21
ИЗБОРНОМ ВЕЋУ БИОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ На X редовној седници Изборног већа Биолошког факултета Универзитета у Београду, одржаној 08.09.2017. године, покренут је поступак за избор Јована Пешовића, мастер биолога, у научно звање истраживач сарадник. За чланове Комисије за оцену испуњености услова Јована Пешовића за избор у научно звање истраживач сарадник одређени су: др Душанка Савић-Павићевић, ванредни професор Универзитета у Београду-Биолошког факултета, др Горан Брајушковић, ванредни професор Универзитета у Београду-Биолошког факултета и др Видосава Ракочевић-Стојановић, редовни професор Универзитета у Београду-Медицинског факултета. На основу биографије и библиографије кандидата, као и непосредног увида у целокупни рад, Изборном већу Биолошког факултета Универзитета у Београду подносимо И З В Е Ш Т А Ј 1. БИОГРАФСКИ ПОДАЦИ Јован Пешовић рођен је 28.09.1989. године у Бијељини, Република Српска, БиХ. Основну школу и гимназију завршио је у Будви, Црна Гора. Школске 2008/09. године уписао је Биолошки факултет Универзитета у Београду, студијска група Биологија, смер Молекуларна биологија и физиологија. Студије је завршио са просечном оценом 9,94. Добитник је Награде „Студент генерације“ Биолошког факултета за школску 2011/12. годину коју додељује Универзитет у Београду. Школске 2012/13. године уписао је мастер студије на Биолошком факултету Универзитета у Београду, модул Хумана молекуларна биологија и 2013. године одбранио мастер рад под називом: „Повезаност мутација у гену за дистрофин са когнитивним поремећајима код болесника са Дишеновом мишићном дистрофијом“. Добитник је Награде Фондације

NAUČNOM VEĆU INSTITUTA ZA BIOLOŠKA … · Web viewгенома као дијагностички и прогностички параметар хуманих болести“

Embed Size (px)

Citation preview

Page 1: NAUČNOM VEĆU INSTITUTA ZA BIOLOŠKA … · Web viewгенома као дијагностички и прогностички параметар хуманих болести“

ИЗБОРНОМ ВЕЋУБИОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

На X редовној седници Изборног већа Биолошког факултета Универзитета у Београду, одржаној 08.09.2017. године, покренут је поступак за избор Јована Пешовића, мастер биолога, у научно звање истраживач сарадник.

За чланове Комисије за оцену испуњености услова Јована Пешовића за избор у научно звање истраживач сарадник одређени су: др Душанка Савић-Павићевић, ванредни професор Универзитета у Београду-Биолошког факултета, др Горан Брајушковић, ванредни професор Универзитета у Београду-Биолошког факултета и др Видосава Ракочевић-Стојановић, редовни професор Универзитета у Београду-Медицинског факултета.

На основу биографије и библиографије кандидата, као и непосредног увида у целокупни рад, Изборном већу Биолошког факултета Универзитета у Београду подносимо

И З В Е Ш Т А Ј

1. БИОГРАФСКИ ПОДАЦИ

Јован Пешовић рођен је 28.09.1989. године у Бијељини, Република Српска, БиХ. Основну школу и гимназију завршио је у Будви, Црна Гора. Школске 2008/09. године уписао је Биолошки факултет Универзитета у Београду, студијска група Биологија, смер Молекуларна биологија и физиологија. Студије је завршио са просечном оценом 9,94. Добитник је Награде „Студент генерације“ Биолошког факултета за школску 2011/12. годину коју додељује Универзитет у Београду. Школске 2012/13. године уписао је мастер студије на Биолошком факултету Универзитета у Београду, модул Хумана молекуларна биологија и 2013. године одбранио мастер рад под називом: „Повезаност мутација у гену за дистрофин са когнитивним поремећајима код болесника са Дишеновом мишићном дистрофијом“. Добитник је Награде Фондације „Горан Љубијанкић“ за најбољи мастер рад из области молекуларне биологије који је урађен у институтима или на универзитетима у Србији и одбрањен у току 2013. године. Школске 2013/14. године уписао је докторске студије на Биолошком факултету Универзитета у Београду, модул Молекуларна биологија еукариота у оквиру студијског програма Молекуларна биологија. Експериментални део своје докторске тезе реализује у Центру за хуману молекуларну генетику под менторством проф. др Душанке Савић Павићевић.

Од 01. новембра 2013. године до 31. јануара 2015. године био је ангажован као истраживач приправник, a од тада до данас као истраживач сарадник на Биолошком факултету Универзитета у Београду у оквиру пројекта Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије под називом „Анализа промена у структури

Page 2: NAUČNOM VEĆU INSTITUTA ZA BIOLOŠKA … · Web viewгенома као дијагностички и прогностички параметар хуманих болести“

генома као дијагностички и прогностички параметар хуманих болести“ (ОИ173016), којим је руководила проф. др Душанка Савић-Павићевић.

Од школске 2013/2014. као студент докторанд ангажован је на извођењу практичне наставе у оквиру курса Основи молекуларне биологије који организује Катедра за биохемију и молекуларну биологију Биолошког факултета у Београду, а такође учествује и у извођењу наставе на предмету Увод у молекуларну дијагностику хуманих болести на мастер студијама. Био је члан испитне комисије за одбрану два мастер рада.

Од новембра 2013. године ангажован је као стручни сарадник за област медицинске дијагностике наследних болести и област утврђивања очинства у Центру за хуману молекуларну генетику на Биолошком факултету Универзитета у Београду.

Јован Пешовић је члан Српског друштва за молекуларну биологију, Српске мреже за неуромишићне болести, Друштва генетичара Србије, Друштва за неуронауке Србије, Српског биолошког друштва, Европске федерације друштава за неуронауке и Европског друштва за хуману генетику. Такође, учествовао је на Другом регионалном фестивалу науке, образовања и уметности – НОУ ФЕСТ 2014.

Аутор је или коаутор укупно 13 библиографских јединица, од којих је 10 категорије М20 (5 М21, 3 M22 и 2 М23) који су 17 пута цитирани у часописима са SCI листе.

2. ИСТРАЖИВАЧКО ИСКУСТВО

Област истраживања Јована Пешовића је хумана молекуларна генетика, а његов научно-истраживачки рад усмерен је превасходно ка молекуларно-генетичкој основи наследних неуромишићних болести, пре свега миотоничних дистрофија и Дишенове мишићне дистрофије. Миотонична дистрофија тип 1 (ДМ1) је узрокована експанзијама CTG поновака у гену DMPK и представља једну од фенотипски најваријабилнијих наследних болести. У оквиру своје докторске тезе Јован се бави испитивањем утицаја варијантних поновака на мејотичку и митотичку нестабилност DMPK експанзија и, последично, њиховог утицаја на генетичку антиципацију и клиничку презентацију ДМ1. Део резултата из тезе представио је на IDMC-10 (International Myotonic Dystrophy Consortium Meeting), који се одржао у Паризу, Француска од 8. до 12. јуна 2015. године. Истовремено, Јован је укључен у молекуларно-генетичку карактеризацију болесника са миотоничном дистрофијом тип 2. На конференцији Genomics of Rare Diseases (Serbodisinn and 2014 Golden Helix Symposium) његов постер под називом „PCR based Southern blot method for detection of expansions associated with myotonic dystrophy type 2” освојио је прву награду. Добитник је гранта за младе истраживаче за одлазак на IDMC-11 (International Myotonic Dystrophy Consortium Meeting) који се одржао у Сан Франциску, САД од 5. до 9. септембра 2017. године на којем је имао усмену пезентацију рада „The origin and historical route of myotonic dystrophy type 2 mutation

2

Page 3: NAUČNOM VEĆU INSTITUTA ZA BIOLOŠKA … · Web viewгенома као дијагностички и прогностички параметар хуманих болести“

across Europe”.

Јован Пешовић је учесник следећих научних пројеката:

1. 2016-2017. године - „Едитовање серотонинског рецептора 2C и експресија SNORD115 у мишјим моделима под измењеним срединским условима“, руководиоци проф. др Душанка Савић-Павићевић и доц. др Томаж Браткович, билатерални пројекат са Словенијом;

2. 2014-2015. године - „Механизам патогенезе умножених поновака у гену C9orf72 кoд амиотрофичне латералне склерозе и фронтотемпоралне дегенерације“, руководиоци проф. др Павле Анђус и проф. др Борис Рогељ, билатерални пројекат са Словенијом;

3. 2014-2015. године - „Towards molecular and genomic markers in amyotrophic lateral sclerosis“, руководиоци проф. др Павле Анђус и проф. др Фабрицио Микети, билатерални пројекат са Италијом;

4. 2013-2017. године - „Networking towards clinical application of antisense-mediated exon skipping“, руководилац проф. др Анемике Артсма-Рус, COST акција BM1207

5. Од новембра 2013. године - „Анализа промена у структури генома као дијагностички и прогностички параметар хуманих болести“, руководилац проф. др Душанка Савић-Павићевић (ОИ 173016, Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије).

3. ПРЕГЛЕД СТРУЧНОГ И НАУЧНО-ИСТРАЖИВАЧКОГ РАДА

3.1. Библиографија

3.1.1. Радови у врхунским међународним часописима - M21

1. Pešović J , Perić S, Brkušanin M, Brajušković G, Rakočević-Stojanović V, Savić-Pavićević D. Molecular genetic and clinical characterization of myotonic dystrophy type 1 patients carrying variant repeats within DMPK expansions. Neurogenetics.

DOI: 10.1007/s10048-017-0523-7Clinical Neurology 49/193 (2015); Genetics & Heredity 51/166 (2015)IF2015 3,426

2. Rakocevic Stojanovic V, Peric S, Pesovic J, Sencanic I, Bozic M, Svikovic S, Brkusanin M, Savic-Pavicevic D. Genetic testing of individuals with presenile cataract identifies patients with myotonic dystrophy type 2. Eur J Neurol.

DOI: 10.1111/ene.13401Neurosciences 66/258; Clinical Neurology 40/194 (2016)

3

Page 4: NAUČNOM VEĆU INSTITUTA ZA BIOLOŠKA … · Web viewгенома као дијагностички и прогностички параметар хуманих болести“

IF2016 3,988

3. Peric S, Maksimovic R, Banko B, Durdic M, Bjelica B, Bozovic I, Balcik Y, Pesovic J, Savic-Pavicevic D, Rakocevic-Stojanovic V. Magnetic resonance imaging of leg muscles in patients with myotonic dystrophies. J Neurol. 2017.

DOI: 10.1007/s00415-017-8574-0Clinical Neurology 51/193 (2015)IF2015 3,408

4. Radovanović S, Perić S, Savić-Pavićević D, Dobričić V, Pešović J, Kostić V, Rakočević-Stojanović V. Comparison of temporal and stride characteristics in myotonic dystrophies type 1 and 2 during dual-task walking. Gait & Posture. 2016;44:194-9.

DOI: 10.1016/j.gaitpost.2015.12.020  Sport Sciences 12/81(2014)IF2014 2,752

пре избора у звање истраживач-сарадник

5. Peric S, Mandic-Stojmenovic G, Stefanova E, Savic Pavicevic D, Pesovic J, Ilic V, Dobricic V, Basta I, Lavrnic D, Rakocevic-Stojanovic V. Frontostriatal dysexecutive syndrome: a core cognitive feature of myotonic dystrophy type 2. J Neurol. 2015;262(1):142-8.

DOI: 10.1007/s00415-014-7545-yClinical Neurology 37/193 (2013)IF2013 3,841

3.1.2. Радови у истакнутим међународним часописима - M22

6. Rakocevic Stojanovic V, Peric S, Paunic T, Pesovic J, Vujnic M, Peric M, Nikolic A, Lavrnic D, Savic Pavicevic D. Quality of life in patients with myotonic dystrophy type 2. J Neurol Sci. 2016;365:158-61.

DOI: 10.1016/j.jns.2016.04.018 Clinical Neurology 82/192 (2014)IF2014 2,474

7. Rakocevic-Stojanovic V, Peric S, Savic-Pavicevic D, Pesovic J, Mesaros S, Lavrnic D, Jovanovic Z, Pavlovic A. Brain sonography insight into the midbrain in myotonic dystrophy type 2. Muscle Nerve. 2016;53(5):700-4.

DOI: 10.1002/mus.24927 Neurosciences 128/256 (2015) IF2015 2,713

4

Page 5: NAUČNOM VEĆU INSTITUTA ZA BIOLOŠKA … · Web viewгенома као дијагностички и прогностички параметар хуманих болести“

8. Brkušanin M, Kosać A, Jovanović V, Pešović J, Brajušković G, Dimitrijević N,Todorović S, Romac S, Milić Rašić V, Savić-Pavićević D. Joint effect of the SMN2 and SERF1A genes on childhood-onset types of spinal muscular atrophy in Serbian patients. J Hum Genet. 2015;60(11):723-8.

DOI: 10.1038/jhg.2015.104Genetics & Heredity 84/165 (2015)IF2015 2,487

3.1.3. Радови у међународним часописима - M23

9. Peric S, Rakocevic Stojanovic V, Mandic Stojmenovic G, Ilic V, Kovacevic M, Parojcic A, Pesovic J, Mijajlovic M, Savic-Pavicevic D, Meola G. Clusters of cognitive impairment among different phenotypes of myotonic dystrophy type 1 and type 2. Neurol Sci. 2017;38(3):415-423.

DOI: 10.1007/s10072-016-2778-4Neurosciences 189/256, Clinical neurology 127/193 (2015)IF2015 1,783

10. Milic Rasic V, Vojinovic D, Pesovic J, Mijalkovic G, Lukic V, Mladenovic J, Kosac A, Novakovic I, Maksimovic N, Romac S, Todorovic S, Savic Pavicevic D. Intellectual ability in the duchenne muscular dystrophy and dystrophin gene mutation location. Balkan J Med Genet. 2015;17(2):25-35.

DOI: 10.2478/bjmg-2014-0071  Genetics & Heredity 159/167 (2014)IF2014 0,500

3.1.4. Радови у међународним часописима без категорије индексирани у бази PubMed

11. Paunic T, Peric S, Parojcic A, Savic-Pavicevic D, Vujnic M, Pesovic J, Basta I, Lavrnic D, Rakocevic-Stojanovic V. Personality traits in patients with myotonic dystrophy type 2. Acta Myol. 2017;36(1):14-18.

PMID: 28690389

12. Rakocevic-Stojanovic V, Peric S, Dujmovic I, Drulovic J, Pesovic J, Savic-Pavicevic D. Neuromyelitis Optica in a Patient from Family with both Myotonic Dystrophy Type 1 and 2. J Neuromuscul Dis. 2017; 4(1):89-92.

DOI:10.3233/JND-160192PMID: 28106565

5

Page 6: NAUČNOM VEĆU INSTITUTA ZA BIOLOŠKA … · Web viewгенома као дијагностички и прогностички параметар хуманих болести“

3.1.5. Саопштењa са међународних скупова штампана у изводу - M34

13. Pešović J , Brkušanin M, Perić S, Radvanszky J, Maširević S, Kovčić V, Musova Z, Stehlikova K, Leonardis L, Kekou K, Jovanović V, Mazanec R, Brajušković Goran, Ranum LP, Rakočević-Stojanović V and Savić-Pavićević D.The Origin and Historical Route of Myotonic Dystrophy Type 2 Mutation Across Europe. In: Book of Apstracts of Internation Myotonic Dystrophy Consortium Meeting (IDMC-11); September 05-09 2017; San Francisco, California, USA. p. 38, S1-03.

14. Pešović J , Rakočević-Stojanović V, Perić S, Senćanić I, Božić M, Brkušanin M, Savić-Pavićević D. Higher Frequency of Myotonic Dystrophy Type 2 than Type 1 Among Patients with Presenile Cataracts. In: Book of Apstracts of Internation Myotonic Dystrophy Consortium Meeting (IDMC-11); September 05-09 2017; San Francisco, California, USA. p. 143, P-062.

15. Vujnic M, Peric S, Damjanovic D, Pesovic J, Savic-Pavicevic D, Bucma T, Rakocevic-Stojanovic V. Metabolic Syndrome and Brain White Matter Hyperintensities in Myotonic Dystrophies. In: Book of Apstracts of Internation Myotonic Dystrophy Consortium Meeting (IDMC-11); September 05-09 2017; San Francisco, California, USA. p. 168, P-087.

16. Peric S, Maksimovic R, Banko B, Durdic M, Bjelica B, Bozovic I, Balcik Y, Pesovic J, Savic-Pavicevic D, Rakocevic-Stojanovic V. Magnetic Resonance Imaging of Leg Muscles in Patients with Myotonic Dystrophies. In: Book of Apstracts of Internation Myotonic Dystrophy Consortium Meeting (IDMC-11); September 05-09 2017; San Francisco, California, USA. p. 235, P-154.

17. Peric SZ, Pesovic J, Basta I, Kacar A, Nikolic A, Peric M, Marjanovic I, Stevic Z, Lavrnic D, Savic-Pavicevic D, Rakocevic-Stojanovic V. Myotonic dystrophy type 2-data from the Serbian Registry. Eur J Neurol, Vol 24:582, Suppl 1. 3rd Congress of the European-Academy-of-Neurology, Amsterdam, NETHERLANDS, Jun 2017.

18. Brkušanin M, Kosać A, Jovanović V, Pešović J, Brajušković G, Rašić Milić V, Savić-Pavićević D. SMN2 gene copy number and promoter methylation as disease modifiers of childhood-onset spinal muscular atrophy. Book of abstracts:86. ENCALS Meeting 2017, Ljubljana, Slovenia, May 18-20.

19. Rakočević Stojanović VM, Perić S, Ilić V, Parojčić A, Pešović J, Savić-Pavićević D, Brajković L. 18F-FDG-PET Study in patients with myotonic dystrophy type 1 and 2. Journal of Neuromuscular Diseases, 2016, vol. 3, no. s1, p. S167. 14th International Congress on Neuromuscular Diseases. Toronto, Canada, 2016, July, 5-9.

20. Perić S, Mandić-Stojmenović G, Ilić V, Kovačević M, Parojčić A, Dobričić V, Pešović J, Novaković I, Savić-Pavićević D, Rakočević-Stojanović V (2016). Clusters of cognitive impairment among different forms of myotonic dystrophies. 2nd Congress of the European Academy of Neurology. Copenhagen, Denmark, May, 28-31, European Journal of Neurology 23 (Suppl 1): 573, P22128.

21. Vujnić M, Perić S, Paunić T, Pešović J, Perić M, Lavrnić D, Savić-Pavićević D, Rakočević Stojanović V. (2016). Myotonic dystrophy type 2 significantly affects quality of life. 2nd Congress of the European Academy of Neurology. Copenhagen, Denmark, May, 28-31, European Journal of Neurology 23(Suppl 1): 863, P32167.

6

Page 7: NAUČNOM VEĆU INSTITUTA ZA BIOLOŠKA … · Web viewгенома као дијагностички и прогностички параметар хуманих болести“

22. Rakocevic-Stojanovic V, Peric S, Savic-Pavicevic D, Pesovic J, Lavrnic D, Jovanovic Z, Pavlovic A. Neuromuscular Disorders - Brain sonography insight into the midbrain and basal ganglia in myotonic dystrophy type 2. Journal of the Neurological Sciences. Volume 357, Supplement 1, 15 October 2015, p. e343. doi:10.1016/j.jns.2015.08.1217

23. Brkušanin M, Kosać A, Jovanović V, Pešović J, Brajušković G, Dimitrijević N, Todorović S, Romac S, Milic Rašić V, Savić Pavićević D. Joint effect of the SMN2 and SERF1A genes on early-onset Serbian spinal muscular atrophy patients. Book of abstracts: 38-9. 11th Balkan Congress of Human Genetics. Belgrade, Serbia, 2015, September, 17-20.

24. Pešović J , Rakočević Stojanović V, Perić S, Brkušanin M, Brajušković G, Romac S, Savić Pavićević D. Variant repeats in DM1 patients might be associated with milder clinical presentation. Programme & Abstracts: 102. IDMC-10. International Myotonic Dystrophy Consortium Meeting. Paris, France, 2015, June 8-12.

25. Kovčić V, Perić S, Pešović J, Brkušanin M, Brajušković G, Romac S, Ranum L, Rakočevič Stojanović V, Savić Pavićević D. European founder haplotypes in Serbian patients with myotonic dystrophy type 2. Programme & Abstracts: 105. IDMC-10. International Myotonic Dystrophy Consortium Meeting. Paris, France, 2015, June 8-12.

26. Rakočević-Stojanović V, Perić S, Pešović J, Dujmović Basuroski I, Jovanović D, Nikolić A, Savić Pavićević D. Neuromyelitis optica in family with both myotonic dzstrophy type 1 and type 2 mutations. Program and Abstracts:147.10th International Myotonic Dystrophy Consortium Meeting (IDMC), Paris, France, 2015, June 8-12.

27. Rakočević-Stojanović V, Perić S, Pešović J, Dobričić V, Basta I, Nikolić A, Lavrnić D, Radovanović S. Gait pattern differences in DM1 and DM2 patients during dual task walking. Program and Abstracts:148.10th International Myotonic Dystrophy Consortium Meeting (IDMC), Paris, France, 2015, June 8-12.

28. Brkušanin M, Kosać A, Jovanović V, Pešović J, Brajušković G, Dimitrijević N, Romac S, Milić Rašić V, Savić Pavićević D. Correlation of copy number of the SMN2, SERF1A and NAIP genes with severity of spinal muscular atrophy in Serbian patients. European Journal of Human Genetics 2015; 23(Suppl 1):471. European Conference of Human Genetics 2015, Glasgow, Scotland, UK, 2015, June, 6-9.

29. Pesovic J , Rakocevic Stojanovic V, Peric S, Brajuskovic G, Romac S , Savic Pavicevic D. Variant repeats as genetic modifiers of DM1 – a case report. SNC15 Book of Abstracts:67. SiNAPSA Neuroscience Conference'15 (SNC'15), Ljubljana, Slovenija, 2015, May 15-17.

30. Pesovic J , Peric S, Brkusanin M, Mandic M, Brajuskovic G, Romac S, Rakocevic-Stojanovic V, Savic Pavicevic D. PCR based Southern blot method for detection of expansions associated with myotonic dystrophy type 2. Symposium Genomics of Rare Diseases Serbordisinn & 2014 Golden Helix Symposium. Belgrade, Serbia, 2014, October 31-November 1.

пре избора у звање истраживач-сарадник

31. Kojić S, Milić Rašić V, Mladenović J, Kosac A, Vojinović D, Nikodinović Glumac J, Rakočević Stojanović V, Lavrnić D, Stević Z, Basta I, Marjanović I, Perić S, Nikolić A, Novaković I, Milenković S, Brkušanin M, Pešović J, Savić Pavićević D, Romac S,

7

Page 8: NAUČNOM VEĆU INSTITUTA ZA BIOLOŠKA … · Web viewгенома као дијагностички и прогностички параметар хуманих болести“

Radojković D, Nestorović A, Jasnić-Savović J. Diagnosis of neuromuscular diseases in Serbia and launch of Serbian Neuromuscular Disease Network NMD-SERBNET. Program and Abstracts:49. Symposium Genomics of Rare Diseases Serbordisinn & 2014 Golden Helix Symposium. Belgrade, Serbia, 2014, October 31-November 1.

32. Perić S, Stefanova E, Savić Pavićević D, Dobričić V, Ralić V, Pešović J, Novaković I, Rakočević Stojanović V. Executive function and visual memory computerized testing in myotonic dystrophies. Journal of Neuromuscular Diseases 2014; 1(Suppl 1):S147-8. 13th International Congress on Neuromuscular Diseases (ICNMD XIII). Nice, France, 2014, July 5-10.

33. Rakočević Stojanović V, Perić S, Savić Pavićević D, Pešović J, Pavlović A. Transcranial sonography in patients with myotonic dystrophy type 2. Journal of Neuromuscular Diseases 2014; 1(Suppl 1):S148. 13th International Congress on Neuromuscular Diseases (ICNMD XIII). Nice, France, 2014, July 5-10.

34. Perić M, Perić S, Dobričić V, Savić Pavićević D, Ralić V, Pešović J, Novaković I, Rakočević Stojanović V. Assessment of pain in myotonic dystrophies. Journal of Neuromuscular Diseases 2014; 1(Suppl 1):S148-9. 13th International Congress on Neuromuscular Diseases (ICNMD XIII). Nice, France, 2014, July 5-10.

35. Perić S, Savić Pavićević D, Pešović J, Nikolić A, Kacar A, Perić M, Marjanović I, Lavrnić D, Rakočević Stojanović V. Phenotypic variability of myotonic dystrophy type 2. European Journal of Neurology 2014; 21(Suppl 1):527. Joint Congress of European Neurology. Istanbul, Turkey, 2014, May 31-June 3.

36. Vojinovic D, Pesovic J, Savic-Pavicevic D, Milic-Rasic V, Mijalkovic G, Lukic V, Mladenovic J, Maksimovic N, Todorovic S. Intellectual ability in Duchenne muscular dystrophy and dystrophin gene mutation location. European Journal of Neurology 2014; 21(Suppl 1):255. Joint Congress of European Neurology. Istanbul, Turkey, 2014, May 31- June 3.

37. Perić S, Savić Pavićević D, Pešović J, Nikolić A, Basta I, Lavrnić D, Rakočević Stojanović V. Clinical findings in myotonic dystrophy type 1 vs. type 2 – a comparative study. Acta Clin Croat 2014; 53(Suppl 1):96. 54th International Neuropsychiatric Pula Congress. Pula, Croatia, 2014, June 18-21.

3.1.6. Радови у часопису националног значаја – M52

38. Milić Rašić V, Rakočević Stojanović V, Novaković I, Milenković S, Savić Pavićević D, Radojković D, Mladenović J, Kosać A, Nikodinović Glumac J, Perić S, Brkušanin M, Pešović J, Nestorović A, Jasnić-Savović J, Kojić S. NMD SerbNet – integrativni pristup u dijagnostici neuromišićnih bolesti u Srbiji. Materia Medica. 2014;30(4):1226-33.

3.1.7. Саопштењa са скупова домаћег значаја штампана у изводу – M64

39. Pešović J , Perić S, Brkušanin M, Brajušković G, Rakočević-Stojanović V, Savić-Pavićević D. Molecular genetic characterization of myotonic dystrophy type 1 patients carrying variant repeats within DMPK expansions. In: Book of Abstracts. The First

8

Page 9: NAUČNOM VEĆU INSTITUTA ZA BIOLOŠKA … · Web viewгенома као дијагностички и прогностички параметар хуманих болести“

Congres of Molecular Biologists of Serbia (CoMBoS); 2017, September 20-22; Belgrade, Serbia. p. 101.

40. Savić-Pavićević D, Pešović J, Brkušanin M, Perić S, Radvansky J, Maširević S, Kovčić V, Zuzana Musova, Stehlikova K, Leonardis L, Kekou K, Jovanović V, Mayanec R, Ranum LP, Brajušković G, Rakočević Stojanović V. The origin and historical route of myotonic dystrophy type 2 mutation across Europe. In: Book of Abstracts. The First Congres of Molecular Biologists of Serbia (CoMBoS); 2017, September 20-22; Belgrade, Serbia. p. 11.

41. Brkušanin M, Kosać A, Jovanović V, Pešović J, Brajušković G, Milić Rašić V, Savić-Pavićević D. Synergistic influence of the SMN2 and SERF1A gene copy number on childhood-onset spinal muscular atrophy. In: Book of Abstracts. The First Congres of Molecular Biologists of Serbia (CoMBoS); 2017, September 20-22; Belgrade, Serbia. p.112.

42. Rakočević Stojanović V, Perić S, Pešović J, Dujmović Bašuroski I, Nikolić A, Basta I, Savić Pavićević D, Drulović J, Lavrnić D. Udruženost Devic-ove bolesti i miotoniĉnih distrofija (DM) tip 1 i tip 2 - prikaz porodice. X/XVI Kongres neurologa Srbije sa međunarodnim učešćem. Novi Sad, Srbija, 22-24 oktobar 2015. Knjiga apstrakata P27.

43. Perić S, Pavlović A, Savić Pavićević D, Pešović J, Lavrnić D, Jovanović Z, Rakočević Stojanović V. Ultrasonografija moždanog parenhima kod bolesnika sa miotoniĉnom distrofijom tipa 2. X/XVI Kongres neurologa Srbije sa međunarodnim učešćem. Novi Sad, Srbija, 22-24 oktobar 2015. Knjiga apstrakata P30.

44. Radovanović S, Perić S, Savić-Pavićević D, Dobričić V, Pešović J, Kostić V, Rakočević Stojanović V. Praćenje karakteristika hoda kod bolesnika sa miotoniĉnom distrofijom tipa 1 i 2. X/XVI Kongres neurologa Srbije sa međunarodnim učešćem. Novi Sad, Srbija, 22-24 oktobar 2015. Knjiga apstrakata P32.

45. Brkušanin M, Kosać A, Brajušković G, Pešović J, Romac S, Milić Rašić V, Savić Pavićević D. Unapređenje genetičke dijagnostike spinalne mišićne atrofije primenom metode multipleks amplifikacije ligiranih proba. X/XVI Kongres neurologa Srbije sa međunarodnim učešćem. Novi Sad, 22-24 oktobar 2015.

46. Brkušanin M, Milić Rašić V, Rakočević Stojanović V, Savić Pavićević D, Novaković I, Perić S, Mladenović J, Kosać A, Nikodinović Glumac J, Dobričić V, Milenković S, Pešović J, Radojković D, Nestorović A, Jasnić-Savović J, Kojić S. Mreža za neuromišićne bolesti Srbije (NMD-SerbNet). X/XVI Kongres neurologa Srbije sa međunarodnim učešćem. Novi Sad, 22-24 oktobar 2015.

47. Kovčić V, Rakočević-Stojanović V, Perić S, Pešović J, Brkušanin M, Ranum LPW, Brajušković G, Romac S, Savić Pavićević D. Pacijenti sa miotoničnom distrofijom tip 2 iz Srbije nose evropske osnivačke haplotipove. X/XVI Kongres neurologa Srbije sa međunarodnim učešćem. Novi Sad, 22-24 oktobar 2015.

48. Pešović J , Rakočević-Stojanović V, Perić S, Brkušanin M, Brajušković G, Romac S, Savić Pavićević D. Varijantni ponovci kao mogući genetički modifikatori DM1. X/XVI Kongres neurologa Srbije sa međunarodnim učešćem. Novi Sad, 22-24 oktobar 2015.

пре избора у звање истраживач-сарадник

9

Page 10: NAUČNOM VEĆU INSTITUTA ZA BIOLOŠKA … · Web viewгенома као дијагностички и прогностички параметар хуманих болести“

49. Pešović J , Brkušanin M, Nikolić Z, Karanović J, Brajušković G, Romac S, Savić Pavićević D. Repeat-primed PCR in diagnostic testing of repeat expansion diseases. Book of abstracts:232. V Congress of the Serbian Genetic Society. Kladovo (Belgrade). 28. septembra – 2. oktobra 2014.

50. Brkušanin M, Kosać A, Pešović J, Brajušković G, Romac S, Milić Rašić V, Savić Pavićević D. Association of SMN2 gene copy number with clinical types of spinal muscular atrophy (SMA) in Serbian patients. Book of abstracts:78. V Congress of the Serbian Genetic Society. Kladovo (Belgrade). 28. septembra – 2. oktobra 2014.

51. Pešović J , Vojinović D, Maksimović N, Brajušković G, Romac S, Novaković I, Milič Rašić V, Savić Pavićević D. Analiza rearanžmana u genu za distrofin primenom metode multipleks amplifikacije ligiranih proba. Zbornik sažetaka: 137. IX/XV Kongres neurologa Srbije sa međunarodnim učešćem. Beograd, 14-16. novembar 2013.

52. Vojinović D, Milić Rašić V, Savić Pavićević D, Pešović J, Maksimović N, Lukić V, Mijalković G, Mladenović J, Todorović S. Lokalizacija mutacije u genu za distrofin i intelektualno funkcionisanje u mišićnoj distrofiji Dišenovog tipa. Zbornik sažetaka: 85. IX/XV Kongres neurologa Srbije sa međunarodnim učešćem. Beograd, 14-16. novembar 2013.

3.2. Приказ радова

У рад бр. 1 генетички су окарактерисани и клинички детаљно описани ДМ1 пацијенти са варијантним поновцима. У раду бр. 2 прдстваљен је скрининг болесника са пресенилним катарактама на присуство мутација повезаних са миотоничним дистрофијама. У радовима бр. 4, 5, 6, 7, 9 и 11 описани су различити клинички аспекти пацијената са миотоничном дистрофијом тип 1 и тип 2 (когнитивни статус, особине хода, статус мишића ногу, итд.), као и особине личности и квалитет живота код пацијената са миотоничном дистрофијом тип 2. У раду бр. 12 приказан је случај породице у којој косегрегирају мутације повезане са миотоничном дистрофијом туп 1 и тип 2. У раду бр. 8 испитан је утицај броја копија већег броја гена (SMN2, SERF1A, NAIP) и њихових структурних реаранжмана као могућих генетичких модификатора дечијих типова спиналне мишићне атрофије, док је у раду бр. 10 испитана корелација интелектуалног нарушења и позиције мутације у гену за дистрофин код болесника са Дишеновом мишићном дистрофијом.

3.3. Цитираност

Рад Peric S, et al. Frontostriatal dysexecutive syndrome: a core cognitive feature of myotonic dystrophy type 2. J Neurol. 2015;262(1):142-8 цитирају:

1. Meola G, Biasini F, Valaperta R, Costa E, Cardani R. Biomolecular diagnosis of myotonic dystrophy type 2: a challenging approach. J Neurol. 2017. doi: 10.1007/s00415-017-8504-1. (M21; IF2015 3,408)

10

Page 11: NAUČNOM VEĆU INSTITUTA ZA BIOLOŠKA … · Web viewгенома као дијагностички и прогностички параметар хуманих болести“

2. Peric S, Brajkovic L, Belanovic B, Ilic V, Salak-Djokic B, Basta I, Rakocevic Stojanovic V. Brain positron emission tomography in patients with myotonic dystrophy type 1 and type 2. J Neurol Sci. 2017;378:187-192. (M22; IF2015 2,126)

3. Meola G, Cardani R. Myotonic dystrophy type 2 and modifier genes: an update on clinical and pathomolecular aspects. Neurol Sci. 2017. doi:10.1007/s10072-016-2805-5. (M23; IF2015 1,783)

4. Bosco G, Diamanti S, Meola G; DM-CNS Group. Workshop Report: consensus on biomarkers of cerebral involvement in myotonic dystrophy, 2-3 December 2014,Milan, Italy. Neuromuscul Disord. 2015;25(10):813-23. (M22; IF2015 3,107)

5. Bugiardini E, Meola G; DM-CNS Group. Consensus on cerebral involvement in myotonic dystrophy: workshop report: May 24-27, 2013, Ferrere (AT), Italy. Neuromuscul Disord. 2014;24(5):445-52. (M22; IF2014 2,638)

6. Schneider-Gold C, Bellenberg B, Prehn C, Krogias C, Schneider R, Klein J, Gold R, Lukas C. Cortical and Subcortical Grey and White Matter Atrophy in Myotonic Dystrophies Type 1 and 2 Is Associated with Cognitive Impairment, Depression and Daytime Sleepiness. PLoS One. 2015; 26;10(6):e0130352. (M21; IF2014 3,234)

7. Krudop WA, Pijnenburg YA. Historical Evolution of the Frontal Lobe Syndrome. Psychopathology. 2015;48(4):222-9 (M22; IF2013 1,888)

у међународној докторској тези:8. HELENA REZENDE SILVA MENDONCA. DISTROFIA MIOTONICA TIPO 1:

ESTUDO NEUROPSICOLOGICO E DE RESSONANCIA MAGNETICA CEREBRAL. UNICAMP, Campinas, Brazil. 2015.

у часописима без ИФ индиксираним у бази PubMed:9. Hahn C, Salajegheh MK. Myotonic disorders: A review article. Iran J Neurol.

2016;15(1):46-53. 10. Meola G, Cardani R, Lochmüller H. Myotonic Dystrophy Type 2: An Update on

Clinical Aspects, Genetic and Pathomolecular Mechanism. J Neuromuscul Dis. 2015;2(s2):S59-S71.

Рад Rakocevic Stojanovic V, et al. Quality of life in patients with myotonic dystrophy type 2. J Neurol Sci. 2016;365:158-61 цитира:

11. Peric S, Brajkovic L, Belanovic B, Ilic V, Salak-Djokic B, Basta I, Rakocevic Stojanovic V. Brain positron emission tomography in patients with myotonic dystrophy type 1 and type 2. J Neurol Sci. 2017;378:187-192. (M22; IF2015 2,126)

Рад Rakocevic-Stojanovic V, et al. Brain sonography insight into the midbrain in myotonic dystrophy type 2. Muscle Nerve. 2016;53(5):700-4 цитира:

12. Gourdon G, Meola G. Myotonic Dystrophies: State of the Art of New Therapeutic Developments for the CNS. Front Cell Neurosci. 2017;11:101. (M21; IF2015 4,609)

Рад Brkušanin M, et al. Joint effect of the SMN2 and SERF1A genes on childhood-onset types of spinal muscular atrophy in Serbian patients. J Hum Genet. 2015;60(11):723-8 цитирају:

13. Nash LA, Burns JK, Chardon JW, Kothary R, Parks RJ. Spinal Muscular Atrophy: More than a Disease of Motor Neurons? Curr Mol Med. 2016. PMID: 27894243. (M22; IF2015 2,912)

11

Page 12: NAUČNOM VEĆU INSTITUTA ZA BIOLOŠKA … · Web viewгенома као дијагностички и прогностички параметар хуманих болести“

14. Medrano S, Monges S, Gravina LP, Alías L, Mozzoni J, Aráoz HV, Bernal S, Moresco A, Chertkoff L, Tizzano E. Genotype-phenotype correlation of SMN locus genes in spinal muscular atrophy children from Argentina. Eur J Paediatr Neurol. 2016;20(6):910-917. (M22; IF2015 1,923)

15. Burns JK, Kothary R, Parks RJ. Opening the window: The case for carrier and perinatal screening for spinal muscular atrophy. Neuromuscul Disord. 2016;26(9):551-9. (M22; IF2015 3,107)

16. Knežević M, Mladenović J, Kovačević G, Ostojić S, Milin-Lazovića J, Milić-Rašić V. Genotip-fenotip korelacija kod spinalne mišićne atrofije (SMA). Materia medica. 2015;31(3):1337-1344. (M24)

у часопису без ИФ индексираном у бази PubMed:17. Butchbach ME. Copy Number Variations in the Survival Motor Neuron Genes:

Implications for Spinal Muscular Atrophy and Other Neurodegenerative Diseases. Front Mol Biosci. 2016;3:7.

Рад Peric S, et al. Clusters of cognitive impairment among different phenotypes of myotonic dystrophy type 1 and type 2. Neurol Sci. 2017;38(3):415-423 цитирају:

18. Okkersen K, Buskes M, Groenewoud J, Kessels RPC, Knoop H, van Engelen B, Raaphorst J. The cognitive profile of myotonic dystrophy type 1: A systematic review and meta-analysis. Cortex. 2017;95:143-155. doi: 10.1016/j.cortex.2017.08.008. (M21a; IF2016 4.279)

19. Gourdon G, Meola G. Myotonic Dystrophies: State of the Art of New Therapeutic Developments for the CNS. Front Cell Neurosci. 2017;11:101. (M21; IF2015 4,609)

Рад Milic-Rasic V, et al. Intellectual ability in the duchenne muscular dystrophy and dystrophin gene mutation location. Bal J Hum Genet. 2015;17(2):25-35 цитирају:

20. Aragón J, González-Reyes M, Romo-Yáñez J, Vacca O, Aguilar-González G, Rendón A, Vaillend C, Montañez C. Dystrophin Dp71 Isoforms Are Differentially Expressed in the Mouse Brain and Retina: Report of New Alternative Splicing and a Novel Nomenclature for Dp71 Isoforms. Mol Neurobiol. 2017. doi:10.1007/s12035-017-0405-x. (M21; IF2015 5,397)

21. Ricotti V, Spinty S, Roper H, Hughes I, Tejura B, Robinson N, Layton G, Davies K, Muntoni F, Tinsley J. Safety, Tolerability, and Pharmacokinetics of SMT C1100, a 2-Arylbenzoxazole Utrophin Modulator, following Single- and Multiple-Dose Administration to Pediatric Patients with Duchenne Muscular Dystrophy. PLoS One. 2016;11(4):e0152840. (M21; IF2015 3,057)

12

Page 13: NAUČNOM VEĆU INSTITUTA ZA BIOLOŠKA … · Web viewгенома као дијагностички и прогностички параметар хуманих болести“

3.4. Вредности индикатора научне компетентности Јована З. Пешовића

Табеларни приказ научне активности после избора у звање истраживач-сарадник

Категорија Вредност Број СумаМ21 – Рад у врхунском међународном часопису 8 4 32М22 – Рад у истакнутом међународном часопису 5 3 15М23 – Рад у међународном часопису 3 2 6М34 – Саопштење са међународног скупа штампано у изводу 0,5 18 9М52 – Рад у часопису националног значаја 1,5 1 1,5М64 – Саопштење са скупа националног значаја штампано у изводу 0,2 10 2 - – Рад у часопису ван JCR листе 0 2 0Укупно 65,5

Табеларни приказ научне активности пре избора у звање истраживач-сарадник

КатегоријаВредност Број Сума

М21 – Рад у врхунском међународном часопису 8 1 8М34 – Саопштење са међународног скупа штампано у изводу 0,5 7 3,5М64 – Саопштење са скупа националног значаја штампано у изводу 0,2 4 0,8Укупно 12,3

Након избора у звање истраживач-сарадник, Јован Пешовић остварио је 65,5 бода, док укупан број бодова за вредновање научне активности износи 77,8.

3.5. Наставна активност

3.5.1. Учешћа у Комисијама за одбрану мастер рада

1. Владо Ковчић. Анализа хаплотипова код болесника са миотоничном дистрофијом типа 2 из Србије. Мастер рад. Универзитет у Београду-Биолошки факултет, 2015.

Комисија: др Душанка Савић-Павићевић (ментор), др Горан Брајушковић (члан), Јован Пешовић (члан).

пре избора у звање истраживач-сарадник

2. Милош Мандић. Успостављање методе за анализу броја поновака CCTG у гену CNBP. Мастер рад. Универзитет у Београду-Биолошки факултет, 2014.

Комисија: др Душанка Савић-Павићевић (ментор), др Горан Брајушковић (члан), Јован Пешовић (члан).

13

Page 14: NAUČNOM VEĆU INSTITUTA ZA BIOLOŠKA … · Web viewгенома као дијагностички и прогностички параметар хуманих болести“

3.5.2. Учешће у настави

1. Молекуларна генетика хуманих болести, претходно Увод у молекуларну дијагностику хуманих болести. Универзитет у Београду-Биолошки факултет. Мастер академске студије, модул Хумана молекуларна биологија. Школска 2014/2015., 2015/2016. и 2016/2017. година.

2. Основи молекуларне биологије. Универзитет у Београду-Биолошки факултет. Основне академске студије, студијске групе Биологија и Молекуларна биологија и физиологија. Школска 2013/2014., 2014/2015., 2015/2016. и 2016/2017. година.

4. Закључак и предлог комисије

На основу приложене документације и непосредан увид у досадашњи истраживачки рад кандидата, мишљења смо да Јован Пешовић од претходног избора у звање истраживач-сарадник показује константан напредак у свом научном раду, што је резуловало објављивањем већег броја радова категорије М20, као и успешним презентовањем резултата на престижнoj конференцији своје уже научне области (International Myotonic Dystrophy Consortium Meeting). Са задовољством предлажемо Изборном већу Биолошког факултета Универзитета у Београду да поново изабере Јована Пешовића у звање истраживач сарадник.

У Београду, 28. септембар 2017. године

Комисија:

др Душанка Савић-Павићевић, ванредни професорУниверзитет у Београду-Биолошки факултет

др Горан Брајушковић, ванредни професорУниверзитет у Београду-Биолошки факултет

др Видосава Ракочевић Стојановић, редовни професорУниверзитет у Београду-Медицински факултет

14