Najveći značaj od svih grana stočne proizvodnje.

Najzastupljenija vrsta domaćih životinja.

Svetski fond goveda iznosi oko 60% od ukupnog broja ostale stoke.

Centri gajenja govede su Amerika, Evropa i jugoistočna Azija.

Najveći proizvođači viškova mleka i mesa su Severna i Južna Amerika.

U Evropi najveći proizvođači, ali i potrošači mleka i mesa su Engleska, nemačka,

Austrija, Italija ( osim Danske,, Holandije i Skandinavskih zemalja).

Govedarstvo u našoj zemlji ima poseban značaj, učešće soko 50% u stočnoj

proizvodnji.

Broj grla je u stalnom padu, pored niske proizvodnje mleka i mesa, slabu

razvijenost govedarstva karakteriše i dosta niska plodnost.

Veliki je ekonomski značaj držanja i iskorišćavanja goveda. Pored velikog

broja angažovanih radnika, od goveda se dobijaju proizvodi: mleko, meso,

koža, loj, sporedni proizvodi za klanje, stajnjak. Od svih proizvoda MLEKO je

najvaćnije.

MLEKO

Od ukupne svetske proizvodnje na kravlje mleko dolazi oko 94.9% (95.5%

Srbija).

Proizvod koji se troši na mestu proizvodnje ( za potrebe proizvođača i

reprodukcije) i za spoljnu potrošnju, gde obezbeđuje robnu proizvodnju ili

tržišne viškove.

Koristi se kao sveže, kiselo, jogurt, za sladoled, izradu maslaca i pavlake,

sireve, ishranu teladi, ishranu svinja, izradu kazeina, tehničke masti, mlečnog

šećera, proizvodnju surutke, i albumina

MESO

Glavni je proizvod klanja.

Meso goveda zadovoljava oko 30% potreba u mesu za ishranu stanovništva.

Dobrog je kvaliteta, sadrži manje % masti u donosu na meso svinja.

U modernim klanicama ( po navodima francuskog pisca) od goveda se sve

iskoristi osim vriska grla pri klanju. To vaći i za sadraj buraga jer sadrži dosta

vitamina B12.

SPOREDNI PROIZVODI

Pri klanju goveda organi plućne, trbušne i karlične šupljine, noge od kolena,

loj sa trbušnih organa, krv, polni organi, vime krava, koža, rogovi, papci,

repne duge dlake, koriste se kao sporedni proizvodi za tehničku industriju,

prehrambenu industriju i za pravljenje smeša za stočnu hranu.

STAJNJAK

Je takođe nenadoknadivo sredstvo za održavanje plodnosti i očuvanje

strukture zemljišta.

Govedarstvo ima veliku perspektivu kako u sveto tako i kod nas. Nastoji se da

se poveća proizvodnja mleka i mesa, da se očuva snažna konstitucija i da se

produži iskorišćavanje krava.

Prvenstveno se stavlja akcenat na razvoj stočarstva u ruralnim krajevima,

brdsko planinskim oblastima.

Kolo kičmenjaka, klasu sisara, podklasu životinja sa posteljicom, red papkara,

podred dvopapkara, grupu preživara, porodicu šupljoroga.

Lobanja je široka u čeonom delu, a sužava se prema njušci. Gubica je gola,

hladna i vlažna. Jedna od karakteristika goveda su rogovi, koji se nalaze kod

oba pola.Rep je dugačak , završava se kićankom.7 vratnih, 13-14 leđnih, 5-7

slabinskih, 4-5 krsnih, do 19 repnih pršljenova. Goveda imaju 32 zuba, u

gornjoj vilici nema sekutića, a u donjoj nemaju očnjake. Pojedine rase imaju

razvijeni đerdan. Druga karakteristika goveda je složen želudac, sastavljen od:

buraga, mrežavca, listavca (predželudci) i sirišta (pravi želudac). Creva su

dosta dugačka (22-28 puta duža od dužine trupa). Slepo crevo je dosta kratko,

razvijeno vime sa 4 četvrti svaka se završava sisom, na nogama imaju

razvijena samo dva prsta, sa strane su druga dva koja su zakržljala.

Poreklo našeg govečeta je od divljeg tur-ur- , Bos primigenius Bojanus divljeg

rodonačelnika rasprostranjenog u Evropi, severnoj Africi, istočnoj i srednjoj

Aziji. Snaćna, jaka, krupna životinja.

Drugi rodonačelnik je Bos brachyceros goveče manjeg rasta, finijeg kostura i

manjih rogova.

U toku evolucije izvorni oblici goveda postepeno su se menjali dok se nisu

stvorili današnji tipovi.

Kulturne rase su danas na takvom nivou da su potpuno specijalizovane za

određene pravce proizvodnje i znatno se razlikuju jedna od druge posvojim

biološkim, odnosno fiziološkim svojstvima i proizvodnim osobinama.

Razlikujemo tri pravca proizvodnje u govedarstvu: za proizvodnju mleka, mlečni tip goveda ili rase za proizvodnju mleka

za proizvodnju mesa, mesnati tip ili rase za proizvodnju mesa,

kombinovani pravac proizvodnje, mleko-meso, meso-mleko, mleko-meso-rad (Italija, Španija).

Mleko je najkvalitetniji i najekonomičniji proizvod koji proizvode krave. Utvrđeno je

da u toku jedne laktacije, krava sa prosečnom mlečnošću od 4.000-5.000 kg mleka,

izluči preko svog mleka, dva puta više hranljivih materija, nego uhranjeni bikčić žive

mase 800 kg. Krave rekorderke preko mleka izluče godišnje 5 puta, a u toku života 35

puta više organske materije nego što ih imaju u telu.

Mleko je koloidni sistem, bele boje u kome se nalaze rastvorljive mineralne soli,

šećeri, neke belančevine u različitim stepenima u tečnom stanju.

Laktacija ili lučenje mleka je jedina fiziološka funkcija mlečne žlezde. Mlečna žlezda

može biti mišićnog tipa i žlezdanog tipa. Teško je 12-30 kg i može da drži do 20 kg

mleka. Dve zadnje četvrti su veće i bollje razvijene nego prednje i u pogledu lučenja

luče oko 120-150% u poređenju sa prednjim. Materijal za stavranje mleka nalazi se u

krvi i cirkulacijom se donosi u vime.

Pod laktacijom podrazumevamo obrazovanje i lučenje mleka iz mlečne žlezde u

periodu od telenja do zasušivanja, odnosno to je vreme rada mlečne žlezde između

dva telenja.

Trajanje laktacije zavisi od intenziteta plodnosti, naslednih faktora, rase, ishrane,

zdravstvenog stanja i dr. Kreće se od 160-320 dana. Prema propisima( Zavod za

selekciju i matično knjigovodstvo u Srbiji) mlečnost krava se preračunava za laktaciju

od 305 dana.

Godišnja mlečnost krava menja se sa uzrastom, odnosno starošču grla. U početku

se ona postepeno uvećava i dostiže maksimum obično u petoj, šestoj i sedmoj

laktaciji kada je i najviši nivo proizvodnje, zadržava se neko vreme, a zatim sa

starošću mlečnost opada (10-12 godina starosti).

Proizvodnja mleka zavisi od više faktora: držanja, godišnjeg doba, intenziteta

plodnosti ( servis perioda-razmaka od porođaja do ponovne oplodnje), dužine

zasušenog perioda (pripremljenost za sledeću laktaciju-45-60 dana).

Masnoća mleka je važna osobina u proizvodnji mleka. Kreće se u rasponu od 2.5-

8%. Zavisi od količine izlučenog mleka, ishrane, nege, genetike, vreme muće,

trajanja muže, starosti krave

Sadrćaj belančevina u mleku poslednjih godina je jedan od kriterijuma kod

određivanja cene mleka ( Holandija, Danska, Nemačka).

Tip goveda za proizvodnju mleka spada u grupu kulturnih ili plemenitih rasa,

odlikuje se nežnom, finom i suvom građom tela. Spada, po svojoj veličini u mala

goveda.

Ovaj tip goveda spada u respiratorni tip koji se odlikuje ubrzanim prometom

materija u organizmu i pojačanim oksidativnim procesima. Sve životinje koje

pripadaju ovom tipu goveda imaju predispoziciju za visoku mlečnost.

Leđa i trbušna linija kod ovih životinja čine trougao. Muskulatura je slabo

razvijena. Udovi su kratki finih kostiju. Krave imaju dobro razvijeno vime.

Koža je tanka, fina, lako se odvaja od rebra, životinje imaju jako razvijeno srce,

pluća, i organe za varenje.

Najvažnije rase goveda za proizvodnju mleka su: crno belo goveče, Holštajn

frizijska rasa, crveno belo goveče, crveno dansko goveče, džerzejsko goveče

Istočno frizijsko goveče, poreklo-severozapadna

Evropa, Francuska, Nemačka, pokrajna Frizija.

Po broju grla predstavlja 20% svetskog fonda,

45% od plemenitih rasa, 65% od mlečnih rasa.

Mlečni tip: glava duga, uska, laka i mala. Trup

pravilno građen sa ravnom leđnom linijom,

široka leđa, ravne i široke sapi, prostorno i

razvijeno vime. Grla sa izraženim dubinama.

Visina grebena 130-135 cm ( 145-bikovi). Krave

su mase 550-750kg ( 900 kg).Proizvodnja mleka

do 5.000 litara godišnje (3.2-3.8% masti). Ima

rekorderki sa 16-18.000 litara mleka. Za ovu

rasu karakteristična je crna boja sa većim belim

jasno omeđenim poljima, ali ne drugih boja.

Noge su obično bele kao i vrh repa. Rogovi su

mali, žuti i na vrhovima pigmentirani. Gubica i

sluzokože su pigmentirane. Telad su teška 34-35

kg. Plodnost je dobra 94%.

Holštajn frizijsko goveče, poreklo Holandija

Iz Holandije uvežena je u SAD, stalnom i

sistemskom selekcijom u čistoj rasi stvoren je

izrazito mlečni tip –holštajn frizijsko goveče.

Mlečni tip: glava duga, uska, laka i mala. Trup

pravilno građen, ravna leđna linija, trup

trouglastog izgleda, široka leđa, ravne i široke

sapi, prostorno i razvijeno vime. Grla sa izraženim

dubinama. Visina grebena 130-135 cm ( 145-

bikovi). Krave su mase 700kg (1.000 kg).

Proizvodnja mleka do 7.000 litara godišnje (3.5%

masti). Za ovu rasu karakteristična je crna boja sa

većim belim jasno omeđenim poljima, ali ne

drugih boja. Noge su obično bele kao i vrh repa.

Rogovi su mali, žuti i na vrhovima pigmentirani.

Gubica i sluzokože su pigmentirane. Telad su

teška 34-35 kg. Plodnost je dobra 94%. Fine je

konstitucije i dosta osetljiva. Kod nas se gaji u

čistoj rasi

Crveno Dansko goveče, poreklo Danske

Zauzima 70% od ukupnog broja goveda

Mlečni tip , jednobojno goveče, crveno mrke ,

kestenjaste boje , sa raznim nijansama. Ima

malu, laku, finu i plemenitu glavu, srednje

dugačak vrat sa naboranom tankom kožom.

Visina grebena je oko 130 cm, trup dosta

razvijen, trbuh prostran i dobro razvijeno vime.

Masa grla 650-700 kg. Mlečnost 4.500 kg

(6.000) sa 4.15% masti.

Grla su ranostasna. Čvrste su konstitucije, dobre

plodnosti, dobro iskorišćavaju harnu i ostaju

dugo u priplodu.

Zbog svojih dobrih karakteristika izvoženo je u

mnogim zemljama naročito u SAD,

južnoamaričke države, severoafričke države,

Izrael, Grčka, Italija i dr. Uvežena je u našoj

zemlji.

Džerzej goveče, poreklo ostrvo Džerzej (najveće

ostravo u La Manšu).

Zauzima 70% od ukupnog broja goveda.

Najizrazitiji mlečni tip, sitno goveče, visina

grebena 115-120 cm (130 cm). Mase 350-400 kg.

(500-600 kg). Jednobojno je, crvenkastosmeđe,

žutosmeđe do žuto sa tamnim nijansama na vratu,

trbuhu i butovima. Glava mala, tanka, uska sa

izrazitim udubljenjem na čeonom delu. Rogovi

žuti, tanki, nose se u obliku venca. Noči su krupne,

sa izrazitim očnim lukovima. Nosno ogledalo

tamno sa vencem belih dlaka okolo ‘’srneća

gubica’’. Vrat je tanak i dosta dug. Leđna linija

malo ugnuta, grudi slabo razvijene po širini, ali

razvijene po dubini, sapi uske, malo pregrađene a

butovi slabi. Vime je dobro razvijeno , sa kratkim

sisama. Rep tanak, dug, završava se leppom

kićankom. Noge tanke i dugačke. Mlečnost 3.500-

5.000 kg (5.5-8% mlečne masti).

Fine je konstitucije.

Tip goveda za proizvodnju mesa je od velike važnosti i značaja za većinu

razvijenih zemalja. Meso odraslog govečeta sadrži obično 17-21%, belančevina i

do 23% loja a energetska vrednost se kreće od 5.000-12.560 džula.

Kvalitet mesa zavisi od niza faktora: rase, uzrasta,, stasavanja, stanja

uhranjenosti, konstitucije, specifičnog delovanja i rada žlezdi sa unutrašnjim

lučenjem i kastracije.

Odlikuju se telesnom masom od 700-1.000 kg) i visokim randmanom 60-70%,

tankim mišićnim vlaknima prođetim lojem. Mlečnost kod ovih grla je slabo

razvijena i obično se ovakva grla koriste za proizvodnju po sistemu krava-tele.

Najkvalitetnije je meso tz. Bebibif, dobijeno od mladih grla mesnatih rasa,

utovljenih od 12-18 meseci starosti.

Najmesnatije rase su: Šorthorn, hereford, Aberdin angus, Šarole, Belgijsko plavo

Šorthorn goveče poreklom je iz V. Britanije, a

kasnije se raširilo po celom svetu. Spada u niže

rase ( 120-130 cm) Boja je bela sa crvenim

prskavim šarama pokriveno dlakom koja je

dosta gusta. Masa krave iznosi 600-700 kg.

(1.200-1.300 kg) i randmanom klanja od 75%.

Meso je izvanrednog kvaliteta, jednolično

proraslo lojem i sa velikim naslagama loja u

trbušnoj duplji. Mlečnost do 2.000 kg.

Osnovna karakteristika tovnog tipa goveda je

izrazito velika fiziološka, odnosno specifična

ranozrelost, sa odličnim iskorišćavanjem hrane,

sa dobrim rasporedom masnog tkiva između

mišića i sočnim mesom, srazmerno kratkih i

finih mišićnih vlakana. Ova grla imaju malu

glavu, kratak vrat, trup je pravougaonog oblika,

razvijen po širini i dubini, slabo razvijeno

vime, ceo trup je obrastao mišićima, koža je

debela i elastična.

Hereford goveče poreklom je iz V. Britanije, akasnije se raširilo po celom svetu. Spada u nižerase ( 125-130 cm) Boja je crvena sa belombojom od grebena, preko glave pa ide daljepreko vrata, po trbuhu, zahvata noge i rep..Masa krave iznosi 600-650 kg. (800-1.000 kg)i randmanom klanja od 65-70%. Meso jeizvanrednog kvaliteta, jednolično proraslolojem i sa velikim naslagama loja u trbušnojduplji. Mlečnost do 1.700 kg.

Osnovna karakteristika ovog gojaznog tipagoveda je izrazito velika fiziološka, odnosnospecifična ranozrelost, sa odličnimiskorišćavanjem hrane, sa dobrim rasporedommasnog tkiva između mišića i sočnim mesom,srazmerno kratkih i finih mišićnih vlakana.Ova grla imaju malu glavu, kratak vrat, trup jepravougaonog oblika, razvijen po širini idubini, slabo razvijeno vime, ceo trup jeobrastao mišićima, koža je debela i elastična.

Hereford goveče poreklom je iz Škotske,

prilagođeno je lošijim uslovima gajenja. Spada

u niže, šute rase ( 115-120 cm) Potpuno je crne

boje. Masa krave iznosi 500-600 kg. (870 kg) i

randmanom klanja od 65-70%. Odlikuje se

mesom visokog kvaliteta. Mlečnost do 1.400

kg. Ranostasna rasa.

Dobro se aklimatizuje, otporno prema

temperaturnim razlikama.

Osnovna karakteristika ovog gojaznog tipa

goveda je izrazito velika fiziološka, odnosno

specifična ranozrelost, sa odličnim

iskorišćavanjem hrane, sa dobrim rasporedom

masnog tkiva između mišića i sočnim mesom,

srazmerno kratkih i finih mišićnih vlakana.

Ova grla imaju malu glavu, kratak vrat, trup je

pravougaonog oblika, razvijen po širini i

dubini, slabo razvijeno vime, ceo trup je

obrastao mišićima, koža je debela i elastična.

Šarole goveče poreklom je iz Francuske,prilagođeno je lošijim uslovima gajenja. Spadau krupne rase ( 140-145 cm) Prljavo bele,žućkasto bele (krem) boje sa tankom i finomdlakom. Masa krave iznosi 700-900 kg. (1.200kg) i randmanom klanja od 65-70%. Odlikujese mesom visokog kvaliteta. Mlečnost do1.500-3.800 kg. Ranostasna rasa.

Odlikuje se brzim porastom, dobromrazvijenošću i krupnoćom i prenošenjemosobina na potomstvo.

Osnovna karakteristika ovog gojaznog tipagoveda je izrazito velika fiziološka, odnosnospecifična ranozrelost, sa odličnimiskorišćavanjem hrane, sa dobrim rasporedommasnog tkiva između mišića i sočnim mesom,srazmerno kratkih i finih mišićnih vlakana.Ova grla imaju malu glavu, kratak vrat, trup jepravougaonog oblika, razvijen po širini idubini, slabo razvijeno vime, ceo trup jeobrastao mišićima, koža je debela i elastična.

Prvo iskorišćavanje ovih goveda, od strane ćoveka bio je za rad. Domestikacijom

goveče je promenilo temperament, mlećnu žlezdu, bolje je iskorišćavalo hranu,

nastaju promene u boji, veličini i sl.

Podjednako su razvijene osobine mlečnosti i tovnosti.

Ova goveda odlikuju se: snažnom građom tela, harmoničnog izgleda, trupom

razvijenim podjednako u prednjem i zadnjem delu. Grla su duga, mišićava, obla i

dubokih grudi. Leđa su široka, kao i grudi. Grla dobro koriste hranu, naročito

kabastu,.

U ovu grupu goveda spadaju: simentalsko, sivo, smeđe alpsko, goveče, domaće

šareno goveče, buša, i druge evropske rase goveda.

Simentalsko goveče je švajcarska rasa koja jepostala u dolini reke Sime i Sane. Zbog svojedobre aklimatizacione sposobnosti vrlo brzo seproširila u Evropi.

Po boji je crveno bele ili pšenično žute boje sanepravilnim rasporedom šara. Glava je bela,noge, trbuh i rep. Rogovi i papci su takođenepigmentirani, voštano žute boje. Visina grebenakod krava je 136-142 cm. (146 cm). Masa tela700 kg (1.000 kg). Mlečnost 3.500-5.000 kg(4.4%).

Glava je srednje dužine, , široka u čeonom delu,rogovi su srednje dužine. Vrat je srednje dužine, ,muskulozan sa dobro razvijenim đerdanom.Greben širok i zaobljen, leđa su široka i pojedinidelovi su dobro povezani. Plećke i butovi sutakođe dobro razvijeni i snabdeveni mišićima.Plodnost je dobra 80%.

Ukrštanjem sa domaćim kravama stvoreno jedomaće šareno goveče.

Naziva se i montofonsko goveče koje se gaji u

zapadnoj Austriji u dolini Montafona. Gaji se

još u Italiji, mađarskoj, Češkoj, Slovačkoj,

Sloveniji i Hrvatskoj.

Spominjemo ga jer je bilo glavni meliorator za

Bušu.

Visina grebena 140 cm, masa krava 600 kg

(1.000 kg)Randman klanja je 58%, a plodnost

90%.

Mlečnost u Austriji je 4.000 kg mleka (4.00%)

Boje je smeđe, dobro razvijenih dubina i širina,

srednje je mesnatosti ali može da podnese i

oskudniju ishranu i lako se i dobro aklimatizuje

u našim uslovima. Čvrste je konstitucije,

dobrog zdravlja i dobre plodnosti.

Buša je domaće primitivno goveče, koje se gaji

Makedoniji, metohiji, Hrvatskoj, Bosni, jugu

Srbije, uglavnom u brdskoplaninskim

područjima.

Spada u grupu jednobojnih goveda, ima ih

smeđih, sivih, crnih, žućkastocrvenih, plavih,

obično su im grudi, noge sa spolješnih strana i

stomak svetliji, a ostali delovi tamnije boje.

Spada u grupi sitnih i malih životinja. Ima suvu

i usku glavu, pravouglostog oblika, gubica je

pigmentirana sa srnećom gubicom, čelo je usko

i kratko, rogovi su okrugli, kratki i tanki, koji se

prostiru kao venac nad čelom, žuto smeđe boje,

a vrhovi su tamno pigmentirani. Vrat je dug i

pljosnat. Visina 90-110 cm. Masa 200-250 kg

(300), mlečnost 700-1.000 kg (3.5-4%).

Randman klanja 45-50%.

Najveći deo godine provede napolju, dobrog je

zdravlja. Vrlo je važna autohtona rasa.

Pripust krava i junica može se izvršiti samo onda kada su one polno zrele i kada

se u polnim organima dešavaju specifične promene. Te promene su u jajnicima,

jajovodu i materici.

Razvoj Grafovih folikula pod uticajem homotropnog hormona hipofize-

sazrevanje-prskanje , i ispoljavanje određenog ponašanja (krave skaču jedan na

drugu, dižu rep, slabo jedu, opada im mlečnost, sluzokoža polnih organa je

natečena, crvena, a iz njih izlazi rastegljiva bistra sluz. Kod nekih krava ovi znaci

nisu vidljivi, pa se to naziva tiho teranje.

Teranje krava traje 24-36 sati, a negde i do 48 sati. Najpogodnije vreme za pripust

je 12-18 časova posle pojave prvih znakova teranja.

Junice su polno zrele sa pojavom prvih znakova teranja (6-14 meseci starosti), ali

u to vreme junice nisu završile svoj porast, pa sa pripustom treba pričekati dok ne

dostignu ¾ razvijenosti od odraslih grla.

Pre prvog pripuštanja pojačava se i poboljšava ishrana (poboljšavanje kondicije).

Vreme pripusta i vreme teljenja zavisi od više faktora i značajan je momenat u

pogledu ekonomičnosti iskoriščavanja grla, objekata i drugih resursa.

Intenzitet plodnosti je vremenski razmak između dva telenja.

› Servis period 40 dana 75 dana ( u praksi)

› Trajanje bremenitosti 280 dana 290 dana

› Trajanje laktacije 320 dana 365 dana

› Zasušeni period 45 dana 55 dana

› Intenzitet plodnosti 365 dana 420 dana

Upotreba bikova za priplod je važan segment u razmnožavanju goveda. Bikovi

koji se koriste za pripust moraju imati kvalitetnu i dobru spermu. Procena bikova

vrši se na više načina: prema eksterijeru, prema sekundarnim polnim oznakama i

na osnovu potomstva. Pored ovoga može se sposobnost bikova utvrditi na osnovu

podataka o broju skokova potrebnih za oplodnju, procenta koncepcije nakon prve

uspešne oplodnje.

Bikovi polno sazre sa 6-7 meseci, a za priplod mogu mogu se koristiti tek sa 10-

12 meseci starosti, što zavisi od rase, tipa ishrane, potrebe gazdinstva idr.

› U prvoj godini starosti jedan bik = 30-50 krava, (prirodna oplodnja), godišnje

› U drugoj prema trećoj jedan bik = 60-80 krava, (prirodna oplodnja), godišnje

U toku jedne nedelje mladi bikovi mogu izvršiti svakog dana po jedan skok, ali

najčešće je 3-4 nedeljno. Stariji bikovi mogu da imaju 3-4 skokova dnevno.

Između skokova neophodna je pauza od 6 časova. Više pripusta u toku dana

zahteva odmor od 1-2 dana.

Iskljućivanje bikova iz reprodukcije je nakon 3 godina eksploatacije.

Proizvodnja priplodnog podmlatka i remont stada – je odgajivanje podmlatka za

priplod i obnovu sospstvenog stada. Odgajena priplodna grla predstavljaju

kvalitetan podmladak za prodaju ili za remont sopstvenog stada,.

Remont sopstvenog stada je popunjavanje izbačenih grla, novim mladim grlima.

Obično ta grla treba da budu bolja od onih koja se izlučuju.

› Postaviti čvrst odgajivački plan,

› Odabir grla za izlučivanje iz stada,

› Odabir junica za zamenu izlučenih krava,

› Napraviti plan remonta stada,

Pr. 100 krava, 80% plodnost, dobije se 80 teleta , od kojih su 40 ženska i 40 muška,

Zbog eksterijernih mana otpadne 10% (40-10%=36 grla)

Dok dođe vreme za pripust otpadne 10-20% (36-15%=30 grlo)

Za vreme bremenitosti se odbaci 10-20% (30-20%=24 grla)

U toku bremenitost proda se još 20% (24-15%=20 grla)

Parenje krava se vrši onog trenutka kada se primeti teranje krava. Individualno

parenje ili parenje iz ruku je pripustanje bika sa kravom. Jedan skok, verovatnoća

je ista kada se vrše dva skoka. Ovakav vid parenja se u novije vreme manje

sprovodi zbog racionalnog korišćenja bikova i sve učestalijih zdravstvenih

problema prilikom parenja.

Način oplodnje: prirodno i veštačko.

Steonost se utvrđuje, izostajanjem estrusa ili ultrazvučnom dijagnostikom zautvrđivanje rane bremenitosti.

Ukoliko se utvrdi bremenitost prepoznaju se promene sa desne strane trbuha. U tokudruge polovine bremenitosti moguće je videti kretanje ploda.

Breemenitost kod krava traje 285 dana (individualna stvar zavisi od više faktora, rase,ishrane, starosti, načina držanja, pola mladunca, godišnjeg doba...› U toku bremenitosti treba posvetiti grlima posebnu pažnju,

› Dva meseca pred telenje prestaje se sa mužom,

› Pred telenje grlo prebaciti u poseban boks za teljenje,

› Pred sam čin teljenja očistiti polne organe i vime krava, kako bi se sprečila infekcija,

› Pružanje pomoći pri teljenju je preporučljivo, ali ne i neophodno,

› Izbacivanje posteljice je normalno u periodu do 2 časova nakon teljenja

Prihvatanje i nega teleta posle teljenja – Odmah posle teljenja treba pustiti kravu da seodmori i dati joj dobar napoj. Ne treba preterivati sa hranom jer creva su u tokubremenitosti promenila položaj te počinju da zauzimaju svoje mesto.

Tele posle rođenja je osetljivo, obezbediti što bolje uslove, prekinuti pupčanu vrpcu,očistiti telo teleta, istrljati telo slamom kako bi pospešili cirkulaciju krvi, pružiti mumogućnost da posisa kolostrum, pokriti ga krpama i pustiti da se odmori. Nakon togase tele smešta u prostorije za oteljenu telad.

Kravu nakon telenja treba očistiti i oprati toplom vodom i sapunom, polne organe ivime. Svu prostirku, đubre i ostatke krvi treba izbaciti i staviti suvu prostirku ispodkrave. Nakon prestanka sekrecije kolostruma, krava se vraća na svoje ležište.

Smeštaj teladi

Sve prostorije, bez obzira kakvog su tipa treba da ispune sledeće uslove:

› Suvo i čisto ležište,

› Svež vazduh, dovoljno svetlosti

› Kanalizacija ispravna i dobro uređena,

› Unutrašnnjost objekta treba da bude glatka i dobra za dezinfekciju,

› Odgovarajuća temperatura (12*C) i vlažnost vazduha (60-70%),

Tele u boksu (individualno) nakon teljenja ostaje u narednih 10-15 dana. Ukoliko je

slabe konstitucije ostavljamo ga još 10-tak dana.

Nakon tog perioda počinje sa grupisanjem teladi, 4-5 u boksu, Ovde ostaju 4-5

meseci, nakon čega se pristupa razdvajanju po polovima.

Potrebno je. Svakodnevno čistiti i dezinfikovati boks teladi, telad čistiti četkom,

ukoliko su prljava oprati ih mlakom vodom i prosušiti,

Preporučuje se držanje teladi u ispustima ( vazduh, sunce)

Veličina boksa za jedno tele 1,3*1,6 ( između boksova su pregrade, zatvorene ili

rešetkaste). Preporuka je da prema napred budu rešetke, a sa strane zatvoren (

kontakt sa drugim životinjama.

Obavezno treba ostaviti prostor za kofe.

U proizvodnji mesa zauzima značajno mesto

Značaj goveđeg mesa ( belančevine, loj, koža, vitamini, fermenti i dr...

Zahtevi u pogledu tova:

› Povećanje telesne mase grla, naročito količine mesa,

› Povećanje randmana klanja, kvaliteta mesa

› Povećanje težine i poboljšanje kvaliteta kože,

› Smanjenje broja grla za klanje u odnosu na količinu mesa,

› Snižavanje cene koštanja po jedinici proizvodnje.

Prednost proizvodnje goveđeg mesa u odnosu na druge vrste životinja:

› Veliki kapacitet u proizvodnji mesa,

› Bolje iskoriščavanje kabaste hrane

› Konverzija i unovčavanje koncentrata i kukuruza kroz proizvodnju mesa,

› Proizvodnja velike količine stajnjaka,

› Smeštajni prostor za grla u tovu ne iziskuje velika ulaganja,

› Organizacija rada je jednostavna, zahtevi u pogledu angažovanja radne snage je mala.

Uspeh u tovu zavisi od mnogo faktora: ishrana, starost, rasa, tip, uslovi i način

držanja, kondicija grla, pol grla, kastracija....

U našim uslovima se vrši tov teladi, tov junadi, i tov odraslih grla.

TOV TELADI najskuplji i najintenzivniji način tova. Jer se telad tovi samo

mlekom. Odabiraju se samo muška grla, tove se do 7 nedelje starosti ( oko 100

kg), meso je vrlo kvalitetno. Prosečan dnevni prinos 1,000-,1200 gr. pri čemu se

troši blizuu 10 kg mleka (3% mleč masti). Kod nas je zabranjeno klanje ženske

telad i muške mase manje od 250 kg ( 6 meseci). Zato se sve češće, u poslednje

vreme najčešće, pristupa nastavku tova i prevođenje teladi u drugu kategoriju.

TOV JUNADI - utovljeni podmladak starosti 6 meseci dolazi u grupu utovljenih

junadi. Razlikujemo dva tipa tova: do godinu dana ( masa utovljenih grla do450

kg,) i tov odraslih junadi 18 meseci i duže ( mase utovljenih grla550-600 kg i više)

Tov mladih junadi ili poznatiji kao beby beef predstavlja tov do željene mase koju

zahteva tržište, a u što kraćem roku.

Tov starijih junadi sve je aktuelniji zbog subvencija koje daje država.

TOV ODRASLIH GRLA vrši se u onim krajevima gde ima dovoljno hrane za tov,

može se sprovoditi tokom cele godine, Prepoznajemo intenzivni i ekstenzivni tov.

Obično je vezan za sezonske poslove na gazdinstvima, kao što je tov u vreme

skidanja šečerne repe, upotreba rezanaca šečerne repe, pašnjaka ili drugih nus

proizvoda prehrambene industrije, ukoliko je gazdinstvo blizu ovakvih kombinata.

IZBOR GRLA ZA PRIPLOD

› IZBOR PREMA SPOLJAŠNOSTI,

› IZBOR PREMA POREKLU,

› IZBOR PREMA PROIZVODNIM SVOJSTVIMA,

› IZBOR PREMA POTOMSTVU.

Izbor grla prema spoljašnjem izgledu ili fenotipu. Ima mali značaj i ograničen jena one osobine koje je neophodno uzimati u obzir pri proceni životinja. Kakoizvršiti procenu radnog tipa, mlečnog tipa, tovnog tipa goveda?

Izbor grla prema poreklu lako je uraditi ukoliko se koriste matične knjige. Iz ovihknjiga se na osnovu njihovih predaka utvrđuje kvalitet grla. Što je više upisanihpredaka, ocena grla je kvalitetnija.

Ocena grla prema proizvodnim svojstvima može biti dvojaka: kada ocenjujemoopšta proizvodna svojstva (zdravlje, konstitucija,dužina života, plodnost,iskorošćavanje hrane) i specijalizovana proizvodna svojstva (mlečnost, tovnost iradna sposobnost)

Ocenjivanje priplodnih grla prema potomstvu važno je i za muška i za ženska grla.Naravno ova procena je bitnija za bika, jer on daje veči broj potomstva u tokujedne godine ili u toku života. Ovo ocenjivanje se zove progeno testiranje i možebiti:

› Ispitivanje svojstva majke i kćeri

› Ispitivanja kćeri i vršnjakinja

› Ispitivanje kćeri i populacije

PROSTORIJE ZA SMEŠTAJ GOVEDA služe za smeštaj, mužu, hranjenje, pojenje,

kao i za druge svrhe koje doprinose da se rad u govedarstvu olakša i humanizuje.

Držanje u stajama i pašnjacima.

KLASIČNE STAJE imaju svojih prednosti (zaštita, kontrola, manja potrošnja

hrane, kvalitet stajnjaka je bolji, održavanje čistoće grla je bolje.

› 12-20 m3 / kravi

› 8-10 m2/ kravi

› Visina 2,5-3 m

› Prozori 0,8*0,6 do 1,2*0,8

› Jednoredna ležišta

› Dvoredna ležišta

Duga ležišta 2,7-3,2 m

Kratka ležišta 1,8 m

Srednja ležišta 2,1-2,3 m

Širina ležišta 1,5 m,

Pad ležišta 1%

› Hodnici za čišćenje i hranjenje (1,2-2,2 m, zavisno od namene),

SLOBODAN NAČIN DRŽANJA je držanje grla, krava i teladi, u

otvorenim štalama i ispustima. Ovakvi objekti se sastoje iz otvorenog dela

staje i ispusta. Grla se slobodno kreću izložena uticaju spoljnih faktora,

Prednosti ovog sistema je: bolja apetit grla, zdravija životinja, jeftina

izgradnja objekata, sprečavanje uzgojnih bolesti.

Nedostaci su: otežava rad pri niskim temperaturama, povećava potrošnju i

rastur hrane, teže je održavati čistoću, nemože se individualo uticati na

mlečnost grla.

KOMBINOVANI NAČIN DRŽANJA je sistem kombinovanja otvorenih

i zatvorenih staja. Ovim tipom smeštaja omogućuje se kombinovanje

prethodna dva tipa, i pri tom iskoristiti ono što je najbolje. Na ovakvim

velikim farmama izgrađivani su sledeći objekti: staje sa jaslama,

izmuzišta, porodilišta, telećarnici,