NASLEDNO PRAVO

1.USTANOVA NASLEDJIVANJA Nastupanjem smrti, prava I obaveze, koji su u svom nastanku I trajanju tesno povezani sa odredjenom licnoscu, I koji se ne mogu od nje odvojiti, prestaju (pravo na ime, roditeljsko pravo…). Prava I obaveze, koji su po svojoj prirodi I sadrzini imovinskog karaktera, nastavljaju svoj pravni zivot I posle smrti njihovog titulara (pravo svojine, pravo stvarne sluzbenosti prava I obaveze iz zakljucenih ugovora o prodaji, poklonu). Pod ustanovom nasledjivanja se upravo podrazumeva pravna tvorevina kojom se ostvaruje prelaz odredjenih prava I obaveza I drugih pravnih entiteta sa jednog lica na druga , sredstvo za prevladavanje krize u pravnim odnosima koja nastaje usled smrti nekog lica. Radi ocuvanja pravne sigurnosti I izvesnosti, derivatno I originarno sticanje vecita dilema ali nema modus asquirendi pa naginje na na derivatno, nasledjivanje sui generis. Drustveni pojam nasledjivanja nastao cim su skapirali da nema svrhe sahranjivati umrlog sa svim njegovim stvarima jer mu nicemu ne sluze, rodovske zajednice; pravni pojam sa nastankom drzave; socijalna uloga nasledjivanja osnov I conditio sine qua non (uslov bez koga ne biva) savremene civilacije, pre svega ocuvanje ekonomske osnove I funkcija porodice.“mi se koristimo naporima nasih predaka, kao sto ce se nasi potomci koristiti nasimnaporima” mihajlo konstantinov ZOO. Pravna ustanova nasledjivanja podrazumeva ispunjenje cetiri osnovna uslova:

1) Otvoreno nasledje (delatio hereditatis), do otvaranja nasledja dolazi samo u dva slucaja; Hereditas viventis non datur

a) Usled smrti fizickog lica;b) Proglasenjem nestalog lica za umrlo.Lice koje je umrlo drugacije se naziva ostavilac.

2) Zaostavstina (hereditas) je skup prava I baveza (ali ne samo imovinskih) vec I odredjenoh pravnih stanja I pravnih moci koji su ostaviocu pripadali u otvaranja njegovog nasledja I koji su kao takvi bili podobni I slobodni za nasledjivanje.

3) Naslednik (heres)-univerzalni sukcesor mortis causa, ili vise naslednika(sanaslednici-coheres) je lice koje, bilo po volji ostavioca, bilo na osnovu zakona, stice celokupnu zaostavstinu ili njen alikvotni deo (1/3;1/8..)

4) Pravni osnov pozivanja na nasledje (iustus titulus) jeste ona pravna cinjenica na osnovu koje jedno lice stice mogucnost da nasledjuje drugo lice. Za sticanje prava nasledja dovoljan je samo iustus titulus.

2.NASLEDNO PRAVO Nasledno pravo u prvom redu (u objektivnom smislu) je grana prava sastavljena od naslednopravnih normi ciji je predmet upravo ustanova nasledjivanja. Nasledno pravo je kao grana prava deo imovinskog prava buduci da u preteznom delu regulise imovinskopravne odnose jednog lica povodom njegove smrti.

1

Te nasledno-pravne norme po svom pravnom karakteru (pravnoj prirodi) mogu biti materijalno-pravne, kojim se uredjuje sama ustanova nasledjivanja i one su sadržane u zakonu o nasleđivanju iz ‘95. Godine koji je stupio na snagu `96 sa izmenama I dopunama iz 2006. procesno-pravne norme koje se tiču postupanja u naslednopravnim stvarima i one su sadržane u zakonu o vanparničnom postupku iz 1982. godine i postoje kolizione norme kojima se rešava sukob zakona i nadležnosti između naše države i drugih država u svetu, one su sadrzane u Zakonu o resavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja iz `82.(novi zakonski tekst je pripremljen). Pod naslednim pravom u subjektivnom smislu (ius succesionis) podrazumeva se ovlašcenje koje pripada određenom licu uz ispunjenje određenih uslova na osnovu naslednog prava u objektivnom smislu. Pravo nasleđa (posebno) ili nasledno pravo u subjektivnom smislu jeste ovlašćenje koje deluje erga omnes (ja sam naslednik za sve) , i koje omogucava jednom licu da u pravnim odnosima zauzme polozaj naslednika odredjenog ostavioca. Kako je taj polozaj u preteznom delu imovinski obojen za pravo nasledja se tvrdi da je imovinsko ovlascenje posebne vrste (sui generis) tj. subjektivno nasledno pravo se tretira kao specificna vrsta imovinskog prava. Pravom nasledja se ne moze raspolagati pravnim poslovima inter vivos , osim kada je u pitanju odricanje od prava nasledja sto predstavlja neki vid raspolaganja. Postoji samo jedno pravo nasleđa pa ukoliko ima više naslednika svako dobija alikvotni deo toga prava. Nasledno pravo je I naziv za naucnu disciplinu koja se bavi proucavanjem ustanove nasledjivanja, kroz istoriju ljudske civilizacije, de lege lata I de lege ferenda. 3.PRAVNA PRIRODA USTANOVE NASLEDJIVANJA O pravnoj prirodi ustanove nasledjivanja postoje vise koncepcija: Prema personalističkoj koncepciji nasleđivanje nije ništa drugo do produženje ličnosti ostavioca. Ova koncepcija nastala je u rimskom pravu, I ona je prirodna posledica shvatanja da nasledjivanje nije nista drugo do produzenje vlasti koja je u sebi objedinjavala vlast nad ljudima I vlast nad stvarima.Negativna strana ove koncepcije je u tome da se ne može govoriti o produžetku ličnosti bilo kog lica posle njegove smrti. Smrću stavlja se tačka na njegov pravni subjektivitet. Da ova koncepcija moze biti prihvaćena to bi značilo da naslednik pošto produžava ostaviočevu ličnost mora mesto njega da ode u zatvor ili da produži njegovo roditeljsko pravo. Medjutim pojedini teoreticari, uvidevsi apsurd ovakvog shvatanja, smatrali su da se ne produzava bilo kakva licnost vec samo imovinskopravna licnost ostavioca. Ali I ona ima nedostatke buduci da pojedina imovinska prava koja su pripadala jednom licu se ne mogu naslediti (obaveza izdrzavanja, licne sluzbenosti, plodouzivanje, upotreba, pravo stanovanja). Takodje smrcu jednog lica na njegogove naslednike prelaze neka prava koja nisu imovinski obojena (vrsenje moralno autorskog prava). Prema drugoj koncepciji, imovinsko-pravnoj, nasleđivanje nije ništa drugo do sticanje ostavioceve imovine ili onoga sto je od nje preostalo u vreme otvaranja nasledja. Negativna strana ove koncepcije ogleda sa u tome što sa ostavioca na naslenike ne prelaze sva imovinska prava (lične službenosti), osim toga nasleđivanjem se ne stiču samo imovinska prava (npr moralna komponenta autorskog prava) dakle izmedju zaostavstine I imovine se ne moze staviti znak jednakosti.

2

Prema trecoj koncepciji, nasleđivanje je sredstvo za prevladavanje krize koja može da nastane u pravnim odnosima zbog smrti jednog lica. Zahvaljujuci nasledjivanju sa ostavioca na njegove naslednike prelaze samo ona prava I obavze za koje odredjeni pravni poredak ima interes da se prenesu. Istovremeno naslednik je taj koji mora da resi niz problema koji nastaju kao posledica otvaranja nasledja (sahrana, isplata dugova, ispunjavanje naloga…)

4.SVRHA PRAVNOG UREDJENJA USTANOVE NASLEDJIVANJA Kao I svaka druga grana prava I nasledno pravo je u sluzbi zivih ljudi.

1) Zahvaljujuci pravnom uredjenju ustanove nasledjivanja sprecavaju se poremecaji u drustvu koje mogu nastati usled smrti jednog lica (bez zakona o nasledjivanju bio bi haos , nezna se ko ce ga shraniti, mozda komsija koji zeli njegov dvosoban stan..hahahha).

2) Zahvaljujuci pravnom uredjenju ustanove nasledjivanja utice se na drustveno korisno ponasanje pojedinaca. Uzimajuci za polaznu osnovu pravila zakonskog nasledjivanja, gde se maximalno stite interesi ostaviocevih bliskih srodnika, podsticu ljude da decenijama rade I stede jer znaju da ce ostati najblizima. Vecina se slaze sa zakonskim nasledjivanjem.

3) Ustanova nasledjivanja stiti ekonomsku osnovu porodice I doprinosi kontinuitet u realizaciji odredjenih funkcija koje je drustvena zajednica poverila pojednincima u okviru porodice ili samoj porodici (dakle da se te funkcije I dalje izvrsavaju I posle smrti jednog lica… podizanje, vaspitanje, obrazovanje dece…)

4) Ustanovom nasledjivanja obezbedjuje se egzistencijalni minimum za srodnike ostavioca, koji su trajno nesposobni za privredjivanje I bez potrebnih sredstava za zivot.

Ustanova nasledjivanja omogucava da svako zavestano sposobno lice da` svoju izjavu poslednje volje (testamentom, zavestanjem) u punoj meri u socijalnom realitetu. Ova ustanova mu omogucava da “nagradjuje” I “kaznjava” pojedina lica u zavisnosti od njihova ponasanja (da li su bila marljiva, odana, stedljiva ili su se odala neradu, nepostovanju ili protivpravno ponasala… I time se vrsi drusvena korist, potreban je odredjen I razlog .

5.KRITIKA I REFORMA USTANOVE NASLEDJIVANJA O ustanovi nasleđivanja je mnogo toga rečeno. Neki su davali negativne a neki pozitivne kritike. Babef vođa jednakih u Francuskoj zalagao se za ukidanje ustanove nasleđivanja tvrdeći da je javno zlo. Koje omogucava da se nastave postojeci nepravedni odnosi. Socijalutopisti (Sarl Furije, Sen Simon) takođe su se zalagali za ukidanje ustanove nasleđivanja tvrdeći da je ono izvor svih nejednakosti u društvu. Šefle, Menger i Valije smatrali su da nasleđivanje treba svesti u društveno korisne granice kako ono ne bi vise predstavljalo izvor nejednakosti u drustvu. Svetozar Marković tvrdio je da je nasleđivanje rušeća sila koja deluje bez cilja.

Teoretičari prirodnog prava opravdavali su ustanovu nasleđivanja tvrdeći da je ono derivat prava svojine ili preciznije prava raspolaganja. Pufendorf je bio odlučno protiv teoretičara prirodnog prava ali se zalagao za postojanje ustanove nasleđivanja tvrdeći da se ustanovon nasleđivanja štiti ekonomska osnova porodice i sprečavaju poremećaji u društvu. Hegel, Savinji smatrali da se pravo naledja zasniva na sustini porodice na etickoj vezi izmedju clanova porodice, na neophodnosti ipotrebi izdrzavanja medjusobnih srodnika. Monteskje je takođe opravdavao ustanovu nasleđivanja tvrdeći da se osnov nasleđivanja nalazi u zakonu.

3

Profesor Antić smatra da osnov nasleđivanja leži u javnom poretku. (kao skup pravila I najvisih vrednosti kojim se regulise I pravno uredjuje jedna drustvena zajednica). Andra djordjevic je opravdavao postojanje ustanove nasledjivanja I smatrao je da se osnov za nasledjivanje nalazi u socijalnoj vezi ljudskog roda.

Sva ova teorijska razmišljanja imala su velikog uticaja na zakonodavnu praksu velikog broja zemalja u svetu. Zahvaljujući njima u većini zemalja u svetu suzen je krug krvnih srodnika koji mogu biti pozvani na nasleđe i drugo, uveden je porez na nasleđe pa što ste u daljem srodstvu to više plaćate. U prvom redu su naslednici oslobodjeni od poreza.

Osnovna načela domaceg naslednopravnog uređenja

U osnovna načela spadaju:1. Načelo obavezne univerzalne sukcesije2. Načelo sticanja nasleđa ipso iure3. Načelo ravnopravnosti u nasledjivanju4. Načelo jedinstva nasledne mase5. Načelo ogranicenosti osnova pozivanja na nasledje6. Nacelo ogranicene slobode zavestajnih raspolaganja I 7. Nacelo oficijelnog raspravljanja zaostavstine

6.NACELO OBAVEZNE UNIVERZALNE SUKCESIJENačelo univerzalne sukcesije. Sustina jeste u tome da se putem ustanove nasledjivanja ostvaruje prenos zaostavstine jednog ostavioca na njegove naslednike (samo podobna I slobodna za nasledjivanje)Pod univerzalnom sukcesijom podrazumeva se prelaz prava i obaveza sa jednog lica na druga lica a pod singularnom sukcesijom podrazumeva se samo prenos tačno određenih prava na drugo lice.

Temelj ustanove nasleđivanja jeste upravo univerzalna sukcesija. Međutim tu nije reč o potpunoj univerzalnoj sukcesiji jer sa ostavioca na njegove naslednike prelaze samo ona prava i obaveze koje postoje u vreme otvaranja nasleđa ostavioca, koja su slobodna da budu nasleđena i koja mogu biti predmet nasledno-pravne sukcesije. Univerzalni sukcesor je taj koji stice celokupnu zaostavstinu ili njen alikvotni deo. Takodje ne moze da bira da primi sta mu odgovara, aktivu bez pasive, ili samo odredjena prava iz aktive, ili sve ili nista.

Razlika između univerzalne i singularne sukcesije. 1) Pod univerzalnom sukcesijom podrazumeva se prelaz prava i obaveza sa jednog lica na

druga lica a pod singularnom sukcesijom podrazumeva se samo prenos tačno određenih prava na drugo lice.

2) Univerzalni sukcesor po pravilu neposredno stupa u prava i obaveze ostavioca ili njihov alikvotni deo koja su podobna I slobodna za nasledjivanje.Singularni sukcesor pak stiče pravo ili prava iz zaostavštine posredno preko univerzalnog sukcesora.

3) Po pravilu univerzalni sukcesor je taj koji odgovara za ostaviočeve dugove jer stice I prava I obaveze. Izuzetno u slučaju da zaveštalac u zaveštanju naredi singularnom sukcesoru da namiri određeni dug onda ce i on odgovarati. I još u jednom slučaju singularni sukcesor moze da odgovara za ostaviočeve dugove: kad nema dovoljno aktive

4

za namirenje. Onda je on tzv sekundarni duznik ostaviocevih poverilaca. Nachelo univerzalne sukcesije podrazumeva i ravnopravnost u nasledjivanju svih naslednika bez obzira na pol, red rođenja, na profesiju, državljanstvo i veru. Univerzalna sukcesija u domacem pravu nastaje u trenutku otvaranja nasledja.

7.NACELO STICANJA NASLEDJA IPSO IURE I NACELO RAVNOPRAVNOSTI U NASLEDJIVANJU

1)U nasem pravu, naslednik stice pravo nasledja prema samo zakonu (ipso iure) u vreme otvaranja nasledja I bez davanja naslednicke izjave o tome da li se prihvata nasledja u konkretnom slucaju) o prijemu nasledja. Izjava o prihvatanju nasledja je deklarativnog karaktera kod pokretanja ostavinskog postupka, a samo cutanje je takodje prihvatanje.Nacelo sticanja nasledja ipso iure podrazumeva I to da se u vreme otvaranje nasledja stice I samo nasledje. U vreme otvaranja nasledja, naslednik postaje drzalac nasledjenih dobara, bez obzira na to kada je stekao fakticku vlast nad stvarima. Naslednik ima tzv.idealnu drzavinu.Od ovog pravila postoji izuzetak samo u slucaju da je pravo nasledja, voljom ostavioca izrazenomu zavestanju, ograniceno odloznim uslovom ili pocetnim rokom. Lice se moze I odreci nasledja.2) Sustina nacela ravnopravnosti u nasledjivanju ogleda se u tome da svako lice bez obzira na pol,red rodjenja,bracni ili vanbracni status, pripadnost odredjenoj profesiji itd. Ima pravo da nasledjuje.Izuzetno stranci u slucaju odsustva naslednopravnog recoprociteta (za nepokretnosti) nemaju mogucnost da nasledjuju u domacem pravu.

8.NACELO JEDINSTVA NASLEDNE MASE I NACELO OGRANICENOSTI OSNOVA POZIVANJA NA NASLEDJE

1)Sustina nacela jedinstva nalsedne mase ogleda se u tome da sva prava, obaveze, pravna stanj I pravne moci koji su pripadali ostaviocu u vreme otvaranja njegovog nasledja, se nasledjuju po istim pravilima. Dakle za nasledjivanje zaostavstine nema nikakvog uticaja vrsta, poreklo I namena dobara koje je cine. Mada postoje I naslendopravna uredjenja u kojima su u primeni posebna pravila nasledjivanja za odredjena prava u Austriji, Sloveniji npr kod prava svojine nad poljoprivrednim zemljistem. Nase pravo je prihvatilo savremeni trend nacela univerzalnosti.2)Pod nacelom ogranicenosti osnova pozovanja na nasledje podrazumeva se postojanje tacno odredjenog uskog kruga pravnih osnova pozivanja na nasledje:a) Ugovor o nasledjivanju (kao dvostrani pravni posao, mortis causa, za slucaj smrti)b) Zavestanje (testament) kao jednostrani pravni posao za slucaj smrti.c) odredbe zakona.Ugovor o nasledjivanju u nasem pravu je zabranjeni pravni posao.Posmatrajuci odnos zavestanja I zakona kao pravnih osnova nasledjivanja, punovazno zavestanje ima uvek jacu pravnu snagu u odnosu na odredbe zakona. Ali ne kada su u pitanju imperativne odredbe kojima se stiti ustanova nuznog nasledjivanja. Nuzni deo je nesto manji od zakonskog.

5

Postoji mogucnost kulminacije pravnih osnova za razliku od rimskog prava:a) Subjektivna kulminacija pravnih osnova postoji kada naslednik nassledjuje I na osnovu

zakona I na osnovu zavestanja;b) Objektivna kulminacija pravnih osnova postoji kada se zaostavstina odredjenog

ostavioca moze nasledjivati I na osnovu zakona I na osnovu zavestanja.

9.NACELO OGRANICENE SLOBODE ZAVESTAJNIH RASPOLAGANJA I NACELO OFICIJALNOG RASPRAVLJANJA ZAOSTAVSTINE

1)Kako zavestalac nema prava da zavestanjem zabrani prenos svoje zaostavstine na druga lica, tako on trpi I ogranicenja u pogledu obima I nacina raspolaganja svojom zaostavstinom.Sloboda zavestajnih raspolaganja u domacem pravu u prvom redu je ogranicena ustanovom javnog poretka (pravila kojim se regulise organizacija I funkcionisanje drustvene zajednice) a takodje I ustanovom nuznog dela. S obzirom na nacin raspolaganja zaostavstinom zavestalac moze da raspolaze samo na nacine koje dozvoljava zakon. Npr. Supstitucija je dozvoljena ako u zavestanju stoji da ako Mika Lazic ne moze ili ne zeli da primi nasledje onda neka naslednik bude Laza Mikic… supstitucija nije moguca u slucaju da stoji da ako Mika Lazic umre naslednik bude Laza mikic…. Ne moze zavestalac da odredjuje naslednika Miki Lazicu….2)Sustina oficijalnog raspravljanja zaostavstine jeste u tome da se posle smrti jednog fizickog lica pokrece I vodi od strane nadleznog (ostavinskog) suda ostavinski postupak po sluzbenoj duznosti cim sazna za cinjenicu smrti jednog lica. Medjutim u praksi se najcesce trazi podnosenje predloga lica koji imaju neposredni pravni interes.Sud redovno saznaje za smrt jednog lica od nadleznog maticara tako sto mu on dostavlja smrtovnicu, a ako nema dovoljno podataka potrebnih za njeno popunavanje onda izvod iz maticne knjige umrlih.Smrtovnica je javna isprava koja sadrzi podatke o smrti jednog lica kao I druge podatke koji su relevantni za vodjenje ostavinskog postupka (ko su moguci naslednici, sta cini zaostavstinu …).Izvod iz maticne knjige umrlih je javna isprava koja sadrzi samo podatke o smrti jednog lica. (127,128)

10.IZVORI NASLEDNOG PRAVA U REPUBLICI SRBIJI

- Ustav republike srbije clan 59.(pravo nasledjivanja) (Mitrovdanski Ustav 2006)“ovo ovlascenje voljom zakonodavca nikako ne moze biti iskljuceno ili ograniceno zbog neispunjenja javnih obaveza”.. medjutim Ustav ne garantuje zavestajno sposobnim licima slobodu zavestajnog raspolaganja.

- Zakon o nasledjivanju `95, 5.maj`96 (materjalno pravo) osnovni izvor- Zakon o vanparničnom postupku iz 1982. (procesno pravo 47cl.-151cl.)ostavinski

postupak osnovni izvor- Zakon o parničnom postupku iz 2011,01.02.2012 . Supsidijarno se primenjuje- Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja 1982. (kolizione norme)- Zakon o izvrsenju I obezbedjenju 2011 degrodirao Zakon o izvrsnom postupku.- Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa iz 1996.- Zakon o obligacionim odnosima 1978.

6

- Porodični zakon iz 2005.- Zakon o autorskom i srodnim pravima iz 2009.- Zakon o zadužbinama i fondacijama 2010.- Zakon o matičnim knjigama 2009.- Zakon o porezima na imovinu 2001.- Zakon o zdravstvenoj zaštiti- Zakon o poštanskim uslugama- Zakon o privrednim društvima- Zakon o oružju i municiji `92- Zakon o ratifikaciji konvencije o jednoobraznom zakonu o obliku međunarodnog

testamenta `77- Uredba o ratifikaciji konvencije o sukobima zakona u pogledu oblika testamentarnih

odredaba `62 (imaju jacu snagu od domacih zakona)Vazi pravilo legi specialis derogar legi generali posebni derogira opsti.

11.OTVARANJE NASLEDJA

1) Smrt fizickog lica Do otvaranja nasleđa dolazi kada nastupi smrt fizičkog lica, uzimajuci za polaznu osnovu pravilo rimskog prava, hereditas viventis non datur (samo zivi nasledjuju mrtve). Pod ovim izrazom podrazumeva ze faktička smrt jednog fizičkog lica koja podrazumeva prestanak svih bioloških procesa u organizmu. Do otvaranja nasleđa ne dolazi usled kliničke smrti zbog mogucnosti naknadnog ozivljavanja. Takođe ne dolazi i usled nastupanja građanske smrti (nekada za slucaj kazne dozivotne robije, bavljenja religijskom profesijom, lice je na planu gradjanskog prava tretirano kao mrtvo). U polozaju ostavioca danas može biti praktično svako ko ima pravnu sposobnost, fizicko lice rodjenjem, pravno lice nastankom. U polozaju ostavioca može biti čak i dete koje je posle rođenja živelo nekoliko sati, bitno je samo da je živo rođeno. Naše pravo ne traži sposobnost za život (vitalitet) za razliku od francuskog prava ili spanskog gde je potrebno da je zivelo minimum 24h.. U starom veku u položaju ostavioca nisu mogli biti robovi a u srednjem veku stranci. Ako je smrt nastupila u zdravstvenoj ustanovi, cinjenicu smrti konstatuje lekar, a ako je smrt nastupila kod kuce vreme I uzrok smrti po pravilu utvrdjuje lekar koga odredi nadlezni organ opstine (mrtvozornik) na osnovu prijave cinjenice smrti koju konstatuje potvrdom o smrti. Na bazi potvrde o smrti jednog lica I prijavesmrtnog slucaja od strane ovlascenih lica, nadlezni maticar, po pravilu iz mesta na cijem podrucju je smrt nastupila, upisuje cinjenicu smrti u maticnu knjigu umrlih I izdaje izvog iz nje I smrtovnicu I salje je sudu. Ovom javnomispravom redovno se dokazuje smrt odredjenog lica.Tacan dan I cas smrti jednog lica bitno je utvrditi iz nekoliko razloga:

a) Prema trenutku smrti odredjuje se krug mogucih naslednika, tj naslednik mora da nadzivi ostavioca;

b) Prema trenutku smrti jednog lica utvrdjuje se sposobnost naslednika za nasledjivanje (postojanje razloga za iskljucenje iz nasledja, postojanje razloga nedostojnosti za nasledjivanje, ili razloga za lisenje nuznog dela, itd.);

7

c) Prema trenutku smrti jednog lica odrejuje se obim I sastav zaostavstine;d) Od trenutka smrti jednog lica pocinju da teku mnogobrojni rokovi u naslednom pravu

(npr. Rok od tri godine u okviru koga se moze zahrtevati vracanje poklona, zbog povrede nuznog dela, kao stvarnopravnog ovlascenja).

2)proglasenje nestalog lica za umrlo je izjednaceno sa cinjenicom smrti fizickog lica. Do primene ovog instituta dolazi ukoliko su ispunjeni odredjeni materjalnopravni I procesnopravni uslovi.

a) Ispunjenje materjalnpravnih uslova ogleda se u tome da je lice nestalo I da je od nestanka protekao odredjeni rok u kome nije bilo informacija da li je ono u zivotu ili nije. Ova pravila su predvidjena Zakonom o vanparnicnom postupku; za umrlo se moze oglasiti lice: (cl.57 ZVP)

- O cijem zivotu nije bilo nikakvih vesti u proteklih pet godina a od cijeg rodjenja je proteklo sedamdeset godina;

- O cijem zivotu nije bilo nikakvih vesti za proteklih pet godina a okolnosti pod kojim je nestalo cine verovatnim da vise nije u zivotu;

- Lice koje je nestalo u brodolomu, zemljotresu ili bilo kakvoj drugoj neposrednoj opasnosti a o cijem zivotu nije bilo nikakvih vesti za sest meseci od prestanka opasnosti;

- Lice koje je nestalo u ratu ili u vezi sa ratnim dogadjajima a o cijem zivotu nije bilo vesti za proteklih godinu dana od prestanka ratne opasnosti.

b) Ispunjenje procesnopravnih uslova ogleda se u zahtevu (predlogu) za pokretanje posebnog postupka za proglasenje nestalog lica za umrlo. Taj postupak mogu pokrenuti samo lica koja imaju neposredni pravni interes I izuzetno javni tuzilac (cl.58 ZVP). Ovaj vanparnicni postupak se okoncava pravosnaznom sudskom odlukom, koja zamenjuje dokaz o smrti, pretpostavkom da je nestalo lice umrlo onog dana, koji je u sudskoj odluci naveden. Ova pretpostavka je oboriva nestali se moze pojaviti a u predjasnje stanje se vraca u pogledu imovinskih prava (savesnost) I licna prava, ali se brak autmoaatski ponovo ne uspostavlja. Dan otvaranja nasledja lica proglasenog umrlim jeste prvi dan kada je na osnovu raspolozivih dokaza utvrdjeno da je nestalo lice umrlo, odnosno prvi dan koji ono verovatno nije prezivelo. Ako se taj dan ne moze ustanoviti onda prvi dan po isteku zakonskih rokova za nestalost predvidjeni (cl.57 ZVP). Rokovi pocinju da teku u slucaju proglasenja nestalog lica za umrlo od dana pravosnaznosti resenja (sudske odluke) o proglasenju nestalog lica za umrlo (cl.207 ZN).

Pravnosnažno rešenje o proglašenju nestalog lica za umrlo dostaviće se matičaru radi upisa u matičnu knjigu umrlih, sudu nadležnom za vođenje ostavinskog postupka, organu starateljstva i organu koji vodi zemljišnu ili drugu javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti, ako je lice proglašeno za umrlo imalo nepokretnost (cl.65 ZVP), mesto prebivalista, nepoznato ili inostranstvo-mesto rodjenja, rodjeno u inostranstvu-mesto na teritoriji suda koje ga proglasava umrlim.Postupak za proglasenje nestalog lica za umrlo je slican postupku za dokazivanje smrti sa tom razlikom da je ovde oboriva prepostavka smrti nestalog lica a u dregom slucaju je lice zasigurno umrlo samo nema adekvatnoh dokaza (smrtovnica, potvrda o smrti koju izdaje lekar)3)komorijenti- su lica koja su umrlo u istoj nesreci (pozar, zemljotre..) pri cemu nije moguce utvrditi tacan cas smrti svakog od njih a nalaze se u odnosima znacajnim prenos nekog prava najcesce naslednih. Za razliku od nekadasnjeg resenja da po odredjenim kriterijumima se utvrdjuje redosled nastupanja smrti (Srpski gradjanski zakon-mladja starija nadzivela a muska

8

glava zensku) danas je opsteprihvaceno pravilo o istovremenoj (simultanoj) smrti komorijentata. Buduci da se njihovo nasledje otvara u isto vreme oni se medjusobno ne mogu nasledjivati vec se otvara postupak raspravljanja zaostavstine za svako umrlo lice. U slucaju komorijenata zavestanje ne bi proizvelo pravn dejestvo.

12.SASTAV I VREDNOST ZAOSTAVSTINE SASTAV

Prema Zakonu o nasledjivanju (cl.1) u zaostavštinu ulaze samo podobna prava koja su ostaviocu pripada u trenutku smrti. Zaostavstinu po pravilu cine imovinska prava (pravo svojine, stvarne sluzbenosti, pravo gradjenja, pravo zaloge, potrazivanja iz ugovora, na ime nadoknade stete ili neosnovanog obogacenja).Naslediva su I neka neimovinska prava (vrsenje moralne komponente autorskog prava), kao I prava koja nisu u potpunosti obojena imovinski (potrazivanje naknade nematerjalne stete ukoliko je priznato pravosnaznomsudskm odlukom ili pisanim sporazumom).Pored prava I obaveza nasledive su I neke druge pravne pojave. Drzavina je takodje naslediva ali je u pitanju tzv. Idealna drzavina jer naslednik postaje drzalac nasledja I dobara u trenutku otvaranja nasledja I bez fakticke vlasti na stvarima. Nasledivo je I vreme koje se racuna za sticanje prava svojine odrzajem I za zastarelost potrazivanja. Nasledivo je pravo pna prijem ili odricanje od nasledja, pravo na ponistaj zakljucenih pravnih poslova, vec pokrenut postupak za ponistaj ili razvod braka, ili utvrdjivanje materinstva I paterniteta.Nenaslediva su licna prava (pravo na cast, ugled, dostojanstvo), neka licno movinska prava (licne sluzbenosti, pravo prece kupovine pokretnih stvari).Prema slovu zakona o nasledjivanju obaveze ostavioca ne cine zaostavstinu, ali je cl.222 predvidjeno da naslednik za ostavioceve dugove samo odgovara do visine vrednosti nasledjene imovine (s obzirom da se odgovara ili za sebe ili za drugog a tog drugog nema te obaveze nisu nicije vec s obzirom da naslednik odgovara za njih one su njegove iako zakon to izricito ne predvidja da obaveze ulaze u zaostavstinu). Pa I sam zakon o nasledjivanju u cl.48 u vezi utvrdjivnaja vrednosti zaostavstine na osnovu koje se utvrjuje nuzni deo spominje dugove tako da nesumnjivo u zaostavstinu ulaze I ostavioceve obaveze.VREDNOSTBudući da osnovnu zaostavštinu čine prava i obaveze koje se mogu izraziti u novcu zaostavština ima svoju ekonomsku vrednost. Aktivu (A) čine sva prava koja se mogu izraziti u novcu (sva imovinska prava ostavioca), pasivu (P) čine sve imovinske obaveze ostavioca.Razlukujemo:

- bruto vrednost zaostavstine (BVZ), aktivi se dodaje pasiva BVZ=A + P;- neto (cista) vrednost zaostavstine (NVZ) od aktive se oduzima pasiv NVZ= A – P;

od ove racunarske kategorije odredjuje se zakonski ili zavestajni nasledni deo naslednika.- I obracunsku vrednost zaostavstine (OBZ) OBZ= NVZ + Po.

ova racunarska kategorija koristi se za izracunavanje nuznog dela nuznih naslednika. Za poklone se smatraju samo oni koji su ucinjeni zakonskim naslednicimau toku zivota ostavioca bilo kada u zivotu, I trecim licima u poslednjoj godini zivota umrlog.

9

13.PREDMETI DOMACINSTVA I ZAOSTAVSTINA Zaostavstinu ne cine predmeti domacinstva manje vrednosti (pokucstvo, namestaj, posteljina I sl.) koji sluze svakodnevnim potrebama ostaviocevih potomaka, njegovog bracnog druga I roditelja ako su sa ostaviocem ziveli u zajednickom domacinstvu, vec oni postaju zajednicka svojina ovih lica (cl.1 ZN). Ovaj institut postoji da bi se obezbedio egzistencijalni minimum srodnika koji su živeli u zajedničkom domaćinstvu sa ostaviocem i da bi se očuvala porodična celovitost. S obzirom da nisu deo zaostavstine iz njih se zainteresovana lica (ostaviocevi poverioci) ne bi mogli namiriti, ali u slucaju da nema lica koja imaju neposredni pravni interes, onda ti predmeti ne bi cinili zaostavstinu vec bi bili neka vrsta nicijih stvari koje bi u nacelu mogao steci svako okupacijom. Takodje na predmete domacinstva ( s obzirom da ne cine zaostavstinu a ove kategorije se odnse samo na zaostavstinu) imaju prava I lica koja su nesposobna I nedostojna za nasledjivanje, iskljucena ili lisena nuznog dela.

14.IZDVAJANJE IZ ZAOSTAVSTINE, NA OSNOVU DOPRINOSA POVECANJU NJENE VREDNOSTI

Potomak koji je živeo u zajednici sa ostaviocem i svojim radom, zaradom ili na drugačiji način (igre na srecu) pomogao u privređivanju ostaviocu i doprineo povećanju vrednosti ostaviočeve zaostavštine ima pravo na izdvajanje svog doprinosa srazmerno onome što je uložio. Stav je sudske prakse da zajednica života ne mora biti praćena zajedničkim stanovanjem u vreme delatio hereditas. Buduci da je rec o originarnom nacinu sticanja svojine bitno da je zajednica zivota sa ostaviocem postojala nekada.Zakon o nasledjivanju pominje samo povecanje vrednosti zaostavstine zahvaljujuci zalaganju potomka. Ukoliko je potomak samo doprineo ocuvanju vrednosti zaostavstine nece imati pravo na bilo kakvo izdvajanje iz zaostavstine. Za razliku od porodicnog zakona koji predvidja podelu zajednicke imovine I izdvajanje udela supruznika I na osnovu ocuvanja imovine. Sto se tice ostalih subjekata (sestric umre, tetka zivela sa njim, nije potomak njegov) ima mogucnost podele zajednicke imovine na osnovu PZ moze odnosno pokrenuti parnicu prema ZOO na osnovu kojih moze traziti od naslednika ostavioca naknadu za ono sto su bez pravnog osnova stekli.

15.NASLEDNICI U položaju naslednika može biti praktično svako fizičko lice koje ispunjava odredjene uslove:

1) koji postoji u vreme otvaranja nasleđa;2) sposobno je za nasleđivanje i 3) ima najjači pravni osnov pozivanja na nasleđe u odnosu na sve ostale potencijanle

naslednike ostavioca.1)Od pravila da naslednik mora da postoji u vreme otvaranja nasleđa postoji odstupanje u slučaju začetog a nerođenog deteta (fikcija o nasciturusu-nascituru pro iam nato habetur, quotiens de commodis eius agitur). Prema važećem zakonu o nasleđivanju republike srbije, dete mora biti začeto u vreme otvaranja nasleđa ostavioca I da se zivo rodi. O začetom detetu dok se ne rodi živo po pravilu brine njegova majka. Izuzetno kada majka nije sposobna da brine o naslednopravnim interesima začetka (duševno bolesna osoba) ili su njeni naslednopravni interesi u suprotnosti sa naslednopravnim interesima začetka onda se nasciturusu određuje za staratelja neko drugo lice. To može biti otac a može biti i neko treće lice i onda se to treće lice

10

drugačije zove curator ventis. Staratelj začetog a nerođenog deteta ne može da se izjašnjava o nasleđu u ime začetka sve dok se on živ ne rodi. Dok se začetak ne rodi zastaje se sa postupkom za raspravljanje zaostavštine. U položaju naslednika mogu biti i pravna lica, lica u osnivanju i još neosnovana zadužbina pod uslovom da budu konačno pravno oformljene. Začetak pravnog lica u osnivanju i još neosnovana zadužbina smatraju se naslednicima od trenutka otvaranja nasleđa a ne od trenutka kad su rođeni odnosno konačno pravno oformljeni s obzirom da njihova naslednopravna ovlascenja imaju retroaktivno dejestvo (ex tunc)2)Sposobnost za nasleđivanje izjednačava se sa pravnom sposobnošću tj. svako ko je subjekt u pravu istovremeno može i nasleđivati. Od ovog pravila postoji odstupanje u slucaju primene dva instituta: nesposobnosti I nedostojnosti za nasledjivanja.Ovi uslovi vaze podjednako I za naslednike odredjene zavestanjem pod odloznim uslovom ili pocetnim rokom uz dodatak da moraju dozive nastupanje uslova odnosnoo pocetak roka.

16.NESPOSOBNOST ZA NASLEDJIVANJE

Nesposobnost za nasleđivanje jeste nemogućnost određene kategorije subjekata da naslede bilo kog (apsolutno dejstvo) ostavioca na teritoriji jedne države. U domaćem pravu nesposobni da nasleđuju jesu:

1) stranci u slučaju odsustva naslednopravnog reciprociteta. Iako ZN generalno govori o ispunjenju uslova naslednopravnog reciprociteta za strance kao moguce naslednike Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa RS (ZOSPO) propisuje da stranci kod nas imaju pravo da stiču pokretnosti pod istim uslovima kao i domaći državljani proističe da se ovaj naslednopravni reciprocitet odnosi samo na nasleđivanje nepokretnosti.

2) U domaćem pravu i određena pravna lica mogu biti nesposobna da nasleđuju ukoliko je to predviđeno posebnim propisima.

17.NEDOSTOJNOST ZA NASLEDJIVANJE (POJAM I RAZLOZI KOJI UZROKUJU NEDOSTOJNOST)

Nedostojnost za nasleđivanje jeste nemogućnost jednog lica da nasledi tačno određenog ostavioca zbog protivpravnog ponašanja usmerenog prema njemu. Nedostojnost nasleđivanja po svojoj pravnoj prirodi jeste građanskopravna kazna za ponašanje suprotno odredbama zakona i predpostavljenoj volji ostavioca.Nedostojan je da nasledi kako na osnovu zakona tako na osnovu zavestanja ili da stekne bilo kakvu korist iz zaostavstine onaj:

1) Ko je sa umišljajem ubio ili pokušao da ubije ostavioca; (izuzetka je nuzna odbrana), zastarelost krivicnog gonjenja, pomilovanje nemaju uticaja na postojanje ovog razloga nedostojnosti.

2) Onaj ko je sprečio ostavioca da izrazi svoju poslednju volju tako što ga je putem pretnje ili prinude naterao ili putem prevare naveo da sačini ili da opozove zaveštanje u celini ili delimično ili ga je sprečio da to učini. Pod opozivom se podrazumeva oduzimanje važnosti zaveštanju voljom samog zaveštaoca.

3) Onaj ko je sprečio ostavioca da realizuje svoju poslednju volju tako što je sakrio, uništio ili falsifikovao zaveštanje ostavioca.

11

4) Onaj ko se teže ogrešio o zakonsku obavezu izdržavanja prema ostaviocu. Kada će biti teže ogrešenje o zakonsku obavezu izdržavanja to zavisi od ocene sudije koji uzima u obzir okolnosti konkretnog slučaja (izvrsenje krivicnog dela, neplacanje alimentacije)

5) Onaj koji ostaviocu nije ukazao nužnu pomoć. Pod nužnom pomoći podrazumeva se ona pomoć bez koje bi nastale teške posledice po život i zdravlje ostavioca.

18UTVRDJIVANJE RAZLOGA ZA NEDOSTJNOST ZA NASLEDJIVANJE I OPROSTAJ NEDOSTOJNOSTI ZA NASLEDJIVANJE

O svim razlozima nedostojnosti za nasleđivanje, prema važećem zakonu o nasleđivanju RS, sud odlučuje po službenoj dužnosti. Na postojanje razloga nedostojnosti sudu obično ukazuju lica koja imaju neposredni pravni interes da se neki od naslednika proglasi nedostojnim za nasleđivanje. Postojanje razloga se procenjuje prema okolnostima I stanju koje je postojalo u vreme otvaranja nasledja, naknadno nastale cinjenice po pravilu nemaju uticaja.Međutim postojanje nekih razloga nedostojnosti za nasleđivanje sudu može biti i lično poznato. Postojanje razloga za nedostojnost na strani naslednika po pravilu utvrjuje ostavinski sud koji u konkretnom slucaju raspravlja zaostavstiu. Ukoliko u toku ostavinskog postupka nema spora o postojanju razloga za nedostojnost, ostavinski sud konstatuje u resenju o nasledjivnaju postojanje razloga za nedostojnost I oglasava naslednika nedostojnim. Posao suda znatno je olakšan ukoliko je prethodno doneta i postala pravosnažna osuđujuća presuda u pogledu izvršenja određenih krivičnih dela (npr. pokušaj ubistva sa umišljajem ili krivično delo neplaćanja alimentacije). Ukoliko u toku ostavinskog postupka među učesnicima postupka nastane spor o tome da li postoji neki razlog nedostojnosti ili ne, onda se prekida ostavinski postupak i upućuju učesnici postupka na parnicu. U ulozi tužioca nalazi se onaj učesnik ostavinskog postupka koji tvrdi da postoji razlog za nedostojnost budući da se polazi od pretpostavke da su sva lica dostojna za nasleđivanje, a ko tvrdi suprotno to treba i da dokaže. Ostavilac moze (za zivota) oprostiti razloge nedostojnosti za nasledjivanje. To moze uciniti jedino zavestanjem izricito ili precutno izricito kada se u zavestanju navodi da se nasledniku oprasta ucinjeni razlog nedostojnosti. Precutno kada I pored postojanja razloga nedostojnosti tom nasledniku ostavi zavestanjem odredjeni deo. Ostavilac moze oprostiti jedan razlog (posebni oprostaj nedostojnosti) ili sve razloge (opsti oprostaj nedostojnosti).

19.PRAVNE POSLDICE NEDOSTOJNOSTI ZA NASLEDJIVANJE Nedostojnost za nasleđivanje kao građanskopravna kazna ima lično pravno dejstvo i pogađa samo onog naslednika koji se protivpravno ponašao prema ostaviocu. Ako je zakonski naslednik nedostojan da nasleđuje na njegovo mesto dolaze njegovi potomci po utvrđenom redu. Ukoliko njih nema onda se na nasleđe pozivaju naslednici koji su istog stepena srodstva ondnosno ranga u odnosu na ostavioca. Ako ni tih naslednika nema onda se pozivaju naslednici sledećeg naslednog reda i sve tako do države kao poslednjeg naslednika. Ukoliko je nedostojan da nasleđuje zaveštajni naslednik njegov nasledni deo pripada zakonskim naslednicima ostavioca osim ako zaveštanjem nije određen substitut (zamenik) ili ne postoje uslovi za primenu prava priraštaja u sveri zaveštajnog nasleđivanja.

12

Ako je nedostojan za nasleđivanje nužni naslednik njegov nužni deo ponovo ulazi u vrednost zaostavštine i može, u zavisnosti od okolnosti konkretnog slučaja, da pripadne ostalim nužnim naslednicima; da ode u raspoloživi deo zaostavštine (raspoloživi deo zaostavštine jeste deo zaostavštine kojim zaveštalac može raspolagati bez ikakvih ograničenja); ili može jednim delom da pripadne ostalim nužnim naslednicima a u drugom delu da ode u raspoloživi deo zaostavštine.Naslednik nedostojan za nasledjivanje, ukoliko je usao u posed zaostavstine duzan je da vrati sve sto je deo zaostavstine, ukljucujuci plodove I prihode, jer se smatra nesavesnim drzaocem.

20.ODRICANJA OD NASLEDJA (POJAM ODRICANJA I NALEDNICI KOJI SE MOGU ODRECI NASLEDJA pojam Pod odricanje od nasledja podrazumeva se prestanak naslednickog svojstva voljom samog naslednika. Odricanje od nasleđa jeste voljni način prestanka nasledničkog svojstva. Za razliku od nesposobnosti i nedostojnosti za nasleđivanje, koji su isto načini za prestanak nasledničkog svojstva ali mimo volje naslednika, odricanje od nasleđa jeste produkt volje samog naslednika. Ono što je zajedničko obeležje nesposobnosti I nedostojnosti za nasleđivanje i odricanje od nasleda jeste da se njihovom primenom fingira nečija smrt pa se smatra kao da nisu ni postojali u vreme otvaranja nasleđa. Svakom naseledniku istovremeno sa pravom nasleđa (glavno pravo) pripada i pravo na odricanje od nasleđa (sporedno pravo) u trenutku otvaranja nasledja.. Pravo na odricanje od nasleđa po svojoj pravnoj prirodi jeste pravna moć jer ovlascuje naslednika da promeni stanje koje zakon predvidja a sama izjava o odricanju od nasleđa jeste jednostrani pravni posao usmeren ka tačno određenom cilju - prestanku nasledničkog svojstva. Naslednik se moze odreci samo nasledja koje je otvoreno. Izjavu odricanja od nasleđa treba razlikovati od izjave o odricanju od nasleđa u korist određenog naslednika. U prvom slučaju nasledniku prestaje nasledničko svojstvo, u drugom slučaju naslednik prihvata nasleđe i ustupa ga tačno određenom nasledniku što ima za posledicu da se on i dalje smatra naslednikom ostavioca i odgovara za njegove dugove. Naslednici koji se mogu odreci nasledja

Izjavu odricanja od nasleđa (samo sudiji) može da da samo potpuno poslovno sposobno lice. U ime potpuno poslovno nesposobnog lica izjavu odricanja od nasleđa daje njegov zakonski zastupnik ali je za punovaznost takve izjave potrebna saglasnost organa starateljstva. Potpuno poslovno sposobno lice moze se odreci nasledja I preko ugovornog zastupnika (punomocnika) alu mu je za to potrebno specijaIno punomocje.Nasledja se nikako ne mogu odreci naslednici koji je prethodno dao izjavu o prihvatanju nasledja (strucnom saradniku- sudski pomocnik), koji je raspolagao celom ili delom zaostavstine (time je manifestovao volju da postane vlasnik) ili se uopste nije izjasnio o prijemu ili odricanju od nasledja do okoncanja prostepenog postupka za raspravljanje zaostavstine. Ukoliko naslednik preduzme mere samo radi ocuvanja zaostavstine ili mere tekuce uprave, njemu I dalje pripada pravo na odricanje od nasledja, jer se takvim postupcima ne raspolaze zaostavstinom.

13

21.DAVANJE IZJAVE O ODRICANJU OD NASLEDJA I PRAVNE POSLEDICE ODRICANJA OD NASLEDJA Izjava odricanja od nasleđa može da se da najkasnije do okončanja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavštine. Izjava odricanja od nasleđa može se dati pred ostavinskim sudom, bilo kojim drugim osnovnim sudom ili pred diplomatsko konzularnim predstavnikom naše zemlje u inostranstvu. Zakon o javnom beleznistvu koji stupa na snagu 09.2012 izricito ne predvidja da javni beleznik moze da uzima naslednicku izjavu o prihvatanju ili odricanju, inace bi trebalo jer je to izuzetno strucno lice (u makedonij moze). Naslednik izjavu o odricanju moze dati samo izricito, (nema precutnog odricanja od nasledja). Izjava odricanja od nasleđa može da se da usmeno na zapisnik pred nadleznim sudijom vanparnicarem ili u pisanoj formi putem podneska upucenom sudu. Potpis na podnesku mora biti overen. Izjava odricanja od nasleđa po svojoj sadržini mora biti moguća, dozvoljena i određena. Izjava odricanja od nasleđa, da bi bila dozvoljena, ne sme biti data pod uslovom ili rokom. Ukoliko se da takva izjava ona ne proizvodi dejstvo. Ukoliko naslednik prihvati nasleđe pod uslovom ili rokom smatra se da uslova i roka nema. Nije dozvoljeno delimično odricanje od nasleđa, ali je moguće da se naslednik, ukoliko je pozvan na nasleđe i na osnovu zakona i na osnovu zaveštanja, odrekne nasleđa po jednom pravnom osnovu a prihvati nasleđe po drugom pravnom osnovu. Izjava o odricanju od nasledja ima licno dejstvo I odnosi se samo na naslednika koji je takvu izjavu dao. Ukoliko naslednik u toku ostavinskog postupka umre ne izjasnivši se o prijemu ili odricanju od nasleđa njegovo pravo nasleđa zajedno sa pravom na odricanju od nasleđa prelazi na njegove naslednike i onda se to u pravu zove nasledno-pravna transmisija. Odricanjem od nasledja nasledniku prestaje naslednicko svojstvo , uzima se pretpostavkada nikada nije ni bio naslednik tj. da je umro u vreme otvaranja nasledja. O ostalim pravnim posledicama vaze ista pravila u vezi sa pravnim posledicama neddostojnosti za nasledjivanje.

22.NEOPOZIVOST IZJAVE O ODRICANJU OD NASLEDJA I MOGUCNOST NJENOG PONISTAJA Izjava o odricanju ili prihvatnju nasleđa je neopoziva. To znači da naslednik već datoj nasledničkoj izjavi ne može oduzeti važnosti. Izjava o odricanju od nasledja je neopoziva ali se može poništiti zbog mana u izjavljenoj volji. U zakonu o nasleđivanju nije određen rok u kome se može tražiti poništaj izjave o odricanju od nasleđa. Zbog toga stav je sudske prakse da tu treba analogno primeniti rešenja sadržana u Zakonu o obligacionim odnosima kada je reč o rušljivim pravnim poslovima. Izjava o odricanju od nasleđa može se poništiti u subjektivnom roku od jedne godine od saznanja za razlog rušljivosti odnosno prestanka prinude i u objektivnom roku od tri godine od davanja nasledničke izjave. U domaćem pravu izjava o odricanju od nasleđa ima isključivo lično dejstvo. Dakle ponistaj moze traziti samo naslednik koji je takvu izjavu dao. Osim toga svaki poverilac naslednika moze pobijati (putem paulijanske tuzbe) izjavu o odricanju naslednika od nasledja cije je potrazivanje dospelo.

14

23.PRAVNI OSNOV POZIVANJA NA NASLEDJE Pravni osnov pozivanja na nasleđe jeste ona pravna činjenica (ili skup pravnih činjenica) na osnovu koje jedno lice izvlači pravo da nasledi određenog ostavioca. Te činjenice mogu biti sadržane u zakonu (npr srodstvo sa ostaviocem, bračna veza sa ostaviocem) ili u samom zaveštanju (npr odredba kojom se neko određuje za naslednika na četvrtini zaostavštine). Odnos izmedju vise zavestajnih naslednika uredjuje sam zavestalac, a zavestajni naslednici modu da nasledjuju:

- Simulatno (istovremeno);- Sukcesivno (jedan za drugim u slucaju ogranicenja naslednog prava uslovom ili rokom ili

pak opterecenja prava nasledja nalogom);- Supsidijarno (ili jedan ili drugi u slucaju odredjenja supstituta)

Posmatrajaći odnos zaveštanja i zakona, zaveštanje je po pravilu jači pravni osnov, izuzetno odredbe koje se odnose na nužne naslednike a koje su imperativnog karaktera imaju prioritet u primeni. Zakonsko nasleđivanje biće primenjeno u sledećim slučajevima kada zavestanja nema uopste, ili je ono nevazno , ili nije odredjen uiverzalni sukcesor, zavestajni naslednik ne moze ili ne zeli da primi nasledje ili zavestanjem nisu obuhvacena sva imovinska prava, zaostavstina se nasledjuje po pravilima redovnog zakonskog nasledjivanja. Odnos vise zakonskih naslednika odredjuje sam zakonodavac. Svo zakonski naslednici ne pozivaju se istovremeno jer im pravni osnovi nisu iste pravne snage.

Za razliku od rimskog prava u domaćem pravu dozvoljena je kumulacija pravnih osnova. Subjektivna kumulacija pravnh osnova postoji kada jedno lice nasleđuje određenu zaostavštinu i na osnovu zakona i na osnovu zaveštanja. Objektivna kumulacija pravnih osnova postoji kada se zaostavština određenog ostavioca raspoređuje i na osnovu zakona i na osnovu zaveštanja.

ZAKONSKO NASLEDJIVANJE 24.CINJENICE NA KOJIMA JE UTEMELJENO ZAKONSKO NASLEDJIVANJE Pod zakonskim nasleđivanjem (succesio legitima) podrazumeva se prelaz zaostavštine sa ostavioca na njegove univerzalne i singularne sukcesore mortis causa. Zakonsko nasleđivanje po pravilu regulisano je dispozitivnim odredbama čime se omogućava da zaveštaočeva volja o raspodeli zaostavštine dođe do izražaja. Međutim ta njegova volja nije apsolutna s obzirom na postojanje ustanove nužnog dela. U evoluciji naslednog prava koja se meri hiljadama godina zakonodavci su u kreiranju zakonskog naslednog reda koristili više pravno relevantnih činjenica: srodstvo sa ostaviocem, bračnu vezu sa ostaviocem, pol, red rodjenja, verska I staleska pripadnost I sl. Neke od pravno relevantnih činjenica vremenom su izgubile na značaju (pol naslednika, red rođenja naslednika, verska i staleška pripadnost). Neke činjenice međutim danas imaju značajnog uticaja u sferi zakonskog nasleđivanja (npr. vanbračna veza sa ostaviocem, istopolno partnerstvo)). U domaćem pravu nije priznato pravo nasledja vanbracnim partnerima a jos manje istopolnim. Kod nas postoje tri odlučujuće činjenice koje utiču na kreiranje zakonskog nasleđivanja jesu:

1. Krvno srodstvo sa ostaviocem2. Građansko srodstvo sa ostaviocem3. Bračna veza sa ostaviocem.

15

Postoje I neke druge cinjenice koje u izvesnoj meri uticu na zakonski red nasledjivanja:- Imovinske prilike naslednika;- Njihova sposobnost za privredjivanje;- Vrednost zaostavstine;- Namena dobara;- Specijalna pomoc koju je primao ostavilac;- Zajednica zivota sa ostaviocem.

Medjutim sve ove navedene cinjenice nisu direktno osnov pozivanja na nasledje vec samo koriguju u izvesnoj meri zakonski red utemeljen na krvnom I gradjaskom srodstvu kao I bracnoj vezi.

Simboli za oznacavanje lica u sferi zakonskog nasledjivanja

Slika 01.

16

25 KRVNO SRODSTVO SA OSTAVIOCEM, KAO OSNOVNA PRAVNO RELEVANTNA CINJENICA U FORMIRANJU ZAKONSKOG NASLEDNOG REDA

Krvno srodstvo je veza izmedju daju I vis elica koja proisticu jedno od rugog ili vode poreklo od zajednickog pretka, a ono nastaje rodjenjem , u braku ili van njega. Otuda I dve vrste krvnog srodstva bracno I vanbracno, izmedju kojih nema razlike kod nasledjivanja. Svi krvni srodnici koi proisticu jedan od drugog cine pravu liniju (linea recta), koja pak moze biti nishodna (koja polazi od ostavioca pa ide prema njegovim potomcima-descedentima) ili ushodna (koja polazi od ostavioca I ide prema njegovim precima-ascedentima). Stepen srodstva je merilo blizine odnosno udaljenosti medju srodnicim, koliko rodjenja toliko stepena.Krvni srodnici koji sa ostaviocem vode poreklo od zajednickog pretka cine pobocnu liniju (linea collateralis), koja moze biti punorodna kada poticu od para zajednickih predaka, ili polurodan kad poticu samo od jednog zajednickog pretka.Postojanje bracnog porekla, utvrdjuje se putem pretpostavke bracnosti.Postojanje vanbracnog porekla u odnosu na majku vazi maksima “mater sempre certa est”, majka je uvek izvesna, a u odnosu na oca njegovim priznanjem deteta za svoje ili sudskim putem-utvrdjivanjem ocinstva. Za razliku od nekih pravnih sistema (kao u nemackom gde je dozvoljen sirok krug potencijalnih zakonskih naslednika, cak mogu da se I ne poznaju, tzv.nasmejano nasledje I pravda se zastitom prava svojine I ekonomske moci porodice) u nasem pravu postoji ogranicen krug krvnih srodnika koji se mogu pozvati na nasledje;

- Svi potomci ostavioca, bez ogranicenja;- Roditelji ostavioca sa svojim potomstvom bez ogranicenja;- Dedovi I babe ostavioca sa svojim potomstvom bez ogranicenja;- Pradedovi I prababe I ostali preci umrlog lica.

Tazbinsko srodstvo je odnos izmedju supruznika I krvnih I adoptivnih srodnika drugog supruznika (uspostavlja se pomocu braka), isti je stepen tazbinskog srodstva u kom stepenu krvnog ili srodstva po usvojenju je ovaj drugi supruznik.

Tazbinsko srodstvo u nasem pravu nije pravno relevantna činjenica koja ima uticaja na zakonsko nasleđivanje.

17

Krvni srodnici ostavioca koji bi u nasem pravu mogli biti zakonski naslednici

Slika 02.

18

26.GRADJANSKO SRODSTVO SA OSTAVIOCEM I ZAKONSKO NASLEDJIVANJE Gradjansko srodstvo je veza izmedju dvaju lica koja nastaje po usvojenju pravnim putem.Kod građanskog srodstva naročito obratiti pažnju na sledeće: iako nepotpuno usvojenje kao oblik usvojenja nije regulisano porodičnim zakonom (regulise samo potpuno usvojenje) njegove prelazne i završne odredbe određuju da se na već zasnovana nepotpuna usvojenja primenjuju, u pogledu naslednopravnih posledica, odgovarajuće odredbe zakona o nasleđivanju RS (koje predvidja I nepotpuno usvojenje jer je ovaj zakon donet u vreme vazenja Zakona o braku I porodicnim odnosima koji je tada normirao I nepotpuno usvojenje). U zavisnosti koji je oblik usvojenja u pitanju postoje razlike u naslednopravnom polozaju adoptivnih srodnika. Kod potpunog usvojenja dete koje se usvaja izlazi iz svoje bioloske porodice, prekida sve odnose sa njom, I potpuno se integrise sa porodicom usvojitelja. Usvojenik iz potpunog usvojenja ima identican naslednopravni polozaj sa bioloskom decom usvojitelja prilikom nasledjivanja, s druge strane I usvojilac u pogledu nasledjivanja ima identican polozaj bioloskog roditelja odnosno srodnika. Dakle usvojenik iz potpunog usvojenja prekida pravno sve veze sa svojim krvnim srodnicima, I ne moze ih nasledjivati niti oni njega jer nema pravnog osnova. Ukoliko je u pitanju nepotpuno usvojenje, usvojenik iz ovog oblika adopcije u načelu ima pravo da nasleđuje samo usvojioca, osim ako prilikom zasnivanja usvojenja usvojeniku nije pravo nasleđa isključeno ili na neki način ograničeno (a moze da bude iskljuceno samo ako usvojilac ima bioloske potomke, I u ugovoru o usvojenju izricito predvidjeno). Usvojenik iz nepotpunog usvojenja ne može da nasleđuje usvojiočevog supružnika i njegove srodnike a može svoje krvne srodnike da nasleđuj, a pod odredjenim uslovima I krvni srodnici njega. Usvojilac iz nepotpunog usvojenja u načelu nema pravo da nasleđuje usvojenika. Izuzetno ako usvojenik nema naslednike prvog naslednog reda a usvojilac nema nužnih sredstava za život ima pravo da u roku od jedne godine od otvaranja nasleđa usvojenika zahteva uživanje na delu njegove zaostavštine. Da li će sud odobriti zahtev usvojioca i u kom obimu to zavisi od obima usvojenikovih prava, vrednosti zaostavštine, imovinskih prilika, naslednika i njihove sposobnosti za privređivanje.

27.BRACNA VEZA SA OSTAVIOCEM I NJEN UTICAJ NA FORMIRANJE ZAKONSKOG NASLEDNOG REDA Bracna veza je zakonom uredjena zajednica zivota izmedju muskarca I zene. Supruznici u domacem pravu imaju mogucnost da na osnovu zakona jedno drugo nasledjuju nezavisno od pola. Supruznici imaju pravo da po naslednopravnom osnovu dobiju celokipnu zaostavstinu ili njen alikvotni deo. Zaostavstinu ili njen alikvotni deo cija velicina zavisi od srodnika za kojim konkurisu na nasledje, nasledni deo supruznika moze pod odredjenim uslovima biti povecan ili smanjen Supruznicim kojima je brak prestao razvodom ili ponistajem nemaju pravo uzajamnog nasledjivanja po osnovu zakona. Cak iako brak postoji u vreme otvaranja nasledja supruznik koji je nadziveo umrlog supruznika moze izgubiti pravo nasledja:

- Ako je ostavilac (za zivota) podigao tuzbu za razvod braka pa se posle otvaranja njegovog nasledja utvrdi da je tuzba bila osnovana;

- Ako je brak ponisten posle otvaranja nasledja iz razloga koji su nadzivelom supruzniku bili poznati u vreme sklapanja braka;

19

- Ako je zajednica zivota izmedju supruznika pre otvaranja nasledja trajno prestala sporazumom samih supruznika ili krivicom nadzivelog supruznika.

28.NACINI GRUPISANJA KRVNIH SRODNIKA, KAO MOGUCIH ZAKONSKIH NASLEDNIKA

S obzirom na to da savko fizicko lice ima veliki broj krvnih srodnika, tokom vremena, teorija je osmislila nekoliko mogucih nacina grupisanja krvnih srodnika kao mogucih zakonskih naslednika.

1. Sistem zajednice krvi. U ovom sistemu svi krvni srodnici ostavioca raspoređeni su u grupe uzimajući u obzir kao polazni kriterijum količinu zajedničke krvi koju imaju prema ostaviocu, tako prioritet u nasleđivanju imaju punorodna braća i sestre ostavioca, jer imaju identičnu količinu zajedničke krvi sa umrlim, odnosno poreklo im je identicno. Za njima slede u istoj grupi deca ostavioca zatim njegovi roditelji i braća i sestre roditelja ostavioca jer imaju polovinu zajedničke krvi sa ostaviocem. Posle njih slede unuci I tako dalje. Ovaj sistem grupisanja srodnika nije osnova zakonskog nasleđivanja ni u jednom savremenom pravu, jer ne uzima u dovoljnoj meri intenzitet srodničkih odnosa I emotivnu bliskost između pojedinih srodnika.

2. Sistem stepena srodstva. To je osnova zakonskog nasleđivanja u Ruskoj federaciji. U ovom sistemu svi srodnici su prilikom pozivanja na nasleđe raspoređeni u određene grupe uzimajući za polazni kriterijum stepen srodstva sa ostaviocem. Stepen srodstva je merilo kojim se označava blizina ili udaljenost krvnih srodnika. Prvu grupu čine srodnici ostavioca koji su u odnosu na njega u prvom stepenu srodstva (deca i roditelji). Drugu grupu čine srodnici koji su posmatrano u odnosu na ostavioca u drugom stepenu srodstva (pobočni srodnici - braće i sestre ostavioca, srodnici u pravoj liniji – unuci, babe i dede). Za njima slede u pozivanju na nasleđe srodnici trećeg stepena srodstva posmatrano u odnosu na ostavioca ( pobočni - stričevi, tetke, ujaci, sestrići i bratanci, u pravoj liniji - praunuci, pradede i prababe) a u četvrtom stepenu su braća i sestre od stričeva tetaka ujaka itd.

3. Sistem bliskosti srodstva. U sistesmu bliskosti srodstva svi krvni srodnici raspoređeni su u 4 grupe. Prvenstvo u nasleđivanju imaju srodnici prve grupe a to su svi ostaviočevi potomci, drugu grupu čine privilegovani preci i privilegovani pobočni srodnici ostavioca (roditelji i braća i sestre ostavioca), treću grupu čine ostali preci ostavioca a četvrtu ostali pobočni srodnici ostavioca sa njjihovim potomstvom. Ovaj sistem grupisanja srodnika jeste osnova zakonskog nasleđivanja u francuskom pravu.

4. I 29.PARENTERALNI SISTEM

Parentelarni sistem jeste nacin grupisanja krvnih srodnika sa nejvecom zastupljenoscu u pravnim sistemima sastavljen od niza parentela. Parentele jesu grupe srodnika koje su formirane s obzirom na najbližeg zajedničkog pretka(slika 1), odnosno koje proisticu od istog pretka ili para predaka.

20

Prvu parantelu čine svi ostaviočevi potomci bez ograničenja, rodonacelnik I parentele je sam ostavilac. Drugu parantelu čine roditelji ostavioca i njihovo potomstvo bez ograničenja, rodonacelnik II parentele su roditelji. Treću parantelu čine babe i dede ostavioca i njihovo potomstvo bez ograničenja. Četvrtu parantelu čine pradede i prababe ostavioca i njihovo potomstvo bez ograničenja. Između parentela postoji isključivost u nasleđivanju. To znači da sve dok ima srodnika iz prve parantele ne mogu da se pozivaju na nasledje srodnici iz druge parantele i tako redom.

Slika 03.

Parentelarni sistem ima dve varijante: parentelarno graduelni i parentelarno linearni. 1) U parentelarno gradularnom sistemu polazna osnva za prvenstvno u nasledjivanju jste stepen srodstva (gradus-stepen). Parenteralni gradularni sistem grupisanja srodnika nije osnova zakonskog nasledjivanja u RS. Parentelarno linearni sistem grupisanja srodnika jeste osnova zakonskog nasledjivanja u RS.

2) Srodnici u okviru jedne parentele su rasporedjeni u linije (linea-linija). U ovom sistemu u svakoj parenteli srodnocu su raspoređeni po linijama. Postoji nosilac linije i srodnici koji potiču od njega i čine njegovu liniju. U prvoj parenteli nosioci linija su deca ostavioca u ostalim parantelama preci ostavioca. U parentelarno linearnom sistemu ukoliko nosilac linije ne može ili ne želi da nasledi ili je umro pre ostavioca njegov nasledni deo pripada njegovim potomcima po utvrđenom redosledu, tj. ne prirasta braci I sestrama.U drugoj parenteli ukoliko nosioci linija (otac i majka) umru pre ostavioca, ne mogu ili ne zele da naslede, pravilo je da nasledni deo oca pripada njegovoj deci a nasledni deo majke njenoj deci.

21

Kod parentelarnog graduelnog sistema prvenstvo u nasleđivanju uvek imaju srodnici koji su bližeg stepena srodstva u odnosu na ostavioca. A u koliko neko od srodnika umre pre ostavioca ne može ili ne želi da nasledi a pozvan je na nasleđe sa srodnicima istog stepena srodstva onda njegov nasledni deo pripada tim srodnicima. Prednost parentelarno linearnog sistema grupisanja srodnika ogleda se u sledećem: poštuju se uobičajene emotivne veze između određenih srodnika i štite se ekonomski interesi određene grupe srodnika. Takođe ovim sistemom bolje se ostvaruje socijalna uloga ustanove nasleđivanja jer više srodnika nasleđuje i uvažavaju se interesi mlađe generacije. Uvazava se ne samo cinjenica stepena srodstva vec I cinjenica pripadnosti odredjenoj liniji.

30.PRAVO PREDSTAVLJANJA I PRAVO PRIRASTAJA

Pravo predstavljanja (ius representiones) jeste zakonom određena mogućnost da nasledni deo naslednika koji umre pre ostavioca, ne može ili ne želi da nasledi pripadne njegovim potomcima po utvrđenom redosledu. Pravo predstavljanja jeste osnovno pravilo koje ima prvenstvo u primeni kod parentelarno linearnog sistema, a ako se ovo pravo ne može primeniti onda se primenjuje pravo priraštaja. Primena prava predstavljanja moguće je samo u sferi zakonskog nasledjivanja u sledećim slučajevima:

1) kada naslednik umre pre ostsvioca, 2) kada se odrekne nasleđa, 3) kada je nesposoban da nasleđuje, 4) kada je nedostojan da nasleđuje 5) i kada je isključen iz nasleđa.

Potomci naslednika koji je umro pre ostavioca ne može ili ne želi da ga nasledi ostavioca nasleđuju po sopstvenom pravu. To praktično znači da potomci moraju da postoje u vreme otvaranja nasleđa ostavioca i da budu sposobni i dostojni njega (ostavica) da naslede a ne naslednika koga reprezentuju.

Slika 04Od prava predstavljanja treba razlikovati naslednopravnu transmisiju. Kao što je već rečeno primena prava predstavljanja moguće je kad naslednik umre pre ostavioca a naslednopravna

22

transmisija postoji onda kad naslednik nadživi ostavioca pa u toku ostavinskog postupka umre ne izjasnivši se o prijemu ili odricanju od nasleđa, onda taj prelaz nasleđa zajedno sa pravom na odricanje od nasleđa prelazi na njegove naslednike (ne na potomke nego naslednike). Pravo priraštaja jeste zakonom određena mogućnost da nasledni deo naslednika koji je umro pre ostavioca ne može ili ne želi da ga nasledi pripadne licima koja su istog stepena I kvaliteta srodstva odnosno ranga posmatrano u odnosu na ostavioca. Uslov je da taj naslednik nema potomke. U parentalerano linearnom sistemu prvenstvo u primeni ima pravo predstavljanja pa tek onda pravo prirastaja I ono deluje automatski. Pravo priraštaja po pravilu deluje u korist lica koja su istog stepena srodstva odnosno ranga posmatrano u odnosu na ostavioca.

Slika 05. Izuzetno od ovog pravila, kada postoje uslovi za primenu prava predstavljanja tj.prethodno je primenjeno, mogu I srodnici različitog stepena srodstva da se koriste pravom prirastaja.

Slika 06.

31.REDOVNA PODELA NASLEDJA, U PRVOM ZAKONSKOM NASLEDNOM REDU

U prvom zakonskom naslednom redu nasleđuju:1) svi potomci ostavioca bez ogranicenja, kako biološki tako i građanski i nadživeli

supružnik. Usvojenik iz nepotpunog usvojenja u načelu ima isti naslednopravni položaj kao i biološko dete ostavioca i usvojenik iz potpunog usvojenja osim ako prilikom zasnivanja usvojenja njemu nije pravo nasleđa isključeno ili ograničeno na određeni način. Do isključenja ili ograničenja prava nasleđa usvojenika iz nepotpunog usvojenja

23

može doći ako ostavilac imavoo dece. Ukoliko ostavioc nema supruznika cela zaostavstina pripada njegovim potomcima. Ukoliko ostavilac nema potomstvo nadživeli supružnik automatski prelazi u drugi zakonski nasledni red. U prvom zakonskom naslednom redu zaostavština se deli na jednake delove između dece ostavioca, usvojenika ostavioca i nadživelog supružnika. U prvom zakonskom redu neograniceno se primenjuje pravo predstavljanja a kad ton ije moguce pravo prirastaja.

Slika 07.

32.REDOVNA PODELA NASLEDJA,U DRGOM ZAKONSKOM NASLEDNOM REDU

2) Drugi zakonski nasledni red cine nadziveli supruznik (kada nije u prvom zakonskom naslednim redu), roditelji ostavioca I njihovo potomstvo bez ogranicenja.

Ukoliko jedan od roditelja umre pre ostavioca, ne moze ili ne zeli da nasledi, taj nasledni deo pripada potomstvu prema utvrdjenom redosledu, ako oba roditelja umreu pre njega, ne ogu ili ne zele da naslede njihovi nasledni delovi pripadaju njihovim potomcima prema utvrdjenom redosledu (nasledni deo oca pripada njegovoj deci, a nasledni deo majke njenoj deci). Ukoliko ostavilac nema roditelje, ne mogu ili ne zele da naslede, a oni nemaju potomstvo ili ne mogu ili ne zele da naslede cela zaostavstina pripada nadzivelom supruzniku. Ako ostavilac nema supruznika celu zaostavstinu dele njegovi srodnici po utvrdjenom redu. U drugom zakonskom naslednom redu zaostavstina se po redovnom toku stvari deli tako sto supruzniku pripada ½ I roditeljima ½.

24

Slika 08.

33.TRECI ZAKONSKI NASLEDNI RED

U trecem zakonskom redu nasledjuju dedovi I babe ostavioca I njihovo potomstvo. Po redovnom toku stvari zaostavstina pripada rodonacelnicima treceg zakonskog naslednog reda (dedama I babama) ukoliko neko od njih umre pre ostavioca, ne zeli ili ne moze da nasledi na njegovo mesto dolaze njegovi potomci prema utvrdjenom redosledu. U trecem zak. nasl. Redu dozvoljena je neogranicena primena prava predstavljanja, a ako se ono ne moze primeniti pristupa se primeni prava prirastaja. U trecem zak. nasl. redu zaostavstina se deli tako sto preci iz oceve loze dobijaju ½ sto isto vazi I za pretke druge loze, odnosno svaki deda I baba po ¼.

Slika 09. (ako deda umre, ne zeli ili ne moze da nasledi III zak. nasl. red. A nema potomstvo njegov nasledni deo prirasta pretku sa kojim cini par – baba).Ako I taj predak umre pre ostavioca, ne moze ili ne zeli da nasledi onda nasledni deo prirasta potomcima babe, ali ako nema potomaka, prirasta prijateljima (preci druge loze)

25

34.CETVRTI ZAKONSKI NASLEDNI RED

U IV zak. nasl. redu na nasledje se pozivaju pradedovi I prababe ostavioca bez potomstva.

Slika 10.

U IV zak. nasl. redu nije dozvoljena primena prava predstavljanja jer se na nasledje ne mogu pozivati potomci pradede I prababe. Dozvoljena je samo primena prava prirastaja.Ukoliko jedan od predaka umre pre ostavioca, ne moze ili ne zeli da nasledi, njegov nasledni deo prirasta naslednom naslednom deli pretka sa kojim cini par. Ako njega nema, ne moze ili ne zeli da nasledi, njihova ¼ prirasta drugom paru iz loze, a ako njih nema onda prijateljima iz druge loze.

Pitanje 43: Promene u veličini naslednih delova naslednika prvog zakonskog naslednog reda

Nasledni deo dece ostavioca može biti povećan u pravu republike srbije ukoliko su ispinjena tri uslova:

1. Ukoliko ostavilac ima dece iz prethodnog braka ili vanbračne zajednice.2. Ako je imovina nadživelog supružnika veća od onoga što bi dobila podelom

zaostavštine na jednake delove.3. Ukoliko sud nađe da je opravdano povećanje.Ukoliko sud zaključi da su izpunjena sva tri uslova povećava se nasledni deo svoj deci

ostavioca. To povećanje može ići do dva puta. Formula:

26

S = d = Sk

S označava nasledni deo supružnika posle smanjenja, 1 gore i 1 dole označava nasledni deo supružnika pre smanjenja, x je broj dece, k je koeficijent uvećanja, d nasledni deo deteta posle povećanja. Po pravilu samo deca ostavioca imaju mogućnost da im se poveća nasledni deo. Samo izuzetno ako je dete iz prethodnog braka ili vanbračne zajednice umrlo pre ostavioca ne može ili ne želi da ga nasledi a on ima potomstvo i ukoliko postoji makar još jedno dete iz prethodnog braka ili vanbračne zajednice ostavioca, onda i ti drugostepeni potomci ostavioca imaju pravo na povećani deo zaostavštine.

Pitanje 44: Drugi zakonski nasledni red:

U drugom zakonskom nasledom redu nasledjuju supružnik ostavioca kad nije naslednik prvog zakonskog naslednog reda, roditelji ostavioca i njihovo potomstvo bez ogranichenja. Prvenstvo u nasleđivanju uvek imaju roditelji ostavioca i nadživeli supružnik. Ukoliko jedan od roditelja ostavioca umre pre njega ne može ili ne želi da ga nasledi na njegovo mesto dolaze njegovi potomci po utvrdjenom redosledu. Prvi će biti pozvani braća i sestre ostavioca kako punorodni tako i polurodni pa ako njih nema ne mogu ili ne žele da naslede, bratanci bratanice, sestrići sestričine nasleđuju. Pa tek ako ni njih nema, ne mogu ili ne žele da nslede na nasleđe se pozivaju unuci braće i sestara ostavioca itd. Ukoliko otac i majka ostavioca nisu živi u vreme otvaranja nsleđa umrlog ne mogu ili ne žele da naslede taj deo koji bi pripao njima pripada njihovom potomstvu. Ako jedan od roditelja nije živ u vreme otvaranja nasleđa ostavioca ne može ili ne želi da nasledi a nema potomstvo njegov nasledni deo prirasta naslednom delu drugog roditelja, ako ni njega nema naslednim delovima potomaka tog drugog roditelja. Ukoliko ostavilac nema roditelje oni ne mogu ili ne žele da naslede a nemaju ni druge potomke osim ostavioca cela zaostavština pripada nadživelom supružniku.

Ako ostavilac nema supružnika ili on ne može ili ne želi da nasledi, celokupnu zaostavštinu dele roditelji ostavioca odnosno njihovo potomstvo. U drugom zakonskom naslednom redu zaostavština se po redovnom toku stvari deli tako da jedna polovina pripada nadživelom supružniku a druga polovina roditeljima ostavioca odnosno njihovom potomstvu.

Pitanje 45: Povećanje naslednog dela supružnika u drugom zakonskom naslednom redu

Nasledni deo supružnika u drugom zakonskom naslednom redu može biti povećan ukoliko se ispune dva kumulativno postavljena uslova.

1. Ukoliko supružnik nema nužnih sredstava za život (uslov materiajlno pravne prirode)2. Ukoliko u roku od jedne godine od otvaranja nasleđa ostavioca istakne zahtev za

povećanje naslednog dela.

27

Supružnik ukoliko su ispunjena ova dva uslova, nasledni deo po pravilu povećava se u obliku plodouzivanja. Izuzetno kada je vrednost zaostavštine tako mala da bi njenom podelom supružnik zapao u oskudicu njemu onda može pripasti i celokupna zaostavština u svojinu. Prilikom povećanja naslednog dela supružnika sud uzima u obzir sledeće parametre:

1. Imovinske prilike svih naslednika2. Njihovu sposobnost za privređivanje3. Dužinu trajanja zajednice zivota između supružnika4. Vrednost zaostavštineSupružnik u dogovoru sa ostalim naslednicima drugog zakonskog naslednog reda koji u

konkretnom slučaju nasleđuju doživotno uživanje može preinačiti u doživotnu rentu. Doživotno plodouživanje ili doživotna renta mogu biti ukinuti ukoliko se promene prilike (npr supružnik se zaposli).

Pitanje 46: Smanjenje naslednog dela supružnika u drugom zakonskom naslednom redu

Nasledni deo supružnika kao naslednika drugog zakonskog naslednog reda može biti smanjen ako se ispune sledeći uslovi:

1. Ako više od polovine zaostavštine zaostavioca čine njegova nasleđena dobra2. Ako zajednica života između supružnika nije trajala duže vreme3. Ukoliko naslednica drugog zakonskog naslednog reda jedan ili svi podnesu zahtev za

smanjenje naslednog dela supružnika u roku od jedne godine od otvaranja nasledja ostavioca.Ukoliko neko od naslednika koje u konkretnom slučaju nasleđuje umre u toku

ostavinskog postupka i pre ovog roka od jedne godine ne tražeći smanjenje naslednog dela njegovi potomci pod uslovom da su njegovi naslednici imaju pravo da u roku od 6 meseci od otvaranja nasleđa tog naslednika, zahtevaju smanjenje naslednog dela supružnika. Dok sud ne odluči o zahtevu naslednika za smanjenje naslednog dela supružnika supružnik ima pravo izbora: smanjeni nasledni deo u svojinu ili povećani deo na uživanje. Supružniku nasledni deo može biti smanjen do jedne četvrtine a ako se opredeli za plodouživanje onda dobija jednu polovinu zaostavštine na uživanje. Supruznik može u dogovoru sa ostalim naslednicima koji u konkretnom slučaju nasleđuju dožovitno uživanje preinačiti u doživotnu rentu. Zakon ne predviđa mogućnost ukidanja doživotnog uživanja ili doživotne rente.

Pitanje 48: Treći I ostali zakonski redovi

U trećem zakonskom naslednom redu nasleđuju dede i babe ostavioca i njihovo potomstvo bez ograničenja. Prvenstvo u nasleđivanju pripada precima ostavioca - dedama i babama. Ako jedan od predaka nije živ u vreme otvaranja nasleđa ostavioca, njegov nasledni deo primenom prava predstavljanja pripada njegovim potomcima po utvrđenom redosledu. Ukoliko taj predak nema potomstvo ili ono ne može ili ne želi da nasleđuje njegov nasledni deo pripada pretku sa kojim chini par. Ako deda i baba iz očeve loze nisu živi u vreme otvaranja nasleđa ne mogu ili ne žele da naslede njihov nasledni deo pripada njihovim potomcima po utvrđenom redosledu. Ako pak preci iz jedne loze nisu živi u vreme otvaranja nasleđa ostavioca ne mogu ili ne žele da naslede a nemaju potomstvo njihovi nasledni delovi prirastaju naslednim

28

delovima dede i babe iz druge loze odnosno ako njih nema ne mogu ili ne zele da nslede, njihovi potomci.

U trećem zakonskom naslednom redu, zaostavština se po redovnom toku stvari deli tako što jedna polovina zaostavštine pripada dedama i babama iz očeve loze a druga polovina dedam i babama iz majčine loze. U trećem zakonskom naslednom redu neograničeno se primenjuje pravopredstavljanja.

Četvrti zakonski nasledni red. U četvrtom zakonskom naslednom redu na nasleđe se pozivaju prababe i pradede ostavioca bez potomaka. Dakle u četvrtom zakonskom naslednom redu a to važi i za ostale dalje nasledne redove isključena je primena prava predstavljanja a dozvoljena je samo primena prava prirashtaja. U četvrtom zakonskom naslednom redu zaostavština se deli tako što preci iz jedne loze dobijaju jednu polovinu a preci iz druge loze drugu polovinu. Svaki par predaka dobija po četvrtinu, a svaki predak po osminu.

29