Nebojša Momirović - Škola gajenja jagoda 1

ŠKOLA GAJENJA JAGODE

SPECIJALNO IZDANJE

Prof. dr Nebojša Momirović

Cena

: 200

din

ara •

7,40

KM

• 3,

20 EU

R • 2

2 Kn

• 220

den

ara

GAJENJE

SORTIMENT

ISHRANA

ZA{TITA

Miki

defi

Zeleni hit d.o.o.Tošin Bunar 188a/39

Veleprodaja i ogledno poljeNaselje 13. maj, Batajnički drum bb, Zemun

Tel: 011/2604-347 • Fax: 011/2604-353 Mob: 063/617-681

Pioniri u NUTRIGACIJI®

Sve na jednom mestuza podizanje zasada jagodastog voća

Najboljom ishranom do vrhunskog kvaliteta i prinosa

Dođite da uradimo hemijske analize Dođite da uradimo hemijske analize Dođite da uradimo hemijske analize Dođite da uradimo hemijske analize Dođite da uradimo hemijske analize Dođite da uradimo hemijske analize Dođite da uradimo hemijske analize Dođite da uradimo hemijske analize Dođite da uradimo hemijske analize zemljišta i vode za navodnjavanjezemljišta i vode za navodnjavanjezemljišta i vode za navodnjavanjezemljišta i vode za navodnjavanjezemljišta i vode za navodnjavanjezemljišta i vode za navodnjavanje

i da Vam preporučimo i da Vam preporučimo i da Vam preporučimo program ishrane Vaših zasadaprogram ishrane Vaših zasadaprogram ishrane Vaših zasada

Dragi čitaoci,Neprestano osluškujući Vaše potrebe i povratne

reakcije, primetili smo da je proizvodnja voća, a na-ročito proizvodnja jagodastog voća u fokusu Vašeg interesovanja. Nastavljajući praksu izdavanja speci-jalizovanih izdanja Poljoprivrednog lista, došao je red i na Školu gajenja jagode, koja je pred Vama.

Nakon izdanja Škola gajenja povrća, koje je ostvarilo veliki uspeh, isti autor, prof. dr Nebojša Momirović, prenosi Vam svoje bogato iskustvo i iz praktične proizvodnje i primene najsavremnijih tehnologija gajenja jagode u zaštićenom i na otvo-renom prostoru. Zahvaljujemo se prof. dr Nebojši Momiroviću na uloženom trudu i nadamo se da ćete bez obzira da li ste profesionalni proizvođač jagode ili ne, među brojnim tekstovima pronaći teme koje Vas interesuju.

Robna proizvodnja jagode ...................................... 4

Prirodni uslovi za gajenje jagodastog voća ............................... 6

Korišćenje savremenih tehnoloških dostignuća u kontroli mikroklimatskih uslova u gajenju jagode ......................................................... 8

Osnovni elementi kvaliteta i tržišnostijagode i sitnog voća i kako ih ostvariti ............ 10

ODABIR SORTIMENTA ............................................ 11

Nabavka kvalitetnog sadnog materijala ......... 22

Hranljiva vrednost jagode ..................................... 24

ODABIR NAČINA PROIZVODNJE ..................... 25

Tehnologija gajenja jagode u zaštićenom prostoru ........................................... 26

Izvozna šansa u proizvodnji jagode na otvorenom polju ............................................... 32

ISHRANA I NAVODNJAVANJEUSEVA JAGODE ....................................................... 42

ZAŠTITA USEVA JAGODE ..................................... 50

Recepti ....................................................................... 60

Sadržaj

Svi prilozi i saveti u ovom izdanju su plod znanja i iskustva ekipe stručnjaka Zelenog hita i prof. dr Nebojše Momirovića, nastali kao rezultat višegodišnjeg eksperimentalnog rada i bavljenja proizvodnjom jagoda na vlastitom oglednom polju. Za preporučenu tehnologiju gajenja na bazi opreme i repromaterijala u vlastitoj ponudi ZELENI HIT u potpunosti odgovara.

Glavni urednik: Violeta Margetić, dipl. ing.Direktor: Nebojša Margetić, dipl. ing.

Tehničko uređenje i grafi čki dizajn: Prepress studio AGROTOPŠtampa: Modriani, Golubinačka 54, 22310 Šimanovci

Adresa redakcije: Vodovodska I deo 53, 11147 Beograd, Računovodstvo i pretplata: 011/ 23-987-43,

Redakcija: 011/239-2039, Tekući račun: 165-14119-77Publikacija je upisana u registar sredstava javnog informisanja

Republike Srbije pod brojem 3362 CIP katalogizacija: ISSN 1820-2179 COBISS.SR-ID181610247

E- mail adrese: Urednik: [email protected], Direktor: [email protected]

Marketing: [email protected],Novinari: [email protected]

Knjigovodstvo: [email protected] Design i priprema: [email protected] Pretplata: [email protected]

Redakcija: [email protected] www.poljoprivrednilist.co.yu

ŠKOLA GAJENJA JAGODE 3

Prirodni uslovi za gajenje jagodastog voća

4 ŠKOLA GAJENJA JAGODE

TRŽIŠTE

Robna proizvodnja jagode i sitnog voća

u svetlu novih tržišnih zahteva i globalnih promena

u svetskoj ekonomiji i poljoprivredi

Poslednjih par sezona promet jagode i sitnog voća obeležile su nove tendencije i kretanja

uslovljena, prvenstveno otvaranjem tr-žišta, povremenim uvozom i velikom i raznovrsnom ponudom na domaćem i na okolnim tržištima. Takođe je došlo i do laganog pomeranja u načinu pro-meta, kao i do promena u potrošačkim navikama i u specifičnim vidovima tra-žnje za industrijsku preradu. U prethod-ne dve, ali i u ovoj sezoni zabeleženi su i prvi primeri izvoza jagode, maline i trešnje na strana tržišta, prvenstveno u Rusiju i bivše sovjetske republike, ali i u Sloveniju, Češku druge okolne zemlje i zemlje članice Evropske Unije.

Prošla godina je obeležena velikim strukturnim promenama u svetskoj po-ljoprivredi i možemo slobodno reći da predstavlja svojevrsnu prekretnicu u globalnim kretanjima ove veoma važne privredne delatnosti. Najpre, došlo je do velikog skoka rasta potrošnje i cena energije fosilnih goriva, ali i drugih si-rovina, u prvom redu povećanja cena mineralnih đubriva i svih drugih inputa u poljoprivredi od kojih u najvećoj meri zavisi cena koštanja poljoprivrednih proizvoda.

U Evropskim okvirima doneti su strateški planovi razvoja koji podrazu-mevaju supstituciju oko 20 % energije iz nafte i gasa, onom iz obnovljivih izvora,

uključujući i primarnu poljoprivrednu proizvodnju i sekundarne proizvode. U svetu, posebno u Kanadi i Sad značajan deo proizvodnje žitarica i uljane repice se troši za dobijanje bioetanola i biodi-zela. Brojne su nedoumice oko oprav-danosti ovakvih tendencija, ali politička i vojna sukobljavanja oko kontrole stra-teških energetskih i sirovinskih izvora ukazuju na jednu sasvim novu ulogu poljoprivredne proizvodnje.

S druge strane, potrošnja voća i povr-ća ima stalni trend rasta jer su ljudi veo-ma zabrinuti za svoje zdravlje. Naročito jagodasto voće koje sadrži visoke koli-čine antioksidativnih materija sve više postaje predmet prometa, često i na vrlo velike udaljenosti.

Jednodušna ocena svih proizvođača i prometnika svakako jeste da je van-sezonski uvoz sveže jagode iz nekih zemalja Mediterana (Izrael, Španija, Italija i Grčka), u prvim godinama vrlo ograničenog obima, a u poslednjoj izve-sno značajan po obimu i svojoj vredno-sti, promenio u potpunosti standarde u pogledu navika i potreba domaćeg trži-šta. U početku je s obzirom na relativ-no malu tražnju zbog slabije kupovne moći građana, uvoz većih količina bio skopčan sa vrlo visokim troškovima transporta, manipulacje i čuvanja, sa neizvesnm plasmanom. Zato je domaća jagoda iz zaštićenog prostora imala vrlo

visoku cenu, te je bilo opravdano njeno gajenje uz relativno visoke troškove do-punskog grejanja.

U bližoj budućnosti, vansezonski uvoz neće biti ograničen prvenstveno na velike lance hipermarketa, čije se dalje širenje može sa sigurnošću oče-kivati. U prometu jagode tokom sezone neće dolaziti do značajnijih poremećaja i velikih oscilacija cena, prvenstveno jer se kvalitetna (čitaj krupna, sjajna, dobro obojena) jagoda ne može proizvesti na tradicionalni način, dok proizvođači kod novopodignutih savremenih zasada još uvek ne vladaju u potpunosti ade-kvatnom tehnologijom gajenja jagode.

Uvozom vansezonske jagode su da-kle nametnuti novi standardi u pogledu tržišnosti, načina pakovanja i niza pra-tećih elemenata u distribuciji i prodaji, što omogućuje i naše pojavljivanje sa tržnim viškovima u ponudi zemlja-ma prvenstveno u našem okruženju (CEFTA) ali i na udaljenijim tržištima. Veoma je značajno istaći neke kompa-rativne prednosti koje u Srbiji imamo u odnosu na druge zemlje. Kada se govori o vansezonskoj proizvodnji, onda Me-diteranske zemlje sve do sredine aprila imaju nenadoknadivu prednost u odno-su na naše proizvođače. Kasnije, visoke temperature kod njih ne dozvoljavaju uspešnu proizvodnju, dok se kod nas, osim gajenjem jagode u ravničarskim


predelima, izmeštanjem proizvodnje na veće nadmorske visine može obezbedi-ti kontinuirano snabdevanje većim de-lom godine. U ceni koštanja jagodastog voća uopšte, cena branja ulazi sa vrlo visokim procentom, te se u tom smislu zahvaljujući nižim troškovima radne snage, može ostvariti puna profitabil-nost većih projekata. Obim proizvodnje kod većih robnih proizvođača, ili malih proizvođača povezanih u zadruge, ko-operative, ili veće asocijacije treba da obezbedi svakodnevni izvoz punog vo-zila, u kontinuitetu tokom ugovorenog perioda plasmana. Pri tom treba imati na umu da transport do otkupnog mesta u kome će se upakovana roba složiti za transport, rashladiti do propisane tempe-rature i utovariti na hladnjaču, mora biti što brži i efikasniji, te prednost imaju oni krajevi u Srbiji koji već imaju izgrađenu infrastrukturu, obučene ljude i koncen-trisanu proizvodnju. Uz to, kao i kod drugog jagodastog voća, prirodni uslovi treba da pogoduju gajenju ove vrlo za-htevne vrste. Ove godine su cene koje su dobijali farmeri u Evropi bile oko 1,2 EUR za kilogram, pri čemu kooperativa (zadruga) obezbeđuje materijal za pako-

vanje, obezbeđuje doradu, pakovanje i plasman. U Hrvatskoj i Sloveniji asoci-jacije proizvođača jagode su ove godine izvozile za 1,7 EUR za kilogram. Dakle ako uzmemo da kooperative zadrže oko 30% za zajedničke troškove, onda mo-žemo reći da je to manje više ujednačena i stabilna cena, te da naša gazdinstva za kvalitetnu jagodu mogu planirati cenu

oko 100 din u otkupu. U toku juna i jula jagoda je skuplja, pa se u Italiji Elsanta iz regiona Trentino i Alto Adiđe prodaje za 3,4 EUR/kg, a približne su cene i u Sloveniji. Kod nas se u toku jeseni cena jagode kretala oko 4 EUR/kg što je zna-čajno više nego u Italiji i Evropi, jer se vrlo mali deo proizvodnje nalazi u zašti-ćenom prostoru i obnavlja iz frigo živića svakog leta.

Jagoda se u svetu u ovoj godini gaji na oko 260.000 hektara, od čega u Evropi najviše u Poljskoj 55.600 ha, zatim u SAD 21.000 ha, Nemačkoj 14.200 ha, Turskoj 14.000 ha, Španiji 7.400 ha i Italiji 3755 ha. Sobzirom da je najveći broj sorata koje se gaje u Srbiji poreklom iz Italije uputno je analizom kretanja proizvodnje po regionima ove evropske zemlje otkri-ti moguće trendove u pogledu kretanja proizvodnje jagode u svetu. Najpre treba znati da je ukupna proizvodnja poveća-na za 4%. U zaštićenom prostoru najvi-še se gaji u regionu Veneto, a od ukupne proizvodnje 80 % je pod plastikom, a na otvorenom polju se gaji samo na 710 ha. Na jugu Italije dispergovan je dobar deo proizvodnje: 826 ha Kampanija, 320 ha Sicilija, 270 ha Kalabrija i Basilikata 486 ha. U ravničarskom kontinentalnom delu jagode ima najviše u regionu Vene-to 704 ha, potom Emilia-romanja 362 ha i Pijemont 158 ha. Letnja proizvodnja organizuje se u Trentinu i Alto Adiđe na površini od 231 ha. Najpribližniji našim uslovima su regioni Veneto i Emilija-ro-manja, uz napomenu da su kod njih zim-ske temperature mnogo blaže u odnosu na kontinentalnu klimu u Srbiji.


Srbija ima izuzetne prirodne preduslove za proizvodnju ja-godastog i sitnog voća uopšte.

Geografska širina, karakteristike klime, reljefa i zemljišta svrstavaju Srbiju u red onih proizvodnih reona koji mogu da obezbede kontinuirano snabevanje Evropskog tržišta kvalitetnom robom tokom čitave sezone.

Za razliku od zemalja sa južne he-misfere i onih u Mediteranu koje snab-devaju svetsko tržište u hladnijem delu godine, proizvodnja u Srbiji treba da počevši od maja meseca, pa sve do po-jave prvih jesenjih mrazeva sredinom oktobra omogući dovoljno kvalitetne robe za sve veću tražnju uslovljenu značajem koji visok sadržaj antioksi-danasa u jagodastom voću ima u zaštiti zdravlja potrošača. Zahvaljujućí verti-kalnom termičkom gradijentu i obilju proizvodnih površina sa povoljnim prirodnim uslovima za gajenje na ra-zličitim nadmorskim visinama, jagoda i ostalo sitno voće se može proizvoditi tokom čitave sezone. U pojedinim re-onima, kao što je npr. Arilje, Ivanjica, Javor i Sjenička visoravan, dostupnost vode za navodnjavanje, laka zemljišta kisele hemijske reakcije i prohladna klima bez magle sa velikim brojem sunčanih dana, mogu se postići veoma dobri rezultati, pri čemu, osim prirod-nih uslova, već imamo obezbeđenu i infrastrukturu, iskusne proizvođače, te njihove asocijacije i stručnu službu.

Drugi regioni u kojima imamo rela-tivnu visoku koncentraciju proizvod-nje jagode su Moravski sa proizvod-njom u pobrđu od Varvarina prema Velikoj Drenovi, kome gravitiraju i veći proizvođači podno Jastrepca i oko Aleksinca. Drugi regioni sa povoljnim zemljišnim i klimatskim uslovima su Mačvansko- Pocerski , Subotički i Po-dunavski sa brojnim mikrolokacijama izuzetne pogodnosti za gajenje jagode. Mnoge kotline u Srbiji sa lakim aluvi-jalnim zemljištima pogoduju gajenju jagode, ali niske temperature tokom

zime i veliki broj dana sa maglom po-većavaju rizik u proizvodnji.

Osobine zemljištaZa gajenje jagodastog voća najboja

su zemljišta lakog mehaničkog sastava, koja pripadaju seriji peskovitih ilovača sa manjim sadržajem gline od 30%, poželjno oko 20%. Struktura mora da bude vrlo izražena, nikako preterano fina, a najpoželjnija je veličina agrega-ta od 1-10 mm. Na taj način zemljište će imati vrlo visoku poroznost i veo-ma dobre vodno-vazdušne osobine. Humusno akumulativni sloj treba da je moćan, dubine preko 50 cm i vrlo ra-stresit. Dubinom profila ne sme da se javi nepropusni glinoviti sloj, kao kod pseudoglejnih zemljišta, jer jagodasto voće ne podnosi slabo ocedna zemlji-šta. Dakle osobine kao što su brzina infiltracije, brzina filtracije odnosno kvalitet drenaže mora da budu izrazito preovlađujuće, jer se u protivnom zbog prevlaženosti korenovog sistema po-većava osetljivost useva na oboljenja uvenuća i plamenjače.

Jagoda preferira neutralna do slabo kisela zemljišta sa pH vrednošću 5,5 do 7,0. Pri tom treba imati na umu da na zemljištima sa sadržajem aktivnog kreča preko 6% jagodu ne treba gaji-ti, niti na jako zaslanjenim zemljištima koja imaju vrednost EC saturacione pa-ste preko 2 mS/cm. Osetljivost prema agrohemijskim karakteristikama ze-mljišta je i sortna specifičnost. Tako se

najosetljivije, po pravilu i vrlo ukusne i kvalitetne sorte gaje na lakim i dobro dreniranim zemljištima, a one adap-tibilne i otporne na bolesti korenovog sistema mogu sa pretežnim uspehom da se gaje na nešto težim, ali dobro hu-moznim i propusnim zemljištima.

Osobine klimeOptimalne dnevne temperature za

porast i razviće useva jagode su 18-22°C, a optimalne noćne temperature su 12-13°C. Jasno je da usevu jagode odgovaraju proleća sa manjim oscila-cijama u dnevnm i noćnim temperatu-rama. Biološki mnimum za jagodu je 6 °C, i praktično usev treba započeti sa forsiranjem u proleće kada se noćne temperature ustale oko ove vrednosti. Živići izmrzavaju kada je temperatura unutar bokora ispod -12 °C, a ozbiljne štete u proizvodnji u vreme cvetanja nastaju na temperaturama od -2°C. U plodonošenju visoke temperature u opsegu od 25-35 °C uslovljavaju niz problema u fiziologiji useva. Sa viso-kim intenzitetom respiracije, posebno tokom toplih noći, smanjuje se aku-mulacija šećera u plodovima. Viso-ka osunčanost tokom dana i relativno sveže noći, presudne su za postizanje dobrog kvaliteta, ukusa i arome jagode, kao i sadržaja vitamina C u plodovima. Zato u brdsko planinskom području ja-goda može imati izvanredan kvalitet i može na tržište pristići u vreme kada je tražnja veoma velika.


GAJENJE JAGODE

11070 Novi Beograd

Milutina Milankovića 120a

tel 011/21-39-493, 011/31-32-

www.agrogas.co.yu

: 128

Parcijalnokru ni rasprž skivači

Vodenitopovi

AquaSISTEMI ZANAVODNJAVANJEPROJEKTOVANJEI MONTAŽA

Udarnirasprskivači



Kako integrisati pravilno sve tehnološke operacije gajenja, koje osim visokih prinosa

treba da omoguće i vrhunski kvalitet jagode? Odgovor na ovo pitanje podra-zumeva potrebu sveobuhvatne analize osnovnih činilaca neophodnih za ne-smetano odvijanje osetljivih fi zioloških procesa tokom pojedinih fenofaza po-rasta i razvića gajenih biljaka, zatim pravilan izbor i poznavanje ne-ophodnih repromate-rijala i na kraju, ne sa najmanjim značajem, obezbeđivanje tehnič-ko-tehnoloških siste-ma za proizvodnju sa visokim stepenom si-gurnosti.

Regulacija tempe-rature, relativne vlaž-nosti vazduha i koli-čine svetlosti, te pra-vilno navodnjavanje i

ishrana, predstavljaju osnovne elemen-te ostvarivanja visoke tržišnosti, kako za gajenje jagode u zaštićenom prosto-ru, tako i za proizvodnju na otvorenom polju.

Regulacija temperaturePoželjno je da u godini zasniva-

nja useva, nakon jesenje berbe u toku

zimskih meseci temperature vazduha u plasteniku bude oko 1-2 °C u trajanju od najmanje 5 sedmica, ili se pak pri-begava dopunskom osvetljavanju use-va jagode kako bi se inicirao nov peri-od zametanja jagode., U proizvodnji na otvorenom polju praktikuje se primena lutrasila, agrila ili sličnih fl is termoza-štitnih tkanina, kako temperature unu-

tar bokora ne bi padala ispod - 4 do -7°C. Zbog toga što većina sorti ja-gode ozbiljno izmrzava na konstatnim tempe-raturama ispod -12 °C neophodno je, naročito osetljivije rane i sred-nje rane sorte (Clery, Alba, Elsanta) prekriti debljom fl is navlakom (Lutrasil 23 g/m2), i na taj način obezbediti do-bro prezimljavanje bez obzira na pojavu even-tualnih golomrazica

Korišćenje savremenih tehnoloških dostignuća

u kontroli mikroklimatslih uslova u gajenju jagode

GAJENJE JAGODE


bez snega. U uslovima visokih temperatura

tokom leta i obilnog navodnjavanja i ishrane azotom, često dolazi do kaš-njenja ili čak izostajnja formiranja plo-dova. Uz to jaka osunčanost dovodi do pojave oštećenja plodova. Zbog toga je u letnjim mesecima kod nas neophod-no koristiti mreže, ili neki drugi oblik zasene koji će redukovati intenzitet in-solacije za 25 do 35% i mistere kako bi se uz smanjenje temperature povećala i relativna vlažnost vazduha.

Količina svetlostiU objektima zaštićenog prostora,

pravilan menadžment svetlosti pred-stavlja veoma važan element, gde se osim intenzitetom i odnosom direktne i difuzne svetlosti, može upravljati i kvalitetom, odnosno spektralnim sa-stavom svetlosti. Fotoselektivne folije omogućuju bolju zaštitu od fi ziološ-kih nedostataka, odnosno od oštećenja usled pojave patogena i štetočina. Tzv. antivirusne folije smanjuju napad vaši,

bele mušice, te tripsa, grinja i minera, ali i pojavu sive truleži, što umnogome doprinosi boljem fi nansijskom rezulta-tu. U vansezonskoj proizvodnji jagode u Srbiji, količina svetla ne omogućuje gajenje jagode u gustinama većim od 10 živića/m2, za razliku od Italije gde se u zavisnosti od tehničke savršenosti sistema broj penje i do 14 živića/m2, a u Izraelu i do 20 živića/m2.

Uloga malč folije ili PP tkanih agro-tekstilnih podloga je još značajnija sa aspekta tržišnosti. U refl ektovanoj di-fuznoj svetlosti spektralni sastav može biti takav da posebno pogoduje intenzi-tetu boje i sjaja plodova, ali i u smanje-nju osetljivosti na najvažnije bolesti i štetočina. U vansezonskoj proizvodnji sa grejanjem koristi se belo-crna foli-ja ili beli agrotekstil kao podloga, ne samo zbog veće količine svetla, već i zbog manje pojave plamenjače u od-nosu na crnu ili srebrno-braon foliju. U proizvodnji na otvorenom polju i srebr-no braon i crna malč folija daju odlične rezultate, posebno one najkvalitetnije

koje idealno prianjaju uz površinu ze-mljišta, jer su relativno male debljine 25-30 mikrona, ali izuzetnog kvaliteta i postojanosti što im obezbeđuje pouz-dano trogodišnje trajanje, nakon čega se u potpunosti uklanjaju sa parcele.

NavodnjavanjePravilno navodnjavanje je veoma

važno sa stanovišta održavanja režima vlažnosti, ali i sa aspekta eventualne korekcije mikroklime, u prvom redu korekcije visokih temperatura zemljišta i prizemnog sloja atmosfere, posebno u noćnim časovima za vreme toplih noći u periodu plodonošenja i berbe. Na otvorenom polju kod zasnivanja useva na visokim letnjim temperaturama po-željno je u početku koristiti sistem za mikroorošavanje bez obzira na sistem kap po kap koji služi za fertigaciju. Vi-soka vlažnost vazduha i rashlađivanje folija i sadnica doprinosi ujednačeni-jem i bržem porastu i povećava proce-nat prijema frigo živića.


Kvalitet i tržišnost su osobine koji se međusobno veoma prepliću, trebalo bi da se

podrazumevaju, ali u mnogome za-vise od standarda i sistema kontrole. Pod kvalitetom jagodastog voća po-drazumevamo obično standardima ili zakonom propisane vrednosti sadržaja

suve materije (vrednost briksa), šećera, organskih kiselina, minerala, vitamina, zaštitnih, bojenih, ili nekih drugih kori-snih materija, odnosno minimalno tole-rantne vrednosti sadržaja nitrata, nitri-ta, drugih makro i mikroelemenata ili, češće, teških metala, rezidua pesticida ili nekih drugih štetnih materija. Osim u kvalitetu, tržišnost se ogleda u nizu drugih osobina kao što su: pravilnost tj. uniformnost oblika i veličine, boja, njen intenzitet i sjaj, čvrstina, transpor-tabilnost, dužina čuvanja i konačno or-ganoleptičke osobine, koje su vrlo če-sto veoma diskutabilne i veoma mnogo zavise od navika u potrošnji stanovniš-tva određenog područja. Ipak, kod ja-gode izbalansiranost šećera i kiselina,

atraktivan ukus i miris, predstavljaju nezamenljive osobine, bez obzira što u veletrgovini, čak i na zelenim pijacama čvrstina ploda, intenzitet boje i sjaja, oblik i uniformnost ploda imaju često presudnu ulogu.

Tržišna jagoda kod domaćeg potro-šača podrazumeva jarko crvenu boju, visok sjaj, pravilnost oblika i veličine, ali nadasve važnim se smatra krupno-ća, koja kod ekstra klase ide preko 30 g. Takođe, osobina koja postaje sve bit-nija jeste čvrstina ploda, odnosno tran-sportabilnost i dužina čuvanja. Osim što je uslovljena sortimentom, čvrstina puno zavisi i od pravilnog navodnjava-nja i izbalanirane ishrane, sa visokim učešćem kalijuma i kalcijuma.

Osnovni elementi kvaliteta i tržišnosti jagode i sitnog voća i

kako ih ostvariti?

Urednik i voditelj Dejan JovanovićProdukcija Rainbow Beograd

TV emisija Svet poljoprivredena televizijiENTER

subota u 10 h, nedelja u 8 h i sreda u 6 h

Agrotop marketing • 011 239 80 39 [email protected]

TV GALAKSIJA 32 – ČAČAK Četvrtak 10.15 Petak 12.15RTV BATOČINA Utorak 20.00 Subota 20.00TV TOP 3 – PROKUPLJE Subota 10.30 Nedelja 10.30TV LESKOVAC Nedelja 11.00 Ponedeljak 13.00TV BOR Subota 15.00 Nedelja 07.00JP TV PIROT Nedelja 12.00TV AS – KREPOLJIN Subota 16.00 Nedelja 11.00TV 2000 – LOZNICA Subota 12.00 Nedelja 11.00STV – NEGOTIN Subota 16.00 Ponedeljak 16.00RTV VK – KIKINDA Petak 20.00 Subota 12.00RTV PATRIJA – K23 – SUBOTICA Subota 11.00 Nedelja i sreda 11.00TV KANAL 9 – KRAGUJEVAC Subota 11.00RTV LASTAVICA – KRUŠEVAC Nedelja 10.00 Ponedeljak 11.00TISA INFO KANAL – NOVI BEČEJ Utorak 20.00 Subota 17.00TV AS – ŠABAC Nedelja 15.00TV JAGODINA Subota 19.00 Nedelja 10.30TV JASENICE - SM. PALANKA Nedelja 10.00TV JEDINSTVO - NOVI PAZAR Nedelja 13.00TV JERINA - SMEDEREVO Nedelja 12.00TV KOPERNIKUS - NIŠ Subota 07.45TV KRONIK - VALJEVO Nedelja 13.00TV LAV - VRŠAC Subota 16.30 Utorak 16.30TV SAT - POŽAREVAC Subota 09.00 Petak 13.00TV SPEKTAR - SOMBOR Četvrtak 10.30 i 15.30 Subota 09.30TV POŽEGA Nedelja 12.45TV RESAVA - SVILAJNAC Sreda 20.30 Četvrtak 15.00RTV PRIMA - BAJINA BAŠTA Nedelja 16.00RTV STRELA - VELIKI POPOVIĆ Nedelja 20.00 Ponedeljak 18.00TV VALJEVO Subota 10.00

i mreži lokalnih tv stanica

GAJENJE JAGODE


Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir sortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentasortimentaNa oglednom polju preduzeća

Zeleni hit traje ispitivanje većeg broja sorata od strane

Ministarstva za poljoprivredu Repu-blike Srbije, na osnovu čega možemo preporučiti veći broj sorti iz uvoza za različite sezone i namene gajenja, od najranijih, do vrlo kasnih sorata za otvoreno polje. Diverzifi kacija proi-zvodnje jagode predstavlja veoma va-žan preduslov za stabilnu proizvodnju. Naime, gajenjem sorata različite duži-ne vegetacije u regionima sa različitim toplotnim sumama tokom vegetacione

sezone i sa vertikalnim temperaturnim gradijentom, sezona berbe se maksi-malno produžuje i time smanjuje pri-tisak na tržište i variranje cene. U tom smislu je neophodno uvesti u proizvod-nju što veći broj sorata različite name-ne, od onih za svežu potrošnju, do sorti za duboko zamrzavanje i industrijsku preradu. Proširiti njihovo gajenje od ni-zijskih područja do brdsko planinskih krajeva, od krajnjeg juga, pa do najse-vernijih područja Srbije.

Iako se na Evropskoj i Američkoj sortnoj listi nalazi veliki broj kultivara,

opredelili smo se da Vas upoznamo sa onim sortama koje se smatraju stan-dardnim ili perspektivnim i relativno su novijeg datuma, a takođe i onim koje su obeležile prethodne decenije i sve se manje gaje, ili sa onim koje se gaje u specifi čnim klimatskim uslovi-ma, odnosno dužini dana. Podebljanim slovima označene su sorte koje na ita-lijanskoj A listi (zvanična sortnaj lista) važe za najkomercijalnije, ili najviše gajene, kao i najperspektivnije za 2008 godinu.


Alba je vrlo rana sorta koja u od-nosu na Clery i Miss kasni sa zrenjem samo dan ili dva. To je vrlo krupna sorta, konusnih, vrlo uniformnih, jar-ko crvenih i sjajnih plodova, sa malim čašičnim listićima i veoma lepim vizu-elnim utiskom. Odlične je adaptibilno-sti i otpornosti na bolesti, pa se može upešno gajiti i na težim i nešto alakl-nijim zemljištima. U dobrim uslovima prosečni prinos po živiću je od 0,8 do 1 kg. Kvalitet plodova je dobar i ve-oma postojan, tako da izuzetno pod-nosi transport i manipulaciju. Briks je na nivou sorte Clery, ali ima nešto viši sadržaj kiselina u plodu. Plodovi su vrlo čvrsti sa otporom penetracije 35-38 g. Prosečna masa ploda je 27-30 g, ali puno i vrlo krupnih plodova i preko 50 g. Kod ove sorte zametanje, porast plodova i zrenje su vrlo koncentrisani. Berba ne traje duže od desetak do pet-naest dana, sa vrlo ujednačenim kvali-tetom od početka do kraja.

Clery je odlična rana sorta vrlo dobrog ukusa i arome, solidne čvrstine i šelf lajfa, visoke otpornosti i adap-tibilnosti. Ima konusno-okruglaste plodove, dobrog ukusa i arome. Ova sorta nema izraziti potencijal rodnosti i u dobrim uslovima daje prinos retko veći od 0,5 do 0,6 kg po živiću. Nakon hladnijih zima prinos je vrlo ograničen i obično se svodi na 0,3 kg po živiću. Relativno dugo plodonosi, ali je u po-četku berba mnogo bolja, a plodovi krupniji, sjajniji i ukusniji. Osetljiva na sivu trulež u plastenicima. Boja je zadovoljavajuća, ali je sklona u odre-đenim uslovima tamnjenju i matiranju. Dobrim programom navodnjavanja i ishrane može se izazvati remontantnost kod gajenja na supstratima.

Miss je vrlo rana sorta, vrlo pra-vilnih, konusnih plodova, nešto sve-tlije boje. Ima visok sadržaj kiselina u plodovima i dobru postojanost u mani-pulaciji. Potencijal rodnosti nije izra-zit, osim na jako lakim i humoznim i plodnim zemljištima. Ova sorta je jako osetljiva na bolesti korena i uvenuće prouzrokovano, bilo plamenjačom bilo fuzarioznim ili verticilioznim uvenu-ćem, čak i padanjem rasada.

Rane sorte


Asia je srednje rana sorta, koja zrenjem u odnosu na Clery i Albu kasni 3 dana. Biljke su bujne otporne na bolesti korena i na pepelnicu. Plo-dovi su krupni konusni, vrlo uni-formni, izuzetne jarko crvene boje i sjaja, sa vrlo atraktivnm čašičnim listićima Zahvalju-jući visokom sadržaju šećera, i izbalansiranom odnosu kiseli-na ukus je izuzetno dobar, vrlo blizu ukusu Elsante. Odlične je transportabilnosti. Prosečan pri-nos po biljci u dobrim uslovima je 0,9 do 1,1 kg. Prosečna masa ploda, 26 do 30 grama, a otpor pe-netraciji 30 do 35 grama. Odlična je i na otvorenom polju i u plastenicima i hidroponskoj proizvodnji. Jedna od najinteresantnijih novoselekcionisanih sorata.

Antea je srednje rana sorta koja stiže 5 dana nakon sorte Clery. Plodovi su ujednačeni, izduženo konusnog oblika, srednje krupni do krupni. Plodovi su solidne čvrstine i nisu skloni površin-skim povredama u čuvanju i manipulacijama, čak i na povi-šenoj temperaturi.

Darselect je ranija francuska sorta koja spada među najukusnije i veoma gajene po-sebno u Nemačkoj i u Austriji. Plodovi imaju osrednju uniformnost i krupnoću, ali osim rustičnog izgleda i tamnije boje, odlikuje ih i veoma dobar ukus i aroma. Sklona je brzoj promeni boje u karmin crvenu na visokoj tem-peraturi.

Elsanta je holandska sorta se-lekcionisana u Vageningenu koja u severnoj i centralnoj Evropi predstavlja standardnu sortu. U Italiji se gaji na većim nad-morskim visinama, posebno u kooperativama koje jagodu plasiraju van glavne sezone. Srednje rana sorta, par dana ranija od Marmolade, koja obil-no zameće. Plodovi su srednje krupni, svetlije boje i mada ne-maju izuzetnu čvrstinu, karakteri-še ih izvanredan šelf lajf. Plodovi se beru na početku zrelosti, jer već tada ih odlikuje visok briks. Na taj način se

dugo mogu čuvati u transportu i pro-daji. Sorta je veoma osetljiva na ne-

povoljne uslove sredine. Treba je gajiti samo u prohladnoj klimi na

većim nadmorskim visinama i na lakim, gotovo peskovitim i blago kiselim zemljištima, jer je izuzetno osetljiva na bolesti korena. Ako se izuzme visoka zahtevnost ove sorte u pogle-du tehnologije gajenja, ostale osobine prvenstveno fantastič-

no izbalansiran odnos kiselina i šećera i odličan ukus, još uvek

izdvajaju ovu sortu kao vrlo atrak-tivnu, posebno za pijačnu prodaju.

Eva je novija sorta pogodna za gajenje na otvorenom polju i u zaštiće-nom prostoru. Ima vrlo kupne, unifor-mne plodove konusnog oblika, odlične čvrstine, crvene boje mesa i dobrog

ukusa. Dobro se transportuje i čuva do prodaje.

Maya ima biljke bujnog habitusa koje su otporne na većinu bolesti jagode. Plodovi su krupni, kupasti, izduženi i krupni jarko crvene boje sa naranžastom nijansom. Kasni u odnosu na Clery 4 dana u berbi. Vrlo pogodna za gajenje

na siromašnijim i zamorenim zemljištima, gde ne raspolažemo

dovoljnim količinama vode. Lako se odvaja plod, pa se troši manje

radne snage u berbi. U plastenicima u ranoj proizvodnji nema dovoljno pole-na pa su prvi plodovi malo deformisa-ni. Konzistencija plodova nije adekvat-na za udaljena tržišta.

Madalleine ima vrlo bujni habitus i produkciju velikog bro-ja korenovih vratova. Cvasti su visoko u bokoru, pa u uslovima obilne ishrane azotom oplod-nja često nije dobra. Sorta do-brog ukusa i intenzivne crvene boje koja brzo tamni i prelazi u karmin crvenu. Plodovi su solidne krupnoće, čvrstine i

uniformnosti. Stiže 4 dana pre Marmolade. Pogodna za siro-

mašnija zemljišta. Osetljiva je na antraknozu.

Patty je sorta koja se u Italiji još uvek puno gaji u Veronskim plastenici-

Srednje rane sorte

Sadni materijal vrhunskog kvaliteta odabranih soratajagodastog voća, jabuke, kruške, breskve, nektarine, kajsije, šljive, trešnje.

- RAGGI-VIVAI - Ravena- GEOPLANT - Ćezena

- PROPLANT - Budimpešta

- HABERLI- NEW FRUITS

Alba

Asia

Rana, krupa, sjajna i čvrsta

Standard u proizvodnji na supstratu

Prinosna i ukusnasorta

Krupna i slatka kupinaza svežu potrošnju

Krupna, blistava,vrlo ukusna

Vrlo rodna,obilna jesenja berba

Izuzetno rodna i slatkakrupna sorta

Standard za plasman u svežem stanju

Roxana

Thutop

Tulameen

Elsanta

Tuchampion

Loch Ness


ma i u jesenjem periodu daje jako lepe i uniformne plodove i visok prinos, za razliku od prolećnog perioda kada nije u toj meri rentabilna. Za berbu stiže par dana ranije od Marmolade, ali su plo-dovi znatno mekši, iako izuzetnog sja-ja. Odlične je otpornosti na pepelnicu i na bolesti korena, pa se preporučuje za terene na kojima se ponovo zasniva jagoda, a prethodno se ne vrši dezin-fekcija.

Sonata je nova holandska sorta sa ambicioznim planovima da zameni Elsantu. Ima krupnije plodove, tamni-je crvene boje, u većoj meri konusnog oblika, ali još uvek rustičnog izgleda i nešto niže unformnosti. Po svojim organoleptičkim osobinama Sonata ni približno ne ispunjava standarde sorte Elsanta.

Sugar Lia je nova talijanska sorta koju je selkcionisao profesor Fae-di. Odlikuje je odličan ukus i aroma, vi-sok sjaj i lepa boja, dobra uniformnost i čvrstina plodova. Spada u srednje rane sorte koje su vrlo atraktivne za gajenje i prodaju. Za branje stiže 2 do 3 dana nakon Albe. Srednje bujnog habitusa i osrednjeg potencijala rodnosti, ali od-ličnog ukusa i mirisa. Zahteva nova ze-mljišta sa malim pritiskom inokuluma i vrlo ranu setvu, kako bi se dovoljno razvila do zime..

Queen Elisa je odlična sorta koja je par dana kasnija od Albe. Biljke su bujne odlične adaptibilnosti na pepl-nicu i antraknozu. Plodovi su konusno okruglasti, čvrsti, dobrog ukusa i aro-me. Mada ima lep sjaj, ova sorta može poprimiti tamniju boju. Cveta veoma rano, a u našim uslovima plodonosi ne-što iza najranijih sorti.

Srednje kasne i kasne sorte

Arosa je dan ili dva kasnija od Marmolade. Odlične konzistencije i odličnog ukusa i mirisa. Trpi veliku gustinu s obzirom na uspravan bokor i srednju bujnost.

Srednje rane sorte


Dora je sorta novijeg datuma koja se odlikuje visokim prinosom i gotovo istovremenim sazrevanjem sa Marmo-ladom. Ima izvanredan potencijal rod-nosti, koji se meri sa sortom Onda. Plo-dovi su vrlo krupni, konusnog oblika, tamnije crvene boje i sjajni. Za razliku od Onde imaju odličan ukus.

Marmolada je sorta sa kojom obično započinje intenzifikacija pro-izvodnje, ali posle izvesnog vremena gubi na značaju, ali nikad u potpuno-stii ne nestaje iz proizvodnje. Krupnih i čvrsti plodova, sa briksom koji ne pre-lazi 5,7, sa ukusom koji nije izuzetan, čak i vrlo osetljiva na bolesti korena, ali još uvek vrlo adaptibilna i dobra, čak i u lošim uslovima navodnjavanja i ishrane. Gajiti je na devičanskom tere-nima za jagodu ili uz prethodnu dezin-fekciju zemljišta.

Onda je vrlo krupna sorta i vrlo prinosna koja se dosta gaji u Italiji, mada ukus a naročito miris ne pred-stavlja najaču stranu ove sorte. Cveta kasnije u odnosu na Marmoladu ali za berbu stiže otprilike u isto vreme. So-lidne je otpornosti na gljivična obolje-nja, ali dosta osetljiva na bakterioze.

Roxanna ima veoma bujnu biljku, visoke otpornosti na bolesti ko-rena, i tolerancije na Oidium fragariae i Xantomonas fragariae, delom i na Collectotrichum acutatum. Ima veoma krupne, uniformne, atraktivne plodo-ve, izduženo-kupastog izgleda, sred-nje konzistencije, jarko crvene boje, dobrog ukusa i visoke komercijalne vrednosti. Vrlo je prinosna u jesenjoj proizvodnji i u hidroponskoj proizvod-nji u vrećama. Prosečan prinos po ži-viću u dobrim uslovima je 1 do 1,2 kg. Prosečna masa ploda je 26-28 grama, a otpor penetraciji visok 30-33 g/cm2, ali ne kao kod Albe. Berba kasni za Mar-moladom 2 dana, Asiom 8 dana i 11 do 12 dana za Albom.

Saint Pierre je nova sorta izu-zetnog ukusa, vrlo krupnih atraktivnih plodova, ali ne tako visokog potencija-la rodnosti. Karakterišu je vrlo krupni kupasti plodovi svetlije boje, sa kru-pnim čašičnim listićima. Boja u mno-gome podseća na Elsantu, a ukusom Saint Pierre gotovo da prevazilazi sve ostale sorte.

Srednje kasne i kasne sorte


Thuchampion je švajcarska sorta, čiji je jedan od roditelja sorta Marmolada. Ima kupaste, lepo obojene i sjajne plodove, odličnog ukusa i miri-sa. Što se tiče šelf lajfa ova sorta spada u veoma prihvatljive u pogledu moguć-nosti izvoza. Zameće veliki broj cvet-nih grana i plodova. Obavezno treba očistiti da ne bude više od 2 korenova vrata po živiću u jesenoj nezi zasada.

Thutop je kasna sorta krupnih, vrlo slatkih plodova, sa malim sadr-žajem kiselina, ali sa briksom preko 7. Ima veoma visok potencijal rodnosti jer obilno zameće, a plodovi su krupni od početka do kraja berbe. Sorta je po-godna i za svežu potrošnju i za indu-strijsku preradu.

Jako kasne sorte

Adria je jako kasna sorta koja za Marmoladom kasni oko 6 dana. Vrlo je slična po svojm osobinama sorti Re-cord.

Idea je jako kasna sorta izuzetnog kvaliteta koja se u Italiji uglavnom gaji u plastenicima, zbog visokog kvaliteta, odličnog ukusa i mirisa, čak i na viso-kim temperaturama.

Raurica je jako kasna sorta sa uspravnim položajem listova, ne tako bujna. Ima krupne plodove osrednje konzistencije, koji u uslovima visokih temperatura često gube na kvalitetu i tržišnosti. Stiže 5 dana nakon Marmo-lade, a u brdsko-planinskom području čak 10 dana nakon Elsante.

Record je sorta koja po svo-jim osobinama odgovara organskim sistemima zemljoradnje. Može se ga-jiti uspešno na slabim zemljištima, uz ograničenu agrotehniku i zaštitu od ko-letotrihuma, pepelnice i bolesti korena. Ima krupne, konusne plodove, nešto svetlije boje, izraženog sjaja i ne tako čvrste. Sadržaj vitamina C u plodovi-ma je vrlo visok.

Stalnorađajuće sorte

Albion je američka sorta iz Kali-fornije, solidne otpornosti na uvenuće i

Jako kasne sorte


visoko otporna na plamenjaču i na ko-letotrihum. Takođe ima solidnu otpor-nost na grinje. Kod dobre agrotehnike prinosnija je od sorte Dijamante, sa ujednačenijim branjem krupnih plodo-va prve klase. Ima nešto tamniju crve-nu boju plodova od sorte Dijamante, ali daleko ujednačenije plodove po obliku i po veličini. Ima visok briks i solidan ukus.

Diamante je američka sorta stalnorađajuće jagode, vrlo bujnog ha-bitusa i odlične produktivnosti. Oset-ljiva je na antraknozu. Plodovi su vrlo krupni, nisu skloni tamnjenju na viso-kim temperaturama, odličnog ukusa i vrlo atraktivni. Nema bojazni da će sačuvati kvalitet i kada potpuno sazru na biljci.

Irma je talijanska sorta veoma visoke produktivnosti u oba termina i u proleće i tokom leta. Ima lepe kru-pne plodove sa dobro izbalansiranim odnosom šećera i kiselina. Plodovi su krupni, konusnog oblika, svetle boje, izraženog sjaja, odlične čvrstine.

Mara de Bois je francuska stalnorađajuća sorta jagode, sitnih i ne-ubedljivih plodova, ali izuzetnog uku-sa, koja se u Sloveniji plaća i do 7 Eur za kilogram preko leta.

Seescape je američka stalno-rađajuća sorta koja se odlikuje veoma ujednačenim osobinama. Stajanjem jako gubi na masi. Osim sklonosti ka-liranju, ova sorta je osetljiva na pepel-nicu i antraknozu. Pogodna za brdsko-planinska područja

Selva je stalnorađajuća sorta iz Kalifornije koja se odlikuje visokom produktivnošću. Ima krupne konusne plodove, sjajne crvene boje, dobre uniformnosti, odlične čvrstine, sa ve-oma dobrim ukusom, slatke i sa finim kiselinama. Sorta se nalazi u velikom usponu.

Sorte za područjeMediterana

Mada se ove sorte vrlo retko gaje van Sicilije, regiona Basilicata na jugu Italije, te u Španiji, Turskoj na Kipru i na grčkim ostrvima, ipak ih taksativno

navodimo sa napomenom da ih pret-hodno treba proveriti u našim agroeko-loškim uslovima Camarosa, Candonga, Pajaro, Paros, Thetis, Tudla, Ventana. Novi cilj selekcije u Italiji jeste čvr-stina i transportabilnost kao kod sor-te Camorosa, Candonga i Ventana za gajenje u kontinentalnim uslovima, sa namenom udaljenog transporta.

Industrijske sorte

I danas kada pomenemo otkup jago-de za potrebe smrzavanja svako prvo

pomisli na sortu Zenga Zengana, koja se i danas uspešno gaji, pogotovo na jugu Srbije u Leskovačkom i Prokupačkom kraju. Intenzitet obojenosti i aromatič-nosti preporučuje ovu sortu i hladnjača-ri rado otkupljuju ovu sortu. Nažalost, slabija produktivnost ne omogućuje visoku profitabilnost u modernim siste-mima gajenja

Syria je novosekcionisana indu-strijska sorta sa briksom preko 8. Ima konusne plodove, intenzivne crvene boje i vrlo je pogodna za smrzavanje i industrijsku potrošnju.

Ocena tržišnosti u Brežicama, maj 2008, Slovenija

Organoleptička ocena sa zadnje degustacije u Brežicama, maj 2008, Slovenija

U Sloveniji je proizvodnja jagodastog voća u velikom usponu, sa ja-kom orijentacijom na izvoz na susedna tržišta u Evropskoj uniji.

Prezentovane ocene su rezultat ocene kvaliteta i tržišnosti na skupu u Brežicama, kome je osim najviđenijih proizvođača jagodastog voća prisustvovali prometnici, stručno osoblje savetodavne službe, naučni radnici iz Slovenije i jugoistočne Evrope sa ciljem odabira sortimenta i trasiranja glavnih pravaca razvoja u narednih nekoliko sezona.

Stalno rađajuće sorte


Komentar višeIntenzifi kacija proizvodnje obično

započinje širenjem sorte Marmolada, zbog visoke adaptibilnosti, ne samo u pogledu variranja uslova proizvodnje, već i eventualnih grešaka u tehnologiji gajenja. Ova sorta se odlikuje velikim učešćem u ukupnom rodu kru-pnih, kupastih plodova, svetlije crvene boje sa prosvetljenjem na vrhu ploda. U odnosu na Marmoladu, sorta Madalleinne je introdukcijom došla nešto kasnije. Ova sorta stiže ranije, ima karmin crvene plodove, ali je i mnogo veće bujnosti, što u uslovima obilne ishrane azotom obično dovodi do slabije oplod-nje, pošto su cvasti visoko po-stavljene u bokoru.

Kada je reč o zaštićenom pro-storu, za razliku od početnog trenda gajenja što ranijih sorata, sve se više uviđa da srednje rane sorte velikog potencijala rodnosti i odličnog kvaliteta i ukusa, imaju niz prednosti, prvenstveno uvođenjem sorte Elsanta, koja je danas manje više severnoevrop-ski standard. Sorta poseduje izuzetan ukus i aromu, plodovi su vrlo lepe boje i sjaja, ali treba imati na umu da kod svih bujnih sorti, ishrana kalijumom mora biti znatno bogatija u odnosu na ishranu azotom. Elsanta u plastenicima uz pažljivu tehnologiju gajenja ima de-limičnu remontantnost, odnosno spe-cifi čnom ishranom i navodnjavanjem može naknadno da rodi i do 200 gr po živiću. Ova sorta se dosta gaji u konti-nentalnoj klimi i na otvorenom polju. Posebno je preporučujemo za brdsko planinski region i laka humozna zelji-šta, gde u uslovima nižih temperatura

i smanjenog pritiska ino-kuluma, može dati odlične rezultate. Najviše se gaji na području Mačve i već je veoma poznat ukus i aroma ove sorte.

Izuzetno rana i dobra sor-ta Clary, zbog nižeg poten-cijala rodnosti ima više al-ternativa, poput sorte Alba, i drugih srednje ranih sorata Asia, Lia, Queen Elisa,. Sve rane sorte osetljivije su u hladnijim zimama na ni-ske temperature i pogotovu

onda daju slabiji rod. Inače su odličnog ukusa, sjaja, pravilnih, čvrstih i kupa-stih plodova. Najrodnija među njima je sorta Alba, dok se sorta Clery izdvaja velikom otpornošću na bolesti, dobrim ukusom i 2 dana je ranija od ostalih. Važan element u odabiru sortimenta je

i osetljivost na bolesti, prvenstveno na plamenjaču i uvenuće, zbog čega reci-mo, vrlo rana sorta Miss nije ocenjena perspektivnom.

Niz novih švajcarskih sorata, koje su veoma rodne, podjednako se sa us-pehom mogu gajiti i za svežu konzumnu potrošnju, ali i za preradu, jer imaju visok briks i uz to izuzetnu boju i aroma-tičnost. Ove sorte osim čvr-stine ploda odlikuje i odlična adaptibilnost i otpornost na bolesti, jer su stvorene ukršta-njem sorte Marmolada i jedne autohtone švajcarske sorte. Sorta Thuchampion oblikom ploda izuzetno podseća na Marmoladu, sazreva par dana pre od ove sorte i ima mnogo

bolji ukus, vrlo visok prinos i odličnu čvrstinu i sjaj. Sorta Thutop je malo ka-snija, ali izuzetno dugo plodonosi. Ima izuzetno krupan, obojen i čvrst plod. Formira veliki broj cvasti i u osnovi i u kruni bokora. Izuzetno prinosna sor-ta. Mada nije izuzetno prinosna, sorta Saint Pierre po svojim osobinama tržiš-nosti i po izuzetom ukusu takođe zaslu-žuje veliku pažnju.

Vrlo perspektivne sorte jagode u poslednje vreme dolaze iz selekcionog centra New Fruits u Ćezeni. Od počet-nih uspeha sa sortom Maja i Gemma, došli su do faze visokog učešća na pro-izvodnim površinama u glavnim proi-zvodnim reonima severne Italije sorte Alba i Roxanna, dok je Asia, koja je u postupku introdukcije jedna od sva-kako najperspektivnijih sorata. Svojim izduženo kupastim plodovima visokog sjaja, jarke crvene boje koja ne tamni,

sitnim semenom, pravilnošću, ujednačenošću, krupnoćom i izu-zetnom čvrstinom Alba konkuri-še za lidersko mesto u izvozu na udaljenea tržišta.

Nova sorta Lia (Sugar Lia) profesora Faedija takođe ima vrlo impresivan početak introdukci-je. Sorta Antea prema vodećim stručnjacima predstavlja takođe vrlo perspektivnu sortu, a veru-jemo da će sa razvojem gajenja jagode u zaštićenom prostoru na supstratima u letnjoj proizvod-nji zauzeti i kvalitetne fotoneu-tralne, odnosno stalnorađajuće

sorte, mada se znalačkim navodnja-vanjem i ishranom može indukovati i kod prolećnih sorti koje nisu remon-tantne još jedno solidno zametanje i berba otprilike 2 meseca nakon one prve.

sitnim semenom, pravilnošću, ujednačenošću, krupnoćom i izu-zetnom čvrstinom Alba konkuri-še za lidersko mesto u izvozu na udaljenea tržišta.

profesora Faedija takođe ima vrlo impresivan početak introdukci-je. Sorta Antea prema vodećim stručnjacima predstavlja takođe vrlo perspektivnu sortu, a veru-jemo da će sa razvojem gajenja jagode u zaštićenom prostoru na supstratima u letnjoj proizvod-nji zauzeti i kvalitetne fotoneu-tralne, odnosno stalnorađajuće

Alba

Asia

Roxana

SORTIMENT



Za sve vrste voća, povrća i cve-ća, te ukrasnog bilja i dendro materijala koji se predominan-

tno razmnožava vegetativnim putem, zdravstveno stanje sadnog materijala predstavlja važan preduslov uspeha u proizvodnji, posebno god podizanja više-godišnjih zasada. Od momenta uvođenja klonske selekcije i kulture meristema u masovnu proizvodnju sadnog materijala, proizvodnja jagodastog i drugog sitnog voća dobila je sasvim nove dimenzije i vidove, uključujući i gajenje sa visoki stepenom zaštite od nepovoljnih spoljnh činilaca i kontrolom osnovnih elemenata mikroklime. Osim protivgradnih mreža, sve više su u upotrebi kvalitetni mrežar-nici, nadstrešnice od polietilenske folije, moderni tunelski objekti, ali i pravi mul-tibrodni plastenici i staklenici. Na tržišti-

ma sa probirljivim kupcima, visoke cene jagode i drugog sitnog voća opravdavaju vrlo visoke troškove vansezonske proi-zvodnje, jagode, maline ili borovnice, ili pak veoma visoke troškove transporta sa južne hemisfere.

Roba koja u kontinentalne zemlje Evrope dolazi iz Mediterana ili iz Čilea, sa Novog Zelanda i ko zna odakle, često nije ukusa na koju su potrošači navikli, a često dođe i do velikih poremećaja, pa čak smrznuta malina ove zime i proleća vredi čitavo bogatstvo od 3,5 EUR za rolend dobrog kvaliteta. Da bi uspeli da ostvarimo profitabilnost sa ovako viso-kim troškovima amortizacije moderne opreme i tehnologije, jasno je da sadni materijal mora da obezbedi visoku pro-duktivnost, neznatan rizik u pogledu zdravstvenog stanja sadnog materijala.

Stoga je nabavka sertifikovanog, bezviru-snog sadnog materijala ili pak pouzdanog i vrlo kvalitetnog standardnog materijala od suštinskog značaja.

Kako se proizvodi ovaj sadni mater-jal?

Matične biljke se uvek dobijaju iz kulture tkiva i to je tzv bazni materijal koji služi za umnožavanje sertifikova-nog sadnog materijala. Matične ili maj-činske biljke gaje se u mrežarnicama ili u plastenicima u kojima je insekt proof mrežama, dezobarijerama i komorama sa duplim vratima na ulazu obezbeđe-na potpuna zdravstvena bezbednost, jer odsustvo vektora (vaši, grinja, tripsa i drugih štetočina) znači potpuno odsustvo virusnih oboljenja na tkivima iz vršnih meristema ili iz stolona, bilo da se vrši mikropropagacija za klasično gajenje frigo sadnica ili za dobijanje bezvirusnih zelenih živića.

U uslovima umereno-kontinentalnog pojasa jagoda se razmnožava iz različitih kategorija frigo živića, sa ili bez pripa-dajućeg supstrata. Od toga u mnogome zavisi i potencijal rodnosti. Najskuplje su A++ trej sadnice, sa dijametrom koreno-vog vrata od preko 18 mm, smrznute sa pripadajućim supstratom na korenovom sistemu.

Nabavka kvalitetnog sadnog materijala

Kategorija Dijametar sadnica

Napomena Broj sadnica po gajbi/ kontejneru

Broj sadnica po paleti

Okvirna cena

Fri A- 1000 6-7 mm Sporije formiranje 1000 40000 12-13 dinFri A- 800 7-9 mm Sporije formiranje 800 32000 13-14 dinFri A 700 7-10 mm Otovreno polje 700 28000-31500 15-16 dinFri A 600 8-12 mm Otvoreno polje 600 24000 16-17 dinFri A 500 10-12 mm Otvoreno polje 500 20000 17-18 dinFrii A+400 12-14 mm Za plastenike 400 16000 16-17 dnFri A+ 350 14-16mm Za plastenike 350 14000 20-22 dinFri A+300 16-18 mm Za plastenike 250 10000-12500 20-22 dinFri AA+250 > 18 mm Za plastenike 250 10000-12500 22-25 dinTray A 12-16 mm Za staklenike 75 3375 60-65 dinTray A+ 16-18 mm Za staklenike 75 3375 65-70 dinTray AA+ > 18 mm Waiting bad 75 3375 70-80 dinGp 29-34 4.5 x 5 cm Zeleni živić otv.polje 60-68 5005 25-30 dinGp OW 4.5 x 5 cm Prezimeli živić otv. polje 60 5005 25-26 din

SADNI MATERIJAL

SADNICE

PRAVE


Jagode ne sadrže mnogo kalorija – 33 kcal, odnosno 137 kJ (u 100 grama). Sadrže 0 % holesterola i

0 % masti, što ih preporučuje svima koji žele da smršaju, a da, uz to, unesu u sebe mnoge neophodne vitamine i minerale. Među njima su: beta-karotin (49 mikro-grama u 100 grama), vitamin E (0,12 miligrama), B1 (0,031), B2 (0,054), B6 (0,06), PP (0,51), folna kiselina (0,016 mikrograma), bitoin (4), K (13), i, pre svih, vitamin C, koga ima čak 64 miligra-ma. Od minerala, značajno je pomenuti da u jagodi ima fl uora (24 mikrograma), koji štiti zube, kalijuma (147 miligrama) koji pomaže u čišćenju organizma od otrova, blagotvorno delujući na bubrege, srce i kardiovaskularni sistem, ima i kal-cijuma, fosfora, magnezijuma, gvožđa (pa je dobra u borbi protiv anemije). Pri-sutnost cinka, joda, ali i hroma, uz malu količinu saharoze, čini je dostupnom i dijabetičarima, a ima i broma pa oni

koji pate od nesanice treba da je jedu pre spavanja. Naravno, ima i biljnih vlakana koja poboljšavaju varenje hrane.

Uz sve to, jagoda gasi žeđ, jer sadr-ži 89,5 grama vode u 100 grama. Ona podstiče apetit, pa se preporučuje da se jede pre glavnog obroka. Za bolji rad je-tre preporučuje se da se jagode jedu tri puta dnevno. Obiluju antioksidansima i fi tonutrijentima, posebno fenolima, koji sprečavaju ili pomažu u lečenju teških i hroničnih bolesti kao što su dijabetes, kardiovaskularni problemi, maligna obo-ljenja, čir na želucu, a čak doprinose i smanjenju holesterola. Sami fenoli daju jagodama antikancerogena svojstva, a istraživanja su pokazala i da usporava-ju starenje. Jagode su nezamenljive za osobe izložene sekundarnom pušenju, jer elagična kiselina u njima neutralizu-je kancerogenu supstancu PAH iz dima cigareta.

Kako se jagode ubrajaju u grupu nu-tritivnih alergena, potreban je oprez na-ročito kod odojčadi koja počinju da se dohranjuju, što uz mleko podrazumeva postupno uvođenje novih namirnica. To znači da se jagode u njihovoj ishrani ne preporučuju pre šestog, odnosno od še-stog do desetog meseca života, a ako su roditelji alergični na ovu voćku, ili po-stoji veća sklonost pojavi alergija, jagode ne treba davati pre 12. meseca, odnosno uvode se u ishranu između 12 meseci do navršene druge godine. Ako dođe do alergijske reakcije na jagode, potrebno je javiti se lekaru, a ovo voće, na žalost, tre-ba izbaciti iz jelovnika.

Listovi jagode sadrže dosta tanina koji se uspešno upotrebljava za lečenje proli-va, deluje i kao diuretik, tj. podstiče mo-krenje. Upotrebljava se protiv spoljašnjih hemoroida, kao i za ispiranje usta protiv lošeg zadaha. Čaj od lista jagoda priprav-lja se tako što se 1 gram usitnjenog lista prelije šoljicom kipuće vode. Stoji 10 mi-nuta, a potom se procedi.

Listovi jagode sadrže dosta tanina koji se uspešno upotrebljava za lečenje proli-va, deluje i kao diuretik, tj. podstiče mo-krenje. Upotrebljava se protiv spoljašnjih hemoroida, kao i za ispiranje usta protiv lošeg zadaha. Čaj od lista jagoda priprav-lja se tako što se 1 gram usitnjenog lista prelije šoljicom kipuće vode. Stoji 10 mi-nuta, a potom se procedi.

Utvrđeno je da manja količina alko-hola pomešana s jagodama ili kupinama, pojačava antioksidantnu snagu tog voća, što povećava karakteristiku spomenutog voća da neutrališe „destruktivne” mole-kule poznate kao slobodni radikali, koji oštećuju DNK i ćelijsku membranu.

Ipak, konzmiranje jagoda s alkoholom ima i negativna svojstva, ako se uzimaju velike količine, pa se zato preporučuje umerenost u ispijanju koktela.

Hranljiva vrednost

jagode

Alergen

Upotreba listaZa beljenje zuba i lica

Jagode i alkohol

Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir Odabir načina načina načina načina načina načina načina načina načina načina načina načina načina načina načina načina načina načina načina načina načina načina načina načina načina načina načina načina načina načina načina načina načina načina načina načina načina načina načina načina načina načina načina načina načina načina načina načina načina načina načina načina načina načina načina načina načina načina načina načina načina načina načina načina načina načina načina načina načina

proizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeproizvodnjeU obezbeđivanju što duže se-

zone prodaje jagode i radi iznalaženja optimalne teh-

nologije gajenja najbolje je odlučiti se za kombinaciju nekoliko mogućih op-cija, odnosno tehnika i sezona gajenja, uključujući proizvodnju u plastenicima

i staklenicima sa ili bez grejanja, pro-izvodnju u lakim i jeftinim jagodnim plastenicima, proizvodnju u niskim tunelima, proizvodnju uz zaštitu agro-tekstilom ili proizvodnju na otvorenom polju. U cilju kontinuiranog nastupa na određenim tržištima veliku ulogu treba

da ima i gajenje jagode u brdsko pla-ninskom području, gde će on za berbu pristizati od sredine juna, pa se pravil-nim odabirom sortimenta u Srbiji može obezbediti kontinuirano snabdevanje tržišta od kraja marta-početka aprila, pa sve do novogodišnjih praznika.



Proizvodnja jagode u zaštiće-nom prostoru ima niz ogra-ničenja u našoj zemlji, koja

su prvenstveno vezana za klimatske karakteristike regiona. Pošto jagoda predstavlja atraktivnu vrstu sa kojom se zbog relativno visoke vansezonske cene dosta trguje na udaljenim tržišti-ma (cena trpi skup transport) onda kraj-nje domete u proizvodnji u zaštićenom prostoru treba sagledavati u odnosu na konkurenciju iz zemalja Mediterana.

Zasnivanje useva Kada obaviti sadnju jagode?Za sadnju treba koristiti deklarisane

frigo živiće, koji se proizvode kultu-rom meristema i po svom potencijalu u prinosu, daleko prevazilaze živiće koje možemo koristiti za sadnju na otvore-nom polju. Živići se razlikuju i po dija-metru korenovog vrata i po tome nose različite oznake, a za sadnju u plasteni-

cima se iskljućivo koriste više katego-rije frigo sadnica, sa ili bez supstrata. Kada se sadnja obavlja na zemljištu, onda se koristi A kategorija živića, najčešće A 500, ređe A700, u posled-njoj dekadi jula. Gajenje jagode u pla-stenicima sa dopunskim grejanjem na organskim ili organo-mineralnim sup-stratima podrazumeva kategoriju A+ najčešće A+300, 350 ili 400 i poslednji rok setve zavisi od dužine vegetacije određene sorte, ali se obično svodi na sam početak avgusta.

U staklenicima sa velikom količi-nom svetlosti, dopunskim osvetljenjem i punim grejanjem, sadnja se obavlja krajem avgusta, odnosno početkom septembra korišćenjem kontejnerskih frigo živića A, A+ i AA+ koji su u sta-nju da daju prinos 150-300 g do zime i da odmah nakon prekida dormancije produžavanjem dužine dana nastave sa cvetanjem i produkcijom.

Priprema sadnice za sadnju podrazu-meva lagano otapanje sadnice i aklima-tizaciju na sobnoj temperaturi, a potom njenu dezinfekciju u fungicidu i insek-ticidu, ili eventualni tretman u amino-kiselinama, huminskim kiselinama ili nekim drugim biokativatorima ili regu-latorima rasta. Pre nego što se potopi u rastvor nekog fungicida na bazi meta-laksila (Ridomil Gold) sa sistemičnim delovanjem protiv Phytophtora fragari-ae ili Allieta protiv Fusariuma, Rhisoc-tonie, Phytiuma, i nekog insekticida npr. Prestige i dobro se ispere, neop-hodno je koren skratiti na dužinu od desetak centimetara. U sadnji je veoma važno da korenove žilice u zemljištu imaju potpuno vertikalni položaj i da ne dođe do njihovog povijanja u stranu ili na gore ka površini zemljišta, jer će to usloviti propadanje živića.

U kojoj gustini zasnivati usev?Pogrešno je verovanje da se pravil-

nim rasporedom sadnica u vertikalnom uzgoju, u heksagonalnom rasporedu na piramidalnom uzgoju, ili na bilo koji drugi način hidroponskog gajenja može neograničeno povećavati gusti-na useva jagode. Brojnim ogledima je

Tehnologija gajenja jagode u zaštićenom prostoru

Jednostavna proizvodnja na zemljištu Vrsta objekta Plastenički objekat Plastenički objekat

5,3m x 30m (159m2) 6,0m x 30m (180m2) Model A Model B

Pocinkovana konstrukcija - + - +Farbana konstrukcija + - + -Jednostruka folija + + + +Dvostruka folija duv. - - - -Dvostruka folija - - - -Mreža za zasenu + + + +Supstrat - - - -Živici + + + +Agrotekstil - - - -Mulch folija + + + +Navodnjavanje + + + +Cena po m2 (EUR) 10.6 13.33 12.73 15.44Broj živića po m2 4 5Prinos po m2 3 kg 4 kg

Plastenički objekat - model A Plastenički objekat - model B

GAJENJE JAGODE


dokazano da broj sadnica po jedinici površine zavisi od tehnike gajenja (na supstratima ili na zemljištu), odnosno od količine svetlosti u fazi formiranja plodova. Pa ipak, čak i u uslovima Izra-ela se u zimskoj proizvodnji sa obiljem svetla ne preporučuje gustina veća od 20 biljaka/m2, na Siciliji 14 biljaka/m2, u kontnentalnoj Italiji 12 biljaka/m2, dok se na geografsoj širini Beograda ne preporučuju gustine veće od 10 bi-ljaka/m2.

Ovaj broj živića se bez obzira na vrstu medijuma bez problema može rasporediti u jednoj horizontalnoj rav-ni i na taj način omogućiti pri gajenju

jagode na supstratu pravilna distribu-cija svetlosti, vode i hraniva, odnosno ujednačeni mikroklimatski uslovi i raz-mena gasova u fotosintezi odnosno di-sanju. Kod vertikalnog uzgoja se zna-čajno uvećavaju troškovi proizvodnje. Osim neadekvatne gustine, nepravlne distribucije svetlosti, vrlo veliko ogra-ničenje je i nemogućnost ujednačenog navodnjavanja iishrane na koloni vi-sine skoro dva metra. Živići nemaju prostora za formiranje dovoljnog broja korenovih vratova i na taj način se rod smanjuje i obično ne prelazi 4 do 5 kg/m2, što onda nikako ne opravdava po-većana ulaganja.

Sa nesavršenijim sistemom ishrane i posebno smanjenom efikasnošću dre-naže, smanjuje se i gustina useva. Kada se jagoda gaji u vrećama odignutim od površine u plasteniku onda je maksi-malna gustina 8 sadnica/m2. Na ovoj gustini je dovoljno svetlosti za zameta-nje i produkciju, ali i za manipulaciju i berbu. Odizanje vreća je veoma značaj-no zbog bolje drenaže i manje opasno-sti od sive truleži, pogotovo kod sorata sa dužim cvetanjem i plodonošenjem.

Kada se jagoda gaji na visokoj leji i na supstratu onda je maksimalna gusti-na 6 sadnica po kvadratu površine pla-stenika. To je dobar sistem koji omogu-

Hidroponska proizvodnja na supstratima

Vrsta objekta Plastenički objekat Plastenički objekat Plastenički objekat 8,0m x 50m (400m2) 8,0m x 50m (400m2) 8,0m x 50m (400m2) Proizvodnja na leji Proizvodnja u vrećama Proizvodnja na binorima

Pocinkovana konstrukcija - + - + - + - + - + - +

Farbana konstrukcija + - + - + - + - + - + -Jednostruka folija - - - - - - - - - - - -Dvostruka folija duv. + + - - + + - - + + - -Dvostruka folija - - + + - - + + - - + +Mreža za zasenu + + + + + + + + + + + +Supstrat + + + + + + + + + + + +Živici + + + + + + + + + + + +Agrotekstil + + + + + + + + + + + +Mulch folija + + + + - - - - - - - -Navodnjavanje + + + + + + + + + + + +Cena po m2 (EUR) 15.58 18.63 16.08 19.1 20.11 23.16 21.12 24.17 28.82 31.87 29.83 32.88Broj živića po m2 8 8 10Prinos po m2 5-6 kg 7-8 kg 9-12 kg

Proizvodnja na leji Proizvodnja u vrećama Proizvodnja na binorima


ćuje veću fleksibilnost, brzu promenu sadnog materijala i intenzivnu proi-zvodnju sa smanjenim rizikom u sluča-jevima nedovoljnog vladanja znanjem u oblasti fertigacije useva. Po sadnici je veća količina supstrata pa je i puferna sposobnost daleko viša, te greške nisu katastrofalnog karaktera.

Kada se jagoda gaji na zemljištu, onda u zavisnosti od kvaliteta plasteni-ka treba praktikovati gustinu 4 do 5 ži-vića po kvadratu. Treba napomenuti da jagoda stiže uvek ranije ukoliko su vre-će tokom kasne jeseni i zime na povr-šini zemljišta, koje još uvek zbog svog visokog toplotnog kapaciteta doprinosi bržem kretanju useva u proleće.

Negovanje useva do jesenje berbeUkoliko se zasad zasniva na vreme,

polovinom jula najkasnije u poslednjoj dekadi jula, onda u plastenicima obez-beđujemo dovoljno dugu sezonu da možemo isforsirati usev da posle jese-nje berbe, dovoljno razvije vegetativnu masu i formira rodni potencijal za sle-deće proleće i da ne kasni u cvetanju, zametanju i berbi, niti da se smanjuje prinos u nekom većem procentu. Treba imati na umu da jesenji rod iscrpljuje sadnicu i da kasna setva po pravilu zna-či kašnjenje zametanja narednog prole-ća i smanjenje potencijalnog prinosa. Zato pravovremena sadnja u dobrim i potpuno kontrolisanim uslovima ima esencijalni značaj za uspeh u proizvod-nji.

Regulacija mikroklimatskih uslova je takođe veoma značajna u pravilnom zasnivanju useva. Zasenjivanje mreža-ma sa 30 % zasene ditrektno smanjuje temperaturu kao i uporeba mistera, po-većava se relativna vlažnost vazduha i ubrzava ukorenjavanje. U ovakvom režimu tek posađene sadnice razviju dovoljan potencijal da iznesu u nared-nih 6 nedelja do 2 meseca od sadnje od 50 do 100 grama po živiću, kod ranih i srednje ranih sorata, pa sve do 300 g kod srednje kasnih sorti visokih katego-rija žiivća A+ ili A++. Kombinacijom dobrog provetravanja, zasenjivanja i orošavanja, poželjno je održati tempe-raturu od 25 do 28°C i na taj način do-voljno vegetativno razviti sadnicu do momenta cvetanja. Ukoliko je mlada biljka previše generativna onda treba pristupiti uklanjanju suvišnih cvetova

ili čitavih cvetnih grana.Stolone koje se javljaju treba redov-

no uklanjati kako ne bi neproduktivno trošili stvorene asimilate. Voditi računa o higijeni i fitosanitarnim pravilima. Obavezno je nošenje rukavica i nji-hova redovna zamena pri prelasku iz objekta u objekat. Nakon svake pauze neophodno je detaljno pranje ruku ili opreme koja se koristi u plasteniku.

U zavisnosti od vremena sadnje i ranostasnosti sorte, te kategorije živi-ća, berba obično započinje 6 do 8 ne-delja nakon sadnje. Septembar je me-sec u kome postoje povoljni uslovi za nesmetano zrenje i u godinama kada miholjska jesen ima nešto duže traja-nje obično se može produžiti do prve dekade oktobra, što smatramo krajnjim momentom da se uklone svi preostali zeleni i nerazvijeni plodovi, sa čitavom cvasti.

Negovanje useva do zimskog mirovanjaNakon berbe i uklanjanja zaostalih

cvetova usev se vegetativno forsira ko-rišćenjem vodorastvorljivih formula-cija u ishrani sa odnosom NPK 1-1-1. Od prve dekade oktobra do početka no-

vembra koristi se u potpunosti asimi-lacioni potencijal za što veću organsku produkciju i akumulaciju rezervi i for-miranje rodnog potencijala za narednu godinu.

Ukoliko se bez obzira na optereće-nost jesenjim rodom u bokoru formira više od 2 do 3 korenova vrata, onda ih laganim kidanjem treba ukloniti, jer će u protivnom na proleće veliki broj ko-renovih vratova, nekad i desetak, uslo-viti preobilno zametanje, sitnije plodo-ve, koji neće imati dovoljno tržišnosti.

Ishrana potom dobija novu dimen-ziju i fertigacijom i folijarnim putem primenjuje se kalijum nitrat sa ciljem da se u biljci formira što više plastič-

nih materija, poveća viskozitet u ćeliji i smanji sadržaj vode u intercelular-nom prostoru. Tako se povećanom otpornošću biljke pripremaju za bolje prezimljavanje i manje štete od mraze-va. U stanju dormancije zasad provodi narednih nekoliko meseci. Relativnim zasušivanjem zasada od kraja oktobra do početka decembra i prvih jačih za-hlađenja i ledenih dana, povećava se otpornost korena i smanjuje opasnost od propadanja usled infekcije nekim gljivičnim oboljenjem. Na ovaj način su biljke optimalno pripremljene za prezimljavanje. Ukoliko zasadu u jed-nostavnijim plastenicima prete vrlo niske temperature, onda usev pre prvih jačih zahlađenja treba pokriti agrotek-stilom. Termozaštitne barijere od lakog netkanog tekstila, omogućuju idealno prezimljavanje i brzo kretanje u prole-će.

Prekid dormantnosti i inicijacija cvetanjaNa prekid dormantnost i na incijaci-

ju formiranja cvetnih pupoljaka u naj-većoj meri utiču temperature, dužina dana i u letnjem periodu nakon proleć-ne berbe, zasušivanje. Ukoliko se jago-da u staklenicima sa punim grejanjem gaji u hidroponskoj proizvodnji iz kon-tejnerske sadnice kategorije A++ sa sadnjom početkom septembra, onda je neophodno da se dopunsko osvetljenje praktikuje do 22 sati u toku večeri, od-nosno dužina dana 14 do 16 sati, kako bi jagoda nakon 6 nedelja od završetka prvog ciklusa berbe nastavila normal-no sa cvetanjem. U takvoj tehnologiji gajenja neophodno je održavati noćne temperature u opsegu 13 do 18 °C, a dnevne 21 °C.

Drugi način jeste snižavanje tempe-ratura u plasteniku na nivo niži od 7 °C u trajanju od 500 sati, odnosno tri ne-

GAJENJE JAGODE


delje za fotoneutralne sorte, dok se kod sorata dugog dana (većina sorti koje se gaje u kontinetalnom klimatu) prakti-kuje temperatura 1,5 do 2 °C u trajanju od 5 nedelja.

Negovanje useva do berbeKada se noćne temperarure u plaste-

niku bez grejanja ustale na 5-6 °C za-počinje se sa čišćenjem zasada jagode i njegovim prolećnim forsiranjem. Staro sasušeno lišće, donji listovi koji dodi-ruju malč foliju, promrzli i li ljubičasti

listovi sa deficitom fosfora se uklanjaju i iznose iz plastenika. Odmah potom se pristupa zaštiti useva primenom bakar-nih preparata, preko primene Ridomi-la i nekog akaricida, do faze cvetanja kada se posebna pažnja posvećuje za-štiti od sive truleži.

Prema našim iskustvima najbolje je da se noćne temperature u zaštićenom prostoru sa dogrevanjem održavaju na 12 do 13 °C, a da se dnevne tempera-ture do cvetanja održavaju na 16 do 18°C. Relatvna vlažnost vazduha ne bi trebalo da prelazi 55%.

PolinacijaPolinacija je veoma značajan aspekt

gajenja jagode u zaštićenom prostoru. U zavisnosti od načina i tehnologije ga-jenja za te namene se koriste različite vrste solitarnih insekata, ali u posled-nje vreme košnice sa bumbarima imaju najčešću primenu. Posebno je značajno korišćenje bumbara u polinaciji u vrlo ranoj proizvodnji jagode u zaštićenom prostoru, kada su ose i pčele u prirodi malobrojne, a plastenici većim delom dana zatvoreni. Aktivnost većine poli-natora je optimalna na temperaturama 16 do 18 °C, dok su bumbari aktivni već od 8 °C.

U uslovima nižih temperatura u pla-steniku i veće relativne vlažnosti, naro-čito kod nekih sorti je količina polena

nedovoljna za pravilnu oplodnju pa do-lazi do različitih deformacija plodova. Da bi se u polinaciji bumbarima posti-gli dobri rezultati neophodno je pra-vilno odrediti momenat unošenja koš-nice. Takođe je od presudnog značaja pravilno normiranje veličine društava prema broju sadnica. Ukoliko košnice unesemo ranije od početka masovnog cvetanja, sa većim brojem bumbara od optimalnog, velika aktivnost može do-vesti do oštećenja plodova.

Osim redovnog navodnjavanja, ishrane i zaštite zasada jagode, mere nege obuhvataju i redovno uklanjanje stolona i po potrebi uklanjanja viška cvetnih grana kod jako generativnih sorata.

Berba i pakovanje jagodaMada se tehnici berbe posvećuje rela-

tivno slaba pažnja, treba napomenuti da je ovo vrlo osetljiva operacija, od koje u velikoj meri zavisi ukupan uspeh u pro-

izvodnji i prodaji. Naime, za samo par dana u plodu se drastično menja sadržaj šećera i kiselina, od čega presudno zavi-si ukus i kvalitet, ali i tržišnost ubranih

jagoda. Pavilno otkidanje, bez jakog pri-tiska na plodove, uredno slaganje i kali-bracija u PET posudice i kasnije u gajbe, brzo rashlađivanje pre otpreme, imaju veoma veliki značaj u postizanju dobre cene i privlačenju kupaca.

Prezrela jagoda gubi na tržišnosti, smanjuje se konzistencija, matira sjaj, a boja često dobija vrlo tamnu nijansu. Prezrela jagoda na visokim temperatu-rama povećava respiraciju tkivima, pa se u velikoj meri smanjuje postojanost u trgovinama, tzv. šelf lajf.

Negovanje useva posle prolećne berbe i obnavljanje zasadaKod nekih sorata dugog dana, u

izvesnoj meri je moguće inicirati i dru-go zametanje. Naša iskustva ukazuju da su to sorte Clery i Elsanta, ali ova-kva tehnika zahteva dosta znanja, po-drazumeva preciznu metodologiju za-sušivanja i kontrole ishrane i vrednosti EC. U protivnom treba pratiti sledeću tehniku. Polagano zasušiti usev u tra-janju 3 do 4 sedmice. Zatim se pristupa uklanjanu nadzemne mase na visini 3 do 4 cm iznad korenovog vrata. Pre-liminarno ispitivanje nije ukazalo na značajnije preimućstvo u vegetativnom obnavljanju ukoliko se na svakoj bilj-ci ostavi 2 do 3 najmlađih listova kao vodilice, iako je regeneracija bila nešto brža. Posebno je to bez značaja ukoliko se ima u vidu da hemijska zaštita onda može u potpunosti uništiti inokolum i prekinuti ciklus zaraze.

Nakon kalusiranja ostataka lisnih drš-ki pristupa se primeni bakarnih prepa-rata u koncentraciji 0,4%, a potom kod olistavanja primeni metalaksila, fosetil aluminijuma i fosfitne forme fosfora u folijarnom tretiranju i kroz sistem kap po kap. Usev se normalno hrani sa ciljem ujednačenog vegetativnog razvoja, naj-pre u odnosu NPK 1:1:1, a potom 2:1:3, uz obavezno unošenje magnezijum sulfa-ta i mikroelemenata

Ponuda sorti frigoživića jagoda

fi rme AGRO-FertiCrop Subotica u 2008 god.Firma Agro-FertiCrop od ove godine na našem tržištu nudi

sertifi kovani sadni materijal-sadnice jagoda, frigo živiće, reno-miranih italijanskih proizvođača. Takođe, kao i predhodnih go-dina, agronomska stručna služba fi rme Agro-FertiCrop pruža na terenu kompletnu pomoć proizvođačima jagoda u vidu davanja tehnologije proizvodnje, lične posete proizvođačima kao i dava-njem stručnih saveta.

Živić predstavlja sadnicu jagode, to jest, najkorišćeniji oblik sadnog materijala za vegetativno razmnožavanje jagoda. Živić se razvija iz adventivnog pupoljka na nodusu (članak) stolona. Postoji nekoliko vrsta sadnica jagoda: zeleni, čekajući, frigo i kontejnerski. Frigo živići su živići koji se čuvaju u hladnjačama gde one miruju i na taj način se čuvaju i do 10 meseci. Frigo ili ohlađeni živići na osnovu prečnika korena dele na četiri klase: A++, A+, A i A-. Firma Agro-FertiCrop nudi frigo živiće A+ (12-18 mm) i A (8-11 mm) klase i to sledeće sorte:

ALBA – izuzetno rana sortaĆezena, Italija. Bujna biljka, visoke produktivnosti, toleran-

tna na bolesti. Plod velik i ujednačen, lepog, duguljastog izgleda, izuzetno otporan, sjajno crvene boje, odličnog ukusa i mirisa. Berba je laka zahvaljujući ujednačenom zrenju i lakom ubiranju plodova. Vrlo rana sorta, širokog polja uzgajanja. Daje odlične rezultate kako u plasteniku tako i na otvorenom polju.

MAYA - srednje rana sortaĆezena, Italija. Bujna biljka, visoke produktivnosti, toleran-

tna na bolesti. Plod velik i ujednačen, lepog, duguljastog izgleda, izuzetno otporan, crveno – blago narandžaste boje, visokog sjaja, odličnog ukusa i mirisa. Berba je vrlo produktivna zahvaljujući ujednačenosti zrenja i veličine plodova. Srednje rana sorta. Daje odlične rezultate kako u plasteniku tako i na otvorenom polju. Ne podnosi preterano azotna đubriva.

ROXANA – srednje kasna sortaĆezena, Italija. Izuzetno bujna biljka, visoke produktivnosti,

tolerantna na bolesti. Plod izuzetno velik i ujednačen, lepog, du-guljastog izgleda, izuzetno otporan, sjajno crvene boje, odličnog ukusa i mirisa. Berba je vrlo produktivna zahvaljujući ujednače-nosti zrenja i veličine plodova Srednje kasna sorta. Daje odlične rezultate kako u plasteniku tako i na otvorenom polju. Odlična kvalitativna i kvantitativna produktivnost plodova u jesenjoj pro-izvodnji i kod uzgajanja u visećim sistemima.

DORA – srednje rana sortaVerona, Italija. Srednje bujna biljka, srednje do visoke pro-

duktivnosti. Plod vrlo velik, pravilnog, izduženog oblika, vrlo ujednačen, sa okruglim ili duplim vrhom, crvene boje, srednjeg sjaja, čvrste peteljke, izuzetno otporan, veoma slatkog ukusa. Pogodna za gajenje na otvorenom polju i u plastenicima. Izuzet-no dobar jesenji prinos u plastenicima.

IRMA – srednje rana sortaVerona, Italija. Vrlo bujna biljka visoke produktivnosti. Plod

velik, izduženo – koničnog oblika, pravilan, srednje ujednačen, oštrog ili duplog vrha, vrlo sjajno crvene boje, slatko – kiselka-stog ukusa. Srednje rana sorta, pogodna za gajenje na otvorenom polju. U plasteničkoj proizvodnji daje izuzetno dobar jesenji pri-nos.

ONDA – srednje rana sortaĆezena, Italija. Srednje bujna biljka visokog prinosa. Otporna

na antraknoze i glavne bolesti, ali je osetljiva na bakterije. Kasno cveta. Plod velikih dimenzija, koničnog ili okruglo – koničnog oblika, ujednačen, otporne i suve površine, intenzivno crveno – narandžaste boje, ujednačene i vrlo sjajne, srednje slatkog ukusa. Izuzetno izraženo srce. Srednje rana sorta, pogodna za gajenje na otvorenom polju. U plasteničkoj proizvodnji takođe daje dobar prinos.

o


Folijarna prihranaHranljive materije primenjene direktno na listove pomažu

brži oporavak od nedostatka pojedinih elemenata, ali u slučaju dobre snabdevenosti popravlja se kondicija biljke i njena otpor-nost. Zato se predlaže primena folijarnih đubriva svakih 7-10 dana, zajedno sa sredstvima za zaštitu bilja. Dejstvo folijarnog đubrenja je brzo, ima veliki značaj u regeneraciji biljaka, poma-že biljci da prebrodi nepovoljne periode. PHOSFIK 3-27-18 je đubrivo specijalnog stimulativnog dejstva, pomaže i poboljšava efi kasnost sredstava za zaštitu, a tretmani primenjeni pre cveta-nja povoljno utiču na količinu i kvalitet ploda.

Tretman jagoda: - umakanje korena u rastvor koncentracije 0,3% pre sadnje- tretman u vegetaciji 10 l/ha, putem sistema kap po kap sa

višom dozom vode- jesenji tretman: 10-15 l/ha sa mnogo tečnosti, primena siste-

mom kap po kap - folijarna prihrana 2,5-3 l/ha, sa mnogo

tečnosti, 2-3 puta za vreme sezone počevši pre cvetanja.

Za sva pitanja, kao i eventualne proble-me obratiti se našoj stručnoj službi

dipl. ing. Milutin Karas 063/ 554-132dipl. ing. Vuk Vujasinović 063/ 442-240dipl. ing. Malina Petrović 063/ 444-662dipl. ing. Radenko Nikolić 063/ 544-195dipl.ing. Aleksandar Lazar 063/ 544-795dipl. ing Boban Stanković 063/ 544-928

Uvoznik za Srbiju:

AGRO-FertiCrop, Subotica; Pap Pala 17,

tel/fax: 024/622-119www.agro-ferticrop.co.yu , www.yara.rs

e-mail: [email protected]

Tehnologija proizvodnjeFrigo živiće 2 dana pre rasađivanja staviti u šupu, ili neko dru-

go tamno i pokriveno mesto da bi se prilagodio uslovima spoljne sredine.

Parcelu navlažiti dan pre sadnje.U zemljište, pre rasađivanja, uneti mineralno đubrivo Cropcare

(5-14-28) 200-400 kg/ha, organsko đubrivo Fertor ili Siforga (750 – 1500 kg/ha) kao i neki insekticid (Galation, Rovocid ili Foxim 1 kg/100m2). Trake za navodnjavanje postaviti ispod folije, rupe za sadnju (6 – 8 cm) bušiti preko folije.

Prilikom rasađivanja živić staviti u rupu tako da 3-4 zelena lista budu van folije. Sadni-cu dobro pritisnuti. Posle rasađivanja, ukoliko se radi o manjoj površini ručno zaliti rastvo-rom Ferticare 15-30-15 u koncentraciji od 0,2 – 0,3% (20-30 grama na 10 litara vode) i to pola litre (0,5 l) po živiću. Veće površine prili-kom prvog navodnjavanja preko sistema kap po kap tretirati rastvorom Ferticare 15-30-15, 30-35 kg/ha. U ovaj rastvor dodati i Previcur Energy (0,1%) radi zaštite živića od truleži.

Navodnjavati svaki dan u 2 navrata (pre i posle podne) od po 1–2 sata, odnosno do normalne vlažnosti (80 – 85% PVK). Đubri-vom Ferticare 15-30-15 nastaviti prihranu 3–4 dana po sadnji i to 15 grama/m2/nedeljno (ili ručno koncentracija 0,2 – 0,3%). Posle, kada se jagode prime i isprave, ići sa Ferticare 14-11-25 10-15gra-

ma/m2/nedeljno. Voditi računa o zdravstvenom stanju useva i pri-lagoditi zaštitu. Ovakvim uzgojem uz primenu prave tehnologije proizvodnje (koju ćete dobiti za proleće) jagode pripremamo da u proleće daju pun i pravi prinos (1kg/živiću).


Osnovno đubrenje na srednje teškim zemljištimau zavisnosti od obezbeđenosti hranivima izraženo u kg/ha

Prinos t/ha Vrsta đubriva Obezbeđenost zemljišta hranljivim elementimaslabo srednje dobro

5-10 CROPCARE 5-14-28 iliCROPCARE 10-10-20 350 300 150

10-15 CROPCARE 5-14-28 iliCROPCARE 10-10-20 400 350 200

15 i više CROPCARE 5-14-28 iliCROPCARE 10-10-20 600 400 250

Nedeljne doze đubriva u tehnologiji fertigacije, na otvorenom i u zaštićenom prostoru,gajenje na zemljištu sa primenjenim osnovnim đubrenjem

Period Vrsta đubriva Kg/ha Napomena

Sadnja, zaliti FERTICARE 15-30-15 25-40 0,2% rastvor

Ukorenjavanje (jesen-proleće) FERTICARE 15-30-15 Ca-nitrat

50 15-30 Jedan tretman

Intenzivan porast (jesen)Do zametanja prvih plodova(proleće)

FERTICARE 14-11-25Ca-nitrat

40-6030 Nedeljno

Intenzivan rast plodova FERTICARE 10-5-26 iliKALIUM NITRAT

30-5030-50 Nedeljno

Pred zrenje i tokom berbe FERTICARE 10-5-26 40-60 Nedeljno, prema potrebiu podeljenim dozama

Nakon berbe, do kraja vegetacije FERTICARE 24-8-16KALIUM NITRAT

20-305-8 Dva do tri tretmana

Folijarna prihrana jagodeRazvojni stadijum Vrsta đubriva Koncentracija % Cilj tretmana

Nakon sadnje itokom razvoja rozete

FERTICARE 14-11-25 iliFOLICARE 19-11-24 Zn 0,3-0,5 pospešivanje rasta

Od početka cvetanja, razvoj ploda

FERTICARE 5-10-26 iliFOLICARE 17-9-33 B 0,5-0,7 poboljšanje kvaliteta i

zametanja

Nakon berbe FERTICARE 14-11-25 iliFOLICARE 19-11-24 Zn 0,5-1,0 kondicioniranje za prinos

u sledećoj godini U prvoj polovini vegetacije

2-3 puta PHOSFIK 3-27-18 0,4-0,6 kondicioniranje, prevencija


Odabir parcele i poštovanje plodoredaZa gajenje jagode biraju se ocediti

tereni sa izrazitom osunčanošću, za-štićeni od jakog vetra i sa adekvatnim osobinama zemljišta. Proizvodnja ja-gode na lakim, humoznim zemljištima, koja se za sadnju pripremaju intenziv-nom osnovnom obradom, nakon unoše-nja dobro zgorelog stajnjaka ima velike šanse za uspeh, uz kasnije poštovanje osnovnih agrotehničkih principa.

Najvažniji preduslov u modernoj proizvodnji jagode na otvorenom polju jeste mogućnost navodnjavanja. Pošto se jagoda gaji na foliji, onda sistem kap po kap ne obezbeđuje samo neophodnu vodu za porast i razviće useva, već na taj način primenjujemo i sva potrebna hraniva, kao i neka hemijska zaštitna sredstva u kontroli bolesti i štetočina jagode. Stoga, do parcela pogodnih za gajenje jagode nije lako doći. U doli-nama reka i kotlinama, gde je voda za navodnjavanje relativno lako dostupna i imamo laka i humozna zemljišta, če-sta je pojava magle i poznih prolećnih mrazeva. U pribrežju je veći problem pronaći laka, peskovita zemljišta i do-stupan izvor vode za navodnjavanje.

Jagoda je izuzetno osetljiva na bo-lesti korena te se poštovanju plodoreda posvećuje veoma velika pažnja. Treba izbegavati preduseve koji su osetljivi na istu grupu gljivičnih oboljenja, u prvom redu krompir, paradajz i papri-ku, druge vrste jagodastog voća, ali i neke druge povrtarske useve. Za sigur-nu proizvodnju treba znati da se usev jagode na istu parcelu ne vraća za 6-7 godina. Ukoliko se ne može praktiko-

vati pun plodored onda treba primeniti četvoropoljnu rotaciju (šećerna repa, kukuruz, soja, pšenica), a potom po-vršinu izuzeti iz rotacije i gajiti jagodu 2-4 godine u zavisnosti od produkcije i zdravstvenog stanja zasada. U Italiji se jagode i na otvorenom polju i u lakim plastenicima gaje samo jednu jesen i jedno proleće, a potom se uz dezinfek-ciju pristupa zasnivanju novog zasada u četvoropoljnom ili tropoljnom plodo-redu.

Agrotehnika zasnivanja zasada jagodeKod zasnivanja zasada neophodno

je blagovremeno i u potpunosti inkor-porirati sve žetvene ostatke preduseva. Laka zemljišta koja nisu sklona stvara-nju plužnog đona dovoljno je orati na

dubinu 35 do 40 cm, dok je za teža i loše drenirana zemljišta poželjno oba-viti podrivanje.

Kod ponovnog zasnivanja zasada najpre treba ukloniti sve nadzemne biljne ostatke, a nakon skidanja folije i uklanjanja traka nije loše razrivanjem banka na površinu izbaciti i ostatke ko-rena, pa ih setvospremačem sakupiti i ukoloniti sa parcele. Potom treba oba-viti intenzivno podrivanje i rahljenje zemljišta na dubini 50 do 60 cm, na-đubriti zemljište zgorelim stajnjakom, a potom izvršiti dezinfekciju basamid granulatom i hlorpikrinom ili nekim drugim preparatima. Unošenje 40 - 60 t/ha dobro zgorelog stajnjaka je ve-oma značajno kod zemljišta koja nisu idealna za gajenje jagode, jako vezanih zemljišta koja imaju viši sadržaj gline,

Izvozna šansa u proizvodnji jagode na otvorenom polju

Proizvodnja jagode na otvorenom polju i pod nastrešnicama ima veliku perspektivu u bliskoj budućnosti, ukoliko se ostvare neke neophodne pretpostavke. Tu pre svega jako važnim smatramo pravilnu reonizaciju, koja bi omogućila da izborom odgovarajućeg sor-timenta obezbedimo kontinuirano snabdevanje domaćeg i stranog tržišta kvalitetnom robom čitave sezone, najpre iz ravničarskih, a potom i planinskih područja čak do 1000 m nadmorske visine, gde za to postoje dobri preduslovi. Naše komšije u Sloveniji i Hrvatskoj već uveliko izvoze jagodu u Austriju i Nemačku i postižu veoma dobre cene. Sa otkupom jagode za izvoz u Rusiju započelo se pre par godina. Bez obzira na početno nesnalaženje, slabu organizaciju i vrlo često nekorektnosti u pakovanju i otpremi, ne treba sumnjati da će se ovaj trend povećanja izvoza dalje nastaviti.

GAJENJE JAGODE

ili pak kod peskovitih, malo humoznih zemljišta.

Jagoda se gaji na visokoj leji pokri-venoj polietilenskom folijom, čime je aktivnost korena optimalna, pošto ne dolazi do prevlaživanja, a usev u pro-leće ranije prispeva, pošto se zemljište brže zagreva. Plodovi su krupniji, obo-jeniji i čisti, tako da imaju daleko veću tržišnu vrednost. Dopunska obrada ne sme da podrazumeva puno prohoda teškom mehanizacijom, da se zemljište

ne bi previše sabilo pre podizanja leja sa folijom i sistemom kap po kap. Tada se unosi i potrebna količina mineralnih đubriva, najbolje što kvalitetnijih vo-dorastvorljivih, koja sadrže i huminske kiseline, magnezijum ali i neophodne mikroelemente. Preporučujemo unoše-nje 400-600, pa čak i 800 kg/ha Multi

Comp Base đubriva, a sve u zavisnosti od plodnosti zemljišta. Ovo đubrivo je formulisano od najkvalitetnijih pot-puno vodorastvorljivih komponenti, diamonijum fosfata i kalijum nitrata, pri čemu su u postupku granulisanja upotrebljene huminske kiseline iz la-verdita i inhibitori nitrifikacije (nitra-pirin) i niz drugih komponenti koje mu daju izuzetnu upotrebnu vrednost. Tokom izvođenja dopunske obrade, ili tokom samog formiranja bankova, unosi se inkorporacijom potrebna ko-ličina zemljišnih insekticida radi kon-trole žičnjaka, grčica, rovaca i drugih zemljišnih štetočina, naročito nakon razoravanja travno-leguminoznih sme-ša, ili nakon razoravanja lucerke. Uno-šenje 8 kg/ha preparata Force često nije dovoljno, pa se odmah nakon pripreme leja, postavljanja folije i traka za na-vodnjavanje pristupa navodnjavanju pre sadnje i tom prilikom primenjuje 1 do 1,5 l/ha Talstara.

Kada obaviti sadnju jagode?Za sadnju treba koristiti deklarisane

frigo živiće, koji se proizvode kultu-rom meristema i po svom potencijalu u prinosu, daleko prevazilaze klasičan način umnožavanja jagode. Živići se razlikuju i po kategoriji i dijametru ko-renovog vrata i po tome nose različite oznake A-, A+ i AA+.

Živići A++ tzv. (waiting bad) mogu prolećnom sadnjom dati pristojan rod već u godini zasnivanja na otvorenom polju, kao i sadnica iz kontejnera koja je u zelenom stanju prezimela u zašti-ćenom prostoru. U umereno kontinen-talnom pojasu se sadnja viših katego-rija frigo živića obavlja od kraja maja do kraja jula, pri čemu se kod iskusnih proizvođača i u dobrim uslovima proi-zvodnje može očekivati inicijalni rod po živiću od 50 do 300 g u zavisnosti od sorte, snage živića i uslova i tehnike ga-jenja. Krajem avgusta do polovine sep-tembra jagoda se zasniva iz bezvirusnih zelenih živića, jer još uvek ima vremena za njihov vegetativni razvoj i formiranje roda u narednoj godini.

Frigo živići se sade nakon prethodnog laganog odmrzavanja na sobnoj tempe-raturi u trajanju 2 do 3 dana. Pre sadnje izvrši se skraćivanje korena na 9-10 cm i dezinfekcija živića u rastvoru Ridomila i nekog insekticida npr. Prestige.

U samoj sadnji živić ne sme dugo da bude na visokoj temperaturi, već se što pre nakon iznošenja iz vlažnog i tamnog prostora, pažljivo rasađuje u zemljište tako da se koren slučajno ne povije vrhovima uvis, što onemoguća-va pouzdan prijem.

Pre sadnje treba pravilno obaviti za-livanje, kako visoke temperature ne bi usporile ukorenjavanje i prijem živića. Treba voditi računa da obilnim i čestim navodnjavanjem sistemom kap po kap ne izazovemo slab prijem, truljenje i propadanje živića. Visoke temperature pod malč folijom na jako vlažnom, ili potpuno saturisanom zemljištu prosto skuvaju mlade živiće. Kod julske sad-nje i visokih letnjih temperatura, često se u prvih 2 do 3 nedelje od sadnje praktikuje redovno orošavanje mikro-rasprskivačima koji se nakon dve do tri nedelje uklanjaju kada se frigo živići pravilno ukorene i počnu vegetativno da razvijaju. Orošavanjem se smanjuju temperature i povećava relativna vlaž-nost vazduha što izuzetno pogoduje porastu i razviću jagode, bez bojazni od infekcije patogenima.

U našim kontinentalnim uslovima klime najbolje je sadnju obaviti po-lovinom jula, najkasnije do kraja jula početka avgusta, ali samo ako raspo-lažete sadnicom dijametra preko 10 mm. Napominjemo da je vrlo važno među redovnim merama nege, pedan-tno i redovno uklanjati stolone i cvasti, kako bi se usev dovoljno vegetativno razvio i dovoljno izbokorio do nastu-panja jesenjih mrazeva. Poželjno je da se po svakom živiću formira najmanje 2-3 korenova vrata, odakle će se na-kon zime jagoda ponovo razbokoriti i zemetnuti plodove. Ukoliko slabije ra-zvijen bokor opteretimo rodom već u jesen, narednog proleća imaćemo kaš-njenje cvetanja, plodonošenja i mali rod. U septembru i u oktobru trudimo se da živić fertigacijom i folijarnom ishranom pripremimo za nastupajuću zimu. Zato ishrana kaljum nitratom ima veoma veliki značaj.

Od polovine oktobra do polovine no-vembra, smanjujemo zalivanje i ishranu i usev pripremamo za prezimljavanje.

Ukoliko zasadu prete jake golomra-zice, suvi vetrovi i zaleđivanje banka ispod folije na težim zemljištima koja nisu najbolje drenirana, onda usev pre



prvih jačih zahlađenja treba pokriti agrotekstilom. Termozaštitne barijere od lakog netkanog agrotekstila, naroči-to one veće debljine 23 g/m2 omoguću-ju idealno prezimljavanje i u uslovima golomrazica (nekoliko dana oko i ispod -10 °C) i na negativnim temperaturama blizu 0 °C (visoka zasićenost vlagom).

Kada se u proleće stabilizuju noćne temperature na oko 5-6 °C, uklanjamo sve promrzle i oštećene listove, kao i starije donje listove koji leže na foliji. Rano prolećni tretman podrazumeva obaveznu primenu bakarnih prepara-ta, nakon čega se primenjuju i Ridomil

i Alliette u narednim tretmanima, a u folijarnom đubrenju i aminokiseline i fosfi tna đubriva. Nadalje ishrana pu-tem sistema kap po kap prati okvirni program ishrane.

Mere nege u gajenju jagode na otvo-renom polju podrazumevaju u velikom broju slučajeva, naročito kod težih ti-pova zemljišta nastiranje slamom iz-među bankova, kako se za vreme pa-davina plodovi u zrenju ne bi prljali ili primili zarazu, a berači mogli svoj posao da obavljaju nesmetano i odmah posle kiše.

Nakon završetka berbe usev se jed-no vreme održava vegetativno, a najka-snije do polovine jula izvrši se potpuno uklanjanje nadzemne mase košenjem, nakon čega ponovo sledi program za-štite, ishrane i navodnjavanja. Polovi-nom septembra se proređuje broj kore-novih vratova na 2 do 4 u zavisnosti od bujnosti sorte, a od početka oktobra se usev zasušuje. Od polovine novembra, a najkasnije od polovine decembra kod ranih i osetljivih sorata vrši se prekri-vanje jagode lutrasilom u cilju zaštite od izmrzavanja. Usev se obično gaji

tri godine i u slučaju prosečnih me-teoroloških uslova, bez elementarnih nepogoda, uz dosledno poštovanje preporučene tehnologije, naporan rad, istrajnost, moguće je postići prinose od 20 t/ha za rane, pa čak i do 35 t/ha za visokorodne kasne sorte.

Prinosi u Španiji i Italiji, gde se sva-ke godine obnavlja zasad i koristi samo jednu godinu, gde se zemljište detaljno dezinfi kuje i gde se primenjuje vrlo na-predna tehnologija gajenja, dostignuti su prinosi od 45 t/ha.

GAJENJE JAGODE


odnosi se na parcelu 33 x 300m = 1 ha ukupno

Predračun repromaterijala za zasnivanje 1 ha jagode

Cene su date sa uključenim PDV-om koji za frigo sadni-ce i đubrivo iznosi 8 %, a za

opremu za navodnjavanje, folije i lutra-sil iznosi 18%. Podsticajna sredstva od strane Ministarstva za poljoprivredu u 2008 godini iznose 600.000 dinara/ha, a povraćaj za folije i agrotekstil 15%, dok za sistem za navodnjavanje kap po kap čitavih 50% od fakturne vrednosti umanjene za vrednost PDV-a, dok je u marginalnim područjima povraćaj i veći.

Naša ocena je da proizvodnja jago-de i drugih vrsta jagodastog voća za svežu konzumnu potrošnju i za izvoz ima veoma dobru perspektivu i da predstavlja značajnu razvojnu šansu Srbije u bliskoj budućnosti. Najvažnije pretpostavke za uspešan nastup na stra-nim tržištima jesu, odgovarajući obim proizvodnje, kontinuitet u snabdevanju kvalitetnom robom, dobra organizacija posla i efikasan sistem prenosa savre-mene tehnologije u neposrednu proi-zvodnju.

Vrsta repromaterijala Specifikacija j.m. kom Cena po j.m. (€) Cena (€) Cena (€)

Malč folija

Srebrna o. R = 5 cm 40 x 30 cm 1,2mx1000mx25mic rolna 6 127.00 766.00 766.00€

Đubriva

MultiCopmBase 14:13:20+2MgO 50 kg vreća 12 52.00 624.00 624.00€

Živići jagode

A Dijametar 10-12 mm Kom 40000 0.20 8,000.00 8,000.00€

Navodnjavanje

Kap po kap T tape 508-20-500 3050 m kolut 4 146.76 587.04

Priključna spojnica sa ventilom Kom 40 0.80 32.00

Layflat 50mm Kom 40 1.20 48.00

PE 50 M 33 1.30 43.00

Obujmica 50 x ¾” Kom 2 1.20 2.40

Spojnica M ¾” x 25 Kom 4 1.10 4.40

Lakat spojnica 25 x 25 Kom 2 1.80 3.60

Muf ¾” x ¾” Kom 2 0.25 0.50

Mix Rite fertilizaciona pumpa ¾” Kom 1 235.00 235.00

PE 25mm/3,2 M 2 0.40 0.80

Ventil M/F 1 1/2” Kom 1 10.00 10.00

Spojnica M 1 1/2” x 50 Kom 1 3.15 3.15

Spojnica F 2” x 50 Kom 5 3.25 16.25

Filter 2” mrežni inox Kom 1 14.35 14.35

Filter 2” disk Kom 1 19.25 19.25

Teflon traka Kom 3 0.60 1.80 1,021.54€

UKUPNO 10,411.54€

Opcija: rana proizvodnja

LUTRASIL 23 g/m2 - 4.05 m 9720 m2 0.14 1,360.80 1,360.80€

GAJENJE JAGODE


Tekst. M.V.


NARUDŽBINE IZ SRBIJE:

Pozovite na: 011 23 980 39

ili pišite na:Poljoprivredni list, Vodovodska I deo 53, 11147 [email protected]


NARUDŽBINE IZ BIH:

Pozovite na: 051 310 315 065 705 534

ili pišite na: Poljoprivredni list - predstavništvo, Pilanska bb (Banjalučki velesajam) Banja [email protected]


U tehnologiji VERTIKALNOG UZGOJA JAGODA od ove go-dine za nove proizvođače uvo-

di se obavezna obuka. Praksa je pokazala da je obuka neophodna. Cilj obuke je da se eliminišu početničke greške i da proizvod-nja bude lakša, kvalitetnija i efikasnija, da se investicije brže otplate i da počnu brže da donose prihod. Obuka će se izvoditi u Surčinu kod G-dina Bate Miloševića. G-din Bata je već prošao dva proizvodna ciklusa u tehnologiji vertikalnog uzgoja jagoda. Kada je prvi put posadio jagodu nije imao nikakva predznanja ni o plaste-ničkoj proizvodnji ni o uzgoju jagoda u plastenicima. Pokazao je veliku zaintere-sovanost za ovaj vid uzgoja jagoda, potpu-no je ovladao tehnologijom i početnicima može biti od velike pomoći njegovo isku-stvo. Početnici će u Surčinu moći da vide kako G-din Bata uspešno proizvodi jagode u namenskom, hobi plasteniku i da nauče sve od sadnje jagoda do tehnike navodnja-vanja i prihrane vodotopivim đubrivima.

Za stare i nove proizvođače urađena je i brošura sa upustvima za gajenje. Brošura i filmovi na CD-u će za nove proizvođa-če biti sastavni deo opreme, a proizvođači koji su već u poslu dalje konsultacije će moći da rade samo kada savladaju upustva iz brošure i vode dnevnik radova.

Novim proizvođačima isporučujemo NAMENSKE konstrukcije plastenika sa kompletnom unutrašnjom opremom za navodnjavanje i orošavanje, najnovije supstrate, vrhunske frigo sadnice i amba-lažu za pakovanje.

U aprilu 2008. godine u Srbiji regi-strovan je PRVI RASADNIK ZELE-NIH SERTIFIKOVANIH KONTEJ-NERSKIH SADNICA JAGODA. Po dobijanju svih neophodnih dozvola za uvoz baznog materijala, proizvodnju i promet sadnica, PLANTAŽA MILETIĆ je u Holandiji kupila licence za njihovu dominantnu sortu ELSANTA i za indu-strijsku sortu SENGA SENGANA. Uve-zen je bazni sadni materijal i formiran je rasadnik na površini od 1 ha. Lokacija za rasadnik je izabrana u saradnji sa struč-nim službama, tako da po kvalitetu tla, lokaciji, neophodnim zonama izlocaije i svim drugim parametrima rasadnik is-punjava sve neophodne kriterijume za uspešnu proizvodnju sadnog materijla. Sklopljeni su svi neophodni ugovori sa nadzornim službama pod čijom kontro-lom se na PLANTAŽI MILETIĆ odvija poizvodnja sadnica a u cilju dobijanja sertifikovanih, bezvirusnih sadnica.

Ovo je početni korak u proizvodnji sadnica a za narednu godinu proširuje se asortiman sa još nekoliko najnovijih ho-

landskih i italijanskih sorti jagoda. Pored zelenih, kontejnerskih, krenuće i proi-zvodnja frigo TRAY PLANT sadnica.

Od ove godine firme ATP IRRIGA-TION i PLANTAŽA MILETIĆ u po-nudi imaju kompletnu opremu i teh-nologiju za uzgoj jagoda na otvorenom. To podrazumeva vrhunski sadni materi-jal širokog sortimenta, kvalitetne folije, mašine za izradu bankova i postavljanje folije i kvalitetnih sistema navodnjavan-ja otpornih na zapušavanje čak i kada u vodi ima dosta gvožđa i kamenca, zatim đubriva, sredstva za zaštitu i ambalažu.

Novo je to što će se vršiti ugovaran-je proizvodnje i otkup industrijskih i svežih, konzumnih i klasiranih jagoda.

Sve za jagode najednom mestu

Po pitanju savremenog uzgoja jagoda firme ATP IRRIGATION iz Beograda i PLANTAŽA MILETIĆ iz Subotice nastavljaju svoju saradnju započetu pre 4 godine. U 2008. godini uveden je niz novina.


Min. površina za ugovaranje je 0.5ha i min. rok ugovaranja je 4 godine, odnos-no dva ciklusa sadnje. Preko ProCredit

Bank obezbeđeni su povoljni krediti. Tehnologija po kojoj će se proizvoditi jagode obezbeđuje prinose od 30-40 t/ha a stručna služba će kontrolisati primenu tehnologije. Zainteresovani proizvođači će moći da dobiju upitnike za prijavlji-vanje za jedan od savremenih vidova proizvodnje jagode ili da ih skinu sa sajtova www.atpdoo.rs ili www.miletic-doo.co.yu.

Proizvođači koji žele da se bave savremenim uzgojem jagoda često su u dilemi koja sadnica je najbolja, da li saditi frigo ili zelenu kontejnersku sad-nicu. Proizvođači mora da se prvo opre-dele u kom periodu godine žele da imaju berbu i u kojoj količini i da osnovu toga se opredele za tip sadnice. Generalno, frigo sadnica se sadi u zatvorenom prostoru i plodovi se beru već posle 6 nedelja. Na taj način tokom godine se-zona branja može trajati 6-10 meseci. Ako se frigo sadnica sadi na otvore-nom, po pravilu se uklanjaju cvetovi i

ne dozvoljava se jesenji rod. Samo NA-JKVALITETNIJA frigo sadnica (250-300kom/gajbi) posađena u tehnološkom roku i na otvorenom može u jesen done-ti mali rod, ali proizvođači MORAJU ZNATI da jesenji rod nosi RIZIK. AKO SE FRIGO SADNICA SADI KASNO ILI AKO SE OSTAVI VELIKI JESENJI ROD I BERE DO KASNO U JESEN, POSTOJI OPASNOST DA U PROLEĆE JAGODA NEĆE CVETATI ILI ĆE DATI KASNO SAMO 1-2 CVETNE GRANE!!! Pravilo je da se sitnije frigo sadnice (veći broj u gajbi – 700 do 800 kom) sade ranije (početak jula, čak i kraj juna) u odnosu na krup-nije sadnice (manji broj komada u gajbi 250 do 500 kom). Za sadnice kategorije 500 kom u gajbi optimalno vreme sad-nje je u drugoj polovini jula. U zavis-nosti od sorte prolećni rod je na nivou 400-700 g/sadnici, odnosno na nivou 20 t/ha.

Prinosi na nivou 30-40t/ha postižu se sa zelenim, kontejnerskim sadnicama. To su rezultati koje su u našem klimatskom podneblju potvrdili proizvođači širom Srbije. Praktično nisu zabeleženi prinosi ispod 25 t/ha. Svetski značajan rezultat u proizvodnji jagoda od preko 1.2kg/sad-nici primenom savremene tehnologije od pripreme zemljišta preko izrade bankova propisane visine, pravilnog postavl-janja sistema navodnjavanja, prihrane i zaštite, ostvario je na svojoj plantaži G-din Živko Guljan iz Surduka.

Zelena kontejnerska sadnica se sadi u drugoj polovini jula, ne daje jesenji rod, ali je prolećni rod u zavisnosti od sorte na nivou od 1kg i više. Sadnjom u optimalnim rokovima sadnica na kraju jeseni već ima po 6-7 vratova iz kojih u proleće izbija 10 i više cvetnih grana sa po 7-8 do 10 cvetova. Sadnjom zelene kontejnerske sadnice postiže se prinos koji je duplo veći u odnosu na frigo sad-nicu, a prema tome za isti rad dobija se i značajno veći prihod.

Savremeni uzgoj jagoda zahteva da se tehnologija ispoštuje 100% i u takvojvarijanti biznis je profitabilan. Tržište traži izuzetno velike količine i konzumne i industrijske jagode i ATP IRRIGATION i PLANTAŽA MILETIĆ su spremni da ispune očekivanja i proizvođača i domaćih i ino kupaca jagoda.

BEOGRADATP IRRIGATION 011/26 666 62, 266 18 57, 063/80 37 132

SUBOTICAPLANTAŽA MILETIĆ, 024/550 131, 063/563 405.


Kod jagodastog voća kalijum čini čak 60% ukupnog sa-držaja suve materije ploda i

praktično je nemoguće u fazi porasta i zrenja plodova jagode izvan odnosa NPK 2:1:3 do 2:1:4 dobiti odgovara-juću boju, sjaj, sadržaj šećera i dobar ukus. Ishrana kalcijumom je takođe ve-oma bitna za čvrstinu plodova i njihovu dobru ispunjenost. Magnezijum je veo-ma značajan jer ulazi u sastav hlorofila. Posebno treba istaći potrebu da u odno-su na kalijum i kalcijum, magnezijum ima izbalansiran odnos u ishrani.

Potrebe zasada jagode za azotom

Generalno možemo reći da su za vrlo visoke prinose jagode - i do 35-40 t/ha, potrebne količine azota od 120 kg/ha.

Od ove količine azotnih hraniva vršimo umanjenje u sledećim sluča-jevima:

- za 20 kg/ha u slučaju da gajimo manje prinosne sorte (25-30 t/ha),

- za 20 kg/ha ukoliko je zemljište veoma bogato organskom materijom i ima povoljnu mikrobiološku aktivnost i brzu mineralizaciju,

- za 20 kg/ha u slučaju da u zasni-vanju zasada primenjujemo stajnjak ili huminske kiseline,

- za 15 kg/ha ukoliko smo za predu-sev imali jednogodišnje mahunarke ili pak razorali višegodišnje travno-legu-minozne smeše.

Đubrenje azotom uvećavamo u odnosu na generalnu preporuku u sledećim slučajevima:

- za 20 kg/ha u slučajevima ekstre-mno visokih prinosa iznad 40t/ha,

- za 20 kg/ha na posnim, siromaš-nim zemljištima, sa niskim sadržajem humusa,

- za 30 kg/ha ukoliko se zasad za-sniva na strništu u istoj sezoni radi mikrobiološkog razlaganja žetvenih ostataka,

- za 20 kg/ha u slučajevima ekstre-mno visokih temperatura i padavina, na lakim zemljištima u fazi zasnivanja zasada, zbog brze mineralizacije i ispi-ranja,

- za 20 kg/ha ukoliko su zime to-ple, a padavine od oktobra do februara iznad 300 mm, zbog jakog ispiranja.

Potrebe zasada jagoda za fosforom

Za visoke prinose zasad jagode tre-ba prema generalnoj preporuci ishraniti sa 50-150 kg/ha P2O5, u zavisnosti od obezbeđenosti zemljištem i pristupač-nosti fosfora. Ukupni razmenljivi fos-for u zemljištu često nije podatak koji nam može dati pravu sliku o njegovoj pristupačnosti. Na zemljištima bogatim krečom, sa alkalnom hemijskom reak-cijom ili na jako kiselim zemljištima dolazi do imobilizacije fosfora i stvara-nja sekundarnih i tercijarnih jedinjenja koja su teško rastvorljiva. Dobar poka-zatelj pristupačnosti fosfora je njegov

sadržaj u zemljišnom rastvoru. Mini-malno potrebnim za visoke prinose ja-gode smatra se sadržaj od 18-22 ppm. U zavisnosti od planiranog sortimenta i prinosa jagoda, potrebne količine fos-fora uvećavaju se, ili umanjuju od za-date vrednosti za 20 kg/ha.

Potrebe zasada jagoda za kalijumom Zasad jagoda se u zavi-

snosti od obezbeđenosti kalijumom i njegove pristupačnosti đubri sa 90-270 kg/ha K2O. Na lakim zemljištima je neophodno u ishrani primeniti gornje vrednosti kalijuma koje se dopunski uvećavaju za 35 kg/ha u slučaju ekstre-mno visokih prinosa, odnosno umanju-ju za istu količinu kod ranih i manje prinosnih sorata.

Zasad jagode je veoma osetljiv na

Ishrana i navodnjavanje useva jagode

Dobro izbalansirana ishrana predstavlja, ipak, najznačajnije oruđe u postizanju visokih prinosa i dobrog kvaliteta i tržišnosti jagode. Predozirana ishrana azotom u odnosu na kalijum, slabi imunološki sistem biljke, čime se otvaraju putevi infekcije fitopatogenima, naro-čito bolestima uvenuća i pojačava intenzitet napada i brojnost populacije štetnih insekata.

-N

Uticaj forme azota na pH zemljišta

Pristupačnost fosfora u zavisnosti od hemijske reakcije zemljišta

Pristupačnost kalijuma i njegovo usvajanje

-P

-К

ISHRANA JAGODE


poremećaje u usvajanju hraniva. Uko-liko dođe do poremećaja ravnoteže, praktično je veoma teško izvodljivo u istom proizvodnom ciklusu doći do kvalitetnih pomaka. Istakli smo više puta da se jagoda gaji na zemljištima koja su blago kisele hemijske reakcije, od pH 5,5 do pH 7 , optimalno 6,2. Na alkalnim zemljištima bogatim krečom (iznad 6%) ne preporučuje se gajenje jagode, ili su prihvatljive samo odre-đene sorte. Kada usled obilnog navod-njavanje uz prisustvo ugljene kiseline u zemljišnom rastvoru dođe do rastva-ranja previsokih vrednosti Ca2+ onda se smanji usvajanje magnezijuma, čak i ako ga ima dovoljno u zemljištu. Za uspešnu proizvodnju jagodastog voća neophodno je da sadržaj Ca u zemlji-štu bude iznad 500 mg/100 g, a sadržaj magnezijuma za lakše tipove zemljišta iznad 55 mg/100 g zemljišta. Najčešći problem u ishrani je obezbeđenost gvo-žđa i njegova pristupačnost u alkalnoj

sredini, kada obično dolazi do njegove precipitacije i stvaranje nerastvornih jedinjenja. Drugi veliki problem je ne-dostatak cinka, kojim su naša zemljišta inače veoma slabo obezbeđena, poseb-no u uslovima prevlaživanja i alkalne hemijske reakcije zemljišta.

Kada se javljaju i kako se manifestuju pojedine hloroze? Jak deficit u ishrani gvožđem se

manifestuje kao jaka hloroza celih li-ski koje su slabo razvijene. Obično se javlja na najmlađem lišću iz centra bo-kora. Ukoliko se hloroza javi relativno rano, onda treba primeniti veliku koli-činu helatnog gvožđa, najbolje u formi EDDHA u jednokratnom zalivanju, tzv

drenčing. Obično se hloroze javljaju u momentu intenzivnog porasta plodo-va. Tada je navodnjavanje intenzivno i najčešće nakon naglog prelaska iz oblačnog i hladnijeg vremena u sunča-ni i topli period dolazi do prosvetljenja vršnih listova. Tada treba primenjivati helatno gvožđe, magnezijum sulfat sa izrazito kiselom hemijskom reakcijom, kalijum nitrat sa cinkom i azotnu kise-linu, da bi pH zemljišta spustili na 6,2, što je optimum za jagodu. Ukoliko se fertigacijom i folijarnom primenom ne uspe, onda nakon uklanjanja starih li-stova i obnavljanja zasada tokom leta treba ispraviti deficit i narednu sezonu dočekati sa izbalansiranom akumula-cijom svih makro i mikroelemenata u živiću.

Preporuke za hidroponsku ishranu i navodnjavanje jagode gajene na supstratimaPreciznost ishrane i navodnjavanja

zasada jagode determinisana je prven-stveno količinom supstrata po jednoj sadnici. Ona se kreće od 1-2 l pa do 4-5 l po živiću u zavisnosti od načina i tehnike gajenja i od sastava supstratne smeše. Normalno je da veća zapremina supstrata i veća puferna sposobnost i vododržljivost omogućuju jednostav-nije sisteme za fertigaciju, dok ogra-ničena zapremina supstrata u kojoj se formira korenov sistem sadnice podra-zumeva komjuterizovan i vrlo precizan sistem fertigacije.

Najpre treba istaći da se jagode gaje samo na organo-mineralnim smešama, a gotovo nikad na inertnim smešama poput kamene vune ili poliuretanskim penama. Razlog za to je ukus i miris,

koji je gotovo nemoguće postići bez adekvatne mikrobiološke i fermen-tne aktivnosti u zemljištu ili supstrat-noj smeši. Jagoda slabo uspeva na EC vrednosti zemljišnog rastvora vi-šim od 1,7 mS/cm, a u samom zrenju 1,5 mS/cm. Na takvim vrednostima u grodanu je nemoguće ostvariti boju i visok briks a time i sadržaj šećera, a sadržaj antioksidanasa i polifenola je takođe značajno manji.

Koji su to organski materijali koji se koriste za pripremu supstrata? Najčešće se koriste različite vrste

treseta, oplemenjene, sa pH vredno-šću oko 5. Beli treset, grube strukture ima prednost nad crnim tresetom, u slučajevima kada se supstratna smeša priprema za duže proizvodne cikluse i ne želi se brza mineralizacija. Kod zamene supstrata i živića svake proi-zvodne sezone većim učešćem crnog treseta omogućuje se brži vegetativni porast neposredno nakon sadnje i veći rod u jesenjoj proizvodnji, ali kasnije u proleće, a naročito u drugoj godini na-ilaze problemi vezani za relativno brzu mineralizaciju i kompakciju supstratne smeše. U tim uslovima se smanjuje ae-risanost medijuma, pa se u anaerobnm uslovima usled prevlaženosti podiže pH rastvora i dolazi do precipitacije gvožđa i cinka i pojave njihovog defi-cita.

Veoma dobar materijal su i kokoso-va vlakna koja su u stanju da vežu pri-lično visoke količine soli i na taj način smanje rizik od eventualnih grešaka u ishrani. Što se tiče mogućih grešaka u pravilnom doziranju vode i hraniva, onda je moguće rešenje izvesna koli-

Pristupačnost makro i mikro hraniva u zavisnosti od pH zemljišta


čina bentonita, specijalne vrste gline koja ima relativno visoku koloidnu moć i vododržljivost, ali sa druge stra-ne akumulira velike količine soli, koje se nakon izvesnog vremena slabije is-piraju u odnosu na druge organo mine-ralne supstratne smeše. Od minerala se za pripremu supstratnih smeša koriste ekspandirani perlit ili vermikulit u za-visnosti od sezone gajenja jagode. Per-lit je hladan mineral, niske adsorpcione sposobnosti, koji se obično koristi u letnjoj proizvodnji stalnorađajućih ja-goda, dok je vermikulit izuzetnih ter-mičkih osobina i odličan je u zimskoj

proizvodnji, pri čemu je u stanju da adsorbuje i određenu količinu magne-zijuma.

Najčešći sistem koji se primenju-je od samog početka jeste doziranje konačnog rastvora iz tankova, koji su najčešće zapremine 1000 l preko male elektro pumpe. Prednosti ovog metoda fertigacije jeste niska cena za sistem navodnjavanja i ishrane, a mane su ve-oma brojne. Najpre, ovakav način rada podrazumeva moguću precipitaciju-taloženje pojedinih soli nerastvorenih

jedinjenja usled dužeg stajanja do upo-trebe, čestu potrebu mešanja više razli-čitih formulacija đubriva i velika anga-žovanost obučenih ljudi na poslovima fertigacije. Ovaj sistem je prihvatljiv u hobi gajenju i na malim proizvodnim površinama.

Drugi sistem je primena dozer pupi koje su redno ili paralelno vezane i obično ih ima dve ili tri. Organizujemo ih obično kao tank A i tank B između

kojih je postavljena dozer pumpa koja u vodu za navodnjavanje unosi potreb-nu količinu kiseline.

Treći sistem je primena miksera i komjutera, vrlo složenih fertigacionih jedinica, koje ne rade na proporcional-

nom sistemu već je ishrana bazirana na građenju vrednosti konačnog EC iz vrednosti pojedinačnih matičnih ra-stvora i same vode za navodnjavanje. Visina drenaže, odnosno količina hran-

ljivog rastvora koja se ocedi iz vreća sa supstratom zavisi od visine zalivnih normi i učestalosti navodnjavanja, a određuje se na bazi kumulativne radi-jacije i iznosi obično 5 do 30%.

U hidroponskom gajenju jagode na supstratima, najčešće prihvaćen stan-dard jeste receptura 165 do 185 ppm N, 70 do 85 ppm P2O5 , 265 do 420 ppm K2O, čak 240 ppm CaO zimi, odnosno

Shema 1. Šema fertigacije useva jagode kombinacijom dozer pumpi

ISHRANA JAGODE


165 ppm CaO leti i 40 do 70 ppm MgO, uz pH vode za navodnjavanje 5,5-6 i EC 1,7 mS/cm, odnosno 1,5 mS/cm, u zrenju jagode. Kada se tome dodaju sortne specifi čnosti u zahtevima za hra-nivima, te brojni problemi sa pojavom defi cita mikroelemenata, u prvom redu gvožđa i cinka, onda zaista uviđamo svu kompleksnost ove problematike.

Ako se uzme u obzir EC vrednost ko-načnog rastvora prostih soli makro i mikro elemenata, lako se da zaključiti da voda za navodnjavanje ne sme biti opterećena viškom rastvorenih katjona i anjona, od-

nosno EC vrednost ne bi trebalo da prelazi 0,5-0,6 mS/cm.

Redovna kontrola drenaže odnosno oceda pokazuje u kojoj meri je količina rastvora prilagođena potrebama biljaka. Po pravilu vrednost pH i EC ne bi trebalo da se razlikuje od dozirane vrednosti više od 10-20%. Ukoliko se vrednost elektro-provodljivosti poveća, onda pristupamo ispiranju u trajanju jedan do dva dana u zavinosti od količine i sastava supstrata. Ukoliko je vrednost pH visoka, onda je pojedinačna norma mala, a učestalost na-vodnjavanja velika, pa dolazi do prevlaži-vanja korena.

Analiza vode za navodnjavanje mora da obuhvata osim vrednosti pH i EC, sa-držaj sledećih katjona: H+, NH4+, K+, Ca2+,

Količina đubriva na 1000 l vode.Tank A Tank BKalcijum nitrat 175 g Monokalijum fosfat 134 gAmonijum nitrat 68 g Kalijum sulfat 228gKalijum nitrat 194 g Magnezijum sulfat -Kompleks mikroelemenata 2,8 g Azotna kiselina 617 ml

Polyfeed 17-10-27+me 11-11-33+2MgO+me -Sadržaj N(NO3): 11,3% 9,0%-Sadržaj N(NH4) 5,7% 2,0%-Sadržaj N(Ukupno): 17% 11,0%-Sadržaj P, kao P2O5: 10% 11,0%-Sadržaj K, kao K2O: 27% 33,0%-Sadržaj Mg, kao MgO: 2,0%

Mg2+, Na+, i anjona HPO4-,NO3

- HCO3-+,

SO42-. Nakon upoznavanja sa sastavom

vode za navodnjavanje vrši se balansira-nje potrebnih hraniva i formiranje matič-nih rastvora, tako da konačni sadržaj kal-cijuma i magnezijuma recimo uključuje i one vrednosti sadržane u samoj vodi za navodnjavanje.

Postoje tri osnovna koncepta fertiga-cije, koji se razlikuju po složenosti, ali i po preciznosti. Prvi koncept podrazumeva primenu složenih NPK đubriva za hidro-ponsku proizvodnju, koja u svom sastavu ne sadrže amidnu formu azota ili ureu.

Odnos amonijačne i nitratne forme je usklađen tako da uz dodatak kalcijum ni-trata i magnezijum sulfata možemo imati sve potrebne makro i mikroelemente.

Drugi sistem je kombinacija prostih soli: monamonijum fosfata, kalcijum ni-trata, magnezijum sulfata, kalijum nitrata i kalijum sulfata, te helatnog gvožđa i dru-gih mikroelemenata, uz dodatak fosforne kiseline. Mikroelemnti mogu da se dodaju i u izbalansiranom kompleksu u helatnom obliku, koji nije podložan precipitaciji u baznoj sredini.

Treći sistem je baziran na monokalijum fosfatu i na azotnoj kiselini i uz ostale pro-ste soli i mikroelemente ovo je svakako najviše korišćen sistem u hidroponskom načinu israne u Srbiji.

U sva tri koncepta konačan rastvor mora biti neutralan, u pogledu odnosa katjona i anjona u rastvoru za fertigaciju. Dakle, obzirom na sve navedeno, najbo-lje je da se za ishranu zasada jagode na supstratima u nesavršenim uslovima ko-riste specijalna kristalna vodorastvorljiva đubriva za hidroponiku koja ne sadrže amidnu formu azota i imaju visok sadržaj mikroelemenata. U hidroponskoj ishrani u prvom delu vegetacionog ciklusa se kori-sti formulacija sa više amonijačnog azo-ta, a kasnije u ishrani preovlađuje nitratni azot.

Ovim izbalansiranim formulacijama se još po potrebi dodaju azotna kiseli-na, kalcijum nitrat, kalijum sulfat, ma-gnezijum sulfat i amonijum nitrat da bi se postigao željeni odnos makrohrani-va, dok se eventualna korekcija gvožđa može postići unošenjem EDHHA he-latnog gvožđa.

-Sadržaj mikroelemenataFe 1000ppmMn 500ppmB 200ppm Zn 150ppm Cu 110ppmMo 70ppm

Na osnovu proračuna, u ishrani treba uneti 18 ppm NH4+ , 719 ppm NO3

-, 93 ppm H2PO4-- , 215 ppm K+, 32 ppm Ca++, 50 ppm SO4

-- i 7 ppm H+.

Formulacija vodorastvorljivih đubriva za ishranu jagode na supstratima

Dati primer odnosi se na ishranu jagode gajene na supstratu u uslovima okoline Beograda. Podaci o hemijskom sastavu vode za navodnjavanje odnosi se na bušeni bunar dubine 86 m.

pH ECmS/cm

Tvrdoćaonem

Solig/l

Ca++ Mg++ K+ NH4+ Na+ NO3

- H2PO4-- SO4

-- HCO3- Cl- Fe

7,3 0,67 23,6 626 85 41 7 - 39 - 4 97 524 13 0,014


REDNI BROJ PRIH-RANE

FENOFAZAU KOJOJ

PRIHRANJUJEMO

OPTIMALNOVREME PRIHRANE

CILJ PRIHRANE NAZIV ĐUBRIVA

PREPORUČENAKOLIČINA ZA 1000 SADNICA

JEDNOGODIŠNJE DVOGODIŠNJE

1.

Na početku vegetacije

iza čišćenja (šišanja)jagoda od starog i

promrzlog lišća

Formiranje novog

korena i cvetova

Polyfeed11-44-11+1MgO

+ME 1-1.5 kg 2 kg

2.

Intenzivan rast lista jagode

10-15 dana nakon prve prihrane

Intenzivan porast lista

Polyfeed20-20-20 + ME 1.5-2 kg 2-2,5 kg

3. Na početku cvetanja

Rast lista i pravilno

formiranje plodova

Ca nitrat+

Mg Nitrat / Sulfat

1-1.5 kg+

0.5 kg

2 kg+

0.5 kg

4.Zametanje i rast plodova

Intenzivan rast

plodova

Polyfeed20-20-20 + Mikro

iliPolyfeed

16-8-32 + Mikro

1-1.5 kg 2 kg

5.

Pred početak berbes ovom prihranom

može se dodati Mul-timicro FE ukoliko je

potrebno

Intenzivan rast

plodova

Polyfeed17-10-27

iliPolyfeed

16-8-32+2MgO+ME

1-1.5 kg 2-2.5 kg

6.

U berbi jagoda1 - 2 puta zavisno od

potrebeodnosno opterećenosti

biljke plodovima

Intenzivan rast

plodova

Polyfeed11-11-33+2MgO

iliPolyfeed

16-8-32+2MgO+ ME

1-1.5 kg 2-2.5 kg

Program ishrane jagoda vodorastvorljivim đubrivima Haifa Chemicals(Planirani prinos 25-30 tona /ha) by Prof. dr Nebojša Momirović

ISHRANA JAGODE

NEDOSTATAK KALCIJUMA - KOVRDŽANJE TERMINALNIH LISTOVA Folijarno

Prvi tretman kod inicijalnog formiranja plodova Poly Ca-LSA 15% CaO 50ml /10 l vode

NEDOSTATAK MAGNEZIJUMA - NEKROTIRANJE STARIJIH LISTOVA Folijarno- zalivanje

Nakon uočavanja simptoma(pri naglom prelasku iz hladnog i oblačnog

u toplo i vrlo sunčano vreme)

Magnisal / Bit-termag

100 g/10 l vode 3-5 g/m2 jednokratnim

zalivanjem

NEDOSTATAK GVOŽA - HLOROZA ( ŽUĆENJE ) LISTA Folijarno- zalivanje

Prvi tretman nakon čišćenja jagoda od starog lišća(na početku vegetacije, a kasnije po potrebi)

Đubrivo se dodaje zajedno s navodnjavnjem ili folijarno

Multi Micro Fe ED-DHA 6%

10g /10 l vode u zalivanju kod jakog

defi cita dodaje se 0,5-1 g/po sadnici

NEDOSTATAK CINKA - HLOROZA ( ŽUĆENJE ) LISTA Količina za jednu sadnicu

Đubrivo se primenjuje navodnjavanjem u intenzivnom porastu plodova Multi KZn Na alkalnim zemljištima pri-

menjuje se 1-1,5 g/sadnici

NEDOSTATAK BORA - OPADANJE CVETOVA I DEFORMISANOST PLODOVA Folijarno

CvetanjeĐubrivo se dodaje zajedno s navodnjavnjem ili folijarno

Multi Micro Bor feed 100 ml /10 l vode

OPŠTE ZAOSTAJANJE U PORASTU-PROBLEMI SA BOLESTIMA Folijarno

U svim fenofazama na 10 do 15 danaĐubrivo se primenjuje folijarno

Polyamin + Multi ProteK 20 ml + 30 g /10 l vode

-Ca

-Fe

-B

-Zn

-Mg

Ul. Beogradska 32 • 11277 Ugrinovcitel: 011/8409-528 • 011/8409-810 • fax: 011/8409-809www.milurovickomerc.comoffi [email protected] • [email protected]

KREDIT I LIZING OD 5-7 GODINAKAMATA 3-7%, SA I BEZ UČEŠĆA

Nudimo Vam i proizvode sledećih fi rmi:

Voćarski traktori japanskog proizvođača Kubota B serije od 14-30KS sa pogonom na sva četiri točka, pogodni za rad u baštama,voćnacima i vinogradima.

Specijalna NOVA M SERIJA voćarskih traktoraod 60-95KS, svojim gabaritima prilagođena voćnacima i vinogradima. Bez kabine i sakomfornim kabinama sa klima uređajima, zaobljenim staklima radi veće preglednosti i karbonskim fi lterima.3 GODINE GARANCIJA.

Pored toga veliki izbor poljoprivrednih i komunalnih traktora do 128 KS.Obezbeđeni servis i delovi u garantnom i vangarantnom roku.

Lake freze i mulčeri hrvatskog proizvođača GRAMIP DUBRAVA. Traktorske freze zahata 0,85 do 2m, dubine kopanja do 15 cm. Mulčeri za usitnjavanje biljnih ostataka, idealni za potrebe voćarstva i vinogradarstva za usitnjavanje granja debljine 2,5;5;10cm.Fiksni i bočno pomerljivi (hidrauličnim ili mehaničkim putem) kompjuterski balansirani rotori, zaobljeno kućište (bolji protok materijala).

Prskalice i atomizeri, nošeni i vučeni AGROMEHANIKA KRANJCisterne CREINA od 1200 do 20000lPodsticajna sredstva MPŠV za kupovinu cisterni, atomizera i prskalica u iznosu od 50%.

SUŠARANA SUNČEVUI ELEKTRIČNU ENERGIJU

Prednosti sušar ?e

NTIM tehnologi iz Beograda je na tržište izneo izuzetnoenergetski ekonomičnu sušaru koja pre svega koristisunčevu energiju za procese sušenja: lekovitog,začinskog i aromatičnog bilja, gljiva, voća i povrća.Ova t kompoljoprivrednom sajmu je izazvala veliko interesovanjepotencijalnih korisnika zato što daje produkte sušenjau premijum kvalitetu, a pored osušene materije daje ipoluproizvod u obliku sakupljene isparene tečnosti,koja se đOva sušara je patentno zaštićena i plod je srpske pameti.

ehnološka novina na Novosads

može dalje prera ivati.

• raznovrsnost• ekonomska nezavisnost•• kontrola procesa•• definisano vo enjeprocesa

• odre ivanje vršnetemperature sušenjaodre ivanje završne vlage

• CE standard• HACCP standardi• štedi energiju• PREMIJUM kvalitet

ujednačen kvalitet

isključen uticaj čovekađ

đi

đ

NTIM d.o.o.Patrijarha Dimitrija 24

11090 BeogradTel./Fax. +381 11 3561958

[email protected]

Suncem dopremijum

kvaliteta

o

I dalje jedini zastupnik za Srbiju: AGRO-FertiCrop, Subotica, Pap Pala 17, tel/fax: 024/622-119

e-mail: [email protected] www.yara.rs • www.agro-ferticrop.co.yu

NAPOMENA: NE MEŠAJTE KRISTALONE SA NOVIM YARINIM A STARIM KEMIRINIM PROIZVODIMA. PROIZVODNJA GORE NAVEDENIH PROIZVODA JE U BIVŠIM KEMIRINIM FABRIKAMA!

YARA - novo ime kompanije Kemira GrowHow

stari džakovi KEMIRA - bivši proizvodi, još uvek na tržištu YARA - budući izgled starih proizvoda novi džakovi

FERTICARE 15-30-15 FERTICARE 15-30-15




FERTICARE 6-14-30 FERTICARE HYDRO 6-14-30

FOLICARE 17-9-33 B FOLICARE 17-9-33 B

FOLICARE 19-11-24 Cu FOLICARE 19-11-24 Cu

FOLICARE 19-11-24 Zn FOLICARE 19-11-24 Zn

CROPCARE 10-10-20 YaraMila Cropcare 11-11-21

CROPCARE STANDARD 5-14-28 YaraMila Cropcare 5-14-28

MULTICARE 5-10-25 Yara Mila Multicare 5-10-25

POWER 8-20-30 Yara Mila 8-20-30

KALCIJUM NITRAT CALCINIT / TROPICOTE / NITRABOR

KALIJUM NITRAT KRISTA K

KALIJUM SULFAT - prah i granul. KRISTA SOP - prah i granul.


Zeleno uvenuće Prouzrokovač: Verticillium dahliae i

V. albo-atrum Javlja se na pojedinačnim biljkama ili

u oazama, a potiče iz zemljišta u kome se održava godinama. Zaražava sprovodna tkiva micelijom i produkcijom konidija. Proizvodi toksine u ksilemu čime sma-njuje usvajanje vode i smanjuje turgor zaraženih biljaka. Naročito se ispoljava kod mlađih useva. Stariji listovi se uvi-jaju duž centralnog nerva. Mlađi listovi iz centra rozete ostaju zeleni i uspravni iako je biljka delimično zakržljala. Živić je slab, nerazvijen, kompaktan, a donji listovi žute. Na korenovom vratu ili u osnovi lisne drške na preseku se prime-ćuje jasno izražen mrki prsten.

Tamo gde se javlja ovo oboljenje poželjno je da rotacija traje najmanje 7 do 8 godina, što je ujedno i period od-mora zemljišta, obavezan kod podizanja matičnjaka. Tokom prekida u gajenju jagode, treba izbegavati i druge vrste ja-godastog voća, povrtarske vrste iz fami-lije pomoćnica: pradajz, papriku i plavi patlidžan, a najbolje je zemljište zauze-ti višegodišnjim travno leguminoznim smešama. Neposredno pred pripremu ze-mljišta jako je dobro inkorporitati ozimu

ogršticu za zelenišno đubrenje ili gajiti recimo brokoli ili kelj pupčar, te celoku-pnu masu žetvenih ostataka inkorporirati u zemljište. Kada se bolest pojavi treba ukloniti zaražene biljke iz zasada i ne po-punjavati zaražena mesta. Gajiti otporne sorte jagode.

Hemijsko suzbijanje podrazumeva detaljnu dezinfekciju zemljišta. Otkako je metil bromid izbačen iz upotrebe i za-branjen, koristi se najviše dazomet (basa-mid granulat), metam sodijum odnosno vapam te hlorpikrin.

Plamenjača jagodeProuzrokovač: Phytophthora fragari-

ae var. fragariaeGljivično oboljenje koje se javlja po-

sebno na težim, prevlaženim i loše dre-niranim zemljištima, u hladnijem delu godine. Inokulum dugo ostaje u zemlji-štu. Manifestuje se crvenkastim, kasnije mrko braon truleži korenovog vrata koji na kraju pocrni i zadeblja poput pacov-skog repa. Biljka zaostaje u porastu, a stariji listovi nekrotiraju i dobijaju oranž, crvenu ili žućkastu boju.

Za prevenciju plamenjače veoma je

važno obezbediti dobru drenažu podi-zanjem visokog banka 15-25 cm, a kod hobista i čitavih 35 cm. Podriti na dubinu od 40 do 50 cm u jesen međuredni pro-stor. Dezinfikovati oruđa i opremu ukoli-ko prelazite sa parcele na parcelu. Gajiti otporne sorte.

Hemijsko suzbijanje je moguće pri-menom sistemičnih fungicida poput fosetil aluminijuma (Alliete) ili fosfita, potom metalaksila (Ridomil Gold). Tre-tirati frigo sadnice prilikom sadnje, kod

prolećnog kretanja useva i nakon letnjeg uklanjanja nadzemne lisne mase (koše-nja).

Crna trulež korena jagodeProuzrokovač: Rhizoctonia fragariae,

Coniothyrium fuckelii, Cylindrocarpon spp., Hainesia lythri, Idriella lunata, Pyrenochaeta sp., Pythium spp. Fusari-um sp. Ramularia spp.

Oboljenje je kompleksna kombinacija gljivičnih prouzrokovača, često praćena i napadom nematoda, naročito na težim zemljištima. Simptomi su gubljenje sve-žine i bele boje korenovih žilica, njihovo parcijalno ili potpuno odumiranje, i na kraju pocrneo i sasušen izgled. U pre-ventivnom pogledu je veoma važno iz-beći teška zemljišta i zasušivanje korena u fazi prijema frigo živića. U plodored treba uključiti travno leguminozne sme-še i poštovati u potpunosti ograničenje u prekidu gajenja jagode. Ne treba zasniva-ti jagode na zemljištu na kome se javljala crna trulež korena.

U hemijskom suzbijanju dezinfekcija basamid granulatom daje odlične rezul-tate, ali je ne treba praktikovati na tem-

peraturama iznad 30°C. Za dezinfekciju se može koristiti i metam sodijum i hlor-pikrin. U novije vreme solidne rezultate

Zaštita useva jagode

ZAŠTITA JAGODE


daje primena fosetil aluminijuma (Alli-eta) i fosfitnih đubriva, kao što je Multi Protek.

Antraknoza jagodeProuzrokovač: Colletotrichum acuta-

tum, Colletotrichum fragariae, i Colleto-trichum gloesporoides.

Ozbiljno gljivično oboljenje koje na-pada liske, lisne drške, stolone, koreno-ve vratove i plodove. Najdestruktivnija je trulež korenovih vratova koju izaziva Colletotrichum fragariae i trulež plodova

koju izaziva Colletotrichum acutatum. Obično se javlja za vreme jako toplog vremena. Simptomi na tkivima su crne, izdužene lezije koje izazivaju venjenje i propast celih biljaka. Na lezijama se za vreme toplog i vlažnog vremena razvija-ju narandžasto- crvene spore. Inficirani korenovi vratovi otvrdnu i poprimaju mr-ko-crvenu ili crnu boju. Na plodovima se razvijaju beličaste vodenaste pege koje poprimaju mrku do tamno mrku boju, dijametra do 3 mm uvećavajući svoje dimenzije. Na ulegnućima se pojavljuju narandžaste ili crvenkaste spore. Spore prezimljavaju na biljnim ostacima, bilo sasušenom lišću ili na mumifikovanim

plodovima, odakle se kišom ili meha-nički prenose. Zaraza se intenzivno širi ukoliko je lišće vlažno, naročito uz op-timalnu temperaturu od 25-30 °C. Čak 90 % plodova može biti zaraženo za ma-nje od nedelju dana, naročito u fazi zre-nja.

U prevenciji oboljenja vrlo je važno maksimalno izbegavati navodnjavanje rasprskivačima i precizno uklanjanje za-raženih delova i inokuluma. Antraknozu je teško zaustaviti nakon što se pojavi u

zasadu, te je preventivna primena fungi-cida izuzetno važna.

Pegavost listaProuzrokovač: Mycosphaerella fraga-

riae bespolna Ramularia brunneaGljivično oboljenje koje prezimljava

u obliku sklerocija na inficiranim listo-vima. Iz njih se na mrtvim listovima u proleće razvijaju konidije i obično kišom šire na mlade i zdrave listove, koji jedi-no i mogu biti inficirani u slučaju da su najmanje 1 sat potpuno prevlaženi. Jako

vlažno vreme i temperature iznad 10 °C favorizuju lisnu pegavost u proleće, ali i nakon obnavljanja useva u leto. Listovi dobijaju prvo tamno crvene ili ljubičaste pege, sa sivim ili skoro belim oreolom, dijametra oko 3 mm, koje kasnije izbele u sredini. Bolest napada i plodove i često se manifestuje sa jednom ili dve mrke pege, ali ih može biti i desetak. Tačke su smeđe do crne, tvrde i ne razvija se vlažna trulež.

U slučaju da su biljke inficirane u proleće, neophodno je kod obnavljanja useva spustiti visinu reza na 0,5 cm iznad korenovih vratova. Bakarni preparati

daju odlične rezultate bakar oksihlorid, bakar hidroksid ili bakarsulfat, hlorta-lonil u matičnjaku i to samo ukoliko se ne primenjuje Omite u kontroli grinja. Iprodion, koji se koristi u suzbijanju sive truleži, ima solidan efekat i na lisnu pe-gavost.

Palež lista jagode Prouzrokovač: Dendorophoma obscu-

rens (Phomopsis obscurans) Javlja se širom sveta gde god se jago-

da gaji. U nekim se područjima smatra

ozbiljnom bolešću, dok je u nekim manje značajna. Kod nas je značajna samo na nekim sortama, mada na većini komer-cijalnih sorti za sada ne predstavlja veću opasnost. U nekim zemljama D. obscu-rans prouzrokuje trulež plodova. U našoj zemlji nema podataka o njenoj pojavi na plodovima. Glavne štete od ove bole-sti nastaju u drugoj polovini leta u vidu paleži starijih listova. Usled toga nastaje slabljenje biljaka i smanjenje prinosa u narednoj godini. P. obscurans parazitira

samo biljke iz roda Fragaria.Uopšte posmatrano, bolest počinje da

se ispoljava u vidu nekoliko (5-6) manjih, kružnih, crveno purpurnih pegica na listu. U začetku pege imaju sivkasti centar, pa izgledom u velikoj meri podsećaju na one koje prouzrokuje Mycosphaerella fraga-riae. Duž većih nerava pege su eliptične, a kasnije se mogu uočiti tri zone u okviru pege - spoljna zona je purpurno cvene ili žućkaste boje, koja se vremenom menja u zelenu; srednja zona je svetlo mrka, a unutrašnja zona pega je tamno mrka. U centru pega se formiraju piknidi čiji se vratovi probijaju kroz epidermis. Starije pege, koje se formiraju duž glavnih nera-

va, razvijaju se u krupne pege u obliku latiničnog slova »V«. Ako se na listu for-mira veći broj krupnih pega, tada dolazi do njegove paleži i sušenja.

Gljiva se održava tokom zime u formi micelije ili piknida u okviru pega na izumrlim starim listovima jagode koji ostaju pričvršćeni za biljku. Primarne in-fekcije se ostvaruju početkom vegetacije konidijama koje raznose kišne kapi. Ve-tar ne raznosi konidije.


Sakupljanje i uništavanje zaraženih listova posle berbe je korisno zbog sma-njenja izvora zaraze. Za ovu bolest nisu razrađene posebne mere suzbijanja. U područjima u kojima je bolest značajna, mogu se primenjivati fungicidi u periodu posle berbe, pa do kraja vagetacije. Po-stoji izražena razlika u osetljivosti sorti jagode prema ovoj bolesti.

Pepelnica jagode Prouzrokovač: Podosphaera aphanis

rec. Sphaerotheca macularis f. sp. Fra-gariae, Oidium fragarie

Gljivično oboljenje koje prezimljava na inficiranom biljnom tkivu u uslovima visoke vlažnosti tokom zime, obično na starom sasušenom lišću. Konidije poči-nju da klijaju nakon 6 sati i završavaju ciklus nakon 24 sata nezavisno od tem-perature. Bela prevlaka na naličju listo-va sačinjena je od konidija i od spora. Siptomi su vrlo jasni i pre nego što siva prevlaka na naličju postane jasno uočlji-va, liske se uvijaju i kovrdžaju, a naličje prekriva beličasto-sivkastom navlakom, koja kasnije poprimi ljubičastu ili crven-kastu boju. U ranu jesen su mnoge sorte koje su fotoperiodski relativno neutralne vrlo osetljive na pepelnicu. Napada kod orošavanja kišenjem čak i plodove.

U kontroli ove bolesti veoma je važno uništavanje i uklanjanje kompletne nad-zemne lisne mase košenjem na visini 3 do 4 cm iznad korenovog vrata prilikom redovnog obnavljanja useva nakon pro-lećne berbe. Treba odabrati otporne sor-te. Takođe treba voditi računa da obično

pepelnicu prati i napad grinja, koji je če-sto isprovociran i određenim preparatima koji se primenjuju.

Hemijsko suzbijanje podrazumeva

preparate na bazi propikonazola, azok-sistrobina i kvinoksifena, te primenu sumpornih preparata poput kumulusa ili kvašljivog sumpora, ili triadimefo-na (Bajletona), heksakonazola (Anvil) u težim slučajevima. Treba izbegavati preobilnu ishranu azotom u slučaju česte pojave ovog oboljenja. U suzbijanju pen-konazolom (Topas) ne treba primenjivati više od 2 tretmana godišnje, azoxistrobin (Quadris) samo jednom i do 3 tretmana kvinoksxifenom(Crystal).

U integralnoj zaštiti preporučuje se soda bikarbona (85% rastvor), kalijumov sapun (kaligrin) odnosno kalijum bikar-bonat, ulje semena jojobe itd.

Siva trulež Prouzrokovač: Botrytis cinereaPrezimljava u obliku sklerocija ili mi-

celije na starim listovima, lisnim drškama

ili mumifikovanim plodovima. Konidije inficiraju cvetne drške, cvetnu ložu, ređe latice, dok su najosetljiviji prašnici i ka-snije formirani plodovi. Sa povećanjem gustine zasada, povećava se i opasnost od sive truleži. Cvetna drška postaje po-lako braon boje, a lezije na zelenom ili već beličastom plodu razvijaju se polako

i deformišu često plod. U uslovima jake infekcije siva trulež je vidljiva na većini plodova.

Berba plodova treba da je na početku

zrenja a njihovo rashlađivanje brzo. Če-sta berba neophodna je ukoliko vreme pogoduje sivoj truleži (česte kiše). Ob-navljanje useva vrši se 2 do 4 nedelje na-kon završetka berbe. Uklanjanje cvetova врши се u godini zasnivanja zasada na otvorenom polju iz frigo živića. U prole-će se vrši i čišćenje od mrtvih sasušenih listova koji leže na foliji. Neophodna je pravilno izbalansirana ishrana, sa dosta kalijuma, kalcijumа i magnezijuma u od-nosu na azot.

Hemijsku zaštitu treba započeti na po-četku cvetanja i ponavljati je u regular-nim intervalima, naročito kod kišovitog vremena. Kada započne zrenje i berba hemijska zaštita je zakasnela, nepotreb-na i neefektivna. U hemijskoj kontro-li se mogu koristiti svi botricidi, ali je kombinacija Ciprodinil + Fluodioksonil

u preparatu Switch vrlo efikasan. Voditi računa da su dva tretiranja obično do-voljna i ne upotrebljavti ga više od 2 puta u sezoni, čak i ukoliko je to neophodno. Preparati poput vinklozolina (Ronilana), prosimidona (Sumileksa) i iprodiona se danas retko koriste u hemijskom suzbi-janju. Azoksistrobin (Quadris) se prime-

njuje u najviše 2 tretmana tokom sezone. Takođe se može dosta uspešno koristiti i fenheksamid (Teldor).

ZAŠTITA JAGODE


Viroze jagodeViroze jagode su veoma značajne bo-

lesti. Sitemičnog su karaktera, a to znači da je svaka ćelija zhvaćena bolešću. Ima više vrsta viroznih oboljenja jagode. Mo-guće je da jedna biljka bude istovremeno zaražena sa više virusnih bolesti. Više viroza nanose veće štete. Što se duže ja-goda gaji dolazi do većeg broja virusnih oboljenja usled čega se prinos smanjuje. Istraživanjima je utvrđeno da jedan zasad jagode za tri godine može biti zaražen vi-rozama sa preko 90%. Zato mnogi pro-izvođači jagodu gaje kao jednogodšnji ili eventualno kao dvogodišnji usev. Ga-jenjem jagode kao jednogodišnjeg useva, uz uslov da se za sadnju koristi zdrav sad-ni materijal, izbegava se zaraza biljaka sa više viroza a time i smanjenje prinosa. Jagoda se vegetativno razmnožava pa se viroze prenose sa majčinske biljke na ži-viće. Zato se za podizanje zasada nikada ne sme koristiti sopstveni sadni materijal. Njime se mogu preneti viroze ali i dru-ge bolesti i štetočine što diretno utiče na smanjenje prinosa.

Kako se boriti protiv viroza? Osnov-na mera borbe protiv virusnih ali i dru-gih bolesti jagode je proizvodnja i sad-nja zdravog sadnog materijala. Sadnjom zdravih živića u zdravo zemljište stvaraju se preduslovi za kvalitetan i visok prinos jagode.

Najvažnije štetočine useva jagode i njihovo suzbijanjaZemljišne štetočineZasad jagoda trpi velike štete od larvi

žičnjaka, grčica i podgrizajućih sovica. Zato je veoma važno u zasnivanju useva primeniti zemljišne insekticide i kasnije po potrebi intervenisati putem sistema kap po kap.

Najviše se upotrebljava fenitrotion +

malation (Galation G-5) koji za uspeš-no delovanje treba da se po celoj površi-ni primeni u dozi 40 kg/ha, neposredno

pred podizanje bankova. Odlične rezul-tate i veću perzistentnost postići ćemo sa preparatom Force.

Lisne nematodeOpasne štetočine koje se razvijaju i na

begonijama i u povoljnim uslovima ge-neracija se razvija za samo 15 dana. Iza-

zivaju zaostajanje u porastu i propadanje biljaka. Mlađi listovi su umanjeni, defor-misani i imaju crvenkastu nijansu. Mladi zalisci iz centra bokora su uvijeni, kržlja-vi, a u zasadu se uočavaju jasne sivo-crne trake, odakle lisne nematode migriraju na mlade listove. Stolone su kraće a plodovi sitni i deformisani.

Puževi golaći Deroceras reticulatumIako su izrazito polifagni i hrane se re-

pom, na žitima, repici, suncokretu, kuku-ruzu, najćeše se javljaju u mrkvi, krom-piru, duvanu, salati, paradajzu i jagodi

izazivajući od kraja leta do narednnog proleća velike štete. Osetljivi su na sušu i masovno se javljaju samo kada je relativ-na vlaga 40-80% i temperatura 5-20°C.

Vaši Chaetosiphon fragaefolii, Vaši korena Aphis forbesiBeskrilne forme prezimljavaju na bilj-

nom materijalu. U proleće se razvijaju bespolne generacije, čim se temperatrure ustale na 5-6 stepeni i zasad započne po-rast i razviće. Vaši prenose opasna viru-

sna oboljenja jagode virus ivičnog žutila jagode SYEV, virus uvijenosti jagode SCV i virus kovrdžavosti SMV

Bifenetrin (Talstar), iako daje dobre rezultate i deluje osim na vaši i na grinje i na leptirastu, te ima relativno kratku ka-rencu od 7 dana, ne treba primenjivati u usevu jagode jer izuzetno toksično deluje na pčele i ose i smanjuje polinaciju.

Grinje Tetranichus urticaeIzuzetno polifagna štetočina koja napa-

da preko 200 vrsta kulturnih biljaka, prezi-mljava na korovima. Brzo se razmnožava u povoljnim uslovima, na temperaturi 23 do 30°C i relativnoj vlažnosti manjoj od 50 %, kada se nova generacija razvije za samo 7 do 10 dana. Populacija grinja izaziva

promenu boje na listovima i zaostajanje u porastu plodova. Populacija se veoma brzo razvija, najčešće tokom jula, a u plasteni-cima tokom aprila i maja, da bi tokom leta imala 6-7 generacija. Najbolje su se po-kazala 2 tretmana na 7-10 dana u proleće, odnosno na 5-7 dana u leto. Prvi pregled obično vršimo pred cvetanje. Suzbijanju se pristupa kada se na liski uoči prisustvo do 2 jedinke. Od akaricida najčešće primenju-jem dikofol ili insekticide sa akaricidnim delovanjem. Odlično su se u preventivnoj primeni neposredno pred cvetanje pokazali preparati na bazi abamektina, u prvom redu Vertimec i Armade, ali je izuzetnu zaštitu pružio i abastate u kombinaciji sa okvaši-vačem Silvet. Primena endosulfana (Tioci-da, Tiodan, Tioneksa) praktikuje se samo u težim slučajevima, prvi put 1-2 dana pre cvetanja i drugi tretman 10-14 dana posle prvog. U letnjem periodu, nakon obnavlja-nja useva mogu se primenjivati i klofente-zin (Apolo), propargite (Omite) i fenaza-kvin (Demitan).


Trips Thryps tabaci, Franckiniella occidentalisJavlja se u proizvodnji jagode u za-

štićenom prostoru. Nanosi velike štete i

prenosi opasna virusna oboljenja. Prag štetnosti je kada u redu, na deset dužnih metara, konstatujete makar jednu odraslu jedinku. Suzbija se obično nekim kom-binovanim insekticidom, akaricidom kao što je abamektin (Vertimec) i kasnije imdaklopridom (Confi dor), tretiranjem neposredno pred cvetanje, čime osim

tripsa, preventivno delujemo i protiv gri-nja i protiv bele mušice. Ukoliko dođe do jačeg napada neophodno je primeniti spinosad (Spintor, Laser) vrlo efi kasno i

malo toksično jedinjenje ili se leti prska danitolom, najčešće u kombinaciji sa mi-neralnim uljem.

Bela mušica Trialeurodes vaporarioumJavlja se u proizvodnji jagode u za-

štićenom prostoru. Nanosi velike šte-te i prenosi opasne viruse. Suzbija se u

početku obično nekim kombinovanim insekticidom, kao što je abastate (Verti-mec) tretiranjem neposredno pred cveta-nje, čime osim vaši i tripsa, preventivno

delujemo i protiv grinja i leptiraste. Od-mah pošto na lepljivim pločama uočimo prve jedinke treba pristupiti hemijskoj zaštiti primenom buprofezina (Elisa) i acetamiprida (Mospilan, Tonus), a kasni-je se može intervenisati i pirimofos meti-lom (Aktelik).

ZAŠTITA JAGODE

Jagodin cvetojed spada u red Coleoptera, porodicu Curcu-lionidae. Glavni domaćin ove

štetočine je jagoda, iako napada i ma-linu i druge vrste iz porodice Rosaceae. Odrasli oblik je 2 do 4 mm dugačak, crveno-smeđe boje, prekriven fi nim sivim dlačicama. Jaja jagodinog cve-tojeda su bela, glatka i sjajna, ovalnog oblika. Larva je 3 do 3,5 mm duga, bele boje s crnom glavom. Prezime odrasli

oblici ispod starog lišća i drugih biljnih otpadaka. Ima jednu generaciju godiš-nje. Odrasli oblici se javljaju u proleće. Kratko vreme se hrane mladim lišćem i cvetovima, a zatim dolazi do kopulaci-je i do odlaganja jaja. Ženka rilom buši rupu u pupoljku cveta i tamo odlaže jaje. Takav pupoljak se ne razvija, već suši, a na kraju i otpada. Ujedno uništi i dršku cveta tako da se cvet obesi, po čemu su štete koje pravi ova štetočina lako prepoznatljive.

Pri hemijskom suzbijanju vreme tre-tiranja je od primarnog značaja, jer ova štetočina razvija samo jednu generaciju godišnje. Potrebno je često nadgledati zasad i pratiti pojavu ove štetočine. Za suzbijanje se najčešće koriste pire-troidi i preparati na bazi endosulfana i fosalona. Korisno je suzbijanje okolnih divljih biljaka u blizini zasada jagoda, kao i uklanjanje zaraženih pupoljaka i cvetova.

Jagodin cvetojed(Anthonomus rubi)

Ovi insekti odsecaju cvetne pupoljke u proleće, i ako su zastupljeni u većem stepenu, mogu znatno da umanje prinose. Ženka polaže jaja u cvetni pupoljak, a potom pravi zarez na cvetnoj dršci koja se lomi, dok cvetni pupoljak vene i otpada.



REDNI BROJ PRSKANJA

FENOFAZAU KOJOJ

PRSKAMO

OPTIMALNOVREME

TRETIRANJA

BOLEST ILI ŠTETOČINANA KOJU CILJAMO

NAZIV PREPARATA

PREPORUČENAKONCENTRACIJA

SREDSTVA

KOLIČINA SREDSTVA

ZA 10 lit VODE

1.

Na početku vegetacije

iza čišćenja (šišanja) jagoda od starog i

promrzlog lišća

Gljivična i bakterjska oboljenja Bakarni preparti 0,30-0,70% 30-70 g

Trulež korena (Fitoftora)preventivno

koristimo folijarno tretiranjea kurativno zalivanje

RIDOMIL GOLD PLUS(prskanje) ili

RIDOMIL GOLD PLUS(zalivanje)

0,35 - 0,40%

4 kg/ha

40 - 45 grcca 0,1 gr po sadnici i 1 dcl

vode

2.

Intezivan rast lista jagode

10-15 dana nakon prvog prskanja

pegavost lista, pepelnica Topas 100 EC 0.025 - 0.05% 2 - 5 mil

jagodin savijač, cvjetojed, vaši, pipe Karate Zeon 0,025-0,030% 2 - 3 mil

3.

Na početku cvatnje

10-12 dana iza drugog prskanja

antraknoza, siva trulež,pegavost lista, pepelnica Quadris 25 SC 0.08 - 0.1% 10 mil

jagodin cvjetojed, pipe, savijači, lisne vaši Karate Zeon 0,025-0,030% 2,5 - 3,0 mil

Prskanje po potrebi na temelju praćenja štetočina

Pratiti štetočine na starom listu s donje strane (prag štetnosti je dva pauka po listu). U plastenicima se

javlja ranije

pauci - grinje, trips

Vertimec 018 EC +

Mineralno ulje

0,08% +

0,25%

8 mil +

25 mil

4.

Zametanje i rast plodovaOprez: vrlo važno

tretiranje. Proveriti ima li lisnih vašiju. Ovo je zadnji

termin za insekticide

pegavost lista, pepelnica Quadris 25 SC 0.08 - 0.1% 10 mil

antraknoza, siva trulež Switch 62,5 WG 0.08% 8 - 10 gr

5. Pred početak berbe(paziti na karencu)

antraknoza, siva trulež Switch 62,5 WG 0.08% 8 - 10 gr

Orjentacioni program zaštite jagoda

Suzbijanje korovaJedan do dva tretmana u toku

vegetacije kad korovi izniknu i dostignu veličinu 4-5 cm. Kasniji tretman je otežan, učinak lošiji, a veća opasnost da sredstvo dospe na list jagode.

NAPOMENA: Obavezno koristiti štitnik na prskalici i ne prskati po vetrovitom vremenu

Reglone forte 1.0% 100 ml u 10 l vode

NAPOMENA: Ovo je orjentacioni program zaštite jagoda. Neke promene su moguće što zavisi od godine i uslova za razvoj bolesti i štetočina. U gore navedenom programu gde se koriste dva preparata u jednom prskanju treba ih odvojeno rastvoriti u vodi pa tek onda dodati u prskalicu, zatim dobro promešati i potrošiti u roku od 1 sat. Sve do trećeg prskanja (zavisno od tipa i kvalitete prskalice ) utrošak vode treba biti 40 - 50 lit, a kasnije minimalno 80 lit na 1000 m2 (cca 4500 sadnica). Vrlo je važno kvalitetno oprskati jagode jer od toga zavisi učinak preparata.

Siva pegavost lista Pepelnica Trulež korena - Fitoftora Trulež ploda - Botritis Antraknoza

Lisna vaš Jagodin cvetojed Pauk - grinja

Savremena intenzivna proizvodnja jagode podrazumeva uvođe-nje novih tehnologija i usavršavanje postojećih, sve u cilju po-stizanja veće rodnosti i kvaliteta proizvoda. Optimalni uslovi

proizvodnje podrazumevaju dobar program ishrane uz obaveznu primenu folijarnih đubriva. Folijarna ishrana je značajan postupak kojim se da se predupređuje nedostatak hraniva i povećava kvalitet proizvoda.

FLORAVIT tečna đubriva spadaju u visokokvalitetna tečna đubriva izbalansiranog sadržaja NPK hraniva u kombinaciji sa mikroelementima, bez hlora i teških metala.

Nizak rast i gust sklop fiziološki aktivnog lišća jagode omogućava laku apsorpciju i asimilaciju hraniva što je posebno značajno u proizvodnji pod polietilenskom folijom i u početnom razvoju biljke dok je koren još nedo-voljno razvijen.

FLORAVIT super je kompleksno NPK tečno djubrivo sa dodatkom gvožđa i ostalih mikroelemenata u helatnom obliku, namenjeno prihrani voća, povrća i ratarskih kultura. Utiče na povećanje krupnoće i kvaliteta plodova, ubrzava njihovo sazrevanje, povećava sadržaj šećera u plodovi-ma i intenzivira boju mesa i pokožice.

SASTAV: AZOT (N) 7%, FOSFOR (P2O5 ) 7%, KALIJUM (K2O ) 8% Mikroelementi: Fe, Cu, Mn, Zn, Co, Mo.Azot (N) utiče na bujnost lisne mase, razvoj korenovog sistema i sta-

bla. Značajno povećava prinos gajene kulture.Fosfor (P) obezbeđuje brže sazrevanje plodova, a period sazrevanja se

skraćuje za 8 – 14 dana.

Kalijum (K) deluje na bolje formiranje cvetnih pupoljaka, zametanje plodova, kao i njihov kvalitet.

FLORAVIT super obezbeđuje pravilan razvoj jagode tokom celog vegetacionog perioda, te omogućava iskorišćavanje potencijala rodnosti sorte i ostvarivanje planiranih prinosa.

Prihrana FLORAVIT super-om ima veoma važnu ulogu ne samo u formiranju bokora, već utiče na krupnoću, boju mesa i pokožice, sadržaj šećera, čvrstoću i kvalitet plodova jagode

Vreme i način primene:Kod jagoda u rasađivanju početi folijarnu prihranu četiri nedelje nakon

rasađivanja ili u fazi pravog lišća, izvode se tri do četiri tretmana u razma-ku od dvadeset dana.

Kod već formiranih zasada može se tretirati već po pojavi prvih pupo-ljaka tri do četiri puta u razmaku od deset dana Koncentracija primene je u od 0,2-0,3 %.

Oštećene biljke od insekata, suše, grada ili mraza prilikom primerne pesticida obavezno prihraniti tečnim đubrivom koje će pospešiti oporavak biljke.

Mešanje pesticida i tečnih dubriva se može obaviti osim preparata na bazi sumpora, bakra i alkalnih mešavinih kreča i to sledećim redosledom: voda -FLORAVIT super -pesticid.

Folijarnu prihranu obavljati po tihom vremenu, popodne ili po oblač-nom danu, ali uvek pod jakim pritiskom da bi se list što bolje nakvasio.

Sva FLORAVIT tečna đubriva se potpuno rastvaraju u vodi i ne krista-lišu, a samim tim se mogu nesmetano koristiti u sistemima za navodnjava-nje (kap-po-kap) i to u koncetraciji 0.1 %.

dipl. inž. zaštite bilja Svjetlana Aleksić

Folijarna prihrana jagoda tečnim đubrivom FLORAVIT Super

ALPINASTAR D.O.O. je ekskluzivni distributer sitne mehanizacije za područje Srbije. U našoj ponudi nalazi se kompletan asortiman vodećih evropskih proizvođača sitne mehanizacije ALPINA i BENASSI.

ALPINASTAR D.O.O. zasniva svoj rad na bogatom trgovačkom iskustvu i tradiciji koja datira još od 1931. godine.Za razliku od kupovine kod drugih, ALPINASTAR D.O.O. svojim kupcima pruža mnogo više: - tehničke savete stručnjaka u pravilnom izboru mašine - instruktažu- obuku rukovaoca - servisne usluge- kako na terenu, tako i u našem servisu u predstavništvu fi rme - uredno snabdevanje potrošnim materijalom i rezervnim delovima, u garanciji i van garancijeDanas u svojoj ponudi ALPINASTAR D.O.O. nudi kompletan asortiman profesionalnih mašina za vodoprivredu, šumar-

stvo, povrtarstvo, voćarstvo, održavanje zelenih površina (fudbalski stadioni, parkovi) na velikom broju distributivnih mesta širom Srbije.

Srbija, Beograd, Vidikova;ki venac 104DTel: 011 / 23 22 167Niš, Jugovićeva 41, 018 / 528 810www.alpinastar.co.yu • e mail: [email protected]

Ul.

Beo

grad

ska

32 •

1127

7 U

grin

ovci

tel:

011

/840

9-52

8 • 0

11/8

409-

810

• fax

: 011

/840

9-80

9w

ww

.milu

rovi

ckom

erc.

com

offi c

e@m

iluro

vic.

com

• m

ilurk

o@se

zam

pro.

yu


Pripremiti:3 biskvitna lista za tortu,0,5 decilitra od narandže.Za kremu: malo likera500 grama jagoda, 3 listića crvenog želatina,5 listića belog želatina,5 decilitara slatke pavlake,50 grama šećera.Za ukras:3 decilitra slatke pavlake,8–10 sitnih jagoda,2 kašike sitno narendisane čokolade.

Za biskvit umutiti penasto jaja i šećer, dodati brašno i peći. Ohlađeni biskvit iseći na pola.

Za fil odvojiti jedan deo mleka i razmutiti puding. Osta-tak mleka i šećer staviti da prokuva. U prokuvano mleko sipati razmućen puding i skuvati ga. Krem ostaviti da se ohladi. Umutiti maslac i šećer u prahu, pa mu dodati ohla-đen krem. Na biskvit staviti krem i prekriti drugom korom. Drugu koru premazati filom, pa na njega složiti isečene ja-gode. Umutiti šlag i njime premazati stranice torte.

Voćni želatin razmutiti u 3 decilitra vode i preliti tortu i jagode.

Voćni šnit

Vodu i šećer prokuvajte, zatim ohladite i izmešaj-te sa prethodno izmiksovanim jagodama i sokom od limuna. Stavite u zamrzivač na 2-3 sata odnosno dok se ne naprave kristalići leda. Pre posluživanja sorbetu dodajte votku i šampanjac.

Biskvitno testo poprskati malo razvodnjenim likerom. Želatin namočiti desetak minuta u hladnoj vodi. Umutiti slatku pavlaku sa šećerom i dodati oceđeni želatin. Na kra-ju umešati sitno naseckane jagode. Kremom slepiti listove torte i staviti u frižider da se dobro stegne. Pre posluživa-nja umutiti slatku pavlaku sa šećerom u šlag, omazati tortu i ukrasiti jagodama i narendisanom čokoladom.

Torta sa jagodama

Za biskvit potrebno:6 jaja,6 kašika šećera,6 kašika brašna;Za fil potrebno:1/2 litra mleka,2 pudinga od vanile,

100 grama šećera,250 grama maslaca,250 grama prah šećera,500 g jagodaZa glazuru:šlag pena,1 kesica voćnog želatina.

Sorbet od jagodaSastojci:60 gr šećera1 dl vode120 gr jagoda2 kašike soka od limuna

RECEPTI


Pripremiti:beze kore:6 belanaca300 g šećera u prahusok od 1 limuna krem:6 žumanaca12 kašika šećera70 g gustina7 dl mlekavanilija3 listića želatina

Jagode oprati, očistiti i mikserom ih malo izmiksira-ti (kao kada se rukom izgnje-če). Sipati u šerpu, dodati še-ćer, limunov sok i staviti da se kuva. Kuvati oko 8 min. Za to vreme, listove želatina koje smo prethodno potopili hlad-nom vodom i ostavili 5 min. da u njoj stoje, zalijemo sa 2 kašike vrele vode i stavimo da se zagreje. Pri zagrevanju želatina paziti da ne provri. Izvadimo želatin, iscedimo ga (rukom) i dodamo gotovoj marmeladi. Dobro promešati i odmah, tako vruću masu, si-pati u tegle s hermetičkim za-tvaračima.

Na isti način, priprema se i marmelada od malina, šljiva, jabuka, borovnica.

Za slatko odabrati jagode najboljeg kvalite-ta i arome. Oprati ih, odstraniti peteljke, staviti u emajlirani sud i pošećeriti, a zatim nakapati so-kom od limuna. Ostaviti jagode da prenoće da bi očvrsle. Sutradan sud sa jagodama staviti na vatru i kuvati. Pred kraj kuvanja dodati sok od limuna, koji se prethodno rastvori u vodi. Prilikom kuva-nja sud treba protresati, a penu skidati kašikom. Kad sok sa kašike kaplje u gustim kapima znak je da je slatko kuvano. Ohlađeno slatko pakovati u tegle i pokriti celofanom.

Oprati jagode, očistiti ih i ise-ći na komadiće. Dobro oprati po-morandžu vrelom vodom i ogu-liti koru. Voće i šećer pomešati u velikoj i dubokoj činiji i osta-viti da stoji pokriveno oko 3-4 sata. Onda dodati isitnjenu koru od pomorandže. Uz neprestano mešanje početi sa kuvanjem voć-ne mase, a kada provri, krčka-ti oko 4 minuta uz mešanje. Po ukusu dodati liker od pomoran-dže. Sklonite sa šporeta, poklo-pite, ostavite da se ohladi, a onda ponovo kuvajte džem još 4 mi-nuta. Sipati džem u tegle i odmah zatvoriti.

Umutiti čvrst sneg od belanca a zatim dodati limunov sok i postepeno šećer u prahu. Podeliti na tri dela, za tri korice. Peći u plehu, na prethodno namazanom i brašnom posutom papiru.

Rernu treba zagrejati na 125 stepeni a kada se ubaci korica smanjiti na 100 stepeni i sušiti sat vremena.Kore ne treba dirati dok se skroz ne rashlade. Želatin izlomiti u posudi i preliti sa malo hladne vode. 6 kašika šećera i vaniliju dodati u mleko i staviti da se kuva. 6 žu-

manaca umuti penasto sa preostalih 6 kašika šećera. Kad posvetli dodati gustin, dobro promešati, sipati u kipuće mleko i na laganoj vatri neprekidno mešati dok se ne zgusne. Skinuti sa šporeta i dodati želatin, mešajući dok se sav ne rastopi.

Desetak jagoda ostaviti u hladnjaku. Preostale jagode prepoloviti i naređati preko korice, pa premazati polovinom krema (i u krem ubaciti malo jagoda). Ponoviti sve sa drugom koricom i preklopiti sa trećom. Ostaviti u hladnjaku najmanje 12 sati. Umuti šlag i poređati prestale jagode.

Marmelada

Slatko od jagoda

Džem od jagoda (za 6 tegli od 250 ml)

Sastojci:500 g jagoda 500 g šećera pola limuna (sok) 4 lista želatina (beli)

Potrebni sastojci:1 kg jagoda 1/5 kg šećera sok od limuna

Potrebno je: 1 kg jagoda,pomorandža,1 kg šećera,5 kašika likera od pomorandže po ukusu

Beze torta s jagodama

dodatno:1 kg jagodašlagZa ukras:3 dl slatke pavlake,8–10 sitnih jagoda,2 kašike sitno narendisane čokolade.

KOMPLET IZDANJARuže i VRTBrojevi od 1-6ukoričeno mekipovez po ceni od

300 RSDmožete poručiti natelefonO11/[email protected]

GODIŠNJACIU prodaji su kompleti - GODIŠNJACI časopisa Poljoprivredni list od broja 1 do 12, 13 do 24 , 25 do 36, 37 do 48 i 51 do 63MEKI POVEZ po ceni600 RSDmožete poručiti naO11/[email protected]

SPECIJALNAIZDANJAUkoričeno meki povez300 RSD

možete poručiti natelefonO11/[email protected]

Pretplatnik Poljoprivrednog lista možete postati tako što ćete iznos od 1200 RSD uplatiti na naš račun i uplatnicu poslati na našu adresu:Vodovodska I deo 53, 11000 Beograd ili fax: 011 23 987 43

Narudžbe i pretplata za čitaoce iz BiH Tel/fax: 051 310 315 GSM: 065 233 111Pilanska bb (Banjalučki velesajam), Banja LukaE-mail: [email protected]

Jedan časopis za sve poljoprivrednike

Documents

Nebojša Momirović - Škola gajenja jagoda 1