сточарства.

4.2.2 Археологија

Могућа су будућа археолошка истраживања некрополе

2 Подаци Републичког завода за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике

Српске (стање утврђено октобра 2012. године)

15

4.2.3 Природно окружење Овај дио Босне и Херцеговине припада еуросибирској-сјеверноамеричкој регији континенталних дијелова. Према еколошко-вегетацијској рејонизацији БиХ овај локалитет припада области унутрашњих динарида, подручју источно босанске висоравни и романијском реону. Лубурића поље представља пространу висинску равницу са чијих се рубова благо дижу обронци. У подножју брда се налази некропола стећака. У околини некрополе стећака на каменитим и сувљим теренима простиру се пашњаци, запуштено и необрађено земљиште. Веће површине су обрасле са клеком (Juniperus communis), док су оближње косе обрасле шумом бијелог бора и смрче (Piceo-Pinetum illyricum). На већини стећака присутни су лишајеви и маховине који својом активношћу разарају грађу камена.

4.2.4 Пјешачке зоне Могућ је пјешачки приступ. Не постоје уређене пјешачке стазе.

4.3 Инфраструктура 4.3.1 Макро инфраструктура Инсталације водовода и канализације Ове инсталације се постављају под земљом (на коти која је регулисана прописима-испод нивоа замрзавања) и због тога представља опасност за могуће археолошке налазе. На некрополи стећака Лубурића поље не постоји ова врста инсталација. У случаја извођења мора се изводити на основу посебно прописаних мјера заштите надлежне институције. Далеководи и трафо станице Некропола је лоцирана у селу Лубурића поље на чијој територији се налази далековод. Трафо-станице нису у близини локалитета. 4.3.2 Микро инфраструктура На некрополи нема приватних објеката и сходно томе нема приватних спојева, телевизијских и сателитских. Овакви спојеви налазе се на оближњим приватним објектима.

16

4.3 Саобраћај и паркинг (текући и стационарни саобраћај) Потребно је обезбеђивање адекватне саобраћајне инфраструктуре у циљу унапређења туризма. То се првенствено односи на уређење пјешачких прилаза локалитету. 4.4 Заштита животне средине -Управљање, одржавање и очување природних вриједности заштићене зоне, -очување аутентичности природног окружења -могућности за повећање биодиверзитета у ширем окружењу у цјелини треба посматрати као саставни дио крајњег циља, а то је унапређење пејзажа, -обезбједити дугорочно одрживост пољопривредног земљишта, дивљих животиња -обезбједити редован мониторинг -искористити потенцијал за заједницу да се упозна са вриједностима пејзажа и начином интеграције људског рада и природе у јединствену цјелину -обезбиједити природно обнављање шумског окружења 5.0 Конзервација Конзервација културног насљеђа се предузима са циљем очувања вриједности и значаја културних ресурса из прошлости, за коришћење садашњим и инспирацију будућим генерацијама. Све конзерваторске одлуке су засноване на значају основних вриједности културног насљеђа. Постоје различите врсте вриједности, као што су историјске, архитектонске, естетске, духовне или друштвене. Вриједности су утврђене на основу физичких карактеристика, усмених предања, архивских истраживања и студија, а отјелотворене у самом мјесту. Конзервација насљеђа подразумијева заштиту и презентацију као вриједне компоненте значајне за заједницу. Бура Повеља обезбеђује систематски и логичан приступ очувању кроз управљачки процес. Почиње са изјавом о значају а затим слиједи SWOT анализа (снаге, слабости, могућности и претње) потенцијала насљеђа. Изјава о значају и SWOT анализа ће бити основа за политику очувања. Политика очувања ће бити филозофија која стоји иза плана управљања. 5.1 Документација, снимања, истраживања Истраживања градина и тумула на овом простору започела су 1886–1891. године. Истраживања су водили Ђорђе Стратимировић, Ћиро Трухелка, Вејсил Ћурчић, и највише Фрањо Фиала. У XX вијеку истраживали су Боривој Човић и Б. Говедарица. Истраживачке радове – евидентирање стећака 1971. године обавио је Шефик Бешлагић. У Археолошком лексикону III наводи се податак да је Ђ. Стратимировић 1891. године у Лубурића Пољу истражио неколико тумула и утврдио да један припада средњем

17

бронзаном добу, док су остали из жељезног доба. Није наведено који тумули су у питању.3 Стручна екипа Завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа РС је снимила и обрадила некрополу октобра мјесеца 2012. године. Теренском раду претходила је израда геодетских подлога. За сваки поједини стећак израђени су евиденциони картони који се налазе у документацији Завода и који су документациона основа за израду пројекта конзервације. 5.1.1 Постојеће стање некрополе са стећцима

Током њиховог вишевјековног постојања дошло до појаве одређеног степена физичке деградације. Једним дијелом узрок оваквих појава лежи у минералошко-петрографским својствима камена од којих су сачињени стећци, а с друге стране, у промијењеним макро и у микро амбијенталним условима у којим се налазе. Како би се пронашло адекватно рјешење за трајну систематску конзервацију стећака и урадила пројектна документација, неопходно је извршити неколико фаза рада, с циљем успостављања правилне дијагностике и утврђивања конзерваторског поступка на отклањању угрожења и оштећења. За потребе израде пројектне документације извршен је увид на терену гдје је утврђен број стећака на локалитету, димензије, форме, декоративне композиција и натписи са израдом пратеће фото-документације. Утврђена је врста, узрок и степен оштећења биолошког, физичког и хемијског поријекла. Утврђене су сљедеће врсте оштећења: -Биолошка корозија Познавање функционисања вертикално разуђених и узајамно зависних био-заједница има велики значај за детекцију биолошког угрожавања камених плоха стећака, како би се примијенио адекватан третман чишћења. Овдје се првенствено мисли на: алге (у прашкастој форми), које у заједници са гљивицама и лишајевима имају штетан ефекат по камене површине; гљивице (печати на каменим површинама) са алгама формирају основ за развој лишајева, чије је дјејство најпогубније за камен; лишајеви (вишекомпонентне биљке) – најштетније су калцио колозне врсте које су својствене за камен; угрожење се манифестује присуством угљен диоксида и секрета као резултата метаболичког процеса (органске и неорганске киселине), које нагризају површину камена и узрокују његову корозију, маховине (углавном угрожавају порозне камене површине гдје се задржава влага). -Хемијска корозија

Хемијска корозија изазвана интеракцијама сумпорног и угљичног диоксида са влагом, доводи до разобличавања камена кречњака. Нека од оштећења у виду флоресценције, односно кристализације или цвјетања камена, могу се манифестовати у виду недостајућих дијелова стећака, или пак недовршености декоративних композиција, настала у току саме израде стећака у оригинално вријеме њихове израде.

3 Arheološki leksikon III, str. 101.

18

- Физичка корозија Температурне инверзије, комбиноване са инсолацијом и ружом вјетрова карактеристичним за ово подручје, те пропусна моћ камена кречњака (2,8%) имају одређени утицај на стање очуваности стећака али засигурно не такав као комбиновани утицај биолошке и хемијске деградације. -Абразија и ерозија

Дјеловање вјетра има ефекат константног лаганог пјескарења, што доводи до постепеног губитка декоративних композиција на површинама камена, уколико оне нису адекватно заштићене. - Дјеловање воде Сузбијање негативног дјеловања воде је захтјеван процес, а претежно се односи на санацију пукотина, каверни и заштиту камених површина стећака. Примарно је важно заптивање пукотина адекватним хидрауличким материјалом еластичних својстава, како би се избјегао продор воде у ова оштећења, јер вода промјеном својих агрегатних стања и самим тиме и своје запремине, може довести до продубљивања ових оштећења и даљње деградације камена. Комбиновано дјеловање наведениих фактора изазвало је оштећења која су утврђена визуелном опсервацијом некрополе. Приближно 80 % од укупног броја стећака мјестимично или у великој мјери је прекривено маховином, мањи број је дјелимично прекривен лишајевима, већи број је утонуо, на готово свим примјетне су, мање или веће, пукотине а и код одређеног броја недостају дијелови. Поједини стећци прекривени су бусењем траве, која је никла из хумуса нанесеног у пукотине дјеловањем вјетра. Претпоставља се да је одређен број стећака потпуно потонуо у тло. Временом је дошло је до оштећења декоративних композиција и данас су теже распознатљиве. Врсте и узроци оштећења

број Врста оштећења

Узрок оштећења Предлог интервенције степен

1 утонулост Слијегање терена Исправљање и враћање у положај најближи првобитном. За поједине стећке, који су готово цијелом својом запремином утонули у тло, потребно је након исправљања површину попунити земљом и шљунком

средњи

2 пукотине Дејство атмосферилија, воде, коријења мањег растиња

Сузбијање негативног дјеловања воде је захтјеван процес, а претежно се односи на санацију пукотина, каверни и заштиту камених површина стећака наношењем хидрофобне

средњи

19

заштите. Наношење полимерног малтера кога карактерише хидрауличност и еластичност. Редукција коријења мањег и већег растиња.

3 оштећење ивица

Хемијска корозија изазвана интеракцијама сумпорног и угљичног диоксида са влагом

Наношење полимерног малтера кога карактерише хидрауличност и еластичност

средњи

4 Лишајеви и гљивице на површинама

Биолошка корозија; присуство угљен диоксида и секрета као резултат метаболичког процеса (органске и неорганске киселине), које нагризају површину камена и узрокују његову корозију.

Конзерваторско прање и чишћење чија је основна сврха уклањање нечистоћа насталих негативним дјеловањем различитих врста угрожења. Примјене техника чишћења су различите и примјењују се у складу са врстом камена и степеном његовог оштећења. Ниво (у естетском смислу) до којег се врши чишћење камених површина највише зависи од контекста пејсажа у којем се некропола налази

висок

5 маховина на површинама

Биолошка корозија; маховине углавном угрожавају порозне камене површине гдје се задржава влага

Конзерваторско прање и чишћење механичким путем уз пажљив рад да не би дошло до оштећења камених површина

6 губитак декоративних композиција

Абразија и ерозија, дејство вјетра

Заштита одговарајућим премазима. Примјена ласерског чишћења стећака.Посебне врсте пјескарења љешниковим или ораховим прахом.

средњи

20

5.2 Планови

Припрема документационе основе

Број Пројекат Организација Статус/вријеме

1 Прикупљање и детаљна анализа постојеће документације

РЗРС завршено

2 Израда геодетских подлога РЗРС завршено

3 Израда архитектонског снимка постојећег стања са детаљним пописом свих оштећења

Утврђивање општег стања некрополе

РЗРС завршено

4 Испитивање материјала, геотехничка студија врсте материјала коришћеног за израду појединих стећака

РЗРС С

5 Обрада резултата истраживачког рада РЗРС С

6 Израда пројекта конзерваторско-рестаураторких радова

С

7 Извођење конзерваторско-рестаураторских радова на некрополи

Д

8 Контрола извршених радова односно стања очуваности која треба да се спроводи и у условима екстремних временских непогода

континуирано

РЗРС-Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске Временске одреднице К-кратко (2 год.) С-средње (2-5 год.) Д-дуго (више од 5 год.)

21

5.3 Одржавање и праћење

-Мониторинг –праћење стања некрополе. Потребно је установити визуелну опсервацију једном годишње. -Израда извјештаја о евентуалним промјенама и врстама угрожености физичке структуре Број Активност Организација вријеме

1 Мониторинг –праћење стања некрополе. Детаљан визуени преглед некрополе једном у току године.

РЗРС

Општина Соколац

континуирано

2 Редовно одржавање некрополе, чишћење, сјеча шибља и мањег растиња

Општина Соколац континуирано

3 Израда извјештаја о евентуалним промјенама и врстама угрожености физичке структуре

РЗРС Према потреби, зависно од стања некрополе

Дијаграм процеса спровођења плана

ИН

ФО

РМ

АЦ

ИО

НО

– Д

ОК

УМ

ЕН

ТА

ЦИ

ОН

А

ОС

НО

ВА

Иницијатива – план за конзервацију

Прикупљање, детаљна анализа и обрада релевантне

документације о добру

Анализа карактеристика културног добра:

изузетне универзалне вриједности, остале вриједности

добра

Израда геодетских подлога

Израда архитектонског снимка постојећег стања са

детаљним пописом свих оштећења

22

Утврђивање општег стања некрополе

Испитивање материјала, геотехничка студија врсте

материјала коришћеног за израду појединих стећака

ИЗ

РА

ДА

СТ

УД

ИЈА

Идентификација и анализа могућих утицаја

Обрада резултата истраживачког рада

Израда пројекта конзерваторско-рестаураторких радова

ИЗ

ВО

ЂЕ

ЊЕ

МО

НИ

ТО

РИ

НГ

Извођење конзерваторско-рестаураторских радова

Контрола изведених радова

Праћење стања некрополе и израда извјештаја

23

6.0 Дух мјеста (Genius loci)

Према Декларацији о духу мјеста (ICOMOS 2008.) genius loci је одређен материјалним (грађевине, локалитет, пејзаж, руте, објекти...) и нематеријалним (меморије, успомене, предаје, фестивали, традиционалне вриједности) елементима. Иако је за његово одређење потребна својеврсна равнотежа тих елемената, сама ријеч дух тежиште пребацује на нематеријалну вриједност мјеста, која се доживљава и физички и духовно. Кроз посматрање и анализирање материјалних елемената мјеста, одвија се процес „идентификације“ тј. препознавања и одређивања у простору и времену, те повезивања посматрача са мисаоним обрасцима стваралаца. Као резултат тога процеса, дух мјеста почиње да се уобличава праћен осјећањем историјског континуитета, повезаности са прецима и бесмртности кроз интуитивно сјећање и колективно памћење. 6.1. Материјални

Некрополе са стећцима данас углавном „уживају“ у релативној издвојености и осамљености у односу на постојеће људске насеобине. Од простора у којем људи живе и раде неријетко су одвојене пространим ливадама и шумама, лоциране на мање приступачним теренима. Изузетак су обично некрополе у близини вјерских објеката, јер тако остају повезане са савременијим култним и религијским праксама. Становништво из ближег окружења према стећцима има разнолик, често амбивалентан однос. Он се креће у распону од релативног игнорисања (усљед навике, непознавања и осјећаја нечег страног), преко једноставне радозналости везане за нешто што је старо, необично и тајновито (о чему се не зна ништа више од неколико општих мјеста из народних предања), до стварне заинтересованости и поштовања према насљеђу предака. Међутим, какав год тај однос био, посматрач увијек остаје фасциниран визуелном јединственошћу стећака: „вјечношћу“ камена, монументалношћу и снагом укупног умјетничког израза који они представљају. Иако је стећак у основи дио посмртног култа, материјално обиљежје, односно материјални израз човјековог односа према смрти у одређеној историјској епохи, он је и умјетнички дјело, које на посматрача треба да остави и одговарајући естетски утисак. Поред најочигледнијег начина, који се огледа у пажљивом избору и изради украсних и симболичких представа, осјећај лијепог побуђује се и складом линија, пропорцијом и облицима стећака. На већини некропола постоје стећци различитих величина и типова, што је и показатељ развојног пута те погребне праксе, али вјероватно и одређених друштвених разлика. Међутим, дух мјеста, без обзира на могуће жеље својих стваралаца, уједначава разлике и чврсто повезује појединачне споменике у цјелину. С друге стране, упркос укупној „причи“ која се сагледава из некрополе као цјелине, и сваки стећак појединачно остаје цјелина за себе, о чему најбоље свједоче појединачни стећци који нису дио некропола, али су обично дио неког занимљивог локалног предања.

24

6.2. Нематеријални

Бројна истраживања различитих културолошких појава на просторима на којима се појављују и стећци указују на обиље нематеријалног насљеђа када је у питању смрт и све што је у вези с њом, па тако и у вези с гробљима и другим мјестима намијењеним покојницима. Поред своје примарне функције – мјеста за сахрањивање, некрополе са стећцима, као и друга гробља, дио су култне традиције и значајан показатељ социјалних, умјетничких, религијских и других аспеката развоја духовног живота људи тога поднебља у одређеном временском распону. Међутим, могућност ишчитавања и тумачења онога што стећци „говоре“ ограничена је, јер тај начин сахрањивања престаје са учвршћивањем турске власти. Смјена двије историјске (али и културолошке) епохе, недостатак утемељених писаних извора и прекид историјског континуитета усмених предања, довели су до тога да народ, чији су преци сахрањивани под стећцима, о њима располаже малим бројем неодређених, општих сазнања, најчешће изражених кроз усмена предања, легенде и вјеровања, која су само у фрагментима сачувана до данас. У народном предању настајање стећака везује се за „доба дивова“ – старог народа дивовске снаге и раста, који је насељавао Босну и Херцеговину у давна времена. Понекад их називају Грцима, а некрополе са стећцима „грчким гробљима“. Та предања, углавном, говоре о томе како је једне године љети пао снијег (према некима, тешка зима је трајала седам година), па су Грци због велике хладноће напустили земљу. Иза њих су остали само гробови (стећци). У неким варијантама тог предања, била је суша три године, дивовски народ називају Илирима, а некрополе са стећцима „илирска гробља“. Према другим предањима, уопште није ријеч о гробљу и надгробним споменицима, већ су се дивови играли „камена с рамена“ и тако су настале те скупине камења. Такође, најчешће када је у питању осамљени стећак на неком брду или другом истуреном видном мјесту, каже се да га је неко од дивовских људи ту донио, што је обично требало да посвједочи колико су дивови били велики и снажни. Поједини познаваоци народних усмених предања су тврдили да се у близини стећака налазе и остаци цркве, јер је, наводно, „неко“ једном видио чудну свјетлост (у неким казивањима „да нешто сјаји“) у даљини, па кад је пришао ближе, примјетио је стећке и остатке цркве, који су сада под земљом. Због прича о свјетлости или сјају, људи су некада копали по некрополама тражећи скривено благо. Такође, у неким крајевима Босне и Херцеговине, нарочито у случају великих или посебно украшених стећака, постоји народно вјеровање о њиховим љековитим и магијским својствима. На примјер, у околини Шипова забиљежено је вјеровање да помјерање стећака може да регулише временске прилике, да заустави кишу, односно сушу. Могуће је да су та вјеровања повезана са улогом коју је камење уопште имало у народној религији. У неким крајевима, поред тога што се вјеровало да камен може да буде моћан апотропајон, превасходно му је приписиван анимистички карактер, претпостављајући да у камену борави нека душа или дух. Та вјеровања, као и она да се на гробљима могла успоставити комуникација између живих и мртвих и обичај који и данас постоји (не само на простору Босне и Херцеговине) да се пољуби надгробник и да се разговара с њим, навела су неке истраживаче народне религије на закључак да је надгробник првобитно био замишљен као објекат у коме пребива душа покојника.

25

Иако традиционална народна мисао стећке јасно не препознаје као заоставштину предака и дио сопственог духовног развоја и насљеђа, претходни кратак осврт на неке приче и вјеровања показује да стећци нису игнорисани. Без неспорно утемељене писане традиције и практичне функције у каснијим историјским епохама, својом монументалношћу, умјетничким изразом и понајвише сврхом, они се намећу народној машти и мијешају са другим митским представама, остајући и даље моћан симбол комуникације са оностраним, припадајући истовремено и сфери светог и профаног, обиљежје и подсјетник на граници која дијели овај од „оног“ свијета. У модерном свијету прве половине XXI вијека, са довољне временске дистанце испуњене технолошким напретком и научним сазнањима о свијету који настањује, његовим законитостима и појавама, човјек таква мјеста доживљава првенствено као емотивно искуство. Некрополе са стећцима су данас углавном прилично изолована мјеста у руралним питорескним окружењима, која посматрача испуњавају осјећајем мирноће, тишине и безвремености. Упијајући увијек помало свечану и мистичну атмосферу која краси већину организованих мјеста за сахрањивање, која чак и у потпуно разблаженој форми сугерише својство сакралног, посматрач почиње, као помоћу времеплова, да се повезује са давнашњим људима, њиховим мислима и идејама, вриједностима и схватањима. Тако сагледава (или му се то барем чини) побуде из којих је, између осталог, проистекла и умјетност стећака, с циљем да човјек послије смрти не буде заборављен, односно да на извјестан начин оствари бесмртност. У тој и данас сасвим разумљивој тежњи, а из исто тако сасвим разумљивог страха од коначног краја, нестанка, смрти, настала је идеја и потреба да се за све то непознато, а самим тим и страшно, треба припремити. Нарочито што се човјекова смрт третирала као један од преломних, критичних момената за читаву заједницу. Тако је настајала богата погребна пракса, чији циљ је био да се душа, безбједно за себе и друге, одвоји од тијела и пређе на други свијет, како се не би пореметио природни поредак ствари, односно живота на земљи. Ликовне представе на стећцима су посебно интересантне. За доживљај духа мјеста је потпуно неважно да ли их посматрач правилно препознаје или тумачи. Људске и животињске фигуре, оружје, друштвени догађаји, симболи небеских тијела, орнаментика, итд. у оку посматрача се слажу у јединствен мозаик и, одједном, приказ неког живота из прошлости „оживљава“. Тежња за трајањем и вјечним животом је метафорички остварена и, на тренутак, смрт изгледа мање коначно. Мјеста као што су некрополе са стећцима, поред тога што имају вриједност културне баштине, садрже способност да посредују између прошлости и садашњости, да свједоче о прецима и својом поруком „дотакну“ и поуче потомке. 6.3. Потенцијалне опасности угрожавања духа мјеста

Дух мјеста некропола са стећцима, као и других мјеста, је извјесно у процесу сталне промјене, највише зато што толико не зависи од самог мјеста, колико од посматрача. Из тог разлога изгледа да је дух мјеста флуидан, несталан и тешко ухватљив, јер и истраживач је и посматрач и учесник. Међутим, проблем није промјена духа мјеста, већ могућност губитка најзначајних елемената, уколико се затвори комуникацијски канал између мјеста и посматрача.

26

Незнање, односно непознавање, најопаснији је узрочник сметњи у том комуникацијском каналу. Усљед непотпуних писаних и усмених традиција о стећцима, постоји опасност да их људи не осјећају као своје насљеђе и у покојницима сахрањеним под њима не препознају своје претке, што ће временом допринјети запостављању, а затим забораву, можда чак и уништавању – прво материјалних елемената духа мјеста. Колико дуго и у ком облику би такав развој ситуације „преживјели“ нематеријални елементи? Ничег новог нема у констатацији да се кроз историјски развој човјечанства и културолошке и друштвене промјене, између осталог, мијењају системи вриједности. У религијским схватањима и праксама, које су дио тих система, границе сакралног и профаног се константно мијењају, колико год савременицима неке традиције дјеловале овјештало. Иако су домени сакралног и профаног увијек били оштро супростављени, сакрално је у прошлости заузимало далеко већи простор у човјековом свакодневном животу, него што је то данас случај, а самим тим је имало далеко већи значај. На примјер, ако су у прошлости некрополе са стећцима биле света мјеста, значајан симбол у комуникацији са оностраним, за велики број људи данас су то мјеста са великим, необичним камењем. Јасно је да такве промјене у системима вриједности директно утичу, опет прво на материјалне, а затим и на друге елементе духа мјеста. Пошто су за постојање духа мјеста значајни и импресије и осјећања посматрача, те укупна атмосфера, потребно је да се нагласи неопходност очувања „природног“ окружења некропола са стећцима. Замах урбанизације руралних подручја није увијек истог интезитета, али инвазија интезивне модернизације на природно окружење, руралну архитектуру и слично, може врло негативно да се одрази на очување духа таквих мјеста.

7.0 Туризам и управљање туристичким посјетама 7.1 Презентација-тумачење У Стратегији развоја туризма Републике Српске за период 2011-2020 године, некрополе са стећцима су уврштене међу најатрактивнија културна добра. Документ Стратегија развоја туризма РС за период 2011-2020 године, такође предвиђа неопходне мјере за повећање квалитета коришћења културно-историјског насљеђа као потенцијала у развоју туризма и то: истраживачки радови и мапирање дестинација са културно-историјским садржајем, санација и рестаурација, прилагођавање новој намјени, раздвајање партнерских односа између републичкх институција, локалне власти и потенцијалних носилаца пројекта развоја културног туризма, презентације културно-туристичких дестинација РС у амбасадама БиХ и у представништвима РС и БиХ у иностранству, укључивање културно-историјског насљеђа у развој (туристички производ) транзитног, манифестационог и градског туризма, као и едуковање туристичких водича. Досадашње активности су минорне и тренутно некропола стећака Лубурића поље није презентована у туристичке сврхе. Једини интерес до сада су показали запослени у области заштите градитељског насљеђа или знатижељни појединци. Информације је могуће добити искључиво путем стручне литературе, што није примјењиво у

27

туристичке сврхе. Не постоје информационе табле уз оближњи регионални пут које би упућивале на постојање некрополе. Да би се превазишао наведени проблем потребно је: -успоставити информациони менаџмент -успоставити сарадњу са осталим атракцијама у региону у циљу употпуњавања туристичке понуде а не стварања конкуренције -подстаћи посјетиоце да цијене шире окружење у циљу разумјевања добра предложеног за упис на Листу свјетске културне баштине 7.2 Мјере сигурности Дефиниција одрживости обухвата потребу за измјену друштвених ставова према градитељском насљеђу и заштити животне средине и промјену образаца понашања. Одрживост се може постићи кроз учешће свих заинтересованих страна, што подразумијева потребу за сарадњом, партнерством и заједничким доношењем одлука. Кључ успјешног управљања јесте успостављање интегрисаног програма мониторинга у циљу спречавања потенцијалног оштећења некрополе или окружења. Успјешним акционим програмом могуђе је превазићи потенцијалне проблеме. Кључна питања која се односе на избалансиран развој туристичке стратегије укључују: -управљање бројем посјетилаца -идентификовање неодрживих туристичких активности и смањење њиховог утицаја (спрачавање могућности за физичко оштећење споменика, ) -успостављање интегрисаног програма мониторинга који ће промовисати проактивно управљање и предвиђање потенцијалних оштећења на локалитету -смањити негативне ефекте туристичке посјете на квалитет живота локалне заједнице -процјену ефикасности подузетих акцијама у борби против проблема. 7.3 Услужни капацитети Управљање туристичким посјетама Креирање туристичких активности, побољшање капацитета, презентација и интерпретација бр. Активност Организације Вријеме 1. Анимирање Туристичке агенције

Соколац Туристичка организација Општина Соколац

2. Обогаћивање постојеће web странице Туристичке организације општине Соколац Представити капацитете Општине Соколац, културно-историјско и природно насљеђе Општине и информације о некрополи

Туристичка организација

3. Ревитализација смјештајних капацитета, укључивање локалног становништва у циљу успостављања

Туристичка организација, Општина Соколац

28

сеоског туризма 4. Туристички пакети

Успостављање везе са постојећим туристичким мјестима (Јахорина) у циљу укључивања некрополе у туристичку понуду (једнодневни излети туриста, повезивање са некрополом Борак, Општина Рогатица, некрополом Врбица, Општина Фоча и некрополом Буђ, Општина Пале) креирати пакете за госте који су заинтересовани за различите садржаје лова

Туристичка организација

5. Припремити информације за проспекте и брошуре, објединити информације о свим номинованим некрополама

Туристичка организација

6. Туристички водичи Анимирати, селектовати и одабрати потенцијалне туристичке водиче

Туристичка организација

7. План обештећења приватних лица Утврдити могућа потраживања приватних лица када је у питању простор око некрополе

Влада Републике Српске Општина Соколац

8. План презентације и промоције израдити промотивни план за представљање некрополе и капацитета Општине различитим циљним групама

Туристичка организација и маркетиншка агенција или независни стручњаци

9. План праћења броја и структуре гостију Израдити план у коме ће бити предвиђене активности и одговорност за праћење броја посјетилаца

Туристичка организација

10. PR акција усмјерена анимирању становништва

11. Идејно рјешење за ознаке на терену дефинисати идејно рјешење и евентуало усвојити заштитни знак дестинације

29

8.0 Мјере заштите и њихово спровођење 8.1 Управљање и администрација (хијерахија процеса одлучивања) Министарство цивилних послова Босне и Херцеговине, Сарајево Министарство просвјете и културе Републике Српске, Бања Лука Министарство просторног уређења Републике Српске, Бања Лука Државна Комисија Босне и Херцеговине за сарадњу са Унеском Комисија за очување националних споменика Босне и Херцеговине Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске Општина Соколац 8.1.1 Начин спровођења Надлежности Завода за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске: Законом се наводи како је Завод задужен за послове заштите културних добара и коришћења. Завод покрива цијелу територију Републике Српске и управна је организација у саставу Министарства просвјете и културе Републике Српске. Његов је Тренутни статус регулисан Законом о републичкој управи Републике Српске (Службени гласник РС 118/08,11/09,74/10,86/10,24/12,121/12). Дужности се дефинишу у складу с одредбама овог закона. Надлежности Завода, између осталих, су: -одређивање, евиденција, истраживање и вредновање некретнина, покретних ствари и дијелова природе који уживају претходну заштиту, -утврђивање својства добара културно-историјског или природног насљеђа, - проглашавање добра заштићеним, -вођење регистара заштићених добара, -израду пројеката за рестаурацију, реконструкцију и конзервацију културно-историјског насљеђа и природног, - давање сагласности на елаборат за реконструкцију, стручне и рестаураторске радове на заштићеним добрима и њихову адаптацију и ревитализацију, -израду стручних елабората о заштити и коришћењу добара у поступку израде просторних и урбанистичких планова, -издавање одобрења за археолошка и друга истраживања... Према члану 51. Закона о културним добрима (Службени гласник Републике Српске

11/95) дефинисан је начин утврђивања мјера заштите и наведени члан гласи: У акту о утврђивању сваког појединог културног добра, мјере заштите обухватају: 1. ближе услове чувања, одржавања и коришћења, 2. техничко-заштитне мере ради обезбјеђивања културног добра од оштећења, уништења и крађе, 3. начин обезбјеђивања коришћења и доступности културног добра јавности, 4. ограничења и забране у погледу располагања културним добром и његове

30

употребе, у складу са законом, 5. ограничења, односно забране извођења одређених грађевинскиих радова, промене облика терена и коришћења земљишта у оквиру заштићене околине културног добра, као и промјене његове намјене, 6. уклањање грађевинског или другог објекта чије постојање угрожава заштиту или коришћење културног добра. Мјере заштите утврђују се и за заштићену околину непокретног културног добра. Циљеви Државне комисије Босне и Херцеговине за сарадњу са Унеском су да савјетује о свим питањима у вези са Унеском, да дјелује као фокусна тачка између Савјета министара, ентитетских влада, цивилног друштва и Унеска, промовише значај Унеска. Министарство просторног уређења Републике Српске, на основу Закона о уређењу

простора и грађењу, издаје одобрења за грађење у заштићеним зонама. Комисија за очување националних споменика одлукама о проглашењу националним спомеником прописује основне одредбе и мјере заштите које се односе на национални споменик. Општина Соколац преко својих одговарајућих одјељења, и ентитетске инспекције задужене су за праћење и контролу активности на терену. Потребно је да општина ограниче све активности којима се угрожава споменик и да сарађују са надлежном ентитетском институцијом. Власти задужене за просторно планирање и катастарске послове обавјештавају се о одлукама да би могли подузети кораке дефинисане у тим одлукама, а обавјештава се и надлежни општински суд због уписа у земљишне књиге. 8.2 Финансије

Влада Републике Српске, у складу са законском регулативом, треба да обезбиједи правне, научне, техничке, административне и финансијске мјере за заштиту, конзервацију и презентацију националног споменика. Влада Републике Српске путем Министарства просвјете и културе, односно Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске обезбјеђује годишњи буџет за заштиту културних добара. 8.3 Постојећи планови и планови у припреми

-Просторни план Републике Српске до 2015. године, Урбанистички завод Републике Српске, Бања Лука, април, 2008. Просторни план служи као основа за доношење низ одлука, између осталих и : -о заштити и режиму коришћења појединих вриједних природних , амбијенталних и историјских значајних локалитета -У току израда Просторног плана Републике Српске до 2025. године

31

8.4 Контактна зона

У циљу заштите културне вриједности добра дефинише се контактна зона у којој се ограничавају активности. Ово подручје се дефинише са циљем спречавања компромитовања заштићеног подручја и његових културних вриједности. Контактна зона би требала онемогућити пријетње на културно добро. Ова зона, такође захтијева управљање, прописе у циљу рјешавања могућих проблема, попут саобраћаја, аеро загађења, притиска развоја, намјене простора и друга питања које је потребно размотрити и ријешити а гдје би очување вриједности добра било примарно мјесто. 8.5 Заинтересоване стране, вриједности и конфликти

-Локална мјесна заједница -Општина Соколац -Службе заштите културних добара; Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске и Комисија за очување националних споменика Босне и Херцеговине, -Влада Републике Српске -Вијеће Министара БиХ 9.0 Друштво

9.1 Јавна свијест, образовање и програм обуке Подстицати и промовисати академска истраживања са циљем да се постигне дубље разумјевање културног добра уписаног на Тентативну листу, који су неопходни за његово одговарајуће управљање. Сва истраживања треба да се спроведу уз поштовање принципа одрживости и примјеном одговарајућих стручних стандарда 10.0 Процјене

10.1 Ризици и опасности Као друге природне и изграђене структура и културно-историјско насљеђе је изложено повременим или сталним ризицима и опасностима који су изазвани природним, друштвеним или антропогеним факторима. Због тога је потребно идентификовати потенцијалне опасности и израдити план активности који ће обухватитин заштиту људи, материјалних добара и културно-историјског насљеђа. Појаве које треба размотрити су сљедеће:

1. Природни узроци -корозиони продукти (наслаге на каменим површинама које настају као резултат настанка и развоја вишеслојних биозаједница). Ове биљке, лишајеви, алге и маховина, у метаболичком процесу луче киселине које изазивају корозију камена и појаву микропукотина узрокованих растом и развојем коријења. У корозионе продукте се убрајају и талози настали дјеловањем аерополутаната. Микропукотине се

32

могу проширити продором воде када се усљед агрегатних стања воде мијења њена запремина и због тога и ширина пукотине -самоникла вегетација Уколико се локалитет не одржава редовно може доћи до неконтролисаног раста високе и ниске вегетације. Поред тога што локалитет може изгледати запуштено споре појединих вегетатитвних врста вјетар може донијети на површину стећка и проузроковати раст и развој појединих биљних форми на каменим површинама -дјеловање животиња (птице, инсекти...) Дјеловање животиња може проузроковати загађивање и разарање материјала. -дјеловање атмосферилија

2. Антропогени узроци -неодржавање локалитета

Одржавање културних добара има изузетно значајну улогу у процесу заштите и очувања јер продужава вијек трајања и редукује средства потребна за евентуалну санацију и конзервацију -вандализам Поред физичких оштећења као проблем јављају се и графити који се тешко уклањају са камених површина. Штета која настаје је двојака; физичка и визуелна.

3.Друштвњени узроци -ратови и револуције -идеолошке борбе 10.2 Конфликти Потенцијални конфликти се могу појавити уколико дође до дебаланса између потребе заштите и очувања некрополе стећака и интезивног туризма што имплицира потребу доброг планирања туризма, презентације и интерпретације добра. Развој културног туризма не подразумијева само посјете локалитетима него и адекватну логистику- инфраструктуру, одговарајућу услугу, сигнализацију и остале садржаје који се морају исправно планирати и организовати, како не би дошло до угрожавања локалитета на физички начин или комерцијализацијом. 10.3 SWOT анализа SWOT анализа је веома распрострањена метода за оквирну евалуацију и користи се као ефикасно средство за оперативну подршку. Коришћењем SWOT анализе могуће је да се истакне предности и слабости планирања, као и интерни фактори који доводе до предности или ограничења у управљању и организацији. Анализирају се сви утицајни фактори и потенцијалне могућности који у будућности могу бити предност или пријетња локалитету и околини.

33

ПРЕДНОСТ-СНАГА

� јак културни идентитет � истакнута културна, историјска и

умјетничка вриједност � изузетна вриједност пејзажа � људски ресурси доступни за

конзерваторске иницијативе � културни догађаји

СЛАБОСТ-ОГРАНИЧЕЊА

� ниска свијест о значају насљеђа � недовољно развијена свијест о

средњовјековним гробљима код локалног становништва

� недовољна и неадекватна информисаност становништва о значају културних диобара

� слаба међуинституционална сарадња

� слабо укључивање у туристичку понуду

МОГУЋНОСТИ � повећање финансијских средстава

за конзервацију � промоција сајта � укључивање у туристичку понуду � имплементација рјешења израде

пјешачких приступа � развијање и едукација локалних

кадрова � промоција локалних производа � пораст интересовања за

инвестирање у развој туризма

ПРИЈЕТЊЕ

� деградација некрополе због недостатка заштите или погрешних метода конзервације

� деградација околине � депопулација и недостатак

културног идентитета � промјена животног стила у оквиру

којег образовање и култура не заузимају значајно мјесто

� недостатак искуства у вези са имплементацијом Плана управљања

� недостатак промоције заштићених културних добара

34

11.0 Акциони план

Дијаграм процеса спровођења плана

ИН

ФО

РМ

АЦ

ИО

НО

– Д

ОК

УМ

ЕН

ТА

ЦИ

ОН

А

ОС

НО

ВА

Иницијатива – план за конзервацију

прикупљање и обрада релевантне документације о добру

анализа карактеристика културног добра:

изузетне универзалне вриједности, остале вриједности

добра

прикупљање релевантних података о планираним

активностима

ИЗ

РА

ДА

СТ

УД

ИЈА

идентификација и анализа могућих утицаја

процјена степена утицаја и позитивних/негативних ефеката

планираних активности

приједлог мјера за неутралисање/ублажавање негативних

ефеката планираних активности

усвајање и спровођење предложених мјера

35

11.1 Пројекти и конкретни послови (приоритети) Циљ 1-ОЧУВАЊЕ ИНТЕГРИТЕТА НЕКРОПОЛЕ

Бр. Пројекат Организације Вријеме

1. Мониторинг –праћење стања некрополе. Установити визуелну опсервацију једном годишње

РЗРС МПКРС

континуирано

Циљ 1.1 УТВРЂИВАЊЕ ОПШТЕГ СТАЊА НЕКРОПОЛЕ а) Припрема документационе основе Бр. Пројекат Организације Вријеме 1. Прикупљање и детаљна анализа

постојеће документације РЗРС МПКРС

Т

2. Геодетски преглед тренутног стања РЗРС

Т

3. Израда архитектонског снимка постојећег стања

РЗРС

К

4. Детаљан попис свих оштећења РЗРС

К

Циљ 1.1 УТВРЂИВАЊЕ ОПШТЕГ СТАЊА НЕКРОПОЛЕ б) Испитивање материјала Бр. Пројекат Организације Вријеме 1. Геотехничка студија врсте

материјала коришћеног за израду појединих стећака

РЗРС-ВРС

К

Циљ 1.1 УТВРЂИВАЊЕ ОПШТЕГ СТАЊА НЕКРОПОЛЕ ц) Обрада резултата истраживачког рада Бр. Пројекат Организације Вријеме 1. Израда пројекта конзерваторско-

рестаураторких радова РЗРС-ВРС

С

2. Закључци и препоруке РЗРС-ВРС НКУН КОНС

36

УПРАВЉАЊЕ УТИЦАЈИМА ОКОЛИНЕ НА НЕКРОПОЛУ Циљ 1-Спречавање утицаја вегетације на некрополу

Бр. Пројекат Организације Вријеме

1. Израдити план чишћења некрополе од растиња; маховина

РЗРС МПКРС

С

2. Утврдити најбољи начин острањивања растиња без употребе хемијских средстава

РЗРС МПКРС

С

КОНТРОЛА УТИЦАЈА ОКОЛИНЕ

Бр. Пројекат Организације Вријеме

1. Биомониторинг -појава растиња на појединим стећцима -раст самониклог растиња у првој зони заштите

ОС

Т

2. Одлагање отпада на некрополи и првој заштитној зони

ОС Т

ПЛАНИРАЊЕ И ПОЛИТИКА Циљ 1-Побољшање правних прописа у домену архитектонског и археолошког насљеђа

Бр. Пројекат Организације Вријеме

1. Усклађивање законске регулативе из области просторног уређења са принципима заштите културних добара

ВРС

С/Д

2. Кадровско јачање институција у области заштите културних добара

ВРС С/Д

3. Развијање методологије заштите у интегралном процесу планирања

РЗРС Урбанистички заводи

С

Циљ 2-Омогућавање заштите и интеграција некрополе у планску документацију

Бр. Пројекат Организације Вријеме

1. Израда стратегије развоја Општине Соколац

ВРС

К

2. Програм уређења прве зоне заштите

ВРС К

37

Циљ 3-Управљање активностима на том подручју

Бр. Пројекат Организације Вријеме

1. Издавање одобрења за грађење у складу са дефинисаним урбанистичко-техничким условима

МПУРС ОС

Т

2. Праћење усклађености градње са издатим одобрењима

МПУРС ОС

Т

3. Контрола грађења у погледу заштите и уређења средине

МПУРС ОС

Т

Скраћенице Временски период К (кратак), С (средњи), Д (дуг), Т (текући) Организације ВМБиХ- Вијеће Министара БиХ ВРС-Влада Републике Српске МПКРС-Министарство просвјете и културе Републике Српске, Бања Лука МПУРС-Министарство просторног уређења Републике Српске, Бања Лука НКУН- Државна Комисија Босне и Херцеговине за сарадњу са Унеском КОНС-Комисија за очување националних споменика Босне и Херцеговине РЗРС-Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске ОС-Општина Соколац ТА-Туристачка агенција Соколац

38

ДОДАТАК ЛИСТА МОГУЋИХ ПРИЈЕТЊИ МОГУЋЕ ПРИЈЕТЊЕ природни ризици -климатски фактори; вјетар, киша, снијег, мраз

-негативно дејство атмосферилија на физичку структуру -негативно дјеловање дивљих животиња -негативно дејство самоникле вегетација (висока и ниска) -негативно дејство биолошких наслага на појединим стећцима

развој, демографски раст -утицај на заборављање традиционалних занатских техника

туризам -тренутно нема утицаја, могућ негативан утицај на физичку структуру

недостатак планирања археолошка истраживања као фактор ризика

-остављање археолошких ископина отвореним, -изостанак консолидације и конзервације након завршетка археолошких истраживања -недостатак координације између научних мисија и локалних власти

непримјерена конзерваторска интервенција

- рад необучених кадрова -примјена застарјеле методологија -употреба некомпатибилних материјала -рад без одговарајуће документације

недостатак редовног одржавања

-раст вегетације -накупљање прљавштине -скупљање воде -неправилан третман чувања или коришћења

недостатак стручњака, недостаци постојеће законске регулативе

-неадекватна институционална подршка -нејасна дефиниција статуса археолошких остатака на приватном власништву -нејасни критеријуми за одређивање заштитних зона -слаба интеграција насљеђа у развојне планове -неодговарајућа обука -подизање свијести -недостатак планове за ванредне ситуације

структурална дестабилизација

-појава пукотина -недостатак појединих дијелова

Власништво -мјешовито власништво Функција -није у функцији као активно гробље Ресурси -недостатак средстава за конзервацију и одржавање

39

КОНТРОЛНА ЛИСТА*

*наведени одговори у рубрици „напомене“ су информативног карактера

Назив некрополе: Баре, Плоче Локација (унијети назив локалитета, засеока-села и општине):

Лубурића Поље, општина Соколац

Број стећака: 132

Елементи одржавања локалитета

Постојеће стање Да Не Напомене

1. Тло Тло је стабилно и не еродира. Локалитет није подлокан и не постоји опасност од проклизавања стећака и гробова са оригиналних позиција.

Х

Локалитет је стабилан и нема опасности од проклизавања стећака и гробова са оригиналних позиција.

Некропола је на равном терену. Не постоје ризици од акумулирања вода и плављења терена у случају интензивних падавина.

Х Некропола је на равном терену и не постоје ризици од акумулирања вода.

Некропола је на терену у паду и постоји ризик од негативног утицаја оцједних вода (проклизавање тла, испирање костију из гробова, испирање покретних налаза из гробова)

Х Некропола је на равном терену и не постоје ризици од негативног утицаја оцједних вода.

Наноси хумуса су одстрањени у дозвољеним границама (до 50 cm максималне дубине или шкарпама). Надгробници су визуелно доступни.

Х

Х

На већини стећака наслаге хумуса нису одстрањене. Стећци су дјелимично утонули. Димензије нису у цијелости читљиве. Надгробници су у потпуности визуелно доступни.

40

Трава је покошена, нема отпадака на локалитету. Локалитет је уређен у складу са његовим пејсажним карактеристикама.

Х Локалитет није уређен.

Коријенски систем високих дендролошких врста се прогресивно шири узрокујући деформације тла, одизање и превртање стећака.

Х На локалитету нема високих дендролошких врста.

Локалитет је ограђен. Улаз на локалитет је контролисан.

Х Локалитет није ограђен.

2.Комуникације 2.1. Пјешачке комуникације

Пјешачке стазе на локалитету су уређене, без рупа и нису подложне плављењу.

Х На локалитету нису уређене пјешачке стазе.

2.2. Визуелне комуникације

Путоказ ка некрополи је јасно означен и визуелно обликован у складу са законом о туристичкој сигнализацији.

Х Не постоје путокази нити смјернице које означавају мјесто некрополе.

На локалитету постоји информациона табла са релевантним подацима о културном добру.

Х На локалитету није постављена информациона табла.

2.3. Комуникације за моторни саобраћај различитих типова коловозне конструкције

Путна комуникација тангира локалитет и не пресијеца га.

Х Путна комуникација за моторни саобраћај одвија се локалним, макадамским путем и не води до самог локалитета.

41

3. Сепулкрална архитектура

3.1. Надгробни споменици

Стећци су на оригиналним позицијама.

Х Стећци нису дислоцирани и налазе се на оригиналним позицијама.

Надгробници не тону.

Х Поједини споменици су утонули у тло.

На каменим површинама стећака нема прслина, пукотина или других оштећења која би захтијевала извођење конзерваторско-рестаураторских радова.

Х Неопходно је извођење конзерваторско-рестаураторских радова. На већини камених површина стећака, примјетне су прслине, пукотине, као и велики талога корозионих продуката из атмосфере.

На каменим површинама нема бионаметника и талога корозионих продуката из атмосфере.

Х На већини стећака је видљив талог пљесни и алги као и корозионих продуката из атмосфере.

Декоративне композиције и натписи на стећцима су видљиви и читки.

Х Већина стећака је прекривена наносима хумуса и земље, тако да су декоративне композиције и натписи слабо видљиви.Само на појединим стећцима је уочљива декоративна композиција.

Надгробници су статички стабилни, без евидентних инклинација у односу на вертикалу.

Х Одређени број стећака је нагнут.

3.2. Гробна архитектура

Гробови тону и за собом повлаче и надгробнике.

Х Поједине гробнице су утонуле и повукле надгробнике.

42

4. Утицај урбанизације и развоја

Локалитет некрополе је интактан у свом (аутентичном) природном окружењу.

Х Локалитет некрополе је у природном окружењу.Пејзажне и амбијенталне вриједности нису нарушене неадекватном градњом.

5.Безбједност Улаз и кретање по локалитету је контролисан и приступачан (не постоје физичке запреке на пјешачким комуникацијама које су препрека кретању лица са посебним потребама или старије животне доби).

Х Приступ и кретање по локалитету није отежан, али постоје физичке препреке за лица са инвалидитетом. На локалитетеу нису урађене пјешчане стазе.

6. Дренажни систем

Дренажни систем постоји, редовно се одржава.

Х На локалитету није одрађен дренажни систем.

7. Укупно стање локалитета

О. Локалитет је у одличном стању, добро одржаван. Д. Локалитет је у добром стању, потребне су мање поправке. Л. Локалитет је у лошем стању, потребна санација. Н. Локалитет је напуштен, захтијева примјену превентивних мјера.

Приоритетне мјере: превентивна заштита некрополе, израда геотехничке студија врсте материјала коришћеног за поједине стећке израда пројекта конзерваторско-рестаураторких радова Посебне напомене: Анкетари: Милијана Окиљ, Сњежана Глигорић, Милена Тимотија, Јелена Савић, Младен Бањац, Љиљана Парежанин Мјесто и датум: Соколац, октобар 2012.

43

Библиографија • Примарни извори

• Одлука о проглашењу националним спомеником БиХ – Историјско подручје - Праисторијски тумули и некрополе са стећцима у Лубурића пољу, општина Соколац, Комисија за очување националних споменика БиХ, Сарајево 2010.

• Документација Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске

•

1. UNESCO Operational Guidelines for the implementation of the World Heritage

Convention, UNESCO WHC, Paris, 2011. 2. The Burra Charter: The Australia ICOMOS Charter for Places of Cultural

Significance, 1999

3. UNESCO, Convention concerning the protection of the world cultural and natural

heritage, adopted by the General Conference at its seventeenth session, Paris, 16 November 1972, WHC-2001/WS/2 http://whc.unesco.org/en/conventiontext

4. World Heritage Committee, A Strategic Plan for World Heritage Documentation,

Information and Education Activities, Paris 1998 (WHC-98/CONF.203/15). • Литература

1. Arheološki leksikon III 2. Бандић, Душан, Царство земаљско и царство небеско, Библиотека XX век 69,

Београд, 1990. 3. Бандић, Душан, Народна религија Срба у 100 појмова, Нолит, Београд, 2004. 4. Васић, Р, Белешке о Гласинцу-Аутаријати, Balcanica XXXV, Годишњак

Балканолошког институтза, Београд 2005Зборник радова –Земља Павловића- средњи вијек и период турске владавине, Академија наука и умјетности Републике Српске и Универзитет у Српском Сарајеву, Научни скупови, књига V, Одјељење друштвених наука, књигаVII, Бања Лука- Српско Сарајево 2003.

5. Ђорђевић, Тихомир, Наш народни живот I-IV, Просвета, Београд, 1984. 6. Зечевић, Слободан, Култ мртвих код Срба, Вук Караџић, Београд, 1982. 7. Ringbeck, Birgitta, Management Plans forWorld Heritage Sites, A practical guide,

German Commission for UNESCO, Bonn, 2008. 8. Stovel, Herb, Risk Preparedness: a Management Manual for World Cultural Heritage,

ICCROM, Rome, 1998. 9. Feilden, Bernard M, and Jokilehto, Jukka, Management Guidelines for World Cultural

Heritage Sites,ICCROM, Rome, Second Edition, 1998.