Nebojša Vasović Protiv kundere

8/13/2019 Neboja Vasovi Protiv kundere

1/112

Biblioteka

AB OVO

EDICIJA BRANI^EVO


2/112

Biblioteka

AB OVO

Kwiga 2

Na koricama: Dragi{a Milo{evi},

Zapis o snovima, uqe na platnu, detaq.


3/112

Neboj{a Vasovi}

PROTIV

KUNDERE

Po`arevac, 2003


4/112


5/112

KUNDERINO SHVATAWE ROMANA


6/112


7/112

O ROMANESKNOJ TEMATICI

Bave}i se u svojim esejima iscrpnom analizom romana kaoanra, Kundera posebnu pawu posve}uje zna~aju romaneskne

tematike. Tako, u wegovoj kwizi Umetnost romana, Kunderaisti~e:

Postoji su{tinska razlika izme|uMese~arai drugih ve-likih freski dvadesetog veka (Prustovih, Muzilovih,Manovih, itd): u Brohovom romanu jedinstvo celine sene ostvaruje kontinuitetom akcije ili biografije (jed-nog lika ili pak ~itave porodice). U pitawu je ne{todrugo, ne{to mawe o~igledno, ne{to skriveno: kontinu-itet teme (teme ~oveka suo~enog sa procesom raspadawasvih vrednosti).1

Kunderina tvrdwa da je tema u Brohovim Mese~arima ne-{to mawe o~igledno, {tavi{e skriveno, naprosto ne od-govara ~iwenicama. Osnovna tema Brohovog romana ne samo danije skrivena ve} je ~ak izrazito eksplicirana u esejuRaspadvrednosti, eseju koji nije tek jedno od poglavqa ovog romana,ve} neka vrsta uputstva za wegovo ~itawe. Upravo zbog toga,Brohov roman je na ivici onoga {to bismo mogli nazvati ro-man s tezom. To {to ova teza nije ideolo{ka ve} filozofskane ~ini je ni{ta mawe privilegovanom u kontekstu celine ro-mana. Upravo zato,Mese~ariostaju u senci sopstvene teme, kao

da je roman sastojak teme a ne tema sastojak romana.Kako shvatiti Kunderinu pohvalu Broha kao jedinog mo-dernog pisca koji uspeva da koherentnost romana zasnuje nakontinuitetu romaneskne teme? Nema sumwe, ne radi se ovdesamo o qubavi prema jednom kwievnom delu Mese~arima,ve} o qubavi prema Brohovoj poetici. I kao {to qubav ume da

1) Milan Kundera,The Art of the Novel, New York, Grove Press,1988, s. 47.


8/112


9/112

u boga. U svakom od tri narativna toka ovog romana, ovatema se osvetqava iz razli~itog ugla, kao kad se predmetodslikava u tri razli~ita ogledala. I to je upravo ono(ta apstraktna stvar koju ja nazivam temom) {to romanukao celini daje jednu unutra{wu koherenciju, najmawevidqivu i najzna~ajniju.4

Nema sumwe da Kundera previ{e pojednostavquje odnosteme i pripovedne tehnike. Najpre, Kundera kao da ne uo~avada je u Zlim dusimaupravo kontinuiranost pripovedne tehni-

ke ono {to doprinosi koherentnosti ovog romana, ni{tamawe od prisustva jedne prepoznatqive teme. Uostalom, daprepoznatqivost jedne teme nije i dovoqan uslov za koheren-ciju jednog romana vidi se i na primeru Kunderinog omiqenogromana BrohovihMese~ara. Vi{e je nego o~igledno da upra-vo u Brohovim Mese~arima neujedna~enost pripovednog pos-tupka (tre}i deo romana pisan tehnikom polifonije a prvadva gotovo tradicionalnom tehnikom pripovedawa) naru{avaose}aj koherentnosti, uprkos kontinuiranom prisustvu teme.Ako se ima na umu ova ~iwenica onda se moramo upitati: naosnovu ~ega je tema u Brohovom romanu ne{to dubqe od pri-

povedne tehnike? Ne podse}a li ova Kunderina tvrdwa o apso-lutnoj prevlasti teme nad umetni~kim postupkom na nekada-{we verovawe da je sadrina zna~ajnija od forme?

Na pitawe svog sagovornika: Ali, {ta ta~no podrazume-vate pod re~ju tema? Kundera odgovara:

Tema je prou~avawe egzistencije. I ja sve vi{e shvatamda je to prou~avawe, u krajwoj liniji, preispitivawe iz-vesnih re~i, re~i tema. [to me navodi da istaknem:roman se prevashodno bazira na izvesnim kqu~nim re-

~ima. To je kao [enbergov tonski niz. UKwizi smeha izaborava, niz je slede}i: zaborav, smeh, an|eli,litost,granica. U romanu, ovih pet glavnih re~i se analiziraju,prou~avaju, defini{u, redefini{u, i tako preobraava-

ju u kategorije egzistencije. Roman se gradi na tim kate-gorijama kao {to se ku}a zida na nose}im stubovima. Ti

PROTIV KUNDERE 9

4) Isto, s. 82-83.


10/112

stubovi u Nepodno{qivoj lako}i postojawa su: te`ina,lako}a, du{a, telo, Veliki Mart, govno, ki~, saose}awe,vrtoglavica, snaga, slabost.5

Kundera nam, me|utim, ne kae kako roman moe biti is-traivawe egzistencije kada negira ono su{tinsko za egzi-stenciju: pojedina~nost qudske sudbine koja se nikada ne moesvesti na tonski niz apstraktnih pojmova? No, da bismoshvatili {ta Kundera podrazumeva pod egzistencijom, moramose najpre osvrnuti na Kunderino shvatawe kwievnog lika u

romanu.

10 Neboj{a Vasovi}

5) Isto, s. 84-85.


11/112

KWI@EVNI LIK U KUNDERINOM ROMANU

O procesu uobli~avawa kwievnih likova u wegovim ro-manima Kundera govori iscrpno u svojoj kwiziUmetnost ro-mana. Tako, u galeriji svojih kwievnih likova, Kundera sezadrava i na Jaromilu, junaku romana@ivot je negde drugde.U jednoj sceni ovog romana, Jaromil ina~e stidqiv mladi}bez seksualnog iskustva prikazan je kako se {eta sa devojkomkoja iznenada nasloni glavu na wegovo rame. Evo kako Kunderaobja{wava svoj umetni~ki postupak.

Ja se zaustavqam na tom malom doga|aju i prime}ujem:Devoj~ina glava na wegovom ramenu bila je vrhunac sre-

}e koju je Jaromil ikada doiveo. Iz togapoku{avam dadoku~im Jaromilovu erotsku prirodu: Devoj~ina glavazna~ila mu je vi{e nego weno telo. [to ne zna~i,poja{-wavam, da je bio ravnodu{an prema telu; nije eleo nago-tu devoj~inog tela ve} weno lice ozareno tom nagotom.Nije udeo za devoj~inim telom ve} za licem devojke kojamu se podaje da bi dokazala svoju qubav. Poku{avam daimenujem takav odnos. Izabrao sam re~ nenost. I japreispitujem tu re~: {ta je zapravo nenost? Dolazim doslede}ih odgovora: Nenost se pojavquje u trenutku ka-da ivot dogura ~oveka na prag zrelosti. ^ovek s nespo-

kojstvom uvi|a sve one prednosti detiwstva koje nije ce-nio kao dete. (...) A zatim jo{ podrobnija definicija:Nenost je stvarawe male ve{ta~ke oaze u kojoj moemoda se prema drugima ophodimo kao prema deci. Vidite,ja ne pokazujem ono {to se de{ava u Jaromilovoj glavi ve}ono {to se de{ava u mojoj sopstvenoj. Ja dugo posmatramJaromila i poku{avam, korak po korak, da doprem do sr-

PROTIV KUNDERE 11


12/112

i wegovog pona{awa kako bih mogao da ga razumem,imenujem, dosegnem. (podvukao N. V.)1

Navodimo ovo Kunderino svedo~anstvo jer je u wemu do de-taqa opisana alhemija stvarawa kwievnog lika u romanimaovog autora. Kako vidimo iz navedenog odlomka, Kundera svojelikove najpre sme{ta u odre|ene situacije da bi, povodom tihsituacija, pisao raznorazne komentare pa ~ak i eseje, igraju}ise tako sa likovima kao sa predmetima. Pre nego {to su i po-~eli da ive svojim ivotom, Kunderini likovi postajupred-

metpi{~eve analize. Jo{ uvek neoivqeni, oni ve} postajuobjekt vivisekcije. I u drugim Kunderinim romanima, kwi-evni likovi nisu drugo do zamor~i}i nad kojima Kunderavr{i svoje meditativne eksperimente. Tako, uNepodno{qivojlako}i postojawa, Tereza ivi sa Tomasom, ali, iscrpqenatom vezom obja{wava Kundera ona eli da se povu~e.

Ija se pitam: {ta se de{ava sa wom? I nalazim odgovor:wu hvata vrtoglavica. Ali, {ta je vrtoglavica?Traimdefiniciju i kaem: @estoka, nesavladiva eqa za pa-dom. Ali, odmah popravqam sebe,izo{travam definici-ju: vrtoglavica je opijenost slabih. Svestan svoje sla-bosti, ~ovek odlu~uje da joj se preda, a ne da se boriprotiv we. On je opijen slabo{}u, eli da bude jo{ sla-biji, eli da padne nasred glavnog trga pred svima, elida bude na dnu, nie od dna. (podvukao N. V.)2

Ako se setimo kako je Kundera objasnio alhemiju nastankaJaromilovog lika u romanu @ivot je negde drugde, ne}e nambiti te{ko da uo~imo da je i lik Tereze u romanuNepodno{qi-va lako}a postojawa, nastao po istom kalupu:

ja se pitami nalazim odgovortraim definicijuizo{travam definiciju

12 Neboj{a Vasovi}

1) Milan Kundera,The Art of the Novel, New York, Grove Press, 1988,s. 30-31.

2) Isto, s. 31.


13/112

To {to se Kundera pita ispostavqa se kao ~isto retor-ska poza jer on po pravilu ve} ima odgovor na svako pitawe (inalazim odgovor ); to {to Kundera trai definiciju nezna~i ni malo da je on ve} ne poseduje, definicija je uvek priruci, ostaje jo{ samo da se ona misaono nadgradi, izo{tri.Pri tom, nema nikakvog otpora u dolaewu do definicija jerKundera kako sam priznaje i ne poku{ava da prikae ono{to se de{ava u glavi kwievnog lika, ve} ono {to se de-{ava u wegovoj sopstvenoj glavi. Dakle, nije vano to kako seTereza nosi sa sopstvenom vrtoglavicom (time bi se toboe,stvorila neka vrsta realisti~ke iluzije) ve} to kako }e Kun-dera definisati vrtoglavicu kao pojam. Kako je sam kwievnilik na ivici i{~eznu}a budu}i da nema prava na misli i po-stupke koji bi ostali neobja{weni od strane pripoveda~a, ~i-talac nema drugi izbor osim da se prepusti Kunderinom tuma-~ewu wegovih kwievnih likova. Jer, zaista, Kundera svojelikove vi{e tuma~i nego {to ih stvara, vi{e podrazumeva ne-go {to ih pokazuje i oivquje u wihovoj pojedina~nosti. Dru-gim re~ima, Kundera se slui kwievnim likom kao nekom vr-stom mamca koji bi trebalo da privu~e ~itao~evu pawu. No,

~italac ubrzo otkriva da je prevaren. Umesto da se prepusti~itawu Kunderinog romana, ~italac mora da se neprekidnosudara sa samim Kunderom koji u wemu ubija svako zadovoqstvo~itawa. Dakle, upravo suprotno Kunderinoj nameri, utisak sve-znaju}eg pripoveda~a u wegovom romanu nije umawen, nego ~akuve}an.

Morao sam da stvorim Terezu isti~e Kundera nekuvrstu eksperimentalnog bi}a, kako bih shvatio tu mogu}-nost, kako bih shvatio vrtoglavicu.3 O~igledno, kwievnilik u Kunderinom romanu nije drugo do sredstvo pomo}u kojeg

se ilustruje zna~ewe jednog pojma ili niza pojmova. Kao {to jeza pisca soc-realistu slikawe pojedinca samo sredstvo da sedo|e do pojma radni~ke klase, tako je za Kunderu slikawe po-

jedina~nih qudskih sudbina samo povod da se do|e do pojma(koda) u kome je sadrana su{tina wihovih pojedina~nihegzistencija. Uostalom, i Kunderina tvrdwa da je roman me-

PROTIV KUNDERE 13

3) Isto, s. 31.


14/112

ditativno tragawe za egzistencijalnim kodom, su{tinom eg-zistencijalnog problema, nedvosmisleno potvr|uje prevlastonog op{teg (koda/su{tine) nad pojedina~nim (egzistencijom).Kunderino verovawe da kwievni lik treba da bude sveden sa-mo na ono bitno, ukazuje da Kundera shvata likove kao poten-cijalne pojmove. Istina, Kundera nas upozorava da egzisten-cijalni kod jednog kwievnog lika nije ne{to {to seanalizira in abstracto, ve} ne{to {to se otkriva postepeno, uakciji, u situacijama.4 Ali, kako da u to poverujemo kada odtog istog Kundere saznajemo da akcije i situacije kao ele-

menti pri~e imaju tek sekundarni zna~aj u odnosu na temu ro-mana. Jer, tema je ono {to veruje Kundera moe da se razvijei bez pri~e.5 [to prakti~no zna~i i bez likova. Otuda nijenikakvo ~udo {to Kundera svoje kwievne likove nazivaimaginativnim ili eksperimentalnim bi}ima6, sugeri-{u}i da se tu radi o sinonimima. Ovo izjedna~avawe pojmovaimaginativno i eksperimentalno moe da izgleda kao lapsus.No, ne radi se ovde ni o nikakvoj slu~ajnosti, ve} o Kunderi-nom priznawu rekli bismo kqu~nom da kwievni likovi uwegovim romanima imaju pre svega eksperimentalnu pa tek po-

tom imaginativnu vrednost. Za Kunderu, vrednost kwievnoglika nije u wegovoj imaginativnoj neponovqivosti, ve} uwegovojupotrebqivostiprilikom ozna~avawa onih apstrakt-nijih slojeva zna~ewa u romanu, a pre svega onoga {to Kunderanaziva temom. Drugim re~ima, kwievni lik kako ga shvataKundera, i nije drugo do bestelesna utvara, pojam u nastajawu,apstrakcija u slubi teme kao vrhovne apstrakcije.

14 Neboj{a Vasovi}

4) Isto, s. 30.

5) Isto, s. 83-84.

6) Isto, s. 34.


15/112

OBESTELOVQEWE KWI@EVNOG LIKA

Kao {to je za sredwovekovne skolasti~are bestelesnost bi-la preduslov ~ovekovog obitavawa u ve~nosti (~ak je i muzi-~ka polifonija shvatana kao bestelesni odraz duhovne harmo-nije takozvane muzike sfera), tako je i za Kunderu bestele-snost kwievnog lika sredstvo da se nadmudri vreme iobezbedi neki oblik trajnosti. Obja{wavaju}i prirodu kwi-evnog lika u BrohovimMese~arima, Kundera pi{e:

Kod Broha, kwievni lik nije shva}en kao ne{to jedini-to, neponovqivo i prolazno, ~udesni trenutak osu|en nanestanak, ve} kao ~vrst most preba~en preko vremena, mo-st na kojem se Luter i E{, pro{lost i sada{wost, spajajuu jedno.1

Kundera nam, me|utim, ne kae kako se tema o raspadu svihvrednosti moe dovesti u vezu sa likovima koji se jedini neraspadaju ve} poput solidnog mosta premo{}uju vreme i pro-laznost. Donekle sli~an postupak u oblikovawu kwievnihlikova Kundera nalazi i u delu Karlosa Fuentesa koji svojimlikovima dozvoqava da se reinkarniraju, i koji to obja{wavatvrdwom da je potrebno nekoliko ivota da bi se oformila

jedna li~nost. Ukidawe neponovqivosti kwievnog lika prime}uje Kundera kod Fuentesa je jo{ radikalnije nego kodBroha. Umesto Brohovog E{ je kao Luter, Fuentes }e ponu-

diti jo{ radikalnije re{ewe: E{ jeste Luter. No, ushi}uju-}i se ovim Fuentesovim pronalaskom, Kundera ne uo~ava dagledana iz ugla reinkarnacije i sama ideja li~nosti postajebesmislena, budu}i da je li~nost izgubila ono {to je za wunajbitnije: svoju neponovqivost. U jednom svom tekstu, Sole-wicin je svojevremeno napisao: Pa mi, pa mi, mi nikada

PROTIV KUNDERE 15

1) Milan Kundera,The Art of the Novel, New York, Grove Press, 1988, s. 55.


16/112

ne}emo umreti! To i jeste vrhunac filozofije XX veka.2

Fuentesov koncept reinkarnacije kome se toliko divi Kunde-ra i jeste to bekstvo iz ja u mi, iz jednog tela u mnogo tela, izli~nosti u beskona~nost bez lika. Li~nost tako postaje ne{to{to ne zna za granice ve} moe da se rastee u nedogled poputbilo koje apstrakcije. Zaista, idealni subjekt beskrajnih re-inkarnacija i nije drugo do pojam. Brohovi kwievni likovikoji premo{}uju vreme poput solidnog mosta, kao i Fuente-sovi likovi koji se uvek iznova reinkarniraju, dolaze do svoguobli~ewa postepeno, poput Hegelove Ideje. Ali, Kundera ne

uvi|a da se time u roman ponovo vra}a, istina u druga~ijemsvetlu, neka vrsta biografskog elementa, zahvaquju}i ~iweni-ci da se sada{wost ne moe definisati bez pro{losti. Nitinam Kundera obja{wava kako ovo optere}ivawe naracije (ume-sto jednog ivota kwievni lik ima vi{e ivota, odnosnovi{e reinkarnacija) shvatiti u kontekstu wegovog zalagawaza onu vrstu romana u kojoj udeo naracije treba da bude umawena ne uve}an?

Nema sumwe da u Brohovim i Fuentesovim kwievniminovacijama Kunderu posebno privla~i obestelovqewe kwi-evnog lika, koje on smatra velikim doprinosom modernom

romanu. Ono {to smo svi mi, zajedno sa Kunderom, najvi{e mr-zeli u soc-realizmu: obezli~avawe, rtvovawe konkretnog ~o-veka od krvi i mesa zarad apstraktne utopije (u logorima izatvorima totalitarnih dru{tava stradaju tela a ne ideje) sada ponovo postaje legitimno i to u ime literarnih medita-cija na kqu~ne teme qudske sudbine. Kundera nam, na alost,nigde ne kae u ~emu se ovo obezli~avawe u ime ontolo{kihpretpostavki razlikuje od obezli~avawa u ime neke politi-~ke ideologije. Nekada su vankwievni razlozi nalagali bri-sawe li~nosti, a sada se od li~nosti odustaje u ime razlogakwievnih. Kao {to su nekada komunisti sam pojam qudskeli~nosti progla{avali pukom konvencijom buroaskog mi-{qewa, tako sada Kundera svaku sliku neponovqive qudskeli~nosti smatra konvencijom estetike romantizma. Dakle, uoba slu~aja, ideja o neponovqivoj qudskoj li~nosti je tek ba-last neke pro{losti kojoj se vi{e ne moemo vra}ati.

16 Neboj{a Vasovi}

2) Aleksandar Sol`ewicin,Pripovetke, SKZ, Beograd, kolo LXIV,kwiga 433, 1971, s. 307-308.


17/112

Istina, Kundera nas podse}a da nisu samo romanti~aribili ti koji su verovali u neponovqivost qudske li~nosti. Ipo kanonu psiholo{kog realizma, pisac je bio duan da pruinajve}i mogu}i broj informacija o liku: wegovom fizi~komizgledu, na~inu govora i pona{awu. Tako|e, o wegovoj pro-{losti i psihologiji. Po Kunderinom mi{qewu, psiholo{kirealizam predstavqa pravo zastrawivawe u opisivawu tele-snih odlika kwievnih likova. Ali, zar su tvorci starih epo-va, kao {to je Homer, beali od slike qudskog tela? A tek tra-gi~ari! Zar bi Edip, li{en tela, mogao spavati sa svojom

majkom? I zar je uop{te mogu}e zamisliti Gargantuu i Panta-gruela, San~a Pansu i Don Kihota, kao hiqade drugih likovastvorenih u kwievnosti pre {kole psiholo{kog realizma,kao bestelesne? Da odustajawe od fizi~ke predstave ~oveka uumetnosti nije nimalo jednostavno, moe se najboqe videti naprimerima dela moderne umetnosti. Verovatno ne}emo na}iboqi primer za to od Kafkine pri~ePreobraaj. Na prvi po-gled, pisac uspeva da iz svoje pri~e potpuno odstrani slikuqudskog tela. Kao {to znamo, glavni junak ove pri~e usnuo jekao ~ovek, a probudio se kao buba{vaba. ^iwenica da Kafkazasniva svoju pri~u na opisu tela buba{vabe u kojem se iznena-

da na{ao glavni junak wegove pri~e, moe se na prvi pogledshvatiti kao radikalni poku{aj ukidawa realisti~ke pred-stave ~ovekove telesnosti. No, nije sve tako jednostavno kao{to na prvi pogled moe da izgleda. Kafkina pri~a, u kojojnema ni~eg realisti~nog, dobija svoj puni smisao upravo nafonu realisti~ke predstave ~oveka. Jasno je da samo na fonurealisti~ke slike ~ove~ijeg tela, tela kojenije telo buba{va-be, Kafkin ~ovek-buba{vaba moe da deluje na na{u imagina-ciju. Upravo je raskorak izme|u slike buba{vabe i slike ~ove-ka ono sa ~ime pisac ra~una u postizawu punog umetni~kogefekta. Kafkin Preobraajje, naravno, samo jedan, ali veoma

pou~an primer da izbegavawe realisti~ke slike qudskog telane moe da ukine zavisnost od te iste slike.

U svojoj nemo}i da kao pisac stvori novu imaginativnupredstavu ~oveka koja bi ukqu~ivala i sliku tela, Kunderaprogla{ava qudsko telo nepostoje}im. Daju}i primere kwievnihdela u kojima je telesni aspekt kwievnog lika nenagla{en,ili ~ak poni{ten, Kundera istovremeno pre}utkuje mnogobroj-na kwievna dela u kojima slika tela itekako postoji, i upra-vo s one strane kanona psiholo{kog realizma.

PROTIV KUNDERE 17


18/112

DIJALOG I POLIFONIJSKI ROMAN

Kundera nas u jednom svom intervjuu podse}a da je polifo-nija muzi~ki oblik u kojem sre}emo vi{e samostalnih i rav-

nopravnih glasova (melodijskih linija). Pri tom, nijednom odglasova nije dozvoqeno da preuzme ulogu vode}eg glasa, nitida se pretvori u puku pratwu ostalim glasovima. Me|utim,pod pojmom polifonija u romanu Kundera ne podrazumeva samoravnopravnost glasova, ve} isto tako i naporedno postojawerazli~itih anrova u okviru jednog romana. Tako, Kunderaprime}uje da u razvoju polifonijskih mogu}nosti Broh ide da-qe ~ak i od Dostojevskog. Iako u romanu Zli dusi isti~eKundera sre}emo tri narativna toka koji svojom samostalno-{}u i ravnopravno{}u stvaraju utisak polifonije, ~iwenica

je da nijedan od ovih tokova ne iskora~uje iz okvira romanesk-nog anra. S druge strane, u Brohovim Mese~arima, sre}emo~ak pet tokova koji se anrovski razlikuju: roman, kratkapri~a, reportaa, pesma, esej.1 Po Kunderi, ukqu~ivawe nero-manesknih anrova u strukturu romana je Brohova revolucio-narna novina.

Istini za voqu, treba re}i da uno{ewe neromanesknihanrova u tekst romana nije nikakva Brohova inovacija ka-ko bi to hteo da nas uveri Kundera. Ono {to je kod Broha novonije uno{ewe neromanesknih anrova, ve} wihovo ukqu~iva-we u roman u jednom gotovo neprera|enom obliku. Zar nije ve}Dostojevski uneo u roman filozofski esej i kriminalnu pri-~u, teolo{ku raspravu i melodramu, ispovest i bulevarskuintrigu? To {to Dostojevski uspeva da ove neromaneskneanrove preoblikuje u jedan prepoznatqiv kwievni izraz ispada po Kunderi ne{to nedovoqno revolucionarno. S druge

18 Neboj{a Vasovi}

1) Milan Kundera,The Art of the Novel, New York, Grove Press, 1988,s. 73-75.


19/112

strane, Broh koji jukstapozira tekstove razli~itih anrova,nepovezane ni~im drugim do op{tom metafizi~kom tezom opropasti sveta, progla{ava se velikim majstorom polifonije.Dakle, razlika izme|u Dostojevskog i Broha nije u tome {to seBroh u ve}oj meri inspiri{e neromanesknim anrovima. Ra-zlika je u sposobnosti ovih pisaca da razli~ite slojeve roma-na oive u formi dijaloga. Dok je svaki roman Dostojevskog,upravo zbog uspe{nosti prikazivawa razli~itih stanovi{tane samo razli~itih likova ve} i u okviru jednog jedinog lika polemika, dotle polifoni roman Hermana Broha pre podse}a naprikupqenu gra|u za doktorsku disertaciju, gra|u koju tek tre-ba oiveti i oblikovati. Dok su razli~ita gledi{ta u romani-ma Dostojevskog nesvodiva na bilo kakav oblik apstrakcije ko-

ji bi iluzionirao harmoniju, dotle razli~ita gledi{ta u Bro-hovim Mese~arima bivaju utopqena u harmoniju polianrov-ske tekstualnosti.

Svojevremeno je [klovski primetio da se u romanu Dosto-jevskog ne spore samo junaci, ve} da se i pojedini elementisiea nalaze u uzajamnoj protivure~nosti. Povodom toga, Ba-

htin isti~e: Polifonijski roman je do kraja dijalogi~an. Svielementi strukture romana su u dijalo{kim odnosima, to jestoni su kontrapunktski, suprotstavqeni.2 Dakle, suprot-stavqeni, a ne tek jukstapozirani kao kod Broha. Polifonijanije blaeno, bezkonfliktno koegzistirawe razli~itih anr-ova koje nalazimo uMese~arima, ve} je polifonija suprotstav-qawe, me|usobno podsticawe i poni{tavawe, neizbenoPro iContra kako je, nimalo slu~ajno, naslovqeno jedno od po-glavqa u romanu Bra}a Karamazovi. Tamo gde nema aktivnogodnosa izme|u glasova glasovi zavr{avaju u monolo{koj izo-lovanosti, pa ostaje da se naprosto jukstapoziraju kao mrtve

travke u nekom herbarijumu. To {to Broh u svoj roman ukqu~u-je vi{e izdvojenih glasova ne zna~i da on poja~ava utisak po-lifonije, to samo pokazuje da on polifoniju (koja jekvalitetodnosa izme|u razli~itih glasova) shvata kao problemkvan-titeta (beskrajnog jukstapozirawa me|usobno izolovanih

PROTIV KUNDERE 19

2) Mihail Bahtin,Problemi poetike Dostojevskog, Beograd, Nolit,1967, s. 97.


20/112

glasova, diskursa, anrova). Nema sumwe, kvalitet dijalogi-~nosti, koji je bitno svojstvo polifonijskog romana, ne zavi-si od pukog broja tokova koje nalazimo u jednom romanu, ~imese toliko ushi}uje Kundera. To {to u Mese~arimasre}emo petrazli~itih tokova, a u Zlim dusima samo tri, ne zna~i auto-matski da je Broh bio uspe{niji u primeni polifonijskihprincipa. Uostalom, Kundera i sam priznaje da je u Brohovomromanu polifonija naru{ena time {to pojedini glasovi nisuravnopravni u pogledu prostora koji im je dat na raspolaga-

we. Me|utim, razlog nedovoqne dijalogi~nostiMese~aranijesamo u tome {to je nekim glasovima dato daleko vi{e prosto-ra nego drugim. Problem je u ne~em drugom. Polifonijska rav-nopravnost nije tek formalno davawe prava glasa pojedinomliku ili romanesknom toku. Polifonijsko na~elo ravnoprav-nosti glasova u romanu nalae podjednako ubedqivo slikawerazli~itih, pa i suprotnih stanovi{ta. A upravo toga nema uBrohovom romanu.

Odsustvo dijalogi~nosti u Brohovim Mese~arimanajboqese vidi na primeru eseja o raspadu vrednosti. Ogroman zna~aj

koji ovaj esej ima u kontekstu ovog romana vi{e je nego o~igle-dan. Nema sumwe, na~elo polifonije nalagalo bi da glas ovogeseja ne ostane izolovan, a ponajmawe superioran u odnosu naostale glasove u ovom romanu. Me|utim, u Mese~arima nemani~eg {to bi se u dijalo{kom smislu moglo pojaviti kaocontratom eseju. Nijedan od tokova ovog romana ne dovodi upitawe osnovnu tezu ovog eseja, oni je samo ilustruju. Takavesej bi u romanu Dostojevskog bio nezamisliv ne samo svojomsuvoparno{}u i gotovo nau~nom apstraktno{}u, ve} jo{ vi{esvojom izolovano{}u, odsustvom sagovornika koji dovodi u

pitawe wegovu objektivnost i monolitnost. I, {to je ne mawevano, nezamisliv bez glasa koji mu odgovara ne jezikom nekogdrugog anra, ve} upravo wegovim sopstvenim jezikom. Jer,Dostojevski je znao da glasovi koji govore potpuno razli~i-tim jezicima ne mogu biti u dijalogu. Kako to vidimo na pri-meru Brohovog romana, oni se mogu samo jukstapozirati, aline i dijalogizirati.

20 Neboj{a Vasovi}


21/112

Muzil je svojevremeno primetio da je roman sokratski di-jalog na{ih dana.3 Kundera bi se svakako sloio sa ovim mi-{qewem. Ali, sokratski dijalog nije razgovor diskursa i epi-stema, anrova i kwievnih postupaka ve} razgovor li-~nosti. U romanu na{ih dana nedostaje upravo ono {to jesokratsko: dijalog likova, dijalog koji se nikada ne moepotpuno pretopiti u pojmove ili saznawe o svetu. I kada istiMuzil prime}uje: Mi Nemci nemamo kwige o qudima osimNi~evog velikog poku{aja4 onda je to priznawe da se odmetafizike nije moglo dopreti do qudi, do konkretnog ~oveka.

Dakle, do onoga {to je sama pretpostavka sokratskog dija-loga. U svojoj kwiziProblemi poetike Dostojevskog, MihailBahtin isti~e: Ideja se u sokratovskom dijalogu organski sje-diwuje sa likom ~oveka wenog nosioca (Sokrata i drugihbitnih u~esnika dijaloga). Dijalo{ko proveravawe ideje isto-vremeno je i proveravawe ~oveka koji je predstavqa.5 Dakle,smisao sokratskog dijaloga nije u dosezawu znawa koje biprevazi{lo i poni{tilo neponovqivost lika u~esnika di-

jaloga. Naprotiv, sokratski dijalog je ne{to {to ne ukidasponu izme|u li~nosti i ideje. Sokratski dijalog je nezami-

sliv bez neponovqivih li~nosti. I kada moderni pisci poputKundere progla{avaju ideju neponovqive li~nosti pukim za-ostatkom poetike romantiizma, onda se oni ujedno i odri~usame mogu}nosti da u svom delu ostvare sokratski dijalog.

PROTIV KUNDERE 21

3) David S. Luft,Robert Musil and the Crisis of European Culture1880-1942, Berkeley, University of California Press, 1980, s. 198.

4) Isto, s. 100.

5) Mihail Bahtin,Problemi poetike Dostojevskog, Beograd, Nolit,1967, s. 173.


22/112

POLIFONIJA I PROBLEM KAUZALNOSTI

Kundera u vi{e navrata isti~e da upotreba polifonije uromanu automatski uklawa svaku naraciju u kojoj se prepoznaje

odnos uzroka i posledice. No, da primena polifonijskih na-~ela u romanu ne uklawa nuno kazualnost moe se najboqevideti ako uporedimo polifonijske postupke Broha i Dosto-

jevskog. Iako Broh u primeni polifonije ide daqe (Kunde-rin izraz) od Dostojevskog, to jo{ uvek ne zna~i da ide daqe iu otklawawu svih oblika kazualnosti iz svog romana kako toveruje Kundera. Najpre, vi{e je nego o~igledno da egzistenci-

jalna izgubqenost likova u Brohovim Mese~arima nije drugodo posledica, neminovna, izgubqene osnove samog sveta. Zato

jer nema zajedni~kih vrednosti, svi likovi Mese~ara su pod-jednako izgubqeni i ba~eni u samo}u iz koje ne mogu da na|u

izlaza. Ako je verovati Brohu, ~ovek je usamqen zato jer su seraspale zajedni~ke vrednosti. Kao da ~ovek ne bi bio usamqeni u vremenu procvata zajedni~kih vrednosti! Kod metafizi~a-ra Broha, raspadawe vrednosti ti~e se sveta, pa tek potom ~o-veka. Svet, koji se raspada, sadri u sebi istinu svega pojedi-na~nog {to je obuhva}eno wime, wegovim globalnim Raspadom.Glavni subjekt raspada dakle nije ~ovek, ve} svet koji sadri~oveka na isti na~in na koji pojam u sebi sadri pojedi-na~ni uzorak. Polifonijska struktura glasova u Mese~arimane uspeva da naru{i kazualnost odnosa izme|u sveta i ~oveka,izme|u sveobuhvatnog i pojedina~nog.

Postoje, naravno, i drugi razlozi zbog kojih Broh ne uspevada se oslobodi uzro~no posledi~nih veza u svom romanu. Ra-spad vrednosti uMese~arima, Broh je zamislio kao ne{to {tose odvija postepeno. U naslovu svakog od tri dela ovog romana,pored imena nose}eg lika, nazna~en je i pojam koji ozna~avastepen u procesu raspada vrednosti. Tako, romantizam,anarhija i trezvenost predstavqaju tri sukcesivne faze po-menutog procesa. Ali, ako se od romantizma kao stawa duha pa

22 Neboj{a Vasovi}


23/112

do trezvenosti ide jednom gotovo linearnom putawom, kako seonda moe izbe}i kauzalnost? Nema sumwe da je u ideji progre-sivnog raspadawa vrednosti sadrana i ideja kauzalnosti.Kauzalnost u Brohovom romanu sre}emo i u odnosu racional-nog i iracionalnog. U toku rada na svom romanu Mese~ari,Broh je isticao da arhitektura ovog romana umnogome zavisiod ravnotee racionalnih i iracionalnih elemenata. On ~akpomiwe racionalno-iracionalnu polifoniju. Istovreme-no, u jednom svom pismu iz 1931, Broh }e ovako prokomentari-

sati tre}i deo svog romana: Kwigu ~ini niz pri~a koje pred-stavqaju varijaciju jedne teme: ~ovekove suo~enosti sa samo-}om suo~enosti koja je rezultat raspada vrednosti Terazli~ite pri~e, prepletene kao {are na nekom }ilimu, odra-avaju razli~ite nivoe svesti: one izrawaju iz potpuno ira-cionalnog (pri~a o devojci iz Armije spasa) da bi se uzdigledo potpuno racionalne teorije o raspadu vrednosti.1 [ta jeovo ako ne Brohovo priznawe da je racionalno-iracionalnapolifonija samo paravan iza kojeg se odvija proces progre-sivnog pretapawa iracionalnog u racionalno. Zaista, nijenikakvo ~udo {to se Broh toliko mu~io da uravnotei ova dvaelementa. Ne moe se tek tako uravnoteiti iracionalno (ko-

je je unapred zami{qeno kao ne{to {to treba da bude prevazi-|eno) sa racionalnim (koje je ve} od po~etka zami{qeno kaokrajwi ishod romaneskne vizije). Brohov problem uskla|iva-wa racionalnog i iracionalnog u wegovom romanu jeste pro-blem iluzionirawa ravnotee tamo gde ravnotee ne moebiti, problem iluzionirawa polifonijske strukture tamogde, samim postojawem jedne unapred smi{qene hijerarhije, nepostoje nikakvi uslovi za ostvarewe polifonijske ravnoprav-nosti i naporednosti. Ako se sve pri~e u Mese~arimaprepli-

}u kao {are na nekom }ilimu samo zato da bi se rasplele u jed-noj jedinoj {ari (eseju o raspadu vrednosti) gde je tupolifonija? Gde ukidawe kauzalnosti? @ele}i da u svom ro-manu izbegne rasplet po modelu klasi~ne naracije, Broh namnudi rasplet po modelu metafizike koja na kraju saznaje ono{to je znala jo{ na po~etku.

PROTIV KUNDERE 23

1) Citat uErnestine Schlant,Hermann Broch, Twayne Publishers, 1978, s. 50.


24/112

U pore|ewu sa Brohovom polifonijom, polifonija u deluDostojevskog ukazuje nam se u sasvim druga~ijem svetlu. ^ak ioni koji su Dostojevskog tuma~ili iz jedne kako bi Bahtin re-kao monologizuju}e perspektive, morali su da priznaju da jeu romanima ovog autora u velikoj meri ukinut odnos uzroka iposledice. Tako, na primer, [estov u svom tekstuPrevazila-ewe o~evidnosti, isti~e da ni u jednom romanu Dostojev-skog ne moemo ta~no odrediti jednu sasvim pouzdanu, osnov-nu ideju () Pripovedawe je povremeno prekidano epizodamakoje su tematski zna~ajne do te mere da to baca u zasenak iosnovnu nit fabularnog toka. Na osnovu svega, [estov za-kqu~uje: U romanima Dostojevskog ni{ta ni~im nije odre|e-no.2 U [estovqevom zapaawu nesumqivo ima istine. No,Dostojevski ne ukida kauzalnost pukim naru{avawem idejne ifabularne perspektive kako to isti~e [estov. Ono {toDostojevskom omogu}uje da iz svog romana ukloni hijerarhijui posledice jeste to {to on ne pristupa odnosu sveta i ~ovekaiz ugla metafizike koja ~ovekovu pojedina~nost svodi na po-

jam (totalitet) u kojem je ta pojedina~nost sadrana. U romanuDostojevskog nema ideja koje nisu personalizovane. Dakle, ne-

ma ni metafizi~ke iluzije da se pomo}u pojma moe obuhvati-ti ono pojedina~no, da se vrednosti mogu odvojiti od li~no-sti i postojati kao ne{to neutralno i objektivno. Dostojevskine traga za su{tinom li~nosti (egzistencijalnim kodomkako bi rekao Kundera), niti za su{tinom sveta (zajedni~kimvrednostima kako bi rekao Broh) ve} za onim {to omogu}ujeuvek li~no i uvek prolazno ose}awe smisla ili besmisla. Pritom, ose}awe kod Dostojevskog, ma kakvo ono bilo, nikada nijeposledica nekog de{avawa u svetu (procvata ili raspada vred-nosti). Jo{ mawe rezultat nekog saznawa o wemu. Otuda u ro-manima ovog autora nema nikakvog pretapawa iracionalnog uracionalno, a pogotovu ne progresivnog kakvo nalazimo uBrohovim Mese~arima. Uobi~ajena gre{ka u tuma~ewu Dostojevskog

jeste u tome {to se wegovo delo tuma~i iz ugla metafizi~ketradicije koja traga za pojmom, sumom, totalitetom. Tako je

24 Neboj{a Vasovi}

2) Lav [estov, Prevazilaewe o~evidnosti, u Ruska religijskafilozofija i F. M. Dostojevski, Beograd, Partizanska kwiga, 1982,s. 190.


25/112

Hese u delu Dostojevskog video sintezu suprotnosti. Ali, zasveobuhvatnim simbolom koji bi ujedinio suprotnosti tragao

je sam Hese ne i Dostojevski. Sinteza suprotnosti koju za-mi{qa Hese bila bi neminovno simbol harmonije. Ali, nemaharmonije u svetu ose}awa, we ima samo u svetu pojmova. Up-ravo je Dostojevski pokazao da snana emocija nije ne{to {totei romanti~arskom zatvarawu u monolog lirskog tipa. Na-protiv, snana emocija je ono {to je pokreta~ dijaloga, a dija-log je ono {to ravnopravno{}u u~esnika i podjednakom ubed-qivo{}u razli~itih stanovi{ta-emocija omogu}uje utisak

polifoni~nosti i neideologi~nosti. No, ~ak je i vrsni tuma~Dostojevskog, Mihail Bahtin, izbegavao da u dovoqnoj merinaglasi zna~aj ose}awa kod Dostojevskog, verovatno se pri-bojavaju}i da bi time, sasvim neopravdano, doveo Dostojevskogu vezu sa piscima romanti~arima. Nema me|utim nikakvogosnova da nagla{enost ose}awa u delima jednog pisca povezu-

jemo iskqu~ivo sa poetikom romantizma. Kako nas podse}a V.B. Stenford u svojoj kwiziGr~ka tragedija i emocije3, nema ni

jednog elementa u tragediji, niti u na~inu wenog izvo|ewa,niti u na~inu wenog doivqavawa od strane gledalaca, koji

ne bi bio obojen snanom emocijom. Za divno ~udo, upravo je utakvoj, emocijama natopqenoj tragediji, sasvim uspe{no iz-begnuto ideolo{ko stanovi{te, dakle postignuto upravoono {to Kundera smatra jednim od najve}ih postignu}a roma-na kao anra.

Ovim pore|ewem Broha i Dostojevskog hteli smo da ukae-mo da je odnos izme|u primene polifonijskih na~ela u romanui principa kauzalnosti daleko sloeniji nego {to to Kunde-ra eli da prizna. Kundera, me|utim, i ideju polifonije, kaoi ideju romana, vidi u pojednostavqenom, ulep{anom svetlu.

PROTIV KUNDERE 25

3) W. B. Stanford,Greek Tragedy and the Emotions, Routledge & Kegan PaulInc, 1983.


26/112


27/112

tezu da je romanopisac transcendentalni besku}nik, filozofpar excellence.3 Ako je verovati Kunderi, romanopisac je fi-lozof zato {to romanesknom formom uspeva da obuhvati sve,pa ~ak i filozofiju. Dok poezija i filozofija ne mogu u sebeda ukqu~e roman, dotle roman moe da ukqu~i i poeziju i fi-lozofiju a da pritom ne izgubi ni{ta od svog identiteta prime}uje Kundera u Umetnosti romana.4 Dakle, u prirodiromanesknog anra je da se ispiri{e drugim anrovima i daih prisvaja, ne gube}i pritom auru anrovske specifi~nosti.Ovako shva}ena mo} romana jeste metafizi~ka mo}neograni~enog pretapawa pojedinih znawa (filozofije, po-ezije) u jedno op{te i sveobuhvatno znawe romaneskno. No,superiornost romana kao anra nije samo u wegovoj sveobu-hvatnosti. Kada je u pitawu odnos izme|u romana i filozo-fije, Kundera isti~e jo{ jedan razlog zbog kojeg su romaneskneideje superiorne u odnosu na filozofske. U romanu, ideje su kako isti~e Kundera hipoteti~ke: uslovne, relativne, neod-vojive od konteksta konkretne umetni~ke tvorevine. Istovre-meno sa ovom tvrdwom, Kundera iznosi i drugu: roman je oblikintelektualne sinteze u kojem je proces saznavawa neograni-

~en. Upravo zato, roman je trezor egzistencijalne mudrosti.Ali, Kundera nam ne kae kako se to romaneskno znawe stalnouve}ava ako su sve ideje romana hipoteti~ke? Zaista, ~emu verau progres saznavawa, ako nam upravo roman, mnogo vi{e negonauka ili filozofija, otkriva relativnost svakog saznawa,uslovnu vrednost svakog otkri}a?

Zala`u}i se za tematsku raznovrsnost, koja je u direktnojvezi sa saznajnim potencijalom romana, Kundera ne nalazi zashodno da se pozabavi i onim drugim za literaturu vanimpitawem: u kakvom je odnosu ideal romaneskne sveobuhvatno-

sti sa kwievnim stilom? ^ak je i Herman Broh, koji je poli-fonijskom razgranato{}u svojih Mese~ara hteo da obuhvati{to vi{e tema i sadraja, morao da prizna da su{tina stilanije u akumulaciji detaqa ve} u ornamentu koji kako je pisao

PROTIV KUNDERE 27

3) Vidi David S. Luft, Robert Musil and the Crisis of European Culture1880-1942, Berkeley, University of California Press, 1980, s. 18.

4) Milan Kundera,The Art of the Novel, New York, Grove Press,1988, s. 64.


28/112

u eseju o raspadu vrednosti ne moe da bude plod eklektici-zma ili ve{ta~ke invencije. Dakle, stil je ono {to se ne moehteti, a jo{ mawe iz-misliti. Broh je itekako razmi{qao ozna~aju ornamenta, pa opet u wegovom romanu nalazimo sveosim ornament. Kako je ve} primetila kritika, u BrohovimMese~arima sre}emo vi{e kwievnih stilova. Prvi deo ro-mana pisan je realisti~kim, drugi naturalisti~kim, a tre}iekspresionisti~kim stilom. Ono {to su nekada bili origi-nalni kwievni stilovi kod Broha postaje znawe o stilu.Ali, to znawe jo{ uvek ne moe da postane stil. Broh vlada

tu|im stilovima, ali ne dolazi do svog.

Naravno, nije raznovrsnost tematike ono {to nunonegira mogu}nost stila. Tako je Ni~e poznat po svom stilu,iako se u svom filozofskom opusu bavio najrazli~itijom pro-blematikom. Odnos izme|u bogatstva tema koje sre}emo kodNi~ea i Ni~eovog stila ne moemo objasniti time {to se Ni-~e kako to prime}uje Kundera pribliio literaturi. U pi-tawu je ne{to drugo. Ni~e svoja filozofska razmatrawa izno-si u kra}im tekstovima (esejima, odlomcima, aforizmima,polemi~kim replikama) ne nastoje}i nimalo da stvori ilu-

ziju kontinuiteta. Samim tim, kod wega nije ni postojao pro-blem usagla{avawa stila sa raznovrsno{}u tematike. Da jeNi~e hteo da sve svoje ideje iznese u jednom jedinom delu, i zawega bi se postavio problem stila na sli~an na~in kao i uliteraturi. Zaista, zar je mogu}e zamisliti propovedne tirade

jednog Zaratustre naporedo sa aforizmima u stiluQudsko pre-vi{e qudsko u okviru jedne kwige? U filozofiji bi se takvome{awe stilova i ideja, pukim jukstapozirawem, smatraloamaterizmom. U literaturi, kako vidimo na Brohovom prime-ru, to se progla{ava inovativnom primenom polifonije u ro-manu.

28 Neboj{a Vasovi}


29/112

KAFKOLOG PROTIV SVOJE VOQE


30/112


31/112


32/112

lazimo mnogo o Kafkinoj borbi sa izdava~ima koji ga ignori-{u ili odbijaju? Unzeltova teza o nezainteresovanosti izdava~aza Kafkine romane ne odgovara ~iwenicama.2 Jo{ dok je pisaosvoj prvi romanAmerika, Kafka je imao tu sre}u da wegov pri-

jateq Maks Brod privoli izdava~a Kurta Volfa na {tampaweKafkinog rukopisa. To {to Volf nije objavio Kafkin romanu celini, ve} tek deo romana, boqe re}i pripovetku pod na-slovom Loa~ fragment, nije posledica izdava~eve nezain-teresovanosti za Kafkin rad, ve} Kafkine nemo}i da dovr{iroman koji je zapo~eo. I ako se ima na umu da Kafka ni svoje

slede}e romane nikada nije dovr{io, postaje malo jasnije za-{to izdava~i nisu od ovog pisca naru~ivali romane.

Jedan od malobrojnih koji se usudio da o Kafkinim delimarazmi{qa neoptere}en verom u hijerarhiju kwievnih anro-va bio je Isak Ba{evis Singer. U jednom svom intervjuu, Sin-ger prime}uje povodom Kafkine Amerike: Po{to je snagawegovih kwiga u simbolizmu, one mi se ~ine preduga~kim.Simboli moraju biti saeti.3 Osvr}u}i se na romaneProcesiZamak, Singer dodaje: Oni se oteu u nedogled Moram dauloim poseban trud da bi ih ~itao, a ja ne mislim da je prozadobra ako od ~itaoca zahteva napor. Ako pro~itamo recimo,

pedeset strana Procesa, shvati}emo su{tinu. Ve} vidimo danikada ne}emo saznati u ~emu je krivica4 Ne potcewuju}iKafkin kwievni dar, Singer sugeri{e da je problem Kafki-nih romana moda upravo u tome {to oni i nisu romani, ve}kra}e prozne forme ~ija se su{tina, koju Singer vidi u simbo-lizmu, iscrpquje na prostoru od pedesetak stranica, {to bipre bio obim pripovetke negoli romana. Nema sumwe, i Brodui Kunderi bi ovako razmi{qawe bilo krajwe jereti~ko. No,verovati da je Kafka pre svega majstor kra}ih proznih formi,ne zna~i ni najmawe umawivati domete wegove umetnosti. Sa-mo oni koji imaju feti{isti~ki odnos prema romanu kao an-

ru, ele da celokupnu Kafkinu prozu svedu na wegove romane,

32 Neboj{a Vasovi}

2) VidiErnst Pawel,The Nightmare of Reason, New York, Vintage Books,1984, s. 275-276.

3) Conversations with Isaac Bashevis Singer, Isaac Bashevis Singer andRichard Burgin, Garden City, New York, Doubleday & Company, Inc,

1985, s. 30.

4) Isto, s. 30.


33/112

dakle na ono {to sam Kafka nikada nije smatrao svojim vr-hunskim ostvarewem.

Povodom francuskih izdawa Kafkinih sabranih dela, ~i-ji drugi tom obuhvata sva Kafkina prozna ostvarewa bez obzi-ra na anr ili stepen wihove dovr{enosti, Kundera }e prime-titi da Kafkini izdava~i pokazuju apsolutno oboavawezasve {to je wihov autor dodirnuo.5 Ali, zar i sam Kundera nepokazuje istu vrstu apsolutnog oboavawa kada tri nedovr-{ena Kafkina romana progla{ava uzornim primercima ro-maneskne umetnosti? Kundera koji se u svojim esejima zalae

za po{tovawe Kafkine testamentarne eqe, kao i uvaavaweintegriteta umetni~kog teksta, nijednom se ne osvr}e na ~iwe-nicu da su Kafkini romani, po~ev od wihovih naslova pa dorasporeda pojedinih poglavqa, tek Brodova verzija Kafkinihnedovr{enih rukopisa. No, ako je Brod kako isti~e Kundera

bio okoreli tradicionalista nesposoban da shvati Kafkinuestetiku ne bi li bilo logi~no da se postavi i pitawe Bro-dove kompetencije kao izdava~a, a ne samo kao tuma~a Kafki-nih dela? Zar Kafkini nedovr{eni tekstovi nemaju prava daostanu nedovr{eni, nego im je potreban Brod da im da kona~nouobli~ewe? Zaista, po ~emu je prekomponovawe i aranirawe

nedovr{enih tekstova, iluzionirawem celine ~ak i u nedovr-{enosti, razli~ito od mewawa i skrnavqewa ve} dovr{enihdela?

Kao {to je Brodu koji veruje u boga potreban iskqu~ivoreligiozni Kafka, tako je Kunderi koji veruje u roman potre-ban iskqu~ivo Kafka romanopisac. I Brod i Kundera zahte-vaju od Kafke da veruje u ne{to u {ta on nikada nije verovao.Ovo misionarewe, religijsko ili esteti~ko, oni nam nude kaotuma~ewe Kafkine umetnosti. Kafku koji nije znao ~ak nidane najvanijih jevrejskih praznika,6 prikazao je Brod kaoumetnika koji gori od eqe da se sretne sa Mojsijem li~no.Kafku koji nije uspeo da dovr{i nijedan svoj roman, prika-za}e Kundera kao romanopisca par excellence, kao ~oveka koji

je iveo da bi pisao romane.

PROTIV KUNDERE 33

5) Milan Kundera,Iznevereni testamenti, Beograd, Prosveta, 1995,s. 308.

6) VidiErnst Pawel,The Nightmare of Reason, New York, Vintage Books,1984, s. 427.


34/112

KAFKA I INSPIRACIJA

U Kafkinom Dnevniku, u bele{ci od 23. septembra 1912,nalazimo i Kafkino obja{wewe za{to ne uspeva da zavr{i

svoj roman Amerika. Kafka najpre ushi}eno saop{tava da je uno}i izme|u 22. i 23. od deset sati uve~e do {est ujutru u jed-nom mahu napisao pri~uPresuda. Za vreme pisawa ove pri~e,Kafka se ose}ao kao no{en vodom. Povodom ovog iskustva,on zakqu~uje: Samo ovakose moe pisati, samo u takvoj pove-zanosti, sa takvim potpunim otvarawem tela i du{e.1 Dakle,Kafka uvi|a da je pravo stvarawe uvek u jednom mahu, poduticajem ispiracije kojom se ostvaruje gotovo organska pove-zanost svih elemenata unutar dela kao celine. U istoj bele{-ci, Kafka priznaje da mu je upravo iskustvo saPresudom po-moglo da shvati za{to je wegov romanAmerikajo{ uvek nedo-

vr{en, odnosno zaglibqen u sramnom koritu literature.Dakle, ne moe biti jasnije: Kafka priznaje da nije u stawu dadovr{i svoj roman zbog odsustva inspiracije, a ne zbog pote-{ko}a u primeni transkripcije kako to tuma~i Kundera.

Naravno, iz navedene bele{ke ne treba shvatiti da Kafkaveruje kako bi se i roman, poput pripovetke, mogao napisati u

jednom dahu, u toku jedne jedine no}i. On samo eli da istakneda se osnovni duh, osnovne konture jednog dela, osnovni ton

jedne umetni~ke tvorevine, ne mogu na silu iscediti voqomili naporom, beskona~nim prekidima i vra}awima zapo~etom

tekstu. Uostalom, ve} dnevni~ka bele{ka od 11. februara 1913,saop{tava nam da se Kafka ponovo vratioPresudi, budu}i da

je pri~a kao pri nekom pravom poro|aju iza{la iz wega pre-krivena prqav{tinom i sluzi 2 Dakle, ne radi se o tome dase u jednom mahu i pod uticajem inspiracije automatski

34 Neboj{a Vasovi}

1) Franc Kafka,Dnevnici, Beograd, SKZ, 1969, s. 221.

2) Isto, s. 223.


35/112

postie savr{enstvo forme, kona~no uobli~ewe svih wenihelemenata, ve} naprosto o tome da je stvarawe pod uticajeminspiracije ne{to {to se ne moe izjedna~iti sa literarnomve{tinom ili spisateqskom ambicijom. Ono {to je za Kafkuzaglibqenost u sramnom koritu literature, Kunderi je tri-

jumf u primeni transkripcije, utemeqiva~ko delo literatureo literaturi. Zaista, ideja da je i moderni Kafka u stvarawuzavisio od inspiracije ni{ta mawe nego umetnici prethod-nih epoha, Kunderi je ne samo neprihvatqiva ve} i nezamisli-va. Kundera ne eli da zna za muku pisawa, za nemo} i stvara-

la~ku blokadu o kojima Kafka tako iscrpno pi{e uDnevniku.Ba{ kao i Brod, i on Kafku vidi kao svemo}nog stvaraoca ko-me sve polazi za rukom. Iz ovakvog idealizovanog shvatawaKafke kao stvaraoca, proisteklo je i idealizovawe pojedinihwegovih dela, pa ~ak i onih nedovr{enih kao {to jeAmerika.A svaka idealizacija, pa i ova Kunderina, nosi u sebi tragsentimentalnosti.

PROTIV KUNDERE 35


36/112


37/112

sa~uvati komadi} kaputa poznatog pisca kao dragu uspomenuna wega, a istovremeno ne hteti ~uti {ta taj pisac ima da kaeo ivotu i literaturi eto manije feti{izma ~iji je korentako|e u sentimentalizmu.

Iako je Dikens radi komercijalnog uspehaAmeri~kih bele-{kimorao da ublai o{tricu svoje kritike, wegovi putopi-si, kao i wegova pisma iz Amerike, predstavqaju nedvosmisle-no distancirawe od sentimentalizma. Upravo je Dikens, preKafke, pokazao da je put od entuzijazma do ravnodu{nosti, od

prijateqstva do nerazumevawa, poplo~an najboqim sentimen-talnim namerama. Ako uop{te postoji tema u Dikensovom delugde je ovaj pisac izbegao sentimentalno vi|ewe sveta i ~oveka

onda je to svakako tema Amerike, tema kojom se Dikens baviokako u svojim putopisima, tako i u svom romanuMartin ^izl-vitu kojem je engleski pisac dao jednu izuzetno mra~nu slikuAmerike, mra~niju ~ak i od Kafkine. I kada Kafka radwusvog romana sme{ta u Ameriku, kako bi kako isti~e Kundera

podvrgao kritici odre|eni tip ose}ajnosti, onaj sentimen-talni, onda se on, makar u tom pogledu, otkriva mnogo vi{ekao Dikensov sledbenik nego kao wegov kriti~ar. Jer, ne pre-

uzima Kafka samo jednu od Dikensovih tema, ve} {to je jo{vanije kriti~ko parodijski odnos prema toj temi. Kona-~no, Kafkin odnos prema Dikensu daleko je sloeniji od su-periorne parodije dikensovske ose}ajnosti.

PROTIV KUNDERE 37


38/112

IZME\U STVARNOG I FIKTIVNOG

U svom eseju U{kopquju}a senka Svetog Garte, Kunderaprime}uje da je razumevawe realnog sveta ne{to {to pred-

stavqa sastavni deo same definicije romana.1

U pojedinimscenama KafkinogZamka, Kundera vidi spajawe sna i stvar-nosti o kojem su ma{tali nadrealisti; sintezu realnog i ire-alnog, mogu}eg i nemogu}eg, spoj analize i fantazije. Ovusu{tinsku odliku romana kao anra nalazi Kundera i u Kaf-kinomProcesuu kojem nam pisac tvrdi Kundera daje kraj-we poetsku sliku krajwe nepoeti~kog sveta.2 Ali,ono {to va-i za roman uop{te, kao i za Kafkine romaneZamaki Proces

ne vai ni najmawe kada je u pitawu Kafkin romanAmerika.Kundera }e ustvrditi da je osnovna Kafkina namera u ovomromanu ne baviti se stvarno{}u, jo{ boqe: ne baviti se oz-

biqnim.3 Otuda se u Americi veruje Kundera ne}emo sre-sti sa literarnim postupkom koji nam otkriva poeziju spo-qa{weg sveta, ve} sa postupkom transkripcije koji nam ot-kriva poeziju literature o literaturi. Naravno, nije ovo niprvi ni posledwi put da Kundera definiciju romana podre-|uje svojim trenutnim potrebama. A trenutna potreba u ovomslu~aju jeste da se postupak transkripcije koji Kundera nalaziu Americi prikae kao paradigma antirealisti~kog oprede-qewa u kwievnosti.

Otuda }e Kundera po`uriti da nam saop{ti da u Kafkinoj

Americi nema nikakvih tragova realisti~kog do~aravawastvarnosti, da je u pitawu roman koji predstavqa tipi~no,~ak utemeqiva~ko delo literature o literaturi. Tako,

38 Neboj{a Vasovi}


2) Isto, s. 255.

3) Isto, s. 96.


39/112

Kundera isti~e da je predstava Amerike koju je Kafka zasnovaona slici kli{eu o novoj civilizaciji gigantskih propor-cija i mehanizama isto tako irealna kao i Kafkin zamak ko-

ji ne postoji ni na jednoj karti sveta.4 Dakle, ako je verovatiKunderi, sliku Amerike u istoimenom Kafkinom romanu mo-ramo shvatiti kao iskqu~ivo imaginativnu tvorevinu. Glav-ni dokaz da slika Amerike u Kafkinom romanu nema nikakveveze sa ameri~kom stvarno{}u po Kunderi je to {to je Kafkaovu sliku sazdao na kli{eima u stilu Epinalovih slika. Dru-gim re~ima, Kundera veruje da slike kli{ei ne mogu imatinikakve veze sa stvarno{}u. Ali, dobar deo ameri~ke stvarno-sti onoga vremena, o kojoj se Kafka informisao iz najrazli~i-tijih izvora a ne samo iz Epinalovih slika, dao se itekako iz-raziti u kli{eiranim slikama. I kao realnost, i kao utopija(obe}ana zemqa) Amerika je bila kli{e. I ne samo to, ipri~a o glavnom junaku Karlu Rozmanu puna je narativnihkli{ea, ve} ispri~anih i poznatih dogodov{tina. I kada Ka-fka u svom romanu poseè za svim tim kli{eima {to narav-no ne zna~i da se na wima i zaustavqa, onda to uop{te nezna~i kako to veruje Kundera da on to ~ini zato jer ga ne

zanima stvarnost, odnosno preplet ~iwenice i fikcije.Svojom tvrdwom da Amerika kao realnost ne moè imati ni-kakve veze sa slikama kli{eima, Kundera zapravo tvrdi daona izmi~e svakom kli{eu. U bekstvu od realisti~ke slikestvarnosti, Kundera idealizuje stvarnost tvrde}i da je onauvek i iznad svakog kli{ea.

Iako je Kafkina Amerika mnogo vi{e u znaku stvarala-~kih tragawa i nedoumica, negoli u znaku kriti~kog, parodi-

jski superiornog odnosa prema kwièvnim postupcima pisacarealista, iako ovo delo pokazuje da se i sam Kafka itekako

kolebao u pogledu svog odnosa prema realizmu Kundera ve} uKafkinom prvom romanu vidi radikalno odbacivawe reali-zma. [tavi{e, Kundera isti~e da temu lavirintske dru{tve-ne organizacije Kafka nije ni mogao na}i u realisti~kom ro-manu, romanu koji se zasniva na prou~avawu dru{tva na na~in

jednog Zole, ve} upravo u prividno frivolnoj literaturi

PROTIV KUNDERE 39

4) Isto, s. 97.


40/112

koja je na Kafkinu ma{tu delovala krajwe osloba|aju}e.5 Ali,Kafka se u pisawu svog prvog romana nije inspirisao litera-turom o literaturi. Uostalom, ~ak i da jeste, wegovuAmerikunikako ne bismo mogli smatrati utemeqiva~kim delom u pri-meni tog postupka kakvim je naziva Kundera. Ako jeAmerikasamo jedno u nizu dela koja se inspiri{u drugim delima, ondaono ne moè biti utemeqiva~ko. Nije mawe neta~na ni Kunde-rina tvrdwa da Kafka, kako bi ~itaocima dao do znawa da gane zanima realisti~ko do~aravawe stvarnosti, ne ~ini ni{tada bi prikrio svoje neznawe o Americi. Naprotiv, uprkos~iwenici da nije bio u Americi, Kafka pokazuje sasvim soli-dno poznavawe ameri~kog ìvota. Ovo znawe ne duguje on Epi-nalovim slikama, niti nekakvoj prividno frivolnoj litera-turi o literaturi, ve} Putopisima Artura Holi~era i Au-tobiografijiBenxamina Franklina. Dakle, tekstovima kojise bave ameri~komstvarno{}ua ne literaturom o woj, teksto-vima koji su ìva svedo~anstva a ne literatura o literaturi.Kafka se tako|e mogao informisati i o Dikensovom ameri-~kom iskustvu, kao i o iskustvu mnogobrojnih emigranata po-vratnika. Uostalom, Kafka je pisaoAmeriku u vreme najve}eg

talasa iseqavawa iz Isto~ne Evrope do tada, a me|u onimakoji su se iselili u zemqu snova bilo je i wegovih ro|aka.

Realisti~ko do~aravawe stvarnosti uAmerici, delimi~noje i rezultat Kafkine èqe da svoj prvi roman u~ini {to jevi{e mogu}e savremenim. Otuda u ovom romanu sre}emo StatuuSlobode i Bruklinski most, oblakodere i liftove, automobi-le i tramvaje, telefone i elektri~ne ure|aje. A slike stri~e-vog stola sa stotinu fioka, lavirintske vile na selu, hotelaOksidental, pozori{ta u Oklahomi, iako osen~ene parodijom,imaju itekako veze sa ameri~kom stvarno{}u. Zaista, zar bi-

smo ijednu od ovih slika mogli dovesti u vezu sa alìrskom,ruskom ili kineskom stvarno{}u? Sve ovo nesumwivo govorida slika Amerike u istoimenom Kafkinom romanu nije ni-malo nalik nekakvom metafori~nom zamku koji se ne moèprona}i ni na jednoj karti sveta kako to sugeri{e Kundera.Uostalom, da stvarni svet tehnike, ma{ina i novih pronalazaka,

40 Neboj{a Vasovi}

5) Isto, s. 98.


41/112

megalomanske arhitekture i lavirintski nepreglednog pro-stora, nije samo tek neutralna pozadina na kojoj se odvija sud-bina glavnog junaka ovog romana, ve} da predstavqa izvor su-{tinskih metafora i slika Kafkine proze, prizna}e i samKundera kada ustvrdi da u komi~nom mehanizmu stri~evogradnog stola mo`emo videti poreklo u`asne administraci-

je zamka, dakle, poreklo jedne od onih metafora koje }e posta-ti simbol Kafkinog dela uop{te.

PROTIV KUNDERE 41


42/112

PEPEO ISKUSTVA

Jedan od na~ina da proverimo vaqanost Kunderinog tuma-~ewa Kafkine poetike, a posebno Kafkinog odnosa prema

stvarnosti, jeste da uzmemo u obzir izjave samog Kafke u we-govim Dnevnicima i kwizi razgovora sa Gustavom Janu{em.Po|imo najpre od jedne bele{ke u Kafkinom Dnevniku, u kojojKafka govori o radu na svom prvom romanu. Kafka pi{e: Mo-

ja namera bila je, kako vidim sada, da napi{em dikensovskiroman, samo oboga}en o{trijim nijansama koje bih oteo vreme-nu, i mutnijim koje bih dobio iz sebe samog.1

Kao {to vidimo iz ovog citata, Kundera ipak previ{epojednostavquje kada tvrdi da Kafku nimalo nije zanimalastvarnost, ve} iskqu~ivo wegova umetni~ka vizija. Zar o{-trije nijanse koje Kafka, po sopstvenom priznawu `eli daotme vremenu, ne ukazuju na pi{~ev odnos prema onome {tonazivamo stvarno{}u? Zaista, {ta je navedeni odlomak ako neKafkino priznawe da je wegov roman zami{qen kao neka vrstasinteze onog ~iweni~kog (koje bi oteo vremenu) i onog subje-ktivnog (mutnog) {to pisac mora da iznedri iz sebe samog?I nije li ova Kafkina bele{ka najdirektnije priznawe da pi-sawe za Kafku nije samo ispoqavawe onog subjektivnog koje nepriznaje nikakvu drugu stvarnost? Pravi smisao ove Kafkinebele{ke mo`da }emo najboqe sagledati ako je stavimo u kon-tekst Kafkinih izjava koje nalazimo u kwizi Gustava Janu{a

Razgovori sa Kafkom. No, da se najpre podsetimo za{to je ovakwiga toliko zna~ajna za razumevawe Kafkine poetike.

U svom esejuU{kopqena senka svetog Garte, Kundera pole-mi{e sa Maksom Brodom koga smatra odgovornim za osnivawekafkologije, discipline koja je Kafkino delo uvek tuma~ilaiz ugla pojedinih ~iwenica wegove biografije i tako ga

42 Neboj{a Vasovi}

1) Franc Kafka,Dnevnici, Beograd, SKZ, 1969, s. 401.


43/112

izvla~ila iz domena estetike. I kao {to svaka crkvena istinaima svoju apokrifnu verziju, tako i Brodova kafkologija tvrdi Kundera ima svoj apokrif u kwizi Gustava Janu{aRazgovori sa Kafkom. Janu{eva kwiga zaista je apokrifna.Ali, ona to jeste ne samo u odnosu na Brodovo tuma~ewe Kaf-kinog dela po kojem je ono tek puki odblesak pi{~eve biogra-fije, ve} i u odnosu na Kunderinu tezu po kojoj je Kafkino de-lo pravi podvig u primeni transkripcije. Zaista, stavqatipostupak transkripcije u samo sredi{te Kafkine estetike kao{to to ~ini Kundera, zna~i krivotvoriti upravo ono na ~emu

Kafka insistira u svojim razgovorima sa Janu{em. U kwiziRazgovori sa Kafkom, na koju se Kundera poziva kao na vrhun-ski autoritet, Kafka kaè:

Umetnost je za umetnika tek patwa kroz koju se on osloba-|a za novu patwu.2

Iz ìvota se moè izvu}i mnogo kwiga, ali iz kwiga semoè izvu}i tako malo ìvota.3

Ono {to ~ovek pi{e samo je pepeo wegovog iskustva.4

Stvarnost je uvek najja~a sila koja oblikuje svet i qud-

ska bi}a. () Niko joj ne moè uma}i. Snovi su samo je-dan zaobilazni put kojim se ~ovek uvek vra}a svetu najne-posrednije stvarnosti.5

Umetnost je stvar li~nosti u celini. Upravo zato, ona jeu osnovi tragi~na.6

Lak{e je izumeti novo nego otkriti postoje}e. Prikaza-ti svu raznolikost i svo bogatstvo stvarnosti svakako jenajteì zadatak koji postoji.7

PROTIV KUNDERE 43

2) Gustav Janouch,Conversations with Kafka, A New Directions Book, 1971,s. 16.

3) Isto, s. 32.

4) Isto, s. 41.

5) Isto, s. 43.

6) Isto, s. 46.

7) Isto, s. 111-112.


44/112

Ono {to nam daje Apoliner, to je film napravqen od re-~i. On je ma|ioni~ar koji zabavqa `onglirawem. Pravipesnik to ne radi, samo komedija{, ma|ioni~ar. Pesnikse trudi da svoju viziju utemeqi u svakodnevnom iskustvu~itaoca.8

[ta vas privla~i Dikensu?Kafka je odgovorio bez zadr{ke: Wegovo poznavawe ma-terijalnog sveta. () Wegovo majstorsko, a ipak neizve-{ta~eno predstavqawe odnosa izme|u sveta i ~oveka.

Savr{eno prirodne proporcije wegovog dela. Ono {todanas nedostaje ve}ini slikara i pisaca. To se mo`e vi-deti na primerima ta dva Francuza (Gogena i Remboa N. V.).9

(Povodom Davida Koperfilda): Tenzija izme|u ~ovekovogsubjektivnog sveta i sveta stvarnosti je osnovni problemsvekolike umetnosti.10

Dakle, ni govora o tome da je umetnost ludisti~ka aktiv-nost koja iskqu~uje iskustvo patwe. Ni govora o tome da Ka-fka nije patio za nas ve} se igrao za nas kako to tvrdi

Kundera. Ni pomena o neozbiqnom odnosu spram stvarnosti.I najzad, nigde ni re~i o transkripciji.

44 Neboj{a Vasovi}

8) Isto, s. 163.

9) Isto, s. 185.

10)Isto, s. 186.


45/112

UDOBAN @IVOT U PARIZU

I SLIKA STVARNOSTI U ROMANU

U svojim esejima, kao i u mnogobrojnim intervjuima, Kun-dera }e uvek isticati da veliki romanopisci razli~itih epohane nastoje da nam u svojim delima daju sliku stvarnosti daoni, {tavi{e, stvarnost ne uzimaju za ozbiqno. Po Kunderi,iluzionirawe stvarnosti u romanu neusaglasivo je sa samomsu{tinom prozne umetnosti, fiktivno je nepomirqivo s ~i-weni~kim. U pitawu su odelite kategorije, a ne sadràji kojise prepli}u i me|usobno uslovqavaju. Kunderino negiraweslike stvarnosti u tradiciji evropskog romana, kao i u we-govim sopstvenim delima, ima za ciq da preusmeri recepcijuwegovih romana. Doju~era{wi disident koji je svoje delo

umnogome zasnivao na kritici i razobli~avawu stvarnostikomunizma, sada èli da sebe promovi{e u estetu koji se ni-kada nije interesovao za stvarnost. Dok je nekada razotkri-vawe totalitarne prirode komunisti~kog dru{tva poja~avaloauru umetni~ke istinitosti Kunderinih romana, sada se ono,veruje Kundera, ispostavqa kao balast za ispravno razumeva-we wegovog romanesknog opusa, a pogotovo onih wegovih roma-na nastalih u Francuskoj. Ako je nekada Kundera dozvoqavaoda roman bude igra fiktivnog i stvarnog, sada on tvrdi da we-govi prvi romani nisu drugo do ~ista umetnost, imaginativniproizvodi neukaqani predstavom stvarnosti u kojoj su nastali.

U periodu kada je bio predstavqen zapadnoj publici kao`rtva ruske okupacije êhoslova~ke i kao disidentski pisac,Kundera nije negirao vezu svojih romana sa stvarno{}u. U svo-

jim prvim romanima, Kundera je itekako ra~unao sa ozbiqno-{}u stvarnosti. Zaista, {ta bi uop{te ostalo od romana kao{to je [ala ako bismo u wemu videli tek puku igru pi{~eveimaginacije u kojoj je ukinuta sli~nost sa bilo kakvom stvar-no{}u? Upravo zato {to se slika komunisti~ke stvarnosti u

PROTIV KUNDERE 45


46/112

wegovim ranim delima podudarala sa politi~kom interpreta-cijom te stvarnosti na Zapadu mogao je Kundera biti promo-visan u disidentskog pisca. Svoju kwièvnu reputaciju, kao isvoja najboqa kwièvna dela, Kundera ne duguje svom poznomesteticizmu, ve} upravo onoj stvarnosti koju sada progla{avanepostoje}om. Pritom, ovaj pisac koji odbija svaku vezu izme-|u stvarnosti i fikcije, jo{ uvek nije uspeo da nam objasni ka-ko to da tematika wegovih ranih dela (nedvosmisleno vezanaza stvarnost ~e{kog komunizma), kao i sam duh wegove proze nisu ni meksi~ki, ni skandinavski, ni japanski, ve} o~igled-no ~e{ki.

Bore}i se protiv politizacije i politi~ke interpretaci-je wegovog dela, Kundera odlazi u drugu krajnost pa u potpuno-sti negira svaku politi~ku dimenziju svojih romana. Ovo jesvojevremeno inspirisalo urednika ~asopisa Commentary,Normana Podoreca, da u otvorenom pismu upita Kunderu za-{to sara|uje sa wegovim kidnaperima, sa onima koji wegovokwièvno delo èle da li{e svake politi~ke dimenzije i da gainterpretiraju apstraktnim terminima kao {to su bi}enebi-}e, teìnalako}a, qubavmr`wa Po Podorecu, Kundera

time omogu}uje izvesnim krugovima na Zapadu, slepim za raz-like izme|u Istoka i Zapada, da stave znak jednakosti izme|udva razli~ita dru{tvena sistema. Iako i sam Podorec svodiKunderino delo na politiku, budu}i da jedini smisao Kunde-rinih romana vidi u tome da budu opomena Zapadu od opasno-sti komunizma, on je ipak bio prvi koji je ukazao na dvosmi-slenost Kunderine apoliti~nosti.1

[ta je pravi smisao Kunderinog esteti~kog prevrata?Najpre, skretawe u pravcu esteticizma omogu}uje ovom piscuda zadrì sve one privilegije koje je stekao kao disident.

Istovremeno, ovakvo poeti~ko opredeqewe sluì i kao indi-rektno obja{wewe za{to se Kundera u svojim romanima ne ba-vi temama nasiqa/cenzure/ki~a u kontekstu zapadnog dru{tvau kojem ìvi ve} decenijama. Dok su u wegovim prvim romani-ma tragovi slike stvarnosti vi{e nego prepoznatqivi, uosta-lom ta prepoznatqivost je i bila uslov politi~kog anga`mana

46 Neboj{a Vasovi}

1) VidiNorman Podhoretz,Commentary, Oktobar, 1984, s. 34-39.


47/112

koji je u ovim delima vi{e nego o~igledan sada Kundera è-li da, toboè u ime estetike, dokaè i sebi i nama da bisli~an anga`man u wegovim novim romanima bio nemogu}. Po-{te|en sudara sa stvarno{}u zahvaquju}i svom literarnomuspehu, Kundera se okre}e piscima prethodnih epoha i umetni-~kom postupku razigrane transkripcije po kojem umetnikuvek polazi od tekstualnog predlo{ka a nikada od neposred-nog iskustva stvarnosti koja ga okruùje. Od takvog poeti~kogopredeqewa pa do propagirawa ose}awa sre}e kao estetskogdoìvqaja samo je jedan korak.

Najzad, sve ono {to Kundera smatra kqu~nim za umetnostromana kao kwièvnog ànra: bestelesnu meditaciju na ve~neteme qudske sudbine, razigrani ludizam bez kraja i koncakoji odi{e duhom infantilizma, ose}awe sre}e koje propagi-ra radost ìvota u svetu li{enom svakog konflikta po uzo-ru na ideologiju liberalnog humanizma, sve su to ne samoumetni~ki postupci ve} i duhovni sadràji koji itekako ilu-zioniraju sliku stvarnosti. A ta slika, uprkos onome u {taveruje Kundera, nije nimalo imuna od pada u jednozna~nost.

PROTIV KUNDERE 47


48/112


49/112

KUNDERA I MUZIKA


50/112


51/112

JEDNA SENTIMENTALNA PRIÂ

Jedna od glavnih temaIzneverenih testamenata, koja Kun-deri sluì kao uvod u izlagawe sopstvene poetike, jeste kriti-

ka romanti~arske koncepcije umetnosti po kojoj umetni~kodelo mora da istovremeno izrazi i izazove emociju. Da bi seobra~unao sa nasle|em ovakvog shvatawa umetnosti u oblastimuzike i muzi~ke kritike, Kundera razmatra slu~aj Stravin-skog, zapravo razmatra kriti~ke primedbe koje su Ansermeti Adorno upu}ivali ovom kompozitoru.

Najpre, u ~emu je su{tina Ansermetove kritike Stravin-skog? Muzika je tvrdi Ansermet oduvek bila izraz dubokosubjektivnog doìvqaja koji je neodvojiv od emocije. Me|utim,u muzici Stravinskog, veruje Ansermet, sre}emo se sa simuli-

rawem upravo onoga {to je u umetnosti su{tinsko. Tako, we-gova Misa prime}uje Ansermet nije izraz jednog duhovnogopredeqewa i jednog tipa ose}ajnosti u ovom slu~aju religi-ozne, ve} naprosto opis slikaMise. Dakle, ne{to objektivi-zovano, tehni~ko, povr{insko. Kona~no, Ansermet dolazi dopretpostavke da ako Stravinski ne èli da od svoje muzikenapravi akt izraàvawa samoga sebe, to nije zbog wegovog sop-stvenog izbora, ve} zbog neke vrste ograni~enosti wegove pri-rode, zbog nedostatka autonomnosti wegove ose}ajne delatno-sti1 Isti~u}i da je bi}e muzike u skrivenoj ose}ajnojdelatnosti qudskog srca, i da je, {tavi{e, upravo u ovoj de-latnosti i wena eti~ka su{tina Ansermet ni najmawe nepredlaè povratak na romanti~arsku estetiku kako to tuma~iKundera. On je naprosto protiv toga da se vladawe muzi~kimmaterijalom i muzi~kim formama, dakle muzi~ko znawe koje jepreduslov komponovawa muzike, poistoveti sa samom su{tinom



52/112

muzike. Reaguju}i krajwe emotivno na Ansermetovu kritiku,Kundera }e poku{ati da odbrani Stravinskog jednim retor-skim pitawem koje kao da vi{e brani li~nost ruskog kompozi-tora nego wegovo delo:

[ta je znao Ansermet, najverniji prijateq, o siroma-{tvu srca Stravinskog? [ta je znao, najodaniji prija-teq, o wegovoj nesposobnosti da voli?2

Ako je verovati Kunderi, koji vrednost emocije ~as ospo-rava, a ~as mistifikuje, tvrde}i da o emocijama drugih ne mo-

èmo ni{ta znati, ispada da on, Kundera, koji Stravinskognije poznavao niti je ikada izveo ijedno wegovo delo, zna oStravinskom, pa i o wegovim emocijama, neuporedivo vi{e odAnsermeta koji ne samo {to se godinama druìo sa ovim kom-pozitorom ve} je dobar deo svog ìvota posvetio izvo|ewu we-govih dela. Odbacuju}i Ansermetovu tvrdwu da su muzika istvarala~ka poetika Stravinskog uslovqeni i nekim ograni-~ewima li~ne prirode, Kundera isti~e da se kod ovog kompo-zitora ne moè govoriti ni o kakvim ograni~ewima, ve} da je,naprotiv, sve ono {to Ansermet smatra za manu u muzici ru-

skog kompozitora (eklekticizam, bezose}ajnost ) stvar sve-snog stvarala~kog izbora.

Ali, ako je kako tvrdi Kundera Ansermetovo razmi-{qawe obeleèno romanti~arskom nostalgijom, Kunderinovi|ewe Stravinskog jo{ je romanti~nije. Svojom tvrdwom da

je Stravinski kao stvaralac iznad svake qudske ograni~eno-sti, Kundera zapravo tvrdi da je ovaj umetnik neka vrsta demi-

jurga u qudskom obli~ju. I ne samo {to Kundera daje Stravin-skom atribute romanti~arskog genija koji sve zna i sve moè,ve} on estetiku ruskog kompozitora poku{ava da objasni we-

govom biografijom, ne uvi|aju}i da tako negira autonomnostumetni~kih ~iwenica do koje mu je toliko stalo. Govore}i orazvojnom putu Stravinskog kao kompozitora, Kundera prime-}uje: U stvari, po~etak wegovog putovawa kroz istoriju muzi-ke gotovo da se poklapa sa trenutkom u kojem wegova rodnazemqa vi{e ne postoji za wega; po{to je shvatio da je nijedna

52 Neboj{a Vasovi}

2) Isto, s. 80.


53/112

druga zemqa ne moè zameniti, on nalazi svoju jedinu domovi-nu u muzici 3 Izgubiv{i svoju domovinu, Stravinski je veruje Kundera vremenom shvatio da je wegova prava domo-vina upravo muzika, i to ne samo muzika wegove epohe, ve}ukupno vreme muzike. Svi oni kriti~ari koji su ga kriti-kovali zbog siroma{tva srca, nisu isti~e Kundera samiimali dovoqno srca da bi shvatili kakva se sentimentalnarananalazi iza wegovog lutawa kroz istoriju muzike (podvu-kao N. V.).4

Zaista, {ta je ovo Kunderino tuma~ewe ako ne otvorenopriznawe da koren muzike jednog Stravinskog nije drugo dosentimentalna rana prouzrokovana gubitkom domovine. U zak-qu~ku svog eseja Improvizacija u ~ast Stravinskog, Kunderaprime}uje da niko nije bezose}ajniji od ose}ajnih qudi. Ovare~enica, upu}ena svima onima koji su kritikovali Stravin-skog zbog bezose}ajnosti, sasvim suprotno Kunderinoj nameri,

jeste vapaj za ose}ajno{}u, {tavi{e pohvala ose}ajnosti nesamo kao qudskog kvaliteta ve} i kao umetni~kog kvalitetapar excellence.

Najzad, razlika izme|u Ansermetove i Kunderine inter-pretacije Stravinskog jeste u tome {to Ansermet, uprkos svominsistirawu na emociji, razlikuje predmet o kojem govori odna~ina na koji o tom predmetu govori. Wegovo zalagawe zaemociju kao element muzi~kog izraza nije nimalo sentimen-talno, ve} kriti~ko. S druge strane, Kundera koji èli daemociju podvrgne kritici, poseè za sentimentalnom pri~omkao modelom tuma~ewa jednog estetskog fenomena.

PROTIV KUNDERE 53

3) Isto, s. 114.

4) Isto, s. 116.


54/112

MIMEZIS I MUZIKA

Kundera se u svojim esejisti~kim tekstovima dosledno za-laè za odstrawivawe svake iluzije stvarnosti iz romana. Me-

|utim, drug~ije stvari stoje kada Kundera pi{e o muzici. Ta-ko, Kundera posebno hvali one kompozitore koji su nastojalida pro{ire oblast muzike ukqu~ivawem nemuzi~kog materija-la kao {to su zvukovi prirode, ili sazvu~ja govornog jezika.@aneken se podse}a nas Kundera inspiri{e glasovima ibukom svakodnevice, a Mesijen pesmama ptica. Jana~ek, sdruge strane, nalazi inspiraciju u govornom jeziku. Temeqnopoznavawe intonacija ~e{kog jezika, omogu}uje ovom kompozi-toru isti~e Kundera da do|e do melodijske originalnosti.1

Govore}i o Jana~ekovoj kompozicijiSedamdeset hiqada, Kun-

dera procewuje da druga polovina ovog dela ima antologijskuvrednost. U pitawu je, kako obja{wava Kundera, eksplozijakrikova gomile, krikova koji se pretvaraju u fascinantnubuku 2 SvadbuStravinskog Kundera hvali upravo zato jer jeona izvrstan opis (veliki mrziteq realizma i mimezisa uumetnosti koristi ba{ ovu re~!) seoske svadbe: ~uju se pesme,buka, razgovori, pozivawa, monolozi, {ale Ne zaboravqaKundera da pomene ni Bartokovu svitu za klavirU prirodi, ukojoj ga najvi{e fascinira buka prirode (glasovi, ~ini mise, àba pored bare) 3 Iz navedenih primera, nije te{kouo~iti da Kundera odobrava, pa ~ak i hvali do~aravawe ilu-

zije stvarnosti u muzici. Ali, dok Kunderino tolerisawe mi-mezisa u muzi~ko-dramskoj umetnosti kao {to je opera jo{ imoèmo razumeti, ostaje nam nejasno otkuda odobravawe

54 Neboj{a Vasovi}


2) Isto, s. 83.

3) Isto, s. 84.


55/112

mimezisa u ~isto muzi~kim formama. I pored najboqe voqe,ne uspevamo da shvatimo za{to je u Bartokovoj sviti za klavirnajzanimqiviji upravo onaj stav u kojem se na klaviru imiti-ra àpsko kreketawe pokraj neke bare. Ili, za{to bi opona-{awe pti~jeg cvrkuta koje Kundera hvali kod Mesijena (nezaboravimo da su pticama i pti~icama bili opsednuti ro-manti~ari) predstavqalo zna~ajno pro{irewe oblasti muzi-~kog idioma. Ako se setimo sa koliko je upornosti Kunderapobijao svaki smisao realisti~kog do~aravawa stvarnosti ukwièvnosti, ostaje nam da se tim vi{e ~udimo otkuda sadaovaj hvalospev do~aravawa iluzije stvarnosti i to u najap-straktnijoj umetnosti muzici. Kundera kod pojedinih kom-pozitora hvali upravo ono {to kod pisaca realista najvi{ekudi: mimeti~ki aspekt wihove umetnosti. Ali, otkuda ovajraskorak u vrednovawu mimeti~kog predstavqawa u kwièv-nosti s jedne i u muzici s druge strane? Za{to je muzici do-zvoqeno da iluzionira realnost zvucima, a kwièvnostiosporeno pravo bilo kakvog do~aravawa realnosti re~ima?Kundera nas ostavqa bez odgovora.

Naravno, problem mimezisa nije razmatran samo u okviruzapadne kulture. Evo kako u svom raduUvod u studiju muzi~kihlestvica poznati muzikolog Alen Danijelu saìma osnovnipostulat indijske klasi~ne muzike: Tonski odnosi ne trebada izraze buku ili spoqa{wi izgled stvari ve} wihovu su-{tinu.4 O~ito, ono {to Kundera smatra oboga}ewem muzike,u drugim muzi~kim tradicijama smatra se wenom vulgarizaci-

jom. Otuda nas Danijelu podse}a da je podraàvawe zvukova izstvarnosti za Induse nià vrsta umetnosti. Poznato je da surage vezane ne samo za odre|eno doba dana ili no}i, ve} i zapojedina godi{wa doba. One, dakle, nisu bekstvo od materi-

jalnog sveta u kojem ìvimo. Ali, one nisu ni podraàvaweoblika ili zvukova tog sveta. Tako, na primer, kada se izvodiMegh Mallar, namewen ki{noj sezoni, muzi~ari ne}e poku{a-vati da imitiraju zvuk ki{nih kapi ili zvuk groma ve} }enastojati da iskaù su{tinu odnosa prirodnih elemenata

PROTIV KUNDERE 55

4) Alain Danielou,Introduction to the Study of Musical Scales,London, TheIndia Society, 1943, s. 205-206.


56/112

pred oluju.5 Dakle, od muzi~ara se o~ekuje da iska`e su{tinua ne pojavu, nevidqivo a ne vidqivo, ono {to dovodi do zvukaa ne sam zvuk. Naravno, razmatrawe problema mimezisa uokviru razli~itih kulturnih i duhovnih tradicija mo`e seticati onih koji za tako ne{to imaju interesa. Kundera, sude-}i po wegovim esejima, svakako ne spada u takve. Evropska mu-zika, ba{ kao i evropski roman veruje on apsolutno susuperiorni u planetarnim razmerama.

56 Neboj{a Vasovi}

5) Isto, s. 206.


57/112

ANSERMET I STRAVINSKI

I u posledwem eseju svoje kwige Iznevereni testamenti,Kundera se bavi odnosom izme|u Ansermeta i Stravinskog.

Pri~a koja sledi, a u kojoj Kundera ponovo slika Stravinskogkao pozitivnog junaka a Ansermeta kao negativnog, treba daposlu`i kao neka vrsta propovedi na temu autorskih prava iumetni~kog morala. O ~emu se radi? Jednoga dana, Stravinskidobija pismo od poznatog dirigenta i wegovog prijateqa An-sermeta, u kojem pi{e:

Zamoli}u vas samo da mi oprostite malo skra}ivawe umar{u od drugog takta 45 do drugog takta 58.1

Ansermet, koji se u to vreme pripremao da izvedeIgru ka-

rata, suo~io se sa jednim mestom u ovoj kompoziciji koje jed-nostavno nije uspevao da osmisli na zadovoqavaju}i na~in. Uwegovom pismu, nema ni traga od nipoda{tavawa Stravinskogkao kompozitora. Naprotiv, kao da se pre radi o priznawusopstvene nemo}i ili ukusa u krajwoj liniji. Stravinski di-rigentovu molbu o{tro odbija i to u dva navrata, posle ~ega seprijateqstvo ove dvojice pretvara u vi{egodi{we neprija-teqstvo. Kao {to je poznato, Ansermet je, podstaknut ovim ne-sporazumom, napisao ~itavu kwigu o Stravinskom u kojoj jepodvrgao kritici wegovo shvatawe muzike.

Po Kunderinom mi{qewu, gest Stravinskog zaslu`uje naj-ve}e mogu}e po{tovawe. Odbijaju}i da ispuni Ansermetovumolbu, Stravinski veruje Kundera brani ne samo svojaautorska prava, ve} sam moral na kojem se ona zasnivaju. Dru-gim re~ima, Stravinski brani integritet umetni~kog dela,ono {to svaki umetnik smatra neprikosnovenim. Me|utim,

PROTIV KUNDERE 57



58/112

nije sve tako jednostavno kao {to to u Kunderinom tuma~ewuizgleda. Kad je u pitawuIgra karata, vredi se podsetiti da jeovo muzi~ko delo ve} bilo dostupno kao partitura, {tavi{e,da je ve} bilo izvedeno u Veneciji pod dirigentskom palicomsamog Stravinskog. Samim tim, skra}ewe koje je traìo An-sermet, i da je bilo odobreno od strane kompozitora, nosilobi rizik za Ansermeta mnogo vi{e nego za Stravinskog. Tako-|e, Ansermetova interpretacija ne bi ni na koji na~in moglada spre~i druge dirigente da se, ukoliko to èle, doslovno dr-è partiture ovog muzi~kog dela. Uostalom, poznato je da ver-

nost notnom tekstu, ma koliko bila znak profesionalizma, negarantuje nu`no i vernost duhu jednog muzi~kog dela. Traè}idozvolu da u svom izvo|ewu Igre karatanapravi malo skra}e-we, Ansermet se u svom umetni~kom radu i razmi{qawu zapra-vo pozvao na isto ono pravo koje je Stravinski ~itavog svogveka koristio kao kompozitor: pravo na transkripciju. I za-ista, da je u pitawu kompozitor kome je transkripcija kaoumetni~ki postupak bila strana, imali bismo i mi vi{e razu-mevawa za nepopustqivost kompozitora. Me|utim, u pitawu jeStravinski, kompozitor koji drugima uskra}uje iste one slo-

bode bez kojih sam ne bi mogao da stvara. Zaista, ako je trans-kripcija toliko korisna u komponovawu muzike, za{to bi on-da bila apsolutno {tetna u izvo|ewu muzi~kih dela koje je ta-ko|e umetni~ko oblikovawe?

Kona~no, Stravinski nije odbranio svoje delo ni u kakvomdijalogu sa Ansermetom, kako to èli da nas ubedi Kundera. Usukobu izme|u poznatog dirigenta i slavnog kompozitora nisupresudili ni moral, ni estetika, ni argumentovana razmenami{qewa ve} nepopustqivost mo}nijeg. Jo{ jedan tuànprimer koliko umetnici, pa makar to bio i Stravinski, ùdeza dijalozima.

58 Neboj{a Vasovi}


59/112

JANA^EK

I WEGOVA EMOCIONALNA LEPEZA

Dok je u eseju Improvizacija u ~ast Stravinskogpoku{aoda se razra~una sa nasle|em romanti~arske poetike u muzici, ueseju Pastor~e porodice Kundera razmatra stvarala{tvo ~e-{kog kompozitora Leo{a Jana~eka u ~ijem delu vidi raskid satradicijom romantizma. Iako hronolo{ki pripada generaci-

ji romanti~ara, Jana~ek po Kunderinom mi{qewu, na prela-sku veka, dolazi do svog li~nog, jedinstvenog stila. U ~emu jeoriginalnost Jana~ekovog muzi~kog izraza? Najpre, on je tvrdi Kundera jedini veliki kompozitor na koga se mo`eprimeniti ovaj termin (ekspresionizam N. V.), potpuno i uwegovom bukvalnom smislu: za wega je sve izraz, i nijedna nota

nema pravo da postoji ako nije izraz.1

Ali, zar su ostali kompozitori nabacivali note da one nebi bile izraz? Za{to bi ne{to {to je op{te na~elo (mogli bi-smo re}i ~ak ideal) svakog umetni~kog izraza bilo karakteri-sti~no samo za Jana~eka ostaje nejasno. Dodu{e, Kundera po-ku{ava da objasni razliku izme|u Jana~ekovog ekspresionizmai ekspresionizma nema~kih kompozitora. Kundera prime}uje:Ono {to ja nazivam ekspresionizmom kod Jana~eka () to jebogatstvo emocionalne lepeze(podvukao N. V.), grubo suo~avawe,isuvi{e blisko, ne`nosti i grubosti, pomame i mira.2 I da-

qe, obja{wavaju}i specifi~nost Jana~ekovog muzi~kog izraza,Kundera prime}uje: u Jana~ekovim operama, lepota pesmene sastoji se samo u melodijskoj lepoti, ve} i u psiholo{komsmislu (uvek neo~ekivanom smislu) koji melodija ne daje

PROTIV KUNDERE 59


2) Isto, s. 211.


60/112

globalno u samo jednoj sceni, ve} u svakoj frazi, svakoj ispeva-noj re~i.3 Ako je verovati Kunderi, Jana~ek se okrenuo operizato {to ona pruà mogu}nost da se muzi~ki defini{u emo-cije.4

Ako se setimo da je i u eseju U potrazi za izgubqenom sada-{wo{}u, Kundera isticao kao posebnu vrednost Jana~ekovemuzike wenu melodijsku originalnost i wenu psiholo{kuorijentaciju lako }emo uo~iti da on u muzici ovog kompo-zitora, iako toga nije ni svestan, najvi{e ceni upravo one

kvalitete koje je ve} ozna~io kao romanti~arske. Ako je Jana-~ekova ekspresionisti~ka muzika ne{to toliko razli~ito odmuzike romanti~ara kako to tvrdi Kundera, kako onda obja-sniti da i kod ovog kompozitora sre}emo iste one kvalitetekoje sre}emo i u muzici romantizma: bogatstvo emocionalnelepeze koje je neodvojivo od bogatstva melodije, psiholo{koosmi{qavawe melodije u muzi~koj kompoziciji ili scene uoperi? Kunderina gre{ka nije u tome {to on u Jana~ekovoj mu-zici pronalazi ne{to ~ega u woj nema. Naprotiv, stvar je u to-me {to Kundera u ekspresionizmu vidi najve}u mogu}u negaciju

romanti~arskih principa, ne uvi|aju}i da ~ak i wegova sop-stvena interpretacija Jana~ekovog ekspresionisti~kog stilapre ukazuje na sli~nosti ovih dvaju poetika nego na razlike.

Dok je u svom tekstu o Stravinskom branio kompozitorovopravo na neemotivnost, kao i pravo na odsustvo psihologije umuzici, dotle u svom tekstu o Jana~eku Kundera hvali i bogat-stvo emocije i psiholo{ku karakterizaciju kao element mu-zi~kog izraza. Dakle, kada drugi u muzici jednog kompozitoratraè emocije kao {to su to Adorno i Ansermet traìli u

muzici Stravinskog, onda su oni, po Kunderinom mi{qewu,neizle~ivi romanti~ari. Kada sam Kundera, uprkos sopstve-noj tvrdwi da Jana~ek nije romanti~ar, u muzici ovog kompo-zitora traga za emocionalnim lepezama, onda je to dokaz da jeKundera raskinuo s romantizmom!

60 Neboj{a Vasovi}

3) Isto, s. 217.

4) Isto, s. 157.


61/112

TRANSKRIPCIJAKAO UMETNI^KI POSTUPAK


62/112


63/112

O DIJALOGU KOJEG NEMA

Na vi{e mesta u svojoj kwizi Iznevereni testamenti, a

naro~ito kada govori o Stravinskom, Kundera isti~e da jeciq transkribovawa umetni~kih dela iz minulih epoha dija-log sa wihovim tvorcima. Pri tom, Kundera i ne pomi{qa da

je u toj vrsti dijaloga jedna strana toliko povla{}ena da opravom dijalogu ne moè biti re~i. Zaista, nikada ne}emo sa-znati {ta bi pojedini umetnici, kojih odavno nema me|u ì-vima, rekli o modernim transkripcijama wihovih dela, niti}emo ikada mo}i i da zamislimo kako bi stari majstori trans-kribovali dela na{ih savremenika. Hvale}i dijalo{ku stra-nu transkripcije na primeru dela Igora Stravinskog koji seuglavnom inspiri{e delima ve} pokojnih kompozitora, Kun-

dera o~ito èli da ovaj umetni~ki postupak prikaè u {topovoqnijem svetlu. Me|utim, o stvarnom dijalo{kom poten-cijalu ovog umetni~kog postupka moèmo mnogo boqe suditiako se osvrnemo na autore koji su transkribovali dela svojihsavremenika.

Jedan od najve}ih zagovornika transkripcije u modernojkwièvnosti je svakako Tomas Man. Kao {to je poznato, ovajumetnik nije se iskqu~ivo inspirisao delima iz pro{lostive} je tako|e transkribovao i dela svojih savremenika. Pa`-qiviji ~italacIzneverenih testamenatamoè se upitati za-

{to se Kundera toliko zadràva na transkripciji u Kafki-nom delu, a ne na primeni transkripcije u delu Tomasa Mana.Tim pre jer je ovaj umetni~ki postupak mnogo vi{e karakteri-sti~an za Mana nego za Kafku. Zaista, baviti se pojedinimaspektima Manovog stvarala{tva, kao {to to u Izneverenimtestamentima ~ini Kundera, a ne osvrnuti se nijednom naupotrebu transkripcije u Manovom delu moè da izgleda ne-obi~no. Vide}emo, me|utim, da Kunderino izostavqawe Manau okviru rasprave o transkripciji nije bilo slu~ajno.


64/112

Kao {to je poznato, pi{u}i svoj roman Doktor Faustus,Tomas Man se veoma iscrpno koristio muzi~kim znawima izAdornovog dela O filozofiji moderne muzike, kao i iz [en-bergovog rada Nauka o harmoniji. Tako|e, Man se koristio imnogim drugim znawima koje su mu Adorno i [enberg preneliu li~nim kontaktima. Preuzimaju}i tu|e ideje i tu|a znawa iz

jedne nekwièvne oblasti, Man se po sopstvenom priznawu na-dao da }e sve te pozajmice, sva ta znawa, u kontekstu wegovogdela dobiti neku samostalnu ulogu, da }e oìveti sopstvenimsimboli~nim ìvotom.1 No, uprkos tome {to je Man pristu-pio transkribovawu tu|ih ideja i znawa sa najboqim namera-ma, cela avantura sa razigranom transkripcijom zavr{ilase po wega prili~no neveselo. I Adorno i [enberg smatralisu da Man nije dovoqno istakao wihov udeo u stvarawu Dok-tora Faustusa. [tavi{e, ose}ali su se obmanutim i pokrade-nim. Nema sumwe, previ{e bi smo pojednostavili ako bi smoAdornovu i [enbergovu reakciju sveli na nivo qudske sujete.Iako u wihovom ù~nom reagovawu svakako ima i toga, namase ~ini o~iglednim da se ovde ne radi samo o wihovom odnosuprema Tomasu Manu, ve} i o wihovom odnosu prema transkrip-

ciji kao umetni~kom postupku. Nema nikakve sumwe da su iAdorno i [enberg, svojim reakcijama na na~in kori{}ewatu|ih duhovnih tvorevina uDoktoru Faustusu, jasno stavilido znawa Manu, a i kulturnoj javnosti, da daleko vi{e ceneumetni~ku originalnost nego prisvajawe tu|ih ideja i tu|ihostvarewa.

Uprkos onome u {ta Kundera èli da ubedi svoje ~itaoce,kori{}ewe tu|ih ideja ili dela kao predloàka u umetni~komstvarawu izvor je izuzetno sloènih kako estetskih tako i mo-ralnih ambivalentnosti. Tuma~e}i postupak transkripcije u

jednom idealizovanom svetlu, Kundera o~ito nije hteo, a mo-`da nije ni mogao, da se ozbiqnije pozabavi ovim sloènimproblemom. Tako|e, kada govori o delima u kojima je prime-wen postupak transkripcije, Kundera ne postavqa pitaweumetni~kih dometa tih dela. Sti~e se utisak da on te dometenaprosto podrazumeva, tim pre jer se bavi delima izuzetno po-znatih umetnika kako iz oblasti kwièvnosti tako i iz obla-sti muzike. Me|utim, uprkos svoj wegovoj veri u mo} transkri-


65/112


66/112

ASTRALNA PREPISKA

(neobjavqeni dokumenti)

On (Stravinski N. V.) je voleo svog starog u~iteqa kao{to sam ja voleo svog. Mo`da je, dodaju}i melodijamaXVIIIveka disonanceXXveka zami{qao da }e zaintri-girati svog u~iteqa na onom svetu, da }e mu ponuditi ne-{to zna~ajno o na{em vremenu, to jest da }e ga zabaviti.(Kundera,Iznevereni testamenti, s. 95)

Neobjavqeni dokumenti

Servis za astralnu po{tuMadam Blavacki, koji saobra}aizme|u ìvih i mrtvih na osnovu uvida da su svi mrtvi zapra-vo ìvi u Duhu, ustupio nam je ovu dragocenu prepisku koja bi,obzirom da se odvijala astralnim putem, zauvek ostala nepo-znata. Zahvaqujemo se Gospo|i Blavacki na wenoj predusret-qivosti.

Pariz, 13.XII1919.

Po{tovani Maestro Pergolezi,

Ne zamerite mi {to sam se usudio da za trenutak ometemVa{e blaènopo~ivawe u Duhu Ve~nom. Hteo bih samo da Vaszamolim za dopu{tewe da se posluìm Va{om kompozicijom(astralni {um ne~itak) kao predlo{kom za moje novo delo ukojem istraùjem mogu}nosti muzi~ke disonance. U nadi da }e-te udovoqiti mojoj molbi, unapred zahvalan, s najve}im mogu-}im po{tovawem, Va{,

Stravinski

66 Neboj{a Vasovi}


67/112

Pozzuoli, 27.XII1919.

Dragi Stravinski,Mnogo me je obradovalo da ~ujem da se qudi i u XX veku

jo{ uvek bave komponovawem muzike. Na àlost, nemojte mi za-meriti {to nisam u stawu da iza|em u susret Va{oj molbi.Ako Vam je do disonance, izvolite komponovati disonantnumuziku bez uplitawa mojeg imena u Va{e muzi~ke planove kojisu mi u svakom pogledu strani. Ovo tim pre jer inspiraciju zadisonancu ne morate uop{te traìti u muzici. Nekoliko du-

{a koje sam ovde sreo, a koje su se nedavno preselile iz va{egcarstva prividno ìvih u na{e carstvo prividno mrtvih, re-ko{e mi da je Va{ vek u pogledu buke i drugih oblika disonan-ce ve} dostigao savr{enstvo. Jo{ jednom, veoma mi je ào {tonisam u stawu da Vam pomognem u ostvarivawu Va{ih muzi-~kih planova. Na kraju, ne zamerite mi {to }u Vam dati jedansavet. Dajem ga u nadi da Vam moè koristiti. Ako u kompono-vawu ve} morate da se sluìte drugim umetni~kim delom kaopredlo{kom uzmite neko od Va{ih ve} komponovanih nedi-sonantnih dela, pa ga slobodno prevedite na jezik disonance.

Va{ odani, Pergolezi

PROTIV KUNDERE 67

8/13/2019 Neboja Vasovi Protiv kunder

Documents

Nebojša Vasović Protiv kundere