FENOMENI(Ne) moramo da se plaimo vetake inteligencijeDomai poznavaoci visokih tehnologija veinom smatraju da je realan strah od razvoja neljudske inteligencije i istiu da je vano u ijim e rukama biti klju mislee maine

Da li e u bliskoj budunosti maine imati inteligenciju veu od ovekove? Foto huffpost.comBil Gejts, osniva Microsofta javno je izrazio bojazan od razvoja vetake inteligencije. Smatra je pretnjom, jer misli da e se taj vid inteligencije u budunosti oteti kontroli. Gejts je to rekao posle izjave Erika Horvica, direktora ogranka njegove kompanije Microsoft istraivanje, koji veruje da e ovek na kraju izgubiti kontrolu nad ovakvim vidovima pameti.Pre Gejtsa zabrinuli su se Ilon Mask, osniva servisa za internet plaanje Pejpal, ali i vodei ovek kompanije Tesla, Stiven Hoking. Ovaj poslednji prognozira da bi ureaji s vetakom inteligencijom mogli da unite ljudsku rasu.Domai poznavaoci visokih tehnologija o ovoj temi imaju oprena miljenja. Ona idu u krajnosti, od toga da ne treba da brinemo do ozbiljnih argumenata da razloga za strah i te kako ima.Mirko Rakovi, docent na Katedri za mehanotroniku i robotiku Fakulteta tehnikih nauka u Novom Sadu, smatra da ne postoji bojazan od nekontrolisane vetake inteligencije. Razlog je jednostavan: smatra da nismo u stanju (bar ne u bliskoj budunosti) da napravimo mainu koja e imati inteligenciju uporedivu sa ovekovom. ovekov mozak je toliko kompleksan da ni mi jo nismo saznali sve o njemu i ne razumemo u potpunosti nain na koji funkcionie. Ako neto ne razumemo, onda je teko da to napravimo uveren je Mirko Rakovi.Profesor beogradskog Mainskog fakulteta, Petar B. Petrovi istie da ni tema, ni dilema, nisu nove: Matematiar Stanislav Ulam je pedesetih godina 20. veka govorio o tehnolokom singularitetu, o hipotezi prema kojoj stalno ubrzavajui tehnoloki progres vodi do pojave maina koje misle. One e u jednom trenutku dostii, a zatim i nadmaiti, intelektualni kapacitet oveka. Preko noi, ljudski rod e se nai u svojevrsnoj inverziji: produkt ljudske inteligencije bie inteligentniji od njega samog. Tada, intelektualno inferiorniji, ljudski rod verovatno nee moi da kontrolie novostvoreni kontekst. On e za nas biti teko predvidiv, ak i nedokuiv. Jednostavno, neemo moi da ga razumemo.Profesor dr Milan Gnjatovi, vanredni profesor Univerziteta Megatrend i docent novosadskog Fakulteta tehnikih nauka, kae da su rizici pogreno usmerenog razvoja vetake inteligencije stvarni, ali da oni nemaju mnogo veze s holivudskih filmova u kojima maine preuzimaju svet. Gnjatovi istie da se najvei rizik odnosi na vojnu zloupotrebu: Trenutno se razvijaju roboti koji mogu samostalno, bez ljudske intervencije da izaberu metu i primene silu. Zamislite rat u kome maina, na osnovu algoritma, odluuje o vaem ivotu. Kada shvatite da ovo nisu predvianja, ve da se na tome radi, teko je ostati ravnoduan. Valja voditi rauna da razvoj vetake inteligencije nije autonomni proces, odvojen od drutva u kome se odvija. Zato prava kritika razvoja u ovoj oblasti predstavlja, u stvari, kritiku militantnog duha savremenog drutva, a ne tehnologije.Vetaka inteligencija je isto to i bomba. Sve zavisi u ijim je rukama klju vetake pameti ili bomba, uveren je profesor beogradskog Mainskog fakulteta u penziji Vladimir Milai. Prepriavajui priu o tome kako je Ajntajn u pismu upozorio Ruzvelta da e se lanana reakcija kao pokreta atomske bombe oteti ljudskoj kontroli, naveo je i ta se na kraju dogodilo: Ruzvelt je umro pre no to je stigao da proita pismo Na sagovornik kae da je pitanje da li bi se revolucija nuklearne bombe dogodila i kojim bi putem krenula da je Ruzvelt proitao Ajntajnovo upozorenje.I dron moe da pobegne iz pandorine kutije ako je neko zlonamerno otvori. Jer, ubica vie nee morati da ubija. Uinie to dron pod njegovom komandom, smatra profesor Milai i zakljuuje: Ko e da odgovara za zloin, kompleksno je pitanje, a odgovor nepoznat.Branka Jaki-----------------------------------------Gugl eli robotaTehnologija ima dva lica, ono koje ljudski rod odrava na putu progresa i ono koje ga vodi ka samodestrukciji. To je primenljivo i na tehnologiju maina koje misle, ukazuje profesor Petrovi, a onda iri problem vetake inteligencije. Internet moemo da posmatramo i kao jednu od evolutivnih faza razvoja tehnologije. Nesumnjivo, njegov uticaj na nau civilizaciju je enorman. Takoe, ne i sasvim predvidiv. Gugl je u decembru za 400 miliona funti kupio malu start-ap kompaniju iz Londona, Dip majnd, iji su osnivai tri mlada istraivaa koji su svoje doktorate stekli na uvenom vajcarskom univerzitetu ETH. Revolucionarna ideja Neural Turing Machine, za izgradnju maine koja misli, privukla je panju Gugla.objavljeno: 15.02.2015