Neda Analiza Radnog Mesta

5/9/2018 Neda Analiza Radnog Mesta - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/neda-analiza-radnog-mesta 1/9

UNIVERZITET U PRIŠTINI

FILOZOFSKI FAKULTET PRIŠTINA - KOSOVSKA MITROVICA

ANALIZA RADNOG MESTA MEDICINSKE SESTRE

PREDMET : PSIHOLOGIJA RADA

PROFESOR: Prof. Milanko Čabarkapa

Kosovska Mitrovica

Maj, 2011. godine

Stuent: Nea Stojanovid

Br. Indeksa: 562



ANALIZA RADNOG MESTA

OPIS POSLOVA RADNOG MESTA : MEDICINSKA SESTRA

- Naziv radnog mesta : meicinska sestra opšteg smera u intervencijama oma Zravlja.

- Potrebna stručna sprema : SSS

- Zadaci i sadržaj posla : Obavljanje zaataka u smislu povezanosti između lekara isestre.avanje različitih oblika terapije po nalogu lekara. Rano mesto zahteva velikuodgovornost, preciznost i znanje.

Odgovornosti:

- Ogovorna je glavnoj meicinskoj sestri i načelniku za svoj rad- Ogovorna za poštovanje naloga lekara o načinu i količini orinirane terapije

- Odgovara za efikasnost u svom radu

- Odgovara za kvalitet obavljenog posla

- Ogovara za ispravnost vođenja meicinske okumentacije

- Ogovara za tačnost unetih poataka u elektronsku fakturu

- Odgovara za ispravnost procesa sterilizacije instrumenata

- Odgovorna za sigurnost i zdravlje drugih

- Ogovorna za zaštitu svog zravlja u smislu korišdenja zaštitne opreme i srestava

- Odgovorna za korektno odlaganje medicinskog odpada

Sredstva za rad:

- Meicinski instrumenti, koji se koriste ko manjih hirurških intervencija i reovnog previjanjarazličitih operativnih rana i povrea.

- Sanitetski materijal, u smislu - gaza i zavoja različitih veličina i oblika- igala i brizgalica različitih veličina

- Ampulirani lekovi, kontrola ispravnosti ampule i roka trajanja i aekvatno čuvanje oređenihampula ( u frižieru )

Za ovo rano mesto ne postoji precizan pokazatelj uspešnosti

- U okviru ranog mesta postoji vrlo malo mogudnosti a se pokaže inicijativa za unapređenjeposla, jer su svi poslovi i rani zaaci u napre oređeni. Postoji stanar avanja terapije i

načina previjanja o kojeg nije poželjno ostupanje.

- Karakteristike rada:

U fizičkom smislu, ra je srenje naporan, zavisi o broja pacijenata, zahteva a se vedi eoranog vremena provoi u stojedem položaju, uz često saginjanje. Ra je naporniji u psihičkomdelu, jer zahteva stalnu koncentraciju pažnje, greške nisu ozvoljene jer mogu biti kobne po zravljepacijenta.

- Ritam rada je relativno slobodan, pacijenti ulaze jedan po jedan, sa te strane ne postoji

pritisak na medicinsku sestru, ali je rad u velikoj meri povezan sa radom lekara i ordiniranjem

terapije. Lekar prati proces zarastanja rana, ali je sestra irektno ogovorna za način obrae

rana i primenu medikamenata lokalno.



Uslovi u kojima medicinska sestra radi

1. unutra ( u prostoriji) x

2. spolja ( na otvorenom ) 0

3. toplo x

4. hladno 0

5. nagle promene temperature 0

6. vlažno 0

7. suvo x

8.

prašina 09. prljavo 0

10. mirisi 0

11. buka 0

12. prikladno svetlo x

13. prikladna ventilacija 0

14. vibracije 0

15. mehaničke povree 0

16. pokretni predmeti 0

17. skučenost prostora 0

18. rad na uzdignutom mestu 0

19. opasnost od opekotina 020. električne povree 0

21. eksplozivi 0

22. razna zračenja 0

23. toksična atmosfera 0

24. rad u timu 0

25. rad u prisustvu drugih X

26. radi sasvim sam 0

27. monotoni rad 0

28. rad u smenama X



PSIHIDKE I PSIHOFIZIČKE FUNKCIJE KOJE RA ZAHTEVA

1. lokalizacija zvuka 0

2. razlikovanje visine i inteziteta zvuka 0

3. oržavanje ravnoteže 0

4. vid na blizinu XX

5. vid na daljinu 0

6. indirektno gledanje 0

7. adaptacija na tamu ( vid u sumraku ) 0

8. razlikovanje svetlina 0

9. razlikovanje boja 0

10. tačno i brzo prepoznavanje premeta ioblika

0

11. pipanje ( taktilna osetljivost) XX

12. mišidna osetljivost 0

13. prosuđivanje ualjenosti 0

14. prosuđivanje smera i brzine kretanja 0

15. opšta brzina raa 0

16. brzo razumevanje signala i zapovesti 0

17. brzo reagovanje XX

18. razgovetan govor XX

19. lakoda verbalnog izražavanja X

20. opšta snalažljivost (inteligencija) XXX

21. Smisao za tehničke i mehaničkeprobleme

0

22. Računanje 0

23. Crtanje 0

24. Opšta telesna spretnost XX

25. Spretnost ruku XXX

26. Emocionalna otpornost XXX

27. Inicijativa i samostalnost u radu XX



TELESNE AKTIVNOSTI KOJE RA UKLJUČUJE

1. Hodanje X

2. Skakanje 0

3. Trčanje 0

4. Balansiranje 0

5. Uspinjanje 0

6. Puzanje 0

7. Stajanje X

8. Okretanje X

9. Sagibanje X

10. Čučanje 0

11. Klečanje 0

12. Sedenje X

13. Dohvatanje 0

14. Dizanje predmeta 0

15. Nošenje 0

16. Bacanje 0

17. Guranje 0

18. Vučenje 0

19. Rad rukama X

20. Rad prstima X

21. Okulomotorna

koordinacija

X

22. Koordinisano-

nezavisni rad ruku

0



- Glavni uzroci neuspeha ili slabijeg uspeha u radu su neznanje i

neogovornost prilikom obavljanja posla i nekorektno ponašanje u ophođenju sa

pacijentima i kolegama. Najviše se greši usle neovoljne koncentracije pri obavljanju

ranih zaataka, što izaziva nezaovoljstvo i negativne komentare pacijenata.

- Glavne konfliktne situacije u koje radnici dolaze za vreme obavljanja

posla su najviše u komunikaciji sa pacijentima prilikom trijaže i u onosu sa kolegama, jer je

u pitanju timski ra i potrebno je međusobno poštovanje i uvažavanje tuđeg mišljenja u

postizanju što podsticajnije atmosfere na radnom mestu.

- Glavne opasnosti po mentalno i fizičko zdravlje medicinske sestre su

rad pod stalnim stresom, koji proizilazi prvenstveno iz velike odgovornosti prema zdravlju

drugih , kao i prema svom sopstvenom zdravlju, jer je rizik od posekotina, uboda i alergija

veliki. alje stresogeno eluje i velika nevna frekvencija pacijenata , što zahtevaemocionalnu stabilnost i komunikacijske veštine me.sestre. U sklopu reovne eukacije ne

postoje antistres program niti obuka u smislu poboljšanja komunikacijskih veština. Postoji

velika potreba za ovakvim vidovima edukacije, jer medicinska sestra ima veliku odgovornost

prilikom trijaže I posreovanja na relaciji lekar-pacijent. Radna atmosfera je u glavnom

napeta, što o meicinske sestre traži emocionalnu otpornost I visoku samokontrolu. Rano

mesto meicinske sestre zahteva permanentnu stručnu eukaciju, ali isto tako I razne oblike

psiholoških eukacija I raionica. Najvede potrebe za eukovanjem sestara su za jačanje

selfa, samokontrole, asertivnosti I za različitim oblicima antistres programa I programa

opuštanja I prevazilaženja trenutne krize. Veoma su izražene potrebe za unapređivanjem

komunikacije I zauzimanjem ispravnog stava prema različitim pacijentima. Svakodnevno se

me.sestra srede sa agresivnim, neurotičnim, epresivnim teško obolelim ljuima, kao i sa

pacijentima koji boluju o različitih psihičkih oboljenja ( bolesti zavisnosti I psihoze najviše .)

S obzirom a sestra koja je završila srenju školu opšteg smera nije imala komunikologiju u

nastavi, neophono je a znanja stiče eukacijama. a bi problem bio vedi, u omu zravlja

ne postoji stalno zaposlen psiholog, koji bi radio samo sa zaposlenima I pravio edukativne

programe Iz svoje oblasti I obavljao analizu radnih mesta , kao I kvalitetnu profesionalnu

selekciju.Zato se ešava a se pojeine sestre postavljaju na rana mesta koja im u opšte ne

ogovaraju, a mogle bi biti maksimalno angažovane I prouktivne na ogovarajudem

radnom mestu. Dodatni stres za medicinsku sestru je da stalno prekida svoj posao, kako bikoleginici, koja je nezainteresovana a nauči posao iz ana u an pokazivala kako se

obavljaju neke radnje ili intervencije. S obzirom da ne postoji pokazatelj kvaliteta rada

medicinskih sestara ( zvaničan ) , nezainteresovanost I nera koleginica eluje jako

negativno na motivaciju I stepen rane angažovanosti . Pošto se me.sestra hijerarhijski

nalazi između lekara I pacijenata, vrlo često je izložena neprijatnim situacijama u smislu izl iva

nezaovoljstva jenih I rugih I javnim kritikama, često neopravanim.

- Glavni uzroci zadovoljstva koje medicinska sestra ima na poslu

proizilaze isključivo iz unutrašnje motivacije same sestre. Ne postoje oatne novčane

stimulacije, javne pohvale , niti bilo kakvo ovajanje savesnog i požrtvovanog ranika onezainteresovanog i nemotivisanog. Javlja se problem isti kao u rugim javnim službama, a



de ranik obiti platu svakako, zaraio je ili ne. Ljubav prema poslu može prouzrokovati

najviše zaovoljstva, jer je lepa reč i zahvalnost pacijenta za korektno urađenu intervenciju

najveda satisfakcija za obavljen posao.

POŽELJAN PROFIL PSIHOLOŠKIH OSOBINA ZA RANO MESTO

OSOBINE STEPEN ZNAČAJNOSTI INTELEKTUALNI STATUS

VERBALNA SPOSOBNOST 1 2 3 4 5

PERCEPTIVNA SPOSOBNOST 1 2 3 4 5

SPACIJALNA SPOSOBNOST 1 2 3 4 5

SHVATANJE MEHANIČKIH ONOSA 1 2 3 4 5

SOCIJALNA INTELIGENCIJA 1 2 3 4 5

NUMERIČKE SPOSOBNOSTI 1 2 3 4 5

KONCENTRACIJA PAŽNJE 1 2 3 4 5

PAMDENJE 1 2 3 4 5

OSOBINE LIČNOSTI

EMOCIONALNA STABILNOST 1 2 3 4 5

EKSTROVERZIJA 1 2 3 4 5

SARADLJIVOST 1 2 3 4 5

SAVESNOST 1 2 3 4 5

ŽELJA ZA POSTIGNUDEM 1 2 3 4 5

SMISAO ZA GRUPNI RAD 1 2 3 4 5

PRECIZNOST 1 2 3 4 5

BRZINA U RADU 1 2 3 4 5

INICIJATIVA 1 2 3 4 5

ORGANIZATORSKE SPOSOBNOSTI 1 2 3 4 5

ANALITIČNOST 1 2 3 4 5

ODGOVORNOST 1 2 3 4 5

EMPATIČNOST 1 2 3 4 5



SPRETNOST 1 2 3 4 5

VISOK NIVO MORALNOSTI 1 2 3 4 5

IZGLED 1 2 3 4 5

Za radno mesto medicinske sestre u intervencijama Doma zdravlja najbitnije sposobnosti su

koncentracija pažnje i perceptivna sposobnost, jer ona mora a obavlja svoj posao sa punompažnjom uz stalno pradenje pacijenta za vreme trajanja intervencije i opažanje eventualnihneželjenih promena. Verbalne sposobnosti su potrebne samo u smislu uspostavljanja komunikacije sa pacijentom i

objašnjavanja načina i trajanja terapije, akle nisu o posebne važnosti. Nije potrebna posebna sposobnost pamdenja, jer se ranje obavljaju na stanaran način bez čestihpromena.

Od osobina ličnosti za obavljanje posla najbitnije su emocionalna stabilnost, savesnost,

preciznost,ogovornost i empatičnost. Me sestra u svom poslu često se srede sa neraspoloženim, agresivnim pacijentima, mora da ima

visok nivo tolerancije na frustraciju i da ume da uspostavi kontakt, smiri pacijenta i objasni mu

pozitivno ejstvo koje de primenjena terapija imati na njegovo zravlje.Veliku ulogu u pravilnompristupu pacijentu ima i empatičnost, koja bi trebalo a bue i preuslov za upis u školu. Sestratreba a razume kako se pacijent oseda, a prihvati njegovo trenutno stanje i a mu pomogne a

što bezbolnije prođe kroz proces lečenja. Savesnost, preciznost i odgovornost su najbitnije za tačnost izvođenja posla. Meicinskoj sestrigreške nisu ozvoljene, naročito u primeni orinirane terapije. Tu je ogovornost najveda zasigurnost i zdravlje pacijenta.

Samo u retkim situacijama se zahteva brzo reagovanje, kada pacijentu pozli u toku davanja terapije,

kao neželjeno ejstvo samog leka. U samom poslu važnije je a se intervencija orai precizno isavesno nego brzo.

Sestra je uvek eo tima, ali je kaa rai u intervencijama bez vede potrebe za tiskim raom, jersamo izvršava naloge lekara za davanje terapije.

Spretnost je osobina koja se može, i kaa nije naročito izražena, kompenzovati izvesnom rutinom uobavljanju posla. Za svaku intervenciju postoje standardi davanja od kojih nesme da bude

odstupanja.

Izgled medicinske sestre je bitan u smislu urenosti. Ovo rano mesto porazumeva nošenjeuniforme, pa je samo poželjno a bue čista i urena, nije o značaja za kvalitet obavljenog posla ali je kompletna ili ne. Pacijenti de uvek imati korektniji onos prema urenoj, uniformisanoj sestri.

Bilo bi poželjno( što u konkretnom primeru nije slučaj), a svo zaposleno osoblje nosi beževe saimenom, što bi sprečilo mnoge pacijente a koriste mnogo ( često neprimerenih) opisnih prieva zamedicinske sestre.



Documents

Neda Analiza Radnog Mesta