«NAŠA OPŠTINA – NAŠA SIGURNA KUĆA»

- Izveštaj o realizaciji projekta prevencije nasilja u porodici i narkomanije -

Opština BečejSkupština Opštine Bečej

OPŠTINSKI SAVET ZA BEZBEDNOST B E Č E J

Novembar 2011. godine

1

Mission to Serbia

Opštinski savet za bezbednost (OSB) je stručno radno telo Skupštine Opštine Bečej koje se bavi bezbednosnom prevencijom stanovništva. Savet broji jedanaest članova i čine ga predstavnici policije, sudstva, centra za socijalni rad, obrazovnih institucija i medija. Svi članovi su visokostručne osobe koje imaju višegodišnje iskustvo u ovoj problematici. U svom dosadašnjem radu OSB je sproveo analizu potreba zajednice u vezi bezbednosti stanovništva i nakon toga izradio Strategiju bezbednosne prevencije u opštini Bečej za period od 2011. do 2015. godine. Svi izveštaji i aktivnosti OSB prezentovani su na sajtu:

www.becej.rs/rsCIR/RadnaTela_savetZaBezbednost.jsp

Usled negativnih efekata svetske ekonomske krize, kao i višegodišnjeg procesa tranzicije kroz koju prolazi naša zemlja, na teritoriji Opštine Bečej tokom 2009. g. došlo je do drastičnog pogoršanja bezbednosne situacije, u smislu povećanja stope kriminaliteta. Kao jedan od ključnih faktora koji bi mogao doprineti poboljšanju stanja ističe se prevencija na koju imaju obavezu svi, počev od državnih organa nadležnih za sprovođenje bezbednosti, preko lokalne samouprave koja ima ingerencije nad pojedinim inspekcijskim službama, ustanovama, javnim preduzećima, pa sve do medija i samih građana Opštine Bečej, koji imaju pravo na istinite i pravovremene informacije iz oblasti bezbednosti, odnosno na edukaciju o samozaštiti u smislu prevencije od kriminaliteta.

Pojedine vrste kriminala i asocijalnog ponašanja, poput narkomanije, trafikinga i prostitucije, maloletničke delikvencije i vršnjačkog nasilja, pedofilije, korupcije, delovanja verskih sekti, nasilja u porodici i dr. mogu se efikasno sprečiti jedino direktnim delovanjem na svest i psihu potencijalnih žrtava ili počinioca, odnosno na lica neposredno odgovorna za njihovo vaspitanje i obrazovanje. Da bi se ostvario pun efekat prevencije, potreban je organizovan i planski pristup, odnosno realizacija aktivnosti iz godine u godinu. Jedino kontinuitet u delovanju, tj. dosledna implementacija i pravilna evaluacija projekata obezbeđuju da ovaj vid prevencije ima nesumnjivi i dokazani smisao.

Projektom „Naša opština – naša sigurna kuća“, koji se realizovao od marta do novembra 2011. g. i ukupnim budžetom od 300.000,00 din. delovalo se u cilju podizanja svesti stanovništva o nasilju u porodici i o problemu narkomanije u Opštini Bečej, obzirom da su navedene dve oblasti kriminalnog delovanja identifikovane kao kvantitativno najzastupljenije kategorije iz oblasti teških krivičnih dela. Pored toga, navodimo i statistički podatak da se cca jedna trećina ubistava na svetskom nivou (slična je situacija i u R. Srbiji) izvrši povodom ili iz razloga «partnerskog sukoba» (ljubomora, bračna prevara, nerešeni imovinski odnosi u porodici, zloupotrebe oko životnog osiguranja i dr.). Takođe vezano za narkomaniju ističemo da je prema pojedinim stručnim stavovima ona tzv. «genusno krivično delo», odnosno uzrok, generator i povod većini izvršenih dela (krađe, razbojništva, ubistva, trgovina ljudima, organizovani kriminal...).

Obzirom da teška krivična dela imaju prioritet u suzbijanju, opredeljenje članova OSB je bilo da se putem prevencije deluje na problematiku nasilja u porodici i narkomaniju, obzirom da se u ovim oblastima očekuju najveći rezultati putem akcija koje su usmerene na promenu svesti potencijalnih žrtava i počinilaca. Prema usvojenoj Strategiji, za navedene aktivnosti je formirana Radna grupa za antropološku (opštu) prevenciju, čiji članovi imaju kapacitete, znanja i energiju za sprovođenje ovog projekta. Stalni član grupe je policijski inspektor za droge, a po potrebi se uključuju i policajci iz drugih oblasti.

Tokom marta 2011. g. održani su sastanci OSB zajedno sa Radnom grupom za antropološku prevenciju, na kojima su definisani ciljevi i metodologija realizacije projekta.

2

PARTNERSKE ORGANIZACIJE I INSTITUCIJE KOJE SU UČESTVOVALE U PROJEKTU:

• Misija OEBS u Srbiji

• Građanske inicijative Beograd

• NVO („Autonomni ženski centar“ Bg, „Centar za antropološke studije“ Bg)

• Opština Bečej

• Institucije – državni organi - Bečej (Centar za socijalni rad, Policijska stanica, Prekršajni sud, Dom zdravlja Bečej)

• Obrazovne institucije - Bečej (direktori škola, služba psihologa i pedagoga i dr.)

• Medijske organizacije u Bečeju (pisani mediji: „Bečejski dani“, „Bečejski mozaik“ i „Mađar So“; elektronski mediji: Radio „Active“ Bečej, Nezavisna TV produkcija „B+ Creative team“ i „TV Tisa Info kanal“ Bečej)

• Bečejsko udruženje mladih (BUM)

A. NASILJE U PORODICI

Član 194. Krivičnog zakonika Republike Srbije:

Nasilje u porodici

Član 194

(1) Ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice,kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

(2) Ako je pri izvršenju dela iz stava 1. ovog člana korišćeno oružje, opasno oruđe ili drugo sredstvo podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši,učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.

(3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog člana nastupila teška telesna povreda ili teško narušavanje zdravlja ili su učinjena prema maloletnom licu,učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.

(4) Ako je usled dela iz st. 1, 2. i 3. ovog člana nastupila smrt člana porodice,učinilac će se kazniti zatvorom od tri do petnaest godina.

(5) Ko prekrši mere zaštite od nasilja u porodici koje mu je sud odredio na osnovu zakona,kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom.

Članovi 197-200. Porodičnog zakona Republike Srbije:

Nasilje u porodici

Član 197

(1) Nasilje u porodici, u smislu ovog zakona, jeste ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integri-tet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice.

(2) Nasiljem u porodici, u smislu stava 1 ovog člana, smatra se naročito:

3

1. nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede;

2. izazivanje straha pretnjom ubistva ili nanošenja telesne povrede članu porodice ili njemu bliskom licu;

3. prisiljavanje na seksualni odnos;

4. navođenje na seksualni odnos ili seksualni odnos sa licem koje nije navršilo 14. godinu života ili nemoćnim li-cem;

5. ograničavanje slobode kretanja ili komuniciranja sa trećim licima;

6. vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje.

(3) Članovima porodice u smislu stava 1 ovog člana smatraju se:

1. supružnici ili bivši supružnici;

2. deca, roditelji i ostali krvni srodnici, te lica u tazbinskom ili adoptivnom srodstvu, odnosno lica koja vezuje hra-niteljstvo;

3. lica koja žive ili su živela u istom porodičnom domaćinstvu;

4. vanbračni partneri ili bivši vanbračni partneri;

5. lica koja su međusobno bila ili su još uvek u emotivnoj ili seksualnoj vezi, odnosno koja imaju zajedničko dete ili je dete na putu da bude rođeno, iako nikada nisu živela u istom porodičnom domaćinstvu.

Mere zaštite

Član 198

(1) Protiv člana porodice koji vrši nasilje sud može odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici, kojom se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članom porodice.

(2) Mere zaštite od nasilja u porodici jesu:

1. izdavanje naloga za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepo-kretnosti;

2. izdavanje naloga za useljenje u porodični stan ili kuću, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokret-nosti;

3. zabrana približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti;

4. zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice;

5. zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice.

(3) Mera zaštite od nasilja u porodici može trajati najviše godinu dana.

(4) Vreme provedeno u pritvoru kao i svako lišenje slobode u vezi s krivičnim delom odnosno prekršajem uraču-nava se u vreme trajanja mere zaštite od nasilja u porodici.

Produžavanje mere zaštite

Član 199

Mera zaštite od nasilja u porodici može se produžavati sve dok ne prestanu razlozi zbog kojih je mera bila odre-đena.

4

Prestanak mere zaštite

Član 200

Mera zaštite od nasilja u porodici može prestati pre isteka vremena trajanja ako prestanu razlozi zbog kojih je mera bila određena.

Cilj ovog dela projekta je smanjenje nasilja u porodici u Opštini Bečej, kroz podizanje svesti stanovnika opštine o problemu nasilja u porodici putem informisanja o načinu prepoznavanja i mogućnostima zaštite u institucijama sistema – promocija telefonskog broja za prevenciju i intervenciju po problematici nasilja u porodici. Projektom se delovalo i u pravcu zadovoljavanja osnovnih potreba krajnjih korisnika – ciljnih grupa, a to su prepoznavanje i prijavljivanje nasilja u porodici putem broja mobilnog telefona interventnog tima Centra za socijalni rad, informisanost o problematici i otklanjanje predrasuda. Što se tiče institucija sistema (školstvo, zdravstvo, socijalne institucije, policija, pravosuše, mediji...) kroz projekat se delovalo na njihovu međusobnu povezanost i koordiniranost akcija, odnosno apelovalo se na striktnom poštovanju propisa i protokola koji su potpisani na državnom, pokrajinskom i lokalnom nivou. Koordinator OSB i članovi Radne grupe za antropološku prevenciju su u osnovi bili zaduženi za sprovođenje svih projektnih zadataka putem čije realizacije se apostrofirala uloga OEBS-a kao donatora.

REALIZACIJA ZADATAKA:

1. ZADATAK: Do 18. oktobra 2011. g. je realizovano 6 stručnih interaktivnih emisija na lokalnoj radio stanici „Radio Active“ o problemu nasilja u porodici sa aspekta svake pojedinačne isntitucije sistema ponaosob (policija, sud, centar za socijalni rad, školske i zdravstvene ustanove, psihološko savetovalište), pri čemu su predstavnice NVO „Autonomni ženski centar“ iz Beograda pružale stručnu podršku iz svake oblasti, odnosno sa aspekta ciljne grupe (Prilog 1). Novinar radija je bio zadužen za vođenje emisije, odnosno izradu i emitovanje džingla koji se nekoliko puta svakodnevno emitovao tokom celog projektnog perioda. Sve emisije su na adekvatan način dokumentovane u elektronskoj formi, a plan je da se do kraja 2011. godine postave na sajtu Opštine Bečej – OSB kao multimedijalna prezentacija, radi bolje dostupnosti svim zainteresovanim subjektima.

2. ZADATAK: Do 18. oktobra 2011. godine je realizovano 6 stručnih TV emisija na lokalnoj TV stanici o problemu nasilja u porodici sa aspekta svake pojedinačne isntitucije sistema ponaosob, NVO - sa aspekta ciljne grupe. Novinar nezavisne TV produkcije „B + Creative team“ iz Bečeja je bio zadužen za vođenje emisije „Jedna sasvim obična priča“ koja je realizovana na TV Tisa info kanal, odnosno organizaciju izrade titla (prevoda) na mađarski jezik zbog dvojezičnog sastava stanovništva. Takođe, TV spot na temu sprečavanja nasilja u porodici se emitovao četiri puta dnevno počevši od maja 2011. godine. Svako emitovanje se snimalo, a snimci će se u narednom periodu distribuirati zainteresoovanim obrazovnim i ostalim institucijama i ustanovama, odnosno do kraja 2011. godine postaviće na sajtu Opštine Bečej – OSB kao multimedijalna prezentacija, radi bolje dostupnosti svim zainteresovanim subjektima.

3. ZADATAK: Do 18. oktobra 2011. godine 3 lokalna novinska lista su sačinila po 6 intervjua – delovanje na problematiku nasilja u porodici sa predstavnicima svih institucija sistema u Bečeju koji su učestvovali u projektu, odnosno sa 6 predstavnica „Autonomnog ženskog centra“ iz Beograda, koje su pružale stručnu podršku za svaki aspekt. Stručni tekstovi o nasilju u porodici će u potpunosti biti objavljeni do 01. decembra 2011. godine (većina je već publikovana), a nakon toga je planirana i njihova upotreba u multimedijalnoj prezentaciji.

5

4. ZADATAK: Tri predstavnika OSB i jedan predstavnik NVO „BUM“ su u periodu od marta do maja 2011. g. učestvovali na tri edukativne sesije - seminarima posvećenim radu na prevenciji nasilja u porodici koji su se sprovodili u organizaciji nadležnog sekretarijata AP Vojvodine (Prilog 2). Aktivisti „BUM“ su tokom celog projektnog perioda bili angažovani na distribuciji oko 5.000 propagandih letaka (Prilog 3). Na temu prevencije nasilja u porodici, OSB Bečej je u saradnji sa Gradskim pozorištem i Zavodom za ravnopravnost polova AP Vojvodine 20. oktobra 2011. godine organizovao promotivnu izložbu plakata koji su posvećeni borbi protiv nasilja u porodici (Prilog 4).

5. ZADATAK: Građanima Bečeja je učinjen dostupnim postojeći broj mobilnog telefona dežurnog interventnog tima Centra za socijalni rad (063/660-141) za žrtve nasilja u porodici (na svim propagandnim audio i vizuelnim materijalima projekta «NAŠA OPŠTINA – NAŠA SIGURNA KUĆA»). Službenim putem se registruje učestalost i struktura poziva na navedeni broj mobilnog telefona. Takođe, napravljen je formular za prijavu nasilja u porodici sa svrhom da se omogući dobra i kvalitetna saradnja između Doma zdravlja i Centra za socijalni rad, odnosno ubrza postupak kod evidentiranja nasilja u porodici.

6. ZADATAK: Putem NVO „BUM“ formirana je grupa protiv nasilja u porodici - Bečej na društvenoj mreži Facebook http://www.facebook.com/groups/195443613867023/. U narednom periodu će se pratiti komentari, broj ukčljučenih lica i dr.

AKCIONI PLAN: Prema tabeli u prilogu, akcioni plan je u potpunosti sproveden.

Tabela utrošenih finansijskih sredstava

AktivnostMaterijalni resursi

u RSDLjudski resursi u

RSD

Ukupna suma utrošenih finansijskih

sredstava u RSDDonator

1.0 Izrada radio džingla 0 8.000,00 8.000,00 OEBS

1.1 - 1.6 Realizacija šest radijskih emisija

3.000,00 42.000,00 45.000,00 OEBS

2.0 Izrada TV spota i titlova sa prevodom na mađarski jezik

0 18.000,00 18.000,00 OEBS

2.1 – 2.6 Realizacija šest TV emisija

3.000,00 42.000,00 45.000,00 OEBS

3.0 Priprema i izrada propagandnog letka

19.000,00 1.000,00 20.000,00 OEBS

3.2 Sačinjavanje 18 stručnih tekstova putem 3 lokalna pisana medija

0 42.000,00 42.000,00 OEBS

UKUPNO: 25.000,00 153.000,00 178.000,00 OEBS

6

B. NARKOMANIJA

Članovi 246. i 247. Krivičnog zakonika Republike Srbije:

Neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga

Član 246

(1) Ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge,kazniće se zatvorom od tri do dvanaest godina.

(2) Ko neovlašćeno uzgaja mak ili psihoaktivnu konoplju ili druge biljke iz kojih se dobija opojna droga ili koje same sadrže opojnu drogu,kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

(3) Ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno od strane grupe, ili je učinilac ovog dela organizovao mrežu preprodavaca ili posrednika,učinilac će se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina.

(4) Ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno od strane organizovane kriminalne grupe,učinilac će se kazniti zatvorom od najmanje deset godina.

(5) Učinilac dela iz st. 1. do 4. ovog člana koji otkrije od koga nabavlja opojnu drogu može se osloboditi od kazne.

(6) Ko neovlašćeno pravi, nabavlja, poseduje ili daje na upotrebu opremu, materijal ili supstance za koje zna da su namenjene za proizvodnju opojnih droga,kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

(7) Opojne droge i sredstva za njihovu proizvodnju i preradu oduzeće se.

Neovlašćeno držanje opojnih droga

Član 246a

(1) Ko neovlašćeno drži u manjoj količini za sopstvenu upotrebu supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge,kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine, a može se osloboditi od kazne.

(2) Učinilac dela iz stava 1. ovog člana koji otkrije od koga nabavlja opojnu drogu može se osloboditi od kazne.

(3) Opojne droge oduzeće se.

Omogućavanje uživanja opojnih droga

Član 247

(1) Ko navodi drugog na uživanje opojne droge ili mu daje opojnu drogu da je uživa on ili drugo lice ili stavi na raspolaganje prostorije radi uživanja opojne droge ili na drugi način omogućuje drugom da uživa opojnu drogu,kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno prema maloletnom licu ili prema više lica ili je izazvalo naročito teške posledice,učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.

(3) Ako je usled izvršenja dela iz stava 1. ovog člana nastupila smrt nekog lica,učinilac će se kazniti zatvorom od tri do petnaest godina.

7

Manji broj prosjaka na ulicama Zrenjanina

Osobe su društveno prihvaćene

(4) Za delo iz st. 1. i 2. ovog člana neće se kazniti zdravstveni radnik koji u okviru pružanja medicinske pomoći omogućava upotrebu opojnih droga.

(5) Opojne droge oduzeće se.

Cilj ovog dela projekta je povećanje nivoa svesti o problemu narkomanije edukacijom učenika 1. i 2. razreda bečejskih srednjih škola (sticanje znanja o štetnosti psihoaktivnih supstanci, smanjenje socijalnih i zdravstvenih problema maloletnika kroz smanjenje broja mladih zavisnika od psihoaktivnih supstanci, upoznavanje sa rizicima upotrebe psihoaktivnih supstanci...).

1. ZADATAK: Putem OSB i NVO „BUM“ aktivisti i volonteri su tokom celog projektnog perioda bili angažovani na distribuciji propagandnih plakata (oko 500 komada – Prilog 5), uglavnom postavljanjem na oglasne prostore javnih institucija i ustanova.

2. ZADATAK : Tokom druge polovine septembra 2011. g. u 3 srednje škole sa područja Opštine Bečej su organizovane tri edukativne tribine o štetnosti upotrebe psihoaktivnih supstanci (fotografije - Prilog 6). Kroz interaktivna predavanja Vlajka Panovića, kliničkog psihologa specijaliste VMA i Dejana Petkovića policijskog inspektora PS Bečej zaduženog za suzbijanje narkotika, bilo je ukupno obuhvaćeno 54 odeljenja prvih i drugih razreda - Gimnazija Bečej 4+4 odeljenja, Tehnička škola Bečej 7+7, sva odeljenja (uključujući 3. i 4. razrede) Ekonomsko-trgovinske škole - sve ukupno preko 1.200 učenika.

3. ZADATAK: Planirani jednodnevni seminar profesorima svih srednjih škola Opštine Bečej (3 srednje škole – 150 profesora) o štetnosti i načinima suprostavljanja upotrebe psihoaktivnih supstanci nije održan i pored zvaničnog poziva od strane organizatora i dogovora sa direktorima iz razloga što profesori nisu došli na predavanje koje je bilo namenski pripremljeno za prosvetne radnike, pedagoško-psihološku službu (PE-PSI) i zdravstvene radnike – a trebalo je početi u terminu od 19h. Iz ovog zadatka smo izvukli zaključak i pouku da su bilo kakve preventivne aktivnosti sa profesionalnim kadrovima mimo radnog vremena veoma teško izvodljive, što će se svakako uzeti u obzir prilikom organizacije sličnih tribina u narednom periodu. Umesto toga, iskorišteno je prisustvo stručnih angažovanih lica i sačinjene su dve TV emisije „Jedna sasvim obična priča“ u kojima su teme bile „Borba protiv narkomanije“. Prva emisija u trajanju od 30 minuta je bila posvecena tribinama OSB Becej „Borba protiv narkomanije“ i govoreno je o narkomaniji iz ugla psihologije, prava i policijskih aktivnosti. U drugoj emisiji „Jedna sasvim obična priča“ obrađena je tema „Zamke roditeljstva“. Gost emisije je takođe bio Vlajko Panović. U programu je govorio o tome na koji način roditelji mogu da prepoznaju promene ponašanja kod dece, promene uzrokovane bolestima zavisnosti i govorio je kako moderni roditelji, koji na žalost imaju sve manje vremena za svoju decu, treba da se postave prema deci u takvim sistuacijama. Posebno je apostrofirano koje ljudske kvalitete roditelji treba da razvijaju kako bi deca, ali i porodica u celini bili mentalno zdravi u vreme današnjice gde iza svakog ugla vrebaju sekte, narkomanija, pedofilija, zavisnosti od internet društvenih mreža, zavisnost od internet i drugih video igara. Emisija je trajala 40 minuta, a planirano emitovanje obe emisije je sredinom novembra 2011. g. na lokalnoj TV Tisa info kanal.

8

AKCIONI PLAN: Prema tabeli u prilogu, akcioni plan je u potpunosti sproveden.

a. Tabela utrošenih finansijskih sredstava

AktivnostMaterijalni resursi

u RSD

Ljudski resursi u RSD

Ukupna suma utrošenih finansijskih

sredstava u RSDDonator

1.0 Dizajniranje i štampanje informativnog materijala

19.000,00 1.000,00 20.000,00 OEBS

2.1 Realizacija tribina u 3 škole

19.000,00 50.000,00 70.000,00 OEBS

3.0 Seminar profesorima srednjih škola

3.000,00 30.000,00 33.000,00 OEBS

UKUPNO: 41.000,00 81.000,00 122.000,00 OEBS

C. PRILOZI

Prilog 1:

Autonomni ženski centar (Republika Srbija,11000 Beograd, Tiršova 5a, 011 2867 190) je nevladina organizacija koja se 17 godina profesionalno bavi nasiljem u porodici. NAŠA MISIJA: Verujemo da je život bez nasiija osnov-no Ijudsko pravo i u skladu s tim radimo na individualnom i institucionalnom odgovoru na nasilje prema ženama. Aktivno-sti Autonomnog Ženskog centra ukijučuju: direktan konsultativni rad sa ženama, saradnju sa relevantnim institucijama, edukativne i preventivne aktivnosti, istraživački rad, kampanje za senzibilizacijujavnog mnjenja i učešće u aktivnostima međunarodnih mreža protiv nasilja nad ženama. KONSULTANTSKE AKTIV-NOSTI: Od osnivanja Konsultativni tim pružio je preko 30.000 usluga ženama žrtvama nasilja (godišnje se Autonomnom ženskom centru obrati oko 1.500 žena). Standardne aktivnosti sa ženama su psihološke i psihoterapeutske usluge, grupe samopomoći, telefonske konsultacije i informisanje, pravne konsultacije i pravno zastupanje. Kroz direktni rad sa ženama žrtvama nasilja stiče se uvid u njihove potrebe u odnosu na državu i institucije sistema. SARADNJA SA INSTITUCIJAMA: Autonomni ženski centar od 2002. godine u kontinuitetu razvija saradnju sa centrima za socijalni rad, policijskim upravama, pravosudnim organima i domovima zdravlja izvođenjem edukacije i razvijanjem modela integralne intervencije službi (koordinira-ne akcije lokalne zajednice) u zaštiti od nasilja u porodici. U 2008. godini akreditovano je 7 specijalizova-nih seminara (72 sata rada) kod Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu i jedan jednodnevni seminar kod Lekarske komore Srbije. Istovremeno, kreirano je više specijalizovanih seminara za pravne profesionalce u javnom tužilaštvu i sudovima (krivični postupak, prekršajni postupak i spor iz porodičnih odnosa). U 2009. i 2010. godini realizovanoje više od 200 seminara. U 2010. godini izrađen je predlog jedinstvene i centralne evidencije o nasilju u porodici u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova i uz podršku Projekta "Borba protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasilja u Srbi-ji" (Uprava za rodnu ravnopravnost i UNDP). KAMPANJE: Autonomni ženski centar od 1995. svake godi-ne, u okviru Međunarodne kampanje "16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama", realizuje kampanje u kojima učestvuju ženske nevladine organizacije iz 40 gradova u Srbiji, skrećući pažnju javnosti i donosi-laca odluka o problemu nasilja u porodici i odgovornosti državnih organa za adekvatno rešavanje pitanja nasilja nad ženama i nasilja u porodici. INFO CENTAR: Autonomni ženski centar radi na ojačavanju mreže ženskih nevladinih organizacija u Srbiji kroz informativnu podršku: web sajt www.womenngo.org.rs, e-mail konferenciju ženskaposla, biblioteku koja sadrži oko 800 knjiga i 150 časopisa sa temama nasilja nad ženama, rata i ženskih Ijudskih prava. ISTRAŽIVANJA: Autonomni ženski centar je u saradnji sa Svet-skom zdravstvenom organizacijom (WH0) sproveo istraživanje o zdravstvenim posledicama nasilja nad ženama u Beogradu na uzorku od 1456 žena. U saradnji sa ženskim istraživačkim centrom urađena su dva istraživanja "Krivično delo nasilja u porodici - aktuelna pravosudna praksa u Beogradu i Nišu", i "Po-rodičnopravna zaštita od nasilja u porodici u praksi sudova u 28 opština u Srbiji". MEĐUNARODNE I DO-MAĆE MREŽE: Autonomni ženski centar je od osnivanja aktivan na međunarodnoj sceni. 1995. godine učestvovao je na UN Svetskoj konferenciji žena u Pekingu. Autonomni ženski centar je članica međuna-rodnih mreža: WAVE - Evropska mreža protiv nasilja; NEWW - ženska mreža istok-zapad; VAWW - ženska mreža protiv nasilja u ratu; OBOSTRANS - Međunarodna mreža o ženskom zdravlju i posmatrač u oblasti nasilja u porodici u Evropskom ženskom lobiju (EWL). AŽC je učestvovao u radnoj grupi za izradu doku-

9

Manji broj prosjaka na ulicama Zrenjanina

Osobe su društveno prihvaćene

menta Nasilje nad ženama: dobre prakse u suzbijanju i eiiminisanju nasilja nad ženama (A/61/122/Add.l) koji je prezentovan na 61. sesiji Generalne skupštine UN. AŽC je članica domađih mreža: Mreža za Evropski žen-ski lobi - Srbija, koja je 2010. postala članica EWL i Mreža protiv siromaštva Srbija. Autonomni ženski centar je inicijator osnivanja Mreže organizacija za rad sa ženama žrtvama nasilja koja obuhvata 26 SOS telefona. Autonomni ženski centar je kontakt organizacija civilnog društva - ciljna grupa žene, imenovana od strane Tima podpredsednika Vlade za implementaciju Strategije za smanjenje siromaštva.

TANJA IGNJATOVIĆ, psihologinja, e-mail: tanja @azc.org.rs Obrazovanje: Univerzitet u Beogradu, Filozofski fa-kultet, Odeljenje za psihologiju (1988); Specijalizacija iz studija roda - Fakultet političkih nauka, Beograd (2005); Magistarske studije politike i roda – Fakultet političkih nauka, Beograd (2009) - naučni stepen magistra političkih nauka; Doktorske studije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu (u toku). Radno angažovanje: Koordinatorka programa u Autonomnom ženskom centru u Beogradu, zadužena za razvoj znanja, edukativnih programa i anali-ze praktičnih politika. Članica većeg broja radnih grupa za izradu strateških dokumenata u oblasti nasilja u porodi-ci i nekoliko saveta/komisija za rodnu ravnopravnost/održivi razvoj. Autorka većeg broja priručnika i stručnih čla-naka u oblasti nasilja prema ženama u partnerskom odnosu i u porodici.

VANJA MACANOVIĆ, advokatica, e-mail: vanja@azc.org.rs 1999. Diploma Pravnog fakulteta, Univerzitet u Beo-gradu; 2001 Pravosudni ispit pred Ministarstvom pravde, Beograd; 1999 – 2001. Advokatska kancelarija Vesna Lukić, Beograd - advokatska pripravnica/saradnica; 2001 – 2002. Međunarodni krivični sud u Hagu - Case mana-ger (slučaj IT-95-9-T; Tužilac c/a Simić i drugi); od 2003. Advokatska kancelarija Vanja Macanović, Beograd – advokatica, članica Advokatske komore Beograda; od 2005. Autonomni ženski centar – koordinatorka projekta „Prava žrtava nasilja – ka evropskim rešenjima“ – saradnja sa pravosudnim institucijama u cilju poštovanja zako-nom garantovanih prava žrtava partnerskog i seksualnog nasilja; 2006. Sertifikat iz oblasti prava deteta, krivično-pravne zaštite maloletnh lica i prestupništva mladih (licenca za postupanje); 2011. Završila dvogodišnji kurs na Women’s Human Rights Training Institute, Sofija, Bugarska. Angažovana na izradi predloga zakonskih izmena, osmišljavanju edukativnih programa za pravosudni sistem i izvođenju predavanja. Autorka većeg broja stručnih radova i izlaganja na domaćim i međunarodnim konferencijama.

OLIVERA MLADENOVIĆ, psihijatarka specijalista, radno iskustvo 22 godine, e-mail: omladenovic@gmail.com Medicinski fakultet, specijalističke studije Beograd, Srbija. Obavlja kurativne i preventivne psihijatrijske preglede, određuje farmakološku terapiju i drugo lečenje (psihoterapija ), članica je tima Dispanzera za mentalno zdravlje,

1

blisko sarađuje sa CSR, sudom, prekršajnim sudom i drugim institucijama. 2004. završila bazičnu edukaciju za zdravstvene radnike u oblasti zaštite od porodičnog nasilja, zatim i različite napredne treninge. Aktivno radila na zaustavljanju nasilja u porodici u sklopu svog posla, a od 2006. kao članica Mobilnog tima. Učestvovala u izgrad-nji modela koordinirane akcije lokalne zajednice u zaustavljanju nasilja nad ženama i nasilja u porodici u opštini Lazarevac. 2008. završila TOT trening i stekla zvanje licencirane trenerice na programu "Nasilje i institucionalna zaštita ". Od 2009. radi kao trenerica Autonomnog Ženskog Centra na ovom Programu. Angažovana u lokalnoj zajednici. Učestvuje u programima prevencije socijalnih i zdravstvenih problema, kao što su nasilje u porodici i bolesti zavisnosti (alkoholizam i narkomanija). Izrazito je zainteresovana za rešavanje problema, pozitivno usme-rena i istrajna. Ume da motiviše i pridobije za saradnju, ne samo zdravstvene radnike, već i stručnjake drugih pro-fila – policijske službenike, sudije i stručnjake u centru za socijalni rad. Pokazuje inicijativu u uspostavljanju i krei-ranju saradnje između institucija i uživa ugled među profesionalcima. Stručna je saradnica Gradskog Centra za socijalni rad u Beogradu, Odeljenja Lazarevac od 2005. u porodično pravnoj zaštiti korisnika (nasilje u porodici i vršenja roditeljskog prava) kao i kod lica koja imaju problema na planu psihičkog funkcionisanja i duševnog zdra-vlja. Učestvovala je kao stručni saradnik i u Projektu ovog Odeljenja “Mobilni tim za zaustavljanje nasilja” od 2006. Veoma inventivna u radu i sama inicirala međuresorske sastanke i konferencije slučaja, odlazila je u kućne posete klijentima, pružala pomoć i podršku klijentima i stručnim radnicima u kompletnom postupku od početne opservacije i otkrivanja problema do konačnog rešenja.

VEDRANA LACMANOVIĆ, socijalna radnica, e-mail: vedrana.mrezazena@gmail.com 2010/11. Beograd Fakultet političkih nauka, Master socijalnog rada / socijalne politike - trenutno pohađa na beogradskom Fakultetu političkih nauka, diplomirani socijalni rad / socijalna politika. Praksa u Crvenom krstu u Šidu (2007.), Centru za socijalni rad u Šidu (2008.), Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu, Centru za porodični tretman zavisnost od alkohola u Beogradu (2009.), Volontiranje u NVO "Grupa 484" (2009-10.), Obuka za SOS telefon savetovališta za žene pre-živele muško nasilje (2010. Autonomni ženski Centar).

MILENA BOŠKOVIĆ VILOTIĆ, e-mail: mienab@azc.org.rs 2005-2009. Autonomni ženski centar, asistentkinja advokatice u Pravnom timu; 2006. Instruktaža za rad sa ženama sa traumom muškog nasilja u okviru pravnih konsultacija u organizaciji Autonomnog ženskog centra; 2007. Instruktaža za rad na SOS telefonu sa ženama koje su preživele nasilje u organizaciji Autonomnog ženskog centra; 2009. Upisala master studije, smer Prava deteta na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu; 2009. Diplomirala na Pravnom Fakultetu Univerziteta u Beogradu, 2010. Radionica „Strategije praćenja primene zakona koji se tiču nasilja u porodici“ u organizaciji BGRF (Bugarska fondacija za rodna istraživanja); 2009-2011. Autonomni ženski centar, Pravnica na SOS telefonu i asistentkinja Koordinatorke Pravnog tima; 2009-2011. Advokatska kancelarija Vanja Macanović - advokatska pripravnica, rad na predmetima u oblasti Porodičnog prava posebno nasilja u porodici.

BRANKA STOJILJKOVIĆ, socijalna radnica, e-mail: brankica59@hotmail.com, radno iskustvo 27 godina, zaposlena na mestu voditeljke slučaja u Centru za socijalni rad u Velikoj Plani gde radi na poslovima porodično-pravne i socijalne zaštite svih kategorija korisnika. 2004. završila instruktažu Autonomnog ženskog centra za rad na SOS telefonu za žrtve porodičnog nasilja, zatim i različite napredne treninge. Aktivno radila na zaustavljanju nasilja u porodici u okviru svog posla u Centru za socijalni rad i na SOS telefonu u Velikoj Plani od 2005. godine na pružanju podrške, osnaživanju žrtava porrodičnog nasilja (telefonski kontakti i individualni rad). Učestvovala u izgradnji modela koordinirane akcije lokalne zajednice, aktivno učestvovala u donošenju lokalnog protokola o postupanju stručnjaka u institucijama u prevenciji i zaštiti od nasilja u porodici. Predsednica je Koordinacionog tela za prevenciju i zaštitu od nasilja u porodici u Opštini Velika Plana. 2008. završila TOT trening i stekla zvanje licencirane trenerice na programu "Nasilje i institucionalna zaštita ". Od 2009. radi kao trenerica Autonomnog Ženskog Centra na ovom programu. Angažovana u lokalnoj zajednici. Učestvuje u programima prevencije u oblasti nasilja u porodici kao i oblast rada sa invalidnim licima. Inicira i aktivna je na polju uspostavljanja i kreiranja medjuinstitucionalne saradnje.

LJERKA MEZGA ĆURČIN, e-mail: ljerkamezgacurcin@yahoo.com, diplomirana politikološkinja – smer žurnalisti-ka, Fakultet političkih nauka Beograd Srbija, radno iskustvo 34 godine, senior konsultantkinja za rad sa ženama žrtvama nasilja, edukacija “Admire” Holandija kontinuirana od 1996. do 2004. za rad sa ženama žrtvama nasilja u porodici i seksualnog nasilja. Supervizorka u okviru dva projekta AŽC – u realizaciji Konferencije slučaja. “Od do-brih namera do dobre prakse” i “Nasilje u porodici - čija je to odgovornoat?”. 2008. završila TOT trening i stekla zvanje licencirane trenerice na programu "Nasilje i institucionalna zaštita ". Od 2009. radi kao trenerica Autono-mnog Ženskog Centra na ovom programu. Zaposlena u Autonomnom ženskom centru u Beogradu, konsultativni rad sa ženama žrtvama partnerskog i nasilja u porodici, psihološka i emotivna podrška, zastupanje klijetkitnja u institucijama i saradnja sa njima (CSR, policija, sud), koordinacija instruktaža za rad na SOS telefonu, saradnja sa časopisima, oblast - nasilje u porodici, edukacije, treninzi, radionice sa ženskim NVO.

1

Prilog 2:

PRILOZI sa stručnog sastanka

„Koordinirana akcija zajednice u prevenciji i zaštiti od nasilja u porodici“

Bečej, 24. maj 2011. godine

1. Izabrani priorieti u saradnji službi u zajedniciPredstavnici relevantnih službi su napravili pregled aktuelnog stanja i predlog za unapređenje saradnje.

Predstavnice Centar za socijalni rad (CSR) Bečej navele su da imaju dvosmernu saradnju sa predstavnicima Policije, preko kojih se odvija i saradnja sa Tužilaštvom. CSR procenjuje da je saradnja sa Sudom u jednom smeru (od CSR ka sudu), odnosno da im nedostaju povratne informacije o slučajevima za koje su pisali nalaze ili svedočile (ova se konstatacija odnosi i na Prekršajni sud i na parnično odeljenje Osnovnog suda). Sa Domom zdravlja postoji dvosmerna komunikacija, kao i sa školama i predškolskom ustanovom, koje prijavljuju sumnju na nasilje prema kojoj CSR postupa. Postupanje CSR je kontrolisano od Opštinskog ombudsmana, te se i ova komunikacija procenjuje kao dvosmerna. Sa lokalnim NVO nema saradnje, a sa medijima i lokalnom samoupravom saradnja je slaba/sporadična, odnosno nedovoljna. Kao prioritetene potrebe CSR procenjuje: dobijanje povratnih informacija, rešavanje teškoća nastalih izmeštanjem tužilaštva i suda iz Bečeja i realizaciju zajedničkog sastanka sa Policijom i pravosuđem, kako bi se ovo pitanje rešilo. Predstavnici Policijske stanice (PS) u Bečeju naveli su da imaju obaveznu saradnju/konsultacije sa OJT preko koga se obavlja kontakt sa krivičnim odeljenjem Osnovnog ili Višeg suda, da od DZ dobijaju informacije o svim povredama, da sa CSR postoji dvosmerna komunikacija (prijavljivanje i upućivanje), kao i da postoji saradnja sa Prekršajnim sudom (a smer je od Suda ka Policiji). Policija uspešno sarađuje sa školama (3 policijska službenika patroliraju i razmenjuju sve bitne podatke). Sa Mesnim zajednicama takođe postoji dobra saradnja, posebno u rešavanju konkretnih problema. Sa Lokalnom samoupravom Policija sarađuje preko MZ. Policija kao prioritet izdvaja potrebu za kvalitetnijom saradnjom sa OJ Tužilaštvom (telefonska komunikacija u nekim slučajevima nije dovoljna, a ni dobra; svakodnevna promena dežurnog zamenika javnog tužioca je takođe otežavajuća okolnost za uspostavljanje kvalitetne saradnje). Zamenik javnog tužioca je izložio organizacione aspekte rada i potencijalne teškoće Tužilaštva.

Vaspitno-obrazovne ustanove u Bečeju (predškolska ustanova, OŠ, SŠ i specijalna škola) označile su kao potrebu unapređenje „unutar-školske komunikacije“. Predstavnice ovog sistema smatraju da im nedostaje povratna informacija o merama koje su preduzeli drugi sistemi (CSR, DZ, Policija) po prijavi sumnje na nasilje. Škola ove informacije uglavnom dobija od deteta, a povremeno i mediji imaju informacije pre nego obrazovne ustanove. Srednje škole uspešno sarađuju sa Opštinskom kancelarijom za mlade (ali ne u vezi sa nasiljem u porodici). OŠ i SŠ imaju uspostavljenju saradnju i sa opštinskim Savetom za bezbednost. Škole primećuju da bi trebalo uspostaviti kontinuitet u saradnji i razmeni informacija između predškolske ustanove koja bi relevantne informacije o deci trebalo sistematski da prenese OŠ, kao i između OŠ koja bi trebalo informacije da prenesu SŠ, odnosno da bi koordinacija između stručnih službi predškolske i školskih ustanova trebalo da bude bolja. Razmena informacija sa Dispanzerom za decu i CSR bi trebala da služi tome da predškolske i školske ustanove preuzmu deo aktivnosti/mera podrške detetu. Zato se kao prioritet ističe potreba dvosmerne razmene informacija i podele odgovornosti u planiranju i realizaciji mera/usluga između obrazovno-vaspitnih ustanova i CSR. Dom zdravlja (DZ) Bečej, odnosno organizacione jedinice: služba hitne medicinske pomoći (SHMP), kućna nega, pedijatrija i psihikatrija, imaju različito iskustvo u saradnji sa službama u zajednici. Pedijatrija ima dvosmernu saradnju sa školskim ustanovama. Služba HMP ima dvosmernu komunikaciju sa Policijom. Utisak je predstavnica DZ da sa CSR nedostaje dvosmerna komunikacija, odnosno povratne informacije od CSR ka DZ. Procena je da DZ nije u ovim pitanjima povezan sa Lokalnom samoupravom i medijima, kao ni sa nevladinim sektorom. DZ postupa po zahtevu Suda u slučajevima kada se traže informacije. Prioritet u unapređivanju saradnej u zajednici sa pozicije DZ vidi se u uspostavljanju dvosmerne komunikacije sa CSR (protokol o međusobnom upućivanju i izveštavanju, zajedničko učešće u planiranju mera).

Opštinski Savet za bezbednost je skupštinsko telo zaduženo za prevenciju koje ima 11 članova (gotovo iz svih službi u zajednici) i 3 radne grupe (za antropološku prevenciju, tehnički i video nadzor i policija u zajednici). Savet za bezbednost usko sarađuje sa sledećim službama i organizacijama: Policija, CSR, Prekršajni sud, Lokalna samouprava, Mediji (3 pisana, 2 elektronska), obrazovne ustanove, Crveni krst, NVO „BUM“ i druge i OSCE. Sa Tužilaštvom i Osnovnim sudom u Novom Sadu, ali i sa lokalnim Domom zdravlja i Ombudsmanom nije uspostavljenja saradnja (mada bi mogla biti uspostavljenja, posebno sa DZ). Savet je sačinio analizu lokalnih

1

prilika na osnovu informacija i anketa koje su sproveli članovi (najaktivniju su predstavnici obrazovnih ustanova, Policije i medija). OSCE je edukacijama i sredstvima podržao projekat koji Savet aktuelno realizuje a čiji je cilj bolje informisanje građana o pitanju nasilja u porodici i o nadležnostima 6 ključnih službi, kao i dostupnija informacija za žrtve nasilja o telefonskom broju na koji mogu prijaviti svoj problem. Ovo je istovremeno i prioritet koji izdvaja OSB. Sve informacije i izveštaji o radu Saveta mogu se nači na sajtu:http://www.becej.rs/rsLAT/RadnaTela_savetZaBezbednost.jsp

Na osnovu prezentacija o stanju saradnje i potrebama za unapređenjem izdvojeni su sledeći ciljevi:

1. Unapređenje razmene informacija između CSR, Tužilaštva, Sudova i Policije.2. Bolja razmena informacija o slučajevima nasilja u porodici i podela odgovornosti u pružanju usluga izme-

đu predškolske/školskih ustanova i CSR.3. Bolja razmena informacija i podela odgovornosti u pružanju usluga između Doma zdravlja i CSR. 4. Osmišljavanje politike usluga u zajednici dostupnih građanima (OSB).

2. Predlozi planova za saradnju službi u zajednici

Prva grupa: CSR, Policija, Zamenik OJT (prvi cilj: Unapređenje razmene informacija između CSR, Tužilaštva, Sudova i Policije)

Sadašnje stanje: Dobra saradnja, ali problemi usled prostorne udaljenosti Tužilaštva i Osnovnog suda od CSR i Policije. Nema zadužene osobe za komunikaciju kada je nasilja u porodici u pitanju (specijalizacija). Tužioci se menjaju na dnevnom nivou. U Prijemnoj kancelariji CSR takođe se menjaju stručni saradnici. Nema povratne informacije od Sudova i Tužilaštva prema CSR.

Željeno stanje: Uspostavljanje saradnje i zaduživanje osoba za rad sa nasiljem u porodici na nivou svake ustanove.

Aktivnost 1 : Pokretanje inicijative za održavanje sastanka predstavnika pravosuđa, Policije i CSR na kom bi se razmotrile mogućnosti za specijalizaciju profesionalaca u ovoj oblaszti.

Zadaci: Kontaktirati nadležne u svim službama, odrediti dan i vreme sastanka, ispitati mogućnosti da se koristi prostor opštine.

Na sastanak pozvati : OSJ Bečej, rukovodioca sudske jedinice Belej, Prekršajni sud, predsednika, Policijsku stanicu, komandira, OJT NS, javnog tužioca, VJT NS, višeg javnog tužioca, OS NS, predsednika suda, VS NS, predsednika suda (učesnici ne očekuju da će se svi predstavnici sudova i tužilaštva iz Novog Sada odazvati, ali bi se na sastanku moglo razgovarati o jačanju saradnje izmešu predstavnika pravosuđa koji su zastupljeni na lokalnom nivou sa predstavnicima CSR i Policije, kao i o zajedničkoj boljoj pripremi slučaja, kako bi se Tužilaštvu i Sudu okalšao posao i skratile procedure).

Zadužena osoba: CSR, direktorka, Svetlana Gagić Rok: 15. juna 2011.

Druga grupa: predškolska ustanova/škole, CSR (izabrani prioritet 2: Bolja razmena informacija i podela odgovornosti)

Sadašnje stanje: Nedovoljan protok informacija od CSR ka obrazovno-vaspitnim institucijama.Željeno stanje: Bolja informisanost i komunikacija između obrazovno-vaspitnih ustanova i CSR.Diskusija u grupi je ukazala na potrebu bolje organizacije u razmeni informacija unutar i između školskih ustanova.

Aktivnost 1 : Organizovanje sastanka svih koordinatora školskih timova za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja i predstavnika CSR. Informisanje predstavnika CSR sa Posebnim protokolom obrazovno-vaspitnih ustanova za zaštitu dece. Definisanje postupka obraćanja obrazovno-vaspitnog sistema CSR.

Zadužena osoba: Silvija Subakov, mesto održavanja sastanka: Predškolska ustanova Rok: 1. 6. 2011.

Aktivnost 2 : Izrada plana saradnje škola i CSR.

Zadužene osobe: Koordinatori svih školskih timova. Rok: tokom juna 2011.

1

Aktivnost 3 : Koordinatori obaveštavaju sve članove školskih timova o rezultatima sastanka (uspostavljenom dogovoru o proceduri dvosmerne razmene informacija). Timovi obaveštavaju nastavno osoblje o dogovoru.

Zadužene osobe: Koordinatori svih školskih timova. Rok: tokom juna 2011.

Predstavnice DZ su predložile da se ovom planu doda i sledeća aktivnost:

Aktivnost 4 : Proslediti podatke o koordinatorima školskih timova (imena, kontakt telefone) i zaključke sastanka Domu zdravlja, načelnici Pedijatrijske službe.

Zadužena osoba: Silvija SubakovRok: posle sastanka 1. 6. 2011.

Treća grupa: CSR i DZ (izabrani cilj 3: Bolja razmena informacija i podela odgovornosti)

Sadašnje stanje: Nejasna podela odgovornosti i nepostojanje jasnih koraka postupanja u situacijama kada zdravstveni radnici otkriju nasilje; nema evidencije o ovoj pojavi u zdravstvu.Željeno stanje: Jasnija evidencija u zdravstvu; jasna procedura postupanja (šta, ko, kome...); obostrana službena razmena informacija.

Aktivnost 1 : Upoznati direktora Doma zdravlja sa potrebom službene razmene informacija o nasilju u porodici između CSR i DZ. Isto se odnosi i na direktorku CSR (koja je i učesnica stručnog sastanka za planiranje lokalnih akcija, te se smatra da je ona informisana).

Zadužene osobe: Dr Ranka KravićRok: 7 dana

Aktivnost 2 : Organizovati sastanak i dogovor direktora ove dve institucije oko načina saradnje (koje informacije se razmenjuju i na koji način).

Zadužene osobe: Direktor DZRok: 15 dana

Aktivnost 3 : Upoznati stručne radnike obe institucije sa rezultatima dogovora.

Zadužene osobe: Direktor DZ i direktorka CSR.Rok: odmah posle sastanka direktora.

Predstavnice DZ su dodale i sledeću aktivnost:

Aktivnost 4: Inicirati sastanak u DZ na kome bi se dogovorilo o proceduri evidentiranja nasilja u porodici u DZ. (AŽC će dostaviti predlog evidencije o nasilju u DZ koji je izradila ekspertska grupa Pokrajisnkog sekretarijata i AŽC, kao i Formular za dokumentovanje nasilja u okviru Posebnog protokola Ministartsva zdravlja za zaštitu i postupanje sa ženama koje su preživele nasilje).

Zadužena osoba: dr Ranka KravićRok: /

Četvrta grupa: OSB, CSR, DZ (izabrani cilj: osmišljavanje politike usluga u zajednici za žrtve nasilja)

Sadašnje stanje: nedovoljan informisanost građana o nasilju u porodici i nadležnostima službi u zaštiti.

Željeno stanje: bolje informisanje građana o pitanju nasilja u porodici i o nadležnostima 6 ključnih službi, kao i dostupnija informacija za žrtve nasilja o telefonskom broju na koji mogu prijaviti svoj problem

Aktivnost 1 : Uključiti DZ u OSB na prvoj narednoj sednici.

Zadužena osoba: Lazar SekulićRok: do septembra 2011.

Aktivnost 2 : Medijsko predstavljanje nadležnosti DZ u odnosu na nasilje u porodici u okviru projekta OEBSa (prevencija nasilja u porodici).

1

Zadužena osoba: dr Ranka KravićRok: do septembra 2011.

Aktivnost 3 : Povezivanje Centra za prava žena iz Kikinde sa OSB i ciljnim grupama i aktivnostima APV.

Zadužena osoba: Lazar SekulićRok: do septembra 2011.

Aktivnost 4 : Pregled efekata javnosti telefona mobilnog tima (izveštaji na 6 meseci; izveštaji dostupni u lokalnim medijima, dostavljeni odbornicima i postavljeni na sajt OSB).

Zadužena osoba: Svetlana GagićRok: do kraja 2011.

Prilog 3: Propagandni letak

1

Prilog 4:

IZLOŽBA

„PLAKATIMA PROTIV NASILJA NAD ŽENAMA"

Četvrtak, 20. oktobar 2011. godine

Bečej, Dom kulture, 11.55 časova

Izložba „Plakatima protiv nasilja nad ženama“ otvorena je u četvrtak, 20. oktobra 2011. godine u Domu kulture u Bečeju u 11.55 časova (simbolično – „pet do dvanaest“).

Izložbu su otvorili direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Vesna Šijački i predsednik opštine Bečej Knezi Peter.

Izlоžba plakata je rezultat saradnje Zavoda za ravnopravnost polova AP Vojvodine i Akademije umetnosti u Novom Sadu. Studenti i studentkinje sa Odseka sa likovne umetnosti pozvani su da se uključe u kampanju borbe protiv nasilja nad ženama i da u formi plakata izraze svoje ideje i poruke o ovom društvenom problemu.

Izložba je obuhvatila 19 plakata 16 autorki i 2 autora, a prate je radijski paketi na istu temu koje su kreirali i snimili studenti i studentkinje sa Odseka za medijske studije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Ukupno 6 radijskih paketa biće emitovano na lokalnoj radio-stanici tokom celog perioda trajanja izložbe.

Konkurs je raspisan povodom obeležavanja dvadesetogodišnjice međunarodne kampanje “16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“, u decembru 2010. godine sa namerom da mladi likovni stvaraoci i dizajneri i dizajnerke, odnosno budući novinari i novinarke svojim idejama i društvenim angažovanjem, postanu ključni akteri i doprinesu vidljivosti rodno zasnovanog nasilja u društvu.

Izložba je trajala do 26. oktobra, a nakon toga se preselila u Kikindu i Suboticu. Svoje putovanje zaokružiće postavkom u centru Novog Sada u vreme međunarodne kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“ od 25. novembra (Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama) do 10. decembra 2011. godine (Međunarodni dan ljudskih prava).

1

Prilog 5: Propagandni plakat

1

Prilog 6:

Centar za antropološke studije (CAS) je srpska nevladina i neprofitna organizacija koja se bavi istraživanjem fenomena u oblasti socijalne antropologije, antropologije religije, socijalne patologije i raznim aspektima funkcionisanja ljudskih zajednica. Osnovni cilj je pronalaženje načina za prevazilaženje sukoba nastalih usled socijalnih, verskih, kulturnih i drugih razlika i ostvarivanje realnog interkulturnog i interreligijskog dijaloga i tolerancije između veċinskih i manjinskih grupa koje žive u okviru iste državne zajednice. Ipak, u užem smislu oblast proučavanja CAS se pretežno bazira na sagledavanju problema savremenog čoveka i čitave ljudske civilizacije. Stručnjaci iz raznih oblasti okupljeni oko Centra za antropološke studije prepoznali su nedostatak organizovanog i fenomenološkog pristupa proučavanju važnih problema savremenog čovečanstva u Srbiji i s tim ciljem formirali ovu organizaciju. Kao najznačajniji problemi savremenog čovečanstva prepoznati su novi oblici socijalnih patologija, a pre svega novi oblici zavisnosti i pojava totalitarnih i destruktivnih homogenih grupa koje se služe metodama mentalne manipulacije. Mada se CAS pretežno bavi proučavanjem fenomena socijalne patologije, odlučili su se za pozitivnu odrednicu "antropologija" radije nego za negativnu "socijalna patologija" u nazivu organizacije. Osnovni interes CAS jeste doprinos odbrani etike, tradicije, civilizacije i vrednosti zdravog društva. Među najvažnijim civilizacijskim tekovinama ističemo demokratski politički sistem, ljudska i dečija prava i slobode (naročito slobodu mišljenja, govora i veroispovesti). Kao najznačajnije oblike socijalne patologije CAS izdvaja stare i nove oblike zavisnosti (od alkohola, narkotika, interneta, kompjuterskih igara, totalitarnih religijskih, političkih, parapolitičkih, nevladinih organizacija i drugih ekstremističkih grupa). Kao naročito značajnu oblast proučavanja Centar za Antropološke studije izdvaja delatnost totalitarnih i/ili destruktivnih verskih sekti, kultova, guru pokreta, alternativnih terapeuta, vidovnjaka, kao i ekstremnih političkih i navijačkih grupa. Pošto u Srbiji još uvek nema zakona koji bi na zadovoljavajuċi način regulisao ovu oblast, potrebno je pronaċi odgovarajuċe definicije uz pomoċ relevantnih međunarodnih organizacija koje se bave ovom problematikom te zakonodavstva i pravne prakse drugih država. CAS se, dakle, ne bavi doktrinom bilo koje verske ili političke organizacije, nego samo i isključivo socijalnim posledicama i praksama koje krše neka od osnovnih ljudskih prava i skreće pažnju stručne i šire javnosti na takve pojave. Shodno tome uži ciljevi i zadaci udruženja građana Centar za antropološke studije jesu istraživanje i informisanje o položaju, egzistenciji i iskušenjima pojedinca i porodice u savremenom društvu, praċenje, istraživanje i informisanje građana o delatnostima, postojanju, načinu organizovanja i moguċim posledicama delovanja takozvanih komplementarnih i alterantivnih pokreta, grupa i pojedinaca koje, koristeċi metode i tehnike manipulativno-prevarne prirode, zloupotrebljavaju opšte priznata ljudska prava i slobode u oblastima duhovnosti, umetnosti, etike, zdravlja, ekonomske egzistencije i svakodnevnog ličnog i porodičnog života, dovodeċi savremenog čoveka i porodicu u stanje fizičke, emocionalne, duhovne i ekonomske zavisnosti, iscrpljenosti i krize. Država i pojedine NVO ne uviđaju da je problem sekti sve više bezbednosni. Verske teme su samo jedna od mnogih oblasti u kojima se ostvaruje sektno delovanje. Na udaru sekti su tradicionalne religije, sistemi vrednosti ali i institucije države i uspešne kompanije. Sistematski, stručno, poštujuċi naučnu metodologiju i evropske vrednosti, grupa naših stručnjaka se bavi izučavanjem ovog fenomena proteklih 20 godina. Ovaj rad iznedrio je nekoliko knjiga i preko 700 javnih predavanja. Preko hiljadu pojedinaca ili porodica dobilo je besplatnu savetodavnu ili terapijsku pomoċ. Osnivanje "CAS"-e, pratili su intenzivni kontakti sa dve evropske organizacije: "FECRIS"-om i "Berliner Dialog"-om. Na poziv gospodina Tomasa Gandova, tim stručnjaka iz Srbije učestvovao je, u novembru 2005. godine, na konferenciji FECRIS-a u Berlinu. Tema konferencije bila je: "Kultovi i sekte u jugoistočnoj Evropi - opasnost za ljudska prava". Tada su delegati CAS predstavili aktivnosti terorističkog kulta "Sanatan" u Srbiji. Centar za antropološke studije registrovan je 07.03.2006. godine Veċ u martu 2006. g., na konferenciji i skupštini FECRIS-a u Briselu, CAS je jednoglasno prihvaċen za organizaciju u dopisnom statusu. Zahvaljujuċi mreži FECRIS-a, aktivnosti CAS-a pozitivno su ocenile najznačajnije američke, kanadske i britanske organizacije koje se bave ovom problematikom. Prepoznajuċi u CAS-u partnera, predstavnici su pozvani da iskustva predstave na stručnoj konferenciji "Međunarodne asocijacije za proučavanje kultova" (International Cultic Studies Association - ICSA, http://www.icsahome.com/default.htm) u Briselu. Konferencija je bila održana od 27. juna do 02. jula 2007. godine, a tema koju su predstavnici CAS obradili bila je "Society for scientific spirituality "SANATAN": doctrines, terrorist teachings and psycho-manipulative practices". Na konferenciji FECRIS-a u Hamburgu 29. aprila 2007. godine, Centar za antropološke studije primljen je u ovu evropsku federaciju, u statusu punopravnog člana. Članovi CAS-a su učestvovali na još nekoliko konferencija koje su organizovale članice FECRIS-a u Briselu, Pizi, Sofiji i na Kipru.

VLAJKO PANOVIĆ, specijalista medicinske psihologije e-mail: vlajkopanovic @ yahoo . com 1996-1999.g. Medi-cinski fakultet, Beograd; Filozofski fakultet, Beograd Diplomirani psiholog. Radno iskustvo: 1983. Gardijska briga-da Beograd (radno mesto: psiholog; opis posla: adaptacija vojnika na vojničku sredinu, mentalno higijenski rad sa vojnicima, starešinama i članovima porodica); 1992. Institut za mentalno zdravlje i vojnu psihologiju, Vojno medi-cinska akademija Beograd (radno mesto: Klinički psiholog Opis posla: Selekciji kadrova, aktivno učestvovao u zbrinjavanju učesnika ratova na tlu bivše SFRJ; posebno angažovanje u timovima za sprečavanje posledica delo-vanja sekti i kultova u vojničkoj sredini); 2000. Savetovalište za bolesti zavisnosti Doma zdravlja Dr. Ristić, Beo-grad; Manastir Kovilj, kamp Andrevlje i Udruženje građana za borbu protiv narkomanije Novi Sad (psihoterapeut-

1

ski i savetodavni rad za zavisnike i njihove porodice); 2005. Kabinet za neurologiju i psihijatriju, Vojno medicinska akademija Beograd (radno mesto: specijalista medicinske psihologije; opis posla: psihodijagnostike, savetodav-nim rad za starešine i članovima porodica), posebno angažovanje na Dečijem kabinetu u sklopu sistematskih pre-gleda dece pre polaska u školu; u sklopu istog kabineta vodio Školu roditeljstva za zaposlene VMA i roditelje dece vojnih osiguranika).

Oblasti angažovanja:

• kompletna psihodijagnostika (količnik inteligencije, procena ličnosti, procena psihopatološkog dezor-ganizovanja.....)

• pružanje psihološke pomoći u razvojnim i životnim krizama (preseljenje, neuspeh u školi, ljubavna i bračna kriza. mobing na poslu...)

• usklađivanje parnterskih relacija, kao i različitih stilova vaspitanja (sukob generacija)

• savetovalište za bolesti zavisnosti (alkoholizam, nikotinizam, zavisnost od psihoaktivnih supstanci, klađenje i kocka)

• psihološka pomoć porodici i pojedincu kod novih oblika zavisnosti od video igara, Facebook-a, agre-sivne muzike, preterane upotrebe ostalih internet tehnologija

• pomoć porodici i pojedincu u dnevnoj organizaciji vremena i pravljenju prioriteta (time managment)

• psihološka pomoć kod strahova, fobija, somatizacionih poremećaja, psihogenih seksualnih disfunkci-ja

• psihološka pomoć licima koja su pretrpela posledice usled boravka u kvaziterapijskim centrima, kul-tovima....

• pomoć licima u stanju stresa, stres managment, učenje tehnikama za relaksaciju, pravljenje antistres programa sa elementima life coach (personal & group)

• škola roditeljstva....mentalna higijena braka, trudnoće, usvajanje navika i odgovornog ponašanja, kri-ze odrastanja.....

1

2

2