CON, Osnove pedagogije sa didaktikom

Nastavne metode i tehnikePostoji mnogo nastavnih metoda i tehnika i njihovih klasifikacija. Ovde su opisane samo neke koje su danas aktuelne u nastavi i koje se najee koriste.

MetodDobre straneLoe strane

Brainstorming

Nastavnik uvede pojam/temu ili postavi pitanje i trai brze odgovore ili asocijacije (ono to uenicima prvo padne na pamet).

Odgovore zapisuje na tabli.

Pravila su: bez potpitanja,

objanjenja, diskusija;

ideja je da se iznese to vie

ideja, ma kako aave bile.Stimulie ukljuenje svih.

Dobijaju se podaci koji se dalje mogu uobliavati i koristiti u radu.

Iznose se kreativne ideje, moe da se vidi ta uenici ve znaju i kako razmiljaju o neemu.Mora se raditi brzo, inae postaje dosadno.

Dominiraju najglasniji u grupi.

Dobijeni podaci se moraju analizirati na licu mesta, to je dodatni napor za nastavnika.

Rad u malim grupama

Posle predavanja, uenici se dele u male grupe da razgovaraju o svojim reakcijama, iskustvima i idejama.

Na kraju rada se moe traiti da svaka grupa referie 2-3 kljune ideje/zakljuke do kojih je dola.Omoguava diskusiju o najbitnijim stvarima.

Daje priliku da se razmotri primenjivost nauenog.

Uenici se oseaju sigurnije da iznose ideje nego u velikoj grupi ili pak kada su sami.

Daje vreme za razmiljanje i razmenu izmeu uenika. Moe skrenuti sa putanje-zato je korisno postaviti osobu koja e pomagati grupi ili obilaziti grupe tokom rada.

Moe dugo trajati.

Gubi se tempo ako svaka grupa referie-bolje je primeniti izlobu sa ispisanim posterima na kojima se nalaze saeti izvetaji grupa ili da se usmeno iznese samo jedna najvanija stvar (bez ponavljanja ta su druge grupe ve rekle).

Studija sluaja reavanje problema

Grupa dobija opis neke situacije/problema (stvarne ili prigodne-izmiljene).

Uenici treba da odgovore na pitanja u vezi sa tom situacijom, najee da pronau opcije za reavanje problema.Pokazuje vanost razliitih percepcija i pristupa.

Stavlja u prvi plan primenu nauenog.

Izgrauje svest o individualnim snagama za reavanje problema.Situacija/problem mora da bude verodostojan, aktuelan i relevantan da bi zadobio interesovanje grupe.

Zahteva paljivu pripremu da bi pokrila glavne ciljeve asa.

KonsultacijeSesija fokusirana samo na jednu osobu, pri emu ostali razmatraju sluaj ili problem tog jednog lana grupe.Pomae uenicima da razmiljaju o temama razliitim od onih iz svog okruenja i iskustva.

Stie se uvid u tue probleme i dobija pomo drugih u reavanju svog problema.

Veoma relevantan za stvarni ivot.Potrebna je pomo iskusnog nastavnika da bi se razgovor usmerio i pomoglo uenicima da sami dou do reenja.

Oduzima mnogo vremena.

Zamorno.

Uenici se suvie bave sopstvenim brigama.

Debata

Dva tima zastupaju suprotne stavove o nekom problemu.

Od publike se trai da glasa ili donese odluku o najubedljivijem argumentu.Trai od uenika da dobro razmisle o razlozima za svoje stavove.

Zahteva korienje vetina prezentacije i govornitva.Veina uenika je pasivna.

Zahteva da uenici budu veti u debatama, uglavnom se istiu najdominantnije linosti.

Potrebno je i da je nastavnik vet u njihovom organizovanju i voenju.

Akvarijum (Fishbowl)

Postoje dve grupe: izvoaka i posmatraka.

Izvoai izvode scenu, simulaciju situacije ili diskutuju o nekoj temi, dok ostali imaju posmatraku ulogu (uestvuju neverbalno, pruaju reakcije).

Varijacija: neki od posmatraa postaju izvoai, na znak voditelja.Omoguava da se posmatra i/ili doivi iskustvo kroz igranje uloga.

Razvija socijalne vetine.Velik rizik-potrebna su jasna pravila i dobar koordinator, da se ne bi nanela teta nekom od uenika.

Poeljno je posmatraima dati specijalne zadatke, da bi se izbegla pasivnost.

Igrice i ledolomci

Zabavne igrice koje stvaraju poverenje, razvijaju identitet i samosvest grupe, unose dinamiku i tempo, zagrevaju uenike za aktivnosti koje slede.Podiu nivo energije.

Olakavaju slobodu izraavanja.

ine uenje zabavnim.Neki ih doivljavaju kao trivijalne-treba da imaju odreenu svrhu ili cilj.

Nekad se sa njima pretera pa izgube smisao i atraktivnost.

Izlaganje (predavanje i/ili prezentacija)

Dobro struktuirano predavanje koje dri nastavnik ili uenik/uenici.Iznose se kljune stvari, poeljno na zanimljiv (zabavan) nain.

Lako je kontrolisati trajanje.Moe biti suvoparno ako nema audio-vizuelnih sredstava ili ako predava nije matovit.

Zavisno od toga koliko dugo dri panju publike-ne bi smelo da traje due od 20 minuta.

Igranje uloga

Svaki lan male grupe dobija ulogu koja moe ali i ne mora biti unapred objanjena; a onda ulaze u situaciju gde treba da odigraju svoju ulogu.Dinamino, te svi uivaju.

Omoguava uenicima da doive razne uloge.

Izvlai napetosti i intrige svakodnevnih situacija.Gluma moe biti preterana ili pak slaba, te gubi svrhu uenja.

Moe izmai kontroli.

Preterano istie one lanove grupe koji inae vole da se eksponiraju.

Demonstracija

Prezentacija naina kako se neto radi.Koristi se za uenje specifinih vetina ili tehnika, kao i za prikaz korak-po-korak pristupa.Laka je za dranje panje uenika.

Pokazuje praktinu primenu.

Ukljuuje uenike (ukoliko i oni sami potom primenjuju metod).Zahteva znaajno planiranje i pripremu unapred.

Demonstratori treba da imaju dovoljno materijala za sve da bi i uenici probali metod.

Nije korisna za vee grupe.

Iziskuje davanje povratne informacije o tome kako su uenici sami izveli/ponovili demonstrirani postupak.

Adaptirano iz: Velat, D. i Radi Dudi, R. (2008). Aktivna obuka: prirunik za trenere/ice. Beograd: Dial.