Embed Size (px)
Sedmo predavanje
Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 1
CILJEVI PREDAVANJA
Nastanak zemljišta. Zemljište kao trofazni sistem. Mehanički sastav zemljišta –
tekstura zemljišta. Gustina, poroznost, struktura,
permeabilnost zemljišta. Sastav zemljišta: mineraloški,
organska materija. Profil zemljišta.
ISHODI PREDAVANJA
Na kraju predavanja studentće biti osposobljen da:
objasni i definiše teksturu,sturkturu, poroznost,gustinu i permeabilnostzemljišta
definiše kompletan sastavzemljišta
objasni horizonte zemljišta
Nastanak zemljišta. Zemljište kao trofazni sistem. Mehanički sastav zemljišta –
tekstura zemljišta. Gustina, poroznost, struktura,
permeabilnost zemljišta. Sastav zemljišta: mineraloški,
organska materija. Profil zemljišta.
Na kraju predavanja studentće biti osposobljen da:
objasni i definiše teksturu,sturkturu, poroznost,gustinu i permeabilnostzemljišta
definiše kompletan sastavzemljišta
objasni horizonte zemljišta
Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 2
Raspadanjem stena nastaje rastresita masa litosfere.Ova masa dobija mnoge nove osobine: postaje propustljiva za
vodu i vazduh, povećava se ukupna površina čestica kojezato postaju aktivnije, tako da se i hemijski procesi koji seodvijaju u njoj ubrzavaju.
Stenski materijal se može pretvoriti u zemljište, tek učešćemorganizama, pre svega biljaka.
Raspadanjem stena nastaje rastresita masa litosfere.Ova masa dobija mnoge nove osobine: postaje propustljiva za
vodu i vazduh, povećava se ukupna površina čestica kojezato postaju aktivnije, tako da se i hemijski procesi koji seodvijaju u njoj ubrzavaju.
Stenski materijal se može pretvoriti u zemljište, tek učešćemorganizama, pre svega biljaka.
Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 3
Zemljište je prirodno telo nastalo pod uticajem živihorganizama, a sastoji se od čvrste (minerali i organskamaterija), tečne i gasovite faze.
Na površini se graniči sa vazduhom, vodom i biljnimmaterijalom (koji nije započeo razgradnju). Smatra se daneka površina nije zemljište ukoliko je stalno prekrivenavodom (više od 2.5 m).
Donju granicu, koja razdvaja zemljište od nezemljišta, je teškodefinisati. U cilju klasifikacije, donja granica se arbitrarnopostavlja na 200 cm.
Izvor: Soil Science Society of America
Zemljište je prirodno telo nastalo pod uticajem živihorganizama, a sastoji se od čvrste (minerali i organskamaterija), tečne i gasovite faze.
Na površini se graniči sa vazduhom, vodom i biljnimmaterijalom (koji nije započeo razgradnju). Smatra se daneka površina nije zemljište ukoliko je stalno prekrivenavodom (više od 2.5 m).
Donju granicu, koja razdvaja zemljište od nezemljišta, je teškodefinisati. U cilju klasifikacije, donja granica se arbitrarnopostavlja na 200 cm.
Izvor: Soil Science Society of America
Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 5
Zemljišnirastvor
Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 6
Zemljišnivazduh
Aerisanazona
Čestica zemlje
Higroskopna voda
Vazduh i vodenapara u zemljištu
Vodeni film
drenažna voda
Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 7
Zona podzemnihvoda
Nivo podzemnihvoda
Podzemna voda
Zona kapilarnevode
Zasićena kapilarnavoda
GlinaClay
PrašinaSilt
PesakSand
ŠljunakGravels
sitan grub2 μm 20 μm 200 μm 2 mm
Pesak: lak, dobra drenaža, lako se aeriše. Najvažnije komponentepeska su kvarc i feldspati; relativno su inertni i slab su izvor nutrijenata.Glinovita zemljišta su teška, imaju lošu drenažu i aeraciju.Komponente su: minerali gline, organska materija, primarni minerali ihidratisani oksidi Fe i Al. Velika ukupna površina čestica, učestvuje ujonoizmenjivačkim i/ili adsorpcionim reakcijama.
Adsorptivna sposobnost zemljišta, odnosno, sposobnost zadržavanjanutrijenata je vezana za glinovitu frakciju.
Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 8
Pesak: lak, dobra drenaža, lako se aeriše. Najvažnije komponentepeska su kvarc i feldspati; relativno su inertni i slab su izvor nutrijenata.Glinovita zemljišta su teška, imaju lošu drenažu i aeraciju.Komponente su: minerali gline, organska materija, primarni minerali ihidratisani oksidi Fe i Al. Velika ukupna površina čestica, učestvuje ujonoizmenjivačkim i/ili adsorpcionim reakcijama.
Adsorptivna sposobnost zemljišta, odnosno, sposobnost zadržavanjanutrijenata je vezana za glinovitu frakciju.
Može se videti golim okom. Prilikom uzorkovanja rukom ne zadržava se u ruci.
Prašina Suva: praškasta i daje puderast osećaj - poput brašna. Mokra: mekan i klizav osećaj. Nije lepljiva i nema plastična svojstva. Može se videti lupom ili mikroskopom. Prilikom uzorkovanja rukom stvara prevlaku na ruci, može se
ostrugati sa ruke.
Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 9
Suva: praškasta i daje puderast osećaj - poput brašna. Mokra: mekan i klizav osećaj. Nije lepljiva i nema plastična svojstva. Može se videti lupom ili mikroskopom. Prilikom uzorkovanja rukom stvara prevlaku na ruci, može se
ostrugati sa ruke.
Glina Suva: tvrda. Mokra: Lepljiva, plastični osećaj. Može se videti elektronskim mikroskopom. Prilikom uzorkovanja rukom lepi se za prste.
Predstavlja odnosdisperznih frakcijaizraženih u % u uzorkusuvog zemljišta.
Određuje se na osnovutrokomponentnogdijagrama.
Važno svojstvo jer određujeprimenu zemljišta.
Predstavlja odnosdisperznih frakcijaizraženih u % u uzorkusuvog zemljišta.
Određuje se na osnovutrokomponentnogdijagrama.
Važno svojstvo jer određujeprimenu zemljišta.
Hemija životne sredine I (T. Anđelković)10
Poroznost Permeabilnost Bubrenje-skupljanje Kapacitet
zadržavanja vode Erodabilnost
Poroznost Permeabilnost Bubrenje-skupljanje Kapacitet
zadržavanja vode Erodabilnost
Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 11
Velika količina prašine i gline,što ih čini “blatnjavim” kadasu mokra.
Veličina pora je mala, ali ihima mnogo pa zadržavajuvodu.
Kada glinovita zemljištapočnu da se suše, ona i daljemogu da zadrže velikukoličinu vode, ali adhezivna ikohezivna svojstva vode, činevodu nedostupnom za biljku.
Velika količina prašine i gline,što ih čini “blatnjavim” kadasu mokra.
Veličina pora je mala, ali ihima mnogo pa zadržavajuvodu.
Kada glinovita zemljištapočnu da se suše, ona i daljemogu da zadrže velikukoličinu vode, ali adhezivna ikohezivna svojstva vode, činevodu nedostupnom za biljku.
Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 12
Veličina pora je veća, štodopušta vodi da lako otičekroz zemljište, van zonekorena.
Sklona isušivanju. Mala specifična površina
čestica redukuje plodnostzemljišta.
Veličina pora je veća, štodopušta vodi da lako otičekroz zemljište, van zonekorena.
Sklona isušivanju. Mala specifična površina
čestica redukuje plodnostzemljišta.
Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 13
Smeša peska, prašine i gline koja je optimalna za agrokulturu.
Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 14
Primer: 35% gline 30% prašine 35% peska
Glinovita ilovača
Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 15
Primer: 35% gline 30% prašine 35% peska
Glinovita ilovača
Osobina/Ponašanje Pesak Prašina Glina
Kapacitet zadržavanjavode
Nizak Srednje visok Visok
Aeracija Dobra Srednja NiskaAeracija Dobra Srednja Niska
OM razlaganje Brzo Srednje Sporo
Potencijal erozijevodom
Nizak Visok Nizak
Snabdevanje nutrijentima Siromašno Srednje visoko Visoko
Izluživanje polutanata Izraženo Srednje Nisko
Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 16
Smanjenjem veličine čestica, raste specifična površina. Glina ima oko 10 000 puta veću površinu od peska.
Specifična površina ima veliki uticaj na: kapacitet zadržavanja vode, hemijske reakcije, koheziju zemljišta, sposobnost održavanja mikroorganizama.
Smanjenjem veličine čestica, raste specifična površina. Glina ima oko 10 000 puta veću površinu od peska.
Specifična površina ima veliki uticaj na: kapacitet zadržavanja vode, hemijske reakcije, koheziju zemljišta, sposobnost održavanja mikroorganizama.
Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 17
ukazuje na sastav zemljišta, tj. na relativan odnos organskematerije i minerala.
Gustina individualnih čestica - gustina čvrste faze (particledensity). Manja od 1 g/cm3 za OM, veća od 5 g/cm3 za nekemetalne okside ili 7 g/cm3 za manje česte minerale kao štosu metalni sulfidi.
Zapreminska gustina zemljišta (bulk density) je gustina uprirodnom, neporemećenom sklopu, uključuje prostorpora između čestica; manja je od gustine čvrste faze.
ukazuje na sastav zemljišta, tj. na relativan odnos organskematerije i minerala.
Gustina individualnih čestica - gustina čvrste faze (particledensity). Manja od 1 g/cm3 za OM, veća od 5 g/cm3 za nekemetalne okside ili 7 g/cm3 za manje česte minerale kao štosu metalni sulfidi.
Zapreminska gustina zemljišta (bulk density) je gustina uprirodnom, neporemećenom sklopu, uključuje prostorpora između čestica; manja je od gustine čvrste faze.
Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 18
Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 19
Površinski sloj zemljišta, sa dovoljnom količinom peska,pokazuje zapreminsku gustinu od 1,2 do 1,8 g/cm3.
Zemljišta sa višim sadržajem humusa, pokazuju manjuzapreminsku gustinu, od 1,0 do 1,6 g/cm3, zbog manječestične gustine i zbog veće ukupne poroznosti kojanastaje između i unutar strukturnih agregata poduticajem humusa.
Površinski sloj zemljišta, sa dovoljnom količinom peska,pokazuje zapreminsku gustinu od 1,2 do 1,8 g/cm3.
Zemljišta sa višim sadržajem humusa, pokazuju manjuzapreminsku gustinu, od 1,0 do 1,6 g/cm3, zbog manječestične gustine i zbog veće ukupne poroznosti kojanastaje između i unutar strukturnih agregata poduticajem humusa.
Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 20
Kada je poznata gustina čvrste faze i zapreminska gustina, možese izračunati poroznost zemljišta:
Zemljišta sa velikom zapreminskom gustinom imaju niskuporoznost, pa samim tim nisku permeabilnost.
Po pravilu peskovita zemljišta pokazuju poroznost od 35 do 50%,zemljišta sa većim sadržajem OM pokazuju veću poroznostod oko 60%.
Sa porastom dubine zemljišta, zemljište postaje kompaktnije odpovršinskog zemljišta i obično sadrži nizak % OM, tako da sei poroznost smanjuje.
100gustinačestična
gustinaazapreminskgustinačestična%)(volzemljištaPoroznost
Kada je poznata gustina čvrste faze i zapreminska gustina, možese izračunati poroznost zemljišta:
Zemljišta sa velikom zapreminskom gustinom imaju niskuporoznost, pa samim tim nisku permeabilnost.
Po pravilu peskovita zemljišta pokazuju poroznost od 35 do 50%,zemljišta sa većim sadržajem OM pokazuju veću poroznostod oko 60%.
Sa porastom dubine zemljišta, zemljište postaje kompaktnije odpovršinskog zemljišta i obično sadrži nizak % OM, tako da sei poroznost smanjuje.
Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 21
Mehaničke frakcije se međusobno povezuju u strukturneagregate različite forme i veličine.
Skup agregata predstavlja strukturu zemljišta.Prirodni lepak zemljišta (cementna materija) su koloidi
organskog i neorganskog sastava (Ca-humat).Koloidi slepljuju čestice gline, praha i peska u
mikroagregate.Mikroagregati se međusobno lepe u makroagregate.
Mehaničke frakcije se međusobno povezuju u strukturneagregate različite forme i veličine.
Skup agregata predstavlja strukturu zemljišta.Prirodni lepak zemljišta (cementna materija) su koloidi
organskog i neorganskog sastava (Ca-humat).Koloidi slepljuju čestice gline, praha i peska u
mikroagregate.Mikroagregati se međusobno lepe u makroagregate.
Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 22
Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 24
ili hidraulična provodljivost je mera sposobnosti zemljišta dapropušta vodu naniže.
Stepen lateralnog kretanja podzemnih voda u dubljim slojevimazemljišta, takođe je određen permeabilnošću.
Brzina kretanja vode naniže je obično 1 – 5 cm3/h(0,5 cm3/h – veoma sporo, 15 cm3/h veoma brzo).
Zavisi od teksture zemljišta (grub pesak u pustinjama ima velikupermeabilnost, dok aluvijalna zemljišta fine strukture mogupokazati veoma nisku permeabilnost).
Zemljišta sa razvijenom strukturom su propustljivija od onih bezdefinisane strukture.
Važna osobina zemljišta jer utiče na hemijske procese. Tako,zemljišta sa malom permeabilonšću, mogu da postanupoplavljena, što dovodi do stvaranja potencijalno redukcionihuslova. Zatim, permeabilnost utiče na transport hemikalijakroz zemljište.
ili hidraulična provodljivost je mera sposobnosti zemljišta dapropušta vodu naniže.
Stepen lateralnog kretanja podzemnih voda u dubljim slojevimazemljišta, takođe je određen permeabilnošću.
Brzina kretanja vode naniže je obično 1 – 5 cm3/h(0,5 cm3/h – veoma sporo, 15 cm3/h veoma brzo).
Zavisi od teksture zemljišta (grub pesak u pustinjama ima velikupermeabilnost, dok aluvijalna zemljišta fine strukture mogupokazati veoma nisku permeabilnost).
Zemljišta sa razvijenom strukturom su propustljivija od onih bezdefinisane strukture.
Važna osobina zemljišta jer utiče na hemijske procese. Tako,zemljišta sa malom permeabilonšću, mogu da postanupoplavljena, što dovodi do stvaranja potencijalno redukcionihuslova. Zatim, permeabilnost utiče na transport hemikalijakroz zemljište.
Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 25
Reflektuje sastav Zemljine kore: O, Si, Al.U sastav zemljišta ulaze svi poznati elementi(10-15 elemenata najzastupljeniji).Elementarni sastav zavisi od:o vrste zemljišta (različit sastava stena od kojih je zemljište
nastalo)o zemljišnog horizonta (starost zemljišta).
Pedosfera je bogatija Si, C, O, H, N od litosfere,ali je siromašnija Ca, Mg, Na, K od litosfere.
ukupni elementi dostupni elementiDostupni elementi su onaj deo elemenata koji mogu da
učestvuju u hemijskim i biološkim reakcijama.
Reflektuje sastav Zemljine kore: O, Si, Al.U sastav zemljišta ulaze svi poznati elementi(10-15 elemenata najzastupljeniji).Elementarni sastav zavisi od:o vrste zemljišta (različit sastava stena od kojih je zemljište
nastalo)o zemljišnog horizonta (starost zemljišta).
Pedosfera je bogatija Si, C, O, H, N od litosfere,ali je siromašnija Ca, Mg, Na, K od litosfere.
ukupni elementi dostupni elementiDostupni elementi su onaj deo elemenata koji mogu da
učestvuju u hemijskim i biološkim reakcijama.Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 26
Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 27
Živi organizmi(edafon)
Zemljišnaorganskamaterija
Neizmenjenmaterijal
Transformisaniproizvodi(humus)
Nehuminskesupstance
Huminskesupstance
Organska materija zemljišta
Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 28
Živi organizmi(edafon)
Zemljišnaorganskamaterija
Neizmenjenmaterijal
Transformisaniproizvodi(humus)
Nehuminskesupstance
Huminskesupstance
Organska materija zemljišta
Definicije ZOM i HSIzraz Definicija
Organski ostaci Neraspadnuta biljna i životinjska tkiva i proizvodinjihove delimične dekompozicije.
Zemljišna biomasa Organska materija u formi živog mikrobialnog tkiva.Humus Sva organska jedinjenja u zemljištu, izuzev neraspad-
nutih biljnih i životinjskih tkiva, njihovih proizvodadelimične dekompozicije i zemljišne biomase.
Zemljišna organska materija Isto što i humus.Huminske supstance Grupa visokomolekularnih braon do mrko obojenih sup-
stanci, nastalih tokom sekundarnih reakcija sinteze.Izraz se koristi kao generičko ime da bi se opisaoobojeni materijal ili njegove frakcije dobijene nabazi njihove rastvorljivosti.
Nehuminske supstance Jedinjenja koja pripadaju poznatim klasama jedinjenja ubiohemiji, kao što su aminokiseline, ugljeni hidrati,masti, voskovi, smole i organske kiseline. Humusverovatno sadrži većinu, ako ne i sva, biohemijskajedinjenja koja živi organizam može da sintetiše.
Humin U alkalijama nerastvorna frakcija humusa.
Huminska kiselina Materija mrke boje koja se može ekstrahovati iz zem-ljišta različitim reagensima i koja je nerastvorna urazblaženim kiselinama.
Fulvo kiselina Materija svetle boje koja ostaje u rastvoru nakon udalja-vanja huminske kiseline, acidifikacijom.
Himatomelanska kiselina Deo huminske kiseline koji je rastvoran u alkoholu.
Izraz Definicija
Organski ostaci Neraspadnuta biljna i životinjska tkiva i proizvodinjihove delimične dekompozicije.
Zemljišna biomasa Organska materija u formi živog mikrobialnog tkiva.Humus Sva organska jedinjenja u zemljištu, izuzev neraspad-
nutih biljnih i životinjskih tkiva, njihovih proizvodadelimične dekompozicije i zemljišne biomase.
Zemljišna organska materija Isto što i humus.Huminske supstance Grupa visokomolekularnih braon do mrko obojenih sup-
stanci, nastalih tokom sekundarnih reakcija sinteze.Izraz se koristi kao generičko ime da bi se opisaoobojeni materijal ili njegove frakcije dobijene nabazi njihove rastvorljivosti.
Nehuminske supstance Jedinjenja koja pripadaju poznatim klasama jedinjenja ubiohemiji, kao što su aminokiseline, ugljeni hidrati,masti, voskovi, smole i organske kiseline. Humusverovatno sadrži većinu, ako ne i sva, biohemijskajedinjenja koja živi organizam može da sintetiše.
Humin U alkalijama nerastvorna frakcija humusa.
Huminska kiselina Materija mrke boje koja se može ekstrahovati iz zem-ljišta različitim reagensima i koja je nerastvorna urazblaženim kiselinama.
Fulvo kiselina Materija svetle boje koja ostaje u rastvoru nakon udalja-vanja huminske kiseline, acidifikacijom.
Himatomelanska kiselina Deo huminske kiseline koji je rastvoran u alkoholu.
Osobina Primedba Uticaj na zemljišteBoja Tipična tamna boja mnogih zemljišta je
uzrokovana organskom materijom.M ože olakšati i ubrzati zagrevanje.
Zadržavanjevode
Organska materija može da zadrži 20 puta viševode od svoje težine.
Sprečava sušenje i skupljanje zemljišta.M ože značajno poboljšati moć zadrža-vanja vlage peskovitih zemljišta.
Veza samineralimagline
Dolazi do cementiranja zemljišnih čestica ustrukturne jedinice – agregate.
Omogućava razmenu gasova. Stabilizujestrukturu. Povećava permeabilnost.
Helatizacija Formira stabilne komplekse sa Cu 2+, M n2+,Zn2+ i drugim polivalentnim katjonima.
M ože povećati dostupnost mikronutrienatavišim biljkama.
Rastvorljivostu vodi
Nerastvorljivost organske materije prouzro-kovana je njenom asocijacijom sa glinom.Takođe, i soli dvo- i trovalentnih katjona saorganskom materijom su nerastvorne. Izolo-vana organska materija je delimično rastvor-na u vodi.
M alo organske materije se gubi izluži-vanjem.
Puferskikapacitet
Organska materija pokazuje puferske osobineu blago kiselom, neutralnom i alkalnomopsegu.
Omogućava održavanje približno konstan -tne pH vrednosti zemljišta.
Izmenakatjona
Ukupna kiselost izolovanih frakcija humusa sekreće od 3 do 14 molkg -1.
M ože povećati kapacitet izmene katjonazemljišta. Od 20 do 70% katjonskogkapaciteta mnogih zemljišta potiče odorganske materije.
M ineralizacija Dekompozicijom organske materije nastaje
CO 2, 24
3434 SO,PO,NO,NH .
Izvor nutritivnih elemenata za rast biljaka.
Vezivanje saorganskimjedinjenjima
Utiče na bioaktivnost, perzistenciju i b iodegra-dabilnost pesticida i drugih organskih jedi-njenja.
M odifikuje aplikativnu količinu pesticida.
Osobine humusa i njegov uticaj na zemljišteOsobina Primedba Uticaj na zemljište
Boja Tipična tamna boja mnogih zemljišta jeuzrokovana organskom materijom.
M ože olakšati i ubrzati zagrevanje.
Zadržavanjevode
Organska materija može da zadrži 20 puta viševode od svoje težine.
Sprečava sušenje i skupljanje zemljišta.M ože značajno poboljšati moć zadrža-vanja vlage peskovitih zemljišta.
Veza samineralimagline
Dolazi do cementiranja zemljišnih čestica ustrukturne jedinice – agregate.
Omogućava razmenu gasova. Stabilizujestrukturu. Povećava permeabilnost.
Helatizacija Formira stabilne komplekse sa Cu 2+, M n2+,Zn2+ i drugim polivalentnim katjonima.
M ože povećati dostupnost mikronutrienatavišim biljkama.
Rastvorljivostu vodi
Nerastvorljivost organske materije prouzro-kovana je njenom asocijacijom sa glinom.Takođe, i soli dvo- i trovalentnih katjona saorganskom materijom su nerastvorne. Izolo-vana organska materija je delimično rastvor-na u vodi.
M alo organske materije se gubi izluži-vanjem.
Puferskikapacitet
Organska materija pokazuje puferske osobineu blago kiselom, neutralnom i alkalnomopsegu.
Omogućava održavanje približno konstan -tne pH vrednosti zemljišta.
Izmenakatjona
Ukupna kiselost izolovanih frakcija humusa sekreće od 3 do 14 molkg -1.
M ože povećati kapacitet izmene katjonazemljišta. Od 20 do 70% katjonskogkapaciteta mnogih zemljišta potiče odorganske materije.
M ineralizacija Dekompozicijom organske materije nastaje
CO 2, 24
3434 SO,PO,NO,NH .
Izvor nutritivnih elemenata za rast biljaka.
Vezivanje saorganskimjedinjenjima
Utiče na bioaktivnost, perzistenciju i b iodegra-dabilnost pesticida i drugih organskih jedi-njenja.
M odifikuje aplikativnu količinu pesticida.
Sastav zemljišta jakovarira kako uhorizontalnom takoi u vertikalnompravcu.
Spoljašnja i unutrašnjamorfologijazemljišta.
Serija horizontalnihslojeva koji serazlikuju po boji i/iliteksturi – horizonti.
Skup zemljišnihhorizonata činizemljišni profil.
Sastav zemljišta jakovarira kako uhorizontalnom takoi u vertikalnompravcu.
Spoljašnja i unutrašnjamorfologijazemljišta.
Serija horizontalnihslojeva koji serazlikuju po boji i/iliteksturi – horizonti.
Skup zemljišnihhorizonata činizemljišni profil.
Fizičke i hemijske osobine zemljišta nisu jedinstvene zazemljište, zemljište ne predstavlja monolitnu masunepromenjenog sastava.
Sastav zemljišta jako varira kako u horizontalnom tako i uvertikalnom pravcu.
Ako se posmatra zemljište u svom horizontalnom pravcu(neki predeo) očigledne su razlike u reljefu, boji zemljišta,strukturi. Tada govorimo o spoljašnjoj morfologiji zemljišta.
Mada manje vidiljive, značajne su i razlike u fizičkim ihemijskim osobinama zemljišta u vertikalnom pravcu. Tadagovorimo o unutrašnjoj morfologiji zemljišta kojapodrazumeva izgled vertikalnog preseka ili profila zemljišta.
Na tom vertikalnom preseku zemljišta mogu se uočiti serijahorizontalnih slojeva koji se razlikuju po boji i/ili teksturi.Takvi slojevi se zovu horizonti, a skup zemljišnih horizonatačini zemljišni profil.
Fizičke i hemijske osobine zemljišta nisu jedinstvene zazemljište, zemljište ne predstavlja monolitnu masunepromenjenog sastava.
Sastav zemljišta jako varira kako u horizontalnom tako i uvertikalnom pravcu.
Ako se posmatra zemljište u svom horizontalnom pravcu(neki predeo) očigledne su razlike u reljefu, boji zemljišta,strukturi. Tada govorimo o spoljašnjoj morfologiji zemljišta.
Mada manje vidiljive, značajne su i razlike u fizičkim ihemijskim osobinama zemljišta u vertikalnom pravcu. Tadagovorimo o unutrašnjoj morfologiji zemljišta kojapodrazumeva izgled vertikalnog preseka ili profila zemljišta.
Na tom vertikalnom preseku zemljišta mogu se uočiti serijahorizontalnih slojeva koji se razlikuju po boji i/ili teksturi.Takvi slojevi se zovu horizonti, a skup zemljišnih horizonatačini zemljišni profil.
Horizonti u tlu
- svi horizonti ne moraju biti razvijeni- nezrela tla nemaju horizont B- erozija može ukloniti horizont O, A,itd.- detaljnim proučavanjem horizonti semogu podeliti na podhorizonte (A1,A2, A3,…)- prema nekim podelama O = A0, A =A1 i E = A2- R=matični supstrat
R
- svi horizonti ne moraju biti razvijeni- nezrela tla nemaju horizont B- erozija može ukloniti horizont O, A,itd.- detaljnim proučavanjem horizonti semogu podeliti na podhorizonte (A1,A2, A3,…)- prema nekim podelama O = A0, A =A1 i E = A2- R=matični supstrat
Horizont O
- gotovo čista, delom raspadnuta, organskamaterija
Horizont A
-tamno obojeni horizont, sastoji se od humusa imineralnih zrna
-horizont karakterističan po delomičnomizluživanju/ispiranju.
-Ispiranje je praćeno proceđivanjem vode s površine udublje slojeve. Neke vrste se ispiru u jonskom obliku urastvoru (Ca, Na, K, Mg,…), a neke se transportuju u vidukoloida (Fe,Al-hidroksidi, H4SiO4).
-glavni katalizator izluživanja je humus (kompleksna i vrlootporna smesa smeđih do tamnosmeđih amorfnih ikoloidnih supstanci nastalih uglavnom raspadom biljaka.Neke sastojke humusa mogu sintetisati i organizmi koji živeu tlu).
-organske kiseline i organski kompleksi koji nastaju uhumusu bakterijskom aktivnošću te CO2 nastaoraspadom humusa takođe doprinose izluživanju uhorizontu A.
-sniženi pH doprinosi raspadu minerala te mobilizacijimetala adsorbovanih na mineralima glina, Fe i Al-okside/hidrokside te organsku materiju.
-tamno obojeni horizont, sastoji se od humusa imineralnih zrna
-horizont karakterističan po delomičnomizluživanju/ispiranju.
-Ispiranje je praćeno proceđivanjem vode s površine udublje slojeve. Neke vrste se ispiru u jonskom obliku urastvoru (Ca, Na, K, Mg,…), a neke se transportuju u vidukoloida (Fe,Al-hidroksidi, H4SiO4).
-glavni katalizator izluživanja je humus (kompleksna i vrlootporna smesa smeđih do tamnosmeđih amorfnih ikoloidnih supstanci nastalih uglavnom raspadom biljaka.Neke sastojke humusa mogu sintetisati i organizmi koji živeu tlu).
-organske kiseline i organski kompleksi koji nastaju uhumusu bakterijskom aktivnošću te CO2 nastaoraspadom humusa takođe doprinose izluživanju uhorizontu A.
-sniženi pH doprinosi raspadu minerala te mobilizacijimetala adsorbovanih na mineralima glina, Fe i Al-okside/hidrokside te organsku materiju.
Horizonti nastaju kao rezultat kompleksnih interakcija koji seodvijaju tokom alteracije, tj. površinskog raspadanja. Kišnicakoja perkolira kroz zemljište nosi sa sobom rastvorene ikoloidne čvrste čestice ka nižim horizontima u kojima se onitalože. Biološki procesi (kao što je bakterijsko razlaganjeostataka biljaka), dovode do stvaranja slabo kiselog CO2,organskih kiselina, i kompleksinh jedinjenja koji se takođeprenose kišnicom ka nižim horizontima gde interaguju saglinama i drugim mineralima, pri čemu dovode do njihovogpreobražaja, tj. alteracije.
Površinski sloj zemljišta, nekoliko desetina santimetaradebljine, je poznat kao A horizont - površinski sloj. Ovaj slojje sloj maksimalne biološke aktivnosti u zemljištu i sadržinajviše ZOM. Metalni joni i čestice gline u ovom A horizontupodležu značajnom izluživanju.
Horizonti nastaju kao rezultat kompleksnih interakcija koji seodvijaju tokom alteracije, tj. površinskog raspadanja. Kišnicakoja perkolira kroz zemljište nosi sa sobom rastvorene ikoloidne čvrste čestice ka nižim horizontima u kojima se onitalože. Biološki procesi (kao što je bakterijsko razlaganjeostataka biljaka), dovode do stvaranja slabo kiselog CO2,organskih kiselina, i kompleksinh jedinjenja koji se takođeprenose kišnicom ka nižim horizontima gde interaguju saglinama i drugim mineralima, pri čemu dovode do njihovogpreobražaja, tj. alteracije.
Površinski sloj zemljišta, nekoliko desetina santimetaradebljine, je poznat kao A horizont - površinski sloj. Ovaj slojje sloj maksimalne biološke aktivnosti u zemljištu i sadržinajviše ZOM. Metalni joni i čestice gline u ovom A horizontupodležu značajnom izluživanju.
Horizont E
-svjetlo obojeni horizont s malo organskematerije-horizont karakterističan po intezivnomizluživanju/ispiranju.-ovaj horizont može nedostajati u suvimklimama ili mladim zemljištima.
Horizont B
-smeđe do narančasto obojen horizont.-rastvorene i koloidne vrste (gline,hidroksidi, silicijumova kiselina) mogu bitiodložene u ovom horizontu.-crvena boja ukazuje na prisustvo Fe-oksida-moguće su i manje količine organskematerije.
-smeđe do narančasto obojen horizont.-rastvorene i koloidne vrste (gline,hidroksidi, silicijumova kiselina) mogu bitiodložene u ovom horizontu.-crvena boja ukazuje na prisustvo Fe-oksida-moguće su i manje količine organskematerije.
Horizont C
-svjetliji od horizonta B
-malo ili potpuno bez org. materije.
-rastresiti deo matiĉnog supstrata bez znakovapedogenetskih procesa karakterističnih za ostale horizonte-može predstavljati trošeni stenski materijal in situ ilimaterijal transportovan vodenim tokovima, vetrom,gravitacijom,…
- neorganski procesi trošenja stena uvek su izraženi navećim dubinama od dubina formiranja tla.
-svjetliji od horizonta B
-malo ili potpuno bez org. materije.
-rastresiti deo matiĉnog supstrata bez znakovapedogenetskih procesa karakterističnih za ostale horizonte-može predstavljati trošeni stenski materijal in situ ilimaterijal transportovan vodenim tokovima, vetrom,gravitacijom,…
- neorganski procesi trošenja stena uvek su izraženi navećim dubinama od dubina formiranja tla.
Važnost razlikovanja horizonata prilikom uzorkovanja:
-ukoliko radimo prospekciju metala koji su sadržani urezidualnim mineralima (Ti, Cr, Zr,…) tada ćemo uzorkovatihorizont A.
-ukoliko radimo prospekciju mobilnih metala tada ćemouzorkovati horizont B u kojem su se ti metali nataložili.
Sledeći sloj je B horizont ili iluvijalni horizont. Ovaj horizontprima sve materije koje su isprane (izlužene) iz A horizonta, ito OM, soli i čestice gline. U procesu zagađivanja zemljištadrugi horizont je posebno važan, zbog povišenog sadržajaglina koje jonoizmenjivački vezuju mnoge materije. U njemuse najviše koncentruju štetni metali kao što su Pb, Cd, Hg,Co, Ni, radioaktivni Cs i dr. Znači, oni se vezuju za gline, tj.fiksiraju se glinama.
C horizont predstavlja rastresiti deo matične stene, a R ječvrsta stena. C i R sloj ne pripadaju zemljištu.
Sledeći sloj je B horizont ili iluvijalni horizont. Ovaj horizontprima sve materije koje su isprane (izlužene) iz A horizonta, ito OM, soli i čestice gline. U procesu zagađivanja zemljištadrugi horizont je posebno važan, zbog povišenog sadržajaglina koje jonoizmenjivački vezuju mnoge materije. U njemuse najviše koncentruju štetni metali kao što su Pb, Cd, Hg,Co, Ni, radioaktivni Cs i dr. Znači, oni se vezuju za gline, tj.fiksiraju se glinama.
C horizont predstavlja rastresiti deo matične stene, a R ječvrsta stena. C i R sloj ne pripadaju zemljištu.
Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 41
Razlog razlike u sastavu atmosferskog izemljišnog vazduha leži u biološkimprocesima koji se odvijaju u zemljištu.
Tačno Netačno
Razlog razlike u sastavu atmosferskog izemljišnog vazduha leži u biološkimprocesima koji se odvijaju u zemljištu.
Tačno Netačno
Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 42
Glinovita frakcija zemljišta se sastoji izminerala gline, organske materije, finoraspoređenih primarnih minerala ihidratisanih oksida Fe i Al.
Tačno Netačno
Glinovita frakcija zemljišta se sastoji izminerala gline, organske materije, finoraspoređenih primarnih minerala ihidratisanih oksida Fe i Al.
Tačno Netačno
Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 43
Zemljišta kod kojih je odnos peska, prašine igline optimalan za agrokulturu se nazivaju___________________________.
Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 44
Smanjenjem veličine čestica zemljišta,smanjuje se i specifična površina zemljišta.
Tačno Netačno
Smanjenjem veličine čestica zemljišta,smanjuje se i specifična površina zemljišta.
Tačno Netačno
Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 45
Izluživanje polutanata iz zemljišta će bitiveće ukoliko je udeo gline u zemljištu veći.
Tačno Netačno
Izluživanje polutanata iz zemljišta će bitiveće ukoliko je udeo gline u zemljištu veći.
Tačno Netačno
Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 46
Kapacitet zadržavanja vode u zemljištu ćebiti veći ukoliko je udeo gline visok.
Tačno Netačno
Kapacitet zadržavanja vode u zemljištu ćebiti veći ukoliko je udeo gline visok.
Tačno Netačno
Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 47
Pedosfera je bogatija Si, C, N od litosfere,ali je siromašnija Ca, Mg, Na, K odlitosfere.
Tačno Netačno
Pedosfera je bogatija Si, C, N od litosfere,ali je siromašnija Ca, Mg, Na, K odlitosfere.
Tačno Netačno
Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 48
